Erik Hobsbom Izmišljanje Tradicija PDF

a
erik hobsbom
X/X/=K
/V/VEK
terens rejnder/ur/
izmiljanje
tradicije
mfc
r/>.
BIBLIOTEKA
XX VEK
126
Erik Hobsbom
Terens Rejnder (ur.)
IZMILJANJE
TRADICUE
Prevele sa engleskog
Slobodanka Glii i Mladena Preli
Urednik
Ivan olovi
Beograd
2002
Naslov originala
Eric Hobsbawm, Terence Ranger (eds.)
THE INVENTION OF TRADITION
Cambridge University Press, 1983
Britanski istoriar E. HOBSBOM (Eric Hobsbawm) roen je 1917. u
Aleksandriji. kolovao se u Beu i Berlinu, a od 1933. godine ivi u
Londonu. Od 1947. godine predaje na Londonskom univerzitetu,
a od 1984. godine na Novoj koli za socijalna istraivanja (New
School for Social Research) u Njujorku. Svetsku slavu donele su mu
studije istorije XIX i XXveka: TheAge oftheRevolution, 1789-1848,
TheAge o f Capital, 1848-1875, TheAge ofEmpire, 1875-1914 i 'lhe
Age ofExtremes, 1914 - 1991 T. REJNDER (Terence Ranger) je
zimbabveanski antropolog. Objavio je vie knjiga o drutvu i
kulturi Istone Afrike, meu kojima su i The Historical Study of
African Religion (1972) i Dance and Society in Easter Africa
(1975). H. TREVOR-ROPER (Hugh Trevor-Roper) predavaojeod
1957. do 1980. istoriju na Univerzitetu u Oksfordu. Njegova knjiga
TheLastDays ofHitler (1947) smatra se klasinimdelom o Treem
Rajhu. D. KANADIN (David Cannadine) je direktor Instituta za
istorijska istraivanja na Univerzitetu u Londonu. Objavio je vie
dela, meu kojima TheDecline and Fall ofthe British Aristocracy
(1990) i Omamentalism. How the British Saw Their Empire
(2001). B. S. KON (Bemard S. Cohn) je profesor antropologije na
Univerzitetu u Cikagu. Objavio je vie radova o istoriji i drutvenoj
strukturi u zemljama June Azije. P. MORGAN (Prys Morgan) je
profesor na Univerzitetskom koledu u Svensiju (Swansea). Autor
F6mo 2a-fc>jvljivftnfe--ov<s-knjige dao je Fond for East European

Book Projects, Amsterdam.
Izdavakiprogram Biblioteke XX vek za 2001/2002. godinu uiva
podrku Fonda za otvoreno drutvo.
Erik Hobsbom
UVOD:
KAKO SE TRADICIJE IZMILJAJU
Nita ne izgleda tako staro, niti povezano sa prolou

koja se vie i ne pamti, kao pompa koja okruuje britansku monarhiju u javnim ceremonijalnim manifestacijama.
Ipak, kako jedno poglavlje u ovoj knjizi utvruje, ona je, u
svojoj modernoj formi, proizvod kasnog devetnaestog i
dvadesetog veka. "Tradicije" koje izgledaju ili za koje se
tvrdi da su stare, esto su prilino skoranje po poreklu, i,
ponekad izmiljene. Svako ko je upoznat sa ivotom na
koledima starih britanskih univerziteta setie se ustanovljavanja takvih "tradicija" na lokalnom nivou, iako neke - na
primer godinji Festival devet propovedi i boinih pesama
[.Festival ofNine Lessons and Carols] u kapeli Kings koleda u Kembridu, na Badnje vee - mogu da se ire putem
radija kao modernog mas-medija. Ovo zapaanje predstavljalo je polaznu taku konferencije koju je organizovao
istorijski asopis Prolost i sadanjost [Past & Present],
koja, opet, predstavlja osnovu ove knjige.
Termin "izmiljanje tradicije" koristi se u irokom, ali ne
u nepreciznom smislu. On ukljuuje kako "tradicije" koje su
zapravo izmiljene, konstruisane i formalno ustanovljene,
tako i one koje se javljaju na nain koji nije tako lako pratiti
u okviru kratkog vremenskog perioda koji se moe datirati -
Erik Hobsbom
Uvod: kako se tradicije izmiljaju
obino se radi o periodu od nekoliko godina - i uspostavljajju se velikom brzinom, Prenoenje putem radija kraljevske
proslave Boia u Bfftaniji (ustanovljeno 1932. godine) je
primerprvih; pojava i razvoj odreenih radnji vezanih za finale Kupa Britanske fudbalske asocijacije, primer je drugih. Oigledno je da sve one nisu jednako trajne, ali za
nas je prvenstveno zanimljiva njihova pojava i ustanovljavanje, pre nego njihove anse da opstanu.
"Izmiljena tradicija" se koristi u smislu jednog broja radnji ritualne ili simbolike prirode, koje se obino upravljaju
prema otvoreno ili prikriveno prihvaenim pravilima, i koje
tee da usade odreene vrednosti i norme ponaanja putem
ponavljanja, to automatski podrazumeva kontinuitet sa
prolou. U stvari, kad je mogue, one obino tee da uspostave kontinuitet sa odgovarajuom istorijskom prolosu.Interesantan primer je nameran izbor gotskog stila priIikom ponovne izgradnje britanskog parlamenta u XIX veku, i jednako promiljena odluka posle II svetskog rata da se
sala za zasedanje parlamenta obnovi na osnovu potpuno
istog plana kakav je prethodno postojao. Istorijska prolost
u koju se umee nova tradicija ne mora da bude duga toliko
da se protee unazad do vremena koje se maglovito zamilja. Revolucije i "progresivni pokreti" koji raskidaju sa prolou, po definiciji imaju svoju sopstvenu relevantnu prolost, iako ona moe biti prekinuta odreenim datumom,
kao to je 1789. godina. Meutim, sve dok postoji takva referenca prema istorijskoj prolosti, osobitost "izmiljenih" tradicija je ta da je kontinuitet sa njom uglavnom vetaki.
Ukratko, te tradicije su odgovori na nove situacije, koje uzimaju oblik reference na prethodne situacije, ili koje uspostavljaju svoju sopstvenu prolost putem navodno obavezujueg ponavljanja' Kontrast izmedu stalne promene i inovacije modernog sveta, i pokuaja da se bar neki delovi socijal-
nog ivota unutar njega struktuiraju kao nepromenljivi i nevarirajui, je ba ono to ini "izmiljanje tradicije" tako zanimljivim za istoriare koji se bave istorijom XIX i XX veka.
"Tradicija" u ovom smislu mora se jasno razlikovati od
"obiaja" koji dominira takozvanim "tradicionalnim" drutvima. Svrha i osobenost "tradicija", ukljuujui i one izmiljene, je nepromenljivost. Prolost, stvarna ili izmiljena, na koju se one odnose, namee fiksne (obino formalizovane) radnje, kao to je ponavljanje. "Obiaj" u tradicionalnim drutvima ima dvostruku funkciju pokretaa i zamajca. Do odreene take, on ne spreava inovaciju i promenu, inada zahtev da "obiaj" mora da odgovara ili da
bude identian sa prethodnim obrascima tome oigledno
postavlja vrste granice. Ono to on ini je da svaku eljenu promenu (ili otpor inovaciji) potvrdi na osnovu prethodnih primera, drutvenog kontinuiteta i prirodnog zakona onako kako se on izraava u istoriji. Oni koji prouavaju seljake pokrete znaju da zahtevi sela za zajednikom zemljom ili pravo "na osnovu starih obiaja" najee
ne odraavaju istorijske injenice, nego ravnoteu snaga u
stalnoj borbi sela protiv feudalnih gospodara ili protiv
drugih sela. Oni koji se bave britanskim radnikim pokretom znaju da "obiajno pravo struke" ili zanata moe da
predstavlja, ne staru tradiciju, nego pravo kakvo su radnici ustanovili u praksi, verovatno ne tako davno, a koje sada pokuavaju da produe ili odbrane, potvrujui ga ponavljanjem. "Obiaj" ne moe da sebi priuti da bude nepromenljiv, jer, ak ni u "tradicionalnim" drutvima, ivot
nije takav. Obiajno ili nepisano pravo jo uvek pokazuje
ovu kombinaciju sutinske fleksibilnosti i formalne vernosti prethodnim primerima. Razlika izmeu "obiaja" i "tradicije" u naem smislu je ovde svakako dobro ilustrovana.
Ako zamislimo da je "obiaj" ono to sudije rade, "tradici-
Erik Hobsbom
ja" (u ovom sluaju izmiljena tradicija) je perika, odora i

drugi pribor i ritualizovane radnje koje prate njihove konkretne akcije. Nestajanje "obiaja" neizbeno menja "tradiciju" sa kojom se obino preplie.
Druga, manje vana razlika koja mora da se napravi je izmeu "tradicije" u naem smislu, i konvencionalne ili rutinske radnje, koja nema uoljiv ritual ili simboliku funkciju
kao takvu, iako sluajno moe da je stekne. Oito je da e
svaka drutvena praksa koja zahteva ponavljanje teiti, zbog
pogodnosti i efikasnosti, da razvije jedan broj ovakvih konvencionalnih i rutinskih radnji, koje mogu da budu defacto
ili de jure formalizovane u svrhe prenoenja prakse novim
osobama koje e ih upranjavati. Ovo je primenljivo na aktivnosti koje nemaju prethodnih primera (kao to je posao
pilota), isto koliko i na one koje su dugo vremena poznate.
Drutva posle industrijske revolucije su prirodno bila obavezna da izmisle, ustanove ili razviju nove mree ovakvih
konvencionalnih ili rutinskih radnji mnogo vie nego prethodna. Poto najbolje funkcioniu kada se pretvore u naviku, automatsku proceduru ili ak u refleksnu radnju, one
zahtevaju nepromenljivost, to moe da predstavlja smetnju drugom neophodnom zahtevu prakse - sposobnosti da
se nosi sa nepredvidljivim i neuobiajenim sadrajima.
Ovo je opte poznata slaba strana rutinizacije ili birokratizacije, posebno na podreenim nivoima, na kojima se jednolino obavljanje posla uopteno smatra najefikasnijim.
Ovakve mree konvencionalnih i rutinskih radnji nisu
"izmiljene tradicije", poto su njihove funkcije, i samim tim
njihova opravdanost, vie tehnike nego ideoloke (u marksistikoj terminologiji, one pripadaju "bazi", pre nego "nadgradnji"). One su osmiljene da olakaju praktine operacije koje se jednostavno definiu i lako se prilagoavaju ili naputaju da bi pratile praktine potrebe koje se menjaju,
uvek uzimajui u obzir inerciju koju svaka delatnost vremenom stie, i emocionalni otpor svakoj inovaciji od strane ljudi koji su se na tu delatnost naviknuli. Isti princip vai za priznata "pravila" igara ili druge obrasce socijalne interakcije
tamo gde oni postoje, ili za bilo koje druge pragmatino utemeljene norme. Razlika se odmah uoava tamo gde konvencija i rutina postoje u kombinaciji sa "tradicijom". Noenje
krutih eira tokom jahanja ima praktinog smisla, kao i
noenje zatitnih lemova za motorcikliste ili elinih lemova za vojnike. Noenje tvrdog eira u kombinaciji sa
crvenim lovakim kaputom uspostavlja potpuno drugaiju
vrstu smisla. Kad ovo ne bi bilo tako, bilo bi lako promeniti "tradicionalni" kostim lovaca na lisice kao to je lako
zameniti oblik lema u armijama - inae prilino konzervativnim institucijama - ako moe da se pokae da oni predstavljaju mnogo delotvorniju zatitu. Svakako, moe se navesti da su "tradicije" i pragmatine konvencije ili rutinske
radnje u inverznom odnosu. "Tradicija" pokazuje slabost
kada se, recimo meu liberalnim Jevrejima, zabrane u ishrani pragmatino opravdavaju, na primer, kada se dokazuje da su stari Hebreji zabranjivali svinjetinu iz higijenskih razloga. Obrnuto, predmeti ili prakse su osloboeni
za punu simboliku i ritualnu upotrebu kada vie nisu
ogranieni praktinom upotrebom. Mamuze kao deo uniforme konjikih oficira su mnogo vanije zbog "tradicije"
kada konja nema, kiobrani oficira Garde u civilu gube
znaaj kada se ne nose vrsto sklopljeni (dakle, kad su
beskorisni), perike advokata bi teko stekle svoj znaaj u
moderno vreme, da drugi Ijudi nisu prestali da ih nose.
Ovde se smatra da je izmiljanje tradicija u osnovi proces
ritualizacije i formalizacije, koji karakterie referenca prema
prolosti, i to samo ako se nametne njihovo ponavljanje.
Faktiki proces stvaranja ovakvih ritualnih i simbolikih
10
Erik Hobsbom
kompleksa nije bio adekvatno prouavan od strane istoriara. Vei deo toga uglavnom je jo uvek nejasan. Razumljivo
je da su najjasnije potvreni primeri oni u kojima "tradiciju"
namemo izmilja i konstruie jedan inicijator, kao to je uinio Baden-Pauel za Drutvo mladih izvidnika. Mogue je da
je taj proces isto toliko lako pratiti u sluaju zvanino ustanovljenih i planiranih ceremonijala, poto su oni po svoj
prilici dobro dokumentovani, kao u sluaju konstrukcije
nacistikog simbolizma i partijskih skupova u Nirnbergu.
Verovatno je najtee pratiti procese tamo gde su ovakve
tradicije delimino izmiljene, delimino razvijane u privatnim grupama (gde je manje verovatno da je proces slubeno beleen), ili neformalno tokom nekog vremenskog
perioda, recimo u parlamentu i u pravnoj profesiji. Tekoa se ne tie samo izvora, nego takoe i tehnika, iako na
raspolaganju stoje i nesvakidanje naune discipline koje
su specijalizovane za simbolizam i ritual, kao heraldika i liturgika, kao i varburke istorijske discipline za prouavanje ovakve materije. Naalost nijedna od njih obino nije
bliska istoriarima koji se bave industrijskom erom.
Verovatno ne postoji vreme i mesto kojim se istoriari
bave, u kojem nije vieno "izmiljanje" tradicije u ovom smislu. Meutim, trebalo bi da oekujemo da se ono pojavljuje
ee onda kada brza transformacija drutva slabi i razara
drutvene obrasce za koje su "stare" tradicije biie stvarane, i
kada proizvodi nove, za koje te tradicije nisu primenljive, ili
kada se takve stare tradicije i njihovi institucionalni nosioci i
promoteri ne pokazuju vie dovoljno prilagodljivim i savitljivim, ili su eliminisane na neki drugi nain; ukratko, kada
postoje dovoljno velike i brze promene u smislu potranje
ili ponude. Ove promene bile su naroito znaajne u proteklih dvesta godina i stoga je razumno oekivati da se ove, za
kratko vreme formalizovane nove tradicije, nagomilavaju
tokom ovog perioda. Uzgred, to podrazumeva, protivno kako devetnaestovekovnom liberalizmu, tako i novijoj teoriji
"modemizacije", da ovakve formalizacije nisu ograniene na
takozvana "tradicionalna" drutva, nego takoe imaju svoje
mesto, u jednom ili drugom obliku, i u onim "modernim".
Govorei uopteno, to je tako, ali treba se uvati od daljih
pretpostavki, prvo, da su stariji oblici zajednice i strukture
viasti, i sledstveno tome, tradicije koje su sa njima povezane, bile neprilagodljive i postale ubrzo nesposobne za ivot,
i drugo, da su "nove" tradicije jednostavno proizile iz nemogunosti da se stare koriste i prilagode.
Prilagoavanje se odigralo u sluaju starih naina korienja u novim uslovima i korienja starih uzora za nove
svrhe. Starim institucijama sa ustanovljenim funkcijama, referencama na prolost i ritualnim idiomima i praksama
adaptacija moe biti potrebna, na primer, na sledei nain:
katolika crkva suoava se sa novim politikim izazovima i
velikim promenama u sastavu vernika (kao to je uoljiv
porast broja ena i u redovima laika i u redovima klera);1
profesionalne armije suoavaju se sa optom vojnom obavezom; stare institucije, kao to su sudovi, sada rade u
promenjenom kontekstu i ponekad sa promenjenim funkcijama u novim kontekstima. Isto je bilo sa institucijama,
kao to su na primer univerziteti, koje su nominalno odravale kontinuitet, ali su se u stvari veoma, veoma promenile.
Banson2je tako analizirao iznenadno opadanje, posle 1848.
11
1 Videti, na primer, G.Tihon, Les religieuses en Belgique du

XVIIIe au XXe siecle: Approche Statistique, Belgisch Tijdschrift v.
Nieuuiste Geschiedenis /Revue Belge d Histoire Contemporaine,
vii (1976), str. 1-54.
2 Karsten Bahnson, Akademische Auszuge aus deutschen
Universitats und Hocbschulorten (Saarbriicken, 1973).
12
Erik Hobsbom
godine, tradicionalne prakse masovnog studentskog egzodusa sa nemakih univerziteta (zbog konflikata ili demonstracija) s obzirom na promenjen akademski karakter univerziteta, porast godina starosti studentske populacije,
njeno prerastanje u populaciju burujskog porekla, to je
dovelo do iezavanja tenzija izmeu grada i univerziteta i
smanjenja studentske buntovnosti, ustanovljavanja mogunosti slobodnog kretanja izmeu univerziteta, konsekventnih promene u studentskim udruenjima, i drugih faktora. U svim ovim siuajevima, zbog toga to je sposobna da
se preodene u starinu, novina nije nita manje nova3.
Mnogo interesantnija s nae take gledita je upotreba
stare grae u konstrukciji izmiljenje tradicije novog tipa
za sasvim nove svrhe. Velike zalihe ovakve grae akumulirane su u prolosti svakog drutva, a razraen jezik simbolike prakse i komunikacije uvek stoji na raspolaganju.
Nekada nove tradicije mogu neposredno da se kaleme na
stare, nekad mogu da se izmiljaju pozajmljivanjem iz bogatih skladita zvaninog rituala, simbolizma i moralnog
ubeenja - religija i vladarska pompa, folklor i slobodno
zidarstvo (koje i samo predstavlja ranije izmiljenju tradiciju velike simbolike moi). Tako je razvoj vajcarskog
nacionalizma praen formiranjem moderne federalne drave u XIX veku briljantno prouio Rudolf Braun4, koji je
imao prednost da je kolovan u disciplini ("Volkskunde")
koja je posveena takvim studijama, u zemlji u kojoj mo-
dernizacija nije naterana na uzmicanje zbog povezanosti

sa nacistikim zloupotrebama. Uobiajene tradicionalne
prakse koje su ve postojale - narodna pesma, nadmetanja u fizikoj snazi, gaanje lukom i strelom - bile su modifikovane, ritualizovane i institucionalizovane za nove nacionalne ciljeve. Tradicionalne narodne pesme bile su
obogaene novim pesmama, u istom idiomu, obino komponovanim od strane uitelja i prenesene u horski repertoar iji je sadraj bio patriotsko-progresivan ('Nation, Nation, wie voll klingt der Ton') mada je u isto vreme otelotvoravao ritualno mone elemente iz religijske himnologije. (Stvaranje ovakvih novih repertoara pesama, pogotovo
za skole, je veoma vredno prouavanja). Statut Federalnog
festivala pesme - zar nas to ne podsea na eisteddfoau*
- deklarie kao svoj cilj "razvoj i unapreivanje narodnog
pevanja, buenje uzvienih oseanja prema Bogu, Slobodi
i Zemlji, zajednitvo i bratimljenje prijatelja Umetnosti i
Otadbine" (re "unapreivanje" predstavlja karakteristian znak devetnaestovekovnog progresa).
Moan ritualni kompleks oformio se ovim povodima:
festivalski paviljoni, izlaganje zastava, ostavljanje priloga u
hramovima, procesije, zvonjava zvona, scenska prikazivanja istorijskih dogadaja, poasna paljba, vladine delegacije
u ast festivala, sveane veere, zdravice i govori. Stara
graa bila je u te svrhe ponovo prilagoena:
3 Sedamnaest sluajeva ovakvog egzodusa zabeleeno je u

osamnaestom veku, pedeset u periodu 1800-1848, ali samo est
od 1848. do 1973- godine.
4 Rudolf Braun, Sozialer und kultureller Wandel in einem
landlischen Industriegebiet im 19- und 20. Jahrhundert, ch. 6
(Erlenbach-Ziirich, 1965).
13
"Odjeci baroknih oblika proslavljanja, prikazivanja i pompe su

oevidni u ovoj novoj festivalskoj arhitekturi. I kao to se u baroknoj proslavi drava i crkva stapaju na viem planu, tako se legura
religioznih i patriotskih elemenata javlja iz ovih novih formi horskog pevanja, gaanja lukom i strelom i gimnastike aktivnosti"5
5 Rudolf Braun, op.cit., str. 336-337.
14
Erik Hobsbom
Ovde se ne moe diskutovati o tome u kojoj meri nove

tradicije mogu tako da koriste staru grau, u kojoj meri da
budu naterane da izmisle nove jezike i sredstva, ili da proire stari simboliki renik preko njegovih ustanovljenih
granica. Jasno je da je veliki broj politikih institucija, ideolokih pokreta i grupa - ne samo vezanih za nacionalizam
- bio bez presedana u toj meri da je ak i istorijski kontinuitet morao biti izmiljen, na primer kreiranjem davne
prolosti izvan stvarnog istorijskog kontinuiteta, bilo pomou polu-fikcije (Boadika, Vercingetoriks, Armin Keruzijanac), bilo pomou prevare (Osijan, eki srednjovekovni
rukopisi). Takoe je jasno da su nastajali potpuno novi
simboli i sredstva, kao deo nacionalnih pokreta i drava,
kao to je nacionalna himna (od kojih izgleda da je najstarija britanska iz 1740. godine), nacionalna zastava (jo
uvek uglavnom varijacija francuske trobojke, koja se razvila 1790-1794), ili personifikacija "nacije" u simbolu ili slici,
bilo zvaninoj, kao u sluaju Marijane ili Germanije, ili
nezvaninoj, kao u stereotipiziranim karikaturama Dona
Bula, mravog Jenkija Ujka Sema i "Nemca Mihela".
Ne bi trebalo da previdimo ni prekid kontinuiteta koji je
nekad oigledan ak i u tradicionalnim topoi-ma. istinske
starosti. Ako se oslonimo na ono to pie Lojd6, engleske narodne boine pesme prestale su da se stvaraju u sedamnaestom veku, da bi bile zamenjene pesmaricama sa himnama
u Vots-Veslijevom stilu, iako se, u veinom ruralnim religijama kao to je Prvobitni metodizam, moe primetiti njihovo
ponarodnjaenje. Ove boine pesme su ipak bile prve od
vie vrsta narodnih pesama koje su sakupljai - pripadnici
srednje klase oiveli, da bi nale svoje mesto 'u novom okru6
A. L. Lloyd, Folk Song in England (London, izd. 1969), str
134-138.
Uvod: kako se tradicije izmiljaju_________ 15

enju crkve, ceha i enskih instituta' i potom se proirile u
nove javne gradske prostore 'preko ulinih pevaa i promuklih deaka koji su pevali na stepenitima u drevnoj nadi da
e dobiti nagradu'. U ovom smislu, "God restye merry Gentlemen", nije stara nego nova. Ovakav prekid je vidljiv ak i u
pokretima koji sebe namerno opisuju kao "tradicionalistike", i koji se obraaju grupama, po optem miljenju smatranim za batinike istorijskog kontinuiteta i tradicije, na primer seljacima7. Svakako, upravo pojava pokreta za odbranu
ili oivljavanje tradicije, "tradicionalistikih" ili drugaijih,
ukazuje na ovakav prekid. Ovakvi pokreti, uobiajeni meu
intelektualcima od Romantizma, nikad ne mogu da razviju
niti da sauvaju ivu prolost (osim, to se moe zamisliti,
stvarajui prirodna sklonita za ljude u izolovanim krajevima u kojima se ivi arhaino) ve ona mora da postane "izmiljena tradicija". S druge strane, snaga i adaptivnost istinskih tradicija ne treba da se pomea sa ovim "izmiljanjem".
S druge strane, snaga i sposobnost adaptacije istinskih tradi-
7
Ovo se mora razlikovati od oivljavanja tradicije za ciljcvc koj
su u stvari pokazivali njeno propadanje. "Oivljavanje (oko 1900.
godine) starog regionalnog kostima, narodnih igara i slinih rituala farmera prilikom slavlja nije bila ni buroaska ni tradicionalistika pojava. Na povrini se mogla videti nostalgina enja za kulturom starih vremena koja je tako ubrzano ieezavala, ali u stvarnosti,
to je bila demonstracija klasnog identiteta, kojom su uspeniji farmeri mogli da se distanciraju, horizontalno, u odnosu na stanovnike grada, i vertikalno, u odnosu na zakupce, zanatlije i radnike".
Palle Ove Christiansen, "Peasant Adaptation to Burgeois Culture?
Class Formation and Culcural Redefinition in the Danish Countryside", Ethnologia Scandinavica (1978), str. 128. Videti i G. Lewis, "The Peasantry, Rural Change and Conservative Agrarianism.Lower Austria at the Turn of the Century", Past & Present, no. 81
(1978), str. 119-143.
16
Erik Hobsbom
cija ne treba da se mea sa "izmiljanjem". Gde su stari obrasci ivi, tradiciji ne treba ni oivljavanje ni izmiljanje.
Ipak, mogue je nagovestiti da tamo gde one jesu izmiljene, to esto nije zbog toga to stari obrasci nisu vie na
raspolaganju ili sposobni za ivot, nego zato to se oni namerno vie ne koriste ili adaptiraju. Tako, svesno se postavljajui nasuprot tradiciji, a za radikalnu inovaciju, devetnaestovekovna liberalna ideologija drutvene promene bila
je sistematski neuspena u obezbeivanju drutvenih veza i
veza vlasti koje su u ranijim drutvima uzimane zdravo za
gotovo i stvarale praznine koje su mogle biti popunjavane
novostvorenim izmiljenim praksama. Uspeh Torijevaca,
vlasnika fabrike u Lankairu u devetnaestom veku (za razliku od Liberala) u korienju tih starih veza za napredak,
pokazuje da su one jo uvek bile na raspolaganju - ak i u
okruenju industrijskog grada kakav prethodno nije postojao8. Dugotrajna neadaptivnost preindustrijskih obrazaca na drutvo revolucionisano preko odreene granice se
ne moe porei, ali ona ne treba da se mea sa problemima koji proistiu iz odbijanja starih navika na kratke staze
od strane onih koji su ih smatrali kao prepreku progresu
ili, jo gore, kao njegove ljute neprijatelje.
Ovo nije spreilo inovatore u generiranju sopstvenih izmiljenih tradicija - prakse slobodnog zidarstva su dokaz za
to. Pri tome, generalna odbojnost prema iracionalizmu, sujeverju i obiajnim praksama koje podseaju na mranu
prolost, iako stvarno ne potiu od nje, nainila je neostraene vernike u istine Prosvetiteljstva, kao to su liberali, socijalisti i komunisti, neprijemivim za tradicije, i nove i stare.
Socijalisti su, kao to emo dalje videti, postali batinici go-
Uvod: kako se tradicije izmiljaju_________ 17_

dinje prvomajske proslave, a da ni sami nisu znali kako;
Nacionalsocijalisti su koristili ovakve prilike sa vetinom i
arom razraenim do nivoa Iiturgije, i svesnom manipulacijom simbolima9. Liberalna ideologija u Britaniji u najboljem
sluaju tolerisala je takve prakse sve dotle dok ni ideologija
ni ekonomska efikasnost nisu dolazile u pitanje. Ponekad je
to bilo doputanje, uz oklevanje, iracionalizma niih slojeva. Pogled liberala na drutvene i ritualne aktivnosti Prijateljskih udruenja bio je kombinacija neprijateljstva ("nepotrebni trokovi" kao to su "davanja za godinjice, procesije,
muziku, ceremonijalnu odeu i dekoraciju" bili su zakonom
zabranjeni) i tolerisanje dogaaja kao to su godinje proslave na temelju toga da ne moe da se porekne "znaaj ove
atrakcije posebno s obzirom na stanovnitvo u unutranjosti10. Ali strogi individualistiki racionalizam dominirao je
ne samo kao ekonomska raunica nego i kao socijalni ideal.
U sedmom poglavlju e biti istraeno ta se dogodilo u periodu kada su njegova ogranienja poela sve bolje da se
prepoznaju.
Ove uvodne beleke mogu da se zakljue sa nekoliko
optih primedaba o izmiljenim tradicijama iz perioda posie industrijske revolucije.
Izgleda da one spadaju u tri tipa koja se preklapaju:
a) one koje uspostavljaju ili simbolizuju socijalnu koheziju ili lanstvo u grupi, stvarne ili vetake zajednice, b) one
koje uspostavljaju ili legitimiziraju institucije, status ili odnose identiteta i, c) one iji je osnovni cilj bio socijalizacija,
"usaivanje verovanja, sistema vrednosti i konvencija veza9
8
PatrickJoyce, "The Factory Politics of Lancashire in the Later
Nineteenth Century",Historicaljoumal, xviii (1965) str. 525-553-
Helmut Hartwig, "Plaketten zum 1. Mai 1934-1939", Aesthe-
Erik Hobsbom
nih za ponaanje". Dok su tradicije tipa b) i c) svakako bile

isplanirane (kao u sluaju onih koje su simbolizovale pokoravanje vlastima u Britanskoj Indiji), uz oklevanje se moe
sugerisati da je tip a) bio prevladavajui, a da su druge funkcije smatrane kao implicitne, ili kao da proizlaze iz oseaja
identifikacije sa "zajednicom", i / ili institucijama koje je
predstavljaju, izraavaju ili simboliziraju, kao to je "nacija".
Jedna tekoa leala je u tome da takve vee drutvene
celine uglavnom nisu bile tipa Gemeinschaften , pa ak nisu bile ni sistemi u kojima se prihvata drutveno rangiranje. Socijalna mobilnost, injenice klasnog konflikta i preovlaujue ideologije inile su tradicije koje su kombinovale zajednicu i oznaavanje nejednakosti u formalnim hijerarhijama (kao u armiji) tekim za univerzalno primenjivanje. Ovo nije suvie uticalo na tradicije tipa c), jer je opta
socijalizacija usaivala iste vrednosti u svakog graanina,
lana nacije i podanika krune, a funkcionalno specifine socijalizacije razliitih drutvenih grupa (na primer, uenici
javnih kola za razliku od drugih) obino nisu stajale jedna
drugoj na putu. S druge strane, sve dotle dok su izmiljene
tradicije ponovo uvodile, kao to jesu, status u svet ugovora,
nadreeno i podreeno u svet pravno jednakih, one to nisu
mogle da rade direktno. One su mogle da budu prokrijumarene kroz formalno simboliko doputenje u socijalnu organizaciju koja je de fa c to bila nejednaka, kao to je to bilo
uinjeno preudeavanjem britanske ceremonije krunisanja11 (videti dalje, str. 412). Obino, one su mogle da gaje
zdrueno oseanje superiom osti elita - posebno kada je
trebalo da se te elite regrutuju od onih koji to oseanje nisu
ve posedovali roenjem ili pripisivanjem - pre nego da

usauju oseanje pokornosti u potinjene. Neki su bili
ohrabrivani da se oseaju jednakim u veoj meri nego drugi.
Ovo je moglo da se uradi asimilacijom elita u preburoaske
vladajue grupe, bilo u vojnikoj/birokratskoj formi, karakteristinoj za Nemaku (kao to je sluaj sa meusobno sukobljenim studentskim jedinicama) ili modelom nemilitarizovane "moralizovane aristokratije" u britanskim javnim
kolama. Alternativno bi, moda, esprit de corps, samouverenost i vostvo elita moglo da se razvija putem "tradicija" koje bi bile u veoj meri ezoterine i koje bi obeleavale koherentnost vieg oficirskog kadra koji je imao veliku
mo (kao u Francuskoj, ili meu belcima u kolonijama).
Cak iako su "komunitarijanske" izmiljene tradicije bile
osnovni tip, ostaje da se proui njihova priroda. Antropologija moe da pomogne da se razjasne razlike, ako ih
ima, izmeu izmiljenih i starih tradicionalnih praksi. Ovde moemo samo da pribeleimo da, dok su obredi prelaza normalno obeleeni u tradicijama odreenih grupa (inicijacija, promocija, odlazak u penziju, smrt), ovo obino nije bio sluaj u onima koje su osmiljene za sveobuhvatne
pseudo-zajednice (nacije, drave), pretpostavlja se zbog toga to su one podvlaile svoj veiti i nepromenljivi karakter
- bar od osnivanja zajednice. Meutim, i novi politiki reimi i pokred koji su teili da unesu inovacije mogli bi da
trae svoje sopstvene ekvivalente za tradicionalne obrede
prelaza povezane sa religijom (graanski brak, sahrana).
Moe da se uoi jedna znaajna razlika izmeu starih i izmiljenih praksi. Prve su specifine i snano povezuju socijalne prakse, druge su imale tendenciju da budu prilino
nespecifine i nejasne u odnosu prema prirodi vrednosti,
prava i dunosti grupne pripadnosti koje su usaivale: patriotizmu, lojalnosti, dunosti, igranju igara, kolskom du-
18
nJ. E. C. Bodley, TheCoronation ofEdtvard the Vllth: A Chapter o f European and Imperial History (London, 1903), str. 201,
204.
19
21
Erik Hobsbom
hu i slino. Ali ako je sadraj britanskog patriotizma ili "amerikanizma" bio posebno loe definisan, iako obino precizno odreden u propratnim objanjenjima povezanim sa ritualnim situacijama, prakse koje ih simboliu bile su stvarno obavezujue - kao u sluaju ustajanja kada se peva
himna u Britaniji, ili kod rituala vezanih za zastavu u amerikim kolama. Najvaniji element izgleda da je bio izmiljanje emocionalno i simboliki nabijenih znakova klupske pripadnosti, pre nego li ciljeva i statuta kluba. Njihov
znaaj lei upravo u njihovoj nedefinisanoj univerzalnosti.
primer za veinu formi ljudskog ponaanja. ak i izmiljene tradicije devetnaestog i dvadesetog veka zauzimale su
ili zauzimaju mnogo manje mesta u privatnim ivotima veine ljudi i u samodovoljnim ivotima malih sub-kultumih
grupa, nego to to ine stare tradicije, u, recimo, starim
agrarnim drutvima14. "Ono to je uinjeno" struktuira dane, godinja doba i ivotne cikluse zapadnih ljudi i ena u
dvadesetom veku mnogo manje nego to je to inilo njihovim precima i mnogo manje nego to to ine spoljne
prinude ekonomije, tehnologije, birokratske dravne organizacije, politikih odluka i drugih sila koje niti poivaju
na, niti razvijaju "tradiciju" u naem smislu.
Meutim, ova generalizacija nije primenljiva na onom
polju koje moe da se nazove javnim ivotom graana
(ukljuujui do odreene mere javne oblike socijalizacije,
kao to su kole, za razliku od privatnih, kao to su mas mediji). Nema stvarnog znaka slabljenja neotradicionalnih
praksi povezanih bilo sa grupama ljudi u javnoj slubi (oruane snage, zakon, moda ak i javni slubenici) ili u delatnostima povezanim sa graaninovom pripadnou dravi.
Svakako, veina situacija kada ljudi postaju svesni principa
graanstva kao takvog, ostaje povezana sa simbolima i poluritualnim praksama (na primer, izbori), od kojih je veina
istorijski nova i umnogome izmiljena: zastave, predstave,
ceremonije i muzika. Onoliko koliko su izmiljene tradicije
epohe posle Francuske revolucije ispunjavale stalno postojei jaz - u krajnjoj liniji, sve do danas - izgledalo bi da se to
dogaau ovom polju.
20
Nacionalna zastava, nacionalna himna i nacionalni amblem

su tri simbola kojima nezavisna drava proklamuje svoj identitet
i suverenitet, i kao takve one nalau momentalno potovanje. U
sebi one reflektuju itavu pozadinu, misao i kulturu nacije12.
U ovom smislu, kao to je posmatra zabeleio 1880. godine, "vojnici i policajci sada nose oznake umesto nas". On
je ipak propustio da predvidi oivljavanje ovakvih oznaka
kao neobaveznih dodataka u formi bedeva noenih kao
lini in graana u eri masovnih pokreta, koja samo to
nije poela13.
Drugo zapaanje je da izgleda da je jasno da uprkos
mnogo izmiljanja, nove tradicije nisu ispunile vie od malog dela prostora koji je ostavilo za sobom propadanje stare tradicije i obiaja u vreme sekularizacije; kao to bi se
svakako i moglo oekivati u drutvima u kojima prolost
postaje sve manje relevantna kao model ili kao prethodni
12Zvaninikomentarindijske vlade, citiranuR. Firth, Symbols,
Public and Private (London, 1973), str. 341.
13
Frederic Marshall, Curiosities o f Ceremonials, Titles, Deco
rations and Forms o f Intemational Vanities (London, 1880),
str. 20.
14
Da ne pominjem kako su se rituali dugog trajanja i znakovi
uniformnosti i kohezije transformisali u mode koje se brzo menjaju - u odevanju, jeziku, drutvenim praksama, itd., na primer
u omladinskim kulturama industrijskih zemalja.
Erik Hobsbom
Zato bi, moe na kraju da se zapita, istoriari posveivali panju ovim fenomenima? Pitanje je u izvesnom smislu nepotrebno, jer sve vei broj njih to prosto radi, kao
to dokazuje i sadraj ove knjige i literatura citirana u
njoj, pa je bolje preinaiti je. Kakvu korist mogu istoriari
da izvuku iz prouavanja izmiljanja tradicije?
Prvo i najvanije, moe da se navede da su izmiljene tradicije vani simptomi i prema tome indikatori problema koji drugaije ne bi mogao da se prepozna, i razvojnog toka
kojeg bi inae bilo teko identifikovati i datirati. One su dokazni materijal. Transformacija nemakog nacionalizma od
starih liberalnih do novih ekspanzionistiko imperijalistikih obrazaca je mnogo tanije rasvetljena time to su u nemakom gimnastikom pokretu stare cmo-crveno-zlatne
boje bile brzo zamenjivane novim crno-belo-crvenim (posebno do 1890. godine), nego zvaninim izjavama vlasti i
glasnogovomika nekih organizacija. Istorija finala britanskog fudbalskog kupa govori nam neto o razvoju urbane
kulture radnike klase to nam ne govore konvencionalniji
podaci i izvori. S iste strane, studije izmiljenih tradicija ne
mogu biti razdvojene od irih studija istorije drutva, niti se
moe oekivati da se razviju mnogo izvan obinog otkrivanja takvih praksi, sve dok one nisu integrisane u ire studije.
Drugo, ono baca znaajnu svetlost na odnos ljudi prema
prolosti i prema tome na sam istoriarev predmet i zanat.
Jer sve izmiljene tradicije koliko god je mogue koriste
istoriju kao ono to daje legitimitet akciji i cemenra
grupnu koheziju. esto ona postaje stvami simbol borbe,
kao u bitkama oko spomenika Valteru fon der Fogelvajdu
i Danteu u Junom Tirolu 1889. i 1896. godine15. ak su i
revolucionami pokreti podupirali svoje inovacije referencom na "narodnu prolost" (Saksonci protiv Normana,
"nos ancetres les Gaulois" protiv Franaka, Spartak), na tradicije revolucije ("Auch das deutsche Volk hat seine revolutionare Tradition", kao to je Engels tvrdio u uvodnim
reima svog Seljakog rata u Nemakoj) 16 i na svoje sopstvene heroje i muenike. Radnitvo u istoriji lrske Demsa Konolija razjanjava odlino ovo tematsko jedinstvo.
Element izmiljanja je ovde posebno jasan, s obzirom da
istorija koja je ostala deo fonda znanja ili ideologije nacije, drave ili pokreta nije ono to je bilo zaista sauvano u
pamenju irokih slojeva, nego to je bilo odabrano, zapisano, pretvoreno u sliku, popularizovano i institucionalizovano od strane onih ija je dunost da to rade. Istoriari
koji se bave usmenom istorijom, brzo su zapazili kako u
stvarnom pamenju stare generacije Generalni trajk 1926.
godine igra mnogo skromniju i manje dramatinu ulogu nego to su pretpostavljali oni koji su ih intervjuisali17. Analizirano je stvaranje takve predstave o Francuskoj buroaskoj
revoluciji u vreme i od strane Tree republike18. Ipak istoriari su, ta god inae bifi njihovi ciljevi, ukljueni u ovaj
proces onoliko koliko doprinose, svesno ili ne, stvaranju,
22
15
John W. Cole i Eric Wolf, The Hidden Frontier: Ecology a
Ethnicity inan Alpine Valley (N. Y. and London, 1974), str. 55.
23
16O popularnosti knjiga o ovoj i drugim temama iz vojne istorije u nemakim radnikim bibliotekama, videti H.-J. Steinberg, Sozializmus und deutsche Socialdemokratie. Zur Ideologie der Partei vor dem ersten Weltkrieg (Hanover, 1967), str. 131-133.
17 Postoje prilino ubedljivi razlozi zato uesnici istorijskih
dogaaja koji pripadaju niim slojevima ne vide te dogaaje, koje proivljavaju, na isti nain kako ih vide ljudi na vrhu ili istoriari. To bi se moglo nazvati (po junaku Stendalovog Parmskog
kartuzijanskog manastira), "Fabrisov sindrom".
18 Npr. Alice Gerard, La Revolution Frangaise: Mythes et Interpretations, 1789-1970 (Paris, 1970).
Erik Hobsbom
razgradnji i restrukturiranju predstava o prolosti koje pripadaju ne samo sferi strunog istraivanja, nego i javnoj
sferi oveka kao politikog bia. Istoriari takoe mogu biti i svesni ove dimenzije svojih aktivnosti.
U ovoj vezi, mora da se izdvoji jedan specifian interes
za "izmiljene tradicije" u krajnjoj liniji i za moderne i savremene istoriare. One su vrlo relevantne za onu relativno noviju istorijsku inovaciju - "naciju", i fenomene sa
njom povezane: nacionalizam, naciju-dravu, nacionalne
simbole, istoriju i ostalo. Svi oni poivaju na vebama iz
socijalnog ininjeringa koje su esto namerne i uvek inovativne, ve i samo zbog toga to istorijska novina podrazumeva inovaciju. Koliki god bio istorijski kontinuitet Jevreja ili bliskoistonih Muslimana, izraelski i palestinski
nacionalizam ili nacija moraju biti novi, stoga to se o samom konceptu teritorijalnih drava onog tipa koji je danas standardan u njihovom regionu pre jednog veka jedva
i razmiljalo i jedva da je bilo ozbiljnih izgleda da se on
ostvari pre kraja I svetskog rata. Da bi se standardni nacionalni jezici uili u koli i pisali, a ne samo govorili izvan
malobrojne elite, umnogome su konstruisani u razliitim,
ali esto kratkim periodima. Kao to je francuski istoriar
flamanskog jezika primetio, vrlo tano, flamanski koji se
ui u Belgiji danas nije onaj jezik koji su flamanske majke
i bake govorile sa svojom decom. Ukratko on je samo metaforino, ali ne i doslovno "maternji jezik". Ne bi trebalo
da budemo zavarani neobinim, ali shvatljivim paradoksom: modeme nacije i sve ono to ini njihov prtljag,
obino tvrde da su suprotni svemu novom, naime ukorenjeni u najdublju starinu i suprotni svemu konstruisanom, naime, da su to ljudske zajednice toliko "prirodne"
da ne trae nikakvu definiciju, nego samo potvrivanje.
to god istorijski ili drugi kontinuiteti otelotvoravali u mo-
dernom konceptu "Francuske" ili "Francuza" - i to niko

ne bi trebalo da pokua da ospori - ba ovi koncepti sami
moraju da ukljue konstruisanu ili "izmiljenu" komponentu. I samo zbog toga to se toliko veliki deo onoga to
subjektivno stvara modernu naciju sastoji od takvih konstrukcija i povezuje se sa odgovarajuim i uglavnom novijim simbolima, ili diskursom skrojenim po meri (kao "nacionalna istorija"), nacionalni fenomen ne moe na odgovarajui nain da se ispita bez obraanja panje na "izmiljanje tradicije".
Na kraju, prouavanje i izmiljanje tradicije je interdisciplinamo. To je istraivako polje koje ujedinjuje istoriare, socijalne antropologe i mnotvo drugih radnika u
oblasti nauka o oveku, koje ne moe biti adekvatno nastavljeno bez ovakve saradnje. Knjiga koja je pred nama
donosi uglavnom radove istoriara. Treba se nadati da e i
drugi imati od nje koristi.
24
25
Hju Trevor-Roper
IZMILJANJE TRADICIJE:
BRANSKA TRADICIJA KOTSKE
Danas se na svim.sveanim okupljanjima kota na kojima se slavi nacionalni identitet, taj identitet javno istie uz
pomo posebnog nacionalnog aparata. Nosi se kilt, izatkan kao tartan ija boja i ablon ukazuju na pripadnost odreenom "klanu"; a ako se pri tom svira, svira se na gajdama. Taj aparat, kojem oni pripisuju veliku starost, zapravo
je prilino moderan. Nastao je posle, u nekim sluajevima
znatno posle ujedinjenja s Engleskom protiv kojeg, u izvesnom smislu, predstavlja protest. Pre ujedinjenja on je postojao u zakrljalom obliku; a velika veina kota videla je u
tome znak varvarstva: obeleje neodgovornih, lenjih, pljaki i uceni sklonih brana, koji su predstavljali vie napast
nego opasnost za civilizovanu, istorijsku kotsku. Taj aparat je ak i u Gornjoj kotskoj, ak i u tako zakrljalom obliku, relativno nova pojava: on nije originalno, distinktivno obeleje kotskog branskog drutva.
Zapravo, ceo koncept o nekakvoj posebnoj kulturi i
tradiciji Gornje kotske jeste retrospektivan izum. Sve do
kraja sedamnaestog veka kotski brani se nisu formirali
kao poseban narod. Oni su se jednostavno prilivali iz Irske. Na toj krevitoj i negostoprimljivoj obali, u arhipelagu velikih i malih ostrva, more vie spaja nego to razdvaja, i od kraja petog veka, kad su se koti iz Alstera iskrcali
28
Hju TrevorRoper
u Argajlu, pa do sredine osamnaestog veka, kada se zapadna kotska "otvorila" posle jakobitskih pobuna, ona je,
planinama odseena od istoka, uvek bila vie vezana za Irsku nego za saksonsku Donju kotsku. U etnikom i kulturnom pogledu, to je bila irska kolonija.
Ta dva keltska drutva, Irska i zapadna Gornja kotska,
bila su izmeana ak i u politikom pogledu. koti iz Dalrijade sauvali su, itavjedan vek, svoje uporite u Alsteru. Danci su podjednako vladali nad Zapadnim ostrvima, obalama
Irske i ostrvom Man. A u poznom srednjem veku Makdonaldi, koji su gospodarili ostrvljem, bili su i geografski blii i
uticajniji vladari kako zapadne kotske tako i Severne Irske
nego to su to bili nominalni suvereni, kraljevi kotske i Engleske. Pod njihovom vlau hebridska kultura je bila isto
irska. Loze bardova, lekara, harfista (jer njihov muziki instrument je bila harfa, a ne gajde) dolazile su iz Irske1. ak i
posle gubitka vlasti Makdonaldi su i dalje bili sila u obema
zemljama. Tek su sredinom sedamnaestog veka kolonija Alster pod engleskom vlau i jaanje Kembela koji su preuzeli
hegemoniju nad zapadnom Gornjom kotskom razbili potencijalno politiko jedinstvo. Ali je kulturno jedinstvo, iako
oslabljeno, nastavilo da ivi. U osamnaestom veku stanovnici Zapadnih ostrva jo uvek su bili doljaci iz Irske, a gelski
jezik kojim su govorili, u osamnaestom veku je redovno
oznaavan kao irski.
Zavisna od Irske, pod "stranom" i donekle neuticajnom
vladavinom kotske krune, kultura Gornje kotske i kotskih ostrva bila je potisnuta. Njihova knjievnost, takva kakva je bila, predstavljala je grub eho irske knjievnosti. Bardovi kotskih plemia dolazili su iz Irske ili su odlazili da ta1
Vidi J. Bannerman, "The Lordship of the Isles", u Jenni
Brown (prir.), Scottish Society in the 15,h Century (1977).
Izmiljanje tradicije: branska tradicija kotske 29

mo naue zanat. I zaista, jedan pisac s poetka osamnaestog
veka - Irac - kae da su kotski bardovi bili irsko ubre koje
je, s vremena na vreme, izbacivano iz Irske i odlagano na odgovarajue smetlite2. ak i pod represivnom vladavinom
Engleske u sedamnaestom i osamnaestom veku, keltska Irska je, u kultumom pogledu, ostala istorijska nacija, dok je
keltska kotska, u najboljem sluaju, bila njena sirota sestra.
Ona nije imala - nije mogla imati - nezavisnu tradiciju.
Stvaranje nezavisne tradicije Gornje kotske, i nametanje te nove tradicije, s njenim spoljnim obelejima, celoj
kotskoj naciji, delo je kraja osamnaestog i poetka devetnaestog veka. Ono se odvijalo u tri faze. Prvo je dolo do
kulturne pobune protiv Irske: uzurpacije irske kulture i
prerade rane kotske istorije, to je kulminiralo drskom
tvrdnjom da je kotska - keltska kotska - "matina nacija", a Irska kulturna kolonija. Drugo, dolo je do vetakog stvaranja novih branskih tradicija, pri emu su one
predstavljane kao drevne, originalne i posebne. Tree, uspostavljen je proces kojim su te nove tradicije nuene
istorijskoj Donjoj kotskoj: istonoj kotskoj Pikta, Saksonaca i Normana, koja ih je onda i prihvatala.
Prva od tih faza okonana je u osamnaestom veku.
Tvrdnja da keltski brani u kotskoj, koji su govorili irski,
nisu samo irski osvajai iz petog veka ve da pripadaju
drevnoj istoriji kotske i da su to zapravo Kaledonci koji
su se oduprli rimskim legijama, bila je naravno stara legenda koja je dobro posluila u prolosti. Nju je uspeno
pobio 1729. godine prvi i najvei meu kotskim izuavaocima starina Tomas Ines, jakobitski emigre svetenik. Ali
2
A Collection ofSevereal Pieces by M r John Toland (1726) i,
str. 25-29.
Hju TrevorRoper
Izmiljanje tradicije: branska tradicija kotske
u njenu odbranu je 1738. ponovo stao Dejvid Malkolm3, a

ezdesetih godina osamnaestog veka to su jo uspenije
uinila dva pisca istog prezimena: Dejms Makferson,
"prevodilac" Osijana, i preasni Don Makferson, svetenik
u Slitu na ostrvu Skaj. Njih dvojica su se poznavali, ali nisu
bili u srodstvu. Dejms Makferson je bio odseo kod svetenika kada je 1760. godine posetio ostrvo Skaj u potrazi
za "Osijanom", a svetenikov sin, kasnije ser Don Makferson, glavni guverner Indije, postae njegov blizak prijatelj
i sauesnik - oni e delovati sporazumno. Po meusobnom dogovoru, pomou dva odvojena ina bezonog falsifikovanja, stvorili su domau knjievnost keltske Skotske
i, kao nuan oslonac za nju, novu istoriju. I ta knjievnost
i ta istorija, u onoj meri u kojoj imaju neke veze sa stvarnou, ukradene su od Iraca.
Potpuna bestidnost tih Makfersona mora da zadivi.
Dejms Makferson je sakupio irske balade u Skotskoj, napisao "ep" u kojem je ceo scenario prebacio iz Irske u
kotsku, a onda tako zloupotrebljene originalne balade
odbacio kao bezvredne moderne sastave, a pravu irsku literaturu koju su one predstavljale kao puki odraz kotske
knjievnosti. Svetenik iz Slita je onda napisao K ritik u
raspravu [C rtica l D issertation] u kojoj je "keltskom Homeru" to ga je njegov prezimenjak otkrio obezbedio neophodan kontekst: Kelte koji govore irski smestio je u kotsku etiri veka pre njihovog stvarnog dolaska i pravu, domau irsku knjievnost okarakterisao kao neto to su, u
srednjem veku, beskrupulozni Irci pokrali od bezazlenih
kota. Da bi upotpunio sliku, sam Dejms Makferson je,
koristei svetenikove spise, napisao "nezavisan" Uvod u
story o f Great B rita in a n d lre la n d ] (1771) u kojem je po-
30
istoriju Velike B ritanije i Irske [In trod u ction to the H i3David Malcolm, Dissertations on the CelticLanguages (1738).
31
novio svetenikove tvrdnje. O uspehu koji su Makfersoni

postigli dovoljno je rei samo to da su zaveli ak i uvek
opreznog i kritiki raspoloenog Edvarda Gibona, koji je
"tu dvojicu uenih brana", Dejmsa Makfersona i preasnog Dona Makfersona, proglasio svojim uiteljima u pitanjima rane kotske istorije, i tako nastavio ono to se s
pravom naziva "lancem zablude u kotskoj istoriji"4.
Potreban je bio ceo jedan vek da se kotska istorija oisti ako je ikad zaista oiena - od iskrivljenja i od meusobno
zavisnih izmiljotina dvojice Makfersona5. U meuvremenu,
ta dva bezobzima tobonja znalca postigla su trajan trijumf:
kotske brane su uinili slavnim. Dok su pre toga koti iz
Donje kotske prezirali brane kao divljake koji ne potuju
nikakav red, a Irci kao svoje neobrazovane siromane srodnike, sada ih je cela Evropa slavila kao Kulturvolk, koji je, u vreme dok je Engleskom i Irskom vladalo primitivno varvarstvo,
dao epskog pesnika izvanrednog rafinmana i senzibiliteta,
ravnog (rekla je Madam de Stal) Homeru, veeg (rekao je F.
A. Volf) od Homera. I nije samo njihova knjievnost privukla
panju Evrope. Kad su veze s Irskom jednom bile preseene i
Gomja kotska stekla - makar i obmanom - nezavisnu drev4E. Ciibbon, Decline and. Fall ofthe Roman Empire, Everyman
edn., ii, str. 496; M. V. Hay, A Chain ofE rror in Scottish History
(1927).
5Tako - kao to je istakao najstruniji izuavalac ovog predmeta Ludvig Stern [Ludwig Stern] u svom vanom ogledu "DieOssianischen Heldenlieder", prevedenom u Transactions o f the Gaelic Society o f Invemess, xxii (1897-1898) - lanak o Makfersonu
u D. N. B. "potvruje stavove nedovoljno informisanih apologeta", a albanogelski leksikografi su nakodili svom radu uzimajui
deo materijala iz Makfersonovog "lanog i negelskog Osijana", tj.
krivotvorene gelske verzije Osijanovih pesama objavljene 1807.
Hju Trevor Roper
Izm iljanje tradicije: branska trad icija kotske 33

----------------------------------------------
nu kulturu, otvoren je put i ka isticanju te nezavisnosti uz pomo osobenih tradicija. Tradicija koja je tada ustanovljena
odnosila se na posebnost odevanja.
SerVolter Skot je 1805. godine napisao ogled o Makfersonovom Osijanu za asopis Edinburgh Revietv. Tu je, na
sebi svojstven nain, pokazao temeljnu uenost i zdrav razum. On je odluno odbacio tezu o autentinosti, koju su
kotski literarni establiment uopte, i kotski brani posebno, i dalje branili. Ali je, u istom tom ogledu, uzgredno
primetio da se ne moe osporiti da su drevni Kaledonjani
u treem veku nosili "tartanski filibeg". U jednom tako racionalnom i kritikom ogledu ovako samouverena tvrdnja
iznenauje. Nikada ranije - koliko ja znam - takva tvrdnja
nije izneta. ak ni Makferson je nije nikada nagovestio;
njegov Osijan je uvek predstavljan u irokoj odori, a njegov instrument, uzgred, nisu bile gajde ve je to bila harfa. Ali Makferson je i sam bio branin i za generaciju stariji
od Skota. To je, u takvoj jednoj stvari, imalo veliki uticaj.
Kada je "tartanski filibeg", modemi kilt, postao narodna nonja kotskih brana? injenice su zapravo poznate,
naroito posle objavljivanja izvanrednog dela D. Telfera
Danbara6. Dok se zna da je tartan - to jest materijal sa geometrijskim arama u boji - bio poznat u Skotskoj u esnaestom veku (po svoj prilici je doao iz Flandrije i u
Gomju kotsku dospeo preko Donje kotske), dotle se filibeg - ime i sama stvar - ne pominje do osamnaestog veka. I ne samo to to nije tradicionalna odea kotskih brana, ve ga je izmislio jedan Englez, posle Ujedinjenja
1707. godine; a posebni "klanovski tartani" predstavljaju
jo noviji izum. Oni su dizajnirani za spektakl koji je osmi-
ser Volter Skot u ast kralja iz dinastije Hanover; a

svoj sadanji oblik duguju drugoj dvojici Engleza.
Poto su kotski brani, po poreklu, bili samo Irci koji
su preli s jednog ostrva na drugo, prirodno je pretpostaviti da je njihova odea bila ista kao i odea Iraca. Podaci
zaista to i potvruju. Sve do esnaestog veka nema nijednog zapisa koji bi svedoio o bilo kakvim osobenostima
branske odee, ali se svi opisi iz tog vremena slau u jednoj bitnoj stvari. Oni pokazuju da je uobiajena odea
kotskih brana bila dugaka "irska" koulja (gelski, leine)
koju su vie klase - kao i u Irskoj - bojile afranom ( leine-croich)\ tunika ili failuin-, i ogrta ili pled koji je za vie
klase tkan u raznim bojama ili na pruge, ali koji je, uopte
uzev, bio ri ili sme zarad kamuflae u vresitima. Uz to,
brani su nosili cipele s jednom potplatom (vie klase su
moda nosile obuu s platformom) i spljotene meke kape, obino plave. U bitkama voe su nosile oklope od meusobno povezanih prstenova dok su nie klase nosile debelo postavljene lanene koulje ofarbane ili premazane
katranom, preko kojih su ogrtali jelenske koe. Osim te
uobiajene odee, stareine i ugledni ljudi koji su imali
dodira s prefinjenijim stanovnicima Donje kotske ponekad su nosili uske pantalone [treivs] koje su bile kombinacija pantalona za jahanje i dugih arapa. U Gomjoj
kotskoj uske pantalone su izvan kue mogli nositi samo
mukarci koji su imali pratnju iji je zadatak bio da ih uva
ili nosi; one su, dakle, bile znak socijalne razlike. I pled i
uske pantalone su verovatno bili od tartana7.
32
6J. Telfer Dunbar, History oftbe Highland Dress (1962).
slio
7
Ovi opisi su uzeti iz: John Major, Historia Maioris Britanniae
(1521); James Leslie,teMoribuset GestisScotorum (1570); Lindsay o f
573); G. Buchanan, Rerum ScoticaP iMilf&otlh ^ f & ^ ^ i J S l l ^ ^ Arfeville, La Navigation du Roy
Hju Trevor Roper
U sedamnaestom veku - veku u kojem je veza izmeu

Gomje kotske i Irske prekinuta - nonja kotskih brana
se promenila. Promene su se odvijale bez nekog reda u toku
itavog stolea. Brani su prvo prestali da nose dugaku koulju. Na ostrvima su je, poetkom veka, zamenili donjokotski kaput, prsluk i pantalone za jahanje.8S druge strane,
jedan kotski svetenik se mnogo kasnije setio da divlji kotski brani u jakobitskoj vojsci koja je prola kroz njegovu
parohiju 1715. godine nisu nosili "ni pled ni filibeg", ve samo jednobojan tesan ogrta domae izrade, koji je dopirao
do ispod listova i imao pojas9. To je poslednje svedoanstvo, koliko ja znam, o noenju leinea u Skotskoj.
Tokom sedamnaestog veka vojske kotskih brana borile su se u graanskim ratovima voenim u Britaniji i svi
opisi svedoe o tome da su oficiri nosili uske pantalone
dok su obini vojnici imali gole noge i butine. I oficiri i
vojnici su nosili pled; prvi kao gomji deo odee, a drugi
kao ogrta preko celog tela, s opasaem oko stmka tako
da je donji deo, ispod pojasa, formirao neku vrstu suknje.
U tom obliku je bio poznat kao breacan ili "opasani pled".
Bitno je to to tada jo uvek nema ni pomena o kiltu onakvom kakav danas poznajemo. Altemativa je bila gospodske uske pantalone ili "potinjeni" opasani pled10.
Naziv "kilt" prvi put se pojavljuje dvadeset godina posle Ujedinjenja. Edvard Bert, engleski oficir poslat u kotsku kao glavni nadzomik pod komandom generala Vejda,
napisao je tada niz pisama, uglavnom iz Invemesa, u kojima opisuje karakter i obiaje zemlje. U njima daje detaljan
opis "kvelta"; a to, kae on, nije neka posebna odea ve
samo poseban nain noenja pleda koji je
34
d Escosse (1583). Dokazi su izloeniu D. W. Stewart, OldandRare

Scotish Tartans (Edinburg, 1893), Uvod.
8 M. Martm, A Description o f the Westem Islands ofScotland
(1703).
9John Pinkerton, Literary Correspondence (1830), i, str. 230.
Svetenik je bio otac filozofa Adama Fergusona.
10Otomesvedoedokazikoje je izneo Stjuart, op. cit., str. 21.
To najivopisnije ilustruju podupirai grba Skina iz Skina - dvojica kotskih brana, od kojih jedan (gospodin s maem) nosi
uske pantalone, a drugi je u "potinjenoj odei", to jest u opasa-
35
nabran i opasan oko struka da bi se dobila kratka suknja koja

dopire do pola butina, a ostatak se prebacuje preko ramena i
uvruje napred... tako da prilino lie na sirotice iz Londona
koje podiu haljine preko glave da bi se zatitile od kie.
Ta suknja, dodaje Bert, obino je "toliko kratka da se po

vetrovitom danu, dok se penju uz brdo ili saginju, sramota potpuno otkriva." Njegov opis jasno govori da nije re o
modemom kiltu nego o opasanom pledu.
Bert je bio detaljan pri opisivanju branske odee jer
je u njegovo vreme ona ve bila predmet politikih sporova. Posle jakobitskog ustanka 1715. britanski parlament je
razmatrao predlog da se ona zakonski zabrani, kao to je
irska odea zabranjena za vreme Henrija VIII: takva zabrana bi, mislilo se, ubrzala raspad posebnog naina ivota
brana i njihovu integraciju u moderno drutvo. Meutim, predloeni zakon, na kraju, nije proao. Zakljueno
je da je branska odea pogodna i nuna u zemlji u kojoj
putnik mora da "skae sa stene na stenu, preskae lokve i
noiva u brdima". Takoe je pogodovala siromanima jer
je bila veoma jeftina: "za nekoliko ilinga ovu odeu moe
da kupi obian branin" koji nikad ne bi mogao da priuti
sebi ak ni najprostije "donjokotsko odelo".
nom pledu (a ne kiltu kao to Stjuart pretpostavlja: u vezi s tim
vidi Dunbar, op. cit. str. 34-35).
Hju TrevorRoper
Ironija je u sledeem: da je branska odea zabranjena

posle "petnaeste", a ne posle "etrdeset pete", kilt, koji se
danas smatra neim to pripada drevnoj tradiciji kotske,
verovatno nikad ne bi ni nastao. On je nastao nekoliko godina posle Bertovih pisama i u podruju koje je bilo veoma blizu mesta iz kojeg je ta pisma slao. Nepoznat 1726,
kilt se iznenada pojavio nekoliko godina kasnije; a do
1746. godine bio se toliko odomaio da je mogao biti eksplicitno imenovan u zakonu kojim je parlament tada zabranio bransku odeu. Njegov pronalaza bio je engleski
kveker iz Lankaira Tomas Rolinson.
Rolinsoni su bili stara kvekerska porodica proizvoaa
gvoa u Fernesu. Sve do poetka osamnaestog veka, zajedno s drugim istaknutim kvekerskim porodicama - Ford,
Krosfild, Bekhaus - kontrolisali su "iroku mreu topionica i
kovanica" u Lankairu. Ali njihove zalihe umura su se smanjile i bilo im je potrebno drvo za gorivo. Na sreu, posle
uguivanja pobune, Gornja kotska je postala pristupana i
industrija s juga mogla je da eksploatie ume na severu. Tako je 1727. Tomas Rolinson sklopio ugovor s Ijanom Makdonelom, stareinom Makdonelovih iz Glengarija blizu Invemesa, kojim je na trideset jednu godinu iznajmio umovito podruje u Invergariju. Tu je izgradio topionicu i u njoj
topio gvozdenu rudu koju je specijalno zbog toga dovozio
iz Lankaira. Taj poduhvat nije bio ekonomski uspean:
okonan je nakon sedam godina; ali u toku tih sedam godina Rolinson je upoznao kraj, uspostavio redovne veze s
Makdonelovima iz Glengarija i, naravno, zaposlio "sijaset
brana" kao drvosee i radnike u topionici11.
Za vreme boravka u Glengariju, Rolinson se zainteresovao za bransku nonju, ali je takoe postao svestan njene nepodesnosti. Opasani pled je mogao odgovarati dokonom ivotu brana - u njemu se moglo spavati u brdima ili leati skriven u vresitu. Takoe je bilo dobro to to
je jeftin jer su se svi slagali s injenicom da nia klasa ne
moe sebi da priuti troak koji bi iziskivale pantalone ili
pantalone za jahanje. Ali za mukarce koji obaraju drvee ili
rade u topionici to je bija "neudobna, nezgrapna odea".
Dakle, kao "darovit i dovitljiv ovek", Rolinson je pozvao
krojaa regimente stacionirane u Invernesu i, s njim, poeo da smilja kako da "skrati haljetak i uini ga zgodnim i
prikladnim za radnike". Rezultat je bio fe lie beg, filibeg, ili
"mali kilt", koji je dobijen odvajanjem suknje od pleda i
njenim pretvaranjem u poseban deo odee, s ve proivenim naborima. Sam Rolinson je poeo da nosi tu novu
odeu, a taj primer je sledio i njegov saradnik Ijan Makdonel iz Glengarija. Zatim su lanovi klana, kao i uvek, posluno sledili svog stareinu i ispostavilo se, kako kau, da
je ta inovacija "bila toliko zgodna i prikladna da je za najkrae vreme postala esta pojava u celoj Gomjoj kotskoj,
kao i u mnogim zemljama seveme Donje kotske".
Ovu priu o poreklu kilta prvi je 1768. izneo jedan gornjokotski vlastelin koji je lino poznavao Rolinsona. Objavljena je 1785. i nije izazvala nikakvo neslaganje12. Potvrdila
su je dva tada najvea iva poznavaoca kotskih obicaja1
36
11
O Rolinsonovom poduhvatu u kotskoj vidi Alfred F
The Early Iron Industry o f Fumess and District (Ilverston,
37
1908), str. 346 i dalje; Arthur Raistrick, Quakers in Science and

Industry, 1950, str. 95-102.
12Ivan Baillie o f Abereachen, objavljeno u Edinburgh Magazine, mart 1785 (t. I, str. 235).
13 Mislim na ser Dona Sinklera (Sir John Sinclair) i Dona
Pinkertona. Vidi str. 44.
Hju TrevorRoper
kao i nezavisno svedoanstvo vezano za porodicu Glengari14. Niko je nije opovrgavao sledeih etrdeset godina. Nikada nije odbaena. Sva svedoanstva koja su otad sakupljena slau se njom. Slikani materijal joj takoe ide naruku, jer
se prva osoba u prepoznatljivom modernom kiltu, a ne u
opasanom pledu, pojavljuje na portretu AleksandraMakdonela iz Glengarija, sina stareine koji je bio Rolinsonov prijatelj. Zanimljivo je to to, na portretu, kilt ne nosi stareina
ve njegov sluga - to opet istie njegov "potinjeni" status15. Na osnovu svih tih dokaza, najvei savremeni autoriteti prihvataju tu priu kao istinitu16. Moemo, dakle, zakljuiti da je kilt potpuno moderna nonja, koju je prvi dizajnirao
i prvi nosio engleski kveker, industrijalac. Qn ga nije podario branima zato to je hteo da sauva njihov tradicionalni
nain ivota, ve da bi olakao njegovu transformaciju: da
bi brane izveo iz vresita i uveo u fabriku.
Ali ako je takvo bilo poreklo kilta, namee nam se odmah drugo pitanje. Kakav je tartan nosio kveker obuen u
kilt? Da li je za Lankairca Rolinsona smiljena posebna
"mustra" odnosno ablon boja ili je on postao poasni
lan klana Makdonela? Kada je diferencijacija ablona po
klanovima poela? Da li je, stvarno, uopte bilo takvif
"mustri" u XVIII-om veku?
Pisci iz esnaestog veka koji su prvi posvetili panju odei brana oigledno nisu znali za takvu diferencijaciju. Prema njihovim opisima, pledovi stareina su razliitih boja,
pledovi njihovih pratilaca smei, to znai da je razliku u boji, u njihovo vreme, odreivao socijalni status, a ne klan
Najranije svedoanstvo koje se navodi kao dokaz za postojanjediferencijacijepremaklanovimajeste primedba Martina

Martina, koji je posetio Zapadna ostrva krajem sedamnaestog veka. Ali Martin razliite ablone pripisuje samo razliitim lokalitetima: on ih ne razlikuje po klanovima; i, zapravo, postoje jaki dokazi da diferencijacija po klanovima
nije postojala. Tako se, na nizu detaljno naslikanih portreta
lanova porodice Grant, koje je u osamnaestom veku uradio Riard Vejt, svi oni pojavljuju u razliitim tartanima; portreti porodice Makdonald iz Armadejla pokazuju "bar est
razliitih mustra tartana"; a onovremena svedoanstva vezana za pobunu iz 1745 - bilo da su u pitanju likovna, odnosno literarna dela ili pak odevni predmeti - ne ukazuju ni na
kakvu diferencijaciju po klanovima, nikakav kontinuitet ablona. Jedini nain na koji se pripadnost nekog branina
mogla utvrditi nije bio vezan za tartan, ve za kokardu na
njegovoj kapi. Tartani su bili iskljuivo stvar linog ukusa ili
potrebe17. I zaista, u oktobru 1745, kada je Mladi pretendent bio u Edinburgu sa svojom vojskom, Caledonian
M ercury je reklamirao "veliki izbor tartana, najnovije mustre". Kao to D. V. Stjuart nevoljno priznaje,
38
14 Mislim na svedoanstvo Sobjeski-Stjuarta. Vidi str. 56.

15 U vezi s portretom vidi Dunbar, op. cit. str. 69-70. Naslikan
je verovatno oko 1747.
16Dunbar, loc. cit.
39
to je veliki kamen spoticanja na putu onih koji tvrde da su abloni

drevni; jer ini se udnim to to branima, koji su ispunili grad, a
koji su imali razliit status i pripadali raznim klanovima, nisu nuene njihove stare mustre, ve "veliki izbortartana, najnovije mustre".
Dakle, kad je izbio veliki ustanak 1745, kilt, onakav kakvog ga mi poznajemo, nije bio nita drugo do najnoviji engleski pronalazak, a "klanovski" tartani nisu postojali. Meutim, ustanak je oznaio promenu u istoriji odevanja, kao i u
17
Dokaze u vezi s tim ubedljivo je izneo H. F. McClintock, Old
HighlandDressand Tartans, II izd., (Dandok, 1940) i Dunbar, op. cit.
40
Hju Trevor Roper
socijalnoj i ekonomskoj istoriji kotske. Poto je pobuna

uguena, britanska vlada je odluila da najzad uini ono to
je razmatrano 1715 (a i ranije) i da konano uniti nezavisni
nain ivota kotskih brana. Raznim zakonima donesenim
u parlamentu, koji su usledili posle pobede kod Kulodena,
brani su bili ne samo razoruani, a njihove stareine liene
nasledne sudske vlast, ve je i branska nonja - "pled, filibeg, uskepantalone, naramenici... tartani ili areni pledovi i
takve stvari" - zabranjena irom kotske pod pretnjom zatvora u trajanju od est meseci, bez mogunosti plaanja
kaucije, dok je za prekraj u povratu sledilo progonstvo na
sedam godina18. Taj drakonski zakon ostao je na snazi trideset pet godina i za to vreme se celokupni nain ivota brana raspao. Godine 1773, kada su Donson i Bozvel krenuli
na svoj uveni put, ustanovili su da nema vie onoga to su
oekivali da vide: "narod udnovatog izgleda i sistem staromodnog naina ivota". Tokom celog putovanja, zapisao je
Donson, nisu sreli nikog u tartanu. Zakon (koji on nije
odobravao) svuda je primenjivan. Cak se i gajde, zapisao je,
"polako zaboravljaju". inilo se da je do 1780. godine branska odea ve bila potpuno iskorenjena, i nijedan racionalan ovek ne bi razmiljao o njenom vraanju u ivot.
Meutim, istorija nije racionalna: ili je racionalna samo
delimino. Bransku nonju su zaista zaboravili oni koji
su imali obiaj da je nose. Posle jedne generacije u pantalonama, prosto seljatvo Gornje kotske nije videlo razloga da se vrati na opasani pled ili tartan koji im je nekada
bio tako jeftin i valjan. Nisu se vratili ak ni "zgodnom
prikladnom" novom kiltu. S druge strane, via i srednja
klasa, koje su ranije prezirale "potinjenu" nonju, sada su
s oduevljenjem prihvatile odeu koju su njeni tradicio18 19 Geo. II c. 39; 20 Geo. II c. 51; 21 Geo. II c. 34.

nalni nosioci konano odbacili19. U vreme kada je bila zabranjena, neki branski plemii su uivali u tome da je nose,
i da ih tako portretiu, u sigurnosti njihovih domova. A kad
je zabrana ukinuta, ta moda se rairila. Poengleeni kotski
perovi, napredni veleposednici, visokoobrazovani edinburki pravnici i trezveni trgovci iz Aberdina - ljudi koji nisu bili
sputani siromatvom i koji nikada nisu morali da skau sa
stene na stenu i preskau Iokve ili noivaju u brdima - nisu vie nosili uske pantalone, tradicionalnu nonju njihove klase, a ni nezgrapne opasane pledove, ve su poeli
javno da se pojavljuju u skupoj i kitnjastoj verziji one najnovije izmiljotine, filibegu ili malom kiltu.
Postoje dva uzroka ove upadljive promene. Jedan je
opti i evropski, i moe se ukratko izloiti. Re je o romantiarskom pokretu, kultu plemenitog divljaka kome civilizacija preti unitenjem. Pre 1745. brane su prezirali kao
lenje i pljaki sklone varvare. Godine 1745. plaili su ih se
kao opasnih pobunjenika. Ali posle 1746, kada se njihovo
posebno drutvo tako lako raspalo, oni su predstavljali
kombinaciju romantinog arma primitivnog naroda i magine privlanosti ugroene vrste. U takvoj klimi miljenja
Osijan je lako mogao da postigne uspeh. Drugi uzrok je
specifiniji i zasluuje detaljniju analizu. Re je o branskim regimentama koje je fomirala britanska vlada.
Formiranje branskih regimenti poelo je pre 1745; zapravo, prva takva regimenta - Cma straa, zatim 43. pa 42.
redovna regimenta, borile su se kod Fontenua 1745. godi19
Tako Don Hej Alan (John Hay Allan, Bridal o f Cadlchaim,
str. 308-309) (vidi str. 52) primeuje da se nabranskim svadbama
zastareli tartan "retko ili nikako ne via". Knjiga je objavljena 1822,
iste godine kada je poseta kralja Dorda IV dovela do toga da tartan obavije udove viih klasa u Edinburgu.
Hju Trevor Roper
ne. Ali tek je izmeu 1757. i 1760. Pit Stariji sistematski nastojao da odvrati ratniki duh brana od jakobitske avanture i usmeri ga ka imperijalnom ratovanju. Kao to je posle
tvrdio:
Faza je otpoela vanim korakom uinjenim 1778. godine. To je bilo osnivanje Gornjokotskog drutva u Londonu: drutva iji je glavni zadatak bio podsticanje drevnih branskih vrlina i ouvanje drevne branske tradicije. lanovi
su bili uglavnom gornjokotski plemii i oficiri, ali sekretar,
"ijoj revnosti drutvo izuzetno mnogo duguje za svoj
uspeh", bio je Don Makenzi, pravnik u Templu, koji je bio
"veoma blizak i poverljiv prijatelj", sauesnik, organizator i
konano izvrilac Dona Makfersona. I Dejms Makferson i
ser Don Makferson bili su lanovi-osnivai Drutva, iji je
jedan od istaknutih ciljeva bilo ouvanje drevne gelske knjievnosti, i ije je najvee dostignue, u oima istoriara Drutva ser Dona Sinklera, bilo objavljivanje "originalnog" Osijanovog teksta na gelskom jeziku 1807. godine. Tekst je priredio Makenzi na osnovu Makfersonovih beleki i objavio ga
s raspravom koja je dokazivala njegovu autentinost (to je
zapravo bio nesumnjiv falsifikat), a iji je autor bio sam Sinkler. S obzirom na Makenzijevu dvostruku funkciju i interesovanje Drutva za gelsku knjievnost (koju je gotovo celu
proizveo ili inspirisao Makferson), ceo poduhvat se moe
shvatiti kao jedna od operacija makfersonovske mafije u
Londonu.
Drugi i ne manje vaan cilj Drutva bilo je ukidanje zakona koji je zabranjivao noenje branske odee u kotskoj. U tu svrhu lanovi Drutva su odluili da se sastaju
(a to su u Londonu mogli legalno da rade)
42
Tragao sam za izvrsnou gde god se ona mogla nai; moja je zasluga to to sam bio prvi ministar koji ju je traio, i naao, u planinama na severu. Ja sam pokrenuo i stavio u vau slubu jednu
odvanu i neustraivu rasu ljudi.
Te branske regimente e se ubrzo proslaviti u Indiji i

Americi, One su takoe ustanovile i novu tradiciju odevanja. Jer "Zakonom o razoruanju iz 1747. one su izriito
izuzete iz zabrane noenja branske odee, i tako, tokom
trideset pet godina, dok je keltsko seljatvo trajno prihvatilo saksonske pantalone, a keltski Homer slikan u odei
barda, jedino su branske regimente odravale u ivotu
proizvodnju tartana i uinile trajnom najnoviju od svih izmiljotina, lankairski kilt.
Brdanske regimente su prvobitno kao uniformu nosile
opasani pled; ali kad je kilt jednom bio izmiljen i zbog
svojih pogodnosti postao popularan, one su ga prihvatilei
Stavie, verovatno je od njih i potekla ideja da se tartanf
diferenciraju po klanovima; jer, kako su branske regimente postajale sve brojnije da bi mogle da odgovore potrebama ratovanja tako su se i tartanske uniforme diferencirale; a kad su civili ponovo poeli da nose tartan, a romantiarski pokret poeo da podrava kult klana, isti princip diferencijacije lako je prenet iz regimente na klan. To
se, meutim, desilo kasnije. Za sada, nas zanima samo kilt
koji je izmislio jedan engleski kveker i fabrikant, a od istrebljenja ga je spasao jedan engleski dravnik i imperijali
sta. Sledea faza je bilo izmiljanje kotskog pedigrea. Tu
fazu su na sebe, konano, preuzeli koti.
43
u nonji koja je slavljena kao odea njihovih keltskih predaka, i da

bar u takvim prilikama govore uzvienim jezikom, sluaju zanosnu
muziku, recituju drevnu poeziju i dre se osobenih obiaja svoje
zemlje.
Ali uoljivo je da branska odea, ak ni tada, nije ukljuivala kilt: ona je u pravilima Drutva bila definisana kao uske
44
Hju Trevor Roper
pantalone i opasani pled ("pled i filibeg u jednom komadu")20. Cilj Drutva je postignut 1782. kada je markiz od
Grejema, na zahtev odbora Gornjokotskog drutva, uspeno pokrenuo proceduru ukidanja zakona u Donjem domu. Ukidanje zakona je izazvalo veliku radost u kotskoj i
gelski pesnici su slavili pobedu keltskog opasanog pleda
nad saksonskim pantalonama. Od tog datuma je, moe se
rei, otpoeo trijumf iznova definisane branske odee.
Trijumf nije proao bez ikakvog otpora. Bar jedan kot
je, jo na poetku, podigao svoj glas protiv itavog tog postupka kojim su se keltski brani, donedavno prezirani kao
tuinci i varvari, proglasili jedinim predstavnicima kotske
istorije i kulture. To je bio Don Pinkerton, ovek ija nesumnjiva ekscentrinost i agresivne predrasude ne mogu
da ospore injenicu da je, posle Tomasa Inesa, bio najvei
poznavalac kotskih starina. Jer Pinkerton je bio prvi naunik koji je ustanovio neto nalik pravoj istoriji srednjovekovne kotske. On je bio nepomirljivi neprijatelj istorijskih i knjievnih falsifikata dvojice Makfersona. On je takoe bio prvi naunik koji je dokumentovao istoriju branske odee. Pinkerton je ipak napravio jednu ozbiljnu greku: verovao je da su se Pikti etniki razlikovali od kota;
da Pikti (kojima se divio) nisu Kelti (koje je prezirao) ve
Goti. Ali ta greka nije obezvredila njegove zakljuke da se
stari Kaledonci nisu odlikovali time to su nosili kiltove,
niti opasane pledove, nego su nosili pantalone; da je tartan uvezeni novitet, a da je kilt jo novijeg datuma.
Pinkerton je imao spremnog sluaoca u samom ser Donu Sinkleru. Godine 1794. Sinkler je podigao lokalnu vojnu silu - rotsijsku i kejtnesku miliciju - za borbu protiv
20
Sir J. Sinclair, An Account o f tbe Highland Society o f L
don (1813).
45
Francuske, i posle paljivog izuavanja odluio da svoje trupe ne odene u kilt (on je znao sve o kvekeru Rolinsonu),
ve u tartanske uske pantalone. Sledee godine odluio je
da se na dvoru pojavi u branskoj odei, ukljuujui tu i
pantalone od tartana koji je sam specijalno dizajnirao. Ali
on se pre toga posavetovao s Pinkertonom. Pinkerton je
izrazio svoje oduevljenje zbog toga to je Sinkler "lilibeg
zamenio pantalonama ili uskim pantalonama" jer je ta navodno drevna odea (pisao je) "u stvari sasvim modema, a
svako poboljanje se moe postii bez naruavanja drevnosti. tavie, pantalone su mnogo starije od filibega." ak
ni pled ni tartan, dodao je, nisu drevni. Poto je tako celu
opremu pripisivanu "naim keltskim precima" proglasio
nestarinskom, Pinkerton se pozabavio onim to je bio njegov pravi cilj. Filibeg, izjavio je, "ne samo to je skaredno
nepristojan ve je i prljav jer doputa da praina dolazi u
dodir s koom i isputa smrad isparavanja"; to je apsurdno jer, dok su grudi dvostruko pokrivene potkouljom i
pledom, "delovi koje sve druge nacije kriju ostaju samo
slabo pokriveni"; takoe deluje nemuki, sirotinjski i runo: "jer nita ne moe da pomiri neukusnu pravilnost i
vulgarnu dreavost tartana u oima mode i svaki pokuaj
da se on u nju uvede dosad je propao". Ser Donov lini
tartan, pourio je Pinkerton da doda, "izbegao je svim tim
zamerkama" i korienjem samo dve neupadljive boje
ostavlja "vrlo prijatan opti utisak21.
Tako je pisao "slavni poznavalac starina g. Pinkerton".
No, pisao je uzalud. Jer branske regimente su usvojile filibeg, a njihove stareine su lako ubedile sebe da je taj
kratki kilt narodna nonja kotske od pamtiveka. Drhtavi
21
Pinkerton, Literary Correspondence, i, str. 404; Sir John Sinclair, Correspondence (1831), str. 471-473.
46
Hju TrevorRoper
glas jednog naunika uzalud se die nasuprot vrstom vojnikom poretku, i svako protivljenje nailazilo je na ravnodunost. Godine 1804. Ministarstvo rata - moda pod uticajem ser Dona Sinklera - razmiljalo je o tome da zameni kilt uskim pantalonama, i na odgovarajui nain je anketiralo aktivne oficire. Pukovnik Kameron iz 79. regimente bio je van sebe od besa. Zar Vrhovna komanda, pitao je,
zaista predlae da se zaustavi "ta slobodna cirkulacija istog i zdravog vazduha" ispod kilta koji "tako izvanredno
odgovara braninu prilikom aktivnosti"? "Ja se iskreno nadam", protestovao je junaki pukovnik, "da se Njegovo kraljevsko visoanstvo nikada nee sloiti s jednom tako bolnom i degradirajuom idejom... da sa nas svue nae zaviajno odelo i strpa nas u komedijake tartanske pantalone"22.
Pre ovog nadahnutog napada, Ministarstvo rata se povuklo i
braniu kiltovima su, posle konane pobede 1815, zaokupili matu i probudili radoznalost Pariza. Narednih godina
veverlijevski romani su zajedno s branskim regimentama pronosili modu kilta i tartana irom Evrope.
U meuvremenu, mit o njihovoj drevnosti poeo je da
forsira drugi jedan vojnik, pukovnik Dejvid Stjuart iz Garta, koji se prikljuio prvobitnoj 42. regimenti kad je imao
esnaest godina i koji je ceo svoj vek proveo u vojsci, veinom u inostranstvu. Kad je 1815. godine postao oficir na
raspolaganju, posvetio se prouavanju prvo branskih regimenti, a onda branskog ivota i tradicije, tradicije koju
je, moda, ee otkrivao u oficirskim menzama nego u
dolinama i klancima kotske. Ta tradicija je tada ve ukljuivala kilt i klanovske tartane, to je pukovnik prihvatio
bezrezervno. Pria o tome da je kilt izmislio jedan Englez
dola je do njegovih uiju, ali on je istog asa odbio da u
1Dunbar, op. cit., str. 161-162.
47
nju poveruje: nju, rekao je, pobija "opte verovanje naroda

da je filibeg deo njihove nonje otkad tradicija postoji". Takoe je, s podjednakom uverenou, izjavio da su tartani
oduvek tkani "prema posebnim ablonima (ili mustrama,
kako su ih zvali) razliitih klanova, plemena, porodica i
oblasti". Ni za jednu od ovih tvrdnji nije izneo nikakav dokaz. One su objavljene 1822. u knjizi pod naslovom Skice
karaktera, ponaanja i sadanjeg stanja brana u kotskoj [Sketches o f the Character, Manners and Present State o f the Highlanders o f Scotland], Kau da je ova knjiga
postala "temelj svih sledeih knjiga o klanovima"23.
Stjuart se za novu bransku stvar nije zalagao samo pisanjem. Januara 1820. osnovao je Edinburko keltsko drutvo: drutvo mladih civila iji je glavni cilj bio da "propagiraju optu upotrebu stare branske odee u Gornjoj kotskoj", i to tako to e je i sami nositi u Edinburgu. Predsednik Drutva je bio ser Volter Skot, poreklom iz Donje kotske. lanovi su redovno obedovali zajedno, "u kiltovima i sa
starinskim kapama, i do zuba naoruani". Sam Skot je u tim
prilikama nosio uske pantalone, ali je izjavio da je "veoma
zadovoljan izvanrednim entuzijazmom Gela koji su se oslobodili robovanja pantalonama za jahanje". "Takvo skakanje,
preskakanje i vriskanje", pisao je posle jedne takve veere,
"nikada niste videli."24. Takav je, ak i u dostojanstvenom
Edinburgu, bio efekat slobodne cirkulacije istog i zdravog
vazduha ispod branskog kilta.
Tako je 1822, velikim delom zahvaljujui delovanju ser
Voltera Skota i pukovnika Stjuarta, ve otpoeo branski
23D. N. B., s. v., Stewart, David 1772-1829.
24Letters ofS ir W. Scott, prir. H. C. Grierson (1932-1937), vi,
str. 338-343, 452; J. G. Lockhart, Life o f Scott (1850), str. 443,
481-482.
48
Hju TrevorRoper
pu. Dravna poseta Dorda IV Edinburgu te godine dala

je tome izrazit publicitet. To je bilo prvi put da se jedan monarh iz dinastije Hanovera pojavi u glavnom gradu Skotske
i izvrene su temeljne pripreme kako bi poseta uspela.
Nas ovde zanimaju osobe koje su bile zaduene za te pripreme. ef ceremonija, kome su povereni svi praktini
aranmani, bio je ser Volter Skot; Skot je za svog pomonika
- ceremonijala i odevanja - imenovao pukovnika Stjuarta
iz Garta; a poasna straa koju su Skot i Stjuart postavili
da titi kralja, dravne slubenike i statusna obeleja kotske odabrana je meu "oduevljenim pristalicama filibega", lanovima Keltskog kluba, "obuenim u odgovarajuu
nonju". Rezultat je bila bizarna travestija kotske istorije,
kotske stvarnosti. Okruen svojim fanatinim keltskim prijateljima, ponesen vlastitim romantiarskim keltskim fantazijama, Skot je izgleda odluio da zaboravi istorijsku kotsku, svoju rodnu Donju kotsku, sve zajedno. Kraljevska
poseta, izjavio je, treba da bude "okupljanje Gela". Zato je
nagovorio branske stareine da dou sa svojim "repom"
pratilaca i odaju poast njihovom kralju. "Doite i povedite pet ili deset lanova klana", pisao je jednom takvom stareini, "tako da izgledate kao ostrvski poglavar, to vi i jeste... Brani su ti koje e on najpre voleti da vidi."25
I brani su se spremno odazvali pozivu. Ali kakve tartane treba da nose? Ideja o posebnim klanovskim tartanima,
koju je tad obnarodovao Stjuart, izgleda da je potekla od
dovitljivih proizvoaa koji trideset pet godina nisu imali
drugih muterija osim branskih regimenti, a koji su sada,
posle ukidanja zakona iz 1782, videli ansu za proirenje
trita. Najvea meu tim firmama bila je firma Vilijama
Vilsona i sina iz Banokberna, ije opime beleke predsta25Letters ofSir W. Scott, vii, str. 213.
Izmiljanje tradicije-. branska tradicija kotske
49
vljaju neprocenjiv izvor za istoriare. Gospoda Vilson i sin

videli su korist u kreiranju itavog repertoara klanovskih
tartana, to bi podstaklo nadmetanje meu plemenima, i
u tu svrhu su sklopili dogovor s Gornjokotskim drutvom
iz Londona i tako, preko svog komercijalnog projekta, liili ogrta ili pled istorijske vrednosti. Kada je 1819- godine
kraljevska poseta prvi put nagovetena, firma je pripremila katalog "Vodi kroz mustre"["Key Pattern Book"] i poslala uzorke raznih tartana u London, gde ih je Drutvo
spremno "potvrdilo" kao sheme koje pripadaju ovom ili
onom klanu. Meutim, kad je poseta potvrena, nije bilo
vie vremena za takvu pedantnu doslednost. Poplava narudbina je bila tolika da je "svako pare tartana prodato
im bi izalo s razboja". U tim okolnostima, prvi zadatak
firme je bio da bude dobro snabdevena i da branskim stareinama obezbedi kupovinu onoga to im je potrebno. Tako je Kluni Makferson, naslednik stareine klana pronalazaa Osijana, dobio ve gotov tartan. Sada je on imao nalepnicu "Makferson", dok je ranije prodavan na veliko izvesnom gospodinu Kidu za njegove robove na Zapadnoindijskim ostrvima, i nosio nalepnicu "Kid", a pre toga je
jednostavno bio oznaen kao "Br. 155". Zahvaljujui takvoj trgovakoj dovitljivosti, stareine su mogle da se odazovu ser Volterovom pozivu, a graani Edinburga su mogli da se dive ser Evanu Makgregoru od Makgregora "obuenom u pravi branski tartan, s pratnjom, barjakom i gajdaima", kao i pukovniku Makdonelu od Glengarija, nasledniku - posle Rolinsona - najstarijeg kilta u kotskoj,
sada bez sumnje udeenom za tu priliku.
Tako je prestonica kotske bila "tartanizovana" u oekivanju kralja, koji je i sam doao u istoj nonji, odigrao svoju
ulogu u keltskom spektaklu, i na vrhuncu posete sveano
pozvao okupljene dostojanstvenike da nazdrave, ali ne ak-
Hju Trevor Roper
tuelnoj ili istorijskoj eliti ve "glaveinama i klanovima kotske". ak je i Skotov odani zet i biograf Lokart, bio iznenaen tom "halucinacijom" u kojoj je, kako se izrazio, "najvea i najvia slava" Skotske poistoveena s keJtskim plemenima "koja su uvek inila mali i gotovo uvek nevaan deo
kotske populacije". Lord Makoli, i sam poreklom branin,
bio je jo otvoreniji. U svom delu iz pedesetih godina devetnaestog veka, on nije dovodio u sumnju drevnost branske odee, ali je njegov oseaj za istoriju bio povreen i
on je besneo zbog retrospektivnog irenja tih "prugama
iaranih sukanja" na civilizovane rase u kotskoj. Konano, pisao je, ta apsurdna nova moda
Vajt. Njegov sin, njihov otac, kratko je sluio u mornarici;

majka je bila kerka uenog svetenika iz Sarija. O njihovom ocu se malo zna i njegov ivot je tajna. Po svoj prilici
je uglavnom iveo u inostranstvu, naroito u Italiji. O mladalakom ivotu brae Alen nema dokumenata. Sve to se
moe rei o njima jeste da su bili daroviti umetnici u mnogim oblastima. Pisali su romantine poeme u Skotovom
stilu; poznavali su, mada oigledno samouki, mnoge jezike; bili su veti crtai, drvoresci, stolari. Ponaali su se samouvereno i armantno u drutvu, to im je omoguavalo
da se s lakoom kreu u najviim slojevima. Sve to su radili radili su temeljno i nadareno. Nije poznato kojim su
se tano povodom pojavili u kotskoj, ali su oigledno bili
tamo sa njihovim ocem za vreme kraljevske posete 1822, a
moguno je da su doli jo 1819- Period od 1819- do
1822. bio je period priprema za kraljevsku posetu. To je
takoe bilo i vreme kad je firma 'Vtlson i sin" iz Banokberna smiljala sistematski plan u vezi s branskim klanovskim tartanima, a Gornjokotsko drutvo iz Londona, bez
sumnje u dosluhu s njima, razmiljalo o objavljivanju raskono ilustrovane knjige o branskim klanovskim tartanima27. Imamo razloga da verujemo da je porodica Alen bila
u kontaktu s firmom "Vilson i sin" u to vreme.
U godinama koje su sledile braa su neko vreme verovatno provela u inostranstvu, ali su se povremeno takoe
pojavljivala u poznatim kotskim kuama ili na pomodnim
dogaajima, odeveni (kao to se jedan engleski posmatra
izrazio) "sa svom ekstravagancijom za koju je branska nonja sposobna - sa svim moguim privescima i kiankama,
50
dostigla je taku preko koje se teko moglo ii dalje. Poslednji britanski kralj koji je imao dvor u Holirudu mislio je da najubedljiviji
dokaz potovanja prema obiajima koji su vladali kotskom pre
Ujedinjenja moe dati ako se prerui sam u neto to je, pre Ujedinjenja, devet od deset kotlanana smatralo odeom lopova26.
"Preko koje se teko moglo ii dalje..." Makoli je potcenio snagu 'halucinacije' koja se oslanja na ekonomski interes. Skot je bio u stanju da povrati ravnoteu - i on je to
vrlo brzo i uinio - ali farsa iz 1822. dala je nov zamah
proizvodnji tartana i inspirisala novu matu da slui toj
proizvodnji. Tako dolazimo do poslednje faze u stvaranju
branskog mita: rekonstrukcije i irenja, u avetinjskoj i
odevnoj formi, onog klanovskog sistema koji je realno
uniten posle 1745. Glavni akteri u toj epizodi bila su dva
najzagonetnija i najzavodljivija lika koja su ikad jahala
kotsko kljuse ili vetiju medu: braa Alen.
Braa Alen su poticala iz ugledne porodice pomoraca.
Njihov deda Don Karter Alen bio je admiral na ostrvu
26 Macaulay, History ofEngland, gl. XIII.
51
27
Deo predloga se nalazi u MSS. Gornjokotskog drutva iz
Londona, Nacionalna biblioteka kotske, depozit 268, boks 15.
Bez datuma, ali s vodenim igom iz 1818.
52
Hju Trevor Roper
lanim medaljama i ljokicama"28. Jedan ruski aristokrata,

koji je bio u poseti, posmatrao ih je, ljatee, s ordenima i
vitekim obelejima, u Altajru, u kui porodice Gordona Kaminga. Bili su pokotili svoje ime, prvo u Alan, onda u AlanHej, a zatim samo u Hej; takoe su podsticali verovanje da
su potomci poslednjeg Heja, erla od Erola. Kako je ovaj bio
neenja, verovatno su mu pripisali tajni brak; ali njihove
pretenzije nikada nisu bile ugroene eksplicitnom tvrdnjom. Ser Volter Skot se seao da je video starijeg brata
kako nosi obeleje visokog kraljevskog slubenika Skotske
- to je nasledno pripadalo kui Erola - "koje je imao isto
toliko prava da nosi koliko i krunu"29. Nita vie, mogao je
odgovoriti nosilac, i nita manje.
Braa su mnogo vremena provodila daleko na severu
gde im je erl od Moreja dao upravu nad Damavejskom umom i postali su strunjaci za lov na jelene. Nikad im nisu
nedostajali zatitnici meu aristokratima. Tvrdoglavi "naprednjaci" iz Donje Skotske takoe su bili opinjeni njima. To je bio sluaj i sa ser Tomasom Dikom Loderom, ija je ena imala imanje u Elginu. Njemu su 1829- poverili
da imaju vaan istorijski dokument. To je bio rukopis koji
je (rekli su) nekada pripadao Donu Lesliju, biskupu Rosa, prisnom prijatelju kotske kraljice Meri, a koji je njihov
otac dobio od samog Mladog pretendenta, princa arlija
28Letters andJoumals ofla dy Eastlake (1895), i, str. 54-55.
29Pravedno je rei da braa nisu sama izmislila priu o tome da
su potomci erlova od Erola. Kada je njihov deda, admiral Don Karter Alen umro 1800. godine, autor njegove itulje je napisao da "on
ne samo to je bio roak markize od Solsberija i markiza od Devonira [recte Daunira] ve i da je lord Hilsborou izrazio miljenje da
mu pripada i titula Erola kao potomku starog erla Heja po mukoj
liniji". (GentlemansMagazine (1800, str. 1021). Markiza od Solsberija, lord Daunir i lord Hilsborou bili su lanovi porodice Hil.
53
Lepog. Naslov rukopisa je bio Vestiarium Scoticum ili

Garderoba Skotske [The Garde-robe o f Scotland], i pred-
stavljao je opis klanovskih tartana kotskih porodica, a

kao autor je bio naveden neki ser Riard Erkart, vitez. Biskup Lesli je na rukopisu upisao godinu kada je on doao
do njega - 1571 - ali je rukopis, naravno, mogao biti
mnogo stariji. Braa su objasnila da je rukopis kod njihovog oca u Londonu, ali su Diku Loderu pokazali "grubu
kopiju" koju su nabavili i koja je oigledno pripadala porodici Erkart iz Kromartija. Ser Tomasa je to otkrie veoma uzbudilo. Dokument je bio ne samo vaan sam po sebi
ve je i pruao autentinu stam potvrdu da su postojali
posebni klanovski tartani i dokazivao da su takve tartane
nosili ne samo brani ve i stanovnici Donje Skotske: to
je veoma obradovalo porodice iz Donje Skotske koje su
jedva ekale da se zakae za taj podatak30. Ser Tomas je
onda napravio prepis teksta koji je mlai brat ljubazno
ilustrovao za njega. Zatim je pisao ser Volteru Skotu, kao
orakulumu kome su se svi obraali kad su takve stvari bile
posredi, insistirajui na tome da dokument bude objavljen kako bi se popravili "bezbrojni neprilini, lani, moderni tartani koji se svakodnevno proizvode, krste odreenim imenima i nose kao originalni."
Skotov klasini duh se ovoga puta ponovo potvrdio i
on nije naseo. Istorija i sadrina rukopisa, kao i karakter
brae, inili su mu se sumnjivim. Nije verovao da su koti
30
Tako se markiz od Daglasa, oko 1800. godine, obratio Gornjokotskom drutvu iz Londona ne bi li ustanovio da li njegova
porodica poseduje "neku posebnu vrstu tartana". Priznao je da je
'prolo mnogo vremena otkad ga ne nose, pa e sad sigurno biti
teko to utvrditi"; ali gajio je nadu... (MSS. Gomjokotskog drutva iz Londona, boks 1, br. 10).
Hju TrevorRoper
iz Donje kotske ikad nosili klanovske tartane i posumnjao je da je re o nametaljci. Insistirao je na tome da se,
u najmanju ruku, originalni rukopis podnese na uvid
strunjacima Britanskog muzeja. Ser Tomas je prihvatio
sugestiju, a stariji brat se spremno sloio s tim; ali cela
stvar je pala u vodu kad je pokazao oevo pismo, s potpisom
"D. T. Stjuart Hej", u kojem ga ovaj strogo prekoreva to je
uopte ikome i pominjao dokument, koji (kako kae) - nezavisno od uzaludnosti tenje da se oivi jedan, sada ve nepovratno izgubljeni svet - nikad ne moe biti izloen profanim oima zbog izvesnih "privatnih beleaka na praznim
listovima". "to se miljenja ser Voltera Skota tie", kae
autor pisma, "kako nikad ne uh da ga poznavaoci starina
imalo cene, ono me ostavlja potpuno ravnodunim"31. Tako je orakulum iz Abotsforda dobio preko nosa.
Poraena Skotovim autoritetom, braa su se opet povukla na sever i postepeno usavravala sliku o sebi, svoju
ekspertizu i svoj rukopis. Nali su novog pokrovitelja, lorda Lavata, katolika i stareinu porodice Frejzer, iji su preci bili pogubljeni 1747. Takoe su primili novu veru i proglasili se rimokatolicima, a usvojili su i nov i plemenitiji
identitet. Odbacili su prezime Hej i uzeli kraljevsko Stjuart. Stariji brat je nazvao sebe Don Sobjeski-Stjuart (Jan
Sobjeski, poljski kralj-heroj, bio je pradeda po majci Mladog pretendenta); mlai brat je, kao sam Mladi preten-
dent, postao arls Edvard Stjuart. Od lorda Lavata su dobili na poklon Ejlin Ejgas, romantinu vilu na ostrvcetu na
reci Bjuli kod Invemesa, i tu su postavili minijaturni dvor.
Bili su poznati kao "prinevi", sedeli su na prestolima, drali se stroge etikecije i primali kraljevske poasti od posetilaca kojima su pokazivali relikvije Stjuarta i aludirali na
tajanstvena dokumenta u svojim zabravljenim sanducima.
Kraljevsko omje je bilo postavljeno iznad ulaza u kuu;
kada su se odvozili uzvodno do katolike crkve u Eskadejlu, kraljevska zastava se vijorila na njihovom amcu; njihov peat je bila kmna.
ivei u Ejlin Ejgasu, braa su, konano, 1842. objavila
uveni mkopis Vestiarium Scoticum. Pojavio se u raskonom izdanju i tirau ogranienom na pedeset kopija. Serija ilustracija tartana u boji bila je prva ikad objavljena i
predstavljala je pravi trijumf nad tehnikim potekoama.
Te ilustracije su izvedene uz pomo novog procesa "mainske tampe" i, po reima naunika koji je pisao pedeset
godina kasnije," po lepoti izvoenja i preciznosti detalja
nije ih nadmaio nijedan kasnije izmiljen metod kolortampe". Don Sobjeski-Stjuart, kao prireiva, napisao je
uen komentar i izneo nove dokaze o autentinosti mkopisa: "otisak faksimila" potpisa biskupa Leslija i "prepis"
njegove potvrde da je rukopis primio. Sam mkopis je, kae, bio "briljivo sravnjivan" s dmgim mkopisom koji je
nedavno pronaao neimenovani irski monah u jednom
panskom manastim, a koji je na nesreu izgubljen; jo jedan mkopis, donedavno u posedu lorda Lavata, takoe je
citiran, iako je, naalost, odnesen u Ameriku i tamo izgubljen; ali za njim se aktivno traga...
Vestiarium Scoticum, budui u tako malom tirau, nije
bio mnogo zapaen posle objavljivanja. Skot je bio mrtav, a
Dik Loder, iako je ostao "vernik", nije se oglasio. Da je prou-
54
31
Korespondencija Dika Lodera i Voltera Skota, zajedno s
derovim prepisom Vestiariuma, sada se nalazi u Kraljevskoj arhivi u Vindzoru, poto ju je 1936. godine kraljici Meri predala
vlasnica gica Greta Morit, praunuka Dika Lodera. Delimino je
objavljena u Joum al o fS ir Walter Scott, prir. D. Douglas, 2. izdanje (1891), str. 710-713; potpunije u Stewart, Old and Rare
Scottish Tartans. Ta dokumenta i ona citirana na str. 63 navedena su uz doputenje Nj. v. kraljice.
55
Hju TrevorRoper
io objavljene tekstove, s iznenaenjem bi zapazio da su oni

u znatnoj meri prepravljani otkako je mlai brat za njega
napravio prepis. Ali uskoro se pokazalo da je objavljeni
Vestiarium bio samo preliminarni piece ju stifica tive za
mnogo opirnije originalno delo. Dve godine kasnije braa su objavila jo raskoniju knjigu, koja je, naravno, bila
delo dugogodinjih izuavanja. Taj zapanjujui folio, koji
su netedimice ilustrovali sami autori, posveen je Ludvigu I, kralju Bavarske, kao "obnovitelju katolike umetnosti
u Evropi" i sadravao je nadahnuto obraanje "Branima",
na gelskom i engleskom jeziku. Sudei po naslovnoj strani, tampan je u Edinburgu, Londonu, Parizu i Pragu. Naslov je bio Nonja klanova [The Costume o f the Clans].
Nonja klanova je izvanredno delo. Sa stanovita iste
erudicije sav prethodni rad na toj temi ini se slabim i beznaajnim. U knjizi se navode najtajanstveniji izvori, kotski i evropski, pismeni i usmeni, rukopisni i tampani. Delo se poziva na umetnost i arheologiju kao i na literaturu.
Pola veka kasnije jedan smotreni i ueni poznavalac starina opisao ga je kao "savreno udo pregalatva i sposobnosti"32, a najbolji savremeni autor u toj oblasti opisuje ga
kao "monumentalno delo... jedan od kamena temeljaca na
kojem poiva svaka istorija branske odee"33. Delo je inteligentno pisano i kritiki nastrojeno. Autori priznaju da
je kilt moderan pronalazak (oni su, uostalom, boravili kod
Makdonela iz Glengarija). Nita to oni kau ne moe se
smesta odbaciti. S druge strane, nita se ne moe ni uzeti
zdravo za gotovo. Knjiga je proeta istom fantazijom i
oiglednim falsifikatima. Literami duhovi se ozbiljno prizivaju da svedoe kao autoriteti. Osijanove pesme se koriste
kao izvor i navode se nepostojei rukopisi. Ti rukopisi

ukljuuju "veliku kopiju originalnih Osijanovih pesama i
mnoge druge vredne gelske rukopise" koje je iz Dueja pribavio pokojni vitez Votson, a koji su sada, naalost, nedostupni; latinski rukopis iz etmaestog veka pronaen, s
drugim mkopisima, u onom panskom manastim, sada na
nesreu izgubljen; i, naravno, sam Vestiarium Scoticum,
za koji se sada, na osnovu "internih dokaza" tvrdi da pripada kraju petnaestog veka. Runo bojene ilustracije predstavljale su monumentalnu skulpturu i stare portrete. Portret Mladog pretendenta u branskoj nonji uraen je na
osnovu "originala koji je u posedu autora".
Nonja klanova nije bila samo delo antikvarne erudicije, ona je takoe imala i tezu. Teza se sastojala u tvrdnji
da posebna branska nonja predstavlja ostatak univerzalne nonje iz srednjeg veka, koja je u ostalom delu Evrope
zamenjena u esnaestom veku, ali je, dodue izmenjena
na gore pa ipak jo uvek prepoznatljiva, opstala u tom zaboravljenom kutku sveta, Gomjoj kotskoj. Jer, u srednjem veku (prema ovim autorima) keltska kotska je bila
napredni deo kosmopolitske katolike Evrope: bogato, ureeno dmtvo u kojem su se raskoni dvorovi plemenskih
poglavara - zahvaljujui naprednim hebridskim proizvoaima - napajali luksuzom i prosveenou sa kontinenta. Na
alost, ta bogata civilizacija nije potrajala: na izmaku srednjeg veka te silne hebridske tkanice, ti blistavi ostrvski dvorovi, ta "visoka intelektualna prefinjenost" Mala, Ajleja i Skaja poeli su da propadaju; Gomja kotska je odseena od
sveta; bransko dmtvo je osiromailo i okrenulo se sebi, a
njihova nonja je postala zaputena i bedna. Samo je Vestiarium - to veliko otkrie dvojice brae - pokazavi sjaj originalnih tartanskih kompleta, odkrinuo prozor ka toj velianstvenoj kulturi koja je sad zauvek iezla. Jer autori nisu
56
32 Stewart, Old and Rare Scottish Tartans.

33 Dunbar, History ofthe Highland Dress, str. 111.
57
Hju TrevorRoper
pokazali nikakvo interesovanje za savremene pokuaje oivljavanja nonje same po sebi, odvojeno od keltske katolike kulture iji je ona bila deo. To ju je pretvaralo u ist kostim. Jedino pravo oivljavanje je ono u kojem ponovo ivi
itava prolost - kao to je ivela u brai Stjuart koji su pisali
poeziju, lovili jelene, drali vlastiti plemenski dvor na ostrvu
na reci Bjuli. Kao Pjudin, koji je teio da oivi ne samo
gotsku arhitekturu ve i celu zamiljenu civilizaciju koja je
stajala iza nje, tako su i "Sobjeski-Stjuarti" (kako su ih
obino zvali) teili da oive ne samo bransku nonju ve
i celu zamiljenu bransku civilizaciju; i oni su to i uinili
uz pomo fikcije tako bezobzirne i istorijskog prekrajanja
tako neuvenog kao to je to bio sluaj i s "Osijanom".
Na alost, Nonja klanova nikada nije doivela da naunici o njoj napiu kritiku, pa ak ni beleku. Pre nego to
je to moglo da se desi, autori su napravili veliku taktiku
greku. Godine 1846. eksplicitnije su nego ikad iskazali
svoje pretenzije na kraljevsko poreklo. To su uradili u seriji kratkih pria koje su, pod romantinim ali transparentnim imenima, proklamovale otkrivanje istorijske istine.
Naslov dela je bio P rie je d n o g veka [Tales o f a Century];
taj vek je obuhvatao godine od 1745. do 1845. Glavna tema pripovedaka bila je tvrdnja da loza Stjuarta nije iskorenjena; da je ena Mladog pretendenta u Firenci rodila legitimnog sina; da je dete, zbog straha da bi ga mogli ubiti
agenti Hanovera, povereno brizi jednog engleskog admirala koji ga je odgajio kao roenog sina; i da je tokom vremena on postao otac dvojice sinova, a ovi su se, posle bitaka kod Drezdena, Lajpciga i Vaterloa, gde su se borili na
strani Napoleona koji ih je lino odlikovao za hrabrost,
povukli da nastave ivot u zemlji svojih predaka i sada nastoje da obnove njeno drevno drutvo, obiaje, nonju.
Strune fusnote u kojima su citirani jo nekatalogizirani
spisi o Stjuartima, neproverljiva nemaka i poljska dokumenta, i "rukopisi u naem posedu" trebalo je da prue
dokaze za ovu priu.
U tom trenutku udario je skriveni neprijatelj. Pod vidom zadocnele kritike na Vestiarium, anonimni pisac je u
K vorterli rivju u (Q uarterly Revietv) razobliio kraljevske
pretenzije dvojice brae34. Stariji brat je pokuao da odgovori. Odgovor je po tonu bio olimpijski, ali po sutini
slab35. Nauni rad dvojice brae sada je bio fatalno kompromitovan; domainstvo u Ejlin Ejgasu iznenada se raspalo; i sledeih dvadeset godina braa su u inostranstvu,
Pragu i Presburgu, nastavila da se zalau za svoje kraljevsko pravo kojem je kod kue nanesena tako fatalna teta.
Iste te godine kraljica Viktorija je kupila Balmoral, i pravi
dvor Hanovera zamenjen je iezlim, nestvarnim jakobitskim dvorom u brdima kotske.
U ekonomskoj istoriji esto nailazimo na propast smelog, matovitog, ponekad zanesenog pionira ije delo onda
preuzima i uspeno sprovodi prizemniji organizator. Sobjeski-Stjuarti se nikad nisu oporavili od ina kojim su 1847.
godine raskrinkani. Iako im, zahvaljujui njihovom linom
58
59
34 "The Heirs o f the Stuarts", Quarterly Revietv, lxxxii (1847).

Clanak je u to vreme pripisivan, i esto uverljivo, D. G. Lokartu
(J. G. Lockhart), D. V. Krokeru (J. W. Croker), lordu Stanhoupu
(Stanhope) i Dejmsu Denistonu (Dennistoun), a moda i drugima. Njegov autor je, u stvari, bio Dord Skin (George Skene),
profesor na Univerzitetu u Glazgovu, stariji brat keltskog naunika V. F. Skina (W. F. Skene).
35 Odgovor je objavio izdava Blackvvood & Sons (Edinburg,
1848). I napad i odgovor su kasnije ponovo objavljeni zajedno,
bez datuma; izdava Lorimer and Gillies, Edinburg. Knjiga je privatno tampana, oigledno u korist Sobjeski-Stjuarta ili su je ak
oni sami tampali.
60
Hju TrevorRoper
armu, prijatnoj naravi i dostojanstvenom, neagresivnom

ponaanju, nikad nisu nedostajali sledbenici, onaj sudbonosni lanak iz K vorterli rivjua uvek je navoen kao dokaz
protiv njih. Ali njihov rad nije bio uzaludan. Vestiarium je
mogao biti odbaen, Nonja klanova ignorisana, ali raskone klanovske tartane koje su oni smislili preuzelo je, ne pominjui njihova diskreditovana imena, Gornjokotsko drutvo iz Londona, i zahvaljujui tome, kotska tartanska industrija nastavila je da cveta. Prizemniji sledbenik zanesenih Sobjeski-Sjuarta koji je postigao taj trajniji uspeh bio
je Dejms Logan.
Dejms Logan je bio Aberdinac koji je, u mladosti, patio od neega to je nazivao "ljutom ranom", a koju je zadobio kao uesnik branskih igara. Prilikom bacanja malja, projektil teak 17 libri sluajno je pao na njegovu glavu i, kao to je kasnije objasnio (da bi opravdao neke svoje rave postupke koji nam nisu poznati), to je imalo za
posledicu sledee: "moja lobanja je bukvalno bila razbijena" i desetak kvadratnih santimetara je moralo da bude zamenjeno metalnom ploicom36. Uprkos tom obeshrabrujuem dogaaju, Logan je postao oduevljeni pobornik
branske tradicije, i 1831, posle duge peake ture kroz
kotsku, objavio je knjigu kotski G el [Scottish Gael] koju
je posvetio kralju Vilijamu IV. U tom delu on ponavlja svu
najnoviju bransku mitologiju: autentinost Osijanovih
pesama, drevnost kilta, posebnost klanovskih tartana; takoe je objavio da on sam "priprema posebno delo o tartanima i obelejima, sa ilustracijama". Logan je tada ve
stanovao u Londonu i Gornjokotsko drutvo ga je, u
znak priznanja za knjigu, bez oklevanja izabralo za pred36MSS. Gornjokotskog drutva iz Londona, Boks 5, Logan direktorskom kolegijumu Drutva (bez datuma).

sednika i preuzelo pokroviteljstvo nad obeanim delom o
tartanima. Delo se konano pojavilo 1843 - godinu dana
posle objavljivanja Vestiarium a - pod naslovom K la n ovi
G o m je kotske [Clans o f the Scottish H igh la n d s] ; bilo je
bogato ilustrovano, sa sedamdeset dve slike pripadnika
klanova u odgovarajuim tartanima, koje je naslikao R. R.
Makijan.
Malo je verovatno da je dolo do bilo kakvog direktnog
kontakta izmeu Sobjeski-Stjuarta, pravih erudita i ne sasvim lanog aristokratskog dranja, i Dejmsa Logana, plebejca nesposobnog za kritiko rasuivanje. Ali SobjeskiStjuarti su bez sumnje imali kontakte s proizvoaima tartana i pruali savete i njima i klanovskim stareinama u vezi s tartanima, moda jo od 1819. godine. Takoe znamo
da su najvei fabrikanti Vilson i sin bili u kontaktu s Loganom, koga su tretirali samo kao posrednika, ispravljajui
njegov rad kao superiomi znalci; oni su, dakle, oigledno
na raspolaganju imali nekog koga su smatrali veim autoritetom. Tako se Loganovo delo verovatno napajalo, direktno ili indirektno, fantazijama Sobjeski-Stjuarta. Na kraju krajeva, Vestiarium Sobjeski-Stjuarta je objavljen pre
Loganove knjige. U svom tekstu Logan je odao priznanje
"nedavno objavljenom sjajnom delu Dona Sobjeski-Stjuarta", koje je on oigledno koristio - uprkos povremenim
razlikama u pojedinostima koje su mu bile dovoljne kao
opravdanje za posebnu publikaciju. U stvari, kao to je kasnije napisao jedan naunik, mnogi Loganovi tartani predstavljali su "nepriznate reprodukcije dizajna iz Vestiariuma Scoticum a"37.
Logan je dobro natempirao svoj rad. Razobliavanje

kraljevskih pretenzija Sobjeski-Stjuarta - pravih pronalaza37 Stewart, op. cit.
Hju TrevorRoper
62
a klanovskih tartana - unitilo je ugled njegovih rivala

ba u trenutku kad je kraljica Viktorija razvila branski
kult i time dala nov znaaj klanovskim tartanima, ba kao i
branskim predelima, brdanskoj stoci, ser Edvinu Landsijeru i lovouvaru Donu Braunu. Godine 1850. objavljena
su ak tri dela o klanovskim tartanima i sva tri su se vidljivo ali preutno oslanjala na diskreditovani Vestiarium iji
su "priredivai" uzaludno nastojali da objave njegovo jeftino izdanje. Jedan od tih radova - Istorija G om je Skotske i
gom jokotskih klanova [History o f Highlands and the
H ighland Clans] generala Dejmsa Brauna, koja je postala
standardno delo - sadrala je dvadeset dve litografije tartana u boji koje su, bez ikakve beleke, preuzete iz Vestiariu m a i8. Do kraja veka objavljen je veliki broj knjiga o klanovskim tartanima. Sve su se one - direktno ili indirektno
- i te kako oslanjale na Vestiarium.
To je verovatno veoma pogaalo Sobjeski-Stjuarte koji
su se vratili u Britaniju 1868. Sada su bili oajniki siromani, ali su, kao i uvek, nastavili da igraju ulogu koju su
odabrali. iveli su u Londonu, izlazili u drutvo nosei
svoje sumnjive medalje i odlikovanja i bili esti posetioci
itaonice Britanskog muzeja gde su imali rezervisan sto, a
"njihova pera, noevi za papir, pritiskai itd. bili su ukraeni minijaturnim zlatnim krunama"39. Godine 1872. kraljici
Viktoriji je upuena molba da ublai materijalnu oskudicu
svojih takozvanih zemljaka, ali protiv njih je ponovo potegnut lanak iz K vorterlija i molba nije usliena40. Godine 1877. mlai brat (stariji je ve bio umro) nastojao je
da, anonimno, povrati njihove titule, ali je jo jednom bi
38 Stewart,

uutkan pozivanjem na K vorterli41. Kao i za Dona Kitsa, i
za brau se moe rei da ih je ubio K vorterli: i zaista,
mnogi misle da ih je ubila ista ruka42. Ali nikad nisu oskudevali u pristalicama; njihovi prijatelji su se zauzimali za
njih do kraja, a posle njihove smrti lord Lavat je izdejstvovao da budu sahranjeni u Eskadejlu, pored crkve u koju
su amcem dolazili iz svog romantinog doma na ostrvu.
Njihova imovina je zatim rasprodata, a kraljica Viktorija je
pokazala interesovanje za tu rasprodaju; ali nikakva stjuartovska znamenja, slike, minijature, dokazi o pravima niti
rukopisi nisu naeni meu stvarima. Niti je iko ikada video originalni tekst Vestiarium a Scoticum a s napomenom biskupa Leslija, kao ni zanimljive line beleke - koje
je toboe napisao raniji vlasnik, Mladi pretendent, pre nego to ga je predao svom sinu "D. T. Stjuartu Heju" alijas
"Dejmsu Stjuartu, grofu od Albanije*", jo nedokuivijem
ocu naih nedokuivih junaka43.
41
Notes and Queries (jul-dec. 1877), str. 92, 158, 214, 351,
397. Pisma s potpisom "RIP" i "Requiescat in Pace" oigledno pripadaju arlsu Edvardu Stjuartu.
42Nekisu-pogreno-pretpostavljalidaje D. G. Lokart, koji
je napisao dobro poznati napad na Kitsa, takoe i autor lanka
koji je raskrinkao Sobjeski-Stjuarte.
*
Ime za Skotsku u starim priama, baladama i istorijskim spisima. (Prim. prev.)
43
Izgleda da se nita ne moe saznati o Tomasu Alenu, poruniku Britanske mornarice u penziji, ocu Sobjeski-Stjuarta. Njegova
kasnija imena i titule zabeleeni su samo u spisima ili falsifikatima
njegovih sinova kojima su oni bili potrebni zbog rodoslova. Nije
poznato da li je otac igrao neku ulogu u prevarama. On je oigledno iveo povueno. Umro je u Klarkenvelu 1839 (ne 1852, kako se
tvrdi u D. N. B.), posle ega je njegov stariji sin (a posle njegove
smrti mlai) nazvao sebe grofom od Albanije.
64
Hju TrevorRoper
Ovaj ogled poinje Dejmsom Makfersonom. Zavrava

se Sobjeski-Stjuartima. Meu tim proizvoaima branske
tradicije ima mnogo slinosti. Sva trojica su izmislila zlatno doba u prolosti keltskih brdana. Sva trojica su tvrdila
da poseduju dokumentovane dokaze. Sva trojica su stvorila literame fikcije, falsifikovane tekstove i krivotvorenu
istoriju kako bi podrali svoje teorije. Sva trojica su zaetnici industrije koja e cvetati u kotskoj dugo posle njihove smrti. Sva trojica su ubrzo bila raskrinkana, ali su to ignorisali i hladno se posvetili dmgim stvarima: Makferson
indijskoj politici, Sobjeski-Stjuarti nestvamom ivotu u
inostranstvu.
Ali meu njima je bilo i velikih razlika. Makferson je
bio pohotljivi razmetljivac iji su ciljevi, kako u literaturi
tako i u politici, bili bogatstvo i mo, i koji je ka tim ciljevima stremio s nemilosrdnom odlunou i konano ih i
ostvario. Sobjeski-Stjuarti su bili dobroduni, ueni Ijudi
koji su sticali pristalice zahvaljujui svojoj oiglednoj bezazlenosti; oni su bili vie fantasti nego falsifikatori. Njihova
iskrenost se ogledala i u tome to su u svojim fantazijama
i iveli. Za razliku od Makfersona, umrli su siromani. Bogatstvo koje je od njih poteklo otilo je fabrikantima klanovskih tartana koje sada, s tribalnim oduevljenjem, nose
koti i takozvani koti od Teksasa do Tokija.
Pris Morgan
OD SMRTI DO LEPOG POGLEDA:
LOV NA VELKU PROLOST U DOBA
ROMANTIZMA
Veseli Vels i njegovo nestajanje

U kulturnom ivotu Velsa tokom osamnaestog i poetkom devetnaestog veka uoljiv je jedan paradoks; na jednoj strani, opadanje ili nestajanje starog naina ivota, a
na dmgoj besprimema poplava interesovanja za sve to je
velko i svesno nastojanje da se ono sauva ili razvije. Velki istoriar Piter Roberts1je 1815, u svom prikazu starog
naina ivota, primetio sledee:
Kad, iz politikih ili drugih razloga, ponaanje i obiaji jedne nacije, uopte gledano, pretrpe veliku promenu, istraivanje iji je cilj
da pokae kakvi su oni bili u ranijim epohama postaje zanimljivo2.
Gotovo svi velki ivopisni obiaji bili su "sada gotovo potpuno zanemareni", a nekih druidskih verovanja niko se nikad nije ni pridravao. Preasni Don Bing posetio je Balu
1Veina ljudi pomenutih u ovom poglavlju opisana je u The
Dictionaty ofWelsh Biography doum to 1940 (London, 1959),
ali Piter Roberts se pominje u velkom dodatku reniku (London, 1970).
2 Peter Roberts, Cambrian Popular Antiquities (London,
1815), uvod.
66
Pris Morgan
1784. i potom 1793- i poalio se na to "to se u roku od deset

godina desila promena u ponaanju ljudi". Znaci velke veselosti su nestali, Velani su postajali nalik Englezima i sva
ljubopitljivost putnika ostala je nezadovoljena3. Opadanje i
obnova su udno meusobno izmeani jer se esto deavalo
da su upravo oni koji su gorko alili zbog opadanja postajali
pregaoci obnove. R. T. Denkins kae da osamnaesti vek nije bio toliko vek metodistike obnove koliko vek obnavljaa:
u obrazovanju, poljoprivredi, industriji i kulturi; velka renesansa ili obnova starina, ako i nije bila najobuhvatnija,
svakako je bila najoriginalnija4. U tom razdoblju velki naunici i patrioti ponovo su otkrili prolost, istorijsku, jeziku i knjievnu tradiciju, a kad im te tradicije nisu odgovarale, kreirali su prolost koja nikad nije postojala. Romantiarska mitologizacija je u Velsu ila do krajnih granica i ostavila neizbrisiv trag na njegovu kasniju istoriju.
Cinjenica da su naunici koji su pisali o opadanju bili
ti koji su ponovo stvarali prolost ne predstavlja neku
ozbiljnu tekou. Edvard Douns (1752-1824), harfista
princa i potom kralja Dorda IV, lamentirao je u svojoj
knjizi o velkoj muzici Bardovski muzej:
Iznenadno opadanje nacionalnog minstrelskog muziciranja i
obiaja u Velsu velikim delom treba pripisati fanatinim prevarantima ili nepismenim plebejskim propovednicima kojima je
previe esto doputano da preplave zemlju, pri emu su vei
deo prostog sveta odvlaili od zakonite crkve i odvraali od nji3C. Bruyn Andrews (prir.), The Torrington Diaries (London,
1936), iii, str. 254-255.
4R. T. Jenkins, Hanes Cymru yn y Ddeunawfed Ganrif (istorija Velsa u osamnaestom veku) (Kardif, 1928), str. 2, 104-134.
Up. E. D. Evans, A History of Wales 1660-1815 (Kardif, 1976),
str. 231-250.
Od smrti do lepog pogleda .
67
hovih bezazlenih zabava, kao to su pevanje, igranje, i druge seoske razbibrige i sportovi u kojima su do tada imali obiaj da uivaju, od najranijih vremena... tako je Vels, koji je ranije bio jedna
od najveselijih i najsrenijih zemalja na svetu, sada postao jedna
od najdosadnijih5.
Zahvaljujui svojim mnogobrojnim knjigama o velkoj
muzici, objavljenim izmeu 1784. i 1820, Edvard Douns
je bio jedan od onih koji su preobratili velku kulturu od
kulture koja opada, ali nesvesno opstaje, u kulturu koja se
svesno obnavlja, a rezultat, mada esto laan, nikad nije
bio dosadan.
Veoma mali broj velkih naunika je odavno bio svestan nestajanja posebnog velkog naina ivota. U esnaestom veku domaa kultura vezana za katolicizam, u velikoj
meri je nestala a da je pri tom nikakva posebna velka
protestantska kultura nije zamenila, domai pravni sistem
je ukinut, bardovski sistem je izumirao, stari jezik je proteran iz administracije i, mada je inovnitvo i dalje govorilo velki, njihovo ponaanje je poengleeno ili su se priklanjali zapadnoevropskim normama ophoenja. Opadanje se nastavilo tokom sedamnaestog i osamnaestog veka,
ali kritina faza je dostignuta tek u osamnaestom veku jer
su sve do tada naunici ipak mogli da se tee milju da je
veliki deo stare kulture nastavio da ivi meu prostim ljudima. Kritini stadijum je prvo bio obeleen gubitkom samopouzdanja. Velki pisac almanaha i leksikograf Tomas
Douns 1688. godine kae:
Za jezike, kao i za vlast, postoji odreeno vreme; oni imaju svoje
detinjstvo, temelje i poetak, njihova istota i savrenstvo rastu i
5 Edward Jones, The Bardic Museum (London, 1802), uvod,
str. xvi.
68
Pris Morgan
napreduju; oni se ire i oplouju: to je stanje pune snage; a onda dolaze starost, opadanje i izumiranje.
I
tako je bilo po volji Svevinjem kad smo mi Britanci u pit
nju; jer ti mnogi vekovi su pomraili nau mo i iskvarili na jezik i gotovo nas izbrisali iz povesnikih knjiga6.
Poslednja reenica je kljuna jer je centralna stvar u gubitku

samopouzdanja bio gubitak oseanja istorije. Ser Don Vanbru u Ezopu (oko 1697) dovodi Ezopa u dodir s velkim heraldiarem prikladno nazvanim Kvejnt* koji mu objanjava
svoj posao i kae da je njegova majka, naravno, "Velanka"**.
Ezop: Velanka? Molim te lepo, iz koje je to zemlje ona?
Kvejnt: To je, gospodine, zemlja na kraju sveta, gde se svaki
ovek raa kao dentlmen i rodoslovac7.
Predstava o Velsu je bila predstava o staromodnoj bestragiji gde gospoda to jedva da koulju imaju na leima granaju beskonana porodina stabla koja doseu sve do
Eneje Trojanskog, o zemlji nepromenljivo nazadnoj, iji
ljudi imaju mnotvo predaka, ali ne i nacionalnu istoriju.
To nije bio sluaj u prethodnim vekovima. Da bismo
ukratko izloili ovo sloeno pitanje, rei emo da je ranije
velko vienje istorije bilo trostruko: ono se odnosilo na njihovo poreklo kao nacije, njihovo preobraanje u hrianstvo i ivote domaih prineva. Najstariji deo je bio niz mitova ili legendi koji su dokazivali da su Velani prvi i najstariji
6 Thomas Jones, The British Language in its Lustre (London,
1688), predgovor.
*
Quaint (eng.): staromodan, privlaan na osobit, staromoda
nain. (Prim. prev.)
** Welch, var. od Welsh. (Prim. prev.)
7B. Dobree i G. Webb (prir.), The Works o f SirJohn Vanbrugh
(London, 1927), ii, str. 33.
Od smrti do lepog pogleda
69
narod na Britanskim ostrvima (od vremena "Brita" Tomasa

Dounsa).Velani su pamtili dela starih junaka i kako su odbijali nadiranja osvajaa, a onda bivali pobeeni, pa se ponovo borili, u nizu od tri povezane reenice - "trijadama*
Britanskog ostrva"8. Drugi deo vienja istorije odnosio se na
britansko hrianstvo, uvedeno u vreme Rimljana, a koje su
Velani branili od saksonskih pagana u likovima heroja kakvi su bili Ambrozije Aurelijan i Artur. Na svakom lokalitetu
crkva ili sveti izvor bili su povezani s tom centralnom temom
preko svetaca kao to su David i drugi keltski sveci. Trei
deo vienja istorije bio je konvencionalniji i odnosio se na
loze domaih prineva koji su vodili poreklo od plemenskih
voa ili rimskihfoederatija kakav je bio Kneda**, ili od Kadvaladra Blaenog, poslednjeg velkog kralja koji je pretendovao na vlast nad Britanijom u sedmom veku, pa sve do
smrti Levelina II*** 1282. Sredinom osamnaestog veka stanovnici Bilta bili su nepravedno nazivani "izdajnicima iz Bilta" jer je Levelin bio ubijen blizu tog mesta.
Kasnije u srednjem veku razliiti delovi su se pomeali
i transformisali. U dvanaestom veku Defri od Monmauta
adaptirao je stare mitove i izmislio velku tradiciju; on je
' Velki knjievni oblik ureen u grupama od po tri iskaza.
(Prim. prev.)
8
Rachel Bromvvich, Trioedd Ynys Prydein, the Triads o f the
Isle ofBritain (Kardif, 1961) i Trioedd Ynys Prydein in Welsh Literature and Scholarship (Kardif, 1969).
** Cunneda, c. 450. g.; postavio temelje Kraljevstva Gvined u
Severnom Velsu. (Prim. prev.)
*** Llywelyn: Levelin ili Luelin, ime dvojice prineva u Severnom Velsu. Ovde je re o Levelinu ap Grifldu, koji se proglasio
princom od Velsa, zagospodario Junim i Sevemim Velsom i
sporazumom iz ruzberija bio priznat kao gospodar Velsa. Pokorio ga je Edvard I, pobunio se, poginuo 1282 (Prim. prev.).
70
Pris Morgan
naglaavao trojansko poreklo Britanaca, tvrdio da je Britanija dobila ime po Brutu, a Vels (Cymru) po Kamberu; takoe je isticao herojsku ulogu kralja Artura. Galfridovsku
verziju velke istorije jo uvek su tvrdoglavo zastupali velki istoriari sredinom osamnaestog veka i jedan od glavnih ciljeva patriota bilo je nalaenje i objavljivanje velkog
originala koji je, po njihovom uverenju, morao stajati iza
Defrijeve istorije. Velki naunici iz tog razdoblja bili su
takoe svesni i druge dimenzije velke tradicije, proroke
ili mesijanske dimenzije, koja je velku prolost projektovala u budunost. Godine 1764, na primer, Evan Evans
govori neto o tome u svojoj raspravi o velkoj bardovskoj
tradiciji9. U starom keltskom drutvu, vates ili vidovnjaci
predskazivali su budunost, to je bio posao koji su preuzeli bardovi, a posle gubitka nezavisnosti 1282. literaturi
bruda ili prorotva pridavan je veliki znaaj10.
Trostruka domaa istorijska tradicija postepeno se transformisala u esnaestom veku. Proroki element je oslabio,
mada je Henri Tjudor veto manipulisao tom tradicijom kako bi dobio podrku Velana, postavljajui se kao mesijanska figura "Drugog Ovina", a njegovo poreklo od Kadvaladra
korieno je za ozakonjenje tjudorovskih pretenzija na vlast
nad Britanijom. Za druge, Henri je, po svoj prilici, simbolizovao dugo oekivani povratak Arturov. Neto kasnije anglikanska crkva preuzela je velke mitove o Josifu Arimatej-
__________________________
9 Evan Evans, Some Specimens o f Early Welsh Poetry (London, 1764), naroito "Dissertatio de bardis'1.
10M. M. Griffiths, Early Vaticination in Welsh and English P a rallels (Kardif, 1937); i Glanmor Williams, "Prophecy, Poetry and
Politics in Medieval and Tudor Wales", u H. Hearder i H. R. Loyn
(prir.), British Govemment and Administration (Kardif, 1974),
str. 104-116.
71
skom kao osnivau britanske crkve i krivica za gubitak njene

nezavisnosti lako se mogla svaliti na Normane i papu umesto na Engleze11. Ostatak velke tradicije nije bio toliko asimilovan koliko diskreditovan kao neosnovani mit jer je Polidoro Verdilio odbacio veliki deo istorije Defrija od Monmauta kao zasnovan na legendama. Ono to je preostalo posle tih napada ili prekrajanja preuzeli su engleski naunici
kao ranu englesko-britansku istoriju jer su eleli da poistovete Englesku s britanskom starinom12. Na osnovu pisama
upuenih Edvardu Lidu devedesetih godina sedamnaestog
veka13, jasno je da je sve do kraja tog veka prost narod memorisao posebne delove veoma stare tradicije kao prie koje se priaju uz ognjite, prie o Emrisu (Ambroziju)*, Merlinu, Arturu, Talijesinu* i drugima. One nisu inile deo neke
koherentne celine, ve su bile kao perle to su se otkotrljale s pokidane ogrlice. U nekim sluajevima delovi rane
velke istorije pameni su u baladama, na primer u "Ha-
11
SydneyAnglo, "The British History in Early Tudor propaganda", Bulletin o f thejohn RylandsLibraray, xliv (1961), str. 17-48.
Glanmor Williams, "Some Protestant Views o f Early British Church
History", History, xxxviii (1953), pretampano u Welsh Reformation Essays (Kardif, 1967), str. 207-219.
12T. D. Kendrick,BritishAntiquity (London, 1950), str. 34-134.
13
F. V. Emery, "A NewAccount o f Snowdonia 1693 Written for
Edward Lhuyd", National Library ofWales Joumal, xviii (1974),
str. 405-417.
*
Emrys, jedno od imena Merdina, vrhunskog boanstva Britanaca; u normansko-francuskim romansama pominje se kao Merlin, kod D. Monmauta takoe; svoje prvo ime Britanija je dobila
po njemu - Class Myrddin.
** Taliesin, VI v., velki bard, kasnije identifikovan s mitskimherojem. (Prim. prev.)
72
Pris Morgan
nes y Cymru" ("Istorija Velsa") Metjua Ovena u kojoj Velani pasivno prelaze preko svojih starih poraza14.
Gubitak velke istorije uticao je na opaanje drugih vidova kulture. Istina je da veliki deo literarnih tekstova o velkoj tradiciji i uenosti koji su opstali do danas potie iz perioda izmeu 1550. i 1700. godine; G. D. Vilijams je primetio da je to zato to su pisci i prouavaoci starina shvatali da
njihov poznati svet polako iezava, i da je herojski in spasavanja neophodan jer se taj svet sve vie prazni15. On je takoe primetio da velki naunici sve slabije razumeju tradicionalnu kulturu, njene simbole, jezik, gramatiku, a mnogi
vlasnici rukopisa priznavali su da, iako znaju velki, nimalo
ne razumeju te rukopise osim to misle da su moda dragoceni. Tomas Hern je ustanovio da je nemogue ubediti Velane da tampaju rukopisne velke hronike: "Oni su svi protiv toga i skloni su potpunom zanemarivanju vlastite istorije."16Engleske lirske forme (iako s konsonantskom aliteracijom - cynghaned) poele su da preovlauju u poeziji, a
protestantska teologija zamenila je tradicionalni simbolizam i aluziju u onome to je preostalo od tradicionalnog stiha. Poetkom osamnaestog veka jedan dobar velki naunik, Don Morgan iz Maina, pisao je Mozizu Vilijamsu, saradniku Edvarda Lida i jedno vreme sekretaru Kraljevske
akademije nauka, da kao to se grki i rimski klasici ne mo14 Dafydd Jones, Blodeugerdd Cymry (ruzberi, 1759), str.
150; i T. H. Parry-Williams (prir.), Llauysgrif Richard Morris o
Gerddi (Kardif, 1931), str. 125.
15 Kad je re o svim aspektima velke nauke, u najveoj meri
sam se oslanjao na G. J. Williams (prir. A. Lewis),Agweddau arHanes Dysg Gymraeg (Aspekti istorije velke nauke) (Kardif, 1969),
passim, a ovde posebno str. 83-84.
16 Navedeno u J. Davies, Bywyd a Gwaith Moses Williams
(ivot i deloMoziza Vilijamsa) (Kardif, 1937), str. 24-25.
Od smrti do lepog pogleda ...___________ T5_

gu itati bez renika klasinih aluzija, tako je sada potreban i renik velke tradicije, inae e velka istorija i knjievnost ostati brava bez kljua.
Tomas Douns jel688, a u tome nije bio usamljen - rekao da je Svevinji "iskvario na jezik" i sve vie Velana je
velki jezik poelo da naziva hentaith-om, "starim jezikom",
kao da je re o starakom domu. Pesnik i trgovac stokom
Edvard Moris hvalio je biskupa Lojda od Sv. Asafa (jednog
od Sedam biskupa iz 1688)* to ui velki, priznajui da je taj
"stari, izanali jezik to je nekad bio na samom vrhu" postao "sada, pod njegove stare dane, prefinjeni paun"17. Engleski satiriari (na primer, W. R., Wallography, London,
1681) gajili su nadu da e velki jezik uskoro izumreti; taj
jezik nije nita drugo do "frfljanje" "Tafidoma"** i sada se
govori samo u niim klasama. Henri Rolands iz Lanidana
ali se u svojoj istoriji Anglsija:
A u poslednje vreme, poto ga je susedni engleski toliko potisnuo, postavi otmen i pomodan jezik kod nas, jo vie rei lei
kraj nas, zaboravljenih i beskorisnih, koje su ranije moda bile
cvet i ukras naeg jezika18.
*
Dejms II je 1688. doneo Deklaraciju o verskim povlasticama kojom se katolici i disenteri oslobaaju odgovornosti pred
krivinim zakonima. Tome se suprotstavilo sedam biskupa; oni
su osloboeni optube za pobunu koja je protiv njih podignuta.
17 O. M. Edwards (prir.), Gwaith Edward Morus (Lanuhlin,
1904), str. 21-24.
** Taphy, Taffy (eng., kolokvijalno; esto uvredljivo): Velanin,
prema velkom izgovoru imena Dejvi, Dejvid (vel.,Dafydd). (Prim.
prev.)
18Henry Rowlands,MonaAntiquaRestaurata (Dablin, 1723),
str. 38.
74
Pris Morgan
Kao i sve drugo velko, jezik nije imao status, bio je "zanemarljiv" (termin Tomasa Dounsa iz 1688). Pesnik i seoski
plemi Hju Hjuz pisao je 1730. godine velikom nauniku
Luisu Morisu da su svi branioci starog jezika zaspali19. Velki je opstao i nije se razbio u dijalekte zahvaljujui anglikanskoj liturgiji, kao i velkoj Bibliji i protestantskoj apologetskoj literaturi. Ali nije imao dovoljno mehanizama za
modemizaciju i razvoj, i verovatno nije imao pravu dinamiku u sebi. On se, kako to pokazuje grafika na naslovnoj
strani renika Dejmsa Hauela iz 1659, pojavljuje kao
uplaena divlja umska ratnica naspram bogato odevenih
dvorskih dama Engleske i Francuske20.
Veliko delo velkih protestantskih voa elizabetinske
epohe nije nalazilo pravi odgovor u velkoj svetovnoj kulturi, na primer u velkoj svetovnoj literaturi. Velkom knjievnou jo uvek su dominirali ka prolosti okrenuti bardovi (koji su ranije obavljali zadatke istoriara, prepisivaa, bibliotekara, heraldiara, muziara itd.), a bardovstvo
je postepeno odumiralo poto je njihova kultura postajala
sve manje relevantna za dato vreme. Bardovstvo je slabilo
manje-vie istovremeno i u krajevima koji su bili poluvelki i u onima koji su bili potpuno velki: u Glamorganu je
ostao mali broj profesionalnih bardova posle 1660, u
Montgomeriim isto tako malo posle 1640, a Cynfeirdd
Lleyn Merdina Farda pokazuje da je ak i na zabaenom
poluostrvu Lajn postojao jaz izmeu poslednjeg barda iz
1640. i sledeeg iz 1800. godine koji je radio kao neprofe-
19 Hugh Owen (prir.), Additional Letters o f Morrises o f Anglesey, 2 t. (London, 1947-1949), i, str. 13.
20James Howell, Lexicon Tetraglotton (London, 1659) sadri
odeljak o velkim poslovicama.
75
sionalac na ratnom brodu21. U Nanaju u Merionetu poslednji bard jednog domainstva unajmljen na stari nain
bio je on David Las u Nanou (1690), ali ne sme se zaboraviti da je veleposedniki stale u Nanaju i okolini dalje,
amaterski, pisao poeziju na velkom (za sebe ili za objavljivanje) sve do poetka devetnaestog veka. Bardovi, koji
nisu vie mogli da nau zaposlenje ili vie nisu bili dobrodoli, poetkom osamnaestog veka estoko su negodovali
protiv najnovijih promena; on Priard Pris, na primer, u
svom delu Difyrrwch Crefyddol daje oduka bespomonom besu zbog naina na koji se "rei seku"22. Velke glaveine nisu vie podravale domau kultum, pa je "umetnost venula, jezik stario, a sve to zbog sopstvene slabosti,
te odlutae na pogrenu stazu do mba vlastite propasti"23.
To to su se amateri meu niim veleposednikim slojevima ili u prostom narodu jo uvek time bavili, to su knjige
pesama objavljivane, bardovima nije nita znailo. Oni su
pamtili blisku prolost, vreme kada su pevali ceiom dmtvu, od glaveina do seljaka, kada su svi uivali u veselom
i radosnom ivotu, kada je itav nain ivota bio harmonian. Otri satiriar Elis Vin, svetenik iz nieg veleposednikog stalea, nije voleo bardove, ali je takoe mrzeo i
modeme elemente u dmtvu i, isto kao i on Priard Pris,
21 G. J. Williams, Traddodiad Llenyddol Morgannivg (Knjievna tradicija Glamorgana) (Kardif, 1948); Enid Pierce Roberts, Braslun o Hanes Llen Powys (Kratak pregled knjievne
istorije Povisa) (Denbi, 1965); i Myrddin Fardd, Cynfeirdd Lleyn
(Stari pesnici Lejna) (Pulheli, 1905).
22 Gwyn Thomas, "A Study o f the Change in Tradition in
Welsh Poetry in North Wales in the Seventeenth Century (Oksford, dr fil. teza, 1966).
23 Sion Prichard Prys, Difyrrwch Crefyddol (Verska zabava)
(ruzberi, 1721), predgovor.
76
Pris Morgan
oseao da postoji neka vrsta vakuuma u drutvu: on opisuje "ogromnu kui na imanju" iji su vlasnici otili u Englesku ili Francusku "da tamo trae ono to su lake mogli
da nau kod kue", tako da je stara porodica prepustila
kuu sovama, vranama i svrakama:
Bilo je mnotvo takvih naputenih kua na imanjima, koje su
mogle biti, da nije bilo oholosti, kao u stara vremena prebivalite
najboljih ljudi, utoite slabima, kola mira i sveukupne dobrote
i blagodat za hiljadu manjih kua oko njih24.
Cak i da su ostajali kod kue, malo je verovatno da bi

visoko plemstvo i veleposedniki slojevi videli sebe kao
deo jednog malog, jednolinog, harmoninog lokalnog
drutva. Tradicionalna velka gazdinska kua je izumirala,
veleposednici nisu vie iveli u prostranim zgradama sa
slugama, zakupcima, prijateljima i bardovima25. Oni su iveli skriveno od tuih oiju i, preuredivi svoje kue,
usvojili su londonski stil ivota, a zaviajnom, regionalnom nainu doao je kraj. Do 1700. godine Velani su
moda hvatali korak s nainom ivota koji je bio u modi u
Engleskoj vek ili dva ranije26.
Kulturni prelom se veoma jasno ogledao u svetu muzike. Krajem osamnaestog veka sakuplja velke folklorne
plesne muzike Vilijam Douns iz Langadvana bio je zaprepaen injenicom to tradicija tolikih vekova moe da nestane za tako kratko vreme. Luis Moris je 1726. godine po24 Ellis Wynne, Gweled.igaetheu y Bard Cwsc (Vizije usnulog
barda) (London, 1703), str. 13. Up. GwynThomas, YBardd Cwsg
a i Gefndir (Usnuli bard i njegovoporeklo) (Kardif, 1971).
25 Peter Smith, Houses o f The Welsh Countryside (London,
1975).
26 Mark Girouard, Life in the English Country House (London, 1978), str. 10, 138.
77
slao pesmu, zajedno s nekoliko ica sa harfe, memoaristi

Vilijamu Balkliju, seoskom plemiu iz Brendija na Anglsiju, i taj mali stih bismo mogli prevesti ovako:
Sa aljenjem moram rei,
Muzike ni veselja u Velsu vie nema,
A u dobra stara vremena,
Harfa se mogla nai uvek u svakoj kui27.
Don Roderik, pisac almanaha i gramatiar, ogoren u svojoj starosti, pisao je Luisu Morisu 1729- jadikujui zbog toga
to ne moe da nae nikog ko razume staru velku muziku,
popise melodija i uputstva za timovanje i sviranje starih instrumenata koji se mogu nai u mnogim velkim rukopisima. Nekoliko godina kasnije braa Moris i njihov krug naili
su na ogroman album stare velke muzike ispisane neobinim znacima. Napisao ga je Robert ap Hju, harfista kralja
Dejmsa 1,1613- godine. On je bio rodom s istog dela ostrva
Anglsi kao i braa Moris, a umro je 1665, samo jednu generaciju pre roenja brae Moris. Porodica Moris je bila veoma
muzikalna; oni su se okupljali i pevali uz harfu, umeli su da
sviraju crivth, tj, kraud', imali su sluge na imanju koje su izlazile napolje i dozivale stoku svirajui stare melodije na
pibgom-u (primitivnoj fruli), oduevljavali su se Vivaldijem
i Korelijem i tvrdili da su strunjaci za velku muziku. Ali podrobnija analiza belenice Riarda Morisa, s velikom brojem
melodija za sviranje na violini pokazuje da etiri petine melodija ima engleske nazive28. Veliki album Roberta ap Hjua
(koji je predstavljao izbor iz srednjovekovne muzike) bio im
27 Hugh Owen (prir.), Life and Works ofLewis Morris (Anglesey Antiquarian Soc. and Field Club, 1951), str. 162.
* Crowd, violina sa est ica. (Prim. prev.)
28 Parry-Williams, op. cit.
78
Pris Morgan
je potpuno nerazumljiv, kao i svim drugim velkim muziarima osamnaestog veka. Stara muzika je u najveem delu
Velsa bila povezana s obredima i ritualima obiajnog ivota
s njihovim nestankom nestala je i ta muzika. Krajem sedamnaestog veka jedan od korespondenata Edvarda Lida pisao
mu je u Emolov muzej u Oksfordu i opisao mu stari nain ivota u Landrilu, zabaenom selu blizu Bale:
David Rouland, stari kraudista, svakog Uskrsa po podne odlazio
je s parohijskim mladiima na vrh Krejg Dinana da deli bele volove. Zatim bi svirao melodiju koja se zvala Ychen Bannog i druge stare melodije koje su umrle s njim29.
Ako su ti beli volovi bili kao oni iz Glamorgana, onda su bili

okieni cveem i okrueni ivopisnim igraima, i to mora da
je bio prizor dostojan da se nae na Kitsovoj grkoj urni.
Ychen Bannog su bili veliki dugorogi volovi u primitivnoj
Evropi. Kad je stari kraudista umro, tradicija je bila prekinuta zaista zadugo. Kraud je bio skoro nepoznat uJunom Velsu i Dejns Barington je 1770. iz^estio Drutvo izuavalaca
starina da poslednji velki kraudista jo uvek ivi na Anglsiju, ali da nema naslednika. ak je i stara velka harfa u sedamnaestom veku zamenjena veom trostrukom harfom.
Lirske pesme i balade po engleskom uzoru preplavile su
Vels posle 1660, a s njima i mnotvo engleskih melodija.
Morisovski krug je bio svestan da je pevanje stihova uz harfu>
tradicija koja odumire; od 1738. praktino je bila ograniena na zabaene krajeve kao to su Kamarvonir i Merionet30.
29 Edward Lhuyd (prir. R. H. Moriss), Parochialia (Archaeologia Cambrensis, ii, 1909-1911), str. 59.
30 U vezi s Morisima i njihovim krugom v. J. H. Davies (prir.),
The Morris Letters, 2 t. (Aberistvit, 1906-1907), The Letters o f Goronwy Owen (Aberistvit, 1924); i Owen,AdditionalLetters.
79
Edvard Lid i njegovi korespondenti su devedesetih godina sedamnaestog veka ve bili svesni da dosadna jednolinost poinje da se uvlai u ivot Velana. Tako su, na
primer, predano zapisali retka krtena imena kao to su
Llywarch, Goleubryd, Tegivared, Tangwystl i tako dalje,
koja su bila potisnuta stereotipnim imenima kao to su
Don ili Vilijam. Fiksirano prezime, umesto niza patronima vezanih recom ap (sin), postalo je norma u esnaestom i sedamnaestom veku u viim klasama, a stari sistem,
koji je naglaavao rodoslov osobe i njene veze s dmgim
ljudima u zajednici sve do zajednikog pretka, opstao je
samo u zabaenijim podmjima i meu siromasima. Svuda je podsticano utivo i uglaeno ponaanje koje je teilo da preuzme engleske ili francuske standarde, a ne velke. Dmtvo pomorskih narednika, esto optuivano za
jakobitstvo, bilo je klub u zapadnom Velsu koji je imao i
enske lanove i ija su pravila zabranjivala psovanje i rave manire. Iznenaujue veliki broj seoskih plemia bavio
se prouavanjem starina ili prevoenjem pobonih dela
na velki, a neki od najveih zemljoposednika bili su krajnje poboni, meu njima i ser Don Filips iz Piktona koji
je bio jedan od osnivaa Dmtva za razvoj hrianske znanosti. Vilijam Balkli iz Brendija, koji je, kao to smo videli,
posedovao harfu i voleo da sakuplja stare velke pesme,
bio je trezven, metodian i poboan ovek, potpuna suprotnost nepromiljenom i opijanju sklonom seoskom
plemiu iz sedamnaestog veka Balkliju iz Dronvija; njegova knjiga rauna sauvana je do danas31. Tomas Penant,
jedna od vodeih figura u istorijskoj obnovi osamnaestog
31
Hugh Owen (prir.), The Diary o f William Bulkeley o f
Brynddu (Anglesey Antiquarian Society and Field Club Publications, 1), str. 22-102.
80
Pris Morgan
veka, imao je obiaj da pije popodnevni aj u paviljonu

koji su njegovi preci koristili za opijanje i orgije. Kao i
drugi posmatrai velkog drutva, primetio je da se gubi
stari obiaj pravljenja "turneja", to jest povremenih estokih pohoda na pabove. Penantov perom crtani portret branskog plemia Lojda iz Kum Bihana u Merionetu, nedotaknutog modemim vremenom, gortaki oholog, koji ivi
skoro srednjovekovnim ivotom, jede ovsenu kau i sueno kozje meso, ispija domae pivo iz meine od bijih belih bubrega i ponavlja svoj rodoslov sve do velkih prineva, predstavlja portret oveka koji je preiveo.32 Lojdov roak Henri Lojd iz Kum Bihana u to vreme je lutao Evropom kao vojni stmnjak i pisao knjige o strategiji koja e
uticati na Napoleona.
Braa Moris - Luis, Riard i Vilijam, bili su prijatelji Tomasa Penanta i njihovo opirno dopisivanje jasno odslikava svet koji postaje sve trezveniji i ozbiljniji. Morisi nisu bili nimalo puritanski nastrojeni i njihovi izdavai su, zarad
pristojnosti, esto morali da izbacuju pojedine delove iz
njihovih pisama, ali Morisi su znali da se stvari menjaju.
Njihov prijatelj Tomas Elis, paroh iz Holiheda, vodio je
kampanju za moralni preporod Anglsija, prekrajajui stare
rituale, istemjui vraare s ostrva, zabranjujui dae, spreavajui proste ljude da prisustvuju interludijumima. ini
se da je to postizao bez velikih tekoa jer je stari nain ivota ve odumirao. Vilijam Balkli iz Brendija je u svom
dnevniku od 31. oktobra 1741. zapisao: "Video sam veoma malo sveanih lomaa noas, to znai da staro pagansko sujeverje nestaje." Tu promenu potvruju i sauvane
autobiografije iz osamnaestog veka dvojice seljaka s Anglsi32
Thomas Pennant, Tours in Wales,Joumey to Snowdon (L
don, 1781), ii, str. 114-116, UvezisHenryLloydvidiD. N. B., s. n.
81
ja, Risa Koksa33i Metjua Ovena34, neaka pijanog raspusnog

pesnikog genija Goronuja Ovena; one prikazuju ostrvo zaokupljeno esto veoma gmbim sportovima, na primer uasnim fudbalskim utakmicama koje bi dananje tribine naterale da se postide, ali to je i ostrvo koje se do poetka devetnaestog veka otreznilo, uozbiljilo i reformisalo. Tu sliku
koju nam doarava Edmund Hajd Hol u svom opisu Karnarvonira oko 1810. godine, gde se ivot prostog naroda
menjao delimino zahvaljujui fanaticima, a delimino zahvaljujui "gramzivom duhu vremena" koji je ljudima sada
ostavljao malo dokolice. Srenom ivotu Velana doao je
kraj, oseao je on:
Ludosti i razbibriga sada su u najveoj meri pokopane u grobu
koji je za njih jednim delom moda iskopala narasla inteligencija
naroda, ali ga je svakako s vie neposrednog efekta iskopao i mrzovoljni metodistiki duh35.
Metodizam je i sam (iako to nije priznavao) bio plod sloenog pokreta koji je trebalo da moralizuje i evangelizuje
velki narod, a organizovali su ga disenteri i anglikanci
evangelisti negde izmeu 1660. i 1730. godine, to je nedavno nesumnjivo dokazalo obimno delo G. H. Denkinsa36. Metodizam je svakako bio pokret samosvesnih pojedinaca koji su se brinuli za spas dua, ali je nasledio i
mnoge brige starijih moralistikih pokreta koje su se odnosile na razvoj pismenosti, propovedanje i objavljivanje,
33 tampano u Lleuad yr Oes (Svonzi, 1827), str. 316-318,
374-376.
34 tampano u Cymru (Kamarvon, 1908), xxxiv, str. 253-257.
35 Edmund Hyde Hall (prir. E. G. Jones), A Description o f
Caemarvonshire in 1809-1811 (Karnarvon, 1952), str. 313-314.
36Geraint H. Jenkins, Literature, Religion and Society in Wales 1660-1730 (Kardif, 1978).
82
Pris Morgan
kao i preobraaj starog naina ivota. Metodistika kultura

je bila krajnje ilava i energina, i pomogla je da se ispuni
praznina u ivotu obinog naroda koja se ve bila pojavila.
Robert Douns iz Ros-lana, u svojoj veoma popularnoj
hronici pionirskih dana metodizma u Sevemom Velsu, neprestano kritikuje stari nain ivota kao "nesmotren" i "isprazan"37, ali, unitavajui stam kultum, metodisti i dmgi
disenteri izmislili su nov velki nain ivota koji je ljude
odvojio od prolosti. to vek vie odmie, to velki almanasi
(kojih je bilo veoma mnogo) pominju sve manji broj proslava vezanih za pojedine svece, praznike u ast svetaca zatitnika i vaare. Rituali i obiaji su postepeno izumrli. Na
primer, 1725. godine se u Kapel Hendm (Karmardenir)
nije vie plesalo oko majskog drveta, u Aberdem (Glamorgan) taj obiaj se zadrao do 1798, a u Penderenu, u pustarama iznad Aberdera, do sredine devetnaestog veka.
Poetkom osamnaestog veka u Velsu je bila prilino
razvijena literatura koja se borila protiv zavisnosti Velana
od opsenara, proroka i vraanja, dok su te stvari u Engleskoj poele da odumim mnogo ranije38. Uprkos tome, Edmund Douns - Stari Prorok - iz Pontipula, veteran meu
disenterskim propovednicima, kritikovao je 1767. Velane
to sve manje vemju u magiju i u tome video podli sadukejizam39. Pogrebne dae su pretvorene u molitvena okupljanja, praznici u ast svetaca zatitnika su postali propo37 Robert Jones (prir. G. Ashton), Drych yr Amseroedd (Ogledalo vremena) (Kardif, 1958), str. 46. Prvo izd. 1820.
38 Geraint H. Jenkins, "Popular Beliefs in Wales from Restoration to Methodism", Bulletin o f the Board ofCeltic Studies, xxvii
(1977), str. 440-462.
39Edmundjones, ARelation o f Apparitions ofSpirits... in Wales (London, 1767). Up. Edgar Phillips, Edmund Jones, The Old
Prophet (London, 1959).
Od smrti do lepog pogleda ...___________ 83

vedniki mitinzi, a uvenu fudbalsku utakmicu izmeu
dva kardiganirska sela zvanu Y Bel Ddu (Cma lopta) jedan lukavi vikar je preobratio u katehezinu proslavu
zbog sve jaih izliva besa izazvanih smrtnim sluajevima
na utakmicama. Elajas Oven, veliki folklorist, u svojoj fascinantnoj knjizi o starim kamenim krstovima u dolini
Klujda40 pokazuje kako su prilikom viktorijanske restauracije iz crkava uklonjene stepenice koje su spajale ograeni
prostor ispred oltara s lokalnim gostionicama, uklonjene
nie gde se u crkvama uvalo pivo koje su parosi kao nagradu davali pobednicima na nedeljnim utakmicama,
uklonjena igralita, a umesto njih postavljeni ogromni
mermemi nadgrobni spomenici u crkvenim portama koje
su ranije bile ureene za plesanje i sportske susrete. Sve
je to zanimljivo za folkloristu, ali ostaje injenica da je obian narod, iji je ivot sada bio potpuno preobraen, takoe bio i poslednji uvar velkog tradicionalnog znanja,
muzike, istorijskog uenja, poezije i jezika. Promene u folklomom ivotu imale su temeljnu vanost u oima naunika i patriota koji su videli da e Vels, ako uopte hoe
da preivi, morati da nae neki nov, vetaki oslonac.
Metodistike voe nisu bile neprosveeni neprijatelji.
Tomas Douns iz Denbija pisao je izvanrednu poeziju u
tradicionalnom velkom metru; njegov prijatelj Tomas
arls iz Bale poznavao je velke mkopise, bio prijatelj s
romantiarskim mitologom Vilijamom Ovenom (Pjuom), i
zainteresovan za legendu o Madoku. Bio je estok protivnik kulture stare zajednice. On je 1791. pisao prijatelju iz
Bale:
40
Elias Owen, OldStone Crosses ofthe Vale ofClwyd (London,
1886). Oven jebio sveteniki vodeivelki viktorijanski folklorist.
84
Pris Morgan
Nijedna se harfa osim zlatnih harfl o kojima govori sv. Jovan ne

uje u ovom kraju proteklih nekoliko meseci. Ta vetina ne samo to je u opasnosti ve je i potpuno unitena i ukinuta41.
Istovremeno, drugom prijatelju je pisao:

To oivljavanje religije stavilo je taku na sva vesela okupljanja
iji je cilj bio ples i pevanje uz harfu, kao i na sve druge grene
zabave to su ovde toliko zaokupljale mlade ljude42.
Poslednji odrani vaar bio je najpristojniji i najtrezveniji

od svih koje je ikad video. Kamden je u esnaestom veku
okarakterisao Lanrust u Denbiiru kao centar proizvodnje
harfi. Semjuel Luis u svom Topografskom reniku Velsa
belei: "Lanrust je ranije bio poznat po pravljenju harfi;
danas su predenje vune i pletenje vunenih arapa glavna
zanimanja."43
Pisci ranog srednjeg veka, kao to su Piter Roberts i Vilijam Hauls, opisuju velki nain ivota koji je na izdisaju44.
Cak su i relativno noviji izumi (verovatno iz sedamnaestog
veka), kao to su populame predstave, interludijumi (anterliivt) ili lirske balade, brzo odumirali. Kako je vek odmicao, za ivota jednog od najveih glumaca i dramskih
pisaca Tomasa Edvardsa (Twm o'r Nant), duhoviti i raskalani popularni komadi - "pogani interludijumi", kako ih
je nazivao Elis iz Holiheda - sve vie su ustupali pred in41W. Hughes, Life and Letters ofThomas Charles ofBala (Ril,
1881), str. 182.
42 D. E. Jenkins, Life ofThomas Charles ofBala, 3 t., (Denbi,
1908), ii, str. 88-91.
43Samuel Lewis, TopographicalDictionary ofWales (London,
1833), s. n. "Llannvst".
44William Howells, Cambrian Superstitions (Tipton, 1831).
85
terludijiumima o moralnim i dmtvenim problemima. ak

i pre nego to je Tum umro 1810. godine ti komadi su izali iz mode. Lirske balade, ak i o moralistikim temama,
kritikovane su dvadesetih godina devetnaestog veka kao
moralno ubre i uskoro su iezle45.
U oima naunika i patriota, taj nov, ozbiljan nain ivota bio je tuinski, uvoz iz Engleske, neto to nije imalo
korene ni meu velkim zemljoposednicima ni u velkom
gwerin-u, to jest folklom. Vilijam Douns iz Langadvana
bio je anglikanac i seoski lekar, pod velikim uticajem Voltera, i nije imao mnogo zajednikog s rojalistikom, lojalistikom politikom velikog harfiste Edvarda Dounsa. Vilijam je bio uveren da Edvard sakuplja muziki i dmgi folklomi materijal u pet do dvanaest, a Edvard je isto to mislio o Vilijamovom sakupljanju i opisivanju starog plesnog
folklora46. Ljudi kakav je bio Edvard Douns spadali su u
red niih zemljoposednika i slobodnjaka, a malo njih je,
kao Penant, pripadalo velikim zamljoposednicima; budui
malo izdvojeni od proste gomile, svi su oni bili svesni stanja i shvatali da treba biti uporan u lovu na velku prolost, da se ona mora nai i sauvati, i iznova stvarati za
velki narod u novim okolnostima, vodei rauna o kulturi tampanih knjiga, trezvenom moralizmu, razvijenijem
transportu i komunikacijama, o elji klubova i udmenja
da zauzmu mesto stare poznate sredine. Bilo je, meutim,
45Thomas Parry, Baledi'r Ddeunawfed Ganrif (Balade osamnaestogveka) (Kardif, 1935), str. 148-149- A. Watkin-Jones, "Popular Literature in Wales in the Eighteen Century", Bulletin o f the
Boardof CelticStudies, iii (1926), str. 178-195, i "The Interludes of
Wales in the Eighteenth Century", ibid., iv (1928), str. 103-11146 Tecwyn Ellis, Edward Jones, Bardd y Brenin 1752-1824
(Kardif, 1957), standardna biografija Edvarda Dounsa.
86
Pris Morgan
mnogo zdravorazumskih, racionalnih inilaca koji su velkom narodu govorili da ne treba vie da podrava tako
nazadno i zastarelo drutvo i da je potrebno uloiti poseban napor da bi se podrka naroda dobila. Otuda znaaj
koji je namerno izmiljena tradicija imala u Velsu.
Ejstedvod
Ejstedvodi nikako ne spadaju u namerne izmiljotine s
obzirom na injenicu da je prvi zabeleeni skup te vrste
odran u Kardiganu 1176, pod pokroviteljstvom lorda Risa (jednog od poslednjih prineva Junog Velsa). Re jednostavno znai "skup" i oznaava niz muzikih i pesnikih
takmienja, najavljenih godinu dana unapred, na kojima
se dodeljuju ocene i nagrade. U srednjem veku ejstedvodi
su za bardove (organizovane u redove ili gilde) takoe bili
i prilika da srede stanje u svojoj kui, da oprobaju izvoae i daju dozvole dobrima, a izbace loe. Ba kao to su
velki pravnici tvrdili da domai zakoni potiu jo od drevnog (ali autentinog) kralja Huela Dobrog, tako su i velki
bardovi tvrdili da se njihovi sastanci odravaju u skladu sa
Statutom Grifida ap Kenana za koga se pretpostavlja da je
uspeno uredio bardovski red oko 1100. godine. Na karmardenskom ejstedvodu 1450. uvedeni su sloeniji i tei
testovi za bardove; oni su, recimo, morali da piu u kombinaciji od dvadeset etiri razraene metrike forme, a sve
u kompleksno kontrolisanoj aliteraciji. Dva vana ejstedvoda odrana su u esnaestom veku, oba u Karvisu u
Flintiru (1523. i 1567), ali to su bili poslednji zraci sunca
pred zalazak, i napori da se vrati sjaj prolosti nisu urodili
plodom kada je devedesetih godina esnaestog veka ponovo planirano odravanje ejstedvoda. Bardovski red se
ubrzo naao na izdisaju, iz razliitih razloga, ali osnovni je
87
bio taj to su bardovi bili vezani za stari nain ivota koji

je i sam nestajao'7.
Cak i u vreme raspadanja starog naina ivota mogli su
se primetiti prvi znaci njegovog oivljavanja. Bardovski sastanci zvani "ejstedvodi" ponovo su poeli da se odravaju
oko 1700. godine; njihov inspirator je bio gramatiar i pisac almanaha Don Roderik, a poto je podatke o sastancima objavljivao u almanasima, oni su nazivani "almanaki ejstedvodi". Posle 1660. godine italaka publika se enormno
uveala, i bilo je normalno da bar mali broj knjikih amatera ponekad poeli i kulturu koja se razlikuje od visokoparnih moralistikih traktata i eli da uiva u lepotama i
sjaju domae umetnosti. Uostalom, ni najbolje bolnice nisu isto to i sopstvena kua. Poslednji profesionalni bard
je praktino prestao da deluje devedesetih godina sedamnaestog veka, pa su na novim ejstedvodima uestvovali
pesnici amateri, tako da su to uglavnom bili skupovi manjih zemljoposednika i slobodnjaka na kojima su razmenjivane pesme ili su samo jedni drugima dobacivali dosetke u stihu, vodei neku vrstu rhyfel tafod-a. (verbalnog rata) uz meze i pivo u zadimljenim gostionicama. Ponekad
su se organizovali u timove po vojvodstvima - Luis Moris
se proslavio u takmienju izmeu pesnika Anglsija i Karnarvonira. No, svejedno, postojao je element tradicionalizma: pesnici su nastojali da se dre sloenih srednjove-
47
Gwyn Thomas, Eisteddfodau Caeru>ys (Kardif, 1967), dvojezini pregled ejstedvoda od pedesetih godina petnaestog veka do
poetka osamnaestog veka. HelenRamage, "Eisteddfodaur Ddeunawfed Ganrif' ("Ejstedvodi u osamnaestom veku"), u Idris Foster
(prir.), Twfy r Eisteddfod (Eisteddfod Court, 1968), str. 9-29- H.
Teifi Edwars, YrEisteddfod (Eisteddfod Court, 1976), opti pregled, na velkom.
88
Pris Morgan
pravila i nisu im bili strani ejstedvodi iz

Tjudora, pa ak ni Statut Grifida ap Kenana. Gramatika Dona Roderika iz 1728. nikako nije bila samo gramatika48. Bila je namenjena gostionikim bardovima i sadrala je veliki deo tradicionalnog bardovskog uenja; ona
je trebalo da im pomogne da piu bolje kompozicije za
male ejstedvode, da isprave comgynghanedd (nepravilnu
aliteraciju) i svesno je upuivala na ejstedvod u Karvisu iz
1567. i Grifida ap Kenana. David Luis, poznanik Edvarda
Lida i paroh u Kadokstonu kod Nita (Glamorgan), objavio
je 1710. stariju antologiju izabranih epigrama srednjovekovne velke poezije, koja je, s obzirom na cenu od etiri
penija po primerku, morala je biti namenjena prostom narodu. Sused Davida Luisa, iako disenter, Ris Morgan, s
imanja Penkrejg-Ned, stupio je u kontakt s Donom Roderikom, bilo preko almanaha bilo preko ranih ejstedvoda, i
Roderik se 1728. odluio da tampa aw dl (odu) Risa Morgana kao uzor pisanja u dvadesetetvrtinskom metru koji
je ustanovljen 1450. godine. Morgan je bio ovek novog
doba, jedan iz grupe pisaca disentera koji e postati okosnica ranog politikog radikalizma u pobru Glamorgana
sedamdesetih godina osamnaestog veka.
Takozvani almanaki ejstedvodi i dalje su odravani s
izvesnim uspehom, ali bez velikog javnog uticaja, sve do
osamdesetih godina osamnaestog veka kada je dolo do
velike promene u prirodi te obnovljene institucije jer se
povezala s drugom novom snagom osamnaestog veka,
"velkim drutvima". Drutva posebno posveena svemu
to je velko bila su gotovo nezamisliva u prethodnim vekovima, ali su se pojavila u osamnaestom i umnoila se u
k o vn ih p esn ik ih
v re m e n a
48
Sion Rhydderch (John Roderick), Grammadeg Cymra
(Velka gramatika) (ruzberi, 1728).
89
devetnaestom i dvadesetom veku. Prvo meu njima formirali su londonski Velani. Oni su pomagali Velanima u
Londonu, organizovali su proslave dana sv. Davida (1.
mart) i pokretali dobrotvorne akcije namenjene Velanima
zapalim u tekoe. Najstarije meu njima bilo je Drutvo
drevnih Brita osnovano 1715. godine. Iz njega se 1751. izrodilo mnogo poznatije Casno drutvo Cymmrodoriona
(re znai domoroci i odnosi se na Velane kao najstariji
narod u Britaniji), iji je cilj bilo druenje drevnih Brita,
kao i dobrotvorni rad, ali su uz to ile i sve vrste literarnih
skupova koji su se bavili istorijom, starinama i savremenim pitanjima. Drutvo je privuklo veliki broj lanova, meu kojima su bili mnogi plemii; obian narod je eleo neto to bi bilo manje formalno, pa je 1770. osnovan
Gwyneddigion (to znai ljudi iz Severnog Velsa), drutvo
koje je negovalo druenje i iji su lanovi uivali u poeziji
i knjievnoj kritici, pevanju i sviranju na harfi. Ta drutva i
klubovi, koji su se sastajali u londonskim pivnicama, imali
su svoje lanove u Velsu, a Velani iz Velsa su pomno pratili njihove aktivnosti u prestonici49. Krajem osamdesetih
godina osamnaestog veka pisci iz Severnog Velsa zamolili
su londonski Gwyneddigion da im novano i organizaciono pomogne da kod kue uspostave ejstedvode na visokom nivou. Organizaciju su zapravo vodili domai profesionalci, na primer Tomas Douns, poreznik iz Koruena i
Bale, i nekolicina drugih ljudi. Upravo su ti ejstedvodi postavili obrazac i stvorili tradiciju: organizatori su slali veliki
broj obavetenja, gostionice i pansioni su se pripremali da
prihvate goste, tampane su najave i rezultati takmienja,
mnotvo Ijudi je posmatralo dogaaje koji su trajali vie
49
R. T. Jenkins i Helen Ramage, A History ofthe Honourable
Society o f Cymmrodorion 1751-1951 (London, 1951).
90
Pris Morgan
dana, uvee su igrani interludijumi Tuma o'r Nanta, svuda

su bile postavljene tezge na kojima su prodavane knjige
na velkom, dodeljivane su vane nagrade za poeziju, prozu i muziku, a na kraju su deljene izgravirane medalje i
tampana obavetenja o ocenama i nagradama. Bio je to
pravi trijumf profesionalne organizacije i savreno prilagoavanje jedne veoma stare institucije savremenim okolnostima. Pisci i muziari amateri su, normalno, eleli mnogobrojnu publiku. Sada je postojao odbor profesionalaca koji su to umeli da organizuju. Zbog turizma je izgraeno
nekoliko prilino dobrih puteva kroz Severni Vels, a jedna
grupa bogatih Velana iz Londona (na primer, Oven Douns - 'Ovvain Myfyr' - vredni londonski koar i otac viktorijanskog arhitekte Ovena Dounsa) imala je arku elju
da svoj novac uloi u Vels.
Obrazac ustanovljen 1789. potovan je do 1798. godine kada velike skupove nije vie bilo lako odravati. Po zavretku rata 1815, ponovo je poelo da se postupa po
istom obrascu i, s malim promenama, on se odrao i do
danas. Muzika takmienja su, u poreenju s almanakim
ejstedvodima, predstavljala novinu i poela su sve vie da
dominiraju. U St. Asafu je 1791. takmienje u pevanju penillion-a trajalo trinaest sati a da se publika pri tom oigledno nije zamorila. Prelepe medalje je dizajnirao Dipre,
koji je u to vreme postao glavni zvanini skulptor mlade
Francuske republike, a drutvo Gwyneddigion (koje je donekle bilo sklono politikom radikalizmu) pokualo je da
navede domae bardove da piu o politikim slobodama,
to mu nije ba polo za rukom. Monsieur Dupre je bio
najblia taka do koje su ejstedvodi stigli kad je Francuska
revolucija u pitanju. Na ejstedvodima su nagrade ponekad
dodeljivane pesnikim ili proznim delima o lojalistikim
temama, kao to su, na primer, ozdravljenje Dorda III ili
91
poraz Francuza u pohodu na Vels 1797 (atmosfera u Velsu

je postala izrazito antirevolucionarna), ali, to je zanimljivije, one su esto dodeljivane istorijskim temama, na primer, Vels od Kadvaladra Blaenog do Levelina Poslednjeg,
masakr Edvarda I nad velkim bardovima 1282, i tako dalje, to je podsticalo interesovanje naroda za velku tradiciju (ponekad sasvim lanu).
Posle 1815. novi ejstedvodi su odravani pod pokroviteljstvom kambrijskih drutava u Velsu, poto su od starih
klubova u Londonu, koji su negovali meusobno druenje
Velana, inicijativu preuzele domae grupe patriota, esto
zemljoposednika i svetenika. Jo jedna prekretnica desila
se na provincijskom ejstedvodu odranom 1819. godine u
Karmardenu pod pokroviteljstvom biskupa Berdesa od Sv.
Davida. Na tom ejstedvodu prvi put je u dotad isto muzika
i knjievna takmienja uveden gorsed bardova Britanskog
ostrva. Gorsedd (to znai "presto") predstavlja izum jednog
od najzanimljivijih Velana tog vremena Edvarda Vilijamsa
(1747-1826), kamenoresca iz Glamorgana, iji je bardovski
pseudonim biojolo Morganug (Nedi iz Glamorgana). Imaemo razloga da ga esto pominjemo jer je bio ne samo sposoban pisac i poznavalac starina ve i mitolog romantiar
koji je u sebi objedinjavao mnoge snove i obiaje, sklonosti i
fantazije karakteristine za osamnaesti vek. Jolo je bio opsesivno zaokupljen mitom i istorijom i, zahvaljujui interesovanju koje je osamnaesti vek pokazivao za druidizam, kreirao je ideju o tome da su velki bardovi bili naslednici drevnih druida i od njih preuzeli obrede i rituale, religiju i mitologiju (pri emu je ta religija bila meavina Jolovog sopstvenog unitarijanizma i oboavanja prirode koje je bilo karakteristino za osamnaesti vek). Svoj neodruidizam je, po
svoj prilici, izmislio u Londonu 1790. ili 1791. godine, i,
ubeen da su on i njegov prijatelj Edvard Evan (unitari-
92
Pris Morgan
janski svetenik, harfista i pesnik iz Aberdera) poslednji

bardovi preostali iz naslednog reda koji vodi od prvih druida, on je odrao bardovsko-druidski seminar u Londonu,
na Primrouz Hilu, 21. juna 1792. Taj zanimljivi i drski trik
podstakao je matu mnogih Velana u Londonu (na primer, njegovog prijatelja Dejvida Samvela, lekara kapetana
Kuka) i mnogih velkih pisaca kod kue. Po povratku u
Vels Jolo je po celoj zemlji ustanovio bardovske elije koje
su se zvale "gorsedi", opremio ih ritualima, liturgijom, ceremonijalom i prionuo na posao da za njih stvori korpus
druidske tradicije i uenja, to je radio sve do svoje smrti
1826. godine. Treba biti pravedan prema Jolu i priznati da
se on nije bavio samo ritualnom odeom gorseda: gorsed
je trebalo da oivi bardovski red, da postane nacionalna
kulturna institucija u Velsu, neka vrsta kluba branilaca velkog jezika, knjievnosti i istorije.
Posle 1815. sazrelo je vreme da Jolovi glavni izumi deluju, u atmosferi koja je mnogo vie bila u skladu s romantiarskom imaginacijom, i Jolo nije imao velikih tekoa da ubedi svoje sluaoce (ukljuujui tu i njegovog prijatelja dr Tomasa Baudlera, koji je izmislio "baudlerizaciju"*) u autentinost tih izuma. Od 1819- pa nadalje ejstedvodi su se za pomo obraali gorsedima bardova, a gorsedske ceremonije postale su deo najava i odravanja ejstedvoda. Neki od provincijskih gorseda bardova, na primer na Anglsiju i u Povisu, postoje i danas, povezani s
provincijskim ejstedvodima. Drugi gorsedi, kao onaj to je
u devetnaestom veku organizovan u Pontipridu u industrijskom Glamorganu, bili su aktivni nezavisno od odravanja ejstedvoda. U devetnaestom veku odrano je oko
Eng., boivdlerization-. uklanjanje nepristojnih rei ili prizora iz knjievnih dela; ienje; cenzura.
Od smrti do lepog pogleda ...___________ 93

pet stotina ceremonijalnih ejstedvoda u Velsu, a mora da
je bilo na hiljade manjih ejstedvoda po kapelama i radnikim halama koji nikad nisu prebrojani. Uvoenje gorseda
1819. podstaklo je zanimanje ejstedvoda za mitove i legende, ponekad do gotovo potpunog iskljuivanja zanimanja za savremeni ivot. Nacionalni ejstedvodi (koji su
tokom devetnaestog veka postajali sve bolje organizovani)
s jedne strane su kod Velana pokrenuli ogromno interesovanje za istoriju (pravu i mitsku), a s druge strane su
svoju popularnost u velikoj meri dugovali gorsedskom mitu, njegovim ivopisnim ceremonijama i grandioznim, besmisleno komplikovanim ritualima. Upravo je Jolo prvi zamislio da se gorsed ukljui u ejstedvodska takmienja i
preobrati ih u neto mnogo trajnije od takmienja ad hoc,
uini ih delom vee celine, nacionalnom institucijom. Jolo
je, naravno, bio neobuzdani sanjar, celog ivota zavisnik
od lauanuma, droge koja izaziva halucinacije, ali njega
su privlaili istorijski mitovi i, za uzvrat, on ih je koristio
za stvaranje nove tradicije koja je imala dubok i dalekosean uticaj. Modemi ejstedvodi su se, dakle, pojavili kad je
nestao i poslednji od profesionalnih bardova, i uneli ivost u vreme kad su staro ponaanje i obiaji ve bili izumrli, a ivot postao (po tvrenju Edvarda Dounsa) nepodnoljivo dosadan.
Stari i novi druidi

Kad su renesansnim acima u Engleskoj i Francuskoj
kao lektira preporueni Cezarovi Galski ratovi i Tacitov
Agricola, drevni druidi su mogli da budu sigumi da e biti
ponovo otkriveni, jer su oni stajali iza otpora Britanije i Galije rimskim zavojevaima. U esnaestom veku su engleski
izuavaoci starina Liland i Bejl nagovetavali da bi velki bar-
94
Pris Morgan
ovi mogli biti naslednici druida, delimino zato to se najvea svetinja druida nalazila na ostrvu Anglsiju, delimino
zato to su bardovi, kao i druidi, imali autoritet i, opet kao i
druidi, delovali kao proroci50. Milton u Lisidasu poistoveuje drevne druide s velkim bardovima, a profesor istorije u
Lajdenu, M. Z. Bokshorn, koji je 1654. objavio knjigu o poreklu Gala, uvrstio je tu ne samo primerak velkog renika
Dejvisa iz Malvida ve i njegovu zbirku velkih poslovica
prevedenu na latinski kao "Mudrost starih druida"51. Pretpostavljalo se da su druidi izgradili tajanstvene spomenike
kakav je Stounhend, pa je njihovo ponovno otkrie pokrenulo novo zanimanje za te spomenike, kao i za razvoj arheologije. Edvard Lid, veliki velki naunik i prouavalac starina, bio je u izvesnim prilikama nepoverljiv prema druidima jer su bili tajnoviti mranjaci koji su prinosili ljudske
rtve; u drugim prilikama bio je fasciniran njima, i bio je
oduevljenkadje naao amajlije od amonita (glainy neidr
ili maen magt) u Gomjoj kotskoj, Komvolu i Velsu jer su
liile na ova anguina koje je Plinije pripisivao druidima.
Lid ih 1698. naziva "druidskim kamenjem"52. U Lidovo vreme, oko 1700. godine, naunici su poeli u veoj meri da
poistoveuju druide s Velanima, kao to se moe videti u
delu ekscentrinog deiste iz Irske Dona Tolanda ili u istoriji Anglsija Lidovog prijatelja Henrija Roulandsa, koji je otiao tako daleko da je preistorijske ostatke na Anglsiju identi-
50 T. D. Kendrick, The Druids (London, 1927); Stuart Piggott

The Druids (Harmondsvort, 1974), str. 112-157; i Aneurin Lloyd
Owen, The Famous Druids (Oksford, 1962).
51 Prys Morgan, "Boxhorn, Leibniz and the Celts", Studia Celtica, viii/ix (1973-1974), str. 270-278.
52 R. T. Gunther (prir.), The Life and Letters o f Edtvard
Lhuyd [i''c] (Oksford, 1945), str. 376.
95
fikovao s druidskim svetilitima, rtvenim oltarima i slinim

stvarima. Druidi su pretrpeli burnu promenu poetkom
osamnaestog veka - od tajnovitih mranjaka koji prinose
ljudske rtve do mudraca i intelektualaca koji brane veru i
ast svog naroda - i Velani su poeli da uviaju da s njima
imaju specijalne veze koje se razlikuju od druidizma u Engleskoj. Druidizam se oseao u vazduhu; kada je 1727. godine g. Meredit hteo da estita svom susedu Vilijamu Gamboldu iz Panstona (Pembrukir) na objavljenoj knjizi o velkoj
gramatici, smatrao je prikladnim da ga okarakterie kao
naslednika drevnih druida. Morisovski krug je bio opinjen druidima, mada na maglovit i neodreen nain, i kad
je Luis Moris dizajnirao zastavu za Cymmrodorion 1751,
na njoj se pojavio drevni druid kao podupira grba. Najprecizniji i najobrazovaniji naunik u Morisovskom krugu
Evan Evans, "Ieuan Fardd", esto se pozivao na druide i
oito ih poistoveivao s velkim bardovima - ranu velku
poeziju je, kae on, teko razumeti jer je verovatno pisana
"druidskim tajnim pismom". U dugakoj poemi Ljubav nae zemlje [TheLove ofO ur Country] iz 1772, on druide vidi kao prve meu mnogobrojnim braniteljima velkog naroda, pre Karadoga, Huela Dobrog i drugih. Cak je i renesansne naunike iz esnaestog veka, Grifida Roberta i ona Davida Risa (koji su bili uporni protivnici i radili su u
Italiji) video kao naslednike druida:
Velika bee ljubav zemlje vae, vi malobrojni ueni,
to na svetlost dana izneste posveenih bardova znanje,
Robertse i ueni Rise, koji poduavaste pravilima
Drevnoga stiha to ih prve zacrtae druidske kole...53
53
D. Silvan Evans (prir.), GtvaitbyParchedigEvan Evans (Karnarvon, 1876), str. 129 i dalje, objavljuje brouru Evana Evansa in
extenso. U vezi s Evansovom obimnom prepiskom s Tomasom Per-
96
Pris Morgan
Ako je tako pedantan i oprezan naunik kakav je bio Evan

Evans (koji je oseao veliku potrebu da pokae da je velka tradicija originalna i da nema nimalo slinosti s Makfersonovom zloupotrebom Osijana) mogao da se oduevi
druidizmom, onda ne iznenauje to to su ga manje skrupulozni umovi pretvorili u pomodni i nekritiki kult. esto se tvrdi da je Edvard Vilijams (Iolo Morganivg) stvorio
taj kult u Velsu i ne moe se porei da ga je on pomou
gorseda bardova uzdigao do najviih visina, ali Jolo je samo udario svoj lini peat na neto to je ve bilo opte
verovanje i opteprihvaena stvar u Velsu54.
Jolo Morganug se veoma zanimao za Stjuklija i prve engleske arheologe i voleo je megalitske spomenike. Prilikom
svojih poseta Londonu stupio je u kontakt s engleskim
Drevnim redom druida, pao je pod uticaj deistike religije
svog prijatelja Dejvida Vilijamsa iz Karfilija (ije je delo
Theophilanthropia impresioniralo Voltera i Fridriha Velikog), i oduevljavao se idilinom slikom mirnog domorodakog ivota u Polineziji koju mu je doarao Dejvid Samvel
(DafyddDduFeddyg), velki bard, a takoe i lekar kapetana Kuka i svedok njegove smrti55. Jolo je verovao da su on
i njegov prijatelj Edvard Evan56 poslednji ivi lanovi barsijemvidiA. Lewis (prir.), The Correspondence o f Thomas Percy
and Evan Evans (Luizijana, 1957).
54Elijah Waring, Recollections and Anecdotes ofEdtvard Williams (London, 1850). G. J. Williams, Iolo Morgantvg: y Gyfrol
Gyntaf (Kardif, 1956) predstavlja izvanrednu ali nepotpunu biografiju na velkom. Kratku studiju o Jolu na engleskom vidi u
Prys Morgan, Iolo Morgantvg (Kardif, 1975).
55 E. G. Bowen, David Samtvell, Dafydd Ddu Feddyg 17511798 (Kardif, 1974), dvojezina studija.
56 R. T. Jenkins, Bardd a i Gefndir (Bard i njegovoporeklo)
(Kardif, 1949) je studija navelkom o Edvardu Evanu iz Aberdera.
97
dovskog reda i da je dolo vreme da se javnosti otkriju tajne nasleene od prvih druida. Veliki deo Jolovih radova i
otkria vezanih za druide cirkulisao je po asopisima i u
rukopisu za njegovog ivota, a posle Jolove smrti 1826.
njegov sin Talijesin ab Jolo (skorman i primeran nastavnik
iz industrijskog grada Merter Tidvila) objavio je neke oeve radove, na primer Cyfrinach y Beirdd ( Tajna bardova)
i izvanredno delo Coelbren y Beirdd (Azbuka bardova),
koju su, po Jolovom tvrenju, zabeleili glamorganski
druidi-bardovi u esnaestom veku. Azbuka je bila slina
ogamskom* pismu i bila je pogodna za urezivanje u. kamen ili drvo, a poto su engleski zavojevai zabranili velkim bardovima upotrebu pera i mastila, oni su morali
meusobno da komuniciraju urezivanjem poruka udnim
slovima slinim ogamu urezanim na tapove koji su se
okretali u drvenom ramu kao raunaljke, a zvali su ih peithynen. Posle Taliesinove smrti jedan od Jolovih najvatrenijih pristalica, svetenik iz Sevemog Velsa po imenu
Don Vilijams 'Ab Ithel', objavio je i druge Jolove radove o
bardovima. Jolova druidska teologija veoma je liila na
njegov vlastiti unitarijanizam, i bila je dobrim delom kombinovana s pacifizmom. Njegove druidske ceremonije bile
su sloene, ali u njima nije bilo ljudskih rtava. Jolo je rekao bardovima okupljenim na gorsedu koji je organizovao
na vrhu planine Gart blizu Kardifa 1797. da su njegovi ciljevi sledei: da navede obian narod da uva svoj jezik
(treba napomenuti da je sam Jolo bio odgojen na engleskom jeziku i da je propovedao s vatrenou jednog preoOgam: staro pismo keltskog stanovnitva na Britanskom
ostrvu; slova ogamskog alfabeta (23) pisana su kao kratke ili duge crte koje poput grana izlaze iz horizontalnog ili vertikalnog
stabla. (Prim. prev.)
98
Pris Morgan
braenika), da ga kroz pesme upozna s njegovom sopstvenom istorijom i navede ga da usvoji jednu moralnu religiju u kojoj nee biti mesta za verska gloenja. Glamorganski sitni zemljoposednici prekinuli su odravanje tog druidskog skupa iz straha da moe privui panju francuske
revolucionarne flote u Bristolskom zalivu.
Vojnici nisu bili jedini Jolovi neprijatelji: nekolicina velkih naunika, naroito oni izuavaoci starina i istoriari koji su tiho obnavljali velku prolost na nauni nain, bila je
veoma sumnjiava prema njemu, a sumnjiavi su bili ak i
neki bardovi koje je primio u svoj red. Edvard Dejvis iz Biopstona - Dejvis Kelt za svoje prijatelje - kritkovao je Jola
s pozicija klerikalizma, ali je Dejvis istovremeno objavio i
nekoliko knjiga koje pokazuju da je duboko verovao u
druidizam. On se samo nije slagao s Jolovom verzijom
druidizma. Niko od Jolovih savremenika nije bio u stanju
da pobije njegove izmiljotine i falsifikate, a opte oduevljenje mitovima i legendama u to vreme bilo je toliko da
je veoma mali broj i pokazao elju da raskrinka jolizam.
Unitarijanci su smatrali da je druidizam kao religija izrazito razuman, disenteri su razradili verziju koja je njima odgovarala, anglikanski svetenici su je prilagodili svojim ciIjevima. Morisovski krug je sredinom osamnaestog veka
usvojio bardovske pseudonime na prostoduan i aljiv nain - Vilijam Moris je sakupljao koljke za svog prijatelja Tomasa Penanta, pa su ga prozvali ,'Gwilym Gregynnwr" (Vilijam ovek-Skoljka).Jolo je bardovska imena shvatao veoma
ozbiljno, pa su i njegovi bardovi morali isto tako ozbiljno da
ih shvataju. Vilijam Oven (Pju), na primer, postao je ldrison", to je asociralo na Kadera Idrisa*. U to vreme su krtena imena ula u svoju najjednoliniju fazu; bilo je na hilja* Din Idris, mitsko bie. (Prim. prev.)
99
de Dona Dounsa i slinih, pa je veliki broj velkih spisatelja uveo u modu bardovska imena iz magije i mate, kao
to je Eryron Gwyllt Walia' (ovek-Orao iz Divljeg Velsa).
Jolo je dobro poznavao vrtove osamnaestog veka, s njihovim druidskim peinama (u Pirsfildskom parku blizu epstoua, ili u vrtu njegovog prijatelja Riarda Kolta Hora u
Staurhedu). Jolo je to pomodno shvatanje vrtova prilagodio svom uzvienom cilju, pa su gorsedi i kasnije ejstedvodi svuda po Velsu gradili minijaturne stounhende za odravanje druidskih ceremonija na otvorenom. Na primer, u
Gorsed Gardensu i danas stoji jedan lep stounhend ispred Narodnog muzeja u Kardifu. Dakle, ono to je u
osamnaestom veku bilo samo ala, romantiarska vizija je
sada pretvorila u neto uzvieno i ozbiljno. Bardovi i neodruidi s jakim stomacima bili su zainteresovani za rtvene
oltare, a dolmeni su bili, kako se pretpostavljalo, korieni
za prinoenje rtava. Neki su ak mislili da oni predstavljaju dokaz da su stari druidi oduvek spaljivali mrtve. Jedan
od Jolovih sledbenika koji je tu ideju ozbiljno shvatio bio
je Vilijam Prajs iz Lantrisanta (1800-1893), lekar i radikalni
slobodni mislilac, protivnik braka, koji se slagao s mnogim Jolovim muicama u vezi sa zdravljem, i koji je toliko
bio ubeen u njegov druidizam i u to da je zakopavanje
umrlih bolesnika veliko zlo da je kremirao le svog malog
sina. Njegov postupak je na kraju opravdan kroz jedan od
najuvenijih sudskih procesa, a rezultat toga je bio poetak moderne prakse kremiranja. Mit o druidskim rtvama,
dakle, uticao je na na savremeni nain ivota (ili, tanije
reeno, smrti).
Obimna neodruidska literatura koju su Velani objavili
u periodu romantizma na velkom i engleskom jeziku nikada nije dobro prouena, ve je odbacivana s nadmonim osmehom, na isti nain na koji su istoriari imali obi-
100
Pris Morgan
aj da postupaju s ranim modernim verovanjima u magiju

i vraanje. Odgovorni izuavaoci starina i istoriari s kraja
osamnaestog i poetka devetnaestog veka, ljudi kao to su
Samjuel Ra Mejrik, Riard Koit Hor i mnogi drugi, pristupili su joj ozbiljno. Donatan Vilijams je oko 1818. godine
napisao veoma zanimljivu istoriju Radnorira, pedantnu i
detaljnu, iako veoma kritiki nastrojenu prema ljudima
koji su se odrekli velkog jezika. Pet godina kasnije objavio je knjiicu o druidskom obrazovanju pod naslovom
Druopaedia, u kojoj ne pravi nikakvu razliku izmeu druida starog sveta i druida iz Jolovih snova57. Obnova druidizma je bila prilino znaajan pokret, pre svega zato to je
oivela mitove koji pokazuju da je velka kulturna tradicija starija od bilo koje druge tradicije u Zapadnoj Evropi, i
kao centralnu figuru te kulture postavila je naunika, pesnika, uitelja. Ta obnova je, u izvesnoj meri, vratila barda
na njegovo prvobitno mesto u velkom ivotu.
Ponovno otkrie Kelta

Velani su u srednjem veku bili maglovito svesni da
imaju veze s Kornvolcima i Bretoncima, a neki naunici,
na primer Bjukenan u esnaestom veku, ak su ukazivali
na veze izmeu savremenog velkog i starog galskog jezika. U sedamnaestom veku je preovadala ideja da velki
ima neke veze s hebrejskim, a to je proisteklo iz mita po
57
U vezi s dr Prajsom [Price] iz Lantrisanta vidi Roy Dennin
"Druidism at Pontypridd", u Stuart Williams (prir.), GlamorganHistorian (Bari, 1963), i, str. 136-145. Druopaedia Donatana VilijamsaobjavljenajeuLeominsteru 1823. Onekimvidovimavelkog
druidizmavidiD. Moore, "CambrianAntiquity"u G. C. Boon i J. M.
Lewis (prir.), Welsh Antiquity (Kardif, 1976), str. 193-222.
101
kojem se poreklo Velana moglo pratiti sve do jednog od

Nojevih unuka. Osamdesetih i devedesetih godina sedamnaestog veka, meutim, nekoliko naunika je potrailo
nove dokaze u vezi s tim pitanjem. U Oksfordu je Edvard
Lid, postavi slavan prvo kao sakuplja fosila i geolog, poeo da se bavi svojim maternjim, velkim jezikom i da ga
paljivo i razlono poredi s kornvolskim (koji je sada jednom nogom u grobu) i bretonskim, i, to je bilo originalnije, s irskim i kotskim gelskim jezikom. Lid je eleo da
stupi u kontakt s bretonskim opatom Pol-Ivom Pezronom,
koji je u Francuskoj bio poznat pre svega kao hroniar, jer
se verovalo da Pezron pie knjigu o zajednikom poreklu
Velana i Bretonaca. Lid nije uspeo da se sretne s Pezronom prilikom njegove posete Britaniji, i Pezronova knjiga
se pojavila 1703- godine58. Lid se nadao da e ubrzo biti
prevedena na velki jer bi to nateralo obrazovane ljude da
se vie zainteresuju za svoj jezik i starine. Na kraju se pojavila na engleskcjm 1706. godine u prevodu jednog beznaajnog velkog istoriara po imenu Dejvid Douns. Pezron
je uporeivao velki i bretonski, pratei njihovo poreklo
kroz klasine izvore sve do Kelta [Celtae ili Keltoi j koje
pominju stari pisci, varvarskog naroda koji je starinom vodio poreklo od Gala u Galateji (Mala Azija) i koji je predstavljao pravu napast za Grke i Rimljane. Pezron je otiao
jo dalje i izuavao Kelte od starih eponimskih junaka
unazad do praotakih vremena. Pezronov metod je bio u
velikoj meri nenauan, ali on je napisao zanimljivu priu
koja je podsticala matu, i njegova knjiga je uvela Kelte u
modu koja je povremeno prerastala u pravu maniju. Pezron je u egleskom prevodu jo uvek pretampavan poet58
Prys Morgan, "The Abbe Pezron and the Celts", Transactions
oftheHonourableSocietyofCymmrodorion (1965), str. 286-295.
102
Pris Morgan
kom devetnaestog veka. Henri Roulands iz Lanidana ispravno je primetio da je Edvard Lid s okievanjem nagovetavao da bi velki jezik mogao poticati od hipotetinog
maternjeg jezika zvanog keltski, dok je Pezron, za razliku
od njega, bio u to siguran59.
Rezultati Lidovog briljivog empirijskog izuavanja jezika koji su, po njegovom miljenju, bili u srodstvu s velkim (izvanredna Archaeologia B rita n n ica ) pojavili su se
1707. godine. To delo je imalo ogroman uticaj na kasnija
izuavanja; Lid je, meutim, koristio detaljan komparativan metod rasuivanja koji su ljudi veoma teko razumevali jer je od njih traeno da veruju u postepene promene
koje su se odvijale tokom nekoliko hiljada godina. Veliki
um koji je odmah shvatio Lidov cilj bio je Lajbnic. Lajbnic
se ve bavio velkim jezikom kad mu je Lidov rad doao
do ruku, i svojim etimolokim spisima je doprineo postavljanju temelja istraivanja keltskog jezika u Nemakoj,
koja su bila daleko temeljnija od svih istraivanja preduzetih u Britaniji i koja e na kraju imati veliki uticaj u Velsu.
Velani su mogli misliti da je komparativni deo Lidovog
rada neverovatan, ali su mogli uvaiti bar jedan jednostavan zakljuak, a to je da Velani vode poreklo od Britanaca, koji vode poreklo od Kelta, i da su drevni Kelti imali
slavnu istoriju. Monogloti meu velkim itaocima dobili
su neki uvid u Lidove stavove zahvaljujui istoriji starog
Velsa Teofila Evansa koja je objavljena 1716. godine pod
naslovom Drych y P r i f Oesoedd (O gledalo p rim itiv n ih
vrem ena). Evans je pokuao da svoje podatke podredi an59
Victor Tourneur, Esquisse d une Histoire des Etudes Celtiq
es (Lije, 1905), str. 171-206; A. Rivoallan, Presendedes Celtes (Pariz, 1957), str. 178-211; i Stuart Piggott, Celts, Saxons and the
Early Antiquaries (Edinburg, 1967).
103
glikanskim ciljevima i svrhama, kako se to i oekivalo od

mladog patriotski nastrojenog svetenika, ali dalekovidniji
Velani su ubrzo shvatili da pred sobom imaju knjigu u
kojoj se, prvi put u dvesta godina, njihova istorija posmatra autonomno i odvojeno od Britanije. Sam Lid je bio vatreni patriota, i pored sve briljive racionalnosti i opreznosti akademskog metoda koji je primenjivao, i velki naunici s poetka osamnaestog veka, iako nedorasli njegovom
nesumnjivom geniju, hvatali su varnice iz njegove vatre.
To je bio sluaj s njegovim prijateljima Vilijamom Gamboldom i Mozizom Vilijamsom, a to je bio sluaj i s Morisovskim krugom. Luis Moris je ceo svoj ivot posvetio napomom radu na katalogu drevnih keltskih imena u Britaniji i na kontinentu, pod naslovom Keltski ostaci [C eltic
Rem ains ] kako bi proirio neke od zakljuaka Edvarda Lida. Tomas Penant i veina sjajnih istoriara s kraja osamnaestog veka itali su i prepisivali Lidove spise o topografiji. Veliki engleski naunik Tomas Persi pokuao je da odvrati viteza Malea, kraljevskog istoriografa Danske, od nepokolebljivog uverenja (uobiajenog za to vreme) da su
stari Tevtonci isto to i stari Kelti, pa mu je poslao kopiju
Lidovog dela da bi dokazao svoje miljenje. Male jednostavno nije mogao da razume Lida i ponovio je stare greke u svojoj istoriji vajcarske objavljenoj 1803. godine60.
Kelti zapravo nikad nisu bili imenom vezivani za Britanska ostrva, ali to nije bilo stvarno vano jer su oni bili velianstven osvajaki narod koji je protutnjao Evropom na
svojim bomim kolima. Keltski mit je duboko uticao na to
da se Francuzi zainteresuju za svoju ranu istoriju i arheologiju. Kelti su odraavali fantazije tog doba, a u Velsu su
60
Lewis, Correspondence o f Tbomas Percy and Evan Evans,
str. 106n.
104
Pris Morgan
jednom skuenom, alosno malom narodu, koji je malo

ime imao da se podii u stanju u kojem je bio, podarili
nezamislivo grandioznu prolost kao neku vrstu utehe.
Obnovljeno zanimanje za starine u osamnaestom veku
mnogo vie duguje Lidovom oduevljenju za stare Kelte
nego njegovim egzaktnim metodama. Ogledi o ejstedvodima s poetka devetnaestog veka, koje su pisali zanatlije ili
svetenici, uitelji ili krojai, penuali su od ushienja prema onome to su Francuzi nazivali 'nos ancetres les Gaulois', a Velani svojim praocima Keltima. Lingvistiki dokazi lee u sreditu ponovnog otkria Kelta, a keltizam je
imao vaan uticaj na jezik. A sada se moramo pozabaviti
upravo jezikom.
Od "frfljanja tafidoma" do "nebeskog jezika"

Za engleske humoriste i satiriare, koji su u sedamnaestom veku gotovo jedini pisali o Velanima, velki jezik je
bio samo groteskno ruan grleni jezik koji se jo uvek svuda govorio kao patois, ali nije imao nikakav status - i verovatno je bio osuen na skori nestaiiak. Ve smo videli
kako su velki naunici i patrioti alili zbog tog nedostatka
brige za jezik koji je sve vie postajao "stari jezik". Naunici osamnaestog veka su mogli biti estoko antiengleski
raspoloeni, ali su bili skloni da jedan drugom piu na engleskom jer su sve svoje manire i intelektualno znanje sticali na tom jeziku. Cak su se i braa Moris u svojoj neverovatno obimnoj prepisci okretala engleskom jeziku kad su
hteli da raspravljaju o akademskim ili intelektualnim pitanjima, iako su pisali na veoma sonom i ivopisnom velkom u svim drugim prilikama. Sam velki jezik je odraavao paradoks velke kulture u tom razdoblju, jer, iako nije
imao nikakav status (osim onog koji mu je davala angli-
105
kanska liturgija), u periodu izmeu 1660. i 1730. izuzetno

je porastao broj knjiga objavljenih na velkom, izdavai
velkih knjiga su se preselili blie Velsu, a od 1718. knjige
su tampane i u samom Velsu61. Taj trend se odrao tokom osamnaestog veka, a opseg tema o kojima se pisalo
na velkom u tampanim knjigama izuzetno se proirio.
Luis Moris je ak objavio knjigu na velkom u kojoj se zanatlijama objanjava kako da poboljaju bruenje i verre
eglomise, kao i druge fine majstorije i vetine. Krajem sedamnaestog veka inteligentnom poznavaocu velkog jezika, bar kad je re o Junom Velsu (kao to se to moe videti kod neumomog prevodioca i izdavaa puritanskih
knjiga Stivena Hjuza iz Mejdrima i Svonzija), bilo je teko
da razume sopstvenu gramatiku i stilska pravila. Kao to je
g. Meredit rekao Vilijamu Gamboldu 1727. godine, pre
nego to bi proitao gramatiku on bi jednostavno uio napamet "ono to seoski svirai sviraju". U dmgoj etvrtini
osamnaestog veka ne samo to je postojao ogroman broj
tampanih rasprava na velkom jeziku o moralnim i religijskim pitanjima ve je bilo i nekoliko istorijskih dela (koja
su bila izuzetno populama) i nekoliko gramatika i renika. Posle 1714. velki jezik nije vie imao onu ulogu koju
je imao ranije u anglikanskoj crkvi, ali to je vie nego nadoknadila veoma plodna disenterska i metodistika literatura na tom jeziku. Do kraja osamnaestog veka poveao se
broj gramatika i renika i u njima se manifestovalo vie sigurnosti i ponosa, a manje cmizdravog defetizma nego u
ranijem periodu. Seoski plemi Rajs Douns iz Blajnaja
blizu Dolgelaja objavio je 1773. izvanrednu zbirku sred61
W. Rowlands (prir. D. S. Evans), Cambrian Bibliography /
Llyfryddiaeth y Cymry (Lanidlous, 1869); Jenkins, Literature,
Religion and Society in Wales.
106
Pris Morgan
107
njovekovne velke poezije Gorchestion Beirdd Cym.ru

(Slava velkih bardova). Kao to bi se i oekivalo od seoskog plemia, njegova vlastita poezija bila je duhovita i vesela, a njegov velki nekako razmetljiv i kitnjast. Dounsov
predgovor odie optimistikim uverenjem da je konano
dolo vreme u kojem ima nade za velki jezik, posle tolikih razoaranja, propadanja i poraza u prolosti. Voleo je
da kae da je "Pamas nepromenljiv", a "Helikon neiscrpan"
kad je velki u pitanju i svoj predgovor je ovako zakljuio
(na prevod):
velki direktno povezan s ranom istorijom i da je na neki

nain ostao ist i bez primesa. Tomas Riards je svoj renik nazvao Thesaurus i u predgovoru on estita sebi:
Jer sad vidim veliku ljubav koju plemii i prost narod gaje prema
britanskom jeziku, kao i prema delima starih bardova; i tako emo uskoro videti Muzu (za vrlo kratko vreme, nadamo se) kako
izranja iz grobova vetih bardova u niim pomuenom sjaju62.
Jo jedan glamorganski svetenik i Riardsov sused, Don

Volters je 1770. godine ne samo zapoeo rad na velikom
reniku ve je, iste godine, u Kaubridu, objavio i manifest velkih naunika - Rasprava o velkom je z ik u [A Dissertation on the Welsh Language], gde iskazuje verovanje
u iste mitove i legende kao i Riards, i svu oskudnost i siromatvo velkog jezika pretvara u vrline. To svedoi o uzvienosti tog istog jezika, bez primesa, koji se ne koristi
za pisanje lascivnih romana ili skarednih komada, a njegov grub zvuk je muevan i neizvetaen, za razliku od
afektiranog uljetanja engleskog jezika.
Velki je podvrgnut jo neobuzdanijoj i fantastinijoj
mitologizaciji od ove. Morisovski kmg, Luis kao kraljevski
slubenik, Vilijam kao carinik u Holihedu i Riard u Pomorskoj kapetaniji u Vajtholu zavideli su jednom od svojih prijatelja, advokatu Roulandu Dounsu zato to se oenio naslednicom Bmm Hola u Lejnu, pa je, zahvaljujui
svojim prihodima, mogao da objavljuje sve to bi poteklo
Plemeniti Douns svakako nije govorio o "frfljanju tafidoma". On je bio motivisan verovanjem da je njegov maternji jezik najstariji u Evropi, moda i u svetu, da nije polutanski jezik kao engleski, da je bogat i da se moe braniti od svih neprijatelja. Znak postepene promene odnosa
prema velkom jeziku bio je i sve vei broj renika: da pomenemo nekoliko primera: renik Tomasa Dounsa iz
1688. pedantan je i kompaktan, renik Tomasa Riardsa iz
Kojera, iz 1753, sasvim je solidan, renik Dona Voltersa
iz Landua (objavljivan u delovima od 1770. do 1795) teko je tivo, a zapanjujui renik Vilijama Ovena (Pjua) (iji su delovi objavljeni izmeu 1795. i 1803) je ogroman. U
meuvremenu naunici su poseivali Vels kao nacionalno
dobro, ak kao nacionalni spomenik. Oni koji su pisali na
velkom bili su u velikoj meri podstaknuti idejom da je
62
Rice Jones, Gorchestion Beirdd Cym.ru (ruzberi, 177
predgovor. Dounsovu poeziju objavio je Rajs Douns Oven 1818.
Jo uvek nae ime nije sasvim izbrisano pod kapom nebeskom: mi dosad nismo samo uivali u estitom imenu svojih predaka, ve smo i najveim delom sauvali potpun i neiskvaren
(bez velikih promena ili meanja s drugim jezicima) onaj p r i m i TIVNI j e z i k kojim su govorili kako Gali tako i Briti pre nekoliko
hiljada godina.
63
Thomas Richards, Antique Linguae Britannicae Thesaurus
(Bristol, 1753), predgovor. Up. T. J. Morgan "Geiriadurwyr y
Ddeunawfed Ganrif' ('Leksikografi osamnaestog veka"), u Llen
Cymru, xi (1966), str. 3-18.
108
Pris Morgan
iz njegovog pera. Njegovo Poreklo jezik a i naroda [O rig in o f Language a n d N a tion s ] pojavilo se 1764, a nekoliko godina kasnije u nizu su sledili G om erovi krugovi [The
Circles o f G om er] i Deset trijada [The Ten Triads]. (Ime
Velsa IC um ryl potie od Gomera.) Te knjige su prevazilazile Pezrona i keltomanijake i bez razlike i nenauno su
secirale velke rei kako bi se dokazalo da velki jezik
predstavlja koren svih drugih jezika. U izvesnom smislu,
zaista je bilo veoma vano shvatiti kako jezike treba analizirati: zahvaljujui poznavanju naina na koji se jezici konstruiu i razvijaju, ljudi kakav je bio Don Volters (uz pomo svog mladog suseda Jola Morganuga) proirili su velki vokabular izmiljanjem velkih rei za nove stvari ili
radnje; tako su izmislili re g e iria d u r za renik i tanysgrif i o za pretplatu, dva termina koja su jo uvek u upotrebi.
Rouland Douns je iste te metode koristio neobuzdano i
mahnito, a bilo je jo nekoliko slinih njemu. Jedan od
njih bio je pisac pornografskih romana Don Kleland koji
se od avantura Fani Hil okrenuo mranijim dubinama
keltske leksikografije i napisao nekoliko broura u kojima
velke partikule povezuje s mnogim drugim jezicima. Kleland je kao Englez pripadao nekeltskoj sporednoj grupi,
to se ne moe rei i za najveeg i najuspenijeg mitologa
jezika Vilijama Ovena (Pjua).
Pju je roen kao Vilijam Oven u Severnom Velsu 1759,
ali je od 1776. pa nadalje radio kao uitelj u Londonu, da
bi se 1806. vratio u Vels gde je nasledio seosko imanje na
kojem je iveo sve do svoje smrti 1835. Prezime Pju je
uzeo poto je nasledio imanje, ali je njegov sin Anajrin
Oven zadrao staro prezime. Pju je bio u centru zbivanja
londonskog ivota Velana, a druio se i s mnogim engleskim piscima kao to su Vilijam Blejk i Robert Saudi. Viestrano nadaren, izuzetno obrazovan i vredan, on je bio
109
blage naravi i lakoveran, nastran i ekscentrian u svojim

verskim opredeljenjima, a 1802. godine zavrio je kao jedan od stareina proroice Doane Sautkot. Pjuov organizatorski duh stajao je iza svih publikacija londonskih Velana, ali kada je 1789- objavio izvanrednu zbirku pesama
Davida ap Gvilima, Jolo Morganug ga je nasamario da objavi nekoliko pesama-pastia kao originalna dela velikog
pesnika, a koje ja napisao sam Jolo. Kada je 1792. godine
objavio zbirku ranih velkih pesama koje su dovoene u
vezu s Levarhom Starim*, Jolo ga je opet nagovorio da objavi njegova bardovska fantaziranja u dugom predgovoru
zbirke. Godine 1800. on i Jolo su saraivali na obimnom
izdanju raznih dela velke srednjovekovne knjievnosti
M yvyrian Archaiology ofW ales, u ije je poslednje delove
Jolo opet ubacio veliki broj vlastitih izmiljotina. Pju nije
bio u stanju da odoli armu takvih mitologa kakav je bio
Rouland Douns, tolika je bila njegova strast prema svemu to je velko, i bio je siguran da bi analiza velkog jezika otkrila tajnu najstarijeg jezika oveanstva. Dalje, ako bi
se velke rei razloile ili rastavile, jezik bi se mogao rekonstruisati racionalnim postupcima i njegov obim i upotreba mogli bi se bezgranino proiriti. Pju je kritikovao
velki (kvrgav i okast jezik pun nepravilnosti i sintaksikih nastranosti) s krajnjom racionalnom revnou prosveenog despota kakav je bio Josif II. Lf svom velikom reniku, gramatikama i raznim literamim sastavima seckao je
jezik na komadie i ponovo ga sastavljao u njegovu ureenu celinu. Na taj nain je nalazio velku re za svaku
mogunu nijansu u bilo kojem jeziku: izmislio je gogoelgrevyddusedd za "izvestan stepen sujeverja", cyngrabad
za "opte obilje", cynghron za "nagomilan", tako da je u
' Llywarch the Old, britanski pesnik iz VI veka. (Prim. prev.)
110
Pris Morgan
reniku, iji su delovi objavljivani izmeu 1795. i 1803godine zaista nagomilano opte obilje, najmanje sto hiljada rei, to je etrdeset hiljada vie rei nego to ih ima
Engleski renik dr Donsona. Pju je eleo da iznova stvori
moderni velki kao nepromenjeni jezik praotaca i stvorio
je jezik koji je bio isto toliko vrst i uzvien kao i neoklasini mauzolej. Jedan od Pjuovih prijatelja bio je i metodistiki voa Tomas arls, koji je 1808. godine distribuirao
Pjuovu Velku gramatiku kao udbenik u verskim kolama
koje je drao irom Velsa. Uoljivo je, meutim, da je knjiga objavljena u Bali napisana uobiajenom velkom ortografijom, dok je ona objavljenja u Londonu pisana Pjuovom ortografijom, jer je Pju (kao i toliki drugi entuzijasti
osamnaestog veka) eleo da uini ortografiju loginijom,
pa ju je prepravljao tako to je koristio po jedno slovo za
svaki poseban glas. Jolo se tada posvaao s Pjuom i, mada
je pustio u opticaj svoju besmislenu knjigu Coelbren y Beirdd, imao je drskosti da Pjuove ideje kritikuje kao istu
"igrariju". Pjuova nova gramatika je imala (na alost) prilian uticaj na veinu velkih pisaca devetnaestog veka, pri
emu treba imati na umu da je on bio jedan od mnogih
koji su se poigravali ortografijama malih evropskih jezika.
ak je i veliki Edvard Lid, koga smo dosad predstavljali
kao uzor racionalnosti i ispravnosti, napravio toliku zbrku
u velkoj ortografiji da je predgovor za A rchaeologiu Britan nicu uinio skoro neitljivim. Anglikanski svetenici
su, na sreu, poeli da pruaju odluan otpor svakom odstupanju velkog jezika od Biblije iz 1588, i pjuizmi su bili
ogranieni na gramatiku i stil. Pju je, naravno, na druge
naine probudio meu Velanima ogromno interesovanje
za njihov jezik, jer su se oni zagrejali za njegov pojam istote, praotake tradicije i "bezgraninog obilja". On im je
pokazao da je to "nebeski jezik" koji su im predali njihovi
111
praoci, i taj klie se odrao i do danas. Da nije bilo mitologa kakav je bio Pju, mali broj ljudi bi uopte zamarao svoj
um velkim frfljanjem koje nije imalo nikakav status. Pju i
ostali su na neki nain bili slini restauratorima viktorijanske crkve, zahvaljujui kojima su tolike nakazne crkve podignute, ali bez kojih bi se stara zdanja pretvorila u prah.
"Zemlja pesme"
Poetkom osamnaestog veka velki naunici su bili prilino zbunjeni time to nisu u stanju da protumae muziki
kodeks velikog Roberta ap Hjua iako je njegov autor iveo u
relativno bliskoj prolosti; umro je 1665. godine64. Kada su
se antologije velke poezije pojavile sredinom osamnaestog
veka, izdavai su iznad stihova upisivali i melodije na koje ih
je prost narod obino pevao. Velki patrioti su bili zbunjeni
jer su mnoge melodije bile engleske, a Englezi bi se rugali
Velanima zbog njihove nemoi. U nekim sluajevima velki
jezik bi toliko izmenio melodije da su postajale neprepoznatljive, a njihovi nazivi su isto tako velanizovani. Neki naunici su predlagali da se svi naslovi engleskih pesama prevedu, ali je Vilijam Vin, pesnik, paroh i plemi, smatrao da bi
to bilo neasno. Vilijam Vilijams iz Pantekelina, veliki metodistiki voa i tvorac moderne velke himnologije, praktino je otpoeo drugu metodistiku obnovu 1762. svojom crkvenom pesmaricom, mada se alio da ne moe da objavi
vie crkvenih pesama dok ne dobije nove melodije iz Engleske. Njegove pesme su esto bile verzije populamih hitova tog vremena, a jedna nosi tipian naslov "Ljupka Pegi
- moralno popravljena" ["Lovely Peggy- Moraliz'd"].
64
Brit. Mus. Add. MS. 14905 objavljeno u faksimilu, University o f Wales Press (Kardif, 1936).
112
Pris Morgan
Jedan vek kasnije to stanje se potpuno promenilo jer

je Vels smatran pre svega "Zemljom pesme", u kojoj se
muzika vekovima ori s harfi i iz ljudskih grla. Bilo je pesmarica, horova, orkestara velkih harfista, muzikih nagrada i odlikovanja, a postojala je i mrea udruenja za
unapreenje nacionalne muzike65. Erazmus Sonders, u
svom pregledu istorije Dijaceze sv. Davida iz 1721, primeuje da su Velani prirodno skloni poeziji, dok Jolo Morganug, piui kasnije, u istom veku, primeuje da su Velani skloni muzici isto koliko i poeziji, to je odraavalo
inae iroko prihvaeno stanovite.
Naunici s poetka osamnaestog veka divili su se jednostavnim strofama koje je u zabaenim oblastima prost
narod pevao uz muziku s harfe. Te strofe (penillion telyri)
esto su bile jezgroviti epigrami poreklom iz esnaestog ili
sedamnaestog veka. Neki su seljaci znali na stotine takvih
stihova i mogli su da ih prilagode bilo kojoj poznatoj melodiji sviranoj na harfi. Braa Moris su podozrevala da su
stance poslovine i da moda sadre ak i tragove druidskog
uenja. Obiaj da pevai jedan za drugim pevaju razliite
strofe improvizujui uz svirku harfiste poznat je kao specifino velki, ali oivljavanju velke muzike u osamnaestom
veku nije toliko doprinelo samo pevanje koliko sviranje
na harfi. Prve velke arije objavljene su oko 1726. kao deo
65
U vezi s harflstikom oslanjao sam se na Robert Griffith, Llyf
Cerdd Dannau (Knjiga o harfistici) (Karnarvon, 1913); u vezi s
religijskom muzikom tog vremena na R. D. Griffith, Hanes Canu
Cynulleidfaol Cymru ( Istorija pevanja na verskim skupovima u
Velsu) (Kardif, 1948); u vezi s detaljima o pojedinim narodnim
pesmama na Joum al o f the Welsh Folk Song Society-, a u vezi s
kontroverznim kritikama na Osian Ellis, "Welsh Music: History
and Fancy", Transactions o f the Honourable Society ofCymmrodorion 1972-1973 (1974), str. 73-94.
113
zbirke Aria di Camera, ali novu epohu je oznaila zbirka

Slepog Dona Parija iz 1742. pod naslovom Drevna britanska muzika [Ancient Bristish Music]. Pari je bio harfista princa od Velsa Frederika, Hendlov prijatelj, a i sam je
komponovao muziku za harfu po ugledu na Hendla; i
upravo je on, kada jel757. godine svirao stanovnicima
Kembrida melodije za koje je tvrdio da su hiljadu godina
stare, u velikoj meri podstakao Tomasa Greja da svoju poemu Bard [The Bard], upotpuni, kako kae Grej, "imenima od kojih se ovek sasvim lako zagrcne".66 Slepi Pari je
izuavao velku muziku tradiciju pratei muzika takmienja bardova sve do druidskih vremena. Meutim, zapisane melodije su, po svoj prilici, znatno novijeg datuma.
Morisovski krug je bio u prijateljskim odnosima s Parijem
i njegovim sekretarom Evanom Vilijamom koji je 1745.
pripremio obiman rukopis (namenjen tampanju) o pevanju penilliona (strofe za pevanje uz harfu). Profesor Osijan Elis je prouio rukopis i utvrdio da je muzika koju je
opisao Evan Vilijam prilino konvencionalnog operskog tipa karakteristinog za to vreme, pri emu peva svaku
strofu peva po svom izboru (i tera dokle god moe da se
seti rei), a harfa ga prati vie kao dekoracija. Nije bilo ni
rei o tome ta bi se smatralo jedinstvenom velkom
umetnou pevanjapenilliona, odnosno canu gydar tannau, kako je zovu velki muziari od tridesetih godina devetnaestog veka do danas. Ta jedinstvena umetnost koja
danas toliko uzbuuje Velane krajnje je udna; harfa neprestano ponavlja melodiju, peva, koliko*moe, harmo66
ArthurJohnston, ThomasGrayandtheBard (Cardiff, 1966);
F. I. McCarthy, 'The Bard of Thoms Gray and its Importance and
Use by Painters', National Library ofWales Joumal, XIV (1965),
str. 105-113.
114
Pris Morgan
nino ubacuje lani refren ili varijaciju vlastite kompozicije, kao pratilac muzikog instrumenta, a rei, ako je moguno, bira iz veoma sloenog aliterativnog metra koji vodi poreklo iz srednjeg veka. Da su Pari i Vilijam pokuali
da daju sliku svega to je najvelkije u muzici, sigurno ne
bi propustili da opiu ono to se danas naziva pevanjem
p e n illio n a . Jo su nejasniji stavovi Edvarda Dounsa
(1752-1824), kraljevskog harfiste i velikog propagatora
velke domae muzike i obiaja u radovima koje je objavio izmeu 1784. i 1820. Edvard Douns je bio rodom iz
Merioneta, podruja u kojem su domai obiaji jo uvek
bili dobro sauvani u osamnaestom veku i gde i danas postoje mnogobrojni solisti i grupe koji pevaju pen illion e.
On posveuje veliku panju jezgrovitim stancama kao literaturi i nejasno opisuje okupljanja seljaka oko harfiste, pri
emu svaki seljak ima svoju zalihu stihova koje peva uz
harfu. Tomas Penant u svojim Putovan jim a [Tours] takoe daje slian opis velkih seljaka koji se po brdima okupljaju oko harfiste, imaju irok repertoar strofa i takmie
se meusobno u tome ko moe da otpeva vei broj stihova, dok planine odjekuju od muzike. Edvard Douns tu
vetinu nije opisivao kao neto to je na bilo koji nain
osobeno kao muzika; za njega su to bile samo improvizovane stance koje su traile odgovor.
Profesor Osijan Elis je na osnovu toga to u osamnaestom veku nema valjanog opisa te vetine u obliku u kojem je danas poznajemo zakljuio da ona verovatno nije
ni postojala osim u najelementarnijem vidu. On je zakljuio da su tu umetnost, koja jeste postojala sredinom devetnaestog veka u onom obliku u kojem je mi znamo, razvilivelkimuziaripoetkomtogveka, najverovatnije Don
Pari {Bardd Alauf) (1775-1851), muziki direktor u Vokshol Gardensu, kompozitor i poznati organizator velkih
115
muziara na koncertima i ejstedvodima. Neto pre 1809.

godine Dord Tomson, edinburki izdava muzikih dela, doao je u Vels kako bi sakupio autentine velke melodije za Hajdnove aranmane (objavljene 1809); tom prilikom se alio to su mu izmakli im p rovisa tori koje je
oekivao da nae rukovodei se uveravanjima Tomasa Penanta. Ejstedvod iz 1791. imao je najuspenije takmienje
u p e n illio n u , to znai da su organizatori ranih ejstedvoda
znali za tu vetinu; meutim, mi ne znamo kakva je tano
bila muzika priroda takmienja. Naravno, vetina je u
vreme kad je objavljena knjiga Ovina Alaua D ra g u lji velke m elodije [Gems o f Welsh M elody] 1860. bila ve potpuno sazrela (mada je bila mnogo jednostavnija od vetine koju poznaje dvadeseti vek) pa je on sakupljao uzorke
lanih refrena od pevaa Dona Dounsa (Talhaearna),
Pakstonovog pomonika u izgradnji velikih Rotildovih
chateaux u Engleskoj i Francuskoj, i od manesterskog
obuara Idrisa Vihana, briljantnog izvoaa koji je mogao
natpevati i nadgovoriti svakoga u velikim ejstedvodima
sredine devetnaestog veka. Tada se ve svakako verovalo
da ta umetnost vodi poreklo iz najstarijih vremena.
U vreme kad je Edvard Douns objavljivao svoje uticajne
knjige verovalo se da trostruka harfa predstavlja velki nacionalni instrumentp a r excellence, kao to je to ip ib g o m ili
crwth (kraud) koji je ne tako davno nestao sa scene. Tomas
Prajs ('Carnhuanawc'), patriotski nastrojeni svetenik i naunik, tvrdio je da su ga krajem osamnaestog veka u Brekoniru uili da svira na maloj harfi s jednim redom ica. Jolo
Morganug je tvrdio da je trostruku harfu u Velsu prvi napravio Elis Son Samas, harfista kraljice Ane. Poetkom devetnaestog veka, meutim, patrioti su bili ubeeni da je trostruka
harfa (tako nazvana zato to je imala tri reda ica, pri emu je
srednji red proizvodio za poluton vie i nie tonove) drevni
116
PrisMorgan
nacionalni instrument, a nacionalna ast je zahtevala da bude branjena od novijih harfi s pedalama iji je graditelj bio
Sebastijan Erar iz Pariza. Trostruka harfa je ula u modu u
Engleskoj u sedamnaestom veku i predstavljala je verziju
italijanske barokne harfe. U Sevemom Velsu je, po svoj prilici, postala izuzetno popularna devedestih godina sedamnaestog ili u prvoj deceniji osamnaestog veka, i postepeno je
prenesena u Juni Vels. Na jugu je postala popularna samo
zahvaljujui izvanrednom sviranju Tomasa Blejnija na podsticaj ekscentrinog seoskog plemia iz Glanbrana (Karmarden) Sakvila Gvina. Poetkom devetnaestog veka trostmka
harfa je bila zatiena novcem i pokroviteljstvom plemstva;
ledi Lanover je, na primer, osnivala harfistika dmtva i dodeljivala nagrade za sviranje, pa je ak delila trostmke harfe
kao poklone. Ledi Lanover nikad to ne bi inila da je i pomislila da je re o italijanskom baroknom instmmentu. Uprkos
svoj podrci, trostmka harfa je sve vie postajala instmment
Cigana, a najbolji izvoai su poticali iz porodica iji je maternji jezik bio romski ili iz plemena Abrama Vuda.
Osamdesetih godina osamnaestog veka desila se jo jedna vana promena i Velani su poeli da veruju da kao narod
poseduju neiscrpno bogatstvo narodne muzike, esto iz
najdavnijih vremena. Nazivi engleskih pesama prilagoeni
su ili prevedeni bez pardona - Cebell [Sibila] iz sedamnaestog veka postala je YrHen Sibyl i tvrdilo se da je re o drevnoj vetici, General Moncks March ["Mar generala Manka"] je postao Ymdaith y Mwngc i povezivan je s bekstvom
jednog srednjovekovnog kaluera, balada Martina Parkera
iz 1643. When the King enjoys his own again ["Kad kralj
opet uiva u svome"] postala je Difyrrwch y Brenin i tvrdilo
se da govori o dvom jednog velkog princa iz srednjeg veka.
Delight ["Naslada"] kompozitora Derfija, delo novijeg datuma, postala je Difyrrwch GwyrDyfi i mislilo se da govori o
117
ljudima iz doline Dovija. Za meiodije s originalnim velkim

nazivima tvrdilo se da vode poreklo iz davnih vremena i govore o dalekim istorijskim dogaajima: za nesumnjivo perselovsku kompoziciju Motfa Rhuddlan tvrdilo se da opiakuje Velane koje je kralj Ofa porazio kod Rudlana oko 750.
godine . Na tu vrstu izmiljanja Velane su podsticali turisti
romantiari i engleski izdavai. Dord Tomson i Hajdn su
bili meu prvima koji su engleske rei uklapali u stare veike arije i, uz pomo ge Hemans, ser Voltera Skota i dmgih, esto su se okretali istorijskim temama. Anglo-velki
pesnici romantiari prvi put su se pojavili u knjievnom ivotu na samom poetku devetnaestog veka, a jedan od prvih takvih likova bio je Riard Lujd zvani Bard iz Snoudona, koji je otkrio da pesmarice pmaju izvanredno polje
delovanja. Pesnici koji su pisali na velkom bili su, za uzvrat, prisiljeni da proizvode velke istorijske balade koje bi
se uklapale u engleske izume. Jedan od najplodnijih pisaca velkih istorijskih balada koje su uklapane u velke melodije bio je Don Hjuz (Ceiriog). Pevane na velkom ili
engleskom svejedno, pesme su bile strahovito populame i
predstavljale su jedan od glavnih naina na koji je istorijska mitologizacija dospevala do velke iroke publike.
One nisu uvek shvatane ozbiljno - pozorite u Kardifu s
poetka devetnaestog veka parodiralo jeArHyd y Nos (veoma popuiamu pesmu "Cele noi" ["All Through Night"])
kao "Ah! Sakrij svoj nos!" ["Ah! HideyourNose"]67. Promena
koja se odigrala kao rezultat rada ljudi kakvi su bili Slepi Pari
*
Engleski kompozitor Henri Persel (Henry Purceil) roen je
1659, a umro 1695. (Prim. prev.)
67
Cecil Price, The English Theatre in Wales (Kardif, 1948),
str. 114. Passim Englesko pozorite je imalo vanu ulogu u irenju engleske kulture u Velsu krajem osamnaestog veka.
118
Pris Morgan
i Edvard Douns sastojala se u tome to su Velani stekli samopouzdanje. Nekoliko veoma sposobnih muziara pojavilo se u Velsu u osamnaestom veku i oni su komponovali veliki broj domaih meiodija za koncerte, muzike smotre i ejstedvode, a komponovali su i izvanredne duhovne pesme za
mnogobrojne crkvene pesmarice tog vremena. To se sve deavalo pre nego to je Vels postao zemlja horskog pevanja
sredinom devetnaestog veka. Mit o drevnosti velke domae muzike imao je velike veze s tom eksplozijom aktivnosti i odatle proisteklog oseanja nacionalnog ponosa.
Tomas Douns (GlanAlun), bard i novinar, alio se u asopisu Y Traethodydd 1848. to Vels, iako muzikalna zemlja, nema nacionalnu himnu, pesmu koja bi uzburkavala
oseanja i ujedinjavala narod kao to to ine himne Francuske i Pruske68. To je bila gotovo opta elja i njoj je uskoro
udovoljeno; u Pontipridu u Glamorganu su 1856. godine
Evan i Dejms Dejms, otac i sin, komponovali i napisali rei za pesmu Hen Wlad Fy Nhadau ("Zemlja mojih otaca").
Pesma je bila duboko patriotska i postaJa je popularna;
1858. je uvrena u zbirku patriotskih pesama na velikom
langolenskom nacionalnom ejstedvodu, a posle 1860. gotovo svuda je prihvaena kao nacionalna himna. Prinevska
himnaTywysogGwaldyBryniau ("Blagoslovi, Boe, princa
od Velsa") pojavila se 1863- prigodom venanja princa od
Velsa Edvarda, pa iako je postala veoma popularna, nikad
nije uspela da se u tome meri sa "Zemljom mojih otaca"69.
Zapanjujue je kolikom brzinom se ta tradicija razvila - "Zemlja mojih otaca" je pevana u svim javnim prilikama.
68Traethodydd, iv (1848), str. 387-392. To je bio vodei velki intelektualni asopis, a uredivao ga je dr Luis Edvards.
69Percy Scholes, "Hen Wlad Fy Nhadau", National Library of
WalesJoumal, iii (1943), str. 1-10.
119
Gospa Vels
Mnogobrojni turisti koji su poseivali Vels krajem
osamnaestog veka, ponekad u pratnji svojih omiljenih
umetnika kao to su Don Smit zvani Vorik, Ibetson i drugi, zabeleili su da odea velkih seljaka kasni za vremenom ezdesetak godina i da Velani imaju razne karakteristine tkanine, mustre i materijale. Nigde se ne pominje
nacionalna nonja, nita slino kiltovima kotskih brana70. Kao to se od turista i oekuje, oni su pokuali da u
siromatvu vide ivopisnost i zabeleili su da ene esto
nose iroke plave ili crvene ogrtae od tvida i mukobanjaste crne eire. Visoki eiri i iroki ogrtai podseali su na
vetice iz prostog razloga to je to bila karakteristina odea engleskih seljanki dvadesetih godina sedamnaestog veka, u vreme progona vetica. Ono to je bilo u modi u nizijskoj Engleskoj dvadesetih godina sedamnaestog veka
jo uvek se odralo meu siromanim stanovnitvom nekih planinskih predela u Velsu devedesetih godina osamnaestog veka, pa i due. Takvo odevanje se odralo sasvim
nenamemo. To ni u kom pogledu nije bila narodna nonja, ali je tridesetih godina devetnaestog veka postala narodna nonja ena zahvaljujui svesnim naporima jednog
broja ljudi koje je predvodila Ogasta Vodington (18021896)71, ena Bendamina Hola, velikog zemljoposednika
70 F. Payne, Welsh Peasant Costume (Kardif, 1964); M. Ellis,

Welsh Costumes and Customs (Aberistit, 1951); K. Etheridge,
Welsh Costume (Landibi, 1958 i ponovljena izdanja).
71 Lady Llanover je navedena u Dictionary of Welsh Biograpby, s. n. "Benjamin Hall; veliki broj biografskih detalja o
lordu i ledi Lanover videti u raznim lancima o njima, Maxwell
Fraser u NationalLibrary ofWalesJoumal, xii-xiv (1962-1966).
120
Pris Morgan
i industrijalca iz Monmautira, ministra u Palmerstonovoj

vladi zaduenog za dovrenje Vestminsterske palate, po
kome je Big Ben dobio ime. Bendamin je dobio titulu
plemia i njegova ena je poznata kao ledi Lanover. Ona
je bila jedan od voa ivopisne romantiarske obnove Velsa poetkom i sredinom devetnaestog veka i pokrovitelj
bezbrojnih velkih pokreta. Ledi Lanover je prouavala i
skicirala nonju Velanki, i 1834. je na Kraljevskom ejstedvodu u Kardifu pobedila na takmienju za najbolji ogled
o potrebi ouvanja velkog jezika i velke nonje. Prvobitna namera ledi Lanover bila je da ubedi Velanke da se zaloe za domae proizvode, da se dre lokalnog tvida umesto pamuka i platna, pa su ona i njeni prijatelji kasnije dodeljivali nagrade za kolekcije modela i mustre od domaeg tvida. Godine 1834. ledi Lanover nije imala pojma ak
ni ta je to tano nacionalna nonja, ali je bila uverena da
treba da postoji nonja koja e se razlikovati i privlaiti
umetnike i turiste. U veoma kratkom roku ona i njeni prijatelji su stvorili homogenizovanu nacionalnu nonju od
razliitih odevnih predmeta velkih seljanki, iji su najkarakteristiniji delovi bili ogroman crveni ogrta koji su nosile preko elegantne suknje i potkoulje (pais a betgum) i
vrlo visok crni eir od oje, kao u Majci guski. Nonja je
trebalo da se nosi prilikom "nacionalnih sveanosti" na
Dan sv. Davida, na koncertima domae muzike, to se naroito odnosilo na pevaice i harfistkinje, u procesijama
kojima su otvarani i zatvarani ivopisni ejstedvodi koje je
ledi Lanover prireivala u Abergaveniju. Ona je izmislila
nonju za svoje sluge u Lanover Kortu; harfista je, na primer, bio obuen u neobino odelo, pola minstrelsko, pola kotskobransko. Lord Lanover nije bio zainteresovan
za narodnu nonju, pa je tako muki deo naroda u Velsu
bio poteen. Ledi Lanover je 1862. izloila svoj portret u
121
narodnoj nonji u privatnoj koli koju je osnovala kako bi

podstakla upotrebu velkog jezika meu viim klasama u
Landoverijskom koledu; na tom portretu ona nosi dragim kamenjem ukraen praziluk* na obodu svog visokog
eira i dri granicu imele u ruci kako bi pokazala svoju
vezu s druidima (ona je bila bard i kao takva se zvala
Gwenynen Gwent, Pela Monmautira). Nonja je uskoro
prihvaena, na primer kao karikatura Velsa u novinskim
karikaturama; reprodukovana je na viktorijanskim razglednicama; na hiljade glinenih Velanki u nonji prodavano je svake godine; uenice irom Velsa jo uvek oblae tu
nonju 1. marta. Ona je bila simbol svega dobrog i domainskog. Mogli ste je, na primer, nai na paketima brana
marke "Gospa Vels" i na mnogim drugim velkim proizvodima. U meuvremenu, stara domaa nonja, sa svim svojim lokalnim varijantama (ukljuujui ponegde ak i visoki
eir od oje i iroki ogrta) izumrla je kad je Vels postao
jedna od najrazvijenijih industrijskih zemalja u svetu.
Nova kambrijska valhala

Jedna od najzanimljivijih odlika tog perioda jeste pojava nacionalnih heroja, a meu njima je svakako najkarakteristiniji Ovin Glindur, ekspirov Glendover, koji se pobunio protiv Henrija IV i vladao Velsom od 1400. do svog
misterioznog nestanka 1415. godine72. U literaturi se Glindur najee javlja kao uzurpator ili zavedeni buntovnik i,
mada Ben Donson 1618. godine napominje da njegovi
Praziluk je nacionalni simbol Velsa. Vidi delo "Heraldika
kulture". (Prim. prev.)
72 J. E. LIoyd, Owen GIyndwr (Oksford, 1931); D. Rhys Phillips, A Select Bibliography of Owen Glyndwwr (Svonzi, 1915).
122
Pris Morgan
velki prijatelji kau da u Velsu na Glindura ne gledaju

kao na buntovnika ve u njemu vide velikog junaka, ini
se da ima malo dokaza koji to potvruju. U prvoj polovini
osamnaestog veka Morisovski krug je izgleda jedva bio
svestan njegovog postojanja jer ga pominju samo jedanput, i to kao izdajnika. Glindur je, po svoj prilici, iskrsnuo u
punom sjaju nacionalnog heroja sedamdesetih godina
osamnaestog veka. On se 1772. pojavljuje u drami o braniteljima Velsa Ljubav nae zemlje Evana Evansa, a 1775. posveuje mu se velika panja u Istoriji ostrva Anglsija [History o f the Island o f Anglesey\ pripisanoj Donu Tomasu
iz Bomarija, oigledno zasnovana na rukopisu o Glindurovom ivotu nastalom sredinom sedamnaestog veka. Tomas Penant u svojim Putovanjimapo Velsu [Tours in Wales\ iz 1778. govori o Glinduru veoma blagonaklono.
Svoja uvena pisma o prirodnoj istoriji Selborna Gilbert Vajt je slao Tomasu Penantu i Dejnsu Baringtonu, voama velke istorijske obnove sedamdesetih godina osamnaestog veka. Iz Dauninga u Flintiru, Penant je bio poengleeni aristokrata i gajio je strasnu Ijubav prema svemu
to je velko. On je Kemarvonski zamak opisao kao "onaj
najvelianstveniji simbol naeg ropstva", a njegov portret
Glindura je krajnje blagonaklon i izraava duboko oseanje traginosti zbog njegove propasti i nestanka posle koga su Englezi po drugi put pobedili Velane. Moguno je
da se Penant mkovodio oseanjima svog saputnika Dona
Lojda iz Karvisa koji je bio sin plemia iz Bodidrisa, mesta
u neposrednoj blizini Glindurovog rodnog doma. Verovatno je upravo Penant lansirao Glindura kao nacionalnog
heroja; knjige o njemu su poele da se mnoe, prerastajui od kapi u potoke, a zatim u pravu poplavu i slikajui ga
prvo kao traginu figum, zatim kao oveka koji je predvideo potrebu Velana za nacionalnim institucijama (kao
123
to su nacionalna crkva i univerzitet), a onda kao pionira

modernog nacionalizma73.
Dejns Barington je 1770. objavio mkopis o istoriji porodice Gvedir, koji je poetkom sedamnaestog veka napisao
ser Don Vin. Taj mkopis je nekoliko godina pre toga koristio Kart u svojoj istoriji Engleske, preuzevi iz njega priu o
pokolju velkih bardova koji je 1282. izvrio Edvard I. Tomas Grej je preuzeo priu od Karta, a zatim je, inspirisan sviranjem Slepog Parija, zavrio uvenu poemu Bard 1757. godine74. Grej nije doslovce poverovao u tu priu - zar velki
pesnici nisu i dalje postojali, dokazujui da su bardovi iz
1282. imali naslednike? Kartova pria je imala neke osnove
u velkim legendama o tome kako su sve stare velke knjige
bile spaljene u Londonu, a svi bardovi na neki nain zabranjeni. Ubrzo posle 1757. sami Velani su poeli da vemju u
Grejovu priu, da ak i jedan tako egzaktan naunik kakav je
Evan Evans ezdestih godina osamnaestog veka opirno citira Greja. Morisovski kmg je u poetku shvatao bardove pre
svega kao zabavljae. Za njih je poezija bila zanimljiva dmtvena zabava, to je dovelo do raskida s Goronujem Ovenom, koji je poeziju shvatao kao uzvienu ili epsku knjievnost. Evan Evans je pripadao generaciji koja je u bardovima
videla herojska bia, esto naterana da se neprijateljski po73 Silvan Evans, Gwaith y Parchedig Evan Evans, str. 142;
avies,MorrisLetters, istr. 432;ThomasPennant, Tours, i (1778),
str. 302-369.
74 P. Toynbee i L. Whibley, Correspondence ofThomas Gray
(Oksford, 1935), ii, str. 501-502. O meusobnim odnosima velkih i engleskih pisaca u tom perodu vidi Saunders Lewis, A
School ofWelsh Augustans (London, 1924); W. J. Hughes, Wales
and the Welsh in English Literature from Shakespeare to Scott
(London i Reksam, 1924); i E. D. Snyder, The Celtic Revival in
English Literature 1760-1800 (Harvard, 1923).
124
Pris Morgan
naaju prema svom okruenju. On se duboko divio starim

velkim pesnicima koji su bili pravi ratnici. Jolo Morganug je
ideologizovao lik barda do krajnjih granica, delimino pod
uticajem Goronuja Ovena i Evana Evansa, a delimino zato
to je patio od tekog kompleksa gonjenja i eleo da uzvrati
svakome ko nipodatava i omalovaava pesnike i naunike.
Jolo je barda postavio u centar velkih istorijskih sveanosti,
mada je u jednim vremenima bard bio druid, a u nekim istoriar ili naunik, i njegova se mata nikad nije toliko uspaljivala kao kad je govorio o progonjenim bardovima.
Grejov bard je postao slavna figura sedamdesetih i osamdesetih godina osamnaestog veka, a takoe je bio i omiljeni
lik slikara. Jednu od najranijih verzija naslikao je Pol Sendbi,
a zatim su sledile i druge iji su autori bili Filip de Luterburg,
Fuzeli i Don Martin. Jednu od najboljih je uradio Tomas
Douns iz Penkerija75, uenik Dona Vilsona. Ona je izloena 1774. i prikazuje poslednjeg preivelog barda koji se, s
harfom u ruci, beei ispred nadiruih trupa, dovukao blizu
hrama, neke vrste minijaturnog Stounhenda; sunce zalazi
na zapadu na snoudonskim strminama, otar vetar duva s istoka, od Engleske. Taj dramatini prizor, sukob pesnika sa
silom drave, bie ponovljen mnogo puta. Uskoro je to postalo tema pesama i ogleda na ejstedvodima, prepriavano
je u mnogim engleskim i velkim knjigama, a nalo je svoj
put ak i do maarskog pesnika Janoa Aranjija, autora uvene poeme Velki bardovi, u kojoj je Edvard I prikazan kao
razjareni habsburki car koji upada na Balkan. Nije ni potrebno rei da je cela pria legenda ili mit. U najboljem sluaju se moe kazati da je re o grubom preuveliavanju i75
McCarthy, "The Bard of Thomas Gray"; i Ralph Edwardsov
uvod za katalog izlobe radova Tomasa Dounsa.- ThomasJones
(London, 1970).
125
njenice da su, s vremena na vreme, srednjovekovni engleski

kraljevi stavljali velke bardove pod kontrolu jer su svojim
proroanstvima izazivali neslogu.
Jedan od najneobinijih novih heroja bio je Madok, sin
princa Ovina Guineda, koji je, obeshrabren svaama kod
kue, u Severnom Velsu, krenuo svojim brodom Givennan
Gom na neistraena zapadna mora oko 1170. godine, i otkrio Ameriku. On se vratio u Vels, okupio nekoliko kompanjona i s njima ponovo isplovio da se nikad vie ne vrati.
Pretpostavljalo se da su se njegovi potomci oenili Indijankama i da jo uvek ive na Divljem zapadu76. Legenda nije
poticala iz osamnaestog veka; nju su prvi put upotrebili Tjudori da bi osporili panske pretenzije na Sevemu Ameriku.
Ona je u Velsu bila poznata, ali zaboravljena nekih dvesta
godina, da bi ponovo oivela sedamdesetih godina osamnaestog veka kada je amerika revolucija podstakla interesovanje Velana za tu zemlju. To nije bilo samo interesovanje za
revoluciju samu po sebi ve je postojao i jak pokret koji se
zalagao za velku emigraciju u Americi, za osnivanje velke
kolonije u novoj republici, u kojoj e velki biti zvanian jezik. Mit o Madoku pokrenuo je matu javnosti 1790. godine
kada je dr Don Vilijams, londonski svetenik i istoriar, bibliotekar u Biblioteci drVilijamsa, objavio knjigu o Madokovoj povesti. Londonski Velani su se uskomeali. Jolo Morganug (u to vreme je iveo u Londonu) falsifikovao je razna
dokumenta kako bi dokazao da su Madokovi potomci ivi,
negde na Divljem zapadu, i da govore velki, pa je dr Vilijams morao da objavi i dmgi tom. Vilijam Oven (Pju) osnovao je drutvo Madogeion koje je trebalo da organizuje ekspediciju u Ameriku, a Jolo se ponudio da je on predvodi.
76 David WUliams,/oA Evans and the Legend ofMadoc (Kardif, 1963).
126
PrisMorgan
Bio je postien kad se jedan ozbiljan mlad ovek, Don

Evans iz Vajn Faura (1770-1799), i sam ponudio i spremio
da ide. Jolo je naao neko izvinjenje i ostao kod kue, a
Don Evans je otiao u Ameriku i na kraju stigao na Divlji
zapad. Postao je istraiva u slubi panskog kralja. Posle
niza pustolovina od kojih se die kosa na glavi stigao je do
zemlje Indijanaca Mandan, za koje je pretpostavljao da
mogu biti Madogijanci), ali je ustanovio da ne govore velki. Poto je preiveo i druge avanture, umro je u palati
panskog guvernera u Nju Orleansu 1799- Mapa njegovog
putovanja do Mandana posluila je kao osnova istraivakog poduhvata Merivedera Luisa i [Vilijama] Klarka. Cinjenica da velki Indijanci nisu pronaeni nije pokolebala Jola Morganuga niti njegove velke prijatelje u Londonu. Jolo je ubedio Roberta Saudija da napie poemu, dugaku
kao cela jedna knjiga, pod naslovom Madok. Madogijanski pokret je u znatnoj meri podstakao emigriranje Velana u Ameriku, a jedan od najveih voa emigranata bio je
radikalni velki novinar Morgan Don Ris, koji je pre toga
radio u Parizu gde je pokuavao da prodaje protestantske
Biblije i evangelizuje francuske revolucionare. Gvin A. Vilijams, koji je prouavao rad Dona Morgana Risa i madogijanski pokret, naglaava da je madokovska groznica bila
deo jedne krize modemizacije velikog dela velkog dmtva u tom periodu i da je san o nalaenju izgubljenih velkih Indijanaca imao mnogo zajednikog s obnovom druidizma ili jezika praotaca77. To je bio san o istijem i slobodni77 Gwyn A. Williams, "John Evanss Mission to the Madogwys,
1792-1799", Bulletin ofthe Board of Celtic Studies, xxvii (1978),
str. 569-601.0 Morganu Donu Risu i emigraciji vidi Gwyn A. Williams, "Morgan John Rhees and his Beula", Welsh History Revieiv,
iii (1967), str. 441-472; takoe dve najnovije knjige istog autora:
127
jem dmtvu i imao je veze s mitovima o slobodnoroenim

Saksoncima i normanskom jarmu, mitovima koji su bili rasprostranjeni meu engleskim radnicima onoga vremena.
Jolo Morganug je odgovoran za to to su se mnogi opskurni likovi pretvorili u nacionalne heroje. Dovoljan e biti
jedan primer. Jolo je osamdesetihgodinaosamnaestogveka
radio na imanju u ritovima izmeu Kardifa i Njuporta, gde je
upoznao Evana Evansa, tada pijanicu i ofucanog kapelana u
Basalegu, i njih dvojica su posetili mevine zamka Ajvora Velikodunog (IforaHaela), koji je, kako to tradicija maglovito i neodreeno belei, bio pokrovitelj velikog pesnika iz etrnaestog veka Davida ap Gvilima. Evans je napisao lepu romantinu pesmu o brljanom obraslim ruevinama, a Jolo
se bacio na svoje prve znaajne falsifikate, imitacije pesama
Davida ap Gvilima, ija se sadrina na diskretan nain vezivala za Glamorgan i Ajvora Velikodunog. U radovima koje
je posle toga napisao Jolo se tmdio da Ajvora predstavi kao
najveeg pokrovitelja velke knjievnosti78. Ajvor je postalo
populamo ime u Velsu i uobiajena re za velikodunost.
Veina Velana iz radnikih dobrotvomih udmenja - Red
ajvorita - uzimala je ime po njemu; gostionice u kojima su
njihove loe drale sastanke nazivane su "Ajvor arms", a
mnoge od njih postoje i danas. Dvadesetih i tridesetih godina devetnaestog veka u Velsu je bilo mnogo takvih proizvoaa mitova kakav je bio Jolo. Jedna takva figura, pisac populamih istorija na velkom jeziku, bio je i kamarvonski
tampar Vilijam Oven (Sefnyn), koji je takoe bio poznat
kao Pab (Papa) zbog svojih simpatija prema rimokatolikoj
Madoc; The Making of the Mytb (London, 1979) i In Search of
BeulabLand (London, 1980).
78
David Greene, Makers artd Porgers (Kardif, 1975); i Morgan, Iolo Morgantvg, str. 75-91 u vezi s falsifikatima.
128
Pris Morgan
crkvi. On je pisao o Glinduru, Edvardu I i velkim bardovima, izdajstvu Dugih noeva i mnogim drugim dramatinim
dogaajima iz velke istorije. Veoma slian njemu bio je T.
D. Luelin Priard, glumac i novinar; on je pisao na engleskom i nastojao da za plemstvo i srednje klase koji nisu vie
znali velki jezik stvori iluziju velizma, a takoe se bavio i
turizmom79. Priard je bio glavni tvorac, iako ne i prvi, drugog neobinog velkog junaka, Tuma ona Katija (Twm
Sion Catti), o kome je 1828. napisao roman. Pravi Tum on
Kati bio je neki Tomas Douns, ugledni seoski plemi i rodoslovac iz Fauntin Gejta blizu Tregarona u Kardiganiru, s
kraja esnaestog veka; tokom godina oko njegovog imena
su se isplele razne prie koje su ga pomeale s opskurnim
pljakaima i drumskim razbojnicima u toj oblasti. Priard
je taj opskumi lik pretvorio u meavinu olenpigelovskog
ugursuza i aljivdije i robinhudovskog borca za narodnu
pravdu, koji pljaka bogate da bi dao siromanima. Priardov roman je postao popularan, preveden je na velki i ubrzo je veliki broj Velana poeo da vemje u istinitost te legende. Do dvadesetog veka (u kojem njegova popularnost kao
heroja ili antiheroja ne pokazuje znake opadanja) on biva
prihvaen kao prava narodna legenda. To je veoma dobar
primer naina na koji knjievni junaci zamenjuju tradiciju
prianja pria uz ognjite, koja sve vie opada i nestaje.
Domai duhovi - predeo i mit

T. J. Ll. Priard je zapravo bio deo irokog pokreta koji je
pokuavao da natera Velane da shvate da treba da vole svoj
predeo, a da bi to postalo jasno obinom narodu, pokret je
79 T.J. Ll. Pritchard, WelshMinstrelsy (LondoniAberistit, 1825),
i TheAdventuresandVagariesofTivmSion Catty (Aberistit, 1828).
Od smrti do lepogpogleda .
129
svakom bogovetnom kamenu pripisivao istorijski i ljudski

znaaj80. Jedna od Priardovih pesama jeste i Zemlja pod
morem [The Land beneath the Sea\, o Cantrer Gwaelodu,
nizijskoj podgrofoviji koja lei na dnu Kardiganskog zaliva,
nekoj vrsti velke Lyonesse*, koja je bila potopljena u ranom
srednjem veku zbog nemarnosti sluga raspusnog i terevenkama zaokupljenog kralja Sejtenina. Stare legende povezivale su priu o nizijskoj podgrofoviji sa sagom o pesniku i proroku Talijesinu. Pisci kakav je bio Priard popularisali su tu narodnu legendu irom Velsa, a pesma "Zvona
Aberdovija" ["The Bells of Aberdovey"] adaptirana je tako
da pokae da je re o muzici zvona s potopljenih tornjeva
Cathedrale Engloutie to lei kod Aberdovija, iako je pesma zapravo bila novijeg datuma, a njen autor je bio Dibdin. Pria je bila izuzetno korisna jer mogla se preobratiti
u pamflet protiv opijanja ili neodgovornosti monarha. Tomas Lav Pikok je znao za nastojanje Vilijama Medoksa da
od mora povrati velike delove kopna u blizini grada Portmadoka. U svom ropianu Hedlong H ol [Headlong Hall]
on je satirino pisao o velkim seoskim plemiima i njihovim engleskim gostima koji romantizuju velki predeo i
sanjaju o "napretku", a u svom kasnijem romanu Nesree
Elfina [The Misfortunes o f Elphin] napisao je veoma nadahnutu proznu verziju legende o Talijesinu i unitenju
80 F. J. North, Sunken Cities (Kardif, 1957), naroito str. 147 i

dalje.
' Takoe Lennoys 'diLeonais, mitska "izgubljena" zemlja za koju
se pretpostavlja da spaja Kornvol na zapadu Engleske s ostrvima Sili. Ime Lyonnesse prvi put se javlja krajem petnaestog veka u prozi
ser Tomasa Malorija o usponu i padu kralja Artura, LeMorteDarthur, kao rodni kraj junaka Tristana, a nezavisno od te legende, od
trinaestog veka postoji tradicija vezana za potonulu umu u tom
podruju. (Prim. prev.)
130
Pris Morgan
nizijske podgrofovije. Neke legende vezane za predeo bile

su besramno izmiljene za turiste; odlian primer je tvrdnja
da se grob psa Gelerta nalazi u Bedgelertu u Kamarvoniru.
To je bilo jedno od najposeenijih turistikih mesta krajem
osamnaestog veka, a negde izmeu 1784. i 1794. jedan sautvalijanski hotelijer, vlasnik hotela "Rojal gout" u Bedgelertu,
smislio je legendu o tome da je selo dobilo ime po kamenoj
humci (nju je preduzimljivi hotelijer sam kriom sazidao)
koju je podigao princ Levelin Veliki u spomen svom omiljenom psu Gelertu koga je nepravedno ubio. Princ je otiao u
lov i ostavio Gelerta da uva njegovog malog naslednika;
vrativi se kui, zatekao je Gelerta okrvavljenog, dok od bebe nije bilo ni traga ni glasa. Ubio je psa, a zatim naao bebu
u jednom mranom uglu i shvatio da je Gelert ubio vuka koji je napao kraljevsku kolevku. Humku je podigao u znak kajanja81. Srca ljubitelja ivotinja bila su ganuta, preasni V.
Spenser je napisao uvenu poemu o tom dogaaju za koju
je Jozef Hajdn napisao muziku Eryri Wen, i nekoliko godina kasnije pria se u velkim verzijama vratila jednojezinim velkim stanovnicima Snoudonije. Re je, naravno, o
pukoj matariji ili, tanije, spretnoj adaptaciji irom sveta
poznate narodne prie. To je dobar primer one vrste sloene prozvodnje mita koja se odvijala na hiljadama mesta,
pomaui Velanima da veoma postepeno zavole surov
kraj u kojem su iveli i u kojem su morali da se bore za
goli opstanak.
Krajem osamnaestog veka turisti su Vels videli kao zemlju izvanredno lepe prirode. Sredinom devetnaestog veka Velani su i sami poeli da cene njene ari. Druga strofa nacionalne himne glasi (na prevod):
81
D. E. Jenkins, Bedd Gelert, its Facts, Fairies and Folklore
(Portmadok, 1899), str. 56-73-
131
Stare planine Velsa, raj bardova,

Svaka stena i svaka dolina raduju moje oko,
Patriotskim uvstvom ispunjeni,
Reke i potoci arobno meni zvue ...
Takva oseanja su bila nezamisliva u osamnaestom veku.
Sauvano je veoma malo opisa predela iz tog vremena, a i
oni koji su sauvani, na primer pesme Davida Tomasa iz
1750. koje opisuju grofovije u Velsu, govore o ljudskom
delanju, proizvodnji i vetinama, a nikad se ne hvale lepotom zemlje82. Patriotski krug oko brae Moris doivljavao
je planine kao neto strano, sumorno i neprijateljsko; u
njima su u najmanju ruku videli kaznu koju je Svevinji
dosudio Velanima zbog njihovih ranijih grehova. Trebalo
je mnogo vremena da domai Velani shvate zato itave
horde engleskih turista dolaze da se dive divljim predelima; veleasni Vilijam Bingli je priao da su se Velani udili to je doao tu kao da nema stene i vodopade i u svojoj zemlji. Gramatika Vilijama Gambolda iz 1727. pretampavana je vie puta poetkom devetnaestog veka, a izdanje iz 1833. ima dodatak o potrebama turista "u romantinim brdima kneevstva" i navodi korisne fraze kao to su:
"Ima li vodopada u blizini?" i "elim da vidim manastir. Iznajmiu dvokolice do tamo." Apetit turista su uveavale
rezbarije pejzaa prodavane u duanima. Don Bing se alio to rezbari u Krogenu ne da prodaju i mape koje bi turistima pomogle da lake nau mesta prikazana na slici.
Ali modu traganja za lepim pogledom u Velsu nisu uveli
turisti nego, pre svih, jedan Velanin - Riard Vilson.
82
Pesme Dafydda Thomasa objavio je S. Williams u Aberistvitu 1816, ali ja sam se oslanjao na verziju objavljenu u Trysorfa'r
Plant (Deija riznica), 1893-1894.
132
PrisMorgan
Riard Vilson (1714-1782), roak Tomasa Penanta, mada je vei deo ivota proveo radei u Italiji i Engleskoj, po
svoj prilici je doao do originalnog i nezavisnog otkria velkog pejzaa pedesetih i ezdesetih godina osamnaestog veka. Pre toga velki predeo je bio isto topografski zapis83.
Velki pejzai su naterali Vilsona (rodom iz Penegojsa kod
Mahinleta) da se opredeli za dva nepomodna stila, stil otvorenog prostora u kojem priroda kao da vlada oveanstvom,
i romantiniji stil koji velka brda i ruevine zamkova pretvara u neto uzvieno i velianstveno. Pomodnoj publici nije
mogao da proda mnogo svojih pejzaa, pa je umro gotovo u
bedi, blizu Molda 1782. Ubrzo posle njegove smrti pojavilo
se na hiljade reprodukcija i kopija njegovih pejzaa. Kada
je Komelijus Varli posetio Kader Idris 1803, on je Llyn y
Cau jednostavno nazvao "Vilsonovim jezerom", toliko je
Vilsonova slika tog jezera postala uvena. Naravno, ljudska mata se okretala divljim planinskim predelima u celoj
Evropi, ali to je naroito uticalo na male branske narode
kao to su Velani ili vajcarci. Velani su svoja brda veoma sporo poeli da shvataju kao neto to narodu daje sigurnost, to predstavlja nacionalnu tvravu, a ne kaznu
Svevinjeg koji ih je dovukao iz plodnih nizija Engleske.
Givaldy Bryniau (Planinskazemlja) ubrzo je postalo velki
klie, ak i za one koji su iveli u nizijama Velsa. Ta slika je
ostala zapeaena ak i kad su, u stvarnosti, putevi iz Tel-
83 Iolo A. Williams, "Notes on Paul Sandby and his Predecesso

in Wales", Transactions of the Honourable Society of Cymmrodorion (1961), str. 16-33; A. D. Fraser Jenkins, "The Romantic
Traveller in Wales", Amgueddfa, vi (1970), str. 29-37; D. Moore,
"The Discovery of the Welsh Landscape", u D. Moore (prir.), Wales
in theEighteenth Century (Svonzi, 1976), str. 127-151. Standardni
rad o Vilsonu: W. G. Constable, Richard Wilson (London, 1953).
133
forda i dmgih slinih mesta prodrli i u divlju Snoudoniju,

kad su turisti poput Vilijama Vordsvorta mogli da se popnu na vrh Snoudona bez velike muke, a domaa populacija poela da sejsliva iz pustara i sa brda u doline i industrijske zone. to*se Vels vie industrijalizovao, to su Velani vie ngovali sliku Velanina kao snanog, ilavog branina, slobodnog kao planinski vazduh.
Heraldika kulture
*
Veseli Vels, sa svojim ivopisnim obredima i obiajima,
umirao je ili je ve bio mrtav, ali se u tom razdoblju pojavio
niz sloenih patriotskih obeleja koja ne samo to su davala
boju ivotu ve su takoe pomagala ljudima koji su iveli
svako u svojoj dolini ili pripadali razliitim verskim sektama
da se osete kao deo nacije. Najee su se pojavljvala meu
Velanima u inostranstvu, u Londonu, Americi ili kolonijama, ali ne u svakoj prilici. Ta obeleja nacionalne pripadnosti prvi put su se pojavila na sloenim ceremonijama koje su
na Dan sv. Davida prireivali londonski Velani posle 1714.
gpdine84. Velani su u procesiji ili kroz London do crkve, s
prazilukom nia eirima, prisustvovali su velkim ceremonijama, a onda se okupljali na ogromnim gozbama (postavljepfim za stotine gostiju), drali bezbrojne zdravice veliajui
lojalnostVelsuivladajuoj dinastiji, sakupljali dobrotvorne
priloge, a onda se razilazili na privatne terevenke.
U osamnaestom veku najei simbol Velsa u stvari nije
bio praziluk, ve su to bila tri nojeva pera prineva od Velsa,
koja su prvobitno pripadala (zajedno s motom Ich Dieri)
84 Opis veselih okupljanja Drutva drevnih Brita 1728. godine

koji je dao Riard Moris vidi u Davies, Morris Letters, i, str. 3.
134
Pris Morgan
Ostrevantu u Henou, a zatim ih je preuzeo Crni princ* ija je

majka bila kraljica Filipa od Henoua. Ona predstavljaju savren primer kienja tudim perjem. Londonski Velani su ih
nosili, na primer na ceremonijama Drevnih Brita, da bi pokazali Hanoverima da su Velani lojalni, Za razliku od opasnih Iraca ili kota. Pera i moto je 1751. godine usvojilo asno drutvo Cymmrodorion kao deo grba i od tada do da
nas ona predstavljaju uobiajeni ideogram ili logo Velsa.
danas su vrlo est simbol, na primer na amblemu Velke
unije ragbista85.
Nasuprot tome, danas dobro poznati crveni zmaj jedva
da je uopte korien. On je bio jedan od velkih simbola u
srednjem veku, a izmeu 1485- i 1603- bio je veoma rasprostranjen kao deo grba dinastije Tjudor, gde je verovatno
simbolizovao njihovo poreklo od Kadvaladra Blaenog i
pravo na vlast nad celom Britanijom. Crveni zmaj ni)e toliko
smatran nacionalnim koliko administrativnim simbolom
Velkog vea, ali se ponovo pojavljuje na kraljevskom amblemu Velsa 1807. godine, i od tada se sve vie upotrebljava
na zastavama i amblemima ejstedvoda ili velkih klubova i
udruenja poetkom devetnaestog veka. U dvadesetom V^ku crveni zmaj je, u ime samopotovanja Velana, samo zamenio tri pera, koja su, s njihovim poniznim motom, radikali, liberali i socijalisti doivljavali kao znak preterane potc^
njenosti.
' Black Prince, nadimak Edvarda Plantadeneta (1330-1376),

najstarijeg sina engleskog kralja Edvarda III. (Prim. prev.)
85 Podaci o tome mogu se nai jedino u FrancisJones, TheP
ces andPrincipality ofWales (Kardif, 1969), posebno str. 86-87 i
158-204. Edwards,YrEisteddfod, ilustruje medalje i dekoraciju u
paviljonima.
135
Sami Velani su vekovima koristili praziluk kao svoje

obeleje, pri emu su zelena i bela boja vezivane za velke
prineve, a u etrnaestom veku je bio deo primitivne vojnike uniforme. U ekspirovoj drami, Henri V (Hari od Monmauta) i Fluelin nose praziluk na Dan sv. Davida u ast Velsa. Praziluk je noen i u Engleskoj, na primer na dvoru u
Londonu, sve do osamnaestog veka, i moguno je da je
predstavljao i jedan od finih naina da anglikanska crkva
ukae na svoju vezu s ranom britanskom crkvom. Svakako,
Velani izvan Velsa su praziluk nosili s mnogo vie samosvesti. Iako se nikako ne bi mogao nazvati izmiljenom tradicijom, on jeste postao deo razraenog simbolikog dekora
karakteristinog za paviljone u kojima su odravani ejstedvodi ili koncertne sale u kojima je svirana nacionalna muzika u devetnaestom veku. Narcis je zamenio praziluk kao
nacionalni simbol tek 1907. godine i do toga je dolo
zbog pogrenog tumaenja velke rei za "lukovicu". Zenstvena prefinjenost narcisa dopala se Lojdu Dordu koji
ga je koristio umesto praziluka na ogromnoj ceremoniji
inauguracije Princa od Velsa u Kamarvonu 1911, kao i na
vladinim dokumentima iz tog vremena.
Jedan od najee korienih simbola u Velsu u osamnaestom veku bio je druid, naroito dmidski vrhovni svetenik s kapuljaom i u ogrtau, sa srpom i zlatnom granicom
imele. On je, zajedno sa svetim Davidom, bio podupira grba asnog drutva Cymmrodorion 1751, a zatim je sve ee korien na amblemima dmtava, klubova, gostionica.
Pojavljuje se i na naslovnim stranama knjiga na velkom,
obino zajedno s dolmenom (za koji se verovalo da je bio
druidski oltar) kao vinjetom ili zavrnim ukrasom. Kambrija n redister (izvanredan asopis za velku istoriju i knjievnost) izabrao je dolmen kao ukras za svoju naslovnu stranu
1795. godine, a to je isto uradio i Vilijam Oven (Pju) za neko-
136
Pris Morgan
liko svojih knjiga. Neto kasnije druid je postao simbol loa

radnikih dobrovoljnih drutava, i verovatno je zahvaljujui
sve veem jaanju nekonformizma, paganski svetenik proteran iz velke nacionalne heraldike, iako je, zajedno sa svojim vencem od hrastovog lia i imelom, dugo ostao ukrasni
element na ejstedvodskim krunama, stolicama i medaljama.
Harfa ili, tanije reeno, trostruka harfa esto je koriena kao simbol Velsa. I same trostruke harfe su ponekad
ukraavane nacionalnim simbolima, prazilukom obavijenim oko podnoja i prinevskim perjem koje izbija na vrhu.
Harfe su koriene na zastavama i u knjigama, na svicima i
medaljama, esto s prikladnim motoima na velkom jeziku
koji su tvrdili da je "Vels zemlja harfe", da "njene strune govore jezikom due" i tako dalje. Velka planinska koza, jo
uvek najimpresivniji prizor koji se moe videti u Snoudoniji, bila je delimino prihvaena kao velki simbol. Penant je
na naslovnu stranu svojih Putovanja stavio kozara sa sviralom ilipibgomom i kozama; jedan od podupiraa grba ledi
Lanover predstavlja divlju kozu, a neke velke regimente su
kozu usvojile kao svoju maskotu. Koza je, prirodno, postala
i zgodan simbol Velsa u satirama i karikaturama.
Ejstedvodi, provincijski ili nacionalni, predstavljali su u
to vreme priliku za nesputano izlaganje obeleja, i nacionalni simboli koje smo pomenuli bili su izmeani sa posebnim obelejima gorseda bardova. Proizvodilo se na hiljade ejstedvodskih kruna i stolica i bio je potreban itav
jedan renik za te dekorativne predmete. Jolo Morganug
(dobar zidarski pomonik i umetnik amater) bio je plodan
proizvoa simbola, od kojih je najuveniji bio nod cyfrin
(mistini znak) s tri ipke koje predstavljaju prolost, sadanjost i budunost, a predstavljaju i Boje ime po druidskoj teologiji; taj simbol se jo uvek koristi kao najimpresivniji ideogram na Nacionalnom ejstedvodu. Ejstedvodski
137
obredi i rituali nisu dostigli svoj vrhunac sve do kraja devetnaestog veka kada su ser Hubert fon Herkomer i ser
Goskum Don dizajnirali za Gorsed bardova komplikovane nonje i regalije pretrpane svim simbolima koje smo
dosad pomenuli.
Ti novi ceremonijali, simboli i obeleja pomagali su
Velanima da vizuelizuju svoju sopstvenu zemlju, i imali
su izuzetan znaaj u jednom nacionalnom drutvu koje nije bilo i politika drava. Oni su bili zamena za izgubljene
obiaje i obrede starog drutva, drutva festivala u ast
svetaca zatitnika, veselih noi i prazninih gozbi.
Prekretnica: "Izdaja Plavih knjiga'*

Godinel847. Kraljevska komisija koja je ispitivala stanje
obrazovanja u Velsu podnela je, u Plavim knjigama, izvetaj
vladi o svojim nalazima. Ispitivanje je pokrenuto iz vie
razloga: zabrinutdst zbog sve veeg uticaja disentera i nekonformista na prost narod, nedovoljno ulaganje u obrazovanje u Velsu i sve ei nemiri u toku prethodnih nekoliko
decenija, koji su kulminirali Merterskim utankom 1831,
ustancima artista iz 1839. i Rebekinim pobunama * od
*
Zvanini izvetaji tampani po odobrenju britanske vlade ili
parlamenta; u plavim koricama. (Prim. prev.)
** Rebecca Riots, nemiri u jugozapadnom Velsu zbog plaanja
drumarine na rampama (toll-gates) na dravnim putevima, ali je
pravi razlog bilo nezadovoljstvo agrarnom politikom. Pobunjenici
su kao moto uzeli rei iz Postanja 24.52: "I oni blagoslovie Rebeku... i rekoe... neka tvoji potomci imaju vrata (gate) za one koji ih
mrze." esto obueni u ensku odeu, jahali su u grupama ije su
se voe zvale "Rebeka", a ostali su bili "njene keri". Unitavali su
rampe (gates) i kuice za naplatu putarine. Postigli su izvesne olakice. (Prim. prev.)
Pris Morgan
1839. do 1843. lanovi komisije (svi Englezi) nisu podneli

izvetaj samo o obrazovanju ve i o mnogim drugim stvarima; oni su za nazadnost i nemoralno ponaanje ljudi (naroito ena) okrivili disentere i velki jezik. Bura protesta koja
je izbila u Velsu zbog tog, po miljenju mnogih, gadnog klevetanja nacije, zasnovanog na pristrasnim svedoanstvima
nereprezentativne manjine Velana, nazvana je "Izdajom
Plavih knjiga" {Brady Llyfrau Gleisiori). To je bila igra reima izvedena iz "Izdaje Dugih noeva", koja je bila omiljena
tema mitologa romantiara. Voa Velana (ili Britanaca)
krajem petog veka bio je Vortigern (Gwrtheyrn); on je pozvao Saksonce predvoene Hengistom i Horsom da dou u
Britaniju i pomognu mu u borbi protiv njihovih neprijatelja.
Pria kae da su Saksonci pozvali Vortigerna na gozbu na kojoj se on zaljubio u Hengistovu kerku Alis Ronuen ili Rouinu i zaprosio je. Saksonci su neto kasnije, na drugoj gozbi,
na ugovoreni znak skoili na pijane velke glaveine za stolom i poklali ih svojim dugim noevima, nateravi Vortirgerna da im preda veliki deo Engleske. Legenda o toj velkoj
Vartolomejskoj noi vekovima je prepriavana meu Velanima. U sedamnaestom veku pisac balada Metju Oven
proglasio ju je kaznom za grehove, koju treba primiti ponizno i pasivno. U osamnaestom veku mitolozi su shvatili
njenu dramsku vrednost i ona je postala esta tema umetnika romantiara, na primer Henrija Fuzelija i Anelike
Kaufman sedamdesetih godina osamnaestog veka. Posle
1847, meutim, legenda je dobila oblik politike propagande iji je cilj bio podstrekivanje Velana na akciju86.
Uzbuna zbog Plavih knjiga imala je paradoksalne i kontradiktorne posledice. S jedne strane, Velani su postali
vei nacionalisti i anglofobi nego to su to ikad ranije bili, a s
druge strane su na kritiku Komisije odgovorili tako to su
nastojali da postanu to sliniji Englezima, pretvarajui se u
praktine, trezvene, poslovne Brite koji govore engleski jezik. Uzbuna je takoe dovela i do novih saveza i podela u
velkom drutvu. Istorijska obnova u osamnaestom veku mi smo govorili o zanimanju za mitologiju u okviru te obnove - nije predstavljala znaajnu snagu u religijskim raspravama, politikoj reformi i industrijskoj revoluciji. Ugledni
izuavaoci starina i naunici su, uopte uzev, bili neprijateljski raspoloeni prema strahovitoj snazi metodizma, koji ne
samo to je unitio stari veseli nain ivota ve je i krajnje efikasno popunjavao svaku prazninu koja bi se pojavila. Jolo
Morganug je, na primer, pisao svom pokrovitelju Ovinu Meferu 1799. da je jedan od Jolovih neprijatelja, koga on nije
zvao drukije nego Dinop* Douns, u Metodistikoj asocijaciji u Bali optuio Gwyneddigion i druge londonske Velane da su pejniti . Dinop Douns je bio u telesnoj strai
Dorda III, koju je napustio da bi postao gostioniar i metodistiki stareina. "Severni Vels je sada", alio se Jolo, "metodistiki kao iJuni Vels, aJuni Vels je pakao.1,87
Vilijam Roberts (Nefydd), baptistiki svetenik i organizator kola objavio je 1852. zbirku ogleda Crefyddyr Oesoedd Tywyll (Religija srednjeg veka) u kojima poredi polu-
138
86 David Williams, A History ofModem Wales (London, 1950),

str. 264-268 o nekonformizmu, i str. 265-285 o razvoju nacionalne svesti, izvanredno kad je re o etrdesetim godinama devetnaestog veka.
139
* Ginshop (eng.): rakidinica. (Prim. prev.)

** Tomas Pejn (Paine) (1737-1809), engleski radikalni autor,
koji je podravao revoluciju u Francuskoj i Americi i napadao
konvencionalnu hriansku doktrinu. (Prim. prev.)
87 G. J. Williams, "Llythyrau Llenorion" ("Pisma autora"), YLlenor, vi (1927), str. 39.
140
Pris Morgan
pagansku folklomu kultum Velsa s novom, potovanja dostojnom velkom kulturom njegovog doba, kulturom ejstedvoda, knjievnih dmtava, debatnih klubova i asopisa, i
primeuje da je sve donedavno opori duh eneve spreavao metodiste da uivaju u tom procvatu kulture. Cetrdesetih godina devetnaestog veka stara garda metodista je
brzo odumirala. Mlada je mogla da vidi u kolikoj meri se
velka kultura promenila, a Plave knjige su ih, na kontroverzan nain, bacile u zagrljaj dmgih disentera i velkih
patriota, jer ih je Komisija strpala sve u isti dak i napala
metodiste, disentere i velki jezik kao jedno te isto.
Pomirenje velkih patriota, disentera i metodista naalost je znailo razdor izmeu patriota i anglikanaca, koji su,
na razliite naine, od osamnaestog veka dominirali kulturnom obnovom i svakako bili njeni najugledniji pobornici od
1815. do 1847. Novi talas zanimanja za sve to je velko, posle 1815. godine, u velikoj meri je bio podstaknut pokretom
poznatim kao Yr Hen Bersoniaid Llengar (Stari knjievnici
duhovnici); u pokret su, meutim, bili ukljueni i mnogi
svetovnjaci mukog i enskog roda88. Oni su donekle bili politiki reakcionarni i okretali su se manje uskomeanom, miroljubivom Velsu osamnaestog veka. eleli su da sauvaju
ono to je ostalo od Veselog Velsa i nadali su se da e, zahvaljujui dominantnoj literaturi i istoriji, spreiti disentere i
metodiste da dalje ugroavaju velki nain ivota. U pokret
88
Bedwyr Lewis Jones, Yr Hen Bersoniaid Llengar (Old LiteraryParsons) (Denbi, 1963); R. T. Jenkins, Hanes CymruynyBedivaredd GanrifarBymtheg (Istorija Velsa u devetnaestom veku) i,
1789-1843 (Kardif, 1933) sadripassim dosta podataka o patriotima klerikalcima. U vezi s optim stanjem keltskih studija od tridesetih do ezdesetih godina devetnaestog veka vidi Rachel Bromwich, Mattheiv Amold and Celtic Literature: a Retrospect 18651965 (Oksford, 1965).
141
su bili ukljueni istoriarka Angharad Lujd (kerka Dona

Lojda, Penantovog saputnika);ledi Lanover; ledi arlot Gest,
prirediva uvenog izdanja velkih srednjovekovnih pria
koje je nazvala The Mabinogiori (1849); Don Douns (Tegid), horovoa Hristove crkve u Oksfordu; sakuplja narodnih pesama Marija Dejn Vilijams iz Aberperguma; Tomas
Prajs (Camhuanaivc), svetenik, istoriar i keltista; Don
Denkins (Ifor Ceri), svetenik, organizator ejstedvoda i sakuplja narodnih pesama; i svetenik Don Vilijams (Ab Ithel), beskmpulozni izdava dmidskih delajola Morganuga i
jedan od osnivaa Kambrijskog arheolokog dmtva.
Dmtvo za velke mkopise i Kambrijsko arheoloko dmtvo, privatna kola u Landoveriju i Univerzitetski koled sv.
Davida u Lampitem predstavljali su sredstva kojima je taj
briljantni kmg ljudi pokuavao da utie na ivot Velana, ali
su do prostog naroda dolazili uglavnom preko ejstedvoda.
Svonzijski radikalni asopis Seren Gomer je 1819- godine
podrao karmardenski ejstedvod, ali je 1832. urednik Dozef Haris bio veoma sumnjiav prema ejstedvodu u Bomariju iz straha da bi on mogao da odvrati Velane od politikih
reformi. Angharad Lujd je u dodatku svojoj istoriji Anglsija,
nagraenoj na ejstedvodu, tampala govor jednog dmgog
patriote klerikalca, pesnika Dona Blekvela (Aluna), u kojem on kae da je velki seljak kulturan i pismen, da su njegove knjige neukaljane nemoralom i da ga ne zanimaju politika i vlast89. Ali stvari su se menjale ak i u romantinom svetu ejstedvoda, jer ve 1831. Artur Dejms Douns (kasnije
*Mab, vilinska kraljica. (Prim. prev.)
89Angharad Llwyd, A History ofthe Island of Anglesey (Ritin,
1832), str. 39 dodatka. Up. Mary Ellis, "Angharad Llwyd", Flintshire
Historical Society Publications, xxvi (1976), str. 52-95, i xvii
(1978), str. 43-87.
142
Pris Morgan
sudija) dobija nagradu za ogled "Uzroci disenterstva u Velsu" ["The Causes od Dissent in Wales"], rad koji bi se danas
nazvao sociolokim. Samo nekoliko godina kasnije bilo je
pokuaja da se ejstedvod pretvori u velku verziju Britanskog udruenja za razvoj nauke. Patrioti klerikalci, sa svojim
zanimanjem za daleku i mitsku prolost, jo uvek su dominirali ejstedvodima, sve do etrdesetih godina devetnaestog
veka, ali ih je spor u vezi s Plavim knjigama doveo u bezizlazan poloaj, pa su disenteri i metodisti postepeno preuzeli
njihove oblasti delovanja, tvrdei da brane velku naciju i igou angiikance kao strane uljeze. Veliki voa radikalnog
Velsa Henri Riard je u svojim Pismima i ogledima o Velsu
[Letters and Essays on Wales\ objavljenim 1866. praktino
tvrdio da je biti Velanin isto to i biti nekonformista, a anglikance je potpuno gurnuo u stranu. Nekonformistiki prevrat u velkoj kulturi stvorio je novu siiku te kulture. Oslabljeno je zanimanje Velana za daleku nacionalnu prolost i
zamenjeno zanimanjem za prolost Starog zaveta i poetnim disenterskim ciljevima sedamnaestog i osamnaestog
veka; takoe je proglaena nova puritanska nedelja kao
"Velka nedelja", a novi "velki nain ivota" vezan je za crkvu, kole pevanja (duhovnih pesama, a ne balada), trezvenjaka okupljanja, Cymanfa Ganu (okupljanja na kojima su
pevane crkvene himne), tromesene sastanke, udruenja,
drutva za moralni oporavak lanova, i mnoge druge stvari
koje su u dvadesetom veku poznate kao tipine za Vels. Zato
nimalo ne iznenauje to to istoriar ser Don Lojd primeuje da se Vels iz doba kraljice Viktorije razlikuje od Velsa iz
doba kraljice Ane isto koliko i kraljica Ana od Boudike*.
*
Boudika ili Budika (Boudicea;Boudicca), kraljica britans
plemena Ajsinaji u vreme rimske invazije na Britaniju (umrla 62.
godine). (Prim. prev.)
143
Don Tomas (Ieuan Ddu) govori o tome da je izgubio dodir s pesmama prolosti; mladi ljudi, ak i u zabaenom
Kardiganiru, primorani su da pevaju crkvene pesme na
svadbenim gozbama jer ne znaju nita drugo90.
Jake politike i industrijske snage kojima naunici i patrioti nisu davali da se razmahnu opkolile su i napale zaarani krug mitologa romantiara iz etrdesetih i pedesetih
godina devetnaestog veka. To ne znai da patrioti osamnaestog veka nisu poznavali i jedan i drugi svet; Morisovski krug se, na primer, petljao u industriju i politiku, to
je bilo neminovno otkad je Luis Moris postao kontroverzni ef kraljevskih rudnika u Kardiganiru, a Riard Moris
bio u mornarici. Tomas Penant je poticao iz Grinfildske
doline u Flintiru gde je industrija poela rano da se razvija, i kao jedan od vodeih seoskih plemia bavio se vladinim reformama osamdesetih godina osamnaestog veka.
Patrioti kao to su Jolo Morganug, Morgan Don Ris i njihovi prijatelji zanimali su se za radikalnu politiku osamdesetih i devedesetih godina osamnaestog veka, kada je postojala prilino bogata politika literatura na velkom jeziku91. Ovin Mefer je smatrao da Gwyneddigion treba da
bude debatno drutvo u kojem e se radikalno raspravljati
o reformi crkve i drave, a isto to je vailo i za druga velka drutva u Londonu. Ljudi kao Jolo i Morgan Don Ris
pripadali su tradiciji politike rasprave meu disenterskim
90JohnThomas (IeuanDdu), TheCambrianMinstrel (Merter,
1845), str. 29n. Obiaj da se na fudbalskim utakmicama pevaju crkvene pesme pojavio se krajemdevetnaestog veka, iz istihrazloga.
91
David Davies, The Influence of the Prench Revolution on
Welsh Life and Literature (Karmarden, 1926); J. J. Evans, Dylanwady ChwyldroFfengigarLenyddiaethCym.ru (UticajFrancuske
revolucije na velku literaturu) (Liverpul, 1928) i Morganjohn
Rhys ai Amserau (M. D. Ris i njegovo vreme) (Kardif, 1935).
144
Pris Morgan
zanatlijama brdskih podruja Glamorgana, ali oni su bili

mala manjina, i represija proistekla iz dugogodinjeg rata
dovela je reformski pokret u orsokak, a ojaala antirevolucionarna oseanja u Velsu.
Henri Riard se 1866. osvre na kulturu iz vremena
svog detinjstva; sea se velikog broja velkih asopisa koje
je itao njegov otac i primeuje da su se oni bavili poezijom i religijom, a sasvim retko politikom ili ekonomijom,
osim uzgredno, u malim dodacima92. To bi nailo na odobravanje ledi Lanover i klerikalnih patriota jer se njihova
poletna obnova odvijala nasuprot tekom siromatvu i uzavrelim nezadovoljstvom. Angharad Lujd je kupila gomilu
knjigaVilijamaOvena (Sefnyna) dabi ih unitila jer je on podravao emancipaciju katolicizma, a ona nije elela da ima
nikakve veze s Levelinom Vilijamsom (1822-1872), izvanrednim sviraem na trostrukoj harfi jer je njegov otac Sefanaja Vilijams bio voa artistikog ustanka 1839. godine.
Ba kao to je spor u vezi s Plavim knjigama omoguio metodistima da se umeaju u velku politiku i kulturu, tako je i
ojaao uticaj Velana koji su eleli da se njihovi zemljaci
bave biznisom i politikom. ak i da nije bilo spora u vezi s
Plavim knjigama, opte stanje velkog drutva nagonilo je
Ijude da sve aktivnije preuzimaju kontrolu nad vlastitim poslovima. Edvin edvik primeuje da su posebni obredi i rituali vezani za Rebekine pobune izmeu 1839- i 1843. ponikli iz obiaja Ceffyl Pren (grubih igara)93. Obiajno dru92 Henry Richard, Letters and Essays on Wales, drugo izd.
(London, 1884), str. 93.
93 David Williams, The Rebecca Riots (Kardif, 1955), str. 5356, 104, 128, 185, 191, 241, 290. U vezi s nemirima od devedesetih godina osamnaestog veka do 1835. vidi D. J. V. Jones, Before Rebecca (London, 1973).
145
tvo je odavno kanjavalo seksualne prestupe nonim procesijama mukaraca obuenih u ensku odeu, paljenjem
lutaka i ruganjem. Ali od 1839. taj obiaj je korien za nasilno postizanje socijalnih i politikih ciljeva. Tomas Douns
{Glan Alun) koji se 1848. zalagao za stvaranje nacionalne
himne, takoe se, u istom broju asopisa Traethodydd protivio okretanju Velana suvoparno racionalnoj engleskoj
praktinosti. Prekretnica se desila, i od 1848. nadalje izmiljanje tradicije, koje je toliko dugo dominiralo velkom
kulturom, poelo je da odumire.
Pesnici, mitolozi i sanjari postali su predmet grublje kritike, ponekad uoptene, onih koji su verovali da Vels sada
treba da napreduje od nieg stupnja ljudske evolucije, na
kojem su poezija i istorija vane, ka viem stupnju evolucije,
na kojem moraju dominirati praktine stvari; ponekad se
gruba kritika odnosila na odreene stvari. Tako se Don
Vilijams (Ab Ithel) nadao da e langolenski ejstedvod odran 1858. oiveti velike dane klerika patriota iz dvadesetih
i tridesetih godina devetnaestog veka. A to se njega samog tie, nadao se da e dobiti nagradu za istorijski ogled
koji dokazuje istinitost prie o Madoku. Nagradu je dobio,
ali pravi pobednik je bio Tomas Stivens iz Merter Tidvila,
koji je ve bio objavio istoriju velke knjievnosti i koji je
mit o Madoku odbacio kao neosnovan. Promena je bila
oigledna i u procedurama koje su se odvijale u Langolenu; Vilijam Ruz iz Amluha, na primer, dobio je jednu od
slikarskih nagrada, pri emu je jedna slika prikazivala smrt
Ovina Glindura, ali je druga predstavljala smrt kapetana
Vina kod Alme. U roku od nekoliko godina Velani su preko svojih asopisa poeli da se upoznaju s velikim napretkom nemake filologije i radom Bopa i Cojsa koji su velki
jezik postavili u njegov pravi filoloki kontekst i uticali na
to da Velani sve manje veruju iracionalnim istorijskim mi-
146
Pris Morgan
tovima proizvedenim u osamnaestom veku94. Sada je dolo vreme da se poanje ono to su Lid i Lajbnic davno posejali. Duhovi i fantomi dalekih vekova u velkoj istoriji i
knjievnosti, koji su toliko zabavljali i nadahnjivali prethodne generacije, izgubili su ar kad su izvedeni na svetlost svakodnevice.
Upravo dok se to deavalo, i ostaci starog sveta kakvi su
bili klerikalci Ab Ithel i Glasynys ili ledi Lanover se razoarano povlaili u izolaciju ili utanje, novi svet radikalnog i
nekonformistikog Velsa poeo je i sam da se pretvara u
mit; magla i dim su se spustili na noviju istoriju i ljudi su
poeli da se zabavljaju mnotvom novih legendi o samima
sebi, o progonu prvih metodista (o kojem su itali u
Drych y r Amseroedd Roberta Dounsa iz Roslana, knjizi
koju je R. T. Denkins nazvao "apokrifijom Obnove"), ili o
Diku Penderenu i Merterskom ustanku iz 1831, ili o borbi
protiv tlaiteljskih zemljoposednika i industrijalaca.
Zakljuak: neuhvatljivi plen

Sta je, na kraju, postigao taj izuzetni pokret? Vels koji
smo opisali nije bio politika drava, i zbog nedostatka takve drave ljudi su veliki deo svoje energije ulagali u kulturu, u obnavljanje prolosti, a tamo gde nije bilo prolosti,
u njeno izmiljanje. Stari nain ivota je odumirao i nestajao, prolost je esto bila siromana, pa je trebalo mnogo
toga izmisliti. Mitolozi romantiari su, u nekim stvarima,
bili toliko uspeni da se sve to je velko inilo oaravajuim i privlano starinskim. Dok je sve to je starinsko ui94
Bromwich, Matthetv Amold and Celtic Literature-, Francis
Shaw, "The Background to the Grammatica Celtica", Celtica, iii
(1953), str. 1-17 o Bopovom radu 1839- i Cojsovom 1853.
147
valo autoritet, to je bilo dobro, ali kad je stiglo doba progresa, postalo je ravo. Velizam je, onda, uvan i predavan budunosti pre svega zahvaljujui naporima patriota koje smo
opisali. Ali veliki broj ljudi odbacio je velizam jer je bio
povezan sa staromodnou i s prilino diskreditovanom
mitologijom. Velizam viktorijanskog doba bio je ponekad
estok i vatren, ali to je bilo zato to je morao da se bori protiv mnogih neprijatelja. Da bi preiveo, velizam je ezdesetih i sedamdesetih godina devetnaestog veka morao veto
da se prebaci u novi svet radikalizma i nekonformizma.
Istorijska obnova i izmiljanje tradicije imali su u Velsu
daleko vei uticaj negobilo ta slino u Engleskoj, mada su
imali slinosti s onim to se deavalo u malim evropskim
zemljama. Vels u osamnaestom veku nije imao neprekinutu, a ni srenu istorijsku tradiciju; nije imao slavnu ili herojsku nedavnu prolost. Otuda je ponovno otkrivanje daleke prolosti, druida, Kelta i drugih, imalo izuzetan uticaj
na Velane. Vels nije imao mreu strunih i naunih institucija koje bi kritikom obuzdavale i balansirale mitove i izmiljotine. italac i pisac nisu mogli da idu u lov na prolost sistematski i zajedno. Rukopisi su, na primer, skoro
svi bili zakljuani po privatnim bibliotekama, a malo tekstova je bilo objavljeno; otuda je genijalnim falsifikatorima
kakav je bio Jolo Morganug bilo lako da obmanjuju velku
(i englesku) publiku. Upravo zahvaljujui takvom istom
nedostatku naunih institucija i kritike, Makferson je mogao da brani svoje osijanovske pesme u Skotskoj, baron
Ersar de la Vilmarke (Kervarker) da sastavlja lanu drevnu
bretonsku poeziju u Barzaz Breizu, ili Vaclav Hanka da
objavi lani srednjovekovni Kralodvorsky rukopis na ekom. Hanka ga je napisao samo dve godine poto je Osijan preveden na eki, i trebalo je da proe vie od pola
veka pa da Tomas Masarik otkrije da je to falsifikat. Engle-
148
Pris Morgan
zi, s druge strane, nisu bili tako spori u raskrinkavanju atertonovih falsifikata .
Pokret obnove i proizvodnje mita u Velsu bio je posledica krize u velkom ivotu, kada se inilo da sama ila kucavica nacije odumire. Zdrav razum i pamet nalagali su
Velanima da prolost posmatraju kao zaokruenu i zavrenu i da, poto su "izbrisani iz povesnikih knjiga", budu
zadovoljni onim to imaju. To je zahtevalo natoveanski
napor malog broja patriota da nateraju zemljake da uvaavaju svoje naslee, da cene ono to je njihovo. Oni su oseali da se to moe postii samo ako se prolost temeljno
pretrai i preobrazi uz pomo mate, ako se stvori novi
velizam koji e poduavati, zabavljati, razveseliti i obrazovati ljude. Mitski i romantini Vels koji su oni stvorili dozvoljavao je Velanima da izgube svoju neposrednu prolost i dobiju jednu njenu verziju u umetnosti i knjievnosti; mogli su, da tako kaemo, imati i jare i pare. Umetnost
i vetina koje smo ovde opisali imale su veliku isceliteljsku
funkciju u tim tekim vremenima velke istorije. ivot Velana je nastavio da se menja, i kako se on menjao tako se i
proces koji smo opisali ponavljao. im su romantiari izgubili trku, njihovo mesto su zauzeli novi proizvoai mitova i tvorci tradicije, koji su pripadali radikalnom i nekonformistikom Velsu. Lovci su se promenili, ali se lov
nastavio95.
95 Opimije o temi ovog poglavlja vidi Prys Morgan, The Eig

teenth-CenturyRenaissance (Landibi, 1981).
Dejvid Kanadin
KONTEKST, IZVOENJE I ZNAENJE
r it u a l a : BRITANSKA MONARHIJAI
IZMILJANJE TRADICIJE", c. 1820-1977.1
Godine 1820. u Cmoj knjizi [The Black Book], koja
predstavlja radikalnu kritiku korupcije i moi engleskog
establimenta, dat je sledei komentar u vezi s kraljevskim
ritualima:
Raskona slavlja i spektakli, paradiranje kruna i krunica, zlatnih
kljueva, ezla, crnih i belih poklisarskih palica; hermelina i batista, skiptara i perika postaju smeni kad se ljudi prosvete, kad
naue da je pravi cilj vlasti da ljudima prui najveu sreu po
najnioj ceni2.
1Skica ovog ogleda predstavljena je na Seminaru za socijalnu

istoriju u Kembridu i na zajednikom studentsko-fakultetskom
seminaru na Univerzitetu u Prinstonu. Veoma sam zahvalan uesnicima na njihovim komentarima i kritikama, dr S. D. Banfildu i
g. C. J. Babsu na pomoi u vezi s dva posebna problema i g. D.
Vejliju koji je sa mnom podelio svoje ogromno znanje o ritualima i ceremonijama u ranim razdobljima moderne Evrope. Neka
preliminarna razmiljanja o ovoj temi naznaena su u mom lanku "Ne tako drevne tradicije Monarhije" ["The Not-So-Ancient
TraditionsofMonarchy"] (Neu>Society (2. jun 1977), str. 438-440.
Ova konana verzija zavrena je 1979. godine.
2Navedeno u D. Sutherland, TheLandoumers (London, 1968),
str. 158.
150
Dejvid Kanadin
Kontekst, izvoenje i znaenje rituala
etrdeset godina kasnije lord Robert Sesil, budui trei

markiz od Solsberija, poto je prisustvovao otvaranju parlamenta koje je obavila kraljica Viktorija, napisao je s jedva neto vie odobravanja.-
popularnijim ritualom od kraljice Elizabete II. Mase stanovnitva moda su zaista postale obrazovanije, kao to su
se autori Cme knjige nadali, ali nisu zbog toga prestale da
vole svetovnu magiju monarhije. Naprotiv, kao to je Ijan
Gilmor primetio: "Modernim dmtvima jo uvek su potrebni mit i ritual. Monarsi i njihove porodice to obezbeuju."4 Pri tom se, to je jo jedna suprotnost prethodnom periodu, ceremonijal danas sjajno izvodi, toliko sjajno da posmatrai pretpostavljaju da je to oduvek bilo tako. "Sva ta rasko i velelepnost hiljadugodinje tradicije";
"raskona sveanost koja se odvija stotinama godina"; "sva
ta preciznost koja je steena vekovnom praksom"; "Englezi su posebno nadareni za ceremonijal": to su fraze savremenih komentatora i novinara kad opisuju velike kraljevske ceremonijale5. Ma koliko da su zapaanja Cme knjige i
Roberta Sesila bila tana u svoje vreme, ona su danas izgubila svaku vrednost. Cilj ovog ogleda je da opie i objasni
nastale promene konteksta i prirode engleskog kraljevskog ceremonijala, koje su njihove komentare uinile irelevantnim, a predvianja netanim.
Neki narodi imaju dara za ceremonijal. Nikakva oskudica u sredstvima niti nedostatak sjaja ne mogu ih spreiti da organizuju
raskone sveanosti u kojima uestvuju i telom i duom. Svako
prirodno nalazi svoje mesto, bez napora se predaje duhu male
drame u kojoj igra i instinktivno odbacuje svaku uzdranost ili
ono to bi mu odvuklo panju na drugu stranu.
Aii dalje objanjava:
Ta sposobnost je, uopte uzev, karakteristina za ljude iz junih klimatskih podruja i netevtonskog porekla. U Engleskoj je sluaj
upravo obmut. Mi moemo da dopustimo sebi vei sjaj nego veina drugih nacija; ali neke zloudne ini lebde nad naim najsveanijim ceremonijalima, i dovode do situacija koje ih sve ine smenim... Neto se uvek slomi, neko uvek uspe da zabui, ili se nekom
sporednom motivu dozvoli da se umea i upropasti celu stvar3.
Svi zajedno, ovi navodi predstavljaju primer stavova prema
ceremonijalu Britanskog kraljevstva koji su bili karakteristini za prve tri etvrtine devetnaestog veka. U prvom navodu se tvrdi da e kraljevski ritual, poto je stanovnitvo
postalo obrazovanije, uskoro biti razoblien kao puka primitivna magija, ista la. A drugi, na osnovu nepogreivog
poznavanja stvari iznutra, ukazuje na to da se raskone
sveanosti vezane za monarhiju u svakom sluaju vie istiu traljavou kojom se izvode nego velelepnou.
Danas je u Engleskoj situacija upravo obmuta. S mogunim izuzetkom pape, nijedan ef drave nije okruen
3
The Saturday Revieiv, 9. februar 1861, str. 140-141. lana
je objavljen anonimno.
151
I
Uprkos tome to monarhija i dalje zauzima centralno
mesto u britanskom politikom, dmtvenom i kulturnom
4I. Gilmour, The Body Politic (London, 1969), str. 313.

5J. Dimbleby, Richard Dimbleby (London, 1977), str. 329;
Sir J. Wheeler-Bennett, King George VI: His Life and Reign (London, 1965), str. 310; H. Vickers, "Twenty Five Years a Queen" u
H. Montgomery-Massingberd (prir.), Burke's Guide to the British
Monarchy (London, 1977), str. 42; Illustrated London News, 6.
februar 1965.
152
Dejvid Kanadin
ivotu, promenljiva priroda njene slike u javnosti u poslednjih dvesta godina nije privukla veu panju istoriara. "Pozorite moi" dvorova Tjudora i Stjuarta - nain na koji je
kraljevski i republikanski presti uvrivan razraenim ceremonijalom - podrobno je istraivan ne samo kad je Britanija u pitanju ve i kad je re o Evropi u celini6. Krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka drugi procvat "izmiljenog" rituala i tradicije u vilhelmovskoj Nemakoj i francuskoj Treoj republici bio je predmet vie studija koje daju
sugestivne primedbe u vezi sa savremenim britanskim ceremonijalom7. A razraeni rituali faistikih i komunistikih
reima u Evropi izmeu dva rata nedavno su poeli da privlae pomnu panju naunika8. U poreenju s tim, engleski kraljevski ritual je bio gotovo sasvim zapostavljen poev od kraja sedamnaestog veka. Iako biografije kraljeva i
kraljica sadre odgovarajue opise venanja, krunisanja i
pogreba, nije bilo sistematskog pokuaja da se te ceremonije analiziraju iz dugorone, komparativne i kontekstualne perspektive.
U skladu s tim, pionirski rad u vezi s ceremonijalnim
aspektima britanske monarhije gotovo u potpunosti su
preuzeli sociolozi kako u pogledu prikupljanja podataka tako i njihovog tumaenja. Od uvoenja ispitivanja javnog
mnenja 1937. godine sproveden je niz istraivanja kojima se
procenjuju reakcije ljudi na neprestane kraljevske ceremonije, od krunisanja Dorda VI do srebrnog jubileja kraljice
Elizabete9. Neki sociolozi pokuavaju da analiziraju njihovo
6 R. E. Giesey, The Royal Funeral Ceremony in Renaissance

France (eneva, 1960); R. Strong, Splendour at Court: Renaissance Spectacle and Illusion (London, 1973); S. Anglo, Spectacle,
Pageantry and Early Tudor Policy (Oksford, 1969); D. M. Bergeron, English CivicPageantry, 1558-1642 (London, 1971); F. A.
Yates, The Valois Tapestries (London, 1959); E. Muir, "Images of
Power: Art and Pageantry in Renaissance Venice", Am. Hist. Rev.,
lxxxix (1979), str. 16-52; G. Reedy, "Mystical Politics: The Imagery of Charles II's Coronation" u P. J. Korshin (prir.), Studies in
Culture and Revolutiom Aspects ofEnglish Intellectual History,
1640-1800 (London, 1972), str. 21-42; C. Geertz, "Centers, Kings
and Charisma: Reflections on the Symbolics of Power" u J. BenDavid i T. N. Clark (prir.), Culture and Creators: Essays in Honor ofE. Shils (Cikago i London, 1977), naroito str. 153-157.
7G. L. Mosse, "Caesarism, Circuses and Monuments",Joumal
of Contemporary History, vi (1971), str. 167-182; C. Rearick, "Festivals and Politics: the Michelet Centennial of 1898" uW. Laqueur i
G. L. Mosse (prir.), Historians in Politics (London, 1974), str. 5978; C. Rearick, "Festivals in Modern France: The Experience of the
Third Republic",/owm<2/of Contemporary History, xii (1977), str.
435-460: R. Samson, "LaFete de Jeanne d'Arc en 1894: Controverse
et Clbration", Revue dHistoire Modeme et Contemporaire, xx
(1973), str. 444-463; M. Agulhon, "Esquisse pour une Archologie
153
de la Rpublique: l'Allegorie Civique Fminine", Annales: Economies, Societes, Civilisations, xxviii (1973), str. 5-34; E. J. Hobsbawm, "Inventing Traditions in Nineteenth-Century Europe" (Past
and Present Conference Paper, 1977), str. 1-25. Moj dug radu
prof. Hobsboma pokazae se u ovom poglavlju.
8G. L. Mosse, "Mass Politics and the Political Liturgy of Nationalism" u E. Kamenka (prir.), Nationalism: The Nature and Evolution of an Ideal (London, 1976), str. 39-54; H. T. Barden, The
Nuremberg Party Rallies, 1929-1939 (London, 1967).
9H. Jennings i C. Madge, May the Twelfth (London, 1937); L.
Harris, Long to Reign Over Us? (London, 1966); J. G. Blumler, J. R.
Brown, A. J. Ewbank i T. J. Nossiter, "Attitudes to the Monarchy:
Their Structure and Development during aCeremonial Occasion",
Political Studies, xix (1971), str. 149-171; R. Rose i D. Kavanagh,
"The Monarchy in Contemporary British Culture", Comparative
Politics, viii (1976), str. 548-576. Najnoviju analizu koja koristi takavmaterijalvidiuP. Ziegler, Crown and People (London, 1978).
Dejvid Kanadin
Kontekst, izvodenje i znaenje rituala
"znaenje" u dirkemovskom, funkcionalistikom okviru, naglaavajui integrativnu snagu takvog ceremonijala i nain
na koji on otelovljuje i odraava, podrava i jaa duboko
ukorenjene, iroko rasprostranjene popularne vrednosti10.
Prema drugom tumaenju, isti ritual se ne doivljava kao neto to predstavlja javno artikulisan izraz konsenzusa, ve
kao neto to oliava "mobilizaciju predrasude" - primer
kako vladajua elita uvruje svoju ideoloku dominaciju
korienjem raskonih sveanosti u propagandne svrhe11.
U oba sluaja sociolozi izvode "znaenje" ceremonijala u
industrijskom drutvu iz sutinski dekontekstualizovane
analize samog rituala, vrednovanog unutar relativno istorijskog okvira marksistike ili funkcionalistike teorije.
Ovaj ogled nastoji da iznova otkrije "znaenje" takvog
kraljevskog ceremonijala korienjem drugaijeg metoda,
to jest potpunijim postavljanjem tog ceremonijala u istorijski kontekst. Glavna ideja takvog pristupa je da ceremonije, kao i umetnika dela ili dela politike teorije, ne mogu biti tumaene samo "u okviru njihove unutranje strukture, independant de tout sujet, de tout objet, et de tout
contexte". Kao i kad su u pitanju sve kulturne forme koje
se mogu tretirati kao tekstovi, ili svi tekstovi koji se mogu
tretirati kao kulturne forme, ovde je potreban "podroban",
a ne "grub" opis12. Kad je re o ceremonijama, kao i o velikim delima politike teorije, "izuavanje konteksta... ne
znai samo dobijanje dodatnih informacija...; ono znai i
nalaenje... naina da steknemo bolji uvid u... njegovo
znaenje, bolji nego to smo se ikad mogli nadati da emo
stei samo na osnovu itanja samog teksta"13. Dakle, da bi
se iznova otkrilo "znaenje" kraljevskog rituala u modernom dobu, neophodno je povezati ga sa specifinim socijalnim, politikim, ekonomskim i kulturnim miljeom u kojem je on zaista izvoen. Kad je ceremonijal u pitanju, isto
kao i kad je u pitanju politika teorija, sam in lociranja
dogaaja ili teksta u odgovarajui kontekst ne predstavlja
puko odreivanje istorijske pozadine nego i sam poetak
procesa tumaenja14.
Jer jasno je da ak i kada tekst ponavljanog rituala, kao
to je recimo krunisanje, ostane nepromenjen tokom vremena, njegovo se "znaenje" moe temeljno promeniti u
zavisnosti od prirode konteksta. U sutinski statinom dobu, ritual koji se ne menja moe predstavljati pravi odraz i
biti u funkciji jaanja stabilnosti i konsenzusa. Ali u periodu promena, konflikata ili kriza, on moe ostati namerno
isti kako bi se stekao utisak kontinuiteta, zajednitva i sigurnosti, uprkos tome to kontekst i te kako svedoi o suprotnom. Pod odreenim okolnostima uesnici i savremenici mogu doivljavati krunisanje kao simbolinu reafir-
154
10 E. Durkheim, The Elementary Forms of the Religious Life

(preveo J. W. Swain, London, 1915), str. 220, 225, 358, 375, 379;
E. Shils i M. Young, "The Meaning of the Coronation", Sociological Revieu), nova serija, i (1953, str. 63-81; Blumler et al., "Attitudes to the Monarchy", str. 170-171.
11S. Lukes, "Political Ritual and Social Integration" u S. Lukes,
EssaysinSocial Theory (London, 1977), str. 62-73; N. Birnbaum,
"Monarchies and Sociologists: A Reply to Professor Shils and Mr
Young", Sociological Revieui, nova serija, iii (1955), str. 5-23; R.
Bocock,RitualinIndustrial Society (Lodon, 1974), str. 102-104.
155
12 C. Geertz, The Interpretation of Cultures (London, 1975),

str. 7, 14, 449.
13Q. Skinner, The Foundations of Modem Political Thought,
2 t. (Kembrid, 1978), i, str. xii-xiv.
14Up. D. M. Schneider, "Notes Towards a Theory of Culture"
u K. H. Basso i H. A. Selby (prir.), Meaning in Anthropology (Albukerk, Novi Meksiko, 1976), str. 214-215: "celokupno znaenje
je u izvesnom stepenu definisano i odreeno kontekstom".
156
Dejvid Kanadin
maciju nacionalne veliine. Ali u nekom drugom kontekstu ista ceremonija moe dobiti karakteristike kolektivne
enje za slavnom prolou. Na isti nain, kraljevski pogreb moe biti sluba zahvalnosti i ukazivanja pote monarhu koji je svoju naciju uinio velikom. Kao to pogreb
istog formata i istog teksta moe biti protumaen kao rekvijem ne samo za samog monarha ve i za zemlju kao veliku silu. Ba kao to se "znaenje" Kipa slobode temeljno
promenilo tokom prolog stolea kao rezultat promena u
"istorijskom spletu okolnosti" tako isto su se, slobodno
moemo rei, promenili i tekstovi ritualnih dogaaja .
Meutim, umetniko delo kao to je kip, po definiciji je
statino; ukoliko se njegovo "znaenje" menja tokom vremena, to jedino moe biti rezultat promena konteksta. Ali,
kad je re o ritualu i ceremonijalu, samo njihovo izvoenje je takoe elastino i dinamino. Dok osnovni tekst ponavljanog rituala moe ostati u sutini nepromenjen - kao
to je to sluaj s krunisanjem, miropomazanjem i priznavanjem krunisanja u Engleskoj - precizan nain na koji se
ceremonijal izvodi moe biti razliit, to samo po sebi slui iskljuivo davanju jo jedne dimenzije promenama "znaenja". Ceremonijal se moe izvesti dobro ili loe. Moe se
briljivo ili aljkavo pripremati. Izvoaima moe biti dosadno, mogu biti ravnoduni, zainteresovani ili ak bezrezervno uvereni u istorijski znaaj spektakla u kojem uestvuju. I tako, u zavisnosti kako od prirode predstave tako
i od konteksta u koji je postavljena, "znaenje" onoga to
je na izgled ista ceremonija moe biti temeljno izmenjeno.

Nijedna analiza ograniena na tekst, koja zapostavlja i prirodu i "podroban" opis konteksta, ne moe ponuditi istorijski ubedljivo objanjenje "znaenja" kraljevskog rituala i
ceremonijala u modemoj Britaniji16.
U toj svetlosti posmatrano, ima najmanje deset aspekata rituala, izvoenja i konteksta koje treba ispitati. Prvi je
politika mo monarha: da li je bila velika ili mala, u porastu ili opadanju? Dmgi aspekt se odnosi na lini karakter i
poloaj monarha: da li je bio voljen ili omraen, potovan
ili prezren? Trei je priroda ekonomske i socijalne stmkture zemlje kojom je vladao: da li je bila lokalna, provincijska i preindustrijska ili urbana, industrijska i klasno podeljena? Cetvrti je vrsta, domet i stav medija: koliko su
upeatljivo opisivali kraljevske dogaaje i kakvu su sliku o
monarhiji prenosili? Peti je dominantno stanje tehnologije
i mode: da li je bilo korisno za monarhiju da koristi anahrone naine prevoza ili odevanja da bi naglasila svoju tajanstvenost i maginost? esti aspekt je predstava koju je
narod pod vladavinom datog monarha imao o samom sebi: da li je bio siguran u svoj poloaj u meunarodnoj hi-
15 M. Trachtenberg, The Statue of Liberty (Harmondsvort,

1977), str. 15-19, 186-196. Slinu analizu promene "znaenja"
uvenog eleznikog mosta nad rekom Zambezi kod Viktorijinih
vodopada vidi u J. Morris, Fareivell the Trumpets: An Imperial
Retreat (London, 1978), str. 347-348.
157
16
Kao istoriaru, ini mi se da je to glavni problem tekstualnog pristupa u antropologiji, a primer se moe nai u E. Leach,
Culture and Communication: The Logic by which Symbols are
Connected: An Introduction to the Use of Structuralist Analysis
in Social Anthropology (London, 1976), str. 84-93, gde Li analizira biblijsku priu o Aronovom posveenju u vrhovnog svetenika. Jo bolji primer ovog anra vidi u neobjavljenom predavanju
istog autora "Once a Knight is Quite Enough", u kojem zareivanje viteza uporeuje sa rtvovanjem svinje na Bomeu iz etrdesetih godina dvadesetog veka; to poreenje, sa stanovita istoriara, ne govori gotovo nita zanimljivo o "znaenju" ceremonije
zareivanja u kontekstu sadanjice.
158
Dejvid Kanadin
jerarhiji ili je bio zabrinut i ugroen zbog spoljnih pretnji?

Da li je narod bio protiv zvanine imperije ili svesno teio
imperijalizmu? Sedmi je stanje prestonice u kojoj se veina kraljevskih ceremonijala odvijala: da li je bila prljava i
neugledna ili su blistave zgrade i trijumfalne avenije inile
odgovarajue kulise rituala i spektakla? Osmi je ponaanje
odgovornih za liturgiju, muziku i organizaciju: da li su bili
nezainteresovani za ceremonijal i nemarni organizatori ili
revnosni i sposobni da uspeno izvedu predstavu? Deveti
aspekt se odnosi na to kako je ceremonijal zaista izveden:
da li je bio siromaan i aljkav ili velianstven i spektakularan? I konano, postavlja se pitanje komercijalne koristi: u
kolikoj meri su proizvoai suvenira, bedeva i drugih artefakata oseali da mogu zaraditi od njihove prodaje?
Ako se ritual i ceremonijal Britanske monarhije kontekstualizuju i vrednuju na taj nain, postaje moguno ponovno otkrivanje njihovog "znaenja" na istorijski ubedljiviji nain od onog koje su do sada sociolozi bili u stanju
da ponude. Poev od devetnaestog veka, Engleska je, po
njihovom miljenju "moderno", "industrijsko", "savremeno" drutvo, iju strukturu treba posmatrati kao takvu17.
Ali, kao to je est sluaj, za istoriara su upravo promene
i diskontinuiteti ono to je najzanimljivije, a ne unificirajui aspekti. Pretpostaviti, recimo, kao to to mnogi sociolozi ine, da je Badotov opis monarhije onakve kakva je bila sredinom viktorijanske epohe imao za svoje vreme istu
vrednost koja mu je kasnije pripisivana, znai pokazati temeljno nepoznavanje ne samo specifinog konteksta u kojem je on pisao Engleski ustav i lanke u Ekonomistu ve
17Npr. Lukes, "Political Ritual and Social Integration", str. 62,

64.
Kontekst, izvoenje i znaenje rituala______159

i naina na koji su se i kontekst i izvoenje kraljevskog rituala menjali i razvijali nakon tog vremena18.
Kad se slika ceremonijala Britanske monarhije postavi
u taj "podroban" deskriptivni kontekst, pokazuje se da se
razvoj odvijao u etiri posebne faze. Prvi period, poev od
dvadesetih godina devetnaestog veka, pa i pre toga, do sedamdesetih godina tog veka, predstavlja razdoblje loeg
rukovoenja ritualom, koji je izvoen u jo uvek preteno
lokalnom, provincijskom, preindustrijskom drutvu. Drugi period, poev od 1877. godine, kad je Viktorija postala
carica Indije, pa sve do izbijanja Prvog svetskog rata, predstavljao je u Britaniji, kao i u velikom delu Evrope, vrhunac "izmiljene tradicije", vreme kad su se ceremonijali, za
razliku od ranijeg perioda, izvodiii veto i predano i kada su
novi rituali namemo izmiljani da bi se taj napredak naglasio. Zatim, od 1918. do kmnisanja kraljice Elizabete 1953,
nastupa razdoblje u kojem su Britanci ubedili same sebe da
su vini ceremonijalima jer su to uvek i bili - to verovanje je
u velikoj meri postalo moguno zahvaljujui tome to su raniji britanski takmaci u kraljevskom ritualu - Nemaka,
Austrija i Rusija - raskrstili sa svojim monarhijama i ostavili
Britaniju samu na bojnom polju. Konano, od 1953, slabljenje Britanije kao velike sile, kombinovano s ogromnim
18 Shils i Young, "The Meaning of the Coronation", str. 64; Bocock,Ritualin IndustrialSociety, str. 103; Rose iKavanagh, "The
Monarchy in Contemporary British Culture", str. 553, 557. U
stvari, najvanija stvar u Badotovoj sloenoj i povremeno kontradiktomoj slici snage i pompe monarhije sastoji se u tome to
ona nije toliko feskripcija koliko je preskriptivna. Potpuniju analizu u tom smislu vidi u N. St John-Stevas (prir.), The Collected
Works of Walter Bagehot, 12 t. do sada (London, 1965-78), v,
str. 81-83. Ali takoe vidi R. H. S. Crossman, uvod u W. Bagehot,
The English Constitution (London, 1963), str. 36.
Dejvid Kanadin
uticajem televizije, ukazuje na to da se "znaenje" kraljevskog ceremonijala jo jednom temeljno promenilo, iako se
obrisi tog novog razdoblja promene mogu samo nejasno razabrati. Ispitaemo redom svaku od ovih faza.
venom dogaaju dozvolio je da se koristi njegovo ime, uprkos

protivljenju njegovih politikih savetnika, kako bi uticao na vano glasanje u Gornjem domu20.
160
II
U periodu do sedamdesetih godina devetnaestog veka
Britanska monarhija je bila na vrhuncu u smislu realne,
efektivne politike moi koju je imala. A, s obzirom na iskustvo iz sedamnaestog veka, koje je jo uvek bilo ivo u kolektivnoj svesti Engleza, posledica toga je bilo neprijateljsko
raspoloenje prema daljem irenju kraljevskog uticaja ponovnim otvaranjem pozorita moi koje je tako uspeno bilo zatvoreno krajem sedamnaestog veka. Dord III je, na
primer, raspustio parlament 1807. godine, koji nije radio ni
punih godinu dana, kako bi osnaio ministarstvo koje je bilo neprijateljski raspoloeno prema emancipaciji katolika.
etiri godine kasnije, kad je princ od Velsa preuzeo regentstvo, opte miljenje je bilo da on, ako to eli, moe
da smeni torijevsku administraciju i postavi vigovce na njihovo mesto19. Nakon toga on je ostao iritirajua i vana figura na politikom nebu, stalno izazivajui nezadovoljstvo
i Kaninga, i Liverpula, i Velingtona. A njegov naslednik Vilijam IV, objanjava profesor Ga, bio je jo energiniji:
Tokom svoje kratkotrajne sedmogodinje vladavine tri puta je
rasputao ministarstva; dva puta je prevremeno raspustio parlament iz politikih razloga; tri puta je zvanino ponudio svojim
ministrima koaliciju s politikim oponentima; a pri jednom u19
C. Hibbert, George IV (Harmondsvort, 1976), str. 379675-686, 694.
161
Ni Viktorija, u prvim godinama svoje vladavine, nije bila

ba melem na ranu. Kada je 1839. odbila da prihvati dvorske dame koje su bile po volji Pilu, uspela je da vetaki
produi trajanje Melburnove vlade*. Godine 1851. ona je
skoro izbacila Palmerstona iz Ministarstva spoljnih poslova
i, posle Albertove smrti, ostala "otar, uporan i tvrdoglav
savetnik i kritiar svojih vlada". Donji dom je ak i 1879.
godine jo jednom raspravljao o Daningovom uvenom
podnesku u kojem se kae "da je uticaj krune porastao,
da raste i da ga treba smanjiti"21.
Ako je sve vea kraljevska mo uinila velelepni kraljevski ceremonijal neprihvatljivim, onda ga je obnovljena
kraljevska nepopularnost uinila nemogunim. Jer javno
ponaanje i reputacija sledeih generacija kraljevske porodice u prvih sedamdeset pet godina devetnaestog veka doveli su do toga da je odnos prema njoj, gotovo bez izuzetka, bio ravnoduan ili neprijateljski. ivoti, ljubavi i moral
20N. Gash, Reaction and Reconstruction in English Politics,
1832-1852 (Oksford, 1965), str. 5.
*
Kada je predsednik vlade lord Melburn 1839. podneo ostavku, savetovao je Viktoriji da na njegovo mesto imenuje ser Roberta Pila. Kao gest kraljiinog poverenja Pil je traio da kraljica uvede izvesne promene na dvoru, tj. da umesto dvorskih dama koje
su bile u slubi ministara vigovaca postavi dame bliske torijevcima. Kraljica je odbila i to je dovelo do tzv. Krize dvorske lonice.
Melbum je na mestu premijera ostao do 1841. (Prim. prev.)
21 D. Beales, From Castlereagh to Gladstone, 1815-1885 (London, 1971) str. iii, 163,166; J. Ridley,Palmerston (London, 1972),
str. 529-540; K. Martin, The Croum and the Establishment (London, 1962), str. 52.
Dejvid Kanadin
dece Dorda III bili su takvi da su ih uinili neosporno

najomraenijom kraljevskom generacijom u engleskoj
istoriji. Posebno su ekstravagancija i ljubavne avanture
Dorda IV srozale monarhiju, a najnia taka je dostignuta 1821. kada je njegov brak s kraljicom Karolinom postao
kako politiki problem tako i javni skandal. "Nikada nije
bilo oveka za kojim su njegovi blinji manje alili nego za
pokojnim kraljem", zabeleio je Tajms u svom optuujuem uvodniku povodom njegove smrti. "Ima li oka koje je
za njim zaplakalo? Ima li srca koje je otkucalo i jedan damar iskrene tuge?"22 Na isti nain, kratki medeni mesec Vilijema IV i javnosti prekinut je kao posledica njegove netrpeljivosti prema vigovskoj reformskoj vladi, tako da je
Spektejtor mogao da ga igoe zbog "slabosti odluka i nejake pameti, neznanja i predrasuda"23. Ni Viktorija nije na
poetku imala vie sree. Njena pristrasnost prema premijeru donela joj je nadimak "ga Melburn" i "vigovska kraljica",
a na Albertovu nemaku estinu nije se, uopte uzev, gledalo blagonaklono - "Princ koji je od detinjstva udisao vazduh
dvorova okuenih Geteovom matovitom servilnou"24. A
novi princ od Velsa, zaredom uvuen u Mordontov skandal i Alsfordov sluaj, koga je Badot s prezirom opisao
kao "momka bez zaposlenja", teko da je bio u stanju da
pospe malo sjaja na ovu izanalu i nepopulamu kmnu.
Ukratko, monarhija nije bila ni nepristrasna ni iznad
politike, niti je bila na olimpskim visinama i iznad dmtva,
kao to e to kasnije postati, ve je aktivno sudelovala i u
jednom i u dmgom segmentu. A kako su i politika i dmtvo sutinski bili stacionirani u Londonu, predstavljali
prestonike aktivnosti, ceremonijalna komunikacija monarhije bila je jo vie ograniena. Jer u periodu izmeu
Vilksa i ejmberlena, nacionalni uticaj Londona bio je relativno ogranien s obzirom na injenicu da se engleska
provincija ponovo bila afirmisala. Lokalne veze i supamitva ostali su jaki; jedinstvo provincijske zajednice jo
uvek je bilo kohezivno i realno jedinstvo25. tavie, iako je
Britanija moda bila "svetska radionica", njene radionice
su, zahvaljujui neravnomernom razvoju ekonomije i sporom usvajanju parne energije, bile i male i relativno malobrojne. Engelsov Manester, sa svojim ogromnim fabrikama i izdvojenim predgraima, predstavljao je izuzetak vie
nego pravilo. Poljoprivreda je 1851. jo uvek zapoljavala
najvie radne snage. Jo uvek je preovlaivala "ona Engleska prepoznatljiva po parohijama i skromnim vlastelinskim i seljakim kuama". "Provincijski gradovi, i veliki i
mali... predstavljali su normu kad je re o urbanizaciji sredinom devetnaestog veka."26. U tako lokalnom, provincij-
162
22Hibbert, GeorgelV, str. 782-783.

23Martin, op. cit., str. 27.
24R. Fulford, TbePrinceConsort (London, 1966), str. 156-159-
163
25A. Briggs, Victorian Cities (Harmondsvort, 1968), str. 312,

357-359; H. Pelling, A History of British Trade Unionism (Harmondsvort, 1963), str. 14-15.
26W. L. Burn, The Age of Equipoise: A Study of the Mid-Victoria Generation (London, 1968), str. 7; Briggs, op. cit., str. 32; W.
A. Armstrong, Stability and Change in an English County Toum:
A Social Study ofYork, 1801-1851 (Kembrid, 1974), str. 10-11;
P. Mathias, The First Industrial Nation: An Economic History of
Britain, 1700-1914 (London, 1969), str. 259-273; C. Chamberlain, "The Growth of Support for the Labour Party in Britain",
BritishJoumal ofSociology, xxiv (1973), str. 482-484; A. E. Musson, British Trade Unions, 1800-1875 (London, 1972), str. 1621; A. Reid, "Politics and Economics in the Formation of the British Working Class: A Response to H. F. Moorhouse", Social History, iii (1978), str. 359.
Dejvid Kanadin
skom svetu, u kojem svako svakoga zna, domet predstavljanja ceremonijalno velianog monarha, Olimpljanina,
distanciranog i nepristrasnog, kao figure oca nacije i ie
svake lojalnosti, morao je biti znatno ogranien.
Stanje i stav tampe predstavljali su jo jednu prepreku
takvom razvoju stvari. Jer, iako se o velikim kraijevskim
ceremonijama podrobno izvetavalo i u provincijskim i u
prestonikim novinama, tampa je u celini ostajala neprijateljski raspoloena prema monarhiji. Prvih decenija devetnaestog veka napadi D. Gilreja, T. Rolandsona i brae
Krukank u londonskoj tampi uinile su da monarhija
postane "bez sumnje najea tema i meta karikaturista"27.
Od pedesetih do sedamdesetih godina devetnaestog veka
Viktorija je bila stalni predmet kritike novinskih uvodnika.
Senzacionalni skandali i ubistva vie su podizali tirae nego raskona izdanja Tajmsa i Observera u ast krunisanja
Vilijama IV ili kraljice Viktorije28. Uopte uzev, ni provincijska tampa, liberalna, intelektualna, racionalna, usmerena
ka srednjoj klasi, protivna paradiranju isto koliko i emocijama, nije bila nimalo naklonjenija monarhiji nego njeni
prestoniki pandani29. Osim toga, zbog nedostatka slika
ak i najvee kraljevske ceremonije delovale su svima, osim
najobrazovanijim i najbogatijim Ijudima, prilino tajanstveno. Jer nije bilo jeftine ilustrovane tampe, a primerak Ilustrejtid landn njuza, koji je poeo da izlazi 1842, kotao je
jedan iling i bio sveden na "parohijsku" publiku30. U tim

okolnostima velike kraljevske ceremonije nisu bile toliko
zajedniki, kolektivni dogaaji koliko daleki, nedostupni
obredi izvoeni za nekolicinu, a ne za duhovno okrepljenje
velikog broja ljudi31.
Stanje u transportnoj tehnologiji predstavljalo je dodatni razlog to je monarhija i dalje bila deo drutva vie
nego to je bila iznad njega. Jer nije bilo nieg posebno
anahronog, romantinog ili izuzetnog u nainu na koji su
lanovi engleske kraljevske porodice putovali. Viktorijanska Engleska je, kako nas profesor Tompson podsea, bila
drutvo koje su vukli konji, u kojem je do 1870. godine
bilo 120.000 privatnih velikih koija i 250.000 lakih koija32. I zaista, koije kojima se kraljevska porodica vozila
jednog dana, bile su u irokoj upotrebi ve sutradan. "Faeton" je, na primer, uveo Dord IV, "vagonet" princ Albert,
a "viktoriju" princ od Velsa33. Zahvaljujui takvim podsticajima kraljevske porodice, sredinom viktorijanske epohe
164
27M. Wynn Jones, A Cartoon History of the Monarchy (London, 1978), str. 40-45, 68-77; M. Walker, Daily Sketches: A Cartoon History of British Twentieth-Century Politics (London,
1978), str. 23.
28 R. D. Altick, The English Common Reader (ikago, 1957),
str. 343-344.
29A.J. Lee, The Origins of the Popular Press, 1855-1914 (London, 1976), str. 38, 45, 74, 120-121.
165
30 C. Fox, "The Development of Social Reportage in English

Periodical Illustration during the 1840s and Early 1850s", Past
andPresent, br. 74 (1977), str. 92-93, 100-102, 111; J. D. Symon,
ThePress and itsStory (London, 1914), str. 21331 Takoe je vano napomenuti da je u tom periodu objavljen mali broj knjiga u znak seanja na velike kraljevske dogaaje, a one koje su objavljene, kao to je to, na primer, Sir George
Naylor, The Coronation ofHis Majesty King George IV, 2 t. (London, 1839), bile su toliko raskone da je njihova prodaja bila
ograniena na veoma malobrojnu publiku.
32 F. M. L. Thompson, Victorian England: The Horse-Draum
Society (London, 1970), str. 16.
33Sir W. Gilbey, Modem Carriages (London, 1905), str. 46-53,
63-64; G.A. Thrupp, The History of Coaches (London, 1877), str.
87-90.
Dejvid Kanadin
nastala je prava poplava najrazliitijih vrsta koija. V. B.

Adams je jo 1837. godine primetio da je "raznolikost oblika i tipova postala tolika da je ak i iskusnom posmatrau
teko da ih sve poznaje"34. Rezultat toga je bila injenica
da kraljevske koije nisu bile velelepnije od koija po rangu niih smrtnika. Na krunisanju Vilijema IV, na primer,
najvie se isticala koija princa Esterhazija. A na krunisanju kraljice Viktorije, sedam godina kasnije, koija francuskog ambasadora marala Sulta, a ne koija same kraljice,
ocenjena je kao najraskonija35.
Taj nedostatak brige zbog uspeha koji su strani suparnici postizali kad je re o obinim stvarima predstavljao je
drugu stranu vrhunske samouverenosti u meunarodnom
nadmetanju u vanim poslovima. Posle Napoleonovog poraza Britanija nije imala konkurenta u Evropi, a u Severnoj
Americi se inilo da e Sjedinjene Drave, iscrpljene graanskim ratom, prei put od povoja do raspada a da pri
tom ne prou i kroz fazu velike sile. Palmerstonov govor
"Don Pacifiko savreno oliava tu samouverenost, kombinujui panegirik britanskoj jedinstvenoj socijalnoj i konstitucionalnoj stabilnosti s otrim i popularnim insistiranjem na njenoj neprikosnovenoj ulozi svetskog policajca36. Poetkom i sredinom viktorijanske epohe Englezi su
sebe doivljavali kao lidere progresa i pionire civilizacije i
drali do ograniene prirode svojih vlasti, svoje nezainte-
resovanosti za formalnu imperiju, netrpeljivosti prema paradiranju, ekstravaganciji, ceremonijalu i razmetanju37. Sigurnost u mo i uverenost u uspeh znaili su da nema potrebe za samohvalisanjem. Mala Belgija je moda vie troila na svoje prestonike sudnice nego Velika Britanija, ali
realnost moi i religija tedljivosti doputali su Englezima
da takvo beznaajno sticanje prednosti posmatraju s prezirom i ravnodunou38.
Ovakav stav u velikoj meri objanjava zato je London
bio nepogodan za odravanje velelepnih kraljevskih ceremonija i zato su Englezi napravili vrlinu od toga. ak je i
najvatreniji branitelj "paklene gradurine" priznavao je da
se on ne moe meriti s briljivo planiranim Lanfanovim
Vaingtonom, drevnim mevinama Rima, velianstvenou
Osmanovog Pariza, velikim nacrtima za rekonstmkciju Bea koje je odobrio Franjo Josif 1854. ili prelepim gmpisanjem pet trgova u Sankt Peterbugu u prvoj polovini devetnaestog veka39. U tim velikim gradovima velelepne zgrade
166
34
W. B. Adams, Englisb Pleasure Carriages (London, 1837
str. 220.
35Thrupp, op. cit., str. 89-90; P. Ziegler, King William IV (London, 1971), str. 193.
36
Bum, Age of Equipoise, str. 103; Ridley; Palmerston, st
523-524; A. Briggs, Victorian People (Harmondsvort, 1965), str.
10-11. 24. 51.
167
37R. Robinson i J. Gallagher, Africa and the Victorians: The

OfficialMind of Imperialism (London, 1961), str. 1-4.
38Sir J. Summerson, Victorian Architecture in England: Four
Studies in Evaluation (Njujork, 1971), str. 115: "Engleske vlade
su sredinom devetnaestog veka bile krte skoro do neverovatnog
stepena; njihova krtost je bila deo nacionalne filozofije koja se s
vremena na vreme ispoljavala strahovitim prezirom prema arhitektima i arhitekturi." Polarova palata pravde u Briselu kotala je
1.760.000 , a Stritov prvi projekat zgrade suda predviao je samo 1.500.000 &.
39E. J. Hobsbawm, Ihe Age of Capital, 1848-1875 (1977), str.
326, 328, 329, 334, 337; E. N. Bacon, Design ofCities, obnovljeno izdanje (London, 1978), str. 196-199, 220-223; J. W. Reps,
MonumentalWashington: The Planning and Development ofthe
Capital Center (Prinston, N. J., 1967), str. 5, 20, 21; A. Sutcliffe,
Dejvid Kanadin
i izvanredne saobraajnice predstavljale su spomenike dravnoj moi ili znaaju monarha. Nasuprot tome, u Londonu su trgovi i predgraa, eleznike stanice i hoteli
predstavljali spomenike linoj moi i bogatstvu pojedinaca. London je sredinom viktorijanske epohe, kao to tvrdi
Donald Olsen, izraavao stav protiv apsolutizma, bio je
ponosni izraz energije slobodnog naroda i njegovih vrednosti40. Velelepni stil Pariza ili Sankt Peterburga oznaavao
je despotizam: jer kako bi se inae moglo raspolagati dovoljnom radnom snagom i obezbediti dovoljno kapitala
koji bi omoguili zavravanje tako mamutskih planova?
Nasuprot njima, London je moda bio zaputen, ali bar
njegovi stanovnici nisu bili robovi. Jedan savremenik je to
ovako objasnio: "Javnih zgrada je malo i najveim delom
su bedne... Pa ta onda? Zar vas se ne doima to to ste u
metropoli slobodnih ljudi?"41
Takva ljubav prema slobodi i ekonominosti, kao i netrpeljivost prema razmetanju, predstavljale su smrt za velike kraljevske sveanosti, a aljkavost koja je pratila organizaciju muzikih programa samo je jo vie zacrnila celu
sliku. Prvih sedamdeset godina devetnaestog veka bile su

najsumornije godine u muzikoj istoriji Engleske: nije zapameno nijedno veliko delo nekog engleskog kompozitora; a jo manje je zapamena relativno trivijalna i efemerna ceremonijalna muzika42. Nacionalna himna ni izdaleka nije bila onako potovana patriotska himna kakva e
kasnije to postati: ona ak nije ni pevana prilikom Viktorijinog krunisanja; novi horski aranmani bili su relativno
retki; a za vreme vladavine Dorda IV43 namnoile su se
alternativne verzije u kojima je kritikovan kralj, a hvaljena
njegova kraljica. Na elu Kraljevog orkestra reali su se
Ijudi koji se niim nisu odlikovali, ija je dunost bila
ograniena samo na dirigovanje44. A ser Dord Smart, orgulja u Kraljevskoj kapeli, kome su bili povereni muziki
aranmani za sve velike kraljevske ceremonije, od pogreba
Dorda IV do Viktorijinog krunisanja, bio je izrazito nesposoban. Na primer, tvrdnju da e on na krunidbenoj
sveanosti kraljice Viktorije svirati orgulje i istovremeno
davati takt orkestru, Mjuzikal vorld je doekao s podsmehom, tvrdei da on nije sposoban da uradi nijednu od te
dve stvari zasebno45. Taj nedostatak nadahnua i vostva
The Autumn of Central Paris: The Defeat of Town Planning,

1850-1970 (London, 1970), gl. 2; D. H. Pinkney, Napoleon III
and the Rebuilding of Paris (Prinston, 1958), passim; P. Abercrombie, "Vienna", ToumPlanningReview, i (1910-1911), str. 221,
226-227; G. R. Marek, TheEaglesDie (London, 1975), str. 171-172;
i. A. Egorov, TheArchitectural Planning of St Petersburg (Athens,
Ohio, 1969), str. 104-105,182,192; J. H. Bater, St. Petersburg: Industrialisation and Change (London, 1976), str. 17-40.
40D. Olsen, The Growth ofVictorian London (London, 1976),
str. 51-53, 61, 329. Neka opta zapaanja u vezi s vrednosnom
strukturom prostomih sistema vidi u D. Harvey, Social Justice
and the City (London, 1973), str. 31-32.
41Navedeno u Olsen, op. cit., str. 55-56.
42M. Kennedy, The Works of Ralph Vaughan Williams (London, 1964), str. 1.
43 P. A. Scholes, "God Save the Queen": The History and Romance of the Worls First National Anthem (London, 1954),
str. 147-148, 165, 203-204, 209. Vidi takoe dodatak, tabela 3.
44 To su bili: ser Vilijam Parsons (1786-1817), Vilijam ild
(1817-1829), Kristijan Krejmer (1829-1834), Fransoa Krejmer
(1834-1838), Dord Anderson (1848-1870), ser Vilijam Kazins
(1870-1893). Vidi E. Blom (prir.), Grove'sDictionary ofMusic and
Musicians, 5. izd., 10 t. (London, 1954), v, str. 627.
45Anon., "Music at the Last Coronation", Musical Times, xliii
(1902), str. 18-20.
168
169
Dejvtd Kanadin
odraavao se u alosnom stanju engleskih katedralnih horova, naroito kad je re o Vestminsterskoj opatiji i Katedrali sv. Pavla. Probe nisu odravane; stihari nisu noeni;
horovi nisu ili u procesiji; odsustvovanje, nedisciplina i
bahato ponaanje bili su uvreeni; slube su bile dugake
i loe isplanirane. U Vestminsterskoj opatiji nii kanonisti
i antifonisti su veinom bili stari i neuki; a onaj mali broj
koji je zaista imao sposobnosti obino je pripadao nekim
drugim londonskim crkvenim horovima, pa je njihovo prisustvo bilo neredovno46.
Jedan deo problema poticao je iz injenice da svetenstvo nije bilo zainteresovano za ritual, ve su prema njemu
bili ravnoduni ili neprijateljski raspoloeni. Jedan poznavalac stvari je jo 1763. zabeleio da "vii crkveni dostojanstvenici ne misle da treba da se bave" izvoenjem slube47.
Kombinacija nedostatka sredstava i odsustva ukusa dovela
je do toga da eklezijastiki ritual i uee ekleziologije sve
do poslednje etvrtine devetnaestog veka budu na niskom
nivou48. U Vestminsterskoj opatiji Renov neprocenjivi oltar je uklonjen za vreme krunisanja Dorda IV i zamenjen
nedostojnom lanom gotskom konstrukcijom. Zatim je
hornica prepravljena, a sedita su postavljena tako blizu
jedno drugom, s mogunou da se jedan deo pastve ubaci izmeu, da je horsko pevanje postalo potpuno nemo-
guno - ak i da je hor bio sposoban za to. Dejms Terl,

orgulja izmeu 1831- i 1882, nije bio u stanju da uvede
bilo kakvu disciplinu u hor, a orgulje na kojima je svirao
bile su stare i nisu se mogle dobro uti. Dekan kanonik
Bakland je izmeu 1847. i 1848. jo jednom reorganizovao homicu i veinu vernika smestio u bone brodove crkve odakle nisu mogli ni da uju ni da vide svetenike. I
kad su vernici napokon premeteni u centralni brod, morali su da pevaju duhovne pesme itajui ih "s velikih plakata postavljenih na stubove". Deb je s pravom osudio
"hladnou, siromatvo i nedostojnost izvoenja boje slube". ak i u vreme dekana kanonika Stenlija (1870-1891)
administraciju Opatije je krasilo "nepoznavanje finansija i
nesposobnost za voenje poslova"49. Ako je efikasno upravljanje izvoenjem rutinske slube bilo vie nego to je
svetenstvo moglo da podnese, onda je uspeno planiranje i izvoenje velikih kraljevskih ceremonija koje su se
odvijale u Opatiji bilo sasvim izvan njihovih mogunosti.
170
46 B. Rainbow, The Choral Revival in the Anglican Church

(1839-1872) (London, 1970), gl. 13; Sir F. Bridge, A Westminster
Pilgrim (London, 1919), str. 72-75, 196-201. Objanjenja iz onog
vremena vidi u J. Pearce, Aplogy for Cathedral Service (London,
1839); J. Jebb, The ChoralService ofthe Church (London, 1843);
S. S. Wesley, A Few Words on CathedralMusic (London, 1849).
47Navedeno u Pierce, op. cit., str. 18-19.
48 W. O. Chadwick, The Victorian Church, 2. izd. (London,
1972), 2. deo, str. 366-374.
171
III
Upravo u tom kontekstu treba razumeti aktuelno izvoenje i popularnost kraljevskog rituala i ceremonijala do
poslednje etvrtine devetnaestog veka. Naravno, u tom prvom razdoblju ceremonijal nije postojao zato da bi uzdigao krunu iznad politike borbe, na onaj Olimp dekorativ49
J. Perkins, Westminster Abbey: Its Worship and Omaments, 3 t. (London, 1938-1952), i, str. 89-94, 106-109, 144, 153163; ii, str. 16,; iii, str. 141, 149, 152, 155, 160, 163-164; R. E.
Prothero, The Life and Correspondence of Arthur Penrhyn Stanley, D. D., late Dean ofWestminster, 2 t. (London, 1893), ii, str.
282-283.
172
Dejvid Kanadin
ne, integrativne nemoi koji e ona kasnije zauzeti, niti na

onaj vrh upeatljive moi koji je jednom bila dosegla. Dugotrajni politiki uticaj koji je imao monarh uinio je ceremonijal opasnim; stvama mo naroda ga je uinila nepotrebnim; a lokalna priroda drutva, podrana provincijskom tampom, u kombinaciji s nedovoljno raskonim
prestonikim okruenjem, uinila ga je nemogunim. Za
veinu stanovnika, lokalna lojalnost jo uvek je imala
prednost nad nacionalnim podanitvom. I, u retkim trenucima kad bi ceremonijal ipak privukao panju nacije, to
nije imalo veze s monarhijom, ve s herojima kao to su
Nelson ili Velington, ije su sahrane po svojoj raskoi i popularnosti daleko nadmaile pogrebe Dorda III, Dorda IV, Vilijama IV i princa Alberta50.
Monarsi koji su bili politiki energini, a lino nepopulami, tandrui bednim ulicama Londona u konvencionalnim prevoznim sredstvima, bili su vie poglavari drutva
nego poglavari nacije. Zato kraljevski ritual koji ih je pratio nije toliko bio veselje koje treba da zadivi mase koliko
grupni obred u kojima su aristokratija, crkva i kraljevska
porodica kolektivno iznova potvrivali svoju solidarnost
(ili netrpeljivost) iza zatvorenih vrata. Antropolokim jezikom reeno, takve predstave odravane u Londonu u tom
ranom razdoblju nisu artikulisale neki koherentan ceremonijalni jezik, kao to je to bio sluaj u vreme Tjudora i
Stjuarta i kao to e to ponovo biti sluaj krajem devetnaestog veka. Organizatori, uesnici i gledaoci nisu svesno
nastojali da ih doive kao delove kumulativnog, meusobno povezanog ceremonijalnog niza. Nije bilo, da tako kaemo, renika raskonih sveanosti, nije bilo sintakse
spektakla, nije bilo ritualnog idioma. Celina nije bila vea
od sume svojih delova.
U takvim okolnostima, traljavost britanskog rituala u
tom prvom razdoblju postaje lake objanjiva. I svakako
nije samo trei markiz od Solsberija nalazio da britanski
ceremonijal ostavlja bedan utisak. Nedeljnik Ilustrejtid
landn njuz je 1852, prilikom Velingtonove dravne sahrane, zabeleio:
50 R. Davey, A History ofMouming (London, bez. datuma),

75-77, 81-83; J. S. Curl, The Victorian Celebration ofDeath (Njuton Abot, 1972), str. 4-5; C. Oman, Nelson (London, 1947), str.
563-566; E. Longford, Wellington, 2 t, (St Olbans, 1971-1975), ii,
str. 489-495.
173
Za Engleze se kae da su svet koji se ne razume u spektakle i

proslave, kao ni u nain na koji ih treba voditi. Optuuju ih da se
sjate i aplaudiraju najgrubljim pokuajima te vrste, i da, za razliku od Francuza i drugih nacija na kontinentu, nemaju pravog
smisla za ceremonijal. U tome, bez sumnje, ima istine51.
est godina kasnije, prilikom kraljevskog venanja, pomenute novine su dodale da "u ovoj zemlji ima malo javnih
sveanosti, ako ih uopte ima; a njihov sastav je uvek isti
ba kao to su uvek isto razvuene i neuspene"52. Vilijam
Douns je 1883- godine jo uvek imao razloga da primeti
"kako se mora priznati da savremeno doba nije naklonjeno daljem odravanju sloenih ceremonija"53.
I potpuno je bio u pravu. Jer veina velikih kraljevskih
sveanosti prireivanih u toku prve tri etvrtine devetnaestog veka oscilirala je izmeu farse i fijaska. Godine 1817,
na sahrani princeze arlot, kerke princa-regenta, pogrebnici su bili pijani. Kad je, deset godina kasnije, umro voj51IllustratedLondon News, 25. septembar 1852.
52Ibid, 30. januar 1858.
53W. Jones, Crowns and Coronation (London, 1883), str. viii.
Dejvid Kanadin
voda od Jorka, kapela u Vindzoru je bila toliko vlana da

se veina oaloenih razbolela; Kaning je navukao reumatsku groznicu, a londonski biskup umro54. Krunisanje
Dorda IV, iako zamiljeno u najimpresivnijem mogunom stilu - u oajnikom i neuspelom pokuaju da se dobije malo na populamosti - bilo je tako naduvano da se
impresivnost pretvorila u farsu. Bilo je neophodno da se
angauju profesionalni bokseri koji e u Vestminster Holu
odravati mir meu uglednim ali meusobno zaraenim
zvanicama. Sam Dord, iako raskono odeven, "izgledao
je suvie velik da bi ostavio lep utisak, zapravo, vie je liio na slona nego na oveka". A nesrean, neuspeo pokuaj kraljice Karoline da ue u Opatiju pokvario je celu
proceduru*. Na krunisanju Dorda III, zamenik kraljevskog ceremonijal-majstora, odgovarajui na monarhove
sasvim opravdane primedbe u vezi s organizacijom, rekao
je: "Tano je, gospodine, da je bilo nekih nemamosti, ali
sam se pobrinuo da sledee krunisanje bude izvedeno s
najveom mogunom pedantnou". Ali okolnosti su pomele njegovo predvianje55.
Flertovanje Dorda IV s grandioznou bilo je toliko

neuspeno da nije ponovljeno u narednih pola veka. Prilikom Dordove sahrane u Vindzoru Vilijam IV je neprekidno razgovarao i pre vremena je napustio ceremoniju.
"Nikad dosad nismo videli tako arenu, tako sirovu, tako
neuljudnu gomilu", zabeleio je Tajms, opisujui oaloene56. Sam Vilijam se gadio ceremonija i paradiranja i
pokuao je da ih potpuno izbegne na svom krunisanju.
Na kraju je ipak dopustio da se obavi procedura, ali ona je
toliko bila osakaena da je ostala poznata pod posprdnim
nazivom "Polukrunisanje". Njegov pogreb je bio isto tako
traljav - "bedna sprdaina", opisao ga je Grevil. Ceremonija je bila dugaka i dosadna, a oaloeni su se muvali,
smejali, ogovarali i smejuljili nadomak kovega57. Ni Viktorijino krunisanje nije ostavilo bolji utisak. Bilo je potpuno
nepripremljeno; svetenstvo je pobrkalo redosled bogosluenja; hor je bio dostojan saaijenja, nadbiskup od Kenterberija stavio je suvie mali prsten na suvie veliki prst; a dvojica skutonoa su razgovarala tokom cele ceremonije58. Albertov pogreb je bio gotovo privatan dogaaj u Vindzoru,
kao i venanje princa od Velsa. U Londonu, gde je Aleksandra doekana, komentatori su zabeleili "neukusnu dekoraciju, odsustvo pratilaca na konjima i neverovatnu ofucanost kraljevskih ekipaa". Pan je, pak, protestovao to
e se venanje odrati u Vindzoru - "beznaajnom berkir-
174
54 C. Hibbert, The Court at Windsor: A Domestic History,

(London, 1964), str. 171-172.
*
Karolina od Brunsvika (1768-1821); na insistiranje Dord
III udala se za tadanjeg princa od Velsa, budueg Dorda IV;
raskalani mu je napustio posle roenja kerke arlote; osuivana zbog nedolinog ponaanja i govora; putovala po Evropi;
posle smrti Dorda III odbila ponudu da bude obeteena pod
uslovom da se odrekne titule kraljice; bila popularna u narodu;
silom spreena da ue u Vestminster prilikom krunisanja Dorda IV. (Prim. prev.)
55J. Perkins, The Coronation Book (London, 1902), str. 97,
115, 175, 258; Hibbert, George IV, str. 597-604. Vano je naglasiti da mnoge stvari u javnim nastupima Dorda IV anticipiraju
175
razvoj dogaaja: rasko u Londonu (Rident strit), kraljevske posete (kotskoj i Irskoj) i skupo krunisanje (vidi dodatak, tabela 1).
Hou da kaem da, uprkos svemu tome, bez odgovarajueg spleta kontekstualnih okolnosti (kakav e se pojaviti kasnije) to jednostavno nije delovalo.
56Hibbert, George IV, str. 777-77957Ziegler, WilliamIV, 152-153, 29158E. Longford, Victoria, R. I. (London, 1966), str. 99-104.
176
Dejvid Kanadin
skom selu, poznatom samo po starom zamku bez sanitarnih vorova". I jo jednom su plan i organizacija bili alosno traljavi. Palmerston je morao da se vrati iz Vindzora
treom klasom specijalnog voza, a Dizraeli je bio primoran da sedi u krilu svoje ene59.
Ali najnia taka kad je re o kraljevskoj raskoi i ceremonijalnom prisustvu dostignuta je u dvema decenijama
posle Albertove smrti kada su kraljiino usamljeniko
udovitvo i javni skandali vezani za princa od Velsa "pruali materijal za mnogobrojne javne optube"60. Izmeu
1861. i 1886. kraljica, sada u populamoj tampi nazivana
"gospoom Braun", otvorila je rad parlamenta samo est
puta. ak je i Tajms "alio" zbog njenog stalnog boravljenja u Vindzoru, Balmoralu i Ozbomu61. Godine 1864. na
ogradu Bakingamske palate zakaeno je obavetenje nalik
na oglas: "Iznajmljuju se ili prodaju ove komandne zgrade
jer posao pokojnog stanara propada."62 Izmeu 1871. i
1874. osnovana su osamdeset etiri republikanska kluba,
a radikali kao to su bili Dilk i ejmberlen glasno su zahtevali istragu povodom godinjeg kraljevskog budeta.
Volter Badot, iako se zalagao za veliku i blistavu monarhiju, neprestano je naglaavao da, zapravo, nije u tome
stvar. "Biti nevidljiv", govorio je, "znai biti zaboravljen...
Da biste bili simbol, i to efektan simbol, morate biti opipljivo i esto viani." Ili, kako je jo glasnije rekao: "Iz razloga koje nije teko imenovati, kraljica je svojim dugim
odsustvovanjem nakodila populamosti monarhije isto
koliko i najbezvredniji meu njenim precima svojom raskalanou i lakomislenou."63

Ali Viktorija je bila tvrdoglava. Ona je, na primer, 1863.
godine odbila da otvori zasedanje parlamenta, tvrdei da
"apsolutno nije u stanju da, ne ugroavajui ozbiljno svoje
zdravlje, odgovori tim funkcijama svog visokog poloaja
koje su praene dravnim ceremonijama i trae da se zvanino odevena pojavi u javnosti"64. Jer, kako je kasnije objasnila, ak i u prisustvu svog mua bila je uasno nervozna u svim javnim prilikama, a odsustvo Albertove podrke uinilo je sada takvo pojavljivanje nepodnoljivim65.
Ali Gledston, za vreme svog prvog premijerskog mandata,
nije mogao da dopusti da se takvo stanje nastavi. "Grubo i
uopteno govorei, kraljica je nevidljiva, a princ od Velsa
ne uiva potovanje." Izmeu 1870. i 1872. upomo, ali sa
svom netaktinou koja mu je bila svojstvena, Gledston
je podseao kraljicu na "ogroman znaaj" "drutvenih i vidljivih funkcija monarhije" kako za "drutvenu dobrobit
zemlje" tako i za "stabilnost prestola"66. Ali, ma koliko
energino traio reenja za tu "veliku krizu u kraljevskoj
porodici", bilo tako to je nagovarao kraljicu da se ee
pojavljuje u javnosti ili tako to je princa od Velsa proglasio vicekraljem Irske, Viktorija se nije dala pokrenuti. Kao
59Ibid, str. 395; G. Battiscombe, Queen Alexandra (London,

1972), str. 45-46.
60Ziegler, Croum and People, str. 21.
61The Times, 9. novembar 1871.
62Longford, Victoria, R. /., str. 401.
177
63W. Bagehot, "The Monarchy and the People", The Economist, 22. jul 1871; idem, "The Income of the Prince of Wales",
The Economist, 10. oktobar 1874. Oba lanka su pretampana u
St John-Stevas, The Collected Works of Walter Bagehot, V, str.
419, 431.
64G. E. Buckle (prir.), The Letters of Queen Victoria, 2. serija,
1862-1885, 3 t. (London, 1926-1928), i, str. 133.
65Ibid, i, str. 244.
66P. Guedalla, The Queen and Mr Gladstone, 1845-1879, 2. t.
(London, 1933-1934), ii. str. 357.
Dejvid Kanadin
to je Dizraeli objasnio Donjem domu, ona je bila "fiziki i

moralno nesposobna" da izvrava svoje dunosti67.
Ovu sliku traljavo sprovoenog rituala, koji je imao vrlo ogranienu komunikaciju, potkrepljuje i ogranien domet njegovog korienja u komercijalne svrhe u odnosu
na prethodni period. Grnarski suveniri, na primer, bili su
izrazit anr u tom pogledu od osamdesetih godina osamnaestog veka. Ali monarhija je mnogo ree bila tema nego
drugi likovi onoga vremena. Fridrih Veliki je bio daleko
populamiji od Dorda II, a suveniri vezani za Nelsona i
Velingtona mnogo ei nego oni vezani za Dorda III. A
za vreme vladavine Dorda IV vie je suvenira proizvoeno u ast kraljice Karoline nego u ast samog kralja. Krunisanja Vilijama IV i kraljice Viktorije privukla su malo panje, a izmeu 1861. i 1886, uprkos mnogobrojnim kraljevskim venanjima, nikakvi suveniri tim povodom nisu
pravljeni. Slino je bilo i s privatnom proizvodnjom medaIja za prodaju. Opet je puteno u promet vie medalja u
ast kraljice Karoline nego povodom krunisanja njenog
mua, a Vilijamovo i Viktorijino krunisanje proli su gotovo neprimeeno.68 U toku tog ranog razdoblja kraljevska
porodica je bila nepopularna i njihove ceremonije su privlaile toliko malo panje da se smatralo da nemaju iru
komercijalnu vrednost.
IV
178
67 P. Magnus, Gladstone: A Biography (London, 1963), str.

207-217.
68J. andJ. May, Commemorative Pottery, 1780-1900 (London,
1972), str. 22, 40-45, 51, 58-59, 73; D. Rogers, Coronation Souvenirs and Commemoratives (London, 1975), str. 25-30, 31-33, 36;
J. Edmund-son, Collecting Modem Commemorative Medals
(London, 1972), str. 39-42. Vidi takoe Tabelu 2 u prilogu.
179
Izmeu sedamdesetih godina devetnaestog veka i 1914,

meutim, slika britanske monarhije u javnosti temeljno se
promenila jer je njen ritual, dotad traljav, privatan i ograniene komunikativnosti, postao sjajan, javan i popularan. To
je u izvesnoj meri olakala injenica to su se monarsi postepeno povukli iz aktivne politike. Ma kako tvrdoglava i opstruktivna na poetku svoje vladavine, Viktorija je pri kraju
imala mnogo manje stvarne moi. Sve vei domet i znaaj
elektorata, kombinovani sa sve snanijom stranakom sveu, svedoili su o tome da su kraljevska ovlaenja onakva
kakva su bila pre Krize dvorske lonice sve manje priznavana. Na primer, kada se 1880. godine oglasilo birako telo,
kraljica nije vie mogla da daje prednost Dizraeliju u odnosu na Gledstona69. A Edvard VII je stupio na presto star i neiskusan, nije mnogo mario za rad za pisaim stolom, po tri
meseca godinje provodio je u inostranstvu i, osim povremenog meanja u spoljnu politiku i dodeljivanja titula i odlikovanja, igrao je zanemarljivu ulogu u politikom ivotu70.
I tako, sa slabljenjem stvarne moi monarhije, otvarao
se put ka tome da ona jo jednom postane sredite velelepnog ceremonijala. U drugim zemljama, kao to su Nemaka, Austrija i Rusija, velelepnost rituala bila je, kao i
ranije, u slubi snaenja kraljevskog uticaja. Nasuprot tome, u Britaniji je slian ritual postao moguan zahvaljujui slabljenju tog uticaja. U Engleskoj, za razliku od ostalih
zemalja, nije toliko bilo u pitanju ponovno otvaranje pozorita moi koliko premijera kavalkade nemoi.
69Longford, Victoria, R. I., str. 537-538.
70 P. Magnus, King Edivard VII (Harmondsvort, 1967), str.
342, 348, 373-377.
Dejvid Kanadin
Istovremeno, poto je monarhija zaista poela da uiva

vee potovanje u narodu, osnaeni ceremonijal je dobio
na ubedljivosti onako kako to ranije nije bio moguno, jer
je mo zamenjena popularnou. Viktorijina dugovenost,
estitost, oseaj dunosti i poloaj matrijarhe bez premca
u Evropi, kao i majinske figure carstva, poeli su da preteu nad ranijim neprijateljskim stavom prema njoj, a zatim i da ga potiskuju. Kad je umrla, nije vie bila "ga
Gvelf' i "vigovska kraljica", ve "najodlinija vladarka", ije
e "ime potomstvo veno potovati"71. Vreme nije bilo manje velikoduno ni prema Edvardu VII. Njegov ekstravagantni ivot, njegova strast prema putovanjima i stil tih
putovanja, njegovi zapaeni trkaki uspesi, kao i neuporediva lepota, arm i privlanost njegove supruge - sve su to
bile prednosti za vreme Edvardove kratkotrajne vladavine.
Badotov "momak bez zaposlenja" postao je, kao matori
vladar, uzviena, dostojanstvena, patrijarhalna figura, otac
carstva i ujak Evrope. Evo kako se izrazio jedan stihotvorac povodom njegove smrti:
narha, koja je i Viktoriju i Edvarda postavila iznad politike,

kao patrijarhalne simbole cele nacije, hitno sprovede. Jo
jednom je London potvrdio svoju nacionalnu prevlast, a
provincijski identitet i lojalnosti upadljivo su oslabili73. Britanija je krajem, a ne poetkom devetnaestog veka, prvi put
zaista postala preteno urbano, industrijsko, masovno drutvo, s klasnim lojalnostima i klasnim konfliktima koji su se
odvijali u pravim nacionalnim okvirima. Novi unionizam,
nesporazumi u vezi s TafVejlom* i Ozbomovom presudom,
kao i sve izraeniji industrijski nemiri u godinama neposredno pred Prvi svetski rat, sve je to nagovetavalo otriju
drutvenu i ekonomsku klimu74. tavie, kako je naglaeno
u vreme Edvardovog krunisanja, "zastareli karakter mnogih
materijalnih uslova ivota u vreme krunisanja kraljice Viktorije upadljivo je bio suprotan dramatinom, zbunjujuem
toku dogaaja koji se odigrao u sledeih ezdeset godina irenje graanskih prava, eleznica, parobrod, telegraf, struja, tramvaj75. U takvom dobu promena, kriza i poremeaja,
"ouvanje anahronizma", svesna, ceremonijalna prezentacija nemonog ali potovanog monarha kao ujedinjujueg
simbola trajnosti i nacionalnog zajednitva, postala je i mo-
180
Engleska spoznade najveu setu

Kad smrt uze naeg dragog starog Tatu.72
Ekonomski i drutveni razvoj u poslednjoj etvrtini devetnaestog veka zahtevali su da se ta promena poloaja mo71 R. Davey, The Pageant of London, 2 t (London, 1906), ii,
str. 623- U roku od mesec dana objavljeno je 3-000 elegija u Ujedinjenom Kraljevstvu i kolonijama, koje su potom tampane u J.
A. Hammerton, Ihe Passing ofVictoria (London, 1902). Hajns je
zabeleio: "Najvie zapanjuje to koliko esto one apostrofiraju
staru kraljicu kao Majku." Vidi S. Hynes, The Edtvardian Tum of
Mind (Prinston, N. J., 1968), str. 15.
72Magnus, Edtuard VII, str. 526; Martin, Croum and the Establishment, str. 68; Ziegler, Croum and People, str. 28.
181
73Briggs, Victorian Cities, str. 312-313, 327, 330, 356-359.

Sukob izmeu eleznike kompanije Taff Vale i sindikata
eleznikih radnika. Doneta presuda protiv sindikata, a trajk je
eliminisan kao orue sindikalne borbe. Kasnije je donet zakon
koji je ponitio tu odluku. (Prim. prev.)
74Chamberlain, "The Growth of Support for the Labour Party",
str. 481, 485; Pelling, History of British Trade Unions, str. 89;
Musson, British Trade Unionism, str. 65; J. Lovell, British Trade
Unions, 1875-1933 (London, 1977), str. 9, 21-23, 30-33, 41-46.
75J. E. C. Bodley, The Coronation of King Edivard tbe Seventb: A Chapter in European and Imperial History (London,
1903), str. 203-206.
Dejvid Kanadin
guna i neophodna. ezdesetih godina devetnaestog veka

Volter Badot je predvideo: "to budemo demokratiniji,
to emo vie voleti dravu i paradu, koje su se uvek dopadale prostacima." I pokazalo se da je bio u pravu76.
Posebno vanu ulogu u promovisanju te nove slike monarha kao glave nacije odigrao je razvoj medija poev od
osamdesetih godina devetnaestog veka. Jer, s pojavom ute
tampe, vesti su sve vie postajale nacionalne i senzacionalne, dok su staru, racionalnu, intelektualnu, provincijsku liberalnu tampu srednje klase postepeno potiskivali nacionalni dnevni listovi: stacionirani u Londonu, sve vie konzervativni, senzacionalistiki, vulgami i namenjeni radnikoj klasi77. Godine 1896. Harmsvort je lansirao Dejli mejl,
koji se prodavao za pola penija po primerku i koji je u roku od etiri godine dostigao tira od 700.000 primeraka
dnevno. Ubrzo zatim su sledili Miror, Ske i Dejli ekspres.
Istovremeno su gotovo sasvim nestale surove karikature i
uvodnici koji su bili karakteristini za prethodni period.
Ljubavne afere Edvarda VII su diskretno ignorisane, a karikaturisti kao to su Partrid i Karaders Guld predstavljali
su velike dogaaje vezane za ivote i smrti monarha na uzdran nain pun potovanja. Kritika britanske monarhije mogla se nai jo samo u stranoj tampi, dok je u engleskim novinama monarhija ve postala gotovo nedodirljiva78. Trea
velika promena odnosila se na razvoj novih fotografskih i

tamparskih tehnika, zahvaljujui kojima ilustracije nisu vie bile ograniene na skupe nedeljnike namenjene srednjoj klasi. Zahvaljujui tome, velike kraljevske sveanosti
su krajem devetnaestog veka opisivane na dotad nevieno
neposredan i ivopisan nain, pun sentimentalnosti, emotivnosti i divljenja, to se dopadalo irokoj publici koja je
obuhvatala razliite slojeve kao nikad do tada79.
Ako je tampa bila jedan od glavnih aktera uzdizanja monarhije do oboavanog Olimpa, promene u transportnoj
tehnologiji proizvele su slian efekat jer su, zahvaljujui
tom razvoju, koije monarha postajale sve staromodnije i
raskonije. Od sedamdesetih godina devetnaestog veka
proizvodnja koija poela je ozbiljno da zaostaje u svom
dotad spektakulamom razvoju80. Danlopov izum pneumatskih guma 1888. godine doveo je do pravog buma na
tokovima u sledeoj deceniji. Do 1898. postavljeno je vie od hiljadu milja tramvajskih pruga u engleskim gradovi-
182
76W. Bagehot, "The Cost of Public Dignity", The Economist,

20. jul 1867; pretampano u St John-Stevas, The Collected Works
ofWalter Bagehot, v, str. 413.
77Briggs, Victorian Cities, str. 356-358.
78Walker,Daily Sketches, str. 7-8,13; WynnJones, CartoonHistoryoftheMonarchy, str. 130,138-139; Lee, TheOriginsofthePopularPress, str. 120-130,190-196; Symon, ThePressand itsStory,
str. 229-232; H. Herd, The March ofjoumalism (London, 1952),
str. 233-240.
183
79 Symon, op. cit., str. 235-239. Treba istai da je u tom razdoblju dolo i do poplave popularnih dela koja su objanjavala,
opisivala i obnavljala uspomene na velike kraljevske sveanosti.
0 krunisanju Edvarda VII i Dorda V vidi, na primer, J. H. Pemberton, The Coronation Service according to the Use of the
ChurchofEngland (London, 1902,1911); D. Macleane, TheGreat
Solemnity of the Coronation of the King and Queen of England
(London, 1902, 1911); W. H. Stackpole, The Coronation Regalia
(London, 1911); E. Metallinos, Imperial and Royal Coronations
(London, 1902); L. G. Wickham Legg, English Coronation Records
(London, 1901); H. F. Burke, The Historical Records of the Coronation (London, 1904); Bodley, Coronation of Edward the Seventh-, Perkins, The Coronation Book. U to vreme se takoe javlja
1 veliki broj populamih, pohvalnih biografija kraljeva i kraljica.
80Thompson, Victorian England, str. 16-18.
184
Dejvid Kanadin
Kontekst, izvoenje i znaenje rituala______185
ma, a do 1914. taj broj je bio utrostruen81. Konji su prestali da budu deo svakodnevnog ivota, posebno kad je
re o gradskom stanovnitvu (koje je sada inilo veinu
populacije). London je, na primer, 1903. imao 3.623 vozila u javnom prevozu koja su vukli konji i samo trinaest
motornih autobusa. Godine 1913. odnos je bio 142 prema 3-522 u korist motornih autobusa. Isto se desilo i s
dvokolicama u odnosu na taksi. Godine 1908. proizvedeno je 10.500 automobila i vozila namenjenih komercijalnom transportu, a 1913. taj broj je iznosio 34.00082. U tim
okolnostima kraljevske koije, ranije opte mesto na ulicama, dobile su romantini sjaj koji dotad nisu mogle da
imaju. Dok su proizvoai koija, kao to je na primer bio
Maliner, morali da se okrenu motornim vozilima zbog pada potranje za njihovim tradicionalnijim proizvodima,
Edvard VII je zapravo ozvaniio novi status koija kojima
se vratio iz Opatije posle krunisanja. Opisane kao koije
koje su "po svojoj grai, proporcijama i ukrasima verovatno najfinije i najkraljevskije vozilo ikad napravljeno", one
su bile jasan dokaz nove i jedinstvene sposobnosti monarhije da u pomo pozove stari svet kako bi uspostavila ravnoteu u novom83.
Isti tokovi su se odvijali i na meunarodnom planu, jer
se pojava novog, masovnog drutva kod kue odraavala l
na zvaninu imperiju u celini. I opet je nov razvoj bio pri-
kriven i uinjen prihvatljivim zahvaljujui njegovom povezivanju s najstarijom nacionalnom institucijom, monarhijom. Sve do poslednje etvrtine devetnaestog veka nijedna kraljevska ceremonija nije bila imperijalni dogaaj u
pravom smislu te rei. Ali, od 1877, kad je Dizraeli uinio
Viktoriju caricom Indije, i 1897. kada je Dozef ejmberlen doveo kolonijalne zvaninike i trupe da paradiraju na
Viktorijinom dijamantskom jubileju, svaki veliki kraljevski
dogaaj bio je i imperijalni dogaaj84. Kao to je Bodli zabeleio, u poslednjim decenijama Viktorijine vladavine
kruna je postala "amblem britanske rase iji je zadatak da
podstie njeno irenje po svetu"85. Kao princ od Velsa,
Edvard je posetio Kanadu i Indiju, a u prvoj deceniji dvadesetog veka vojvoda od Jorka je sledio njegov primer napravivi imperijalnu svetsku turneju, pri emu je takoe
posetio i Kanadu i Indiju86. Znaajno je to to je njegov
otac bio prvi britanski monarh krunisan kao car Indije i
vladar "prekomorskih britanskih dominiona". ak je i
Edvardova bolest za vreme krunisanja delovala u korist
imperije. Jer, iako su evropske delegacije otile, predstavnici iz imperije su ostali pa je krunisanje - kad se najzad
desilo - postalo "porodina sveanost britanske imperije".
Bile su to "okolnosti bez presedana" pod kojima se "nezaboravna tradicija" proslavljala. Ili, kao to se drugi jedan
komentator reitije izrazio:
81 P. S. Bagwell, The Transport Revolution from 1770 (London, 1974), str. 150, 155.
82F. M. L. Thompson, "Nineteenth-Century Horse Sense", EconomicHistory Revietv, 2. ser., xxix (1976), str. 61; S. B. Saul, "The
Motor Industry in Britain to 1914", BusinessHistory, v (1962), str.
24-25.
83 Gilbey, Modem Carrtages, str. 36-38; M. Watney, The Elegant Carriage (London, 1961), str. 81.
84J. L. Garvin i Julian Amery, The Life ofjoseph Chamberlain,

6. t. (London, 1932-1969), iii, str. 185-195.
85Bodley, Coronation ofEduiard tbe Seventh, str. 19.
86Magnus, Edward VII, str. 52-58, 131-132, 238-241; H. Nicolson, King George the Fifth: His Life and Reign (London, 1967),
str. 106-110, 128-133, 228-237.
186
Dejvid Kanadin
Velika sveanost... imala je jo jedan samo sebi svojstven kvalitet s

kojim nijedna prethodna u Vestminsteru ne bi mogla da se takmii... Prvi put u istoriji nae zemlje imperijalna ideja je blesnula
svom snagom kad su se sinovi i keri Imperije okupili iz svih krajeva sveta da u tome uestvuju. Starodrevne tradicije srednjeg
veka obogaene su savremenim sjajem mone imperije87.
sti - kao insistiranje na priredbama i grandioznosti, bombastino i prkosno, u vreme kada je stvarna mo bila ve na zalasku90.Jer nema sumnje da se u tom razdoblju Britanija sve
vie suoavala s novim, suparnikim svetskim silama, na
ekonomskom, kolonijalnom i politikom planu. Ujedinjenje Italije i Nemake, oporavak Sjedinjenih Amerikih Drava od trauma graanskog rata, grabe oko Afrike, carine koje su nametnule kontinentalne sile, odluka Britanije da napusti "divotnu izolaciju" i potrai savez i podrku u Evropi,
Burski ratovi, krize oko Faode, Agadira i Maroka, sve je to
nagovetavalo jedan svet straha, napetosti i supamitva kakav nije postojao u spokojna Palmerstonova vremena. Sloboda diplomatskog manevrisanja koju su ministri spoljnih
poslova imali u prolosti iezla je u Solsberijevo vreme.
To sve snanije nadmetanje na meunarodnoj sceni
ogledalo se u zamanom prepravljanju prestonica jer su velike sile pothranjivale samopotovanje na najvidljiviji i najopipljiviji nain. U Rimu je, prema glavnom urbanistikom
planu iz 1883, trebalo stvoriti prestonicu dostojnu nove nacije, s velelepnim avenijama i bulevarima po pariskom uzoru. A zavretak ogromnog spomenika Vitoriju Emanuelu
1911. predstavljao je jo jednu jasnu potvrdu nacionalne veliine i ponosa91. U Beu je grupisanje velikih zgrada koje
"U tom pogledu", zabeleio je kasnije ser Sidni Li, "presedan dijamantskog jubileja iz 1897. godine bio je nadmaen."88
Nije sasvim jasno da li su te kraljevske ceremonije, koje su delimino odraavale novu svest o zvaninom imperijalnom posedu, bile zapravo izraz nacionalne samouverenosti ili nacionalne nesigurnosti. Ostaje iroko rasprostranjeno miljenje da su Viktorijini jubileji i Edvardovo
krunisanje obeleili vrhunac imperije, samopouzdanja i
sjaja89. No, ima i onih koji ih, slaui se s Kiplingovim neraspoloenjem u "Recesu", vide u sasvim drukijoj svetlo87J. Perkins, The Coronation Book (London, 1911), str. 329;
Ziegler, Crown and People, str. 56, 66; P. E. Schramm, A History
ofthe English Coronation (Oksford, 1937), str. 104.
88Sir S. Lee, King Edtvard the Seventh: A Biography, 2 t (London, 1925-1927), ii, str. 100. Takoe valja napomenuti da se i na
nacionalnu himnu tih godina sve vie gledalo kao na imperijalnu
himnu. Godine 1892. Kouls je napisao imperijalnu verziju koja
poinje reima: "Nek Bog uva nau caricu-kraljicu", a pet godina kasnije Salmon je proizveo Imperijalno Sunce, "prevod tree
strofe nacionalne himne metdki ureen za pedeset najvanijih
jezika koji se govore u kraljiinoj imperiji." Vidi Schloes, "God
Save the Queen", str. 141.
89 Najnovija dva rada koja zastupaju to miljenje jesu J. Morris, Pax Britannica: The Climax of the Empire (London, 1968);
C. Chapman i P. Raben, Debrett's Queen Victoria'sJubilees, 1887
and 1897 (London, 1977).
187
90Hynes, Edivardian Tum ofMind, str. 19-20.

91S. Kostof, "The Drafting of aMaster PlaniotRoma Capitale-. An
Exordium",Joumal ofthe Society afArchitectural Historians, xxxv
(1976), str. 8; A. Robertson, VictorEmmanuellll: KingofItaly (London, 1925), str. 104-106; R. C. Fried, Planning theEtemalCity: RomanPoliticsandPlanningSinceWorldWarII(London, 1973), str.
19-29; C. Meeks,ItalianArchitecture, 1750-1914 (Nju Hejvn, 1966),
str. 189 i dalje. U vezi s jednom specifinom epizodom vidi u E.
Schroeter, "Rome's First National State Architecture: The Palazzo
Dejvid Kanadin
gledaju na Ringtrase, veinom podignutih sedamdesetih i

osamdesetih godina devetnaestog veka, trebalo da odraava
"veliinu Carevine"92. U Berlinu je ujedinjenje Nemake vizuelno izraeno "velianstvenim, prostranim ulicama, drveem zasaenim trgovima, spomenicima i ukrasima", ukljuujui tu i Stub Pobede, Rajhstag, Zigesale i Katedralu, pri
emu su sve graevine koncipirane u duhu ovinistike razmetljivosti, "tihog uvara nacionalne slave"93. Ajfelova kuia u
Parizu, sagraena povodom Svetske izlobe 1889, trebalo je
da "frapper le monde", da stoji kao "slavoluk tako impresivan kao to su oni koje su ranije generacije podigle u ast
osvajaa"94. Komisija za ureenje parkova u Vaingtonu, koja je preporuila zavretak i proirenje Lanfanovog ambicioznog plana, bila je takoe delimino motivisana slinim ciljevima. Jer, kao to je Olmsted objasnio, cilj je bio da se pojaa "utisak grandioznosti, moi i dostojanstvene velianstvenosti koji treba da obelei sedite vlade sastavljene od
velikih i neumornih ljudi." Zavretak Vaingtonovog memorijalnog centra, proirenje Bele kue, Union Stejna, Linkolnovog spomenika i plan za velelepne vladine zgrade oko Kapitola, sve to pripada tom periodu. I, kao to je komisija objasnila, kada ta nadletva budu zavrena, "arhitektonska
kompozicija e po dimenzijama i monumentalnosti biti ne-
uporediva s bilo kojom slinom skupinom dravnih ustanot.o c

vausavremenom svetu .
U tom okruenju izrazitog meunarodnog nadmetanja
Londonci nisu vie mogli onako koopemo i gordo da oboavaju svoju ofucanu prestonicu kao to je to inila prethodna generacija. I zaista, ve 1868. Bilder pie da "gospodstvena velelepnost prestonice predstavlja jedan od elemenata
nacionalnog prestia pa, prema tome, i nacionalne moi i
uticaja", te je stoga neophodno da arhitektura Londona postane "dostojna glavnog grada najbogatije nacije na svetu"96.
Ali tek su poslednjih decenija devetnaestog veka, kada se
inilo da je nacionalni presti ugroen, preduzete mere da
se prljavi, maglom obavijeni Dikensov grad preobrati u
imperijalnu prestonicu. Osnivanjem Saveta Londonskog
okruga 1888. London je konano dobio jedinstvenu administrativnu vlast, nezavisnu i od kraljevske samovolje i od
dravne moi, koja se energino ukljuila u izgradnju Kaunti Hola zapoetu 1908. godine97. Ministarstvo rata u Vajtholu, zgrade vlade na uglu Parlament skvera, Centralno sedite metodista i Vestminsterska katedrala, sve je to doprinelo utisku velelepnosti i velianstvenosti98. U Londonu je,
188
della Finanze, u H. A. Millon i L. Nochlin (prir.), Art and Architecture in the Service ofPolitics (Kembrid, Mas., 1978), str. 128-149.
92Marek, The Eagles Die, str. 173-177.
93P. Abercrombie, "Berlin: Its Growth and Present Day Function - II - The Nineteeth Century", Totvn Planning Review, iv
(1914), str. 308, 311; D. J. Hill,Impressions of theKaiser (London,
1919), str. 59-62; Prince von Biillow, Memoirs, 1897-1903 (London, 1931), str. 543.
94Trachtenberg, The Statue ofLiberty, str. 129.
189
95C. M. Green, Washington, 2 t. (Prinston, N J., 1962-1963), ii,

gl. 7; Reps, Monumental Washington, str. 91, 115; L. Craig et al.,
The Federal Presence: Arcbitecture, Politics and Symbols in U. S.
Govemment Building (Kembrid, Mas., bez datuma), naroito str.
244-265. Up. miljenje amerikog arhitekte Kasa Gilberta po kome
javne zgrade treba da pobuuju "opravdan oseaj ponosa prema
dravi" idabudu "simbolcivilizacije, kulture i ideala nae zemlje".
96Navedeno u Olsen, Growth ofVictorian London, str. 53.
97Briggs, Victorian Cities, str. 325, 332-333.
98A. Service, Edwardian Architecture: A Handbook to BuildingDesign inBritain, 1890-1914 (London, 1977), gl. 10; M. H.
Dejvid Kanadin
kao i u drugim veiikim gradovima, rastao broj monumentalnih, komemorativnih skulptura". Ali najznaajnije, najkoherentnije delo obnovljene izgradnje bilo je proirenje Mela, izgradnja Admiralskog slavoluka, obnova fasade Bakingamske palate i izgradnja ispred nje Viktorijinog spomenika. Ta velelepna, monumentalna, imperijalna celina, koja je
Londonu podarila jedini trijumfalni, ceremonijalni put, zavrena je izmeu 1906. i 1913- godine pod nadzorom Memorijalnog komiteta kraljice Viktorije, na ijem je elu bio
lord Eer100.1 u Londonu je, kao i u Vaingtonu, Rimu ili Parizu, bio element meunarodnog nadmetanja. Jer, kao to
je Balfor objasnio prilikom formiranja komiteta, cilj te institucije je da izgradi velelepnu, dostojanstvenu celinu "kakve
ve postoje u drugim nacijama, a koje mi moemo i da oponaamo i da sasvim lako nadmaimo"101.
Takav razvoj stvari je, u Londonu kao i drugde, stvorio
prostor za izvoenje ceremonijala koji je ve sam po sebi
predstavljao jo jedan vid meunarodnog nadmetanja. Jer
parvenue* monarhije Nemake i Italije ne samo to su svojim dvorskim ritualom, jahtama i vozovima teile da se nadmeu sa starijim dinastijama Evrope ve su se i svesno takmiile organizujui velike javne parade kraljevske rasko-
i102. Tako su u Austriji eststogodinjica habsburke dinastije, hiljadugodinjica kraljevine Maarske, zlatni i dijamantski jubilej Franje Josifa i carev osamdeseti roendan
proslavljeni s dotad nevienom pompom i grandioznou103. Italija je uzvratila udarac ekstravagantnom sahranom Vitorija Emanuela II 1878. i otkrivanjem njegovog
spomenika 1911, kada je takoe proslavljan i jubilej Ujedinjenja Italije104. U Rusiji je pogreb Aleksandra III 1894.
bio bez presedana po sjaju i velelepnosti, a proslava tristote
godinjice dinastije Romanov 1913- bila je koncipirana na
najviem mogunom nivou. A u Nemakoj su sahrana kajzera Vilhelma I i srebrni jubilej njegovog unuka bili isto
tako velianstveni105. Svemu tome su se prikljuili ak i republikanski reimi. U Francuskoj je Dan pada Bastilje izmiljen 1880. godine i od tada se slavio svake godine. Sahrana
Viktora Igoa 1885. i stogodinjica revolucije etiri godine
190
Port, "Imperial Victorian", Geograpbical Magazine, xlix (1977),

str. 553-562.
99Vidi dodatak, tabela 4. Vidi takoe Trachtenberg, The Statue ofLiberty, str. 100: "Kad je sredina veka prerasla u kraj veka,
izgradnja kolosalnih zdanja je dobila vei zamah, nadvisujui sve
gue ume spomenika manjih razmera koji su gotovo pretili da
ugue gradske trgove i panorame Evrope."
100G. Stamp, London, 1900 (London, 1978), str. 305.
101 E. i M. Darby, "The Nation's Monument to Queen Victoria", Country Life, clxiv (1978), str. 1647.
* skorojevika (Prim. prev.)
191
102U vezi s kraljevskim ritualima u Evropi krajem devetnaestog

veka vidi Baron von Margutti, TheEmperorFrancisjoseph and His
Times (London, 1921), str. 166-185; Princess Fugger, The Glory of
theHabsburgs (London, 1932), str. 100-140; A. Topham, Memories of theKaiser's Court (London, 1914), str. 85-86, 123, 184-202;
Hill,ImpressionsoftheKaiser, gl. 3; Count R. Zedlitz-Triitzschler,
Tivelve Years of the Imperial German Court (London, 1924), str.
46-60, 70-71, 95, 117, 165; M. Buchanan, Recollections of ImperialRussian Court (London, 1913), str. 143.
103 K. Tschuppik, The Reign of the Emperor Francis Joseph,
1848-1916 (London, 1930), str. 272, 354, 400.
104 G. S. Godkin, Life of Victor Emmanuel II, First King of
ltaly, 2 t., (London, 1879), ii, str. 233-244; Robertson, Victor
Emmanuel III, str. 103-106.
105C. Lowe, AlexanderIIIofRussia (London, 1895), str. 65-76,
289-303; R. K. Massie, Nicholas and Alexandra (London, 1968),
str. 42-45, 224-227; B. Tuchman, The Proud Tower: A Portrait of
the World before the War, 1890-1914 (Njujork, 1978), str. 403.
192
Dejvid Kanadin
kasnije bile su sveane ceremonije u velikom stilu106. U Sjedinjenim Amerikim Dravama slino su raskono bile proslavljene stogodinjica revolucije i etiristogodinjica Kolumbovog otkria Amerike. Istovremeno, predsednik ester Artur poeo je da razvija ceremonijal vezan za Belu kuu, a Gilbertov plan Vaingtona iz 1900. godine predviao je
obezbeivanje "velikog prostora na kojem se mogu odravati javne sveanosti i zvanine ceremonije"107.
I
opet je element nadmetanja bio vredan panje. Engl
ski dopisnik iz Moskve i Sankt Peterburga, izvetavajui za
Tajms o sahrani Aleksandra III, setio se da je "retko, a moda
i nikad pre toga bila viena tako velianstvena ceremonija
na otvorenom. Ona se moe meriti, mada je moda ne moe
nadmaiti, samo s Viktorijinom jubilejskom procesijom do
Vestminsterske opatije"108. Isto tako, kada je kralj Edvard VII
posetio Nemaku 1909. godine, kajzer je bio odluio da za106 Mosse, "Caesarism, Circuses and Monuments", str. 172;
Rearick, "Festivals in Modern France", str. 447-448.
107Reps, Monumental Wasbington, str. 72-73, 85; S. M. Alsop,
Lady Sackville: ABiography (London, 1978), str. 27-30. Jedna od
posledica takve elje da se moni monarsi i predsednici u oima
javnosti pokau jo monijim (zbog ega su se i vie izlagali javnosti) bio je i vei broj ubistava: ameriki predsednik Garfild 1881; ruski car Aleksandar I I 1881; francuski predsednik Karno 1894; premijer panije Kanovas 1897; austrijska caricajelisaveta 1898; italijanski kralj Umberto 1900; ameriki predsednik Makinli 1901; ruski predsednik vlade Stolipin 1911; panski premijer Kanalehas
1912; austrijski nadvojvoda Franc Ferdinand 1914. Nasuprot tome, u Engleskoj su se svi nasrtaji na Viktorijin ivot desili izmeu
1840. i 1882. Pompa bez moi je bila daleko bezbednija od pompe
kombinovane s apsolutizmom. Vidi Tuchman, The Proud Toiver,
str. 72,76; Longford, Victoria, R. /., str. 188-189; 211-212,490, 560561.
108Lowe, Alexander III, str. 66-67.
193
seni engleskog kralja velelepnim ceremonijalom. I uprkos

izvesnim nezgodama, uspeo je u tome. Kraljevski domoupravitelj se kasnije poverio svom dnevniku:
Car je bio ushienen posetom kralja Edvarda i rekao je: "Englezi ne
mogu da nas dostignu u ovim stvarima", mislei na sjajnu procesiju, kraljevske odajeu zamku, banket, dvorskibal i tako dalje109.
ak ni Amerikanci, ma koliko bili ponosni na egalitarizam
svog drutva, nisu bili imuni na takva nadmetanja. Na razmeu dva veka, kad su injeni pokuaji da se proiri Bela
kua, glavna briga je bila to to njene skuene odaje nisu
bile podesne za prijeme, to je za posledicu imalo "stalni
nedostatak onog reda i dostojanstva kojima je trebalo da
se oni odlikuju".110
U takvim takmiarskim uslovima srena okolnost - mada
u velikoj meri sluajna - bila je moda injenica to je s tim
porastom interesovanja za ritual i ceremoniju koincidirala i
engleska muzika renesansa, koju je otpoeo Pari, svojom
preduzimljivom revnou podstakao Stanford i zatim njome rukovodio genijalni Elgar, prvi engleski kompozitor posle Persela poznat u meunarodnim razmerama111. Jedan
od aspekata te obnove bilo je poveano zanimanje za muziku istoriju i patriotske himne, to dobro ilustruje injenica
da se u dvema decenijama, izmeu 1890. i 1910. godine, pojavilo vie istorija muzike i horskih aranmana nacionalne
himne nego u bilo kojem drugom periodu pre i posle to-
109Zedlitz-Triitzschler, Tivelve Years at the Imperial German

Court, str. 257.
110Reps, Monumental Washington, str. 131.
111 F. Howes, The English Musical Renaissance (London,
1966), gl. 7-9; Kennedy, Ralph Vaughan Williams, gl. 1.
194
Dejvid Kanadin
ga112. Jo vanije je bilo to to je takav procvat onemoguio

dalje optube da velike kraljevske sveanosti predstavljaju
sramotu i smrt za englesku muziku; o njima se sada govorilo
kao o festivalima domaih talenata. U skladu s tim, krunisanja Edvarda VII i Dorda V krasila su specijalno naruena
dela Stanforda, Parija, Elgara, Dermana i Salivana113. Istovremeno, poboljanje standarda horova i orkestara znailo
je i dobro izvoenje. U tome su kljunu ulogu odigrali ser
Dord Stejner, orgulja u Katedrali sv. Pavla od 1872. do
1888. godine, i ser Frederik Brid, njegov pandan u Vestminsterskoj opatiji od 1882. do 1918. Pod vrstim, uspenim vostvom, horovi su postali struno obueni i uvebani, zauzimali su svoja mesta po redu, ponaali se dostojanstveno i bili obueni u stihare114. Rezultat toga je bio neupo-
redivo vii standard krunidbenih sveanosti poetkom dvadesetog veka u odnosu na prethodni period. Konano, rad
ser Voltera Parata, koji je bio na elu Kraljevog orkestra od
1893- do 1924, doveo je do poboljanja celokupne organizacije. Jer, dok je on bio na tom mestu, ono je prestalo da
bude sinekura i Parat je postao vrhunski autoritet u araniranju muzike za velike kraljevske sveanosti115. Takav razvoj
je doveo do trijumfalne saradnje Brida i Parata u muzikim
aranmanima za krunisanje Edvarda VII i Dorda V.
U istom tom periodu stav zvanine crkve prema ritualu i
ceremoniji znatno se izmenio. Nesvesno ponavljajui Badota, Samjuel Vilberfors je jo 1865. zabeleio da "veruje
kako je engleski duh poeo da tei viem ritualu", a naredne
decenije su potvrdile njegovo predvianje. Biskupi su poeli da nose purpurne mantije i biskupski skiptar116. Odeda,
stihari, tamjan i oltarske svee postali su sve uobiajenija
pojava u katedralama i gradskim crkvama. Godine 1887. i
opet 1897. svetenici koji su sluili na Viktorijinim jubilejima nosili su dugake ogrtae i epitrahilje u boji, to je predstavljalo ivopisnu novinu. I, kao i kad je svetovna strana
kraljevskog rituala bila u pitanju, jedan od motiva je bila
delimino elja da se privue radnika klasa. E. V. Benson,
nadbiskup od Kenterberija, zapisao je nakon zlatnog jubileja da su "danima posle toga svi oseali da je socijalistiki
112Istorijska objanjenja vidi u Musical Times, xix (1878), str.

129-130,196-197, 260-262, 315-318, 379-381, 438-439; F. K. Harford, God Save the Queen (London, 1882); A. C. Bunten, "God
Save the King": Facsimiles of the Eearliest Prints of our National Anthem (London, 1902); W. H. Cummings, "God Save the
King": The Origins and History of the National Anthem (London, 1902); S. Bateman, Our Illiterate National Anthem: AJacobite Hymn and Rebel Song (London' 1911). U vezi s horskim
aranmanima vidi dodatak, tabela 3.
113Detaljne opise muzike na tim krunisanjima vidi u Musical
Tunes, xliii (1902), str. 387-388, 577-584; lii (1911), str. 433-437.
Vidi takoe Sir A. C. Mackenzie, A Musician's Narrative (London,
1927), str. 155; C. L. Graves, HubertParry: HisLife andWork, 2 t.
(London, 1926), ii, str. 28-31, 56-57; W. H. Scott,EdivardGerman:
An Intimate Biography (London, 1932), str. 152-154; P. M.
Young, Sir Arthur Sullivan (London, 1971), str. 248, 261; H. P.
Greene, Charles Villiers Stanford (London, 1935), str. 223-224.
114Chadwick, Victorian Church, str. 385-387; Rainbow, Choral Revival in theAnglican Church, str. 286-289; W. Sinclair, Memorials of Saint Pauls Cathedral (London, 1909), str. 411-412;
195
Bridge, Westminster Pilgrim, str. 65-77, 172-178, 182-186, 222234.

115Sir D. Tovey i G. Parratt, Walter Parratt: Master oftheMusic (London, 1941), str. 90-91, 96-102, 119. Parat je takoe bio
orgulja u Kapeli sv. ora u Vindzoru, od 1882. do 1924, a
1897. priredio je izdanje "Horskih pesama u ast Njenog velianstva kraljice Viktorije", u koje je uvrstio Stanfordove, Bridove,
Parijeve i Elgarove kompozicije.
116Chadwick, Victorian Church, str. 311.
196
Dejvid Kanadin
pokret bio matiran"117. Vredno je panje to to biografije i

seanja prelata s kraja viktorijanske epohe i iz vremena
Edvardove vladavine sadre podrobne opise sloenih priprema za velike kraljevske ceremonijale - neto to je
upadljivo nedostajalo u slinim knjigama njihovih prethodnika. Posebno je Randal Dejvidson postao crkveni
autoritet bez premca u pitanjima kraljevskog rituala, uestvujui na Viktorijinom zlatnom jubileju kao dekan kanonik u Vindzoru, a na jubileju Dorda V kao nadbiskup od
Kenterberija.118Istovremeno je sama Vestminsterska opatija preureena u ivopisnije i dostojanstvenije mesto za izvoenje velikog ceremonijala. Orgulje su prepravljene 1884. i
1894; pevnica je rekonstruisana i dobila je elektrino osvetljenje; horisti su dobili crvene mantije 1897; a lord RouT
zberi je poklonio nov krst za glavni oltar 1899119. Tako se
u vreme krunisanja Edvarda VII odnos crkve prema ritualu upadljivo razlikovao od njenog odnosa u prvim danima
Viktorijine vladavine. Doslin Perkins, sakristan u Opatiji
(i sam zasluan za mnoga poboljanja) objanjava:
Sve to je makar izdaleka navodilo na takvo blistavo zameateljstvo bilo je nezamislivo... Stvari koje su 1838. prihvatane bez pogovora, nailazile su na otru osudu 1902... Svi su delili miljenje
da je neophodno postizanje visokog standarda bogosluenja i
ceremonijala na sveanom posveenju Edvarda VII120.
117A. C. Benson, The Life of Edivard White Benson, sometime Archbishop ofCanterbury (Lodnon, 1899), str. 133.
118 G. K. A. Bell, Randall Davidson: Archbishop of Canterbury, 3. izd. (London, 1952), str. 118-119, 307-311, 351-357,
367-372, 608-611, 1300-1301.
119Perkins, Westminster Abbey: Its Worship and Omaments,
i, str. 112, 187, 189; ii, str. 16-17, 111; iii, str. 163, 169, 179.
120Ibid, ii, str. 111. Perkins je bio sakristan u Vestminsteru
od 1899. do 1958.
197
I,
po miljenju oveka koji je bio izuzetno sklon ekle
jastikoj grandioznosti kao to je to bio Perkins, rezultat je
bio potpun uspeh:
S kraja na kraj oltar je blistao od inija za priloge, kondira, putira... Amaterima rituala iz devetnaestog veka, sa svojim specijalno
napravljenim sasudama, bledim cvetnim ukrasima, taj prizor je
dao i te kako potrebnu lekciju121.
V
Upravo u taj znatno izmenjeni kontekst, domai i meunarodni, treba smestiti razraeniji i privlaniji kraljevski ritual druge faze. Od sedamdesetih godina devetnaestog veka
nadalje, u Engleskoj i drugim zapadnim zemljama poloaj
dravnih poglavara dobio je vei ceremonijalni znaaj. Oboavani monarh, koji je u blistavoj paradnoj koiji prolazio
trijumfalnim putevima nije vie bio, kao to je to bio sluaj
s njegovim prethodnicima, samo na elu drave ve je sada doivljavan i kao glava nacije122. U Engleskoj, kao i drugde u Evropi, dotad nevien razvoj industrije i drutvenih
odnosa, kao i masovno irenje ute tampe, uinili su istovremeno i mogunim i neophodnim da monarh, u svom
ritualnom sjaju, bude predstavljen na sutinski nov nain,
kao simbol konsenzusa i kontinuiteta kojem se svako moe prikloniti123. A kako su meunarodni odnosi postajali
sve napetiji, to je jo vie podstaklo "izmiljanje tradicije",
121Perkins, Coronation Book, str. 336-337.
122 Vidi pismo profesora Normana Kona profesoru Terensu
Rejnderu navedeno u Terence Ranger, "The Invention of Tradition in Colonial Africa" (Past and Present Conference Paper, 1977),
str. 85, nap. 31.
123Hobsbawm, "Inventing Traditions", str. 15.
Dejvid Kanadin
jer se nacionalno suparnitvo izraavalo i sublimiralo u ceremonijalnom nadmetanju. Samo se u jednom bitnom pogledu englesko iskustvo razlikovalo od iskustava drugih
zapadnih nacija: u Rusiji, Nemakoj, Italiji, Americi iAustriji
procvat ceremonijala je bio usredsreen na dravnog vou
koji je jo uvek imao stvamu mo. Meutim, u Engleskoj,
iako je ceremonijalna senka moi bacana na monarha, sutina je sve vie bila negde drugde.
Retrospektivno gledano, ini se da takav razvoj konteksta i okolnosti pomae objanjenju promena u izvoenju i
"znaenju" rituala. Ali, u ono vreme, to verovatno nije bilo
tako zamiljeno kao to se moda ini. Jer ta koherentna sintaksa i jezik simbola i znaenja stvarani su postepeno, kako
je jedna ceremonija sledila za drugom. Posle pedeset godina provedenih na prestolu Udovica iz Vindzora je 1887. pristala - mada krajnje nevoljno - da prisustvuje jednoj velikoj
zvaninoj sveanosti u Londonu. To je zaista bio rizik jer se
zbog njene donedavne nepopulamosti nije moglo predvideti na kakav e prijem naii. A Viktorijino odluno odbijanje da nosi kmnu i sveanu odeu s dravnim obelejima samo je pojaavalo takve strepnje. Cak ni princeza Aleksandra, ija mo da ubedi kraljicu nije imala premca, nije uspela u svojim pokuajima da navede Viktoriju da se predomisli124. Ipak, zlatni jubilej, s procesijom i slubom zahvalnosti
u Opatiji, bio je veliki uspeh: "Sveanost kakvu ovaj narataj
nije video... najvea dravna ceremonija ove generacije"125
Dijamantski jubilej, planiran s vie samopouzdanja i izvesnosti deset godina kasnije, bio je jo velianstveniji. Evo ta
je sama kraljica, prijatno iznenaena, zabeleila:
Mislim da niko nikad nije doekan takvim ovacijama kao ja dok

sam prelazila tih est milja ulicama... guva je bila neopisiva, a
oduevljenje zaista izvanredno i duboko dirljivo126.
198
124Battiscombe, Queen Alexandra, str. 174.

125lllustrated London News, 25. jun 1887; Longford, Victoria. R. I.. str. 626.
199
Zatim su usledili Viktorijin pogreb, krunisanje Edvarda

VII, krunisanje i durbar* Dorda V, pa inauguracija njegovog sina za princa od Velsa u Karnarvonskom zamku. Do
tada su dravne i kraljevske slube koje su pokazale onako
alosno neznanje u ranijim sluajevima i prilikom organizovanja ceremonijala 1887. godine, postale pravi eksperti.
Nezgode su jo uvek mogle da se dese, kao kad su se konji otrgli na Viktorijinom pogrebu. Ali takve nezgode su
bile retke i, kao u tom konkretnom sluaju, same po sebi
su se smesta svrstavale u "tradiciju"127. Pedantno planiranje, narodni entuzijazam, obilno izvetavanje i dotad nevien sjaj inili su uspean spoj. Dok su Nelsonov i Velingtonov pogreb bili i grandiozniji i izazvali veu panju naroda od pogreba monarha s poetka devetnaestog veka,
oprotajni obredi posveeni Viktoriji i Edvardu daleko su
nadmaili Gledstonovu sahranu128.
Za uspeno odvijanje sveanosti, u onoj meri u kojoj je
ono zavisilo od boljeg izvoenja, najzaslunija su tri oveka. Prvi je Redinald Bret, vikont Eer, eminence grise u
britanskim vladajuim kmgovima na razmeu dva veka,
prijatelj kraljice Viktorije, Edvarda VII i Dorda V, mini126Ziegler, Croum and People, str. 23; Longford, Victoria, R.
str. 685-691.
*
Jutamji prijem indijskih prineva kod engleskog kralja kao
cara Indije. (Prim prev.)
127 Sir F. Ponsonby, Recollections of Three Reigns (London,
1951), str. 32-33, 83-94, 271-272.
128 P. Cunnington i S. Lucas, Costume for Birtbs, Marriages
andDeaths (London, 1971), str. 240.
Dejvid Kanadin
star rada od 1895. do 1902, zamenik upravnika i podnamesnik Vindzorskog zamka od 1901. do 1928. godine. On
je bio odgovoran ne samo za redekorisanje kraljevskih palata i sreivanje kraljevskih arhiva posle Viktorijine smrti
ve i za kompletno planiranje svih sveanosti, od Viktorijinog dijamantskog jubileja do pogreba Edvarda VII129. Teorijski, za takve dogaaje bio je odgovoran vojvoda od Norfolka kao nasledni kraljevski ceremonijal-majstor, nadzornik dvorskih konja, upravnik dvorca i veliki komornik. Ali
Eerov arm, takt, smisao za istoriju, smisao za organizaciju i
ljubav prema ceremonijalu obezbedili su mu preuzimanje
lavovskog dela tog posla. A posla je bilo mnogo. Jer mnogo
je vremena prolo od poslednje velike kraljevske sveanosti
i niko nije mogao tano da se seti ta treba da se radi. "Nepoznavanje istorijskog presedana", ozlojeeno je jednom primetio Eer, "kod ljudi iji je posao da znaju, udesna je
stvar." Ali, uprkos takvim preprekama, njegove briljivo probane i na pedantnim istraivanjima zasnovane sveanosti bile su izvanredno uspene, pa je dobijao "veliki broj estitki"
i od kraljevske porodice i od politiara. Ipak, Viktorija je,
shodno antipatiji koju je celog ivota gajila prema Velikom Starcu, mislila da je Eerova briljiva i taktina organizacija Gledstonove dravne sahrane u Vestminsterskoj
opatiji mirisala na "pogreno usmereno oduevljenje"130.
Eerovo zanimanje za kraljevski ritual odgovaralo je zainteresovanosti za istu tu stvar samog Edvarda VII. Jer, dok
je njegova majka bila nevoljni uesnik u javnom ceremonija-
lu, nerado pristajui na raskonu odeu i pojavljivanje u javnosti, Edvard je i te kako voleo da se "pokazuje podanicima,
opremljen atributima svog suvereniteta"131. On je neprekidno kritikovao majinu turobnu oaloenost, a takoe mu
je bilo mrsko i to to ga je njegov neak, kajzer, nadmaivao
u raskoi. Tako je, kao kralj, imao dvostruki podstrek da istakne grandioznost monarhije. I, uz Eerovu pomo, spektakularno je uspeo u tome. I upravo je Eer odao priznanje
"neobinoj sposobnosti" svog gospodara da "vizuelizuje sveanost", njegovoj "spremnosti, mati i izmiljanju", koji su,
zabeleio je on, "primami darovi bez kojih je improvizacija
nemoguna" (moj kurziv)132.Jasnije osetivi takmiarski element u novom ceremonijalu, jedan drugi dvoranin je, s oiglednim odobravanjem, zabeleio: "Na kralj pravi bolje
spektakle od Vilhelma. On je otmeniji i dostojanstveniji.
Vilhelm je trapav, nervozan i neugledan."133
Zato je bilo potpuno logino da jedan od Edvardovih prvih poteza bude ponovno uvoenje zvaninog otvaranja
parlamenta kao sveane ceremonije, s procesijom u paradnim koijama du ulica Londona i kraljem koji, opremljen
svim znacima dostojanstva, lino ita govor s prestola - neto to Viktorija nije uradila tokom etrdeset godina134.1, na
ironian nain, upravo je Edvardov pogreb, na kojem je sveprisutni Eer opet imao udela, bio "najgrandioznija dravna
sveanost u kojoj mu je bilo sueno da uestvuje". Posebno
je znaajno bilo izlaganje tela u Vestminster Holu - "novina
koja je naila na izvanredan odziv u narodu". Kolona od e-
129 P. Fraser, Lord Esher: A Political Biography (London,

1973), str. 68-71, 80-83.
130M. V. Brett i Oliver, vikont Eer (prir.),Joumals and Letters of Reginald, Viscount Esber, 4 t. (London, 1934-1938), i, str.
204-207,214-217,331-332,274-287,304,322, 333, 337; iii, str. 5.
131Bodley, Coronation ofKingEdivard the Seventh, str. 205.

132 Lord Esher, Cloud Capp'd Totvers (London, 1927), str.
182-183.
133NavedenouJ. Elliot,FallofEagles (London, 1974), str. 137.
134Lee, KingEdtvard the Seventh, ii, str. 21-23.
200
201
Dejvid Kanadin
tvrt miliona ljudi prola je pored kovega: nikada ranije nije

toliki broj obinih Ijudi, lino, pojedinano, odao poslednju potu jednom britanskom monarhu. I upravo je ta novina, kombinovana s dugom procesijom ulicama Londona, s
kovegom na lafetu koji su vukli pripadnici mornarice, posle ega je sledio privatniji ukop u Vestminsteru, primenjeni
na pogrebima Dorda V i Dorda VI135.
Ako je Eer bio strunjak i dobar organizator, a sam
Edvard ulivao entuzijazam i davao podrku, Elgar je bio taj
ije su kompozicije uzdigle ceremonijalnu muziku od sasvim beznaajne sporedne stvari do umetnikih dela koja su
vredela sama po sebi. Njegov "Imperijalni mar" ["Imperial
March"] iz 1897. bio je hit dijamantskog jubileja i, zahvaljujui tom uspehu, Elgar je postao nezvanini nacionalni muziki laureat. Pet godina kasnije komponovao je "Krunidbenu odu" ["Coronation Ode"] povodom stupanja na presto
Edvarda VII; u nju je, na kraljev zahtev, ukljuio horsku postavku populame i ganutljive pesme "Velianstvena parada
broj jedan" ["Pomp and Circumstance Number One"] koja
je posle toga obila svet pod nazivom "Zemlja nade i slave"
["Land of Hope and Glory"]. Zatim je, povodom stupanja na
presto Dorda V, na red doao "Krunidbeni mar" ["Coronation March"] i muzika predstava "Kruna Indije" ["The
Crown of India"] za delhijski durbar. Takva dela, koja su odraavala Elgarovu iskrenu ljubav prema ivopisnosti, raskoi, preciznosti i sjaju, pruala su idealnu vojnu, muziku pozadinu velikim kraljevskim ceremonijama136. Istovremeno,
ta dela ne treba doivljavati kao otelovljenje bombastine,
gorde, gizdave samouverenosti karakteristine za Edvardovo doba137.Jer Elgarove velike kompozicije esto su pogrebne, melanholine, enjive, refleksivne i introspektivne.
Cak i sjajni lajtmotiv njegove prve simfonije, tako blistavo
oplemenjen i trijumfalan pri kraju poslednje sekcije, ni u
jednom trenutku nije u potpunosti lien sumnje i mraka,
nesigurnosti i oajanja, koji se provlae kroz celo delo138. Ali
iako je sva stvama nenost Elgarove muzike esto zaboravljana zbog ekspanzivne agresivnosti rei ukomponovanih
u njegova dela, Elgarovi marevi i melodije su ipak postali
neizbena pratnja svih velikih kraljevskih dogaaja - i tako
je ostalo i do danas.
Uz veliki lini doprinos te trojice ljudi, javna slika britanske monarhije bila je temeljno izmenjena u godinama pred
Prvi svetski rat, jer je stari ceremonijal uspeno prilagoen u
skladu s domaom i meunarodnom situacijom, a novi ceremonijal je izmiljen i prikljuen starom. Te promene se jasno odslikavaju u dotad nevienom nainu na koji su kraljevske sveanosti iskoriavane u komercijalne svrhe. Jer,
mada nema precizne statistike, jasno je da masovna proizvodnja suvenira vezanih za kraljevske sveanosti potie iz
tog vremena jer su se proizvoai uzdali u injenicu da kraljevski ceremonijal ima prou na masovnom tritu kao nikad do tada139. Na slian nain, nove, potroaima okrenute
202
135Ibid, ii, str. 720.

1361. Parrott, Elgar (London, 1971), str. 7, 18, 65; P. M. Young,
Elgar, O. M.: A Study of a Musician (London, 1955), str. 79, 97,
222, 288.
203
137Ovakvo tumaenje Elgarove muzike vidi u A. J. Sheldon, EdwardElgar (London, 1932), str. 16, 33,48; C. Lambert,MusicHo!,
3. izd. (London, 1966), str. 240; D. M. McVeagh, Edtvard Elgar:
His Life and Music (London, 1955), str. 181; B. Maine, Elgar:
HisLifeand Works (London, 1933), ii, str. 196-197, 297-300.
138Reitiji prikaz ovog tumaenja vidi u M. Kennedy, Portrait
ofElgar (London, 1968), str. 132-153, 202-209.
139May, Commemorative Pottery, str. 73-74; D. Seekers, Popular Stajfordshire Pottery (London, 1977), str. 30-31.
204
Dejvid Kanadin
firme kao to su Rauntri, Kadberi i Oksou koristile su kraljevske sveanosti za svoje reklamne kampanje, a lokalne
vlasti poele su da distribuiraju pehare, vreve i druge suvenire. Isto tako je povodom Viktorijinog zlatnog jubileja
za prodaju proizvedeno vie privatnih komemorativnih
medalja nego povodom sva etiri prethodna velika dogaaja zajedno, a krunisanje Edvarda VII predstavljalo je jo
jedan raj za proizvoae medalja. Uz to, godine 1887. prvi
put su u prodaju putene komemorativne medalje sline
onima koje su sluile u kampanjske svrhe, i noene su na
levoj strani grudi; to je bila jo jedna novina koja je usvojena na svim sledeim krunisanjima i jubilejima u tom periodu140. Tako su, kad je re o krazima i medaljama, kao i
o muzici i raskoi, poslednja etvrtina devetnaestog veka i
prva decenija dvadesetog veka predstavljale zlatno doba
"izmiljene tradicije", jer je monarhija privlaila sve ire
mase u industrijskom drutvu na nain koji se nije mogao
ni zamisliti samo pola veka ranije.
Pridavanje veeg znaaja ritualu nije bilo ogranieno
samo na kraljevsku porodicu. I u mnogim drugim sferama
stari i propali ceremonijali su oivljeni, a nove institucije
su preruene tako da dobiju staromodnu dra drevnog
iako izmiljenog prizora. U Londonu je spektakl u ast
gradonaelnika obnovljen kao velika sveanost, a u provincijskim gradovima nove barokne venice i jaanje koncepta graanskog dostojanstva predstavljali su jo jedan
dokaz procvata graanskog rituala. Novi univerziteti od crvene cigle, namemo graeni u starinskim arhitektonskim
stilovima, s rektorima koji su pripadali aristokratiji, sa starinskim odorama i raskonim diplomskim ceremonijama,
bili su deo slinog nastojanja141. U dominionima je reim
velikog vicekraljevstva koji je ustanovio lord Daferin u Otavi
kada je bio glavni guvemer Kanade (1872-1878) predstavljao presedan koji je kasnije uveden i u Australiji, na Novom Zelandu i u Junoj Africi142. A tri delhijska durbara iz
1877, 1902. i 1911. oznaila su visok nivo javnih nastupa mada ne i one nevidljive moi - engleskih vlasti u Indiji.
Istovremeno, sistem davanja odlikovanja se u velikoj meri
proirio, pa su ustanovljeni Orden Indije, Viktorijin kraljevski orden, Orden za zasluge i Orden poasnog viteza, a
obnovljene su i velike ceremonije dodeljivanja Ordena viteza podvezice i Ordena kupatila143. Ukratko, okrepljeno i
ritualizovano javno lice britanske monarhije predstavljalo
je samo jedan primer optijeg bujanja novog ili obnovljenog ceremonijala u tom periodu, to je bilo karakteristino za javni ivot i u Engleskoj, i u Evropi, i u Americi, i to
ne samo na nivou dravnih voa ve i mnogo ire.
140
Zvanine medalje proizvodila je i Kraljevska kovnica je bilo jo jedna novina - godine 1887, 1897, 1902. i 1911. Vidi
Rodgers, Coronation Souvenirs, str. 38-41; Edmundson, CollectingModem CommemorativeMedals, str. 54-61; H. N. Cole, Coronation and Commemoration Medals, 1887-1953, str. 5. Vidi
takoe dodatak, tabela 2.
205
141 D. Cannadine, "From 'Feudal' Lords to Figureheads: Urban Landownership and Aristocratic Influence in NineteenthCentury Towns", Urban History Yearbook, v (1978), str. 26-27,
31-32; M. Sanderson, The Universities and British Industry,
1850-1970 (London, 1972), str. 81.
142R. H. Hubbard, Rideau Hall: An Illustrated History of Govemment House, Ottawa, from Victorian Times to the Present
Day (Lodon, 1977), str. 20-38.
143 Sir. I. de la Bere, The Queen's Orders of Chivalry (London, 1964), str. 129, 143, 144, 149, 168, 171, 177, 178; Perkins,
Westminster Abbey: Its Worship and Omaments, ii, str. 202.
206
Dejvid Kanadin
VI
ji postavlja i razreava kraljeve, a Dord VI je bio sin svoga oca, ne samo po tome to je bio sklon konzervativcima
ve i zato to je njegovo javno dranje bilo nepristrasno.
ak su i njegova prava da bude konsultovan, da upozori i
ohrabri bila relativno smanjena. Godine 1940. eleo je da
Halifaks bude predsednik vlade, a 1945. bilo mu je ao to
eril odlazi, ali ni u jednom od tih sluajeva nije imao
mo da utie na dogaaje146. Evolucija ustavne monarhije
bila je zavrena.
Od nemoi do dranja po strani, do potovanja, do uzvienosti, linija se nije prekidala, a razvijala se zahvaljujui
visokom ugledu monarha kao pojedinaca. Posebno je
Dord V, sjedinivi linu estitost svoje babe s javnom
spektakularnou svog oca, stvorio sintezu koju su usvojila oba njegova dugoprestolojua naslednika147. S jedne
strane, on je, kao i njegov otac, poklanjao punu panju
javnom ritualu i ceremonijalu i bio opsednut takvim stvarima kao to su korektno odevanje i noenje odlikovanja;
ali, istovremeno, njegov privatan ivot je bio kombinacija
nepretencioznosti seoskog dentlmena i uglednog pripadnika srednje klase148. Moda sluajno, ali svakako veoma
uspeno, Dord V je nastojao da bude i neko ko je uzvien i neko ko je domain, oinska figura cele imperije, a
ipak, sam po sebi, glava porodice s kojom se svako moe
poistovetiti. (Zanimljivo je to to je Edvard VIII odbacio
oba elementa te sinteze, ni najmanje ne marei za ceremonije i ivei bumim i iakomislenim privatnim ivo-
U treem razoblju, izmeu 1914. i 1953, kontekst se

jo jednom temeljno menja, tako da ritual britanske monarhije prestaje da bude samo jedan vid iroko rasprostranjene takmiarske inventivnosti i postaje jedinstven izraz
kontinuiteta u periodu dotad nevienih promena. Za poetak emo samo rei da je formula monarhije, velike u
ceremonijalnom smislu, ali politiki neutralne, koja je bila
karakteristina za pozno viktorijansko doba i za vladavinu
Edvarda VI, ponavljan na strogo konstitucionalan nain,
jer je ograniena mo koju je Edvard VII imao bila jo vie
oslabljena za vreme vladavine trojice njegovih naslednika.
Iako je, na primer, Dord V morao da odigra neku ulogu
u ustavnoj krizi koju je nasledio prilikom stupanja na presto, u izboru premijera meu konzervativcima 1923- i formiranju Narodne vlade 1931, i mada je lino bio naklonjen konzervativcima, on je u vrenju svojih javnih, ustavnih dunosti zadrao savesno ispravan i nepristrasan
stav144. On je bio figura u politici, to se na odgovarajui
nain odraavalo na njegov poloaj figure u ceremonijalu,
ostvarujui tako predvianje jednog radikala iz 1913- godine koji je primetio: "U Engleskoj kralj radi ono to narod eli. On e biti socijalistiki kralj."145Abdikacija Edvarda VIII bila je jo jedan jasan dokaz da je parlament taj ko-
144Nicolson, King George the Fifth, str. 98-101, 218, 486-490,

597-601; E. Longford, The Royal House of Windsor (London,
1976), str. 65, 91; R. Rhodes James (prir.), Memoires ofa Conservative: J. C. C. Davidson's Memoirs and Papers, 1910-1937
(London, 1969), str. 177-178.
145Navedeno u J. A. Thompson, "Labour and the Modern British Monarchy", South Atlantic Quarterly, lxx, (1971), str. 341.
207
146 Wheeler-Bennett, King George VI, str. 636-637, 649-650;

Longford, House ofWindsor, str. 91.
147J. A. Thompson i A. Mejia, Jr., The Modem British Monarcby (Njujork, 1971), str. 38.
148Longford, House ofWindsor, str. 63.
208
Dejvid Kanadin
tom149.) Za razliku od Edvarda VIII, Dord VI je namerno

uzeo to ime da bi naglasio povratak stilu svoga oca. I zaista, prilikom njegovog stupanja na presto Boldvin je zabeIeio da e se "narodu on dopasti zato to vie od ostale
svoje brae karakterom i umom lii na oca"150. Opet je monarh priljeno ispunjavao javne, ceremonijalne dunosti,
istovremeno uivajui u domaem ivotu koji je bio prava
suprotnost ivotu njegovog starijeg brata151. Kao i njegov
otac, on je posedovao kvalitete "hrabrosti, upornosti, ljubaznosti, odanosti": on je bio ovek koji je pobedio svoje
mucanje i odluno odbio da napusti London za vreme
Drugog svetskog rata152. Ako je njegov otac bio "Dord
Mnogovoljeni", on je za uzvrat bio "Dord Odani".
U tim okolnostima monarhija se, naroito u znaajnim,
ceremonijalnim prilikama, pojavljivala kao otelovljenje
konsenzusa, stabilnosti i zajednitva. I zaista, veliki kraljevski rituali, ceremonijal na Dan primirja i kult Boia sa svojom venom tendencijom ka sve veoj popularnosti (u poslednja dva sluaja kraljevska porodica je takoe igrala istaknutu ulogu) predstavljali su najvee proslave konsenzusa. u
kojima su kraljevska porodica, pojedinane porodice i nacionalna porodica bile zajedno. Izmeu 1914. i 1953- godine
Britanija je pretrpela niz unutranjih promena koje su svojom zamanou prevazilazile one iz prethodnog razdoblja.
Izmeu 1910. i 1928. Britanija je od drave s jednim od naj-
ogranienijih birakih prava u Evropi prerasla u zemlju s

potpunim, zrelim izbornim sistemom, pri emu je postojao
strah od "ratom iscrpljenog i gladnog proletarijata ija je biraka mo dobila ogromnu prevagu"153. Liberalnu stranku je
potisnula Laburistika partija kao druga najjaa stranka u
zemlji, a propast velikih aristokratskih porodica, naroito
posle Drugog svetskog rata, dovela je do sve vee izolovanosti krune u londonskom drutvu. Generalni trajk i Velika
depresija doneli su sa sobom nevienu netrpeljivost i bedu
koji su se mogli meriti sa stanjem za vreme dva svetska rata.
U skladu s tim, politiki neutralna i lino potovana monarhija predstavljana je, s velikim uspehom, kao "sredite stabilnosti u smutnom vremenu", a najefektniji vid toga bila
je njena uzdrana, starinska, ceremonijalna velelepnost154.
To je, delimino, u velikoj meri bilo olakano pokomou medija, koji su nastavili da o velikim dravnim ceremonijama izvetavaju s uzdranim strahopotovanjem. I zaista,
kako je drukije bilo moguno tretirati instituciju koja je objedinjavala politiku neutralnost i lini integritet; nije bilo
nieg to se moglo kritikovati ili karikirati u Rolandsonovom
ili Gilrejevom maniru. Od Partrida do eperda i Ilingvorta
karikature kraljevske porodice bile su svedene na slike kojima se estita pojedinim lanovima na uspenim putovanjima u slubi imperije, pozdravlja kua Vindzora ili ali zbog
smrti suverena. Kad je Lou 1936. godine pokuao da objavi
karikaturu koja se kritiki odnosila prema monarhiji, nijedne londonske novine nisu htele da je prihvate155.Jer uredni-
149Thompson i Mejia, op. cit., str. 73, 79.

150Navedeno u R. Lacey, Majesty: Elizabeth II and the House
ofWindsor (London, 1977), str. 109151 Ikonografiju kraljevske porodice u dvadesetom veku vidi
u R. Strong, "The Royal Image", u Montgomery-Massingberd
(prir.), Burke's Guide to the British Monarchy, str. 112.
152Ziegler, Crotvn and People, str. 76-77.
209
153Wheeler-Bennett, King George VI, str. 160.

155Walker, Daily Sketches, str. 13, 23, 126-127; Wynn Jones,
Cartoon History of the Monarchy, str. 132, 157-164, 174-179. Bilo je, naravno, izuzetaka koji su potvrivali pravilo. Tom Drajberg,
210
Dejvid Kanadin
ci i izvetai, kao i karikaturisti, zadrali su odnos pun potovanja, to se najbolje moe videti u dentlmenskom
sporazumu izmeu vlasnika listova u vreme abdikacije.
Isto tako, novinske fotografije, kao i filmske novosti, bile su
paljivo prireivane. Posle krunisanja Dorda VI kraljevski ceremonijal-majstor i nadbiskup od Kenterberija dobili
su ovlaenje da koriguju "sve to bi se moglo smatrati da
nije zgodno da iroka publika sazna". Slino tome, kad je
1948. Harold Nikolson pozvan da pie o javnom ivotu
Dorda V, eksplicitno je zahtevano da "izostavi stvari i incidente koji bi diskreditovali kraljevsku porodicu"156.
Ali najvaniji dogaaj u tom periodu bilo je formiranje
BBC-ja koji je imao izuzetno znaajnu ulogu u prenoenju
te dvostruke slike monarhije koju je tako uspeno izgradio Dord V. S jedne strane, boine emisije, ustanovljene 1932. i odmah prihvaene kao "tradicionalne", uvrivale su sliku monarha kao oinske figure nacije, koji se
obraa svojim podanicima u udobnosti i privatnosti njihovih domova157. Dord V je bio tako uspean pri tom obraanju da je njegov mlai sin, iako je mucao, morao da nastavi "tradiciju". Istovremeno, prvi generalni direktor BBCja ser Don Rit, i sam romantini poklonik raskonih sveanosti i monarhije, brzo je shvatio mo novog medija da
kod slualaca stvori oseanje uestvovanja u ceremonijalu,

to nikad dotad nije bilo moguno158. Tako su, od venanja vojvode od Jorka 1923, "audibilne sveanosti" postale
stalna odlika BBC-jevih programa, jer je radio prenosio
uivo sve veliki dogaaje, pri emu su postavljani specijalni mikrofoni tako da su sluaoci mogli da uju zvona, konje, koije i klicanje. Tehniki razvoj je dakle, u sasvim
stvarnom smislu omoguio uspeno predstavljanje dravnih sveanosti kao nacionalnih, porodinih dogaaja u
kojima je svako mogao da uestvuje. I, ako podaci ispitivanja javnog mnenja predstavljaju nekakav putokaz, ljudi i
jesu uestvovali: prenosi velikih kraljevskih sveanosti
konstantno su imali rekordan broj slualaca 159.
Ta kombinacija novog medija i anahronog ceremonijala uinila je da kraljevski ritual prua i oseaj sigurnosti i
da uiva popularnost u vremenu promena. Nain na koji
su se monarsi prevozili, ve doivljavan kao neobian i velelepan u prethodnom razdoblju, sada je bez sumnje doivljavan kao prava bajka. Na krunisanje Dorda VI, na primer, ak je i veina perova koji su prisustvovali sveanosti
stigla u automobilima. Henri enon, iji je oseaj za nijanse
i romantiku bio nepogreiv, izbrojao je samo tri koije160.1
zaista, drutvo koje su, sredinom devetnaestog veka, vukli
konji ve je doivljavano kao neto to pripada dalekoj
reporterZ)e/7z' ekspresa, izvetavao je o krunisanju izraavajui netrpeljivost prema "uzdranomstrahopotovanju koje se smatra prikladnim u najveem delu tampe", to je izazvalo "buru negodovanja i besa" meu itaocima. Vidi T. Driberg, Ruling Passions (Njujork, 1978), str. 107-109. Poplava komemorativne ibiografske literature takoe se u tom periodu nastavila nesmanjenom estinom.
156Lacey, Majesty, str. 333;JenningsiMadge, May the Twelfth,
str. 16.
157Ziegler, Croum and People, str. 31; Nicolson, King George
tbe Pifth, str. 670-671.
211
158A. BoyIe, Only the Wind Will Listen: Reith of the B.B.C.
(London, 1972), str. 18, 161, 281.
159J. C. W. Reith, Into the Wind (London, 1949), str. 94, 168169, 221, 238-241, 279-282; A. Briggs, TheHistoryofBroadcasting
in the United Kingdom, 4 t. do sada (Oksford i London, 19611979), i, str. 290-291; ii, str. 11, 81, 100-101, 112-113, 157, 266,
272, 396, 505.
160R. Rhodes James (prir.), "Chips": The Diaries of Sir Henry
Channon (London, 1967), str. 123.
Dejvid Kanadin
prolosti, pa su istai koji su ukljanjali konjski izmet posle glavne procesije bili meu onima koji su najglasnije
pozdravljeni toga dana161. U svetu aviona, tenkova i atomskih bombi, starinska velelepnost konja, koija, maeva i
perjanica bila je jo vea. Kao to je u jednoj knjizi o koijama zabeleeno, ak su i znaajne porodice prestale da koriste paradne koije; one su svedene na "isto ceremonijalna
vozila, koja se kreu brzinom hoda, kakve su bile kraljevske
paradne koije, koija gradonaelnika Londona" i "retko koriena koija predsedavajueg Donjeg doma". U vreme
krunisanja kraljice Elizabete ak ni dvor nije imao dovoljno
koija da bi mogao da odgovori svim potrebama vezanim za
gostujue monarhe i efove drava, pa je sedam koija moralo da bude pozajmljeno od jedne filmske kompanije162.
Bolja organizacija pokazana prilikom obezbeivanja tih
dodatnih koija svedoila je o tome da je tradicija administrativne strunosti koju je zapoeo Eer u potpunosti sauvana. Sesnaesti vojvoda od Norfolka, nasledni kraljevski
ceremonijal-majstor, iako je u vreme krunisanja Dorda
VI imao samo dvadeset devet godina, uskoro je stekao veliki ugled zbog svoje tanosti, sposobnosti za organizovanje spektakla i oseaja za pozorite koji su se mogli meriti
s Eerovim. I zaista, do 1969, kada je organizovao svoju
poslednju sveanost - inauguraciju princa od Velsa, imao
je ve etrdeset godina iskustva vezanog za kraljevski ritual. Na krunisanju 1937. bio je spreman da svom kolegi
plati po jednu funtu za svaki minut kanjenja ili preranog
poinjanja segmenata rituala i izgubio je samo pet funti163.
Prilikom te ceremonije Norfolkov saradnik je bio nadbiskup od Kenterberija Kozmo Gordon Lang koga je Hensli Henson i samog opisao kao "roenog glumca", a njegov biograf kao nekog ko je posveivao veliku "panju i
najmanjem detalju sveanosti koja je zahtevala svu dramatinost i velianstvenost, a koje su opet, zahvaljujui njemu, izraavale snana religiozna oseanja". Kao i Norfolk,
i nadbiskup je mislio na "jeziku pozorita", i ta dva predstavnika crkve i drave bila su na elu tri komiteta i nadgledala osam proba prilikom priprema za krunisanje164.
tavie, uglavnom zahvaljujui trudu dekana kanonika Rajla
i sakristana Doslina Perkinsa, i sama Vestminsterska opatija
je postala pogodnije mesto za odravanje ceremonijala.
Hornica je popravljena, a sedita ukraena pozlatom; zvona
u tornjevima su restaurirana; a obnovljene su i procesije sa
zastavama i horskim ogrtaima. Za vreme Rajlovog dekanata
(1914-1925) odrano je najmanje osamdeset est specijalnih slubi, ukljuujui tu i pogreb Neznanog junaka. Takav "napredak u pogledu dostojanstvenosti i ivopisnosti
pri sluenju u Opatiji" znaio je da se moe odgovoriti dodatnim zahtevima velikih kraljevskih ceremonijala s dotad
nevienom lakoom, iskustvom i strunou165.
Kad je re o muzici, inovacije iz prethodnog perioda
bile su na slian nain utemeljene i dalje obogaivane. Posle Paratove smrti 1924. godine na elo Kraljevog orkestra
212
161Jennings i Madge, May the Tivelfth, str. 112, 120.

162H. McCansland, The English Carriage (London, 1948), str.
85; C. Frost, Coronation:June2 1953 (London, 1978), str. 57-58.
163Ibid, str. 39-
213
164H. Henson, Retrospect of an Unimportant Life, 3 t. (London, 1942-1950), i, str. 380-385; J. G. Lockhart, Cosmo Gordon
Lang (London, 1949), str. 408-423.
165Perkins, Westminster Abbey: Its Services and Omaments,
i, str. 113-117, 193-194; ii, str. 207; iii, str. 180-187; M. H. Fitzgerald, A Memoir of Herbert E. Ryle (London, 1928), str. 290-292,
307-310; L. E. Tanner, Recollections of a Westminster Antiquary
(London, 1969), str. 65-68, 144-152.
Dejvid Kanadin
postavljen je sam Elgar, prvi znaajan kompozitor koji je

doao na to mesto posle vie od jednog veka, ime je odato
nedvosmisleno priznanje znaaju njegove muzike u kraljevskim ritualima166. Posle njega taj posao su nastavili da obavljaju ugledni kompozitori, i njihova obaveza je bila da rukovode muzikim aranmanima za kraljevske ceremonije. U
vreme kad je postavljen na to mesto, Elgarov kreativni ar je
ve bio ugaen i iz njegovog pera nije izalo vie nijedno
veliko ili populamo delo. Ali drugi kompozitori su preuzeli njegovu baklju i nastavili novouspostavljenu tradiciju
po kojoj je svaka velika kraljevska sveanost predstavljala
takoe i festival savremene britanske muzike167. Baks, Blis,
Holst, Bantok, Volton, Von Vilijams, svi su oni komponovali muziku za krunisanja Dorda VI i Elizabete II. Voltonova dva krunidbena mara "Imperijalna kruna" ["Crown
Imperial"] i "Jabuka i skiptar" ["Orb and Sceptre"] (1953)
dostojna su bila samog Elgara ne samo po bogatstvu melodije i bogatoj orkestraciji ve i po tome to su oba postala redovno izvoena dela u koncertnim salama168.
Zajedno s ovakvim razvojem domaeg konteksta kraljevskog rituala odvijale su se jo vee promene na meunarodnom planu. U prethodnom razdoblju britanska ceremonija se, bez obzira na poboljanja u odnosu na poetak i sredinu viktorijanskog doba, nije izdvajala od velikih
javnih sveanosti drugih nacija. Ali u ovoj treoj fazi ona je
prestala da bude jedan od primera kompetitivne inventivnosti i postala je jedinstvena, zahvaljujui nedostatku konkurencije. Jer u vreme vladavine Dorda V veinu velikih
kraljevskih dinastija smenili su republikanski reimi. Nemaki car, osam kraljeva i pet krunskih prineva prisustvovali su 1910. godine pogrebu Edvarda VII kao predstavnici
svojih nacija. Ali tokom sledeih dvadeset pet godina "svet
je bio svedok odlaska sa scene pet careva, osam kraljeva i
osamnaest manjih dinastija - jednog od najspektakularnijih politikih poraza u istoriji169. I opet, na kraju Drugog
svetskog rata, italijanska i jugoslovenska dinastija bile su
poraene, a japanski car diskreditovan. U tom spektakularno izmenjenom meunarodnom kontekstu ritual britanske monarhije mogao je biti predstavljen kao jedinstveno otelovljenje duge i kontinuirane tradicije, to ranije nije bilo moguno.
Jedan komentator predstojeeg krunisanja je 1937. godine, na primer, zabeleio da se "englesko krunisanje razlikuje od svih drugih ceremonija: zapravo, nigde u svetu
ne moe se videti nijedan drugi spektakl, kakvoj god vrsti
pripadao, koji bi bio tako impresivan i ulivao takvo strahopotovanje i nadahnue"170. Tada su te rei ve zaista bile
tane. Ali, samo dvadeset pet godina ranije, u poreenju
214
166 Od 1924. na toj dunosti su bili: ser Edvard Elgar (19241934), ser Volford Dejvis (1934-1941), ser Arnold Baks (19411952), ser Artur Blis (1953-1975), Malkolm Vilijamson (1975- ).
Vidi: Blom, Grove's Dictionary of Music and Musicians, v, str.
627. O radu jednog od njih vidi H. C. Coles, Walford Davies: A
Biograpby (London, 1942), str. 157-161.
167Uvezi s muzikom izvoenom prilikom krunisanja Dorda
VI i Elizabete II vidi: Musical Times, ixxviii (1937), str. 320, 497;
xciv (1953), str. 305-306.
1681. Holst, TheMusicofGustav Holst, 2. izd. (London, 1968),
str. 46, 162; C. Scott-Sutherland, Amold Bax (Lodon, 1973), str.
181-182; S. Pakenham, Ralph Vaughan Williams: A Discovery of
his Music (Londo, 1957), str. 118, 164-165; F. Howes, The Music
ofWilliam Walton, 2. izd. (London, 1974), str. 119-121.
215
169Nicolson, King George theFifth, str. 154.

170W. J. Passingham, A History of the Coronation (London,
1937), str. vii.
216
Dejvid Kanadin
sa slinim ceremonijalima koji su se odvijali u Moskvi,

Berlinu, Beu i Rimu, one bi bile oigledno netane. Ono
to je u eri nadmetanja bilo novina, u eri promena postalo
je starina samim tim to je opstalo. Persi ram u svojoj
Istoriji krunisanja tvrdi to isto na retoriki bogatiji nain:
U Vestminsteru je sve kao od davnina, dok su Ahen i Rems zaputeni. Ne postoji vie ImperatorRomanorum. ak su i Habsburzi i Hoencolerni morali da se manu svojih carskih titula, a krune,
skiptri i odore iz starih carskih riznica postali su eksponati po muzejima. U Francuskoj ak ni ta uspomena na prolost nije ostala...
Ako paljivije pogledamo oko sebe, videemo da su stare dravne tradicije posvuda razbacane po gomilama ubreta. Skoro da
nema zemlje koja je uspela da kontinuirano prilagodi svoje srednjovekovne institucije a da pri tom izbegne njihovo potpuno odbacivanje ili potpunu rekonstrukciju. I zaista, jedan od simptoma naeg doba je taj to zemlje, uivajui u svojoj novoprobuenoj moi, stvaraju potpuno nov oblik drave i svesno odbacuju
prolost. Usred tih prizora izgradnje i razgradnje nije opstalo nijedno znamenje prolosti kao simbol sadanjosti osim Katedrale
svetog Petra u Rimu i homice kralja Edvarda u Vestminsteru171.
Kontrast izmeu prilagoavanja i rekonstrukcije nije
bio samo metaforian; ono to je vailo za ustavna ureenja vailo je i za glavne gradove. Dok je rekonstrukcija
Londona uglavnom bila zavrena pre Prvog svetskog rata,
prestonice drugih novih ili novopriznatih sila neprekidno
su rekonstruisane kako bi to vie izraavale nacionalnu
veliinu. U Italiji je, na primer, Musolinijeva elja bila da
"Rim izgleda velianstveno u oima svih naroda sveta prostran, ureen, moan, kao u vreme Avgustovog carstva, a glavni urbanistiki plan iz 1931. kao svoj prvi cilj
postavio je stvaranje blistave monumentalne prestonice,
171Schramm, History of the English Coronation, str. 104-105.
217
ukljuujui tu i konstrukciju Piazza Venezia i velikih, monumentalnih saobraajnica koje vode u Rim, kao to je
Via delllmperio koja ide prema Koloseumu172. I u Nemakoj masivne, monumentalne, megalomanske graevine
Treeg Rajha, plodovi saradnje Hitlera i Alberta pera, otelovljuju slian stav. Muzej nemake umetnosti, sedite vlade, kao i zgrade i tereni za smotre u Nirnbergu, da i ne pominjemo kasnije, nerealizovane planove za izgradnju trijumfalnih puteva i slavoluka u Berlinu, sve je to odraavalo Hitlerovo vrsto uverenje da se jedna civilizaCija ocenjuje prema velikim graevinama koje iza nje ostaju173.
Taj novatorski neoklasicizam nije bio ogranien samo na
faistike sile. Pretvaranje Crvenog trga u Moskvi u ceremonijalni centar moe se shvatiti kao deo slinog naina
izraavanja, a to je sluaj i s velikim (i nerealizovanim) planom za izgradnju ogromne Palate sovjeta u neoklasicistikom stilu174. A u Vaingtonu - zavretak Linkolnovog memorijalnog centra, izgradnja spomenika Tomasu Deferso172Fried, Planning theEternal City, str. 31-33; E. R. Tannenbaum, Fascism in Italy: Society and Culture, 1922-1945 (London,
1973), str. 314; S. Kostof, "The Emperor and the Duce: the Planning of Piazzale Augusto Imperatore in Rome", u Millon i Nochlin
(prir ), ArtandArchitecture in theServiceofPolitics, str. 270-325.
173A. Speer, Inside the Third Reich (Njujork, 1970), gl. 5, 6,
10, 11; B. M. Lane, Architecture and Politics in Germany, 19181945 (Kembrid, Mas., 1968), str. 185-195; Barden, Nuremberg
Party Rallies, gl. 6.
174 M. F. Parkins, City Planning in Soviet Russia (ikago,
1953), str. 33-43; A. Kopp, Toivn and Revolution: Soviet Architecture and City Planning, 1917-1935 (London, 1970), str. 219226; J. E. Bowlt, "Russian Sculpture and Lenin's Plan of Monumental Propaganda, u Millon i Nochlin (prir.), Art attd Architecture in the Service ofPolitics, str. 182-193.
218
Dejvid Kanadin
Kontekst, izvodenje i znaenje rituala
nu i Arlingtonskog mosta, kao i grupa administrativnih

zgrada u Konstitjun aveniji, pokazuju snagu istog uticaja
s druge strane Atlantika.69
Ali London je, i kad je re o graevinama i kad je re o
ustavnom ureenju, opet bio izuzetak. Jer, dok su druge zemlje zavrile ili rekonstruisale pozorita u kojima je vladajua elita izvodila svoje javne sveanosti, u Londonu je pozornica ostala uglavnom nepromenjena od kad je postavljen
ensemble Bakingamska palata - Admiralski slavoluk. U meuratnim godinama samo je Kaunti Hol pridodat velikim
javnim zgradama, pa i on je zapoet pre 1914. godine. ak je
i Kenotaf, sa svim svojim simbolikim konotacijama, bio relativno beznaajan dodatak londonskom arhitektonskom
nasleu. Tako su zgrade koje su bile nove 1910. godine u roku od dve decenije postale stare u poreenju s graditeljskom groznicom u drugim glavnim gradovima. Umesto samozadovoljnog tolerisanja haosa karakteristinog za prvu
fazu, ili odocnelog nastojanja da se uhvati korak i nadmee s
drugima, to je bilo karakteristino za drugu fazu, Londonci
su sada svoj grad doivljavali kao arhitektonski najstabilniju
prestonicu - kao fiziku stabilnost koja prikladno odraava stabilnost njihove politike. Analizirajui promene koje
su se desile izmeu 1897. i 1914. Harold Klan kae:
Tako je i u graditeljstvu ono to je u eri nadmetanja bilo novina, u eri promena postalo starina samim tim to je opstalo.
Ovi kontrasti se u potpunosti odraavaju i na sam ceremonijal. U Italiji, kao i u Rusiji, nov politiki poredak doneo
je i upadljive, emotivne, tehnoloki sloene forme rituala,
koje su bile prava suprotnost dominantnim formama u Engleskoj. U Nemakoj, pre svega, korienje tenkova, aviona i
reflektora govorilo je o posveenosti tehnologiji i netrpeljivosti prema anahronizmima kao to su paradne koije i ceremonijalni maevi. Umesto da stanu du ulica, veselo ali
uljudno pozdravljajui, kao to su to radili Londonci, etvrt
miliona Nemaca je svake godine uestvovalo na nirnberkim mitinzima gde su s "mahnitim oduevljenjem" sluali
"neobuzdane izlive emocija" svojstvene Hitlerovom govornitvu. Poluliturgijsko popevanje i intersekcije izmeu govornika i publike; nain govora pri kojem se celo firerovo te10 treslo kao u groznici; stanje gotovo seksualne iscrpljenosti u kojem se nalazio posle govora: sve je to bilo sasvim suprotno "nenapadnom dostojanstvu" Dorda V i njegove
kraljice177.
Ma koliko se okretao ka prolosti i na nju oslanjao, veliki deo faistikog rituala (i gradnje), kako se kasnije ispostavilo, za savremenike u Engleskoj nije bio nita drugo
do dreea, histerina novotarija koju su zapaali i poredi11 s oiglednijim tradicionalizmom monarhije. Kao to je
Bronislav Malinovski, u vreme krunisanja Dorda VI, objasnio, diktatori
Uzimajui u obzir ogromna poboljanja koja su sprovedena po

celom Centralnom Londonu..., moglo bi se rei da dananji London verovatno nadmauje velelepnost Pariza. Dok se miljenja o
vrlinama drugih gradova strahovito razlikuju, London bez sumnje ima gotovo neprikosnoveno pravo da se smatra najlepom
prestonicom na svetu176.
69
Reps, Monumental Washington, str. 167, 170-174; Craig,
Federal Presence, str. 309-327.
176H. Clunn, LondonRebuilt, 1897-1927 (London, 1927), str. 10.
219
177J. P. Stem, Hitler: TheFuhrer andthePeople (London, 1975),

str. 39,82,85-86,88-91; SirN. Henderson, Failure ofaMission: Berlin, 1937-1939 (London, 1940), str. 70-71; Barden,NurembergParty
Rallies, str. 113-120,125,133-134; S. Morley, "A Talent toAmuse": A
BiographyofNoelCoward (Harmondsvort, 1974), str. 193.
Dejvid Kanadin
u urbi kreiraju, od svih mogunih vrsta loe odabranih triarija,

svoj vlastiti simbolizam i ritual, svoje mitologije i svoja direktno
religijska, pa ak i magijska verovanja. Jedan postaje inkamacija
arijevskog vrhovnog boga; drugi razmetljivo stavlja lovorov venac careva drevnog Rima na svoju glavu... Pompa i ritual, legenda i magijska ceremonija odigravaju se oko njih i svojim zaslepljujuim sjajem nadmauju vremenom osvetane, istorijski zasnovane institucije tradicionalne monarhije178.
na vrhu. Sporazum s Irskom, nezavisnost Egipta, kraj engleske vladavine u Indiji i odvajanje Irske i Burme mogli su znaiti da to ve nije tako. Ali izuzetno uspene posete princa
od Velsa i vojvode odjorka dominionima i Indiji samo su jo
vie uvrstile veze izmeu krune i imperije, tako da je svaki kraljevski ritual ostao i imperijalni i domai dogaaj180.
Ovde emo kao primer navesti tumaenje "znaenja" krunisanja Dorda VI koje je dao profesor Malinovski:
220
Naravno, kad je re o tradicijama britanske monarhije vezanim za ritual, one su bile "vremenom osvetane" i "istorijski
zasnovne" u relativnom smislu; samo uslovno, u poreenju
s novim suparnikim ritualima, one su mogle biti tako okarakterisane. Ali, u meuratnim godinama zastupano je
upravo to stanovite. Nju stejtsmen je 1936. godine, na primer, uporeivao "blag i oinski zdravorazumski ton kraljeve
boine poruke" s nacistikim zvaninikom koji je govor "zavrio tako to je pozvao svoju publiku da mu se pridrui u
nacistikoj boinoj estitki voi - 'Hajl Hitler'". A Kingsli
Martin je iste te godine jo saetije rekao da ako "bacimo
sveanu odoru monarhije u slivnik... Nemaka nas je nauila da e se uvek nai neki uliar da je podigne"179.
U tim raznolikim i zbunjujuim nacionalnim i intemacionalnim okolnostima privlanost Imperije i ceremonijalna veza krune s njom samo su dobile na snazi - delimino
kao odvraanje panje od unutranjih problema, a delimino kao izraz utenog verovanja da su u novom svetu nadmetanja velikih politikih sila Britanija i njena imperija ostale
178 B. Malinowski, A Nation-wide Intelligence Service" u C.
Madge i T. Harrison, First Year's Work, 1937-1938 (London,
1938), str. 112.
179Neiv Statesman, 25. januar 1936; K. Martin, "The Evolution
of Popular Monarchy", PoliticalQuarterly, vii (1936), str. 155-156.
221
Krunisanje je, izmeu ostalog, predstavljalo veliku ceremonijalnu paradu veliine, moi i bogatstva Britanije. To je takoe bio i
dogaaj prilikom kojeg su jedinstvo Imperije i snaga njenih veza
javno demonstrirani... Mislim da, u psiholokom smislu, nije bilo sumnje da je krunisanje osnailo oseanje sigurnosti, stabilnosti i trajnosti Britanske imperije181.
Ili, kako je sam Dord VI kratko rekao u poruci emitovanoj povodom krunisanja: "Oseao sam jutros da se zaista
cela imperija sakupila unutar zidova Vestminsterske opatije.1,182A krunisanje njegove keri doivljeno je iz iste iroke, obuhvatne perspektive. Filip Zigler objanjava:
Imperija se ve raspadala, ali se jo uvek inilo da je Komonvelt
mona stvamost. Snaga i kohezijazemalja povezanih zajednikom
monarhijom bie sve vea. Jo uvek se srano drei spoljnih obeleja velike sile, Britanija e povratiti svoje pravo mesto u svetu185.
I
zaista, u taj kontekst treba staviti i rei same Elizabete II:
"Siguma sam da ovo, moje krunisanje, nije simbol moi i
180Wheeler-Bennet, King George VI, str. 199, 215, 254, 302304,371-381; F. onMson,EdivardVIII (London, 1976), gl. 6-8.
181Malinowski, "ANation-WideIntelligenceService", str. 114-115.
182The Times, Crotvn and Empire (London, 1937), str. 184.
Dejvid Kanadin
sjaja koji su proli, ve izraavanje naih nada u budunost.11184
pogrebu njenog mua nego princa Alberta185. Opet je telo

bilo izloeno na odru (ovoga puta u Vestminsterskoj opatiji), zatim je procesija ila ulicama Londona, a onda je sledila privatna sahrana u Vindzoru. A kad je 1953. umrla
kraljica Meri, ceremonijal je jo vie liio na pogrebe samih monarha jer je bila izloena na odru u samom Vestminster Holu. Novina je takoe bilo i to to je kraljica Meri, elei da prui maksimalan dokaz porodine solidamosti, prisustvovala krunisanju svog sina Dorda VI, a to je
ponovila i kraljica-majka prilikom krunisanja kraljice Elizabete 1953- godine186.
Ta dva javna pogreba kraljica-udova nisu bili jedini novi kraljevski dogaaji izmiljeni u tom razdoblju. Zahvaljujui Viktorijinoj i Edvardovoj dugovenosti, u drugom razdoblju su se desila i venanja dece monarha; poslednje je
bilo 1885. kada se princeza Beatris udala za princa Ludviga od Batenberga. Ali, s obzirom na to da su izmeu 1910.
i 1953- godine na prestolu bila dva relativno mlada kralja,
odravan je ceremonijalni potencijal koji je poticao vie iz
obreda ranijih faza ivotnog ciklusa porodice. Godine
1922. princeza Meri se udala za vikonta Lasela, a Dord V
je iskoristio priliku da kraljevska venanja prebaci iz privatnosti Vindzora ili Kraljevske kapele na ulice Londona,
prireujui ceremoniju u Opatiji, s kompletnom procesijom koja joj je prethodila187. Kao to je vojvoda od Jorka
objasnio, postignut je veliki javni uspeh - "to nije vie Merino venanje, ve (kako kau novine) 'opatijsko venanje', ili 'kraljevsko venanje', ili 'nacionalno venanje', pa
222
VII
U tim okolnostima "znaenje" kraljevskog rituala se dalje
razvijalo i irilo. Nesumnjivo, politika mo i lina privlanost monarha, odnos medija, prilike u Londonu, stanje tehnologije, sve to to se temeljno promenilo u prethodnom
razdoblju ostalo je sada nepromenjeno. Kao i ranije, monarh je bio otac svog naroda i patrijarh imperije, a kraljevski ceremonijal je bio isto tako velelepan i uspean kao i u
Eerovo vreme. Ipak, paradoksalno, upravo su ti vrlo realni elementi kontinuiteta i prikrivali i objanjavali promene "znaenja". Jer upravo je injenica kontinuiteta, u jednom vremenu unutranjeg nemira i internacionalne revolucije, davala kraljevskom ritualu u Engleskoj one atribute
jedinstvenosti, tradicije i trajnosti koji su mu u prethodnom periodu tako vidljivo nedostajali. "Znaenje" kraljevskog rituala se jo jednom promenilo ne toliko uprkos
kontinuitetu stila i okolnosti koliko zbog tog kontinuiteta.
Stavie, novine, novi izmiljeni ceremonijali jo vie su
pojaali utisak kontinuiteta i stabilnosti. Jedan niz takvih
noviteta odnosio se na kraljiinog supruga. Od sedamdesetih godina devetnaestog veka pa sve do kraja prve decenije dvadesetog veka nijedan suprunik monarha nije
umro. Albert je umro pre Viktorije, a Aleksandra je nadivela Edvarda. U toj treoj fazi, uloga kraljeve supruge i
kraljice-udove postala je vana i to se ogledalo u kraljevskom ritualu. Kada je kraljica Aleksandra umrla 1925. godine, prireen joj je zvanian pogreb koji je bio sliniji
184Frost, Coronation, str. 136.
223
185 Batdscombe, Queen Alexandra, str. 302; Tanner, Recollections of a Westminster Antiquary, str. 67.
186Lacey, Majesty, str. 116.
187Ibid, str. 76-78; Nicolson, King George theFiftb, str. 92.
224
Dejvid Kanadin
ak i 'narodno venanje'"188. Zatim je sledilo venanje vojvode od Jorka kada se prvi put za petsto godina jedan
princ iz kraljevske kue venao u Opatiji. Vojvoda od Kenta se 1934. godine takoe tu venao, a 1947. princeza Elizabeta. Ali venanje vojvode od Glostera 1935. godine
odrano je relativno neupadljivo, u Kraljevskoj kapeli u
Bakingamskoj palati, iz straha da bi zbog jubilarne godine
bilo previe ceremonijala, pa bi njegov ekskluzivitet bio
naruen189.
Ali novinu da se venanja kraljevske dece i zvanini
deo pogreba kraljica-udova odravaju u Opatiji daleko je
nadmaio srebrni jubilej Dorda V, koji opet nije imao
pravi presedan jer se dvadesetpetogodinjica Viktorijine
viadavine poklopila s Albertovom smru i njenim povlaenjem. I opet je novina postigla veliki uspeh i izazvala veliko oduevljenje i podrku. Po miljenju lorda Solsberija,
taj dogaaj je predstavljao "zapanjujuu potvrdu duboko
utemeljene stabilnosti i solidarnosti zemlje i imperije pod
vlau Vaeg velianstva"190. A Remzi Makdonald, koji je
slubu odranu jubilarnog dana opisao kao "uarenu od
emocija", bio je jo vie ganut prijemom predsednika vlada iz zemalja Dominiona. "Tu je imperija biia jedna velika
porodica, porodini skup, s kraljem kao glavom porodice.
Svi smo se razili oseajui da smo uestvovali u neemu
to je veoma nalikovalo svetom prieu.1,191 Ideja o monarhiji kao sekulamoj religiji nije bolje mogla biti artikuli-
sana. Ali najdetaljnija i, ini mi se, najrealnija ocena narodnog oseanja koje je izazvao jubilej saeta je u biografiji KraljDord V Harolda Nikolsona:
188J. Pope-Hennessy, QueenMary, 1867-1953 (London, 1959),

str. 519-520.
189 Lacey, Majesty, str. 78; Wheeler-Bennett, King George VI,
str. 151.
191D. Marquand, RamsayMacdonald (London, 1977), str. 774.
225
Bilo je tu pre svega ponosa, ponosa zbog injenice da je, dok su

drugi prestoli pali, naa monarhija, neokmjenog dostojanstva,
opstala vie od hiljadu godina. Strahopotovanja zbog pomisli da
smo u kruni imali simbol patriotizma, iu jednoglasja, obeleje
kontinuiteta u svetu koji se rastae. Zadovoljstva zbog oseanja
da je suveren stajao iznad svih klasnih netrpeljivosti, svih politikih ambicija, svih pojedinanih interesa. Prijatnosti zbog spoznaje da smo imali jakog, blagonaklonog patrijarha, olienje najviih
standarda rase. Zahvalnosti prema oveku koji je svojom estitou zasluivao uvaavanje celog sveta. Kralj Dord je predstavljao i podravao one domainske i javne vrline koje Britanci
smatraju specifino svojim. U njemu su videli odraz i uzdizanje
onoga to su negovali kao vlastite individualne ideale - vere, dunosti, potenja, hrabrosti, zdravog razuma, tolerancije, uljudno. 192
sti. .1.lstine
.
Da li takva oseanja, izraena tom prilikom, treba shvatiti
kao dokaz uspeha mobiliue predrasude, ili kao auteninu kristalizaciju kolektivnog miljenja, ili, zapravo, kao
kombinaciju te dve stvari, bez sumnje e ostati stvar za diskusiju. Ali injenica da su takva oseanja postojala ne
moe se dovoditi u pitanje.
Ostale vrste javnih sveanosti iz tog perioda bile su ve
ustanovljene u prethodnoj fazi razvoja. Pogreb Dorda V
predstavljao je in izraavanja zahvalnosti kralju koji je
preiveo rat i odoleo u miru193. Krunisanje Dorda VI bilo je ekstravagantna, imperijalna reafirmacija stabilnosti
192Nicolson, King George the Fifth, str. 671-672.
193Najpotpunije je o tome pisao The Times, Hail and Farewell: The Passing of King George the Fifth (London, 1936).
Dejvid Kanadin
monarhije posle prekida nastalog zbog abdikacije. A njegov pogreb je opet bio izraz nacionalnog uvaavanja oveka koji nije eleo da postane kralj, ali koji se, zahvaljujui
snanom oseanju dunosti, hrabro drao u ratu i koji je
savladao svoje mucanje. Podaci dobijeni ispitivanjem javnog mnenja svedoe o iroko rasprostranjenoj alosti, oku i saueu, koji su, zapravo bili toliki da je uveni radio-komentar Riarda Dimblbija u kojem opisuje kralja izloenog na odru u Vestminster Holu verovatno odraavao
oseanja veine njegovih slualaca:
rovog Tajmsovog uvodnika povodom smrti Dorda IV lepo ilustruje u kolikoj meri se stav javnosti prema kraljevskim ceremonijama i dogaajima vezanim za kraljevsku
porodicu promenio.
Poslednja velika ceremonija u tom nizu, koja je uspeno
spojila monarhiju i imperiju, naglasila stabilnost u eri promena i slavila kontinuitet Britanije kao velike sile, bilo je
krunisanje Elizabete II 1953. godine. Jer to je jo uvek bio
zvanino imperijalni dogaaj; na kraljiinoj haljini su bili
izvezeni amblemi dominiona, regimente Komonvelta i kolonijalne trupe marirale su u procesiji, predsednici vlada
dominiona i Indije bili su prisutni u Opatiji, a tu je bio i itav
niz efova drava iz razliitih egzotinih kolonijalnih protektorata195. Tada se inilo da su sve opasnosti i svi izazovi ratnog i sumornog razdoblja prevazieni: imperija je jo uvek
bila velikim delom netaknuta; problem nezavisnosti Indije i
republikanskog statusa unutar Komonvelta trijumfalno je
razreen; Ceril se vratio u Dauning strit br. 10; Britanija je
jo jednom potvrdila svoj poloaj velike sile; nova elizabetinska era ekala je iza oka. I sve to nije bilo samo implicitno, ve svesno artikulisano u vreme krunisanja. Prema
Dejli ekspresu,
226
Hrast Sandringama*, skriven pod bogatom, zlatnom draperijom

Zastave. Lagani treptaj svea neno dotie dragulje u carskoj kruni, ak i rubin to ga je Henri nosio kod Aenkura. Dotie meki
kadifeni purpur jastueta i svee, belo cvee jedinog venca to
lei na zastavi. Koliko dirljiva moe biti ta jednostavnost. Koliko
stvame suze onih koji prolaze i to vide, pa onda izlaze, kao to
to ini neprekidna reka ljudi u ovom trenutku, izlaze u hladnu,
mranu no i trae da se na trenutak osame sa svojim mislima...
Nikad bezbedniji ni bolje uvan ne leae usnuli kralj, sa zlatnim
svenjakom da mu ugreje mesto poinka i priguenim koracima
svojih odanih podanika da mu prave drutvo... Koliko pristoji
noas Dordu Odanom ona reenica koju je o svom ocu izgovorio jedan neznanac: "Zalazak njegovog ivota obojio je nebo
celog sveta."194
Suprotnost izmeu ovog opisa punog ponosa, odanosti i
potovanja, emitovanog irokim narodnim masama, i su*
Sandringham, mesto u Norfolku u Engleskoj, sedite pr
ca od Velsa. (Prim. prev.)
194
Dimbleby, RichardDimbleby, str. 227-229; L. Miall (pri
Richard Dimbleby: Broadcaster (London, 1966), str. 75-76. O
reakcijama naroda na kraljevu smrt vidi u Ziegler, Croivn and
People, str. 84-96.
227
druga elizabetinska era poinje tonom duhovnog poleta kakav

Britanija nikad dosad nije iskusila. Nikada u britanskoj istoriji nije ona imala takav moralni presti kakvim Komonvelt, ukljuujui i Britaniju, sada raspolae.
U tom preterano euforinom kontekstu nimalo ne iznenauje to to je nadbiskup od Kenterberija osetio da je Britanija na dan krunisanja bila bliska Nebeskom carstvu, kao ni to
195Morris, Faretvell the Trumpets, str. 498.
Dejvid Kanadin
to je Elizabeta htela sama da zvuno objavi svoju veru u

budunost196.
Koliko su te ceremonije bile privlane vidi se po stepenu
njihove komercijalne i komemorativne eksploatacije. Opet
su prilikom jubileja i krunisanja suveniri preplavljivali trite. Domai proizvoai su zaista bili toliko eljni da profitiraju na krunisanju 1937. godine da je uvedena uvozna
carina od sto posto na sve strane, uvezene suvenire. Birmingamska korporacija je 1953- ponudila deci iz tog grada izbor izmeu Biblije, Elizabete nae kraljice Riarda
Dimblbija, kaike i viljuke, dva komemorativna pehara,
bombonjere, patent-olovki, peroreza i inije s portretom
kraljice197. Komemorativne medalje, sline bedevima pravljenim za politike kampanje, opet su dodeljivane, a kolekcionarske medalje su opet privatno proizvoene198. Ali
njih je bilo manje nego ranije, uglavnom zbog toga to su
se pojavili novi naini komemoracije. Prvi je bilo saenje
drvea, irom imperije, novina koja je naroito zapaena

prilikom krunisanja Dorda VI i Eiizabete II199. Drugi nain, iz vremena srebrnog jubileja Dorda V, bile su specijalno dizajnirane potanske marke koje je izdavala Dravna pota. Izdavanje kraljevskih komemorativnih maraka
prvobitno je bilo ogranieno na imperiju, a u Engleskoj su
samo takvi svetovni festivali kao to je Imperijalna izloba
u Vembliju dobijali dozvolu. Ali od 1935. izdavane su specijalne marke povodom svih kraljevskih jubileja, krunisanja, znaajnih venanja i godinjica venanja (ali ne i roenja ili pogreba)200. To je opet bila nova izmiljotina, ali
se sasvim uklapala u "tradicionalne" obrasce.
Po definiciji, period posle krunisanja 1953. godine suvie nam je blizak da bi bio podloan detaljnoj ili pristoj-
196Briggs, History ofBroadcasting, iv, str. 470; Martin, Croivn

and the Establishment, str. 15. Najbolje opise svih kraljevskih
ceretnonijala, od srebrnog jubileja Dorda V do krunisanja njegove unuke, dao je ser Henri enon. Vidi: Rhodes James, "Chips",
str. 32-33, 54-57, 123-126, 464-465, 472-474, 275-277.
197Rodgers, Commemorative Souvenirs, str. 38-43198Vidi dodatak, tabela 2. Kraljevska kovnica je ponovo proizvodila zvanine medalje za jubilej Dorda V i krunisanje Dorda VI kako je to bilo uobiajeno od 1887. godine. Ali 1953- godine nije bilo zvanine krunidbene medalje iz Kraljevske kovnice
ve samo krune. Uputan je Edmundsonov komentar: "Kolekcionari su se alili tvrdei da injenica to takva medalja nije proizvedena predstavlja ozbiljno krenje tradicije, ali odgovoreno im
je da je u moderno vreme 'tradicija' uspostavljena tek od krunisanja Edvarda VII." Edmundson, Collecting Modem Commemorative Medals, str. 65-66.
199Npr. Komitet za krunidbenu sadnju, The Royal Record of

Tree Planting, theProvision ofOpen Spaces, Recreation Grounds
and OtherSchemes Undertaken in the British Empire and Elsewhere, Especially in the United States of America, in Honour of
the Coronation ofHis Majesty King George VI (Kembrid, 1939).
200L. N. i M. Williams, Commemorative Postage Stamps ofGreatBritain, 1890-1966 (London, 1967), str. 9, 25-40; T. Todd, AHistory of British Postage Stamps, 1660-1940 (London, 1941), str.
211, 214, 215, 217; H. D. S. Haverbeck, The Commemorative
Stamps oftheBritish Commonwealth (London, 1955), str. 89-94.
Vidi takoe dodatak, tabela 5. Vredi pomenuti da je Britanija, u
odnosu na Evropu i imperiju; sporo prihvatala komemorativne
marke. U veini evropskih zemalja specijalne marke su izdavane
povodom godinjica i jubileja od 1890. do 1914, a to se tie imperije, Njufaundlend je izdao specijalne marke povodom krunisanja Dorda V. Vidi: Hobsbawm, "Inventing Traditions", str. 19.
228
22 9
VIII
Dejvid Kanadin
noj istorijskoj analizi. Iako se ini jasnim da je "znaenje"

kraljevskog rituala ulo u novu fazu u kojoj su mnoge
pretpostavke prethodnog perioda prestale da vae, jo
uvek nije sasvim jasno kako se on moe, injenino, opisati. Ali, zarad potpunosti, izneemo neka opaanja u skladu s analizom koju smo dosad primenili. Dakle, politika
mo monarha ostaje ograniena ili se bar sprovodi tako
diskretno da se ini nevanom. Pri nedavnom ispitivanju
javnog mnenja 86 posto ispitanika vidi u kraljici "figuru
koja potpisuje zakone i ini ono to joj vlada naloi da ini"201. Istovremeno, kraljica je nastavila onu tradiciju ponaanja koju odlikuju "visoka svest i spremnost u ispunjavanju dunosti", a koja je karakterisala britansku monarhiju od vremena vladavine njenog dede, i ostala je verna
sintezi privatne estitosti i javne uzvienosti kojom se odlikovala vladavina Dorda V i VI. Pre svega, u periodu kada
su veliki delovi Londona rekonstruisani, kad su Ijudi stigli
na mesec, a "konkord" pribliio Njujork, romantini sjaj
staromodne ceremonije postao je jo privlaniji. Ser Carls
Pitri objanjava da je "moderni svet toliko mehanizovan da
se njegovi stanovnici hvataju za svaku priliku koja se ukae kao spas od monotonije", a monarhija, iji "rasko i ceremonijal" unose "glamur, tajanstvenost i uzbuenje" u ivote miliona, ima posebne mogunosti da im to prui202.
Da se, na primer, na slubu zahvalnosti povodom svog jubileja kraljica dovezla do Katedrale sv. Pavla u limuzini,
veliki deo sjaja vezanog za tu priliku bio bi izgubljen.
Jo znaajniji je bio nain na koji je kraljevska ceremonija predstavljala, na unutranjem planu, odgovor na drutvene promene, ili davanje legitimiteta tim promenama,
tako to je budila bliske uspomene na prethodni period.
Kao to je vreme pokazalo, Drugi svetski rat je ostavio daleko vee posledice na socijalnom i ekonomskom planu
nego Prvi svetski rat. Aristokratija je praktino nestala kao
deo vlasti. Potovanje hrianske etike u javnosti takoe je
oslabilo. Namnoili su se problemi vezani za rasu, boju
koe, nasilje, zloin i drogu. Dolo je do znatnih promena
u miljenjima i zakonskim regulativama u vezi s pitanjima
kao to su smrtna kazna, abortus, predbrani seks i homoseksualnost. Dolo je do preraspodele bogatstva i prihoda, ne drastinog, ali svakako izrazitijeg nego ikad rariije u
dvadesetom veku. Dakle, u jednom "egalitarnom, seksualno permisivnom i multirasnom drutvu" monarhija je
ostala vema onoj javnoj, ceremonijalnoj ulozi koju je
identifikovao Harold Nikolson opisujui srebrni jubilej
Dorda V: "garant stabilnosti, sigurnosti, kontinuiteta uvar tradicionalnih vrednosti"203. Ili, kako je prilikom nedavnog ispitivanja javnog mnenja potpunije formulisano:
230
231
Njeno postojanje znai sigurnost, stabilnost i kontinuirani nacionalni presti: ona garantuje zakon vere i moralno vostvo; ona je
'iznad stranakog' fokusa grupne identifikacije; ona znai veselje,
uzbuenje i zadovoljstvo koje prua ceremonijalni rasko; ona je
vaan, i moda sve vaniji, simbol nacionalnog prestia204.
Kao to ove zavrne rei sugeriu, uloga kraljevskog rituala takoe je dobila novo znaenje u meunarodnom
201 Rose and Kavanagh, "The Monarchy in Contemporary British Culture", str. 551.
202 Sir Charles Petrie, The Modem British Monarchy (London, 1957), str. 215; Harris, Long to Reign Over Us?, str. 27, 55.
203Lacey, Majesty, str. 245; Ziegler, Croum andPeople, str. 198;

A. Duncan, The Reality ofMonarchy (London, 1970), str. 95.
204Harris, Long to Reign Over Us?, str. 137.
Dejvid Kanadin
kontekstu jer je poloaj Britanije u svetu temeljno oslabio. Lakoverne, euforine nade izraene prilikom krunisanja - da predstoji nova elizabetinska era - pokazale su se
jalovim. I zaista, za osetljive posmatrae sve je ve bilo jasno. Jedan ameriki izveta, koga nije poneo velelepni
dogaaj, primeuje da su "Britanci odigrali" "tu predstavu"
delimino zbog toga to su eleli da "daju psiholoki podsticaj svojoj donekle uzdrmanoj imperiji"205. A valja istai
da je Elizabetina titula bila mnogo manje imperijalna nego
titule njena tri prethodnika. Jer nije bila ni carica Indije,
ni vladarka "britanskih dominiona preko mora", ve samo
"ef Komonvelta"206. Britanija je posle njenog krunisanja sve
bre gubila svoju mo: raspad kolonijalne imperije, nestanak poslednje generacije imperijalnih dravnika kao to
su Smits i Menziz, fijasko u vezi sa Sueckim kanalom, problemi u Bijafri i Severnoj Irskoj, stalne ekonomske krize i
prikljuenje Britanije Zajednikom tritu. Zvanina sahrana ser Vinstona erila 1965, tano na pola puta izmeu
Elizabetinog krunisanja i srebrnog jubileja, nije bila samo
poslednji obred posveen velikom oveku ve je i svesno
doivljavana kao rekvijem za Britaniju kao veliku silu207.
Dakle, "dok je mo Engleske bledela..., sve vie smo se
diili kraljevskom porodicom kao neim to samo mi imamo i s ime se nijedna zemlja ne moe meriti"208. Ba kao
to je u prethodnim razdobljima promena na meunarod-
nom planu, ritual monarhije bio vaan u legitimisanju novine koju je predstavljala zvanina imperija i u davanju
utiska stabilnosti u vremenu meunarodnih pometnji, tako je i u posleratnom svetu pruao prijatnu utehu zbog
gubitka statusa svetske sile. Kad se posmatra velika kraljevska sveanost, detaljno isplanirana, izvedena bez greke i
praena komentarom koji naglaava (iako pogreno) istorijski kontinuitet s ranijim vremenima britanske veliine,
gotovo je moguno poverovati da ta vremena nisu potpuno prola. Kao to je Riard Dimblbi saeto primetio povodom krunisanja, Amerikanci su moda "rasa koja ima takvu vitalnost", ali im "nedostaje tradicija" u tolikoj meri da
e "morati da ekaju hiljadu godina pre nego to svetu budu mogli da pokau neto tako znaajno ili tako lepo"209.
Posle 1953. taj stav je postao jo izrazitiji jer se opadanje nije vie moglo negirati. Po Kuperovim reima , "dok ljudi
vide ruku u rukavici kako mae iz zlatne koije, oseaju da
je sve u redu s nacijom, bez obzira na pravo stanje stvari".
Ta"tendencijaka uzdizanju kraljevske porodice dok nacionalni presti opada", a pre svega naglaavanje, kao nikad
do tada, velelepnosti i jedinstvenosti kraljevskog ceremonijala, naroito je upadljivo u posleratnoj Britaniji210.
Sve to je u velikoj meri bilo olakano uticajem televizije koja je kraljevske javne sveanosti uinila dostupnim na
opipljiv i neposredan nain, to ni radio ni filmske novosti
nisu mogli da postignu. I tu je, kao i u drugim stvarima,
Elizabetino krunisanje predstavljalo most izmeu starijeg
doba i nove faze u razvoju. Jer, iako je ton komentara Ri-
232
205Briggs, Sound and Vision, str. 471.

206 Longford, House of Windsor, str. 196; Morris, Fareivell
the Trumpets, str. 498-499.
207 Ibid, str. 545-557; Dimbleby, Richard Dimbleby, str. 370375; B. Levin, The Pendulum Years: Britain in the Sixties (London, 1972), str. 399-407; R. Crossman, The Diaries ofa Cabinet
Minister, 3 t. (London, 1975-1977), i, str. 141-143, 145.
233
209Miall, Richard Dimbleby, str. 83.

210D. C. Cooper, "Looking Back in Anger", u V. Bogdanor i R.
Skidelsky (prir.), TheAgeofAjfluence, 1951-1964 (London, 1970),
str. 260; Harris, Long to Reign Over UsP, str. 18, 52.
Dejvid Kanadin
Kontekst, izvoenje i znuenje rituala
arda Dimblbija smetao krunisanje u jedan svet koji je

imao vie zajednikog s 1935. godinom (ili ak 1897) nego s 1977, injenica da je to bio televizijski komentar i da
je vie ljudi gledalo ceremoniju na televiziji nego to je
slualo prenos na radiju jasno je svedoila o tome da je
nov nain izvetavanja s velikih dravnih sveanosti bio uspostavljen211. Velikim delom zahvaljujui televiziji, Elizabeta je zaista postala "prvi britanski suveren koji e istinski
biti krunisan, kao to propis nalae, 'pred oima naroda'".
Otuda i Silsov i Jangov komentar koji su ceo dogaaj videli kao "in nacionalnog zajednitva"212. Jer nikada ranije nije bilo moguno da celokupno stanovnitvo vidi ceremonijal onako kako se on stvarno odvija i tako stekne dotad
nedoivljen utisak da u njemu aktivno uestvuje.
Ali, kao i u sluaju tampe ili radija, televizijski medij je
takoe sadrao poruku. I, vano je istai, dok je televizija
politiare prikazivala onakvima kakvi su, tako da njihov
uzvien stil u parlamentu ili Vajtholu nije vie imao efekta,
prema monarhiji je zadrala isti stav strahopotovanja kakav je inicirao radio u vreme Rita. S jedne strane, takvi
programi kao to je film "Kraljevska porodica" uspeno su
negovali sliku kraljice i njene porodice kao neeg to sutinski pripada srednjoj klasi213. S druge strane, izvetavanje s velikih ceremonijala doprinelo je upeatljivosti slike
velelepnosti i bajkovite divotnosti koju su Rit i BBC radio
toliko nastojali da promoviu. U tom pogledu posebno su
znaajni bili komentari Riarda Dimblbija koji je izveta-
vao za BBC sa svih velikih kraljevskih sveanosti od krunisanja Elizabete II do svoje smrti 1965. godine. Njegovi reiti, emocijama obojeni komentari, proeti dubokom odanou prema monarhiji i romantinim odnosom prema
istoriji i tradiciji, opisivali su kraljevski ritual na najpreteraniji i najpovladljiviji nain. Opisujui ceremonijal i izraavajui odnos prema istoriji na taj nain, Dimblbijevi komentari su bili od najveeg znaaja u predstavljanju rituala monarhije kao festivala slobode i proslave kontinuiteta
u jednom rastrzanom i smutnom vremenu. Kako njegov
biograf belei, izmeu pedesetih i ranih ezdesetih godina
dvadesetog veka Riard Dimblbi je svojim komentarima
"uinio vie nego bilo koji drugi pojedinac da monarhiji
obezbedi ljubav britanskog naroda"214.
Dakle, uprkos poetnim sumnjama u vezi s prenoenjem krunisanja uivo, pokazalo se da je uspeh bio toliki
da su svi kasniji kraljevski ceremonijali postali pre svega
televizijski spektakli. I taj element je postao toliko znaajan da je uticao ak i na prirodu samih rituala. Prilikom
inauguracije princa od Velsa u Karnarvonu, na primer, iznad podijuma je namemo postavljen providan baldahin
kako bi televizijske kamere mogle da snimaju kroz njega215. to se tie samih ceremonija, one su opet imale vie
zajednikog s monarhijama Dorda V i VI nego s Viktorijinom ili Edvardovom: one su bile obredi vezani vie za ivot jedne relativno mlade porodice nego za jubileje, pogrebe i krunisanja oboavanih monarha. Venanja prince-
211Briggs, SoundandVision, str. 457-473; Dimbleby, Richard

Dimbleby, str. 223-239.
212 Lacey, Majesty, str. 208. Shils i Young, "The Meaning of the
Coronation", str. 80.
213 Ziegler, Crourn andPeople, str. 131-137.
214 Miall, Richard Dimbleby, str. 145-146, 157, 161, 167;

Dimbleby, Richard Dimbleby, str. 225-252, 326-330.
215 Opise televizijskog izvetavanja s kraljevskog ceremonijala
vidiu R. Baker, "RoyaI Occasions" u Mary Wilson, et. al., The Queen: A Penguin Special (Harmondsvort, 1977), str. 105-127.
234
235
Dejvid Kanadin
ze Margarete (1960), vojvode od Kenta (1961), princeze

Aleksandre (1963) i princeze Ane (1973), inauguracija
princa od Velsa (1969) i kraljiin srebmi jubilej (1977),
kao i zvanina otvaranja parlamenta od 1958. godine, sve
su to bili opiti televizijskog rituala.
Srebrni jubilej iz 1977, godine moda je najkorisnije postaviti upravo u taj "tradicionalni" ali izmenjeni kontekst. Na
jednom nivou, nivou reakcije javnosti, taj dogaaj se moe
posmatrati kao deo tradicije koja se pozivala na proslavu
srebrnog jubileja Dorda V i na jo starije proslave kraljice
Viktorije: populama, dobro isplanirana javna priredba u
kojoj je publika uivala. Na drugom nivou, meutim, veli
ka, dotad neviena pompa i okolnosti dogaaja doivlja
vani su kao savreno okrepljenje za sve slabije samouvaa
vanje Britanije:
Jubilama ceremonija je, dakle, na razliite naine predstavljala izraz nacionalnog i imperijalnog opadanja, pokuaj
da se, uz pomo pompe i ceremonije, ljudi ubede da se takvo opadanje nije desilo, ili uvere da, i ako se desilo, to nije
vano.
236
Svi smo mi uestvovali u jednom bogatom delu istorije... Nek

je rekao da je Britanija moda izgubila u nekim stvarima, ali jo
uvek moemo da pokaemo svetu ta umemo kad je u pitanju ri
tual. Jueranja sveanost vrhunski je primer... Ona dokazuje d
i te kako vredi obavljati stvari na starinski nain216.
Ali, istovremeno, strunjaci su takoe uoavali da je redu
kovani nivo ceremonijala upadljivo svrstao dogaaj u no
vo, postimperijalno doba:
Samo je nekoliko lanova kraljevske porodice pratilo kraljicu do
sevozila prema Katedrali sv. Pavla, samo mali broj prekomorski
trupa dopunjavao je ionako skroman britanski kontingent; nij
bilo stranih vladara... koji bi podarili egzotini sjaj dogaaju217.
216 Daily Mirror, 8 . jun 1977.

217 Ziegler, Crotun and People, str. 176.
237
IX
Na opis evolucije kraljevskog rituala svakako bi iznenadio i autoritete devetnaestog i autoritete dvadesetog veka
koje smo naveli na poetku ogleda. Ceremonijal koji je bio
loe izvoen sada je postao tako dobro reiran da su Britanci mogli da ubede sami sebe (uprkos preovlaujuim istorijskim dokazima o suprotnom stanju stvari) da su veti u ritualu jer su to uvek bili. I bez obzira na to koliko su pismenost i obrazovanje napredovali, sklonost britanske publike
ka kraljevskim javnim sveanostima i paradama nije se smanjila ve je zapravo porasla. Stare ceremonije su prilagoene i novi rituali izmiljeni, a posledica te kombinacije je, paradoksalno, bio utisak stabilnosti u razdobljima unutranjih
promena, i kontinuiteta i sigurnosti u vremenima meunarodnih napetosti i opadanja britanskog uticaja. Iako moda
ima smisla u tome to britanska monarhija daje legitimitet
statusa quo, ostaje injenica da se u poslednjih dvestotinjak
godina taj status quo i sam temeljno promenio i da se javna,
ceremonijalna slika monarhije promenila zajedno s njim.
Ako se - a ini se da je tako neto moguno - sledee krunisanje odri bez Gornjeg doma, Komonvelta ili zvanine crkve, uloga ceremonijala u stvaranju uljuljkujue slike stabilnosti, tradicije i kontinuiteta bie jo vea. Dinamini dijalog izmeu rituala i drutva, izmeu teksta i konteksta, bie
nastavljen.
Dejvid Kanadin
Istovremeno, slika evolucije, razvoja i promena koju smo

ovde predstavili mogla bi iznenaditi i one komentatore i novinare koji su, prilikom svakog velikog ceremonijalnog dogadaja, blagoglagoljali o "hiljadugodinjoj tradiciji". Naravno, tano je to da su monarhija i neke njene ceremonije zaista toliko stare. Takoe se ne moe porei da je u Engleskoj,
kao i u velikom delu Evrope, postojalo razdoblje, u esnaestom i sedamnaestom veku, koje je obilovalo raskonim i
blistavim kraljevskim ceremonijama. Ali, kao to profesor
Hobsbom tvrdi, kontinuitet koji izmiljene tradicije s kraja
devetnaestog veka tee da uspostave s tom ranijom fazom
prilino je iluzoran218. Jer dok graa od koje su one iskovane moe ponekad zaista poticati od starina, njihovo "znaenje" je na specifian nain povezano sa socijalnim, politikim, ekonomskim i kulturnim okolnostima datog vremena.
U Britaniji su, kao i u Evropi uopte, po svoj prilici postojale dve velike faze cvetanja kraljevskog rituala. Prva se odvijala u esnaestom i sedamnaestom veku i bila je usredsreena na apsolutizam preindustrijskog drutva. Poetkom devetnaestog veka, poto je poslednje dane odbrojala u vreme
Napoleona, ta faza razvoja je prola, a nju je nasledio drugi period izmiljenog ceremonijalnog sjaja koji je poeo
sedamdesetih ili osamdesetih godina devetnaestog veka i
trajao do 1914. U Austriji, Rusiji i Nemakoj on je bio opet
vie usredsreen na kraljevsku mo, bez obzira na njeno
slabljenje. Ali u Engleskoj on je bio usredsreen na kraljevsku nemo, a u Francuskoj i Sjedinjenim Amerikim
Dravama, moda manje uspeno, na lojalnost republici.
Stavie, ta druga velika faza cvetanja rituala odvijala se u
drutvima ija su se ekonomska i socijalna uredenja temeljno razlikovala od onih koja su postojala u prethod-
nom razdoblju izmiljanja ceremonija, a rezultat je bio taj

to su se motivi onih koji su plasirali i izmiljali te nove
"tradicije", kao i nain na koji su ih savremenici tumaili i
razumevali, takoe temeljno promenili.
Prema tome, poreklo tih velikih i raskonih rituala, koji
su, po miljenju engleskih komentatora bili hiljadu godina
stari, moe se najneposrednije locirati u tom drugom razdoblju intemacionalne, takmiarske ceremonijalne inventivnosti. Ali, istovremeno, najvaniji razlog to su te "tradicije" opstale do danas lei u injenici da je sauvan jedinstven kontinuitet izmeu kraljevskog rituala iz vremena
pre Prvog svetskog rata i onog iz vremena posle Prvog
svetskog rata. U Austriji, Nemakoj i Rusiji rituali izmiljeni izmeu sedamdesetih godina devetnaestog veka i Prvog
svetskog rata bili su zbrisani od 1917. do 1919. zajedno s
monarhijama ijem su imidu sluili. Tako su nove vladajue elite koje su dole na mesto tih monarhija u godinama izmeu dva rata morale da ponu iz poetka. Za razliku od njih, monarhija je u Britaniji preivela, a s njom i
"izmiljene tradicije". Dakle, u onoj meri u kojoj je zaista
dolo do inovacija u ceremonijalnoj slici britanske monarhije u meuratnim godinama, to se desilo u sklopu, a ne
izvan formule koja je postojala pre Prvog svetskog rata.
Nuno je bilo da ovo objanjenje jednog irokog i sloenog problema samemo, jer ak ni i u ovako dugakom
ogledu nije bilo moguno detaljno se pozabaviti svim temama i svom njihovom razuenou onako kako one to zasluuju. Ovde smo pokuali samo da opiemo promenljivu prirodu, izvoenje i kontekst kraljevskog rituala u nadi da e to
na neki nain objasniti zbog ega su sline ceremonije imale
razliito znaenje za razliite ljude u razliita vremena. Naravno, faze evolucije se mogu lake (a, bez sumnje, i previe
grubo) identifikovati nego to se dinamika promena moe
238
218 Hobsbawm, "Inventing Traditions", str. 1, 11.
239
Dejvid Kanadin
objasniti. Ali ovaj pristup bar daje vie smisla podacima, na

nivou znaenja, nego pristup onih antropologa koji ritual
posmatraju independant de tout sujet, de tout objet, et de
toute contexte, ili onih sociologa koji kontekst posmatraju
kao statian i nepromenljiv. I ako se u tom pokuaju "podrobnog" opisa tekst ceremonije povremeno gubi u kontekstu okolnosti, to samo pokazuje koliko opis mora da bude
"podroban". Jer, ako kultume forme zaista treba da budu
tretirane kao tekstovi, kao dela imaginacije sagraena od socijalnog materijala, onda svoju panju moramo usmeriti na
istraivanje te socijalne grae i ljudi koji - svesno ili nesvesno - grade ta dela, a ne na zapetljane i dekontekstualizovane analize samih tekstova219. Ovaj lanak, u kojem smo kao
primer koristili britanski kraljevski ceremonijal u poslednjih dvesta godina, predstavlja eksperimentalni korak u
tom pravcu.
Dodatak: statistike tabele
240
241
Tabela 1. Trokovi krunisanja

Krunisanje________ Cena ()
Dord IV
1821.
2 38 .2 38
42.298
Vilijam IV
1831.
69-421
Viktorija
18 3 8 .
1902.
193.000
Edvard VII
Dord V
185.000
1911.
454.000
Dord VI
1937.
9 12 .0 0 0
Elizabeta II
1953.
Izvori: H. Jennings i C. Madge,May the Twelfth (London, 1937),
str. 4-5; C. Frost, Coronationjune21953 (London, 1978), str. 24.
Beleka: U sluaju Elizabetinog krunisanja parlamentarne
procene za 1952-1953. iznosile su 1.560.000 funti; ali 648.000
funti bilo je povraeno od prodaje ulaznica.
Tabela 2. Komemorativne medalje iskovane u
ast kraljevskih sveanosti
Na prestolu
Dord IV
Vilijam IV
Viktorija
Viktorija
Viktorija
Edvard VII
Dord V
Dord V
Edvard VIII
219 Geertz, Interpretation ofCultures, str. 449.
Dogaaj
Krunisanje
Krunisanje
Krunisanje
Zlatni jubilej
Dijamantski jubilej
Krunisanje
Krunisanje
Srebrni jubilej
Krunisanje
Godina
1821.
1831.
18 3 8 .
1887.
1897.
1902.
1911.
1935.
1937.
Brof
40
15
30
113
80
10 0
42
12
36
Izvor: J. A. Mackay, Commemorative Medals (London, 1970),

str. 75-78, preradio i dopunio M. H. Grant, "British Medals since
1760", British Numismatic Joumal, xxii (1936-1937), str. 269293, xxiii (1938-1941), str. 119-152, 321-362, 449-480.
242
Dejvid Kanadin
Tabela 3. Horski aranmani nacionalne himne

Decenija
1801-1810.
1811-1820.
1 8 2 1 -18 3 0 .
1831-1840.
1841-1850.
1851-1860.
1861-1870.
Broj
2
2
3
6
3
4
1
Decenija
1871-1880.
1881-1890.
1891-1900.
1901-1910.
1911-1920.
1921-1930.
1931-1937.
Broj
4
3
7
14
3
1
Izvor: P. A. Scholes,"GodSave the Queen''!: TheHistory andRomance of the Worls First National Anthem (London, 1954), str.
274-279.
Tabela 4. Komemorativne statue podignute u Londonu i Vaingtonu
Decenija London Vaington Decenija London Vaington
1801-1810.
0
1871-1880.
3
7
13
1811-1820.
1
0
18 8 1 -18 9 0 .
14
8
1821-1830.
2
0
1891-1900.
11
6
1831-1840.
0
5
1901-1910.
14
18
1841-1850.
8
0
1911-1920.
7
13
1851-1860.
2
7
1921-1928.
8
7
1861-1870.
10
1
Izvori: Lord Edward Gleichen, London's Open Air Statuary
(izd. London, 1973), passim-, J, M. Goode, The Outdoor Sculpture of Washington, D. C.: A Comprehensive Historical Guide (Vaington, 1974),passim.
Beleka: Ovaj spisak obuhvata komemorativne kipove koji
stoje ili su na konju, a ne obuhvata reljefe, alegorije, fontane, ivotinje, apstraktnu i grobljansku skulpturu. Ali kad bi se sve to
dodalo, pokazao bi se isti trend.
243
Tabela 5. Izdanja kraljevskih komemorativnih maraka

Sa prestolu
Dogaaj
Godina izdavanja __________ Ukupna prodaja
Srebmi jubilej ]935. Vid, ld, V/nd, 2'/id

Krunisanje
1937. W
Srebma svadba 1948.2Vkl, 1
Krunisanje
1953-2V2d,4d, ls. 3d, ls. 6d.
Inauguracija
1%9.5d, 9d, ls.
princaod Velsa
Elizabeta II Srebma svadba 1972.3p, 20p
Elizabeta II Srebmi jubilej 1977.8y2p,S>p,10p,llp, 13p
DordV
DordVI
Dord VI
Elizabeta II
Elizabeta II
1.008.000.000
388.731.000
147.919.628
448.849.000
125.825.604
60.389 100
159 000 000
Izvori: A. G. Rigo de Righi, The Stamp of Royality: British

Commemorative Issues for Royal Occasions, 1935-1972 (London, 1973), str. 14, 19, 26, 33, 41, 48; S. Gibbons, Great Britain:
Specialised Stamp Catalogue, ii, KingEdtvard VII to George V, 3.
izd. (London, 1974), str. 172,207, 211; idem, GreatBritain: Specialised Stamp Catalogue, iii, Queen Elizabeth II: Pre-Decimal Issues (London, 1976), str. 148-149, 254-256; H. D. S. Haverbeck,
The Commemorative Stamps of the British Commonuiealth
(London, 1955), str. 91, 92, 94.
Beleka: Hejverbek iznosi podatak da je povodom krunisanja
1937. izdato 450.000.000 maraka. Ja sam se opredelio za niu cifru koju daje Gibons.
Bernard S. Kon
KAKO SE PRED STAVLJALA VLAST U
VIKTORIJANSKOJ INDIJI
Kultume kontradikcije u
konstruisanju ritualnog idioma
Do sredine XIX veka, indijsko kolonijalno drutvo bilo
je obeleeno otrom podelom izmeu male, tuinske vladajue grupe, britanske po kulturi, i etvrt milijarde Indusa, koje su Britanci na delotvoran nain kontrolisali. Ovi
stranci upravo su bili uspeno demonstrirali svoju vojnu
superiomost bmtalno guei vojnu i graansku pobunu
koja se proirila kroz vei deo gomje Indije 1857. i 1858.
godine. Tokom sledee dve decenije posle ove vojne akcije, teorija vladavine je kodifikovana na osnovu ideja i uverenja o ispravnom poretku grupa u indijskom dmtvu i
njihovog odnosa prema Britancima - njihovim vladarima.
U konceptualnim terminima, Britanci, koji su svoju vladavinu otpoeli kao "autsajderi", postali su "insajderi", tako
to su u ruke svog monarha Aktom o upravi nad Indijom,
od 2. avgusta 1858. godine poloili suverenitet Indije. Uspostavljanje ovog novog odnosa izmeu britanskog monarha, njenih indijskih podanika i domaih indijskih prineva proglaeno je u svim vanim centrima britanske
uprave u Indiji 8 . novembra 1858. godine. U proglasu,
kraljica Viktorija je uveravala indijske prineve da e "nji-
246
Bemard S. Kon
hova prava, dostojanstvo i ast", kao i kontrola nad njihovim zemljinim posedima biti potovana, i da je kraljica
"povezana sa domaim stanovnitvom Naih indijskih teritorija istim obavezama dunosti koje nas povezuju sa svim
drugim naim podanicima". Svi njeni indijski podanici trebalo je da budu osigurani u slobodi ispovedanja svojih religija. Trebalo je da uivaju "jednaku i nedeljivu zatitu zakona", a u formulisanju i sprovoenju ovog zakona "duna panja bie ukazana starim pravima, tradicijama i obiajima Indije". Prinevi i njeni indijski podanici obaveteni
su od strane kraljice da e biti uinjeno sve da se podstakne "mima marljivost Indije, da se istaknu dela od javnog
znaaja i opteg napretka", i da oni "treba da uivaju takav
drutveni napredak koji jedino unutranji mir i dobra vladavina mogu da osiguraju"1.
Proglas je bio baziran na dve glavne pretpostavke: prvo, da je u Indiji meu domaim stanovnitvom postojala
razliitost u kulturi, drutvu i religiji, i dmga, da su strani
vladari imali odgovornost za odravanje pravednog sistema uprave koji bi bio usmeren ne samo na zatitu integriteta koji je tesno povezan sa ovom razliitou, nego takoe i na drutveni i materijalni napredak, od kojeg bi vladari imali koristi.
Proglas moe da se posmatra kao iskaz koji ima kulturnu dimenziju koja obuhvata dve razliite i ak kontradiktorne teorije vladanja: jednu, koja je zahtevala da se u Indiji odri feudalni poredak, i drugu koja je traila promene koje bi neminovno vodile unitenju tog istog feudal1
"Queen Victorias Proclamation, 1. November 1858", u: C
Phillips, H.L. Singh i B.N. Pandey (prir.), The Evolution of India
and Pakistan 1858-1947: Select Documents (London, 1962), str.
10- 11.
Kako sepredstavljala vlast.
247
nog poretka. Svaka od ovih teorija o britanskoj vladavini

ukljuivala je ideje o sociologiji Indije i odnosu vladara
prema pojedincima i grupama u tom dmtvu. Ako bi Indijom trebalo da se vlada na feudalan nain, onda je indijska aristokratija trebalo da bude priznata i / ili stvorena, i
mogla bi da igra ulogu "lojalnih vazala" svojoj britanskoj
kraljici. Ako bi Indijom trebalo da se vlada na "moderan"
nain, onda je trebalo razviti principe koji su traili nove
oblike graanskog ili javnog poretka. Pristalice ovog gledita elele su predstavniki oblik vladavine koji se u sociolokom smislu oslanjao na zajednice i interese, a predstavnici ovih entiteta bili su pojedinci.
Britanske pristalice kako feudalnog tako i predstavnikog oblika kolonijalne vladavine delile su jedan broj pretpostavki o prolosti i sadanjosti Indije i o tome kako je
neprekidno potrebno i poeljno da Indijom vlada monarhija. U oba oblika, iako bi Indusi mogli da budu povezivani sa svojim belim vladarima kao vazali ili kao predstavnici
odredenih zajednica i interesa, britanski kolonijalni vladari donosili bi pravosnane odluke vaee za ceo sistem.
Britanske vlasti pretpostavljale su da su Indusi izgubili
pravo na suverenitet usled svoje sopstvene slabosti, koja
je dovela do njihovog potinjavanja, i smenjivanja "stranih" vladara, koje se protezalo unazad sve do arijevske invazije, a u novijoj istoriji, do toga da su prethodni imperijalni vladari Indije - Moguli, pokoreni od strane Britanaca.
Oiglednu injenicu nesposobnosti Indusa da sami sobom
upravljaju prihvatili su svi Britanci kojih se vladavina Indijom ticala. Argumenti koji su se mogli uti meu Britancima bili su povezani s pitanjem da li je ova nesposobnost
bila inherentna i stalna, ili bi pod odgovarajuim nadzorom Indusi mogli da postanu dovoljno sposobni da sami
sobom vladaju. Feudalna teorija mogla bi da obuhvati teo-
248
Bemard S. Kon
riju predstavljanja i mogunost razvoja kompetentnosti,

poto su Britanci proli kroz fazu feudalizma u svojoj sopstvenoj istoriji, pa bi u analitikom smislu indijska sadanjost mogla biti viena kao britanska prolost. Britanski
politiki sistem, drutvo i ekonomija, razvili su se u svoje
modeme oblike iz ove prolosti; stoga bi teorijski sadanje feudalno drutvo Indije takoe moglo u dalekoj budunosti da se razvije u modemo. U konkretnom politikom smislu, lanovi vladajue grupe mogli su da polemiu o tome koliko je politiki efikasno pruanje podrke
zemljoposednicima, prinevima, seljacima ili zapadnjaki
obrazovanim Indusima, koji su imali uporite u gradovima
i bili u usponu, u smislu postizanja opte saglasnosti o
prirodi indijskog dmtva i dostizanja krajnjih ciljeva za Indiju, a da se pri tome ne dovedu u pitanje postojee institucije kolonijalne uprave.
Sezdesetih i sedamdesetih godina devetnaestog veka,
shvatanje da "jednom osvojena vlast mora da ima pouzdanu i upotrebljivu prolost"2, takode je postepeno poinjalo da preovlauje. Prolost, koja je bila kodifikovana i zahtevala da bude predstavljena kako Britancima u Indiji tako
i kod kue, a i samim Indusima, imala je britansku i indijsku komponentu, kao i teoriju o odnosu ova dva dela.
Kraljica je bila monarh i Indije i Velike Britanije, centar
vlasti za oba drutva. Prvi ovek britanske uprave nad Indijom posle 1858. godine imao je dvostruku titulu i zaduenje. Kao glavni guverner, bio je odgovoran iskljuivo Parlamentu, a kao "vicekralj", predstavljao je i kraljicu i njen
odnos prema prinevima i narodima Indije.
Poevi od 1858. godine, Lord Kaning, prvi vicekralj
Indije, preduzeo je seriju putovanja irom Severne Indije
2 J.H. Plumb, TheDeath ofthePast (Boston, 1971), str. 41.
Kako se predstavljala vlast.
249
da bi uinio oiglednim novi odnos koji je kraljica proklamovala, to je bio deo ponovnog ustanovljavanja politikog poretka. Ova putovanja imala su kao jedan od glavnih
ciljeva odravanje durbara, sastanaka sa velikim brojem indijskih prineva, uglednih ljudi i indijskih i britanskih slubenika, na kojima su odavane poasti i uruivana priznanja Indusima koji su pokazali lojalnost svojim stranim vladarima za vreme ustanka 1857-1858. godine. Na ovim durbarima, Indusima su dodeljivane titule kao Rada, Navab,
Rai Sahib, Rai Bahadur i Kan Bahadur, predstavljene specijalnom odeom i simbolima (khelati), davane su im posebne privilegije i prava da u nekim sluajevima budu izuzeti iz redovne administrativne procedure, i davane nagrade u vidu penzija i zemljinih poseda za razliite aktivnosti kao to je zatita Evropljana za vreme ustanka i snabdevanje trupa hranom i zalihama za britansku armiju. Ovi sastanci odravani su u obliku iji je model izveden iz dvorskih rituala mogulskih careva, koji su u XVIII veku koristili
vladari Indije, i Hindu i Muslimani, a onda su ga u ranom
XIX veku prilagodili Britanci, pri emu su britanski slubenici igrali ulogu indijskih vladara.
Centralni ritual koji se odigravao na mogulskom durbaru bio je in inkorporacije. Osoba kojoj se na taj nain ukazivala ast darovala je nazar - zlatnike i / ili peshkash - vrednosti kao to su slonovi, konji, nakit i drugi dragoceni predmeti. Koliina zlatnika koji se damju, vrsta i koliina peshkash-2 . koji se poklanja, paljivo su odmeravani u odnosu
prema rangu i statusu osobe koja je davala darove. Mogul bi
darovao khelat, koji se u uem smislu sastojao od specifinih i odreenih kompleta odee, ukljuujui ogrta, turban,
alove, razliite ukrase na turbanu, ogrlice i dmgi nakit,
oruje i tit, ali je takoe mogao da podrazumeva i konje i
slonove sa razliitom opremom kao znacima vlasti i gospod-
250
Bemard S. Kon
stva. Broj i vrednost svega ovoga takoe je paljivo odmeravana. Neki znaci, odea i prava, kao to je upotreba doboa i
odgovarajuih zastava, bili su ogranieni na pripadnike vladajuih porodica. Pod Mogulima, i drugim indijskim vladarima, ovim ritualnim darivanjima uspostavljala se veza
izmedu davaoca i primaoca i oni nisu bili shvaeni prosto
kao razmena dobara i vrednosti. Khelat je bio simbol "ideje kontinuiteta ili sukcesije... i taj kontinuitet je poivao
na fizikoj osnovi, zavisei od kontakta tela primaoca sa
telom vladaoca, kroz odevanje kao medijum"3. Primalac je
bio inkorporiran u telo davaoca kroz medijum odevanja.
Ovo inkorporiranje, prema F.V. Bakleru, poiva na ideji
da kralj predstavlja "sistem vladavine ija je on inkarnacija... inkorporirajui u svoje telo... osobe onih koji dele
njegovu vlast"4. Oni koji su na taj nain inkorporirani nisu
bili samo sluge kralja, nego njegov deo, "ba kao to oko
ima glavnu ulogu u gledanju, a uho je organ sluha". Nazar, naziv koji se odnosi na zlatnike koje daje podreena
strana, dolazi od arapske i persijske rei za "zakletvu". U
svom tipinom obliku, on se daje u vidu novca sa vladarevim likom i predstavlja priznanje slubenika da je vladar
izvor bogatstva i blagostanja. Ponuda nazara je reciprona primanju khelata i deo je ina inkorporacije. Ovi inovi, vieni iz perspektive onog koji daje nazar i obratno
onog koji prima khelate, bili su inovi pokoravanja i zaloga lojalnosti, i prihvatanje superiornosti davaoca khelata.
Na durbarima su postojala precizno ustanovljena pravila za postavljanje ljudi i predmeta u odgovarajue meusobne odnose. Prostorni poredak durbara odreivao je,
3 F. W. Buckler, "The Oriental Despot", Anglican Theological
Revieu), (1927-1928), str. 241.
4 Ibid, str. 239.
251
stvarao i predstavljao odnos prema vladaru. to blie osobi vladara ili njegovog predstavnika neko stoji, vii je njegov status. Na durbaru, tradicionalno, kraljevska porodica
sedela je na jastucima ili niskom tronu postavljenom na
malo uzdignutu platformu; svi drugi stajali su u redovima
poreanim vertikalno s leva i desna, u dvorani za prijem
ili atoru. Na drugim durbarima, redovi su mogli biti horizontalno postavljeni i razdvojeni reetkastom ogradom,
ali u svakom sluaju, to je blie neko stajao osobi koja je
imala kraljevska svojstva, vie je i sam delio njenu vlast.
Dolazei na durbar, svaka osoba se klanjala vladaru, obino padajui niice i pozdravljajui tako to bi dodirivala glavu na razliite naine. U mogulskim vremenima, onaj koji
pozdravlja "stavljao je svoju glavu koja je sedite uma i oseaja u ruke poniznosti, dajui je kao poklon kraljevskom
skupu"5. Ako bi nazar i peshkash trebalo da budu poklonjeni, a khelat i druge poasti primljeni, osoba bi stajala korak iza, a njene darove su razgledale i /ili doticale kraljevske
linosti; onda bi ta osoba bila odevena u odoru od strane
jednog inovnika ili vladara samog i primila bi druge dragocenosti. Ako su poklanjani i slonovi i konji, oni su bili
dovoeni do ulaza dvorane za prijem, da bi bili vieni.
Britanci su u XVII i XVIII veku bili skloni da na pogrean
nain shvate ove inove, gledajui na njih kao na ekonomske po svojoj prirodi i funkciji. Davanje nazara ipeshkasha
shvaeno je kao plaanje za privilegije to su Britanci prevodili kao "prava", vezana za njihove trgovake aktivnosti. U
sluaju onih koji su bili potinjeni indijskim vladarima, prava su uspostavljala privilegije, koje su bile izvor bogatstva i
statusa. Predmeti koji su predstavljali osnovu za usposta5AbuAl Fazl, The Ain-i-Akbari, prev. H. Blochman, prir. D. C.
Phillot, II izd. (Calcutta, 1927), clxvii.
252
Bemard S. Kon
vljanje povezanosti kroz inkorporaciju - odea, zlatnici i

srebrnjaci, ivotinje, oruje, nakit i drago kamenje, i drugi
predmeti - bili su shvaeni od strane Britanaca kao utilitarna dobra koja su bila deo sistema trgovine. Za Induse, vrednost ovih predmeta nije uspostavljena na tritu, nego kroz
ritualni in inkorporacije. Ma koji je primljen iz ruku Mogula ili koji je imao dugu naslednu lozu i nosile su ga mnoge
osobe, ima vrednost koja daleko prevazilazi onu "trinu".
Tkanine i odea koji su bili kljuni elementi u khelatu, poprimili su nasledan karakter. Trebalo je da se oni uvaju,
prenose s generacije na generaciju i prikazuju u posebnim
prilikama. Oni nisu bili za svakodnevnu upotrebu i noenje.
Sledei svoje sopstvene kulturne kodove, Britanci su darovanje nazara objasnili kao mito, a peskhash kao porez, i
pretpostavili su da je u pitanju direktni quidpro quo.
U drugoj polovini XVIII veka, Istonoindijska kompanija
pojavila se, posle niza borbi sa francuskim supamicima, kao
vojno jaa od svih indijskih drava, pobeujui redom Nawab-a od Bengala (1757), Nawab-a Vizier-a od Awadh-a i
mogulskog cara (1764), Tipu, sultana od Mysore (1799) i
Marathasa pod Scindhiom (1803). Njihovpoloaj kao nacionalne sile unutar dravnog sistema osamnaestovekovne Indije proizlazio je iz injenice da ih je mogulski car 1765. godine postavio kao divane (glavne civilne inovnike) Bengala. Njihova uloga "zatitnika" mogulskog cara ustanovljena
je 1803. godine, poto je lord Lejk osvojio Delhi, "glavni
grad Mogula". Prema instrukcijama lorda Velslija, njihovog
glavnog guvernera, Britanci su se zadovoljili time da ponude Mogulima "svaku vrstu izraavanja uvaenosti, potovanja i panje"6, radije nego da ih svrgnu i proglase se vladari6
Wellesley to Lake, 27July 1803, u: Montgomery Martin (pr
The Despatches, Minutes and Correspondence of the Marquess of
253
ma Indije, kao naslednici Mogulske imperije. Stvarajui Istonoindijsku kompaniju, o kojoj su Velsli i drugi zvaninici tog vremena razmiljali kao o "uvaru" Mogulske imperije, oni su smatrali da e doi u "posed nominalne vlasti
Mogula"7. Britanci su mislili da e sticanje nominalne vlasti biti korisno, jer ak iako Moguli u evropskom smislu
"nisu imali stvamu mo, dominion, i vlast, skoro svaka drava i klasa ljudi u Indiji nastavila je da priznaje njihovu
nominalnu vlast"8. Ser Don Kej, ija je "Istorija indijske
pobune" bila i jo uvek je u mnogim aspektima standardno delo o "uzrocima" Velikog ustanka, komentarisao je vezu izmeu Istonoindijske kompanije i Mogula od 1803do 1857. godine, time da je pretvaranjem Mogula "u penzionera, pompezni prizor i marionetu", stvoren "politiki
paradoks. On je trebalo da bude kralj, a opet da ne bude
kralj - neto, a opet nita, realnost i privid u isto vreme"9.
Poto je Istonoindijska kompanija stekla vojnu kontrolu nad Bengalom 1757. godine, njen uticaj je rastao i zaposleni u Kompaniji poeli su da se vraaju u Englesku sa velikim bogatstvom; to bogatstvo i uticaj poeli su da koriste
u politikom sistemu kod kue. Pitanje odnosa Kompanije
prema kmni i parlamentu, postalo je presudno politiko
pitanje. Nacrt za Indiju od 1784. koji je uinio Parlament
u krajnjoj liniji odgovomim za upravu nad Indijom, uticao
Wellesley During His Administration in India (London, 1837),
iii, str. 232.
7 Ibid, str. 208.
8 Wellesley to the Court of Directors, 13 July 1804, in Martin,
Despatches, iv, str. 153.
9 John W. Kaye i George B. Malleson, Kaye's andMallesons
HistoryoftheIndianMutinyof1857-1858, II izd. (London, 1892),
ii, str. 4.
254
Bemard S. Kon
je na postizanje kompromisa, ali je ostavio Kompaniju kao

sredstvo za komercijalnu aktivnost, i upravu nad onim teritorijama Indije nad kojima je Kompanija ve bila postala
vladar. Parlament i upravnici Kompanije takoe su poeli
da ograniavaju mogunost da njihovi slubenici stiu privatno bogatstvo, kroz ograniavanje, a onda i eliminisanje
privatnih trgovakih aktivnosti, i da definiu kao "korupciju"
inkorporaciju zvaninika Kompanije u vladajue domae
grupe kroz prihvatanje nazara, khelata ipeshkasha, koji su
bili proglaeni kao forme podmiivanja.
Definisanjem "korupcije" na ovakav nain, i odravanjem mogulskog cara kao simbolikog centra indijskog
politikog poretka, nastao je jo jedan politiki paradoks.
Britanska kruna nije bila i kruna Indije; Britanci u Indiji
bili su podanici svojih sopstvenih kraljeva, ali Indusi nisu.
Mogul je nastavio da za Induse bude "tzvor dostojanstva".
Englezi nisu mogli da budu simbolikim inovima inkorporirani pod stranog vladara, i moda jo vanije, nisu
mogli da simbolikim sredstvima inkorporiraju Induse u
svoju vlast.
U kasnom XVIII veku, to su vie slubenici Istonoindijske kompanije popunjavali zvanja poreznika, sudija i
magistrata, zakonodavaca i izvrilaca u politikom poretku
Indije, to im je od strane njihovih poslodavaca i parlamenta bilo zabranjivano da uestvuju u ritualima i uspostavljanju odgovarajue veze sa Indusima koji su im bili podreeni. Ipak, kroz povezivanje sa vladarima nad odreenim
teritorijama, koji su bili u savezu sa Britancima, i koji su
im bili podreeni, slubenici Istonoindijske kompanije
shvatili su da lojalnost mora da bude simbolizovana da bi
bila stvarno delotvoma u oima podreenih i sledbenika.
Britanci su stoga otpoeli praksu darivanja khelata i pri-
255
manja nazara i peskhasha na formalnim sastancima koji

su od strane Indusa mogli da budu shvaeni kao durbari.
Iako su Britanci, kao "vladari Indije" u prvoj polovini XIX
veka nastavili praksu primanja nazara ipeshkasha i davanja
khelata, oni su nastojali da ogranie prilike za ovakve rituale. Na primer, kada je princ ili neka dmga ugledna linost
poseivala zgradu vlade u Kalkuti, ili kada su glavni guverner, guverneri, vladini poverenici i nii britanski slubenici
bili na putu, odravao se durbar. Khelati su uvek darovani u
ime i sa dozvolom predsednikih guvemera ili glavnog guvernera. Ono to su Indusi darovali kao nazar ili peshkash
slubenik koji je primio dar nije nikad zadravao. Upravo,
procene vrednosti i liste predmeta koji su darovani, pravljene su na licu mesta, a ti predmeti su odmah odlagani u Toakhanu-posebanvladintrezorzaprijem i distribuciju poklona. Za razliku od Indusa, Britanci su reciklirali poklone
koje su dobili, bilo direktno, tako to su davali jednom Indusu poklon koji je primljen od dmgog, bilo indirektno,
tako to su prodavali ono to su dobili na aukciji u Kalkuti
i onda koristili fondove koje su tako ostvarili da kupe
predmete koje e davati na poklon. Britanci su se uvek
trudili da u ekonomskom smislu izjednae ono to dobiju
sa onim to daju, obavetavajui Induse o tanoj vrednosti
predmeta ili novca koju e im biti doputeno da damju.
Tako, ako bi jedna osoba trebalo da da 101 mpiju kao nazar, ona bi dobila kao khelat al i odom koji toliko vrede.
Moglo bi da izgleda da je mogulski ritual ouvan, ali je
njegovo znaenje izmenjeno. Ono to je pod indijskom vladarima bio ritual inkorporacije, sad je postao ritual obeleavanja podreenosti, bez mistinog vezivanja izmeu kraljevske figure i izabranog prijatelja i sluge, koji je postajao
deo vladara. Izokretanjem onoga to je bio oblik darivanja u
vrstu "ekonomske razmene", odnos izmeu britanskog slu-
256
Bemard S. Kon
benika i indijskog podanika ili vladara postao je ugovomi

odnos. U prvoj polovini XIX veka, Britanci su, irei svoju
vlast, zasnivali vlast na ideji ugovora i "dobre vladavine".
Stvorili su plaeniku vojsku, u kojoj je ugovor metaforino
izraavan kao "jedenje kompanijine soli". Lojalnost izmeu
indijskih vojnika i njihovih evropskih oficira, odravana je
nabazi redovne isplate, "potenog" tretmana, i potvrivanja
pravila nemeanja u domaa religijska verovanja i obiaje.
Kada je dolazilo do pobune, ona se bazirala na uverenju jednog broja vojnika, da je njihov ugovor, eksplicitno ili implicitno, bio naruen, tako to su ih primoravali da nose kone
eire, ili da putuju preko "cme vode", ili da uzimaju zabranjene namirnice u obliku svinjske ili govee masnoe. Drava je postala tvorac i garant ugovornih odnosa izmeu Indusa u vezi korienja osnovnih resursa radne snage i zemlje
putem uvoenja evropskih ideja o vlasnitvu, prihodima i
porezu. Sitno plemstvo, koje je odravalo dmtveni poredak zasnovan na kosmolokim konceptima, i koje je odravalo ispravan poredak pomou vrenja obreda, bilo je
pretvoreno u "vlasnike nad zemljom". Indijski "kraljevi"
kojima je bila doputena unutranja autonomija nad njihovim teritorijama, svedeni su na nivo "poglavica i prineva". Oni su stavljeni pod kontrolu putem sporazuma koji
su bili u osnovi ugovomi, jer su garantovali granice drave, jamili za podrku Kompanije kraljevskoj porodici i
njenim potomcima u zamenu za odustajanje od mogunosti voenja rata i bili na vlasti sve dok su "vladali dobro" i
prihvatali nadgledanje engleskog slubenika.
Stavio bih primedbu da je u prvoj polovini XIX veka bilo
nedovrenosti i kontradikcija u kultumo-simbolikom konstituisanju Indije. "Kultumo-simboliko konstituisanje", da
citiram Ronalda Indena,
257
"obuhvata takve pojave kao to su shema za klasifikaciju, pretpostavke o tome kakav je svet, kosmologije, pogledi na svet, etiki sistemi, pravni sistemi, odreivanje jedinica vlasti i drutvenih grupa, ideologije, verske doktrine, mitovi, rituali i pravila ponaanja"10.
Elementi unutar kulturno-simbolikog konstituisanja nisu
prost skup elemenata ili predmeta, nego su ureeni u
obrazac koji uspostavlja vezu tih inilaca jednih sa dmgima i stvara njihovu vrednost.
Autohtona teorija vladavine u Indiji bazirana je na idejama inkorporacije, i teoriji hijerarhije u kojoj vladari nisu
samo sve nadmaivali nego su i obuhvatali one nad kojima
vladaju. Zbog toga je znaaj mogulskog cara trajao due,
ak i kad je on postao "penzioner", poto su indijski podanici Istonoindijske kompanije i vladari drava - saveznica
jo uvek nosili titule dostojanstva kakvo je samo on mogao da im da. Cak i u britanskoj Indiji, u damijama je nastavljeno itanje kbutba u njegovo ime, novac Istonoindijske kompanije do 1835. godine nosio je njegovo ime, a
mnoge indijske drave do 1859-1860. godine nastavile su
da kuju novac, na kome je bila godina stupanja na vlast
mogulskog cara. Iako su Britanci na engleskom mogulskog cara nazivali "kralj Delhija", oni su nastavili da koriste
njegove pune carske titule kada su mu se obraali na persijskom. Kako monarh Velike Britanije sve do 1858. nije
bio i monarh Indije, glavni guvemeri imali su tekoa u
odlikovanju Indusa ordenjem i titulama. Kada je glavni
guverner putovao i odravao durbare za indijske vladare,
svaki od njih je obino dran samo za jednog vladara, ime se izbegavalo pitanje rangiranja jednog u odnosu na
10
Ronald Inden, "Cultural Symbolic Constitutions in Ancient
India", mimeograph (1976), str. 6 -8 .
258
Bemard S. Kon
drugog u smislu njihovog postavljanja vis-a-vis osobe glavnog guvernera. Tek posle 1850. godine, Britanci su poeli
da se trude da reguliu praksu poasnih plotuna kao znaka potovanja indijskih kraljeva. Sistem rangiranja koji su
oznaavali poasni plotuni nije bio formiran do 1867. godine. Napori od strane glavnih guvernera da simboliziraju
novi poredak ili da eliminiu neke kontradikcije ili praznine u kulturno-simbolikom konstituisanju, susreli su se sa
skepticizmom i ak prekorom od strane direktora Istonoindijske kompanije i predsednika Kontrolnog upravnog
odbora u Londonu. Lord Vilijam Bentink, glavni guverner
od 1828. do 1 9 3 5 . godine, bio je prvi koji je primetio da
bi bilo poeljno smestiti "carski" glavni grad izvan Kalkute,
i svojim slubenicima u Londonu sugerirao "potrebu za
kardinalnom takom" za njihovo sedite uprave11. Agra je
bila njegov izbor za tu kardinalnu taku, poto je on verovao da je to bio glavni Akbarov grad i mislio je da nema
mnogo razlike u politikim okolnostima Akbarovog i njegovog vremena, jer su oba vladara bila preokupirana "ouvanjem imperije"12. Agra je zamiljana kao "najsjajniji dragi
kamen" u "kruni" glavnog guvernera13, poto je bila smetena "usred prizora prole i budue slave, gde imperija
treba da bude spasena ili izgubljena"14.
Kad je Bentink postavio pitanje mogunosti preseljenja
glavnog grada 1 8 2 9 . godine, savet upravnika zabranio je
11 "Bentinck Minute 2 January 1834", I.O.L.R., Boards Collection, 1551/62/250, str. 83.
12 Ibid, str. 94.
13 John Rosselli, Lord William Bentinck (Berkeley, 1974), str.
192.
14 "Extract Political Letter to Bengal 3 July 1829", I.O.L.R., Boards Collection, 1370/54/508, str. 12.
259
razmatranje takvog poteza, istiui da njihova vladavina nije

vladavina jednog nezavisnog suverena, nego da Indijom
"vlada jedna udaljena pomorska sila i da se mesto sedita
vlade mora razmatrati s obzirom na tu posebnu okolnost".
Upravo je tu pomorsku /trgovaku prolost Bentink nastojao da izmeni, poto je verovao da karakter britanske vladavine "nije vie nekonzistentni spoj trgovca i vladara"15, nego
pre svega karakter imperijalne sile. Lord Elenborou, koji je
bio predsednik kontrolnog upravnog odbora, 1 8 2 8 -1 8 3 0 .
godine, u vreme periodinih istraivanja stanja teritorija Istonoindijske kompanije, pre nego to je parlament obnovio njene dvadesetogodinje povlastice, predloio je tadanjem premijeru, Vojvodi od Velingtona, da se uprava nad
Indijom prenese na krunu16. Vojvoda je predlog odbio, jer
se, mislio je Elenborou, plaio da ne zanemari trgovake interese Londona"17.
Elenborou je postao glavni guverner Indije poto su vojsku Kompanije teko porazili Avganistanci 1842. godine, i
bio predodreen da obnovi presti britanske vlasti u Indiji.
On je rukovodio najezdom na Avganistan, koja je, u znak
odmazde, dovela do razaranja Gaznija i Kabula. Elenborou
je zamislio da simbolizuje poraz avganistanskih muslimana
tako to bi trijumfalno vratio Indiji ono to se smatralo Vratima Somnata, uveni hinduistiki hram u Gudaratu (koji su
muslimani poharali i oskrnavili 600 godina ranije, a vrata
odneli u Avganistan) i postavio ih u novoizgraeni hram u
Gudaratu. On je izdao naredbu da se vrata od sandalovog
15 "Bentinckto Ct Director, Minute, 2January 1884", ibid, str. 8316Albert H. Imlah, LordEllenborough: A Biography ofEdtvard
Law, Earl of Ellenborough, Govemor General of India (Cambridge, 1939), str. 41.
17 Ibid, str. 42.
260
Bemard S. Kon
drveta provezu kroz grad Pendab na kolima i odnesu u Delhi, praena poasnom gardom, uz odgovarajuu ceremoniju. Elenborou je nagovestio svoju nameru izdajui proglas
"svim prinevima i poglavicama i narodu Indije". Elenborou
je objavio da je povratak vrata trebalo da bude "svedoanstvo vae nacionalne slave na koju ste najvie ponosni; dokaz vae vojne superiornosti nad drugim nacijama izvan Indije". Dalje je sebe identifikovao sa narodima i prinevima
Indije "po interesu i oseanju", izjavio da je "herojska armija" opravdala "besmrtnu slavu moje rodne zemlje i zemlje
koju sam prihvatio kao svoju", i obeao da e ouvati i unaprediti "sreu naih dveju zemalja"18. Pisao je u slinom raspoloenju mladoj kraljici Viktoriji, o pobedi i tome da su
"uspomene na carsku vlast (bile) sada ... prenete na britansku vladu", i da je sve to jo treba da se uradi da se prinevi Indije uine "vlastelom Carice", ako bi "Vae visoanstvo postalo nominalni vladar Carstva"19.
Elenborou je iskovao posebnu medalju za odlikovanje
onih britanskih i indijskih vojnika u vojsci Kompanije koji su
sluili u Kini za vreme Opijumskog rata. Vojvoda od Velingtona smatrao je da je Elenborou ovim prigrabio prava krune20. Elenborouova akcija i proglas koji se ticao povratka
Vrata Somnata doveo je do zlobnog kriticizma i podsmeha
meu Britancima u Indiji kao i u Engleskoj. Iako Elenborouva briga za simbolika predstavljanja imperijalne uloge
za Britance u Indiji nije bila uzrok njegovog opoziva 1844.
godine, ona je smatrana kao indikativna za pogled na
18JohnWilliam Kaye, History of the War in Afghanistan (London, 1851), ii, str. 646-647.
19 Lord Colchester (prir.), The History of the Indian Administration ofLord Ellenborough (London, bez datuma), str. 64.
20 Ibid, str. 324-338.
261
odnose izmeu Indije i Engleske koji nije imao mnogo

podrke ni u Engleskoj ni u Indiji.
Suprotnosti i tekoe u definisanju simboliko-kulturnog sklopa mogu da se prate kroz napore koji su injeni u
prvoj polovini XIX veka da se konstruie ritualni idiom
kroz koji i pomou kojeg bi britanska vlast bila predstavljena Indusima. Kontinuirana upotreba mogulskog idioma izazivala je trajne tekoe, kao to su muni pregovori
izmeu britanskih slubenika i indijskih podanika o pitanjima prvenstva, naina obraanja, trajnih prava da se koriste mogulske titule, to to je Mogul nastavio da prihvata
nazar od strane kako indijskih tako i britanskih slubenika i njihovo darovanje khelata i izdavanje sanada (kraljevskih povelja) prilikom preuzimanja vlasti masnadima
u indijskim dravama. Britanci su ovu poslednju delatnost
nazivali "trgovina sanadom".
Konflikt nije postojao samo izmeu plemstva i elita i
britanskih slubenika, nego se javljao i u svakodnevnoj
delatnosti sudova i lokalnih kancelarija Istone Indije, to
je postalo poznato kao "rasprava o cipelama". Britanci u
Indiji sledili su metonimijsku logiku u svojim odnosima sa
indijskim podanicima, i noenje cipela od strane Indusa u
prisustvu Britanaca smatrali su kao pokuaj da se uspostavi odnos jednakosti izmedu onih kojima se vlada i njihovih vladara. Stoga, Indusi su uvek bili primoravani da izuju cipele ili sandale, kada su ulazili u prostor koji su Britanci definisali kao svoj - u njihove kancelarije i domove.
S druge strane, Britanci su uvek insistirali na noenju cipela kada su ulazili u indijske prostore, ukljuujui i damije i hramove. Jedan znaajan izuzetak koji je bio doputen, bio je da, ako bi Indus obino nosio evropsku odeu
u javnosti, onda mu je bilo doputeno da nosi cipele u
prisustvu svojih engleskih gospodara u takvim ritualnim
262
Bemard S. Kon
prilikama zapadnog stila kao to su jutarnji prijem glavnog guvemera, dvorski prijem, sedeljka ili bal.
Britanci su isprobavali razliite forme ritaula da bi oznaili dogaaje javnog karaktera. Polaganje kamena temeljca
za zgradu Hindu koleda i za Muhamedanski koled 1824.
godine u Kalkuti bilo je proslavljeno "uz uobiajene impresivne ceremonije masonerije"21. Koledi su bili osnovani pod pokroviteljstvom Komiteta za javno obrazovanje,
koji je bio ustanovljen od strane Indusa i Evropljana koji
su sakupljali sredstva uglavnom iz privatnih izvora za ove
institucije. Trebalo je da koledi Induse ue "osnovnim
principima morala i prirodnih nauka"22. lanovi loa slobodnih zidara Kalkute, kojih je bilo nekoliko, marirali su
u povorci ulicama Kalkute, na elu sa gmpom sviraa i s
insignijama i zastavama svake loe, i okupljali se na skvem
gde je zgrada trebalo da bude podignuta.
"Kupa, uglomer, i druga orua zanata bila su postavljena na Pijedestal... Preasnibrat Brus... molio je prazninu molitvu velikom
arhitekti Univerzuma... Sve dokle je oko sezalo videla su saljudska
lica u redovima jedna iznad drugih, akrovovi kua u svimpravcima
bili su ispunjeni do krajnjih granica nestrpljivim domaim stanovnitvom koje je elelo da ima pogled na impozantan prizor"23.
Posle molitve, novii i srebrna ploica sa posvetom bili su
stavljeni u udubljenje u koje je trebalo da se postavi kamen
temeljac. Kamen je onda bio sputen i posut itom, uljem i
vinom. Zatim je sledio govor Velikog majstora provincije, a
ceremonijalno zatvaranje bilo je obeleeno sviranjem na21 A.C.Das Gupta (prir.), TheDaysofjohn Company: Selections
from The Calcutta Gazette, 1824-1832 (Calcutta, 1959), str. 23.
22 Ibid, str. 26.
23 Ibid, str. 3.
263
cionalne himne "Boe spasi kralja". Ne amo da je idiom rituala evropski, nego je to i ustanova ije se graenje sveano
obeleavalo, i kao i ideal javne /civilne sfere koji je ona podravala. Obrazovanje koje se nudilo u ove dve institucije
trebalo je da bude sekulamo, i da ne ukljuuje prenoenje
svetog znanja kao u domaim obrazovnim institucijama.
Iako je jedna institucija bila za hindu vemike, a dmga za muslimane, primanje nije bilo ogranieno na odreene grupe
hindu ili muslimana, kao to je bila uobiajena praksa. injenica da je novac sakupljan javnim upisivanjem, viena
kao in milosra u evropskom stilu, isto kao i korienje
novca sakupljenog javnom lutrijom, obeleili su ovu priliku
kao, ako ne jedinstvenu, svakako potpuno novu.
Prve dekade XIX veka obilovale su proslavama britanskih pobeda u Indiji i Evropi, dolascima i odlascima glavnih guvernera i vojnih heroja, smrtima i krunisanjima engleskih kraljeva i kraljevskim roendanima. Idiom u ovim
prilikama bio bi isti kao u Engleskoj, sa vatrometom, vojnim paradama, iluminacijama, veerama sa ceremonijalnim zdravicama, muzikom pratnjom, hrianskim molitvama, i iznad svega estim govorima. Indusi su kao uesnici bili marginalizovani, kao vojnici na paradama, kao
sluge ili kao publika na javnim delovima slavlja.
Od dogaaja do strukture: znaenje ustanka

1857. godine
Protivrenosti u kulturno-simbolikom konstituisanju
britanske Indije bile su razreene u ustanku 1857. godine,
koji se tradicionalno opisuje kao Indijska pobuna; ona je
dovela do toga da linost mogulskog cara bude desakralizovana, da mo kojom su Britanci raspolagali da pokore Induse bude bmtalno demonstrirana i da se uspostavi mit o
264
Bemard S. Kon
tome da je karakter Britanaca superioran nad karakterom

nelojalnih Indusa.
Suenje caru, koje je usledilo posle guenja pobune,
predstavljalo je i formalno obznanjivanje transformacije
vlasti24. Izvoenje kralja na suenje znai da su oni koji su
to uradili verovali da je ovo pravedan in i "izriito odricanje kralja od zahteva da vlada". Znaenje tog ina, prema
M. Valceru je da on odvaja prolost od sadanjosti i budunosti i da ustanovljava nove politike principe, oznaavajui trijumf nove vrste vladavine25.
Suenje caru mora da bude sagledano u odnosu prema Aktu o vladavini nad Indijom iz 1858. godine, i kraljiinog Proglasa od 1. novembra 1858. godine. Suenje i proterivanje cara sudskim putem i kraj vladavine Mogula bili
su dovreni potpunim obesveenjem prethodnog politikog poretka tog drutva. Parlamentarni akt i kraljiina
prokalmacija obznanili su poetak novog poretka. Ovaj
novi poredak zahtevao je da se uspostavi centar, zahtevao
je da postoje sredstva pomou kojih bi Indusi sada mogli
da uspostave odnos sa tim centrom i da se razvije ritualni
izraz britanske vlasti u Indiji.
U kulturnom sistemu Anglo-Indije, Velika pobuna 18571858. godine mogla bi da se posmatra kao graninik sutinskih promena. Za britanske vladajue elite, kod kue i
u Indiji, znaenja pridodata dogaajima iz 1857-1858. go24 Punjab Govemment Records: Correspondence, vii, deo 2, str.
39; H.L.O. Garrett, "The Trial of Bahadur Shah ll",Joumal ofthe

Punjab UniversityHistoricalSociety, i,pt 1 (April, 1932), str. 3-18;
F.W. Buckler, "The Political Theory of the Indian Mutiny", TransactionsoftheRoyalHistoricalSociety, 4thser.,v(1922), str. 71-100.
25 Michael Walzer, Regicide und Revolution (Cambridge,
1974), str. 6 .
265
dine i konstitucionalne promene koje su iz njih proizile,

sve vie su postajale stoer oko koga se okretala njihova
teorija kolonijalne vlasti. Rat je vodio u redefinicije prirode indijskog drutva, neophodnih i odgovarajuih veza
vladara i podanika i ponovno postavljanje ciljeva upravljanja Indijom, to je povratno vodilo u trajne promene institucionalnog ureenja koje su bile neophodne da bi se
ovi ciljevi primenili. Za Engleze u drugoj polovini XIX veka, putovanje u Indiju kao posetilaca ili slubeno, redovno je postajalo hodoae tragom Pobune s ciljem da se
posete mesta velikih dogaaja - Delhijski prevoj, Memorijalni izvor i bate u Kanpuru, natkriljeni velikom mermernom statuom Anela vaskrsenja, kao i rezidencije u Luknou-u. Nadgrobni spomenici, memorijali, obeleja od kamena sa natpisima i table postavljene na zidove evropskih
crkava, obeleavale su za Engleze muenitvo, rtve i vrhunske trijumfe vojnika i civila ija je smrt, za viktorijanskog Engleza, uinila svetom englesku vlast u Indiji.
Englezi su, od 1859- godine do ranih godinaXX veka, Pobunu videli kao herojski mit koji oliava i izraava njihove
centralne vrednosti koje su objanjavale njihovu vladavinu
u Indiji njima samima - rtva, dunost, snaga; iznad svega
ona je simbolizovala vrhunski trijumf nad onim Indusima
koji su pretili na odgovarajui nain ustanovljenoj vlasti i
poretku.
Formalizacija i predstavljanje ritualnog

idioma: carski skup 1877. godine
Dvadesetogodinjica desakralizacije Delhija i konanog
guenja ustanka 1858. godine, bili su obeleeni zavravanjem simboliko-kultumog konstituisanja britanske Indije. Samo u ukratko nabrojati komponente koje ovo kon-
266
Bemard S. Kon
stituisanje sadri, i onda prei na opisivanje kako su ove

komponente bile predstavljene prilikom dogaaja ritualnog karaktera - Carskog skupa 1877. godine, koji je odran da bi se Kraljica Viktorija proglasila Caricom Indije.
Centralna politika injenica bila je kraj Kompanijine
vladavine i postavljanje monarha Velike Britanije kao monarha Indije 1858. godine. Ovaj in moe da se sagleda kao
reciproan konanoj desakralizaciji Mogulskog carstva. On
je okonao dvojstvo u poziciji Britanaca u Indiji poto je sada Britanska monarhija obuhvatala i Britaniju i Indiju. Drutveni poredak bio je uspostavljen tako da je britanska kruna viena kao centar vlasti, sposobna da uspostavi jedan hijerarhijski poredakza sve svoje podanike, Induse i Britance.
Indijski prinevi bili su sada "lojalni indijski vazali" kraljice
Viktorije, koji su joj dugovali vernost i potovanje preko njenog vicekralja. Glavni guvemer i vicekralj, spojeni u istoj
osobi, bili su nedvosmisleni centar vlasti u Indiji, i svi Britanci i Indusi mogli su da budu rangirani u odnosu na njega, bilo da je to bilo kroz slubeno zvanje ili kroz pripadanje razliitim starosnim gmpama. Britanci su se u Indiji koristili teorijom hijerarhije po redosledu, u kojoj su pojedinci mogli
da budu rangirani prema prvenstvu - ovo prvenstvo se baziralo na vrstim i poznatim kriterijumima, ustanovljenim
prema roenju i nasledstvu ili prema uspehu i slubi. Uloen je napor da se 1876. godine prinevi-saveznici gmpiu
prema regiji, sa utvrenom oznakom ranga u odnosu na
dmge prineve u istoj regiji. Veliina prineve drave, iznos
njihovih prihoda, datum kada su postali saveznici Istonoindijske kompanije, istorija njihovih porodica, njihov poloaj u odnosu na Mogulsko carstvo i njihovi inovi lojalnosti
u odnosu na Britance su mogli biti mereni i mogao je da se
ustanovi indeks da se odredi poloaj svakog vladara. Status
je onda prikazivan na durbarima prireenim od strane gu
267
vernera i zamenika guvemera odreene oblasti, ili kada bi

vicekralj - glavni guverner iao na put. Bio je ustanovljen
kodeks ponaanja za prineve i dmge vladare prilikom njihovog prisustvovanja durbam. Odea koju su nosili, omje
koje su imali pravo da nose, broj pratilaca i vojnika koji je
mogao da ih prati do vicekraljevog kampa, na kom mestu u
odnosu na kamp su se susreli sa britanskim zvaninicima,
broj poasnih plotuna ispaljen u njihovu ast, vreme ulaska
u dvoranu ili ator gde je durbar prireivan, da li bi vicekralj
ustao i poao im u susret da ih pozdravi, mesto na vicekraljevom ilimu na kojem e biti pozdravljeni, gde e biti postavljeni da sede, koliko nazara mogu da daju, da li su ovlaeni za posetu od strane vicekralja, bile su sve oznake ranga i
vicekralj je mogao da ga podigne ili umanji. U korespondenciji sa vicekraljem, forme pozdrava, vrste indijskih titula koje su Britanci koristili i fraze koriene na kraju pisma su sve
bile rangirane i uzimane kao oznake zvaninog potvrivanja
ili prihvatanja.
Slino tome, Induse koji su bili pod direktnom britanskom vlau su razni slubenici obino rangirali u njihovim
gradovima, oblastima i provincijama u knjigama durbara.
Vodei ljudi oblasti bili su rangirani na osnovu poreza koji
su plaali, zemlje koju su posedovali, porodinog porekla,
inova lojalnosti ili nelojalnosti britanskoj vladi. Indijski slubenici i zaposleni u upravnim organima imperije ili provincije bili su rangirani prema poloaju, duini slube i poastima koje su stekli, a mase prema kasti, zajednici i religiji kojoj
su pripadali.
Ubrzo posle guenja pobune, i ustanovljavanja kraljice
Engleske kao "izvora dostojanstva" za Indiju, istraen je sistem indijskih kraljevskih titula, sa ciljem da se one urede u
hijerarhijski sistem. Ne samo da je sistem stvoren, nego su
nosioci titula morali da "dokau" pomou kriterijuma usta-
268
Bemard S. Kon
novljenih od strane Britanaca da su njihove titule bile legitimne. Stoga je samo vicekralj mogao da daje Indusima titule, zasnovane na preporuci lokalnih ili provincijskih slubenika. Osnova za imenovanje se odreivala pomou inova
lojalnosti, izuzetne ili dugotrajne slube u organima vlasti,
posebnih inova milosra kao to je davanje priloga kolama i bolnicama, doprinosi posebnim fondovima, kao i pomou "dobre" uprave nad resursima koja je vodila unapreenju poljoprivredne proizvodnje. Imenovanja su za Induse vaila tokom ivota nosioca, mada je u nekim vodeim
porodicama postojala pretpostavka da e, ako naslednik
pokae dobro vladanje prema glavi porodice, za uzvrat biti nagraen time to e u sledeoj generaciji biti obnovljena titula koja je prethodno noena. Poasti i titule bile su
do kraja 1870-ih blisko povezane sa ciljevima "progresa i
stabilnosti" koje je izrazio novi poredak vlasti.
Godine 1861. ustanovljen je novi kraljevski red Indijskih
vitezova, Zvezda Indije. U poetku je ovaj red, koji je obuhvatao i indijske i britanske vitezove, bio ogranien na dvadeset pet lanova koji su bili najznaajniji indijski prinevi i
stariji i ugledni britanski civilni i vojni slubenici. Godine
1866. red je bio proiren dodavanjem dva nia ranga i do
1877. godine bilo je u ovom redu nekoliko stotina nosilaca
vitekih titula, koje su bile individualne, i dodeijene od strane kraljice. Uvoenje u zvanje i noenje rangiranih titula
ovog reda dodalo je vanu evropsku komponentu ritualnom idomu, koji su Britanci ustanovili u Indiji. Odea reda
bila je engleska i "feudalna": plat ili ogrta, okovratnik, medaljon sa likom kraljice (noenje ovakvog ljudskog lika
predstavljalo je anatemu za muslimane) i lanac ukraen dragim kamenjem. Uvoenje u zvanje bilo je u evropskom stilu
- pismeno odobrenje se italo, isticani su simboli vlasti, a
novoizabrani vitez kleao je ispred vladarke ili njenog pred-
269
stavnika. Ugovorni aspekt ovog imenovanja bio je bolno jasan onima koji su ga primali sa indijske strane, jer je odea
koja im se davala morala biti vraena posle smrti nosioca.
Statuti reda zahtevali su od primaoca da potpie jemstvo da
e njegovi naslednici vratiti dobijene vrednosti. Za razliku
od poklona primljenih od indijskih vladara u prolosti, koji
su uvani kao sveti predmeti u trezorima da bi bili vieni ili
koriteni u specijalnim okolnostima, ovi su morali da budu
vraeni. Indusi su takoe zamerali jednom od statuta, koji je
odreivao uslove pod kojima je vitetvo moglo biti ukinuto
zbog ina nelojalnosti. Vitetvo je postalo nagrada za "vernu slubu".
Odnos izmeu krune i Indije poeo je da se obeleava
obilascima Indije od strane kraljevske porodice; prvi od
ovih bio je Vojvoda od Edinburga 1869. godine. Princ od
Velsa iao je 1875-1876. godine na estomeseni put po
Indiji. Kraljevska putovanja ne samo da su bila znaajna u
Indiji, u smislu predstavljanja veze izmeu prineva, naroda
Indije i njihovih vladara, ve je o njima bilo iscrpno izvetavano i u britanskoj tampi. Po povratku Princa od Velsa,
u najveim engleskim gradovima odravane su izlobe egzotinih i skupih poklona koje je on primio. Ironino, jedan od najveih poklona koje je Princ od Velsa darovao za
uzvrat, bio je prevod Veda na engleski Maksa Milera.
U periodu od 1860. do 1877. godine, poelo je da se brzo razvija neto o emu bi se moglo razmiljati kao o definisanju i uzurpiranju indijske civilizacije od strane imperijalnih vladara. Kolonijalna vlast se zasnivala na vrstama
znanja isto koliko i na institucijama direktne kontrole. Od
kako su ser Vilijam Douns i drugi evropski intelektualci
1784. godine osnovali Azijsko drutvo Bengala, postojao
je stalan napredak u akumulaciji znanja o istoriji Indije i
njenim sistemima miljenja, religijskim verovanjima i
270
Bemard S. Kon
praksama i njenom drutvu i institucijama. Ova akumulacija velikim delom je bila rezultat praktinog iskustva u sudovima, u oporezivanju i prikupljanju dabina kao i imperativa Engleza da informacije klasifikuju i dovedu u red. Tokom ovog perioda, sve vie Evropljana poelo je da definie ono to su oni smatrali kao jedinstvenost indijske civilizacije. Ta definicija je ukljuivala razvoj aparata za prouavanje indijskog jezika i tekstova, koji je imao za posledicu standardizovanje i uspostavljanje autoriteta, ne samo za
Evropljane nego i za Induse same, onoga to se smatralo
da su klasici indijske misli i literature. Zahvaljujui ohrabrenju da sami izrauju kolske udbenike, Indusi su poeli da piu istoriju na evropski nain, esto pozajmljujui
evropske ideje o prolosti Indije. ezdesetih godina XIX
veka otpoeto je arheoloko istraivanje, u kome su Evropljani odluivali ta su bili veliki indijski spomenici i koji
spomenici su odgovarali da budu zatieni ili opisani kao
deo indijskog "naslea". Popisivanje stanovnika i otpoinjanje etnografskog istraivanja trebalo je da opiu "narode i
kulture Indije", da ih uine dostupnim putem monografija,
fotografija i statistikih tabela ne samo svojim sopstvenim
slubenicima nego i naunicima koji se bave drutvenim naukama, tako da Indija moe da postane deo oveanstva koji je dostupan prouavanju. Britanci su verovali da su indijske umetnosti i zanati uli u period izrazitog opadanja,
suoeni sa zapadnom tehnologijom i mainski izraenim
produktima, stoga njihovi umetniki i zanatski proizvodi
treba da se prikupljaju, uvaju, i stavljaju u muzeje. tavie u velikim gradovima osnovane su umetnike kole gde
su Indusi mogli da ue kako da stvaraju skulpture, slike i
zanatske proizvode, indijske po sadraju, ali privlane i
prihvatljive za zapadnjake ukuse. Indijske arhitekte poele su da projektuju zgrade u evropskom stilu, ali sa "ori-
271
jentalnim" dekorativnim motivima. Imperijalne vlasti osnovale su komitete za istraivanje i ouvanje sanskrita, persijskog, arapskog i rukopisa na vemakularima. Obrazovani Indusi su sve vie prouavali svoju sopstvenu kultum posredstvom evropskih ideja i naunih prouavanja. Britanski
vladari su sve vie odreivali ta je indijsko, u zvaninom i
objektivnom smislu. Trebalo je da Indusi izgledaju kao Indusi: pre 1860. godine indijski vojnici ba kao i njihovi
evropski oficiri nosili su uniforme zapadnog stila; sada su
uniforme Indusa i Engleza ukljuivale turbane, pojaseve i
tunike za kakve se smatralo da su mogulske ili indijske.
Uobliena i postvarena zamisao Indije, njen ivot, nain
miljenja, sociologija i istorija, trebalo je da budu sakupljene na jedno mesto, u slavu dovravanja politikog konstituisanja Indije, postavljanjem Viktorije za njenu caricu.
Akt o kraljevskim titulama iz 1876. godine

Prvi put od smrti svog mua 1861, na dan 8 . febmara
1876. godine, kraljicaViktorijaje otvorila parlamentarno zasedanje. Na prilino iznenaenje liberalne opozicije, ona je
u svom govom objavila da e zakonski predlog biti prihvaen u Parlamentu, kao dodatak njenim Kraljevskim imenovanjima i titulama. U svom govom, ona se osvmula na "srdanu toplinu" sa kojom je njen sin, Princ od Velsa, tada na
putu po Indiji, bio doekivan od strane "Mojih indijskih podanika". To ju je uverilo da su "oni sreni pod Mojom vladavinom i lojalni Mom tronu"26. Stoga je ona smatrala da je
pravi trenutak da se njenim Kraljevskim imenovanjima i titulama izradi dodatak.
26
str. 4.
Hansards Parliamentary Debates (3rd ser., cxxvii, 1876),
272
Bemard S. Kon
U govoru od 17. februara 1876. godine, Predsednik vlade, Dizraeli, osvrnuo se na diskusije iz 1858. godine koje
su se ticale proglaenja Viktorije za caricu Indije. U to vreme, smatralo se preuranjenim uiniti Viktoriju caricom
zbog nesreenog stanja u Indiji. Ali, nastavio je, u sledeih dvadeset godina, u Velikoj Britaniji je interes za Indiju
veoma porastao. Prineva poseta je podstakla uzajamno
oseanje simpatije u ovim dvema zemljama, i Dizraeli je
bio uveren da e carska titula, ija tana priroda nije bila
odreena, "pruiti veliku satisfakciju ne samo prinevima,
nego i nacijama Indije"27. To bi oznailo jednoglasnu reenost naroda ove drave da ouva nau povezanost sa Indijskom imperijom28. Dizraeli je u ovom govoru naglasio
raznovrsnost Indije opisujui je kao "staru zemlju mnogih
nacija", raznih naroda i rasa "koji se razlikuju u religiji,
obiajima i zakonima - neki od njih izuzetno obdareni i
civilizovani, a mnogi od njih retke starine". "A ovom ogromnom zajednicom upravljaju", nastavio je on, "pod vlau
kraljice, mnogi suvereni prinevi, od kojih neki zauzimaju
prestole na kojima su sedeli njihovi preci u vreme kada je
Engleska bila rimska provincija"29. Hiperbolina istorijska
fantazija koju je izrazio Dizraeli, bila je deo mita koji je kasnije izraen na imperijalnom skupu. Indija je bila razliitost - ona nije imala koherentno oseanje zajednitva
osim onog koje je dobila britanskom vladavinom, pod sistemom imperijalne krune koji ju je integrisao.
Tako je u osnovi konzervativne odbrane zakonskog
predloga bila ideja da su Indusi drugaija vrsta ljudi od
Britanaca. Indusi su bili podioniji uticaju visokopamih
27 Ibid, str. 409.
28 Ibid, str. 410.
29 Ibid, str. 409-
273
fraza, i njima bi se vladalo bolje ako bi se obraalo njihovim orijentalnim zamislima, s obzirom da "oni pridaju
ogroman znaaj veoma malim razlikama"30. Dokazivano je
da su, s obzirom na konstitucionalne odnose izmeu Indije i Velike Britanije, indijski prinevi svakako bili vazali i
da bi dvojstvo koje je postojalo u odnosu prineva prema
britanskom pravu prvenstva bilo smanjeno, ako bi britanski vladar imao titulu "cara". Iako su neki indijski vladari
na engleskom bili nazivani "prinevima", njihove titule na
indijskim jezicima bile su kraljevske, na primer Maharada. Sa carskom titulom, hijerarhijski poredak bi bio jasan
i nedvosmislen. Istaknuto je da je kraljica Elizabeta koristila carsku titulu, a da su se u praksi od Kaningsovog vremena u Indiji na ovamo carske titule koristile da bi se
prinevi i nezavisni azijski vladari kao to su emiri u Centralnoj Aziji obraali kraljici. Ponovljena je tvrdnja da su
Britanci naslednici Mogula, koji su imali carsku kmnu to
su shvatali Indusi svih slojeva. Britanci su, ukazivali su
konzervativci, bili naslednici Mogula; stoga je bilo ispravno i u redu da se indijski vladar, kraljica Viktorija, proglasi
caricom.
Akt o vladarskim titulama je usvojen i dobio je kraljevski pristanak 27. aprila 1876. godine. Potreba da se prevazie ogorena debata i nepovoljni novinski izvetaji, pogotovo to je ona nala put i do indijskih novina, pa su u
njoj uestvovali i Indusi obrazovani na zapadnjaki nain,
postala je deo razloga za planiranje Carskog skupa. Tri
glavna planera, Dizraeli, Solsberi (dravni sekretar za Indiju) i lord Liton (novoimenovani vicekralj), shvatila su da
Carski skup mora biti osmiljen na nain koji e imati uticaja na Britance kod kue isto koliko i na Induse.
MIbid, str. 1750.
274
Bemard S. Kon
Namere planera Carskog skupa

Lord Liton, novoimenovani vicekralj i glavni guvemer,
vratio se u Englesku iz Portugala, gde je sluio kao ambasador i u januam 1876. godine otpoeo svoje napore da
nadoknadi svoje "potpuno neznanje... u odnosu na Indiju". Ovi napori ukljuivali su sastanke tokom febmara sa
lanovima Indijske kancelarije, i dmgima u Londonu, uzimajui u obzir "eksperte" za Indiju. Najuticajniji je bio O.
T. Bim, koji je kasnije pratio Litona u Indiju kao njegov
privatni sekretar i bio smatran od strane Litona kao zaetnik plana za Carski skup31.
Liton je izabrao Birna za svog privatnog sekretara da bi
"pomogao obnovu prijateljskih i stabilnih odnosa izmeu
Indije i Avganistana i u isto vreme proklamovao indijsku
carsku titulu, a za oba od tih pitanja", pisao je Birn "priznato mi je da imam posebna znanja"32. Kao to je bilo
istina za mnoge vicekraljeve, Liton je doao u Indiju sa
malo znanja o njoj, ili, moda jo vanije, o tome kako rade vlasti u koloniji. Veina najviih inovnika Rada, uspinjala se kroz inove civilne slube, to je znailo dvadeset
do trideset godina iskustva: dobro utvrene veze meu birokratijom, isto kao i dobro razvijen smisao za politike
intrige. Vicekraljevi su se gorko alili na ogranienja u primeni njihovih planova i politike diktirane politikom pozicijomu Engleskoj. Palo je u udeo vicekraljevog privatnog
sekretara da oformi birokratsku kancelariju. Pitanja imenovanja, promocija, postavljenja i odlikovanja, prethodno
275
su prolazila kroz njegove mke. Vicekraljevi su zavisili od

toga koliko njihovi privatni sekretari znaju o linim odnosima i stvaranju manjih gmpa unutar birokratije i od njihove sposobnosti da iskoriste efikasno vicekraljevu mo
nad civilnom slubom. Posle dvadeset godina iskustva na
razliitim inovnikim poloajima, Birn je imao irok kmg
poznanika meu slubenicima u Indiji, a zahvaljujui slubovanju u Irskoj i Londonu, dobro se poznavao i sa vodeim politiarima kod kue.
Planiranje Carskog skupa poelo je u tajnosti ubrzo po
dolasku Litona i Bima u Kalkutu u aprilu 1876. godine.
Ustanovljen je komitet u koji je ukljuen i T.H. Tomton,
na dunosti sekretara za spoljne poslove indijske vlade,
koji je trebalo da bude odgovoran za poslove sa indijskim
prinevima i poglavicama i general major (kasnije feldmaral) lord Roberts, naelnik intendantske slube indijske armije, koji je bio zaduen za vojno planiranje skupa.
Takoe je u komitetu bio pukovnik Dord Koii, Litonov
vojni sekretar, i major Edvard Bradford iz politikog odeljenja, ef nedavno ustanovljene tajne policije.
Predsednik komiteta bio je Tomas Tornton, koji je sluio uglavnom na poloajima u sekretarijatu poto je bio
sekretar vlade Pendaba dvanaest godina, pre nego to je
kratko bio sekretar za spoljne poslove. General major Roberts, koji je o sebi stvorio reputaciju Iogistikog stmnjaka, bio je zaduen za planiranje kampova u Delhiju33. Lord
Liton je bio prilino impresioniran Robertsonovim sposobnostima. Zbog onoga to je postigao planirajui ovaj
skup, Robertson je izabran za komandanta britanskih sna-
31 Lytton to Salisbury, 12 Aug. 1876, I.O.L.R., E218/518/1, str.
367.
32 Major General Sir Owen Tudor Burne, Memories (London,
1907), str. 204, ipassim o njegovoj karijeri.
33
Field-Marshal Lord Roberts of Kandahar, Forty-one Years
inlndia (NewYork, 1900), ii, str. 91-92.
276
Bemard S. Kon
ga u Avganistanu, to je predstavljalo kamen - temeljac za

njegovu kasniju karijeru u Indiji i Engleskoj34.
Komitet se sluio idejama i sugestijama male i uticajne
grupe politikih slubenika, ljudi koji su mnogo godina
bili u slubi kao stalno nastanjeni ili kao predstavnici glavnog guvemera u vrhovnim indijskim sudovima. U najranijim fazama rada, general-major ser Henri Dermot Dali, o
kome je Liton napisao da "postoji opti konsenzus da ne
postoji ovek u Indiji koji zna da upravlja domaim prinevima tako dobro kao Dali"35, izgleda da je bio deo gmpe. Dali je ukazivao da bi odravanje durbara na kome bi
se predstavili svi vaniji prinevi bilo nemogue zbog ljubomore i podozrivosti poglavica36. Veina politikih eksperata smatrala je da bi se 'pitanja prvenstva i zahtevi najrazliitijih vrsta, koji su sada uspavani, izvesno pojavili, i
da e uslediti oseanja zavisti i uvreenosti i ak i mnogo
vee tekoe'37. Liton je pokuao da razrei opoziciju politikih inovnika tihim ignorisanjem i insistiranjem da e
sastanak u Delhiju biti 'Carski skup' a ne durbar. Zbog toga posebno, on se nadao da se pitanje prvenstva nee postavljati i da e se izbei diskusije o razliitim teritorijal-
34 O. T. Burne, "The Empress of India", AsiaticQuaterlyReview,

iii (1887), str. 22.
35 Lytton to Salisbury, 11 May 1875, I.O.L.R., E218/518/1, str.
147.
^lbid, str. 149.
37
L. A. Knight, u svom lanku, "The Royal Titles Act and In
HistoricalJoumal xi, br. 3 (1968), str. 488-507, daje detalje mnogih tadanjih zahteva za teritorijama i albi za koje se smatralo da
mogu bitizadovoljeni na durbaru; T. H. Thomton, GeneralSirRic
hardMeade (London, 1898), str. 310.
277
nim zahtevima, tako to e posete sa prinevima biti paljivo kontrolisane38.

Do kraja jula 1876. godine, komitet je zavrio preliminarno planiranje. Plan je otkriven savetu vicekralja, a koncept prosleen Londonu, na odobrenje Solsberiju i Dizraeliju. Na ovom stupnju, i tokom avgusta, odravana je stroga tajnost, jer se Liton bojao da e rano objavljivanje plana voditi u javno ispoljavanje nezadovoljstva u detaljima
plana u indijskoj tampi - evropskoj i indijskoj - i da e
uslediti debata, isto tako 'neprimerena', kao i ona koja je
obeleila Akt o vladarskim titulama.
Liton je oekivao da ovim skupom mnogo postigne.
On se nadao da e to oigledno "postaviti autoritet kraljice nad starovremenskim tronom Mogula sa kojim imaginacija i tradicija (naih) indijskih podanika povezuje sjaj
vladajue sile"39. Stoga je doneta odluka da se skup radije
odri u Delhiju, glavnom gradu Mogula, nego u Kalkuti. U
to vreme, Delhi je bio relativno mali grad koji se oporavljao od razaranja za vreme pobune 1857. godine. Gradsko stanovnitvo tretirano je kao pokoreni narod. Jedan
od "ustupaka" proglaen na skupu u ime kraljice, bilo je
ponovno otvaranje Zinat ul Musadid-a, dugo zatvorenog
"iz vojnih razloga" za javnu versku slubu, i obnova Fatepuri damije u Candi auku, konfiskovane 1857. godine,
za potrebe deihijskih muslimana40.
Izborom Delhija za mesto odravanja skupa takoe se izbegavalo povezivanje kmne sa izrazito regionalnim centrima, kao to su bili Kalkuta ili Bombaj. Delhi je imao pred38 Lyttonto Salisbury, 11 May 1876,1.O.L.R., E218/518/1, str. 149.
39 Lytton to QueenViktoria, 21April 1876,1.O.L.R., E218/518/1.
40 I.O.L.R., Political and Secret Letters from India, Jan. and
Feb. 1877, br. 24, para. 20.
278
Bemard S. Kon
nost da bude na relativno centralnoj poziciji, iako su mogunosti za okupljanje velikog broja ljudi bile ograniene.
Lociranje skupa bilo je povezano vie sa britanskim nego sa
mogulskim Delhijem, jer mesto koje je izabrano nije bio veliki Majdan ispred Crvene tvrave (koja je bila oiena i koja je danas politiki ritualni centar Indije), nego ono u blizini prevoja na retko naseljenoj zemlji, koje je bilo mesto veiike pobede Britanaca nad indijskim pobunjenicima 1857.
godine. Britanski logor bio je lociran na prevoju i na istoku se sputao na reku Jamunu.
Skup je trebalo da bude prilika da se povea entuzijazam "domae aristokratije ove zemlje ija naklonost i srana odanost nije bila nimalo beznaajan garant stabilnosti... indijskog carstva"41. Liton je ulagao napore da razvije
vrste veze izmeu ove "aristokratije" i krune. On je verovao da Indiju ne bi nikad zadrali samo pomou "dobre
uprave", znai, samo poboljavanjem uslova ivota riot-a
(zemljoradnika) strogim odmeravanjem pravde i troenjem ogromnih suma na irigacione radove.
Pretpostavljena posebna indijska prijemivost na parade
i predstave i kljuna pozicija aristokratije bile su teme koje
su odredile skuptinu, koja je, pisao je Liton, trebalo da ima
efekta takoe i na "javno mnjenje" u Velikoj Britaniji i bila bi
inilac koji bi podrao konzervativnu vladu u Engleskoj.
Liton se nadao da bi uspean skup koji bi tampa dobro
propratila, i demonstriranje lojalnosti indijskih prineva i
naroda bio dokaz mudrosti Akta o vladarskim titulama.
Liton je eleo da ovaj skup blie povee britanske zajednice u Indiji - one koje su inili britanski slubenici, kao i
one neformalne - u podrci vladi. Ovo oekivanje skup nije ispunio. Guverneri Madrasa i Bombaja dali su miljenje
41Littonto Queen Victoria, 4. May 1876,1.O.L.R., E218/518/1.
279
da skup ne treba odrati i u jednom trenutku izgledalo je

da guverner Bombaja moda nee ni doi. On je izneo argument da u Bombaju vlada glad i da je on potreban tamo; trokovi uea lanova centralne vlade ili predsednitva za uee na skupu bili bi bolje upotrebljeni na otklanjanje gladi. Oba guvernera alila su se zbog prekidanja svakodnevnih dunosti koje bi izazvala obaveza da napuste svoje kancelarije sa velikim brojem slubenika na
dve nedelje, da bi prisustvovali skupu.
Mnogi Britanci u Indiji, dravni slubenici i oni koji to nisu bili, i nekoliko uticajnih britanskih novina, videli su skup
kao deo politike uzdizanja "cmaca" i obraanja suvie panje na Induse, jer je veina datih privilegija i ljubaznosti bila upravljena prema Indusima. Liton je pisao da se suoio
sa "praktinim tekoama zadovoljavanja evropskog inioca, koji se ispostavio kao svaalaki i izbegavao tekou
davanja prednosti pokorenoj vie nego osvajakoj rasi42.
Opozicija ovim planovima bila je tako jaka u Londonu i
Indiji da je Liton pisao kraljici Viktoriji:
''Ako engleska kruna ikad bude imala nesreu da izgubi ogromnu i sjajnu
inijsku imperiju, to nee biti usled nedostatka naklonosti domaih podanika Vaeg visoanstva, nego usled duha stranarenja kod kue i nelojalnosti i nepokornosti onih lanova indijske slube Vaeg visoanstva ija dunost je da sarauju sa Vladom ... u disciplinovanom i lojalnom izvravanju njenih naredbi"43.
Kolonijalna sociologija i Carski skup

U analitikim terminima, cilj ovog skupa bio je da uini
manifestnom i ubedljivom sociologiju Indije. Zvanice su
42 Lytton to Salisbury, 30 Oct. 1876, ibid.

43 Lytton to Queen Victoria, 15 Nov. 1876, ibid.
280
Bemard S. Kon
bile izabrane na nain koji je bio povezan sa idejama koje

su britanski vladari imali o odgovarajuem drutvenom
poretku u Indiji. Iako je naglasak bio stavljen na prineve
kao feudalne vladare i "prirodnu aristokratiju", skup je takoe trebalo da obuhvati i druge kategorije Indusa, "domau gospodu", "vlasnike zemlje", "izdavae i novinare" i
"reprezentativne ljude" razliitih vrsta. U 1870-im godinama, kontradikcija u britanskoj teoriji sociologije Indije postala je oigledna. Neki pripadnici vladajue britanske grupe gledali su na Indiju kao na feudalno drutvo koje se sastojalo od feudalnih zemljoposednika, vladara i seljaka.
Drugi Britanci su videli Indiju kao drutvo u promenama,
koje je bilo sastavljeno od razliitih zajednica. Te zajednice su mogle biti velike i donekle amorfne, na primer hindu / muslimani / Siki / hriani / animisti; mogle su se donekle poklapati sa regionima, na primer Bengali i Gudarati; mogle su da predstavljaju kaste kao Bramani, Radputi, Banijasi; ili su mogle da se zasnivaju na kriterijumima obrazovanja i zanimanja, drugim reima, jednu od zajednica su mogli da predstavljaju i pozapadnjaeni Indusi.
Oni engleski vladari koji su videli Indiju kao sainjenu od
zajednica, teili su da je kontroliu kroz odreivanje njihovih "predstavnika", voa za koje su mislili da govore u ime, i
kojisu mogli da uoblie odgovore od svojih zajednica.
Prema feudalnoj teoriji, postojala je "domaa aristokratija" u Indiji. Liton je, u nameri da definie i regulie tu aristokratiju, planirao osnivanje Tajnog saveta i Instituta za heraldiku u Kalkuti. Tajni savet trebao je da bude iskljuivo savetodavan, sazivan od strane vice kralja "koji bi njegovo delovanje drao potpuno pod svojom kontrolom"44. Litonova
namera je bila da uspostavi tajni savet tako da "omogui vi44 Lytton to Salisbury, 30 July 1876, ibid, str. 318.
281
cekralju, dok pravi paradu od konsultovanja domaeg miljenja da nadvlada domae lanove, a ipak da osigura presti njihovog prisustva i pristanka"45. Plan o tajnom savetu za
Indiju ubrzo se susreo sa konstitucionalnim problemima i
sa opozicijom indijskog saveta u Londonu. Da bi se ustanovilo ovakvo telo, bio je potreban parlamentarni akt, a parlament nije zasedao tokom leta i jeseni 1876. godine Rezultat,
objavljen na skupu, bio je imenovanje dvadeset "cariinih
savetnika" s namerom da "s vremena na vreme u stvarima
od znaaja, trae miljenje i savet od prineva i drugih vladara, povezujui ih na taj nain sa vrhovnom vlau"46.
Institut za heraldiku u Kalkuti trebalo je da bude indijski
ekvivalent britanskog Instituta za heraldiku u Londonu,
koji bi zaista ustanovio i uredio feudalne titule za Indiju.
Indijske titule predstavljale su za britanske vladare muno
pitanje jo od ranog XIX veka. Englezima je izgledalo da
nema vrste lineamo odreene hijerarhije ili nekog drugog uobiajenog sistema titula, kakav je Britancima bio
blizak u njihovom sopstvenom drutvu. Izgleda da su Indusi koristili nasumice titule koje su se smatrale kao kraljevske, kao rada, maharada, navab, ili bahadur, i one
nisu bile u vezi sa stvarnom kontrolom nad teritorijama ili
funkcijom ili hijerarhijskim sistemom statusnih razlika.
Usklaen sa osnivanjem Instituta za heraldiku bio je
plan da se na carskom skupu predstavi devedeset vodeih
indijskih prineva i drugih vladara sa velikim zastavama
ukraenim njihovim grbovima. Ove zastave bile su u obliku tita u evropskom stilu. Porodini grbovi su takoe bili
evropski sa heraldikim oznakama koje su proizlazile iz
istorije odreene kraljevske porodice. Predstavljanje "isto45 Ibid, str. 319.
46 Gazette oflndia, Extraordinary, 1Jan. 1877, str. 11.
Bemard S. Kon
Kako se predstavljala vlast..
rije" na porodinim grbovima obuhvataio je mitsko poreklo porodica, dogaaje koji su povezivali vladarske domove sa mogulskom vlau, i posebno, one aspekte prolosti
koje su prineve i druge vladare vezivale za englesku vlast.
Zastave su bile predstavljene na Carskom skupu indijskim prinevima koji su na njemu bili prisutni. To je bila zamena za prethodnu mogulsku praksu razmene nazara (zlatnici) i peshkasha (dragocenosti) za khelate (poasne odore) koja je obeleila potonju britansku praksu durbara. Eliminiui ono to su bili rituali inkorporacije, Britanci su dovrili proces redefinisanja odnosa izmeu vladara i onih kojima se vlada zapoetog sredinom XVIII veka. Ono to je bio
sistem vlasti baziran na inkorporaciji potinjenih osobi cara,
sada je bio izraz linearnog hijerarhijskog reda u kome je poklanjanje svilene zastave inilo indijske prineve legalnim
predstavnicima kraljice Viktorije. Prema engleskoj zamisli
ovog odnosa, indijski prinevi postali su engleski vitezovi i
trebalo bi da budu pokorni i poklone kraljici svoju odanost.
Liton je bio svestan da bi neki od iskusnijih i tvrdoglavijih slubenika, koji su sluili u Indiji, i sada bili lanovi
dravnog sekretarijata za indijski savet, videli prezentaciju
zastava i osnivanje Instituta za heraldiku kao neto "trivijalno i smeno"47. Liton je smatrao da bi ovakva reakcija bila ogromna greka. "Politiki govorei", pisao je Liton, "indijski seljaci su inertna masa. Ako se ona ikad pokrene,
pokrenue se zbog poslunosti, ne prema svojim britanskim dobroiniteljima, nego prema svojim domaim prinevima i poglavicama, koliko god ovi mogli biti tiranski"48.
Drugi mogui politiki predstavnici "domaeg naina
miljenja" bili su oni na koje se Liton prezrivo osvrtao kao
na "Babune" koji su bili naueni da piu "polubuntovnike

lanke u domaoj tampi i koji nisu predstavljali nita drugo osim anomalije sopstvene pozicije"49. On je oseao da
indijski vladari i prinevi nisu, prosto, bili nosioci titula,
nego "mona aristokratija" ije bi se sauesnitvo moglo
osigurati i efikasno iskoristiti od strane Britanaca u Indiji.
Pored toga to ima mo nad masama, indijskom aristokratijom se lako upravlja, ako joj se obrati na pravi nain, jer
"na njih se lako utie pomou oseanja, a podleu uticaju
simbola kojima injenice ne odgovaraju sasvim"50. "Britanci bi, nastavio je Liton, mogli da zadobiju "njihovu odanost, a da mi ne umanjimo ni najmanje svoju mo"51. Da
podupre svoj stav, Liton je naveo britansku poziciju u Irskoj i posebno novije iskustvo sa Jonskim Grcima koji su,
ne podnosei "dobru vladavinu" koju im je podarila britanska vlast, sa mnogo entuzijazma prepustili sve ove
prednosti u zamenu za ono to je on oznaio kao "neto
malo platna za zastavu u grkim bojama". On je dodao, da
podvue svoj stav o indijskoj aristokratiji, da "to vie
idete na Istok, znaaj platna za zastavu postaje sve vei"52.
282
47 Lyttonto Salisbury, HMay 1876,I.O.L.R.,E218/518/l,str. 149.

48 Ibid.
283
Ozakonjenje kolonijalne sociologije Indije:

zvanice na Carskom skupu
Na centralnoj pozornici, prema zamisli organizatora
skupa, bila su ezdeset tri princa koja su se pojavila u Delhiju. Liton ih je opisao kao vladare nad 40 000 000 Ijudi,
koji dre teritorije vee nego to su Francuska, Engleska i
' Ibid.
' Ibid, str. 150.
1 Ibid.
lIbid.
Bemard S. Kon
Kako se predstavljala vlast..
Italija53. Drugi vladari i trista "titulamih vladara i domae

gospode" koji su bili prisutni, vieni su kao "cvet indijskog
plemstva". Lord Liton je napisao:
Indije. "Vladari" i "bivi vladari" bili su fosilizirana otelotvorenja prolosti koju su stvorili britanski osvajai u kasnom
XVIII i ranom XIX veku. itava ova istorija bila je sakupljena
u Delhiju kako bi objavila, uveala i slavila britansku vlast
koja je bila predstavljena u linosti njihovog vladara55.
Spoj prolosti i sadanjosti bio je obznanjen u prvom
zvaninom proglasu Carskog skupa, u kome je objavljeno
da e meu onima koji e biti pozvani biti i "oni prinevi, vladari i plemii u ijim linostima se dvosmislenostprolosti
povezuje sa prosperitetom sadanjosti"56. Razliitost Indusa
iz svih krajeva carevine i ak nekih Azijata iz krajeva izvan
njenih granica, bila je viena kao potvrda neophodnosti britanske carske vlasti. Vicekralj, koji je zastupao kraljicu, predstavljao je jedini autoritet koji bi mogao da odri na okupu
veliku razliitost inherentnu "kolonijalnoj sociologiji". Jedinstvo carstva doslovno se smatralo kao neto to su omoguili nadreeni i od boga blagosloveni britanski vladari u
Indiji. U govorima koji su karakterisali desetodnevne aktivnosti skupa raznovrsnost je esto spominjana. Na dravnom
banketu pre skupa, na kojem je prisustvovala meovita publika Indusa u svojim "nonjama" i Britanaca u frakovima i
uniformama, Liton je izjavio da, ako neko eli da spozna
znaenje carske titule, sve to treba da uradi je da "pogleda
oko sebe" i vidi "mnogobrojnost tradicija (carstva) isto kao i
njenog stanovnitva, skoro neogranienu raznovrsnost rasa
koje je nastanjuju, i verovanja koja su uobliila njihove karaktere"57.
284
Meu njima su bili princ od Arkota i princeza od Tandore iz

madraske vrhovne uprave; maharada Ser Dai Mangal Sing, i
nekoliko vanijih Talukdara od Ouda; etrdeset predstavnika
najuvaenijih porodica Severozapadne provincije, potomaka bive kraljevske porodice od Delhija; potomci Sadocaija od Kabula,
i Alora poglavice Sinda, Sik Sardari iz Amritsara i Lahore, Radputi iz Kangra Hilsa; polunezavisni poglavica od Amba, na hazarskoj granici, izaslanici itrala i Jasina, koji su doli vozom maharade od Damua i asmere; Arapi iz Peavara, Pata poglavice iz
Kohata i Dedarata; Biluh Tomduis iz Dera Gazi Kana; vodei
graani Bombaja; Gond i Madarata plemii iz Centralnih provincija; Radputi iz Admere i domai stanovnici Burme, Centralne Indije, Miora i Baroda.54
Za Litona i Engleze, litanija imena, titula i mesta otelotvoravala je ovaj skup. Engleski posmatrai skupa stalno
su primeivali egzotina imena, 'varvarske' titule i iznad
svega elaboriranu raznovrsnost odee i izgleda. Lista zvanica ukljuivala je predstavnike mnogih razvlaenih indijskih kraljevskih porodica, kao to je najstariji sin "biveg
kralja Ouda", unuk Tipu sultana i lanovi "bive kraljevske
porodice od Delhija" (kua mogulskog imperatora). Prisustvo ovih potomaisa nekadanjih velikih vladarskih kua
Indije unelo je neto od ukusa rimskog trijumfa na ovaj
skup. Britanska zamisao indijske istorije na taj nain je bila
ostvarena kao vrsta "ivog muzeja" sa potomcima engleskih
saveznika i neprijatelja koji su prikazivali period osvajanja
53 I.O.L.R., Political and Secret Letters from India, Feb. 1877,
br. 24, para. 5.
S4Ibid.
285
55 Za spisak najvanijih zvanica, videti, ibid, encs. 1 i 2.

56 Gazette oflndia, Extraordinary, 18 Aug. 1876.
57 I.O.L.R., Political and Secret Letters from India, Jan. and
Feb. 1877, br. 24, enc. 11, "Speech of Lord Lytton at State Banquet".
286
Bemard S. Kon
Kolonijalna sociologija Indije bila je bez sumnje uvrena i strogo rangirana i ureena. Sistem klasifikacije bio
je baziran na viestrukim kriterijumima, koji su se menjali
tokom vremena i od regiona do regiona Indije. U osnovi
klasifikacije bile su dve vrste kriterijuma, jedni za koje su
engleski vladari verovali da su "prirodni", na primer, kasta,
rasa ili religija, i drugi, socijalni kriterijumi koji su mogli
da obuhvate uspenost, obrazovanje - i zapadno i indijsko, finansiranje radova od javnog znaaja, inove lojalnosti koji su izvreni u korist njihovih engleskih vladara, i
porodine istorije koje su viene kao poreklo i genealogija. Ono to su Englezi smatrali "prirodnom aristokratijom"
Indije ponekad se suprotstavljalo kategoriji "domae gospode" iji je status bio baziran pre na onome to su inili
(drutveni kriterijumi), nego na njihovom poreklu (prirodni kriterijumi).
Veina od dvadeset dva Indusa koji su bili pozvani od
strane bengalske vlade kao "domaa gospoda" bili su veliki
vlasnici nad zemljom koji su kontrolisali prostrane posede
kao Hatva, Darbanga i Dumroan u Biharu, ili ljudi kao to
je Dai Mang Sing od Mongira, koji je obavljao slubu verno za vreme Santalovog odmetnitva i Sepojeve "Pobune'68.
Madraski kontingent "plemia i domae gospode" predvoen je potomcima dva svrgnuta vladara: princa od Arkota i kerke poslednjeg maharade od Tandora. Uz velike
zemljoposednike iz uprave Madrasa, Indusi - lanovi Madraskog zakonodavnog saveta i dva indijska nia graanska slubenika bili su meu zvaninim gostima. Bombajski
kontingent "plemia i domae gospode" bio je najraznovrsniji i oigledno probran prema kvalitetima za reprezenta58
I.O.L.R., Political and Secret Letters from India, Jan. a
Feb. 1877, br 24., enc. 2.
287
ciju. Grad Bombaj poslao je dva Parsija od kojih je jedan

ser Damesetdi Dadibou, bio jedini Indus u to vreme
koji je imao naslednu englesku titulu, i bio proglaen od
strane engleske vlade prvim ovekom bombajske Parsi zajednice. Uz to, tamo se nalazio i vodei trgovac, koji je
smatran "reprezentativnim lanom muhamedanske zajednice", dravni branilac vrhovnog suda Bombaja i jo jedan
uspean advokat. S take gledita "zajednica" kosmopolitskog Bombaja, tamo su bila dva Parsija, dva Maratha, Gudarati i Musliman. Iz ostalih krajeva dolo je nekoliko velikih zemljoposednika, sudija nieg suda, zamenik poreznika, profesor matematike sa koleda Dekan, i prevodilac
za orijentalne jezike pri bombajskoj vladi59.
Logistika i planiranje u materijalnom svetu:

kampovi, amfiteatar i ukrasni motivi
Do kraja septembra 1876. godine spiskovi gostiju su
bili spremni i zvanini pozivi poslani. Planiranje je sada
preusmereno na pripreme za skup u sferi realnog, na lociranje i pripremu mesta za kampove, koji je trebalo da
obezbede uslove ivota za preko 84 000 ljudi koji su se
okupljali u Delhiju kasno u decembru. Kampovi su se irili u polukrugu od pet milja, uzimajui elezniku stanicu
u Delhiju kao polaznu taku. Priprema terena zahtevala je
raiavanje stotinu sela, ija je zemlja zakupljena, a seljaci spreeni da poseju zimsku setvu. Znatan napor bio je
uloen u to da se razvijaju mree puteva i snabdevanje vodom, organizuje nekoliko bazara i stvore odgovarajui sanitarni uslovi. Kao i uvek u sluaju velikih okupljanja Indusa u XIX veku, Britanci su bili veoma zabrinuti zbog
59Ibid.
288
Bemard S. Kon
mogunosti izbijanja epidemije, pa su preduzete obimne

medicinske mere opreza. Trebalo je regrutovati radnu snagu, od koje je vei deo poticao iz sela koja su bila premetena zbog korienja njihovih polja za kampove. Stvame
pripreme za graenje kampova poele su 15. oktobra, a za
celu stvar je bio zaduen general-major Robertson.
Indijskim vladarima koji su bili pozvani date su instmkcije da donesu svoje atore i opremu; redovi vonje
trebalo je da budu sreeni da transportuju hiljade slugu i
ivotinja koje su pratile vladare. Stroga ogranienja su postavljena u vezi broja pratilaca koji su mogli da se nalaze
uz svoje gospodare. Broj pratilaca dozvoljen svakom vladam zasnivao se na broju poasnih plotuna. Za one poastvovane sa 17 ili vie, bilo je dozvoljeno 500; za one sa 15
- 400, za 11 - 300, sa 9 - 200, a za one feudalce koji nisu
imali poasnu paljbu, stotinu60. Oni koji su planirali skup,
procenili su da e broj indijskih vladara i njihovih pratilaca iznositi ukupno 25 600, ali posle ovog dogaaja procenjeno je da je bilo 50 741 Indus u njihovim sopstvenim
kampovima, 9 741 Indus u carskim kampovima kao slubenici, sluge i pratioci, i jo 6 438 u "meovitim kampovima" kao to su oni za policiju, potu i telegraf, carski bazar i kamp za posetioce61. Iskljuujui kampove za vojsku
koja je bila prisutna na skupu - njihov broj je otprilike bio
14 000, bilo je 8 000 atora podignutih u i oko Delhija za
smetaj gostiju. Po svemu sudei, bilo je bar 84 000 ljudi
prisutno na skupu, od kojih su 1 169 bili Evropljani.
60 I.O.L.R., Imperial Assemblage Proceedings 8 , 15 Sept.

1876, Temple Papers, Euro. MSS. F86/166.
61 Procene su date u I.O.L.R., Political and Secret Letters
from India, 6 Aug. 1877, br. 140. enc. 8 .
289
Centralni carski kamp se protezao jednu i po milju, sa

pola milje u irinu, u ravnici se spajajui sa severoistonom stranom delhijskog prevoja i pokrivao teren kasarne
iz perioda pre pobune. Vicekraljev kompleks gledao je na
glavni put, tako da bi pristup bio lak za veliki broj posetilaca, Evropljana i Indusa, koje bi on primio u audijenciju.
Viler, zvanini istoriar ovog skupa, opisao je vicekraljeve
atore kao platnene kue, a paviljon - ogromni ator za
durbar - "kao Palatu"82. U ovom atom vicekralj je drao
dvorski prijem, sedei na vicekraljevskom prestolu na uzdignutoj platformi, iza kojeg je visila slika kraljice Viktorije
strogog izgleda, odevene u crno, kako posmatra tok dogaaja. Ispred njega bio je rairen ogroman vicekraljevski ilim, sa grbom imperijalnih vlasti u Indiji. Stolice su bile
rasporeene na ilimu u gmbom polukmnom obliku, za
lanove njegovog osoblja, i vane pratioce vladara koji su
doli da izraze potovanje nedavno proglaeni carici i njenom vicekralju. Ceo prizor bio je blistavo osvetljen lampama na gas.
Ulogoren odmah na desnoj strani od vicekralja bio je
guverner Bombaja, a sa njegove leve strane guverner Madrasa; zatim su sledili atori guvernera-pomnika. Na jugoistonom delu carskog kampa, bili su kampovi glavnog
zapovednika indijske armije i komandanata armija Bombaja i Madrasa koji su se graniili sa vicekraljem i guvernerom Madrasa. Ovi su imali svoje sopstvene ulaze i bili skoro isto tako prostrani kao kamp vicekralja. Iza kampova vicekralja, guvemera i guvemera-pomnika bili su kampovi
glavnih komesara, stanovnika Hiderabada i agenata glavnog guvemera za Centralnu Indiju, Barodu i Radputanu.
82 J.Talboys Wheeler, The History of the Imperial Assemblage
at Delhi (London, 1877), str. 47.
290
Bemard S. Kon
Pristup ovim drugim bio je preko unutranjih puteva, jer

oni nisu bili okrenuti prema ravnici na spoljnoj strani.
Razasuti po ravnici na razdaljini od 1 do 5 milja bili su
kampovi Indusa, organizovani prema regijama. Na istonoj strani prevoja u plavnoj dolini reke Juma i najblie
carskom kampu, bili su kampovi Nizama od Hiderabada,
Gackwara od Baroda i maharade od Misore. To su bili
"posebni domai kampovi". Prema prednjoj strani carskog
kampa bili su kampovi vladara Centralne Indije, od kojih
je kamp maharade Sindija od Gwalior-a bio najblii
onom vicekraljevom. Dve i po milje na jug bili su kampovi
vladara Severoistone provincije Bombaja i Centralne provincije. Nanizani du zapadnih i junih zidova grada Delhija bili su vladari Pendaba, pri emu je poasno mesto
dato maharadi od Kamira, koji je na razdaljini od dve
milje bio najblii carskom kampu. Vladari Radputana bili
su ulogoreni 5 milja niz Gurgoan Roud, upravo juno od
carskog kampa. Pet i po milja niz Kutub Roud bili su kampovi Outd Tulukdarsa. Bengalski i madraski plemii bili su
na razdaljini od glavnog kampa najvie do jedne milje.
Postojao je upadljiv kontrast izmeu planova evropskih
i indijskih kampova. Evropski kampovi bili su vrlo dobro
sreeni, sa pravim ulicama i atorima pod konac na svakoj
strani. Trava i cvee bili su rasporeeni tako da dodaju karakteristinost Engleske koju su Britanci nosili sa sobom
po celoj Indiji. Sadnice su obezbeivale botanike bate u
Saharanpuru i Delhiju. U indijskim kampovima mesta su
bila obezbeena za svakog vladara kome je onda bilo preputeno da uredi svoj kamp u svom sopstvenom stilu. U
oima Evropljana, indijski kampovi su bili buni i neorganizovani, ognjita su naizgled postavljena nasumice, a meavina ljudi, ivotinja i kola ometala je lako kretanje. Pri
291
svemu tome, veina evropskih posmatraa komentarisala

je kako su indijski kampovi bili puni ivota i boja63.
Kontrast izmeu carskog kampa i drugih kampova

ostavio je izvestan utisak na neke od Indusa. Ser Dinkar
Rao, koji je bio Sindijin detvan predsednik vlade, komentarisao je kod jednog od Litonovih pomonika:
'Da bi neko razumeo zato Englezi jesu i moraju obavezno da ostanu gospodari Indije, treba samo da se popne na kulu sa zastavom
(najviu taku sa koje se prua pogled na kampove) i da pogleda
odozgo ovaj divni kamp. Da primeti metod, red, istou, disciplinu, perfekciju cele organizacije i smesta e prepoznati sutinu svakog prava da se vlada i upravlja koje jedna rasa moe da ima nad
drugima"64.
Mnogo je preuveliavanja i verovatno neto sopstvenog interesa u tvrdnji ser Dinkara Rao-a; meutim, on u
stvari ukazuje na jednu od glavnih stvari koje su Liton i
njegovi pomonici eleli da postignu ovim skupom, to je
trebalo da predstavlja prirodu britanske vladavine kako su
je oni zamiljali, i to je bilo ono to je ovaj kamp predstavljao u njihovoj sopstvenoj teoriji vladanja: red i disciplinu, to je u njihovoj ideologiji predstavljalo neophodan
deo sistema kolonijalne uprave.
Amfiteatar i pravo prvenstva

Od poetka planiranja, pitanje rasporeda sedenja za indijske vladare smatralo se kao najvanije pojedinano pitanje na kome je poivao uspeh Carskog skupa. Kao to
63 Wheeler, op. cit, str. 47.
64 Citirano u Lady Betty Baflour, Tbe History of Lord Lytton's
Administration, 1876-1880 (London, 1899), str. 123.
292
Bemard S. Kon
smo videli, problemi prava prvenstva koji su prema miljenju eksperata kao to je Dali stvarali tenzije u vezi durbara
morali su da budu izbegnuti. Promena termina durbar u
skup omoguila je Litonu da ovo uradi. On je insistirao da
skup ne bude slian durbaru "po ugovaranjima iii ceremonijama ili bilo kakvim susretima koji se uobiajeno tako
nazivaju"65, poto aktuelni ritual proglaavanja nove titule
ne bi bio pod atorom nego "na otvorenom prostoru, ime bi se oslobodilo pitanja prvenstva, razmene poklona i
drugih prateih pojava obinog durbara"66. Oni koji su planirali Carski skup doli su na ideju o jedinstvenom reenju rasporeda sedenja na njemu. Odlueno je da e prinevi sedeti u polukrunom gledalitu, grupisani prema regijama od severa do juga. Vicekralj bi sedeo na podijumu na
vicekraljevskom prestolu, okruen samo pripadnicima najueg osoblja i lanovima porodice. Postolje je bilo tako postavljeno da su svi Indusi, bar oni u prvom redu, bili podjednako udaljeni od linosti vicekralja. Stoga niko nije mogao
da tvrdi da je superioran nad kolegama - drugim vladarima.
Gledalite je trebalo da bude podeljeno prema provincijama ili ustanovama sa izuzetkom Gaekwar-a od Baroda, Nizama od Hiderabada i maharade od Misore, koji bi bili u
posebnom centralnom delu sa seditima. Svaki od glavnih
geografskih delova imao je poseban ulaz, i kako je pravo
prvenstva za svaku geografsku jedinicu prilino dobro razraeno, nee se postaviti, mislili su planeri, pitanje meuregionalnog prvenstva. Postojao je poseban put koji je omoguavao pristup ulazima, i propisano vreme ulazaka. Evrop65 Lytton, "Memorandum", I.O.L.R., Imperial Assemblage Proceedings 8 , 15 Sept. 1876, Temple Papers, Euro. MSS. F86/166,
para. 16.
66 Ibid.
293
ski zvaninici trebalo je da sede pomeano meu Indusima, na primer general porunik Pendaba sa prinevima i
uglednim linostima Pendaba, a general posrednik za
Radputanu kao i razliiti predstavnici koji su tu stalno nastanjeni, meu vladarima iz istog regiona. Liton je pisao:
"Vladari se ne protive toliko da budu rasporeeni da sede u
grupama svojih sopstvenih nacionalnosti i provincija, kao tome
da budu pomeani i klasifikovani sa onima iz drugih provincija,
kao na durbaru. Svaki vladar bi iz tog kampa produio do podijuma odreenog za njega u posebnoj povorci sa slonovima, na
vreme da primi vicekralja"67.
Osim paviljona za sedenje, nasuprot njemu bila su podignuta dva stajalita za pratioce i druge posetioce. Veliki
broj vojnika iz indijske armije i prinevskih armija stajao
je u polukrunim redovima licem prema paviljonu, kao
to su inile sluge i drugi Indusi. Izmean sa posmatraima bio je veliki broj slonova i konja sa konjuarima i mahoutima (jahaima).
Da bi naglasili jedinstvenost dogaaja, oni koji su planirali skup su osmislili opti crtani motiv koji bi mogao da
se nazove 'Viktorijansko feudalno". Lokrid Kipling, otac
Radjarda Kiplinga, i direktor umetnike kole Lahor, beznaajni pre-Rafaelist, i, da uzmemo njegov sopstveni
opis, "monumentalni keramiar", bio je generalno zaduen za kreiranje uniformi i dekoracija za skup.
Veliki podijum za vicekralja bio je podignut licem prema paviljonu u obliku heksagrama tako da je svaka strana
bila duga 40 stopa, a ukupan obim 2 2 0 stopa; njegova zidana osnova bila je visoka 10 stopa. Postojalo je iroko
67
Ibid, para. 18; videti takoe Thornton, op. cit., dodatak poglavlju21,'Noteonthe Arrangement of the Imperial Assemblage'.
294
Bemard S. Kon
stepenite koje je vodilo na platformu na kojoj je bio postavljen vicekraljev tron. Iznad podijuma bio je veliki baldahin. Stubovi koji su nosili baldahin bili su okieni lovorovim vencima, carskim krunama, figurama orlova koje su
imale funkciju odvoda za vodu, barjacima sa krstom sv.
ora i Union Dekom. Sa baldahina se sputao izvezeni
friz, koji je prikazivao ruu, detelinu i iak sa indijskim
lotosom. Sa stubova koji su drali baldahin visili su takode
i titovi sa harfom, simbolom Irske, uspravljenim lavom,
simbolom Skotske i tri lava, simbolima Engleske. Polukruni paviljon od 800 stopa u kome su vladari i visoki vladini slubenici sedeli bio je ukraen fleurs-de-lis-om* i pozlaenim kopljima, koja su podupirala ator i prikazivala
carsku krunu. Du zadnjih greda bile su istaknute velike
svilene zastave sa grbovima prineva i poglavica. Nisu svi
posmatrai ovog prizora bili impresionirani. Val Prinsep,
slikar kome je bilo povereno da naslika sliku ovog prizora,
to je trebalo da bude kolektivni poklon prineva njihovoj
novoj carici, bio je zaprepaen onim to je smatrao pokazivanjem loeg ukusa. Videvi scenu, zapisao je:
"O uasa! ta to imamda naslikam? Neto to grozotom prevazilazi
Kristalnu palatu... [sve] je u gvou, zlatu, crvenom, plavom i belom... Vicekraljev podijum je vrsta purpurnog hrama visokog 80
stopa. Nigde nema tako pretencioznog, a jeftinog ornamenta, niti
loijeg ukusa"68.
On je nastavljao:
* tri ljiljana (francuski grb) (Prim. prev.)

68
Val. C. Prinsep, Imperial India: An Artist's Joumal (Lo
don, 1879), str. 20.
295
su ornament na ornament, boju na boju. (Vicekraljev podijum) je kao vrh torte od 12 spratova. Gobleni su privrivani na kamene ploe, a limeni titovi i sekire za borbu su svucia. Veliina (ukupne strukture ovog mesta) daje utisak ogromnog cirkusa, a dekoracije su u skladu s tim"69.
"Nagomilavali
Carski skup
Na dan 23. decembra, sve je bilo spremno za dolazak
centralne figure Carskog skupa, vicekralja Lorda Litona.
Osamdeset etiri hiljade Indusa i Evropljana zauzelo je
mesta u svojim kampovima smetenim na velikom prostoru, putevi su bili spremni i sve pripreme na mestu dogaaja zavrene. Trebalo je da skup traje dve nedelje; njegov
cilj bio je da oznai da kraljica Viktorija ima pravo na carsku titulu "Kaiser-i-Hind". Titulu je predloio G. V. Lajtner,
profesor orijentalnih jezika i upravitelj dravnog koleda
u Lahoru. Lajtner je po roenju bio Maar, i zapoeo karijeru kao orijentalista i prevodilac pri engleskoj armiji za
vreme krimskog rata. Obrazovao se u Konstantinopolju,
na Malti, i na Kings Koledu u Londonu, pre nego to je
otiao u Lahor 1864. godine70. Lajtner je dokazivao da je
termin "kajzer" bio dobro poznat domaem stanovnitvu
Indije, poto je koriten od strane muhamedanskih pisaca
u odnosu na rimskog cara, pa bi stoga vladar Vizantijskog
carstva trebalo da se naziva "Kaiser-i-Rum". U sadanjim
uslovima, kada postoji britanski vladar u Indiji, titula je bila prigodna, mislio je Lajtner, jer je spretno kombinovala
rimsku carsku titulu "Caesar" sa nemakom "Kaiser" i ru69 Ibid, str. 29.
70 G.W. Leitner, Kaiser-i-Hind: The Only Appropriate Transla-
tionoftheTitleoftheEmpressoflndia (Lahore, 1876), str. 11-12.
296
Bemard S. Kon
skom "car". U indijskom kontekstu to bi bilo jedinstveno i

ne bi nosilo rizik da ga Indusi pogreno izgovaraju, kao
to je to bilo sa titulom imperatorka, niti bi povezivalo britansku vlast sa tako istroenim titulama kao ah, padiah i
sultan. Ono je takoe izbegavalo direktno povezivanje i sa
hindu ili muslimanskim titulama71.
Lord Liton je sugerisao lordu Solsberiju kasno u julu
1876. godine, poto su on ili Birn proitali Lajtnerov pamflet, da je "Kaiser-i-Hind sasvim blizak orijentalnom umu" i
"iroko priznat" u Indiji i Centralnoj Aziji kao "simbol imperijalne moi". Osim toga, titula je bila ista na sanskritu i arapskom, "zvuna" i nije "bila istroena upotrebom, niti je neka druga kruna polagala iskljuivo pravo na nju od vremena rimskih Cezara". Liton je prepustio Solsberiju da napravi
konani izbor u vezi indijske titule kraljice Viktorije72.
Solsberi se sloio sa upotrebom Kaiser-i-Hind i to je bilo
na odgovarajui nain zvanino saopteno u Tajmsu 7. oktobra 1876. godine. Titula je izazvala kritike da je beznaajna, koje je uputio uvaeni orijentalista R. C. Kaldvel, a
Mir Aulad Ali, profesor arapskog i urdu jezika na Triniti
Koledu, Dablin, smatrao je da je bila "apsurdna", poto je
stvarala sliku "evropske dame odevene delimino u arapsku, delimino u persijsku odeu karakteristinu za mukarce, sa indijskim turbanom na glavi"73.
Litonov dolazak na elezniku stanicu Delhi predstavljao je zvanian poetak skupa. On je siao iz vagona sa
svojom enom, dve male kerke i najbliim saradnicima,
71 Ibid, str. 9.
72 Lytton to Salisbury, 30 July 1876, I.O.L.R., E218/515, str.
321-322.
73Athenaeum, no. 2559 (11 Nov. 1876), str. 624-625; br. 2561
(25 Nov. 1876), str. 688-689.
297
odrao kratak pozdravni govor okupljenim indijskim vladarima i visokim vladinim slubenicima, ustro stegao ruku nekolicini od njih i zatim se udaljio da bi se popeo na
jednog od slonova u povorci koja je trebalo da ga prati.
Lord i ledi Liton sreli su u srebrnoj nosiljci izraenoj
za posetu princa od Velsa, prethodne godine, postavljenoj
na lea slona za koga se smatralo da je najvei u Indiji, i
iji je vlasnik bio Rada od Banaresa.
Povorka, predvoena konjikim trupama, kretala se
kroz grad Delhi prema Crvenoj tvravi, napravila je krug
oko Dama Masdid-a i nastavila prema severozapadu i
kampovima na prevoju. S obe strane puta kuda se povorka kretala stajali su vojnici indijske armije, Indusi i Britanci,
a izmeane sa njima bile su jedinice prinevskih dravnih armija, koje su bile opremljene "srednjovekovnim" naoruanjem i nosile indijsko oruje. Liton je primetio da ovi domai vojnici predstavljaju "najupeadjiviju i najkarakteristiniju pojavu... ivopisno i raznovrsno prikazivanje neobinog
oruja neobinih uniformi i ljudi neobinog izgleda"74.
Trebalo je tri sata da povorka proe kroz grad do kampova. Kako su vice-kralj, njegovi saradnici i drugi britanski
zvaninici prolazili, neki od slugu indijskih prineva ulazili
su u povorku iza njenog zvaninog dela. Meutim, niko
od prisutnih prineva ili uglednih indijskih linosti nije jahao u povorci. Kao to je nalagala njihova uloga tokom celog dogaaja, oni su bili tu da prime milost i ast koju im
daje njihova carica, i da posmatraju ta Britanci rade u
ime nje kao monarha Indije.
Nedelja izmeu dolaska lorda Litona i sveanog otvaranja i dana Carskog skupa odranog da bi na njemu bila
74
Lytton to Queen Victoria, I.O.L.R., Letters Despatched to
the Queen, 12 Dec. 1876 to 1Jan. 1877, E218/515/2.
298
Bemard S. Kon
proitana proklamacija Viktorijinog penjanja na carski

tron 1. januara 1877. godine, bila je ispunjena audijencijama koje je Liton priredio za vodee vladare, kao i razliitim
prijemima i veerama za istaknute posetioce i uesnike. Sve
u svemu Liton je priredio 120 audijencija za vreme koje je
proveo u Delhiju, ukljuujui uzvratne posete mnogim
prinevima i primio je nekoliko delegacija koje su donosile pismene molbe i izraze lojalnosti novoj carici75.
Najvaniji od ovih susreta bili su oni dravni za prineve u vicekraljevom atoru za primanja. Princ bi se pojavio
u odreeno vreme zajedno sa nekim od svojih pratilaca.
Na ulazu, u zavisnosti od njegovog tano odreenog statusa, vicekralj bi ga pozdravio i predstavio mu njegov grb,
izvezen i privren na veliki svileni barjak. Znamenja na
grbovima indijskih vladara osmislio je Robert Tejlor, bengalski civilni slubenik, i amater heraldiar. Tejlor je prvi
put osmislio grbove za indijske vladare prilikom poseta
vojvode od Edinburga 1869. i Princa od Velsa 1876. godine. Lord Liton je sada odluio da osim onih koje je Tejlor
ve izradio, treba da se izradi jo osamdeset.
Simboli koje je Tejlor izradio bili su u vezi sa njegovom zamilju o mitskom poreklu razliitih vladarskih kua, njihovom identifikacijom sa odreenim bogovima i boginjama, dogaajima u njihovoj istoriji, topografskim oblicima njihovih teritorija, ili su ukljuivali neki predaki amblem povezan sa vladajuom kuom ili ak sa vie njih. Veina grbova Radputa imala je sunce koje je simboliziralo
njihovo poreklo od Rame. Svi vladari Sika iz Pendaba su na
zastavama imali vepra. Boja u pozadini simbola je takoe
mogla da se upotrebi da denotira regionalnu grupu vladara.
Neki su imali posebnu vrstu drveta ili biljke koja je za odre75 Thornton, op. cit, str. 305.
299
enu kuu imala znaenje svetog. ak su i dogaaji u vreme

Pobune bili predstavljeni, ako su ukazivali na lojalnost Britancima. Izgleda da je povremeno Tejloru ponestajalo mate. Kamir, koji su Britanci stvorili kao tampon-dravu
1854. godine, postavljajui maharadu nad teritorijama koje je prethodno drao jedan broj drugih vladara, trebalo je
da se zadovolji trima talasastim linijama koje su predstavljale tri venca Himalaja i trima ruama koje su predstavljale lepotu kamirske doline. Grbovi su bili vezeni na velikim svilenim barjacima 5x5 stopa, u rimskom stilu; smatralo se da
indijski barjaci, koji su bili svilene duge trake, nisu odgovarajueg oblika da bi nosili grbove novog feudalnog plemstva76. Osim predavanja barjaka i grba, najvaniji indijski
feudalci bili su darovani i velikim zlatnim medaljonom koji se nosio na traci oko vrata. Manje znaajni vladari dobili
su srebrne medaljone, kakve je dobilo i stotine niih civilnih slubenika i vojnika, Indusa i Britanaca.
Nije sve ilo glatko sa predavanjem zastava i medaljona; barjaci su se pokazali vrlo nezgrapni i teki za rukovanje zbog teine bakamih motki i ukrasa na njima, a ni Indusima nije bilo jasno ta bi sa njima trebalo da se radi.
Mislilo se da bi mogli da se koriste u sveanim povorkama, tako to bi se privrstili za lea slonova. Jedan britanski oficir, koji je predavao srebrne medaljone jednom broju svojih vojnika na urdu jeziku, nije bio dovoljno pripremljen da svojim ljudima predstavi njihov znaaj. On se
obratio svojim vojnikim etama na sledei nain: "Sutvars
76
R. Taylor, The Princely Armory Being a Display for the
Arms of tbe Ruling Chiefs of India after their Banners as Prepared for the Imperial Assemblage held at Delhi on the Pirst Day
o f January, 1877, I.O.L.R. typescript; and Pioneer mail, 4 Nov.
1904 (clipping bound with Taylor, Princely Armory in I.O.L.R.).
300
Bemard S. Kon
(svinje - hteo je da kae sotvars - vojnici), Vaa carica

Vam alje billi (make - mislio je billa - medaljon) da ga
nosite oko vrata"77. Pokloni koje je uinila carica bili su zamiljeni kao zamena za davanje khelata i da preduprede
predavanje nazara, zlatnog novca. Znaajno je da je glavni poklon predstavljalo prikazivanje britanske verzije prolosti indijskih vladara, onako kako je ona prikazana na
njihovim grbovima.
U podne 1. januara 1877. godine sve je bilo spremno
za ulazak vicekralja u amfiteatar. Prinevi i druge ugledne
linosti su sve sedele u svojim odeljenjima, gledalite je
bilo ispunjeno i hiljade indijskih i evropskih vojnika su bile
postrojene u vrste. Vicekralj i njegova mala pratnja, ukljuujui njegovu enu, uvezla se u amfiteatar na 'Mar iz Tanhojzera". U trenutku kada su sili sa kola, est trubaa u srednjovekovnim kostimima dunulo je u fanfare. Vicekralj se
tada popeo do svog trona, na zvuke nacionalne himne.
Glavni najavljiva, koga su opisali kao najvieg engleskog
oficira u indijskoj armiji, proitao je kraljiinu proklamaciju koja je objavljivala da e se od tada titula "carica Indije"
dodavati njenim kraljevskim zvanjima i titulama.
Prevod proklamacije nove titule bio je proitan na urdu jeziku od strane T. H. Thorntona, ministra spoljnih poslova indijske vlade. Tada je ispaljen 101 poasni plotun, a
okupljene trupe ispalile su feux-de-joie. Buka topovske i
puane vatre naterala je slonove i konje koji su tu bili u
stampedo. Nekoliko posmatraa koji su stajali sa strane je
poginulo ili je ranjeno, a veliki oblak praine koji se podigao
ostao je da stoji iznad tokom onoga to je dalje sledilo.
Liton je odrao govor u kome je, kao to je bilo uobiajeno u govorima vicekraljeva u znaajnim prilikama, na77 Burne, Memories, str. 42-43.
301
glasio da je ispunjeno obeanje njihove carice koje je dala

u proklamaciji od 1. novembra 1858. godine o dostizanju
"progresivnog prosperiteta"; takoe je naglasio da prinevi i narod Indije uivaju "svoje nasledne poasti" i da to nije niim narueno.
Istorijska osnova britanske vlasti u Indiji stvorena je
"Provienjem" koje je pozvalo krunu da "zameni i pobolja vladavinu dobrih i velikih Suverena", iji naslednici, meutim, nisu uspeli
da obezbede unutranji mir svojih dominiona. Konflikt je postao
hronian, a anarhija se stalno obnavljala. Slabi su bili plen jakih,
a jaki rtve svojih sopstvenih strasti."
Naslednici kue Tamerlana, nastavio je Liton "nisu uspeli za
vreme svoje vladavine da budu donosioci napretka na Istoku". Sada, pod vlau Britanaca, sve "vere i rase" bile su zatiene i voene "snanom rukom carske moi" koja je trebalo da vodi brzom razvoju i "porastu prosperiteta".
Liton se onda osvrnuo na odgovarajue obrasce ponaanja za sastavne delove Carstva. Najpre se osvmuo na "britanske administratore i verne slubenike kmne", kojima je izraena zahvalnost u ime carice za njihov veliki pregalaki rad
za dobro Carstva i njihovu "nepokolebljivu energiju, javne
vrline i posveenost, neprevazienu u istoriji." Posebno su
"oblasni slubenici" bili izdvojeni zbog njihove strpljive razumnosti i hrabrosti na kojoj je poivalo efikasno funkcionisanje celokupnog sistema administracije. Svim lanovima
civilnih i vojnih slubi bila je sa zahvalnou priznata od
strane kraljice njihova sposobnost da "odre visoku reputaciju svoje rase i sprovedu blagotvorne propise svoje religije". Liton im je rekao da su oni "podarili svim dmgim verama
i rasama u ovoj zemlji neprocenjive blagodati dobre vladavine". Neoficijelnoj evropskoj zajednici upueni su kompli-
Bemard S. Kon
302
menti za blagodati koje je Indija primila od njihovog preduzetnitva, vrednoe, drutvene energije i graanske vrline".
Prinevima i poglavicama carevine vicekralj se zahvalio
u ime carice na njihovoj lojalnosti i spremnosti u prolosti
da pomognu njenoj vladi "ako je napadnuta ili ugroena",
a upravo zbog ujedinjenja britanske krune i njenih saveznika Njeno Velianstvo je sa zadovoljstvom prihvatilo carsku titulu.
"Domaim podanicima indijske carice" vicekralj je rekao da, stalni interesi ove Carevine zahtevaju najvie nadgledanje i upravljanje njihovom administracijom od strane
engleskih slubenika "koji moraju" i dalje da predstavljaju
najvaniji praktini kanal kroz koji umetnosti, nauke i kulture Zapada... mogu slobodno da teku na Istok". Uprkos
ovom priznavanju engleske superiornosti, bilo je mesta za
"domae stanovnitvo Indije" da sudeluje u administraciji
"zemlje koju nastanjujete". Medutim, imenovanje za viu
javnu slubu ne bi trebalo da bude dostupno samo onima
sa "intelektualnim kvalifikacijama", nego bi moralo takoe
da ukljui one koji su "prirodne voe", "po roenju, rangu
i naslednom uticaju", znai, feudalne aristokratije, koja je
bila "stvorena" na ovom skupu.
Vicekralj je zakljuio svoj govor itanjem telegrafske
poruke od "kraljice, vae carice" koja je uveravala sve okupljene u svoju naklonost. "Naa vladavina", poruila je ona
"oslanjala se na velike principe jednakosti, slobode i pravde koje bi unapredile njihovu sreu i dodale njihovom
prosperitetu i napretku njihovo blagostanje"78.
Zakljuak vicekraljevog govora bio je pozdravljen glasnim odobravanjem, a kad je ono prestalo, maharada Scindija je ustao i obratio se kraljici na urdu jeziku, rekavi:
"ah in ah, padiah, neka vas bog blagoslovi. Prinevi Indije Vas
blagoslove i mole da se Va hukumat (mo da se daju apsolutne
naredbe, koje se moraju potovati) bude siguran zauvek"79.
Za Scindijom su sledili drugi vladari koji su izraavali svoju zahvalnost i svoju lojalnost. Scindijina izjava, koja izgleda da je bila nepredviena, uprkos tome to je on propustio da se obrati carici odgovarajuom titulom "Kaiser-iHind", bila je primljena od strane Litona kao znak da je
svrha skupa ispunjena.
Aktivnosti skupa nastavljene su sledea etiri dana.
One su podrazumevale borbu pukama, proglaavanje
kraljevskog trkakog kupa, koji je, kako je prilika nalagala,
osvojio jedan od prinevskih konja, jo nekoliko veera i
primanja, i izraavanje lojalnosti i upuivanje molbi od
strane razliitih regionalnih i civilnih udruenja. Organizovana je takoe i znaajna izloba indijske umetnosti i zanata. Dogaanja su okonana marem imperijalnih trupa,
za kojima su sledile trupe iz prinevskih armija. Objavljene su duge liste onih koji su dobili odlikovanja, neki prinevi su dobili pravo na jo vei broj poasnih plotuna, a
osam Indusa je nagraeno titulom "Cariinog savetnika".
Trideset devet novih lanova Zvezde je proglaeno ovom
prilikom, kao i veliki broj onih koji su nosili nove indijske
titule. Hiljade zatvorenika je bilo osloboeno ili su njihove kazne smanjene, a novane nagrade date su pripadnicima vojnih trupa. Na dan proglaenja, ceremonije su se
odravale irom Indije, da oznae ovaj dogaaj. Sve u svemu, preko trista takvih skupova odrano je u glavnim gradovima, kao i u svim graanskim / civilnim i vojnim postajama, sve do lokalnih tahsil uprava. U gradovima, planovi
za ovaj dogaaj bili su obino zacrtani od strane indijskih
78 Gazette oflndia, Extraordinary, 1Jan. 1877, str. 3-7.
303
79 Thomton, op. cit, str. 310.
304
Bemard S. Kon
slubenika i ukljuivali su durbare, posveivanje poema i

oa na sanskritu i drugim jezicima, parade kolske dece,
koja su aavana slatkiima, deljenje hrane i odee onima
kojima je potrebna, a sve se uvee obino zavravalo vatrometom.
Zakljuak
Istoriari nisu obratili mnogo panje na skup iz 1877.
godine; u najboljem sluaju on je tretiran kao neka vrsta
ludorije, veliki tamasha, ili ou, ali bez mnogo praktinih
posledica. Zabeleen u istorijama indijskog nacionalizma
kao prilika u kojoj su se, prvi put, rani nacionalni lideri i
novinari iz cele Indije okupili na istom mestu u isto vreme, ali se preko njega prelazilo, jer se smatralo da je prosto predstavljao zavesu koja je prikrivala stvarnost carstva.
On se takoe uzima kao primer neosetljivosti od strane
carskih vlasti, koje su troile velike sume novca u vreme
dok je vladala glad.
U vreme kada je planiran, i odmah posle svog odravanja, skup je doiveo velike kritike u tampi na indijskim jezicima, kao i u engleskim novinama. Skup su mnogi videli,
moe se rei, kao Elenborouovo nastojanje da glorifikuje
Carstvo, kao neto to je na jedan ili drugi nain bilo ne-englesko, i kao izraz neobuzdane mate Dizraelija i Litona.
Ipak, Indusi i Evropljani su nastavili dosledno da pominju ovaj skup kao mea, dogaaj koji je obeleio svoje
vreme. On je postao standard prema kome su se merile
druge javne ceremonije. Moe se rei da je sam dogaaj u
izvesnom smislu ponovljen jo dva puta - 1903- godine,
kada je lord Kurzon organizovao carski durbar u Delhiju
da bi proglasio Edvarda VII za cara Indije, tano na istom
mestu gde je bilo proglaeno da e njegova majka nositi
305
carsku titulu, i 1 9 1 1 . godine, takoe na istom mestu, kada

se Dord V pojavio lino da bi bio krunisan kao indijski
car. Kurzon, ovek ogromne energije, inteligencije i skoro
megalomanske vere u svoju sopstvenu mo da vlada Indijom, potroio je skoro est meseci planirajui "svoj" durbar, i bio u stalnom gru da sledi obrasce koje je Liton zacrtao. Kada je od njih odstupao, oseao se prinuenim da
ponudi detaljna i opsena objanjenja za svoje izmene i
dodatke. Ako ita, Kurzon je eleo da carski durbar bude
vie indijski nego to je bio carski skup, stoga je dizajnirani motiv bio "indo-saracenski", a ne "viktorijansko feudalni". On je takoe eleo da prinevi aktivnije sudeluju u samom dogaaju; trebalo je da izraze svoje potovanje direktno. Takav nain uestvovanja bio je glavni deo Carskog durbara 1 9 1 1 . godine, kada su mnogi vodei prinevi za vreme samog durbara svaki pojedinano, klekli ispred svog cara, u "paviljonu asti", kako je nazvano mesto,
koje je zamenilo vicekraljev podijum kao centralni deo
amfiteatra.
U emu je bio znaaj ili ta je bila posledica ne samo
Carskog skupa i Carskog durbara nego takoe i ritualnih
idioma stvorenih da izraze i nametnu britansku konstrukciju svoje vlasti nad Indijom? Da li su Liton i njegovi naslednici ispunili svoje ciljeve? Na jednom nivou ne, poto
su Indija, Pakistan i Banglade danas nezavisne nacije.
Ideja postojanosti carske vlasti je poluzaboravljeni kuriozitet, ak i za one istoriare koji vide dogaaje u periodu od
1877. do 1941. godine kao svau oko vekni i ribe ili kao
kulminaciju anti-imperijalistike borbe indijskog naroda.
Mislim, meutim, da postoji jo jedan nain gledanja
na pitanje da li su Liton i njegovi saradnici uspeli ili ne u
svojim namerama, i pitanje kodifikacije ritualnog idioma.
Fokusirao sam se skoro iskljuivo na britansku konstrukci-
306
Bemard S. Kon
ju vlasti i njeno predstavljanje. Kada su Indusi, posebno u

prvim godinama svog nacionalnog pokreta, poeli da razvijaju svoj sopstveni javni politiki idiom, kroz svoje sopstvene organizacije, koji su oni idiom koristili? Rekao bih
da su oni u stvari koristili isti idiom kao i njihovi britanski
vladari. Rani skupovi Sveindijskog kongresnog komiteta,
koji su podrazumevali prolazak sveane povorke i centralnu ulogu vodeih linosti, odnosno njihovih govora koji
su postali sredstva kroz koja su oni nastojali da uestvuju
u dostizanju vrednosti "progresivne vladavine" i u postizanju sree i blagostanja indijskih naroda bili su veoma slini durbarima. Britanski idiom bio je delotvoran u smislu
da je postavio granice diskursa nacionalistikog pokreta u
njegovim poetnim fazama. U stvari, rani indijski nacionalisti su tvrdili da su oni verniji istinskim ciljevima Indijskog carstva nego to su to bili njihovi engleski vladari.
Smatra se da je Prvi nekooperativni pokret iz 19201921. godine oznaio konano ustanovljenje Gandija kao
kljune figure u nacionalistikoj borbi. Bilo je to prvi put
da je novi idiom isproban u formi nekooperativnog i pasivnog otpora. U osnovi ovo je bio prvi potpuno razvijen i
rairen otpor britanskoj vlasti u Indiji. Pokret je poeo
Gandijevom objavom da bi Indusi trebalo da vrate sve poasti i simbole koje su im dodelile carske vlasti. Radei tako Gandi je napao ne institucije vlasti, nego sposobnost te
vlasti da uini smislenom i obavezujuom svoju vlast stvaranjem simbola i ukazivanjem poasti.
Najvei Gandijevi doprinosi nacionalistikom pokretu
ticali su se stvaranja i predstavljanja novih obrazaca ponaanja koji su se zasnivali na radikalno razliitoj teoriji vlasti. Oni su se predstavljali nizom spoljnih oznaka. Nije vie trebalo da Indusi nose ni zapadnjaku odeu ni "domau" nonju odreenu od strane njihovih carskih vlasti ne-
307
go jednostavnu seljaku odeu koju su sami izraivali. Ne

atmosfera politikih mitinga nalik durbaru, nego zajedniki molitveni skup, bilo je mesto gde je njegova poruka bila obrazlagana. Indijsko hodoae bilo je prilagodeno politici i formi Gandijevih mareva, a ideja paidatre (etnje
politiara okruenog obinim ljudima) jo uvek je deo politikog rituala u Indiji.
Ipak, britanski idiom nije izumro ni lako ni brzo, i moda je jo uvek iv u razliitim oblicima. Kraj carstva oznaen je tamo gde je 1897. godine, moe se rei, i zapoeo
desakralizacijom mogulske palate, kada su engleski slubenici pili vino i jeli svinjetinu. Momenat prenoenja vlasti sa vicekralja na novog premijera nezavisne Indije obeleen je na Crvenoj tvravi sputanjem Junion Deka u
pono 14. avgusta 1947. godine, pred ogromnom masom
Indusa koji su slavili.
Terens Rejnder
IZMILJANJE TRADICIJE U
KOLONIJALNOJ AFRICI
Uvod
Sedamdesete, osamdesete i devedesete godine XIX veka predstavljaju vreme u kome su uveliko cvetale izmiljene evropske tradicije - crkvene, obrazovne, vojne, republikanske, monarhistike. Te godine su takoe bile i vreme evropske navale na Afriku. Postojale su brojne i kompleksne veze izmeu ova dva procesa. U samoj Evropi,
centralni koncept za proces izmiljanja tradicije bio je
koncept carstva, ali u Africi su se carstva razvila tako kasno
da su vie prikazivala efekte nego uzroke evropskih izmiljenih tradicija. Meutim, nove imperijalne tradicije koje
su se razvile u Africi, poprimile su, osobeni karakter, po
kome su se razlikovale od evropskih i azijskih oblika.
Nasuprot Indiji, mnogi delovi Afrike postali su kolonije
doseljenih belih stanovnika. To je znailo da su doseljenici morali sebe da definiu kao prirodne i nespome vladare nad ogromnim brojem Afirikanaca. Oni su se oslanjali
na izmiljene evropske tradicije, kako da bi definisali, tako
i da bi potvrdili svoje uloge, a takoe i da bi obezbedili
modele uslunosti u koje je nekad bilo mogue uklopiti
Afrikance. Stoga je u Africi ceo aparat izmiljenih kolskih
i profesionalnih i regimentalnih tradicija postao skoro u
Terens Rejnder
Izmiljanje tradicije u kolonijalnoj Africi
potpunosti stvar upravljanja i kontrole mnogo vie nego

to je bio u samoj Evropi. tavie, u Evropi ove izmiljene
tradicije novih vladajuih klasa bile su do izvesne mere balansirane izmiljenim tradicijama industrijskih radnika iii
izmiljenim "narodnim" kulturama seljaka. U Africi, nijedan beli zemljoradnik nije sebe smatrao seljakom. Beli
radnici u rudnicima June Afrike svakako su se oslanjali na
izmiljene rituale evropskog sindikalizma, ali oni su to radili delimino zbog toga to su to bili rituali iskljuivanja, i
mogli su da se koriste da spree da Afrikanci budu definisani kao radnici.
Opet za razliku od Indije, u Africi ve nije postojalo domorodako carstvo niti centralizovani rituali poasti i ranga koji bi osvajaima posluili kao okvir za delovanje.
Afriki i engleski sistemi vladavine mogli su brzo da se poveu samo na nivou monarhije; Afrika je imala, kako su
kolonisti smatrali, na tuce kraljeva u rudimentarnom obliku. Tako su u Africi Britanci koristili ideju "imperijalne
monarhije" ak i vie nego u Britaniji ili Indiji. U obliku u
kojem je imperijalna ideologija predstavljena Afrikancima,
"teologija" sveznajue, svemone i sveprisutne monarhije
postala je skoro njen jedini sastojak. I za Nemce isto tako,
kajzer je bio dominantan simbol nemake vladavine. Francuzi su imali tei zadatak inkorporiranja Afrikanaca u republikansku tradiciju.
Iako je monarhistika ideologija bila upotrebljiva za
Britance, ipak ona sama po sebi nije bila dovoljna da odmah obezbedi teoriju ili potvrdi strukturu kolonijalne vladavine. Poto je tako malo veza moglo da se uspostavi izmeu britanskih i afrikih politikih, socijalnih i pravnih
sistema, britanski slubenici su poeli da izmiljaju afrike
tradicije za Afrikance. Zbog njihovog sopstvenog potovanja tradicije, oni su bili voljni da sa odobravanjem gledaju
na ono to su u Africi smatrali tradicionalnim. Oni su otpoeli da kodifikuju i proklamuju ove tradicije, transformiui tako fleksibilan obiaj u strogi propis.
Sve ovo je deo istorije evropskih ideja, ali je takoe u
velikoj meri deo istorije moderne Afrike. Ovi kompleksni
procesi moraju se razumeti da bi istoriar mogao da doe
do bilo kakvog razumevanja posebnosti Afrike u periodu
pre kolonijalizma; mnogim afrikim naunicima, kao i
mnogim evropskim afrikanistima bilo je teko da se oslobode lanih modela afrike "tradicije" kodifikovane u doba
kolonijalizma. Prouavanje ovih procesa, meutim, nije
deo samo istoriografije, nego i istorije. Izmiljene tradicije
uvezene iz Evrope, ne samo to su snabdele belce modelima upravljanja, nego su takoe mnogim Afrikancima ponudile modele "modernog" ponaanja. Izmiljene tradicije
afrikih drutava T bilo da su izmiljene od strane Evropljana ili kao odgovor od strane Afirikanaca samih - izvrnule su prolost, ali su postale realnosti po sebi, kroz koje
se izraavao veliki deo kolonijalnog sukoba.
310
311
Izmiljena evropska tradicija i afriko carstvo

Tradicije koje su izmiljene u Evropi u XIX veku unoene su u Afriku vrlo neravnomemo. Osamdesetih i devedesetih godina XIX veka, mnogi belci su dolazili iz Evrope, Kanade i Australije u Junu Afriku, da bi radili u rudnicima; veoma mnogo Afrikanaca bilo je privueno u mreu
radnika - migranata. Ali evropske proleterske ili zanatske
izmiljene tradicije nisu mogle da uine da afriki radnici
zauzmu svoje mesto u hijerarhiji radne snage, a jo manje
da im pomognu da sebe definiu kao radnike ili zanatlije.
Umesto toga, beli radnici koristili su oivljene i izmiljene
rituale zanatskih udruenja da iskljue Afrikance iz uea
Terens Rejnder
u njima. Elen Kac u svojoj studiji belog radnikog sindikalizma u Junoj Africi, pokazuje kako su beli rudari traili
da imaju struni status. Njihov sindikat, u kome su dominirali britanski i australijski rudari, bio je "organizovan na
bazi ekskluzivnog lanstva, ogranienog na bele rudare
podzemnih kopova koji su imali rudarski sertifikat". Sindikalne voe podsticale su esto letargino lanstvo da ide
za strukovnom zastavom i limenim orkestrom u povorkama za Dan Rada - koje su predstavljale rituale radnike
solidarnosti, i koje su u tom kontekstu izraavale status
elite. Kao to je Don K. Meriman, predsednik vlade Kejp
kolonije zabeleio 1908. godine, beli radnici koji su bili
smatrani u Evropi kao "nie klase" bili su "oduevljeni kada su doli ovde i nali se u poziciji aristokratije na osnovu boje koe"1.
Obimna novija literatura pokazala je da su u 80-im i
90-im godinama XIX veka Afrikanci irom Istone, Centralne i June Afrike postajali seljaci, da je njihov proizvodni
viak oduziman putem neujednaenih propisa o trgovini,
porezu ili renti, a njihova podreena uloga u zajednikom
kulturnom sistemu defmisana je od strane hrianskih misija2. Ali, afriki seljak imao je malo mogunosti da pozajmljuje izmiljene evropske tradicije, pomou kojih su
evropski seljaci teili da se odbrane od navale kapitalizma.
Skoro svuda u Africi, beli zemljoradnici videli su sebe ne
kao seljake, nego kao gospodu farmere. Uobliavanje tradicije evropskih seljaka stizalo je do Afrikanaca samo preko nekih misionarskih crkava, ali i tada u transformisanom
obliku.
Najblia seljakoj misionarskoj crkvi bila je Bazelska
misija. Kao produkt Virtemberkog pijetizma, bazelski misionari nosili su sa sobom u Afriku model seoskog drutva
izveden iz njihove odbrane predindustrijskog nemakog
seljakog ivota. Nasuprot pretnji industrijskog grada, oni
su proklamovali ideal "hrianskog model-sela", rekonstruisanu ruralnu "tradiciju" baziranu na "predindustrijskoj kombinaciji zanata koji su koristili prirodne proizvode [i] zadrunoj porodici". Oni su zastupali "socijalno i
ekonomsko odreenje tradicionalnog, u smislu da postoji direktna veza izmeu lokalne proizvodnje hrane i lokalnog snabdevanja hranom". Prvobitni podsticaj za njihov dolazak u Afriku bila je elja da nau slobodnu zemlju na koju nemake seoske zajednice mogu da izbegnu.
Po tome kako su pristupali Afrikancima, oni su bili "misija
sa sela za selo". U Nemakoj samoj, pijetistiki model nije
savreno odraavao prolost, koja nije bila tako nepatvorena i skladna. U Afirici nisu postojala "sela" takve veliine i
stabilnosti. Sela bazelske nizije, delovala su vie kao mehanizmi autoritarne evropske kontrole i ekonomske inovacije i daleko od toga da su nudila afrikim seljacima sredstva za zatitu njihovih vrednosti3.
Bilo je malo drugih misionarskih crkava koje su izrazile
tako jasno tenje evropskih seljaka. Ali mnoge su nosile sa
312
1 Elaine N. Katz, A Trade Union Aristocracy, African Studies

Institute Communication, no. 3 (Univ. of the Witwatersrand, Johannesburg, 1976).
2 Dva najnovija izvetaja o "poseljaenju" su: Robin Palmer i
Neil Parsons (prir.), The Roots of Rural Poverty (London, 1978);
Colin Bundy, The Rise and Fall of the South African Peasantry
(London, 1979).
313
3
Paul Jenkins, "Towards a Deflnition of the Pietism of Wurtemburg as a Missionary Movement", African Studies Association
of the United Kingdom, Conference on Whites in Africa (Oxford,
Sept, 1978).
Terens Rejnder
sobom oblike koji su nastali kao odgovor evropskih crkava na tenje seljaka. Tako je engleska crkva odgovarala na
tenzije ruralnog drutva, koje je sve vie bilo klasno zasnovano, tako to je razvijala rituale "tradicionalne" zajednice, uvodei sada u Afriku praznike etve i procesije koje su
ile kroz polja u vreme spasovdanskog posta4. Rimokatolika crkva odgovorila je na anarhino irenje lokalnih seljakih svetilita, kultova i hodoaa, dajui dozvolu za popularno oboavanje Device Marije i centralizujui ga u nekoliko svetilita prema kojima je upravljana reka hodoasnika5.
Sada su u Africi bile predstavljene replike Fatime i Lurda.
Takva centralizacija rituala i kulta, koja je uvedena pre nego to je u Africi nastalo bilo kakvo narodno hrianstvo
koje bi moglo da na ovo odgovori, posluila je vie da
ogranii nego da podstakne imaginaciju afrikih seljaka.
Za belce u Africi, meutim, nisu bile najvanije izmiljene tradicije evropskih radnika i seljaka, nego viih klasa i ljudi od struke, a one su imale najvei uticaj i na crnce. Postojala su dva glavna razloga za znaaj ovih novih
tradicija. Do osamdesetih i devedesetih godina XIX veka
stvoren je viak neo-tradicionalistikog kapitala u Evropi
koji je bio spreman za investiranje u kolonije. Proizvodnja
ljudi sposobnih za slubu u proirenoj vladajuoj klasi industrijske demokratije bila je takorei suvie uspena.
Mlai sinovi, siroad visokog porekla, sinovi svetenika, iskusili su "tradicije" javnih kola, regimente ili univerziteta,
ali im nije biio garantovano sigurno napredovanje u bri-
tanskoj administrativnoj hijerarhiji. Ovakvi ljudi razvijali su

seuAfricikaovojnici, lovci, trgovci, vlasnici radnji, oni koji
su traili koncesije, policajci, misionari. Vrlo esto su oni
bili angaovani na zadacima koji po definiciji u Britaniji nisu
bili cenjeni, i samo ih je sjaj graenja imperije uinio prihvatljivim; naglasak koji su stavili na svoj neotradicionalistiki
zahtev za prividnim gospodstvom postao je intenzivniji.
Drugi razlog bio je taj to je postojala oajnika elja u
poslednjim decenijama XIX veka da se delovanje Evropljana u Africi uini mnogo dostojnijim potovanja i sreenijim. Dok se ivot u samoj Britaniji restrukturirao, uz uspon birokratije i tradicije slubovanja u koli, vojsci, crkvi,
pa ak i u trgovini, mnoge evropske aktivnosti u tropskoj
Africi, bilo slubene ili neslubene, ostale su aljkave, zaputene, grube i neefikasne. Sa uspostavljanjem formalne
kolonijalne vladavine postalo je hitno potrebno pretvoriti
belce u ubedljivu vladajuu klasu, sposobnu da odrava
kontrolu nad podanicima ne samo silom oruja ili novca,
nego i propisima utvrenim statusom koje je donela nova
tradicija.
Tako su preduzeti koraci da se osigura povezivanje vojne i administrativne slube u Afirici sa dominantnim tradicijama. U ranom periodu kolonijalne administracije mnogo su korieni slubenici od skora efikasne i mnogo potovane britanske armije. Lugard se oslanjao na njih da bi
dobio "gospodstvene" administratore u Nigeriji. Godine
1902, ledi Lugard, piui iz Lokoje na Nigeru, bila je u prilici da opie istinski neotradicionalni praznik. Da bi proslavili Dan krunisanja - dan kada je krunisanje prvi put
obavljeno na razraeno "tradicionalan" nain,
314
4 James Obelkevich, Religion and Rural Society: South Lindsey, 1825-1875 (Oxford, 1976).
5 Alphonse Dumont, "La Religion - Anthropologie Religieuse", u Jacques Le Goff i Pierre Nora (prir.), Faire de VHistoire,
Nouvelles Approches (Paris, 1974), ii, str. 107-136.
315
"sto je bio u patriotskom stilu dekorisan ruama... a mi smo pili

u zdravlje kralja, dok je muzika svirala 'Boe spasi kralja', a masa
Terens Rejnder
crnih slugu i drugih se zbijala pored otvorenog prozora, uzvikujui 'Dobri kralj! Dobri kralj!' Gledajui du stola i primeujui fine tipove engleskih gospodskih lica koja su se nizala u redovima
s obe strane, ja sama sam bila obuzeta mislima kako je to zaista
fenomen nae imperije da smo u mogunosti da u srcu Afrike
okupimo zajedno na veeri dvadeset dobro odgojenih engleskih
slubenika takvog kvaliteta da biste oekivali da ih vidite u najcivilizovanijim centrima Londona"6.
Ali i univerziteti su takoe poeli da igraju svoju ulogu,

i uskoro,
316
U meuvremenu obrazovni sistem Engleske poeo je

da stvara civilne kolonijalne administratore. Upravitelj
kole Harou izjavio je da
"engleski upravitelj, gledajui na budunost svojih uenika, nee
zaboraviti da su oni predodreeni da budu graani najveeg carstva pod kapom nebeskom; on e ih uiti patriotizmu... On e ih
nadahnuti verom u boanski odreenu misiju njihove zemlje i
njihove rase"7.
Oni koji su odreivani za kolonijalnu slubu svedoili su o
uspehu ovih napora. "to se tie javnih kola", pisao je ser
Ralf Fers, jedan od glavnih arhitekata kolonijalnog servisa,
"one su od vitalnog znaaja. Bez njih ne bismo uspeli u poduhvatu. U Engleskoj, univerziteti razvijaju um; javne kole razvijaju karakter i ue vostvu"8.
6 Margery Perham, Lugard: The Years of Authority (London,
1960), str. 80.
7 Navedeno u Cynthia Behrman, "The Mythology of British
Imperialism, 1890-1914" (Univ. of Boston, doktorska disertacija,
1965), str. 47.
8 Sir Ralph Furse, navedeno prema R. Heussler, Yesterdays
Rulers: The Making of the Britisb Colonial Service (London,
1963), str. 82; videti i D.C. Coleman, "Gentlemen and Players",
Economic History Review, xxvi (Feb. 1973).
317
"oblasni komesar morao je biti svestrano obdaren ovek. Da bi

se kvalifikovao za imenovanje u administrativnom ogranku Kolonijalne slube, trebalo je da diplomira sa odlinim uspehom na
nekom poznatom univerzitetu... Kandidatu je pomagalo ako, uz
dobar uspeh, ima i neki atletiarski rekord"9.
Ovo je proizvodilo administratore koji su vodili svoje
oblasti kao oholi namesnici, izmiljajui svoje sopstvene
male tradicije da bi potinjene stalno drali na oprezu. "D.
je imao naviku", kazuje nam oblasni komesar Tunduru-a u
Junoj Tanganjiki,
"da ide svake veeri u duge etnje, sa eirom na glavi. Kad bi, u
vreme oko zalaska sunca, krenuo natrag kui, on bi svoj eir
obesio na pogodno drvo i nastavio svojim putem bez eira. Prvi
Afrikanac koji bi proao tim putem posle njega i video eir, trebalo je da ga donese u D-ovu kuu i preda ga njegovim slugama,
ak iako je inae iao u suprotnom pravcu i imao dug put pred
sobom. Ako bi ignorisao eir, bio bi progonjen strahom da e se
D-ova obavetajna sluba obraunati s njim"10.
Ali to nije bilo samo po sebi dovoljno da obezbedi gospodski duh vojnika i administratora u Africi. Postojala je
takoe potreba da se veruje da su mnogi od belih naseljenika bili takoe stvamo ili potencijalno naslednici novih
tradicija vladavine. Na kraju su neke useljenike zajednice
uspele da u samoj Afirici obezbede kopije onih kola koje
je cenila britanska vladajua klasa. Tako je 1927. godine
9 E. K. Lumley, Forgotten Mandate: A British District Officer
in Tanganyika (London, 1976), str. 10.
10 Ibid, str. 55.
Terens Rejnder
"razgovarano sa Iton koledom o planu da se osnuje "Kenijska

javna kola" pod zajednikim pokroviteljstvom Vinestera i Itona, sa dogovorom o reciprocitetu osoblja i kolarinama za decu
siromanijih belih roditelja. Posle putovanja u Britaniju, da bi se
ispitala podrka projektu, direktor obrazovanja odluio je da pita "sve vodee javne kole da nas snabdeju slikama svojih kolskih zgrada, tako da deaci mogu stalno da se podseaju velikih
kola kod kue, a bivi uenici, koji poseuju kolu, mogu isto
tako da se sete svoje Alma Mater".
da oprosti prilino vulgaran neo-tradicionalistiki entuzijazam koji je on sam u Engleskoj posmatrao sa aljenjem.
On je bio prilino zateen belim junoafrikim entuzijazmom za kriket, "nacionalni sport":
318
319
"ak i onaj ko misli da je u Engleskoj strast za atletikomprerasla sve

razumne granice i poela ozbiljno da vrea obrazovanje i ukus
za intelektualna zadovoljstva, moe da nae u karakteru opte
klime miljenja potvrdu za posveenost kriketu. Nai zemljaci se
nisu uplaili sunca, i nastavili su da odravaju nacionalni sport.
Oni su isto toliko Englezi u Africi kao i u Engleskoj"12.
Kao zavrni detalj, koji je sve upotpunio, kola je trebalo

da bude nazvana po kralju Dordu V, "kao podsetnik nazadnim nacijama, da su i one deo Imperije"11. Ali, da bi
transformacija bila izvedena, bio je potreban kompleksan
sistem preformulacija koje bi uticale na nain na koji se
gledalo na bele ljude u Africi i na nain kako su oni gledali sami na sebe.
Proces se odvijao na dva naina. injenica da je viak
neo-tradicionalnog kapitala bio investiran u Afriku, kombinovana sa lovom na blago pripadnika visokog drutva,
omoguila je da komentatori naglase gospodstveni element meu belim naseljenicima i da sugeriu da kolonijalno iskustvo po sebi odgovara ostalima da dosegnu spoljno gospodstvo. Lord Brajs bio je zateen "velikim brojem
dobro vaspitanih i obrazovanih ljudi sa kojima se ovek
sree" u "tropskoj divljini" Rodezije, sredinom devedesetih
godina XIX veka, i dodao da je kolonijalno iskustvo pothranjivalo "razvoj same linosti, pod jedinstvenim, ali i surovim uslovima, pogodnim da na povrinu iznesu stvamu
snagu oveka". Pod takvim uslovima, Brajs je bio spreman
Uz ovaj proces afirmacije i stvaranja gospodstva, tekao

je i drugi - menjao se znaaj odreenih zanimanja, tako
da je postalo otmeno biti trgovac ili pekulant. Mladi otmeni ljudi koji su se doselili u Rodeziju ili Keniju moda
su sanjali da jednog dana imaju svoj zemljini posed, ali u
poetnom periodu, voenje skladita sa zemljoradnikim
proizvodima i kupovina afirikih proizvoda bili su mnogo
isplativiji nego da neko sam uzgaja ito. U svakom sluaju
se pretpostavljalo da "farmeri" koji govore engleski treba
da budu otmeni i da ne rade zemlju sami, nego da se oslanjaju na svoje neo-tradicionalistike moi da upravljaju sa
ciljem da organizuju radove. Prvi razlog je bio taj to su
se oslanjali na znanje Afrikanaca ili Afrikanera o zemlji i
sakupljali kajmak od vika afrikih poljoprivrednih proizvoda preprodajui ih. Radei tako, obavljali su vitalnu
funkciju, jer je radna snaga rane kolonijalne ekonomije
zavisila u celini od hrane proizvedene u Africi. Stoga, jedno vreme, bilo je otmeno drati radnju ili kupovati ito i
1 1 M. G. Redley, "The Politics of aPredicament: The White Community in Kenia, 1918-1932" (Univ. of Cambridge, doktorska disertacija, 1976), str. 124, 125.
12
James Bryce, Impressions of South Africa (London, 1897),
str. 232, 384-385.
Terens Rejnder
stoku od Afrikanaca13. Lord Brajs je naao "kultivisane i

misaone duhove" meu mladim belim trgovcima u Rodeziji 1896. godine, a i meu tragaima za zlatom. Atmosfera
tih ranih dana i polet novih tradicija otmenog sveta pojavljuje se pred nama na izuzetan nain zahvaljujui autobiografiji Kolina Hardinga. Harding je odrastao kao sin lorda kue Montakute. Bio je to mladi ovek ija je glavna
preokupacija bila heroizam odlaska u lov. Ali,
preuzeli su poslove vlasnika radnji i kaffir-trgova.cd\ politikim potezima je namemo saseena proizvodnja afrikih seljaka i tako dobijena radna snaga je stavljena na raspolaganje gospodi farmerima. M. G. Redli ovako opisuje prirodu
kenijskog belog drutva, malo posle I svetskog rata:
320
"smrt mog oca otkrila je nemilu injenicu da ni ja niti drugi lanovi moje porodice nismo tako bogati kao to bi se oekivalo...
Ni ja ni moja braa nismo imali nikakvu profesiju, a tada ve ni
sredstva da se kvalifikujemo za neku od njih".
Ipak, "lov oveka naui mnogo emu". Harding je stigao u
Bulavajo 1894. godine, otkrio je da "farmerski posao ne
donosi uspeh", a da su "ljudi kao ja bili roba koju niko ne
eli da kupi". Iskusni i pouzdani trgovci, meutim, "mogli
su da ostvare skoro svaku zaradu koju ele". Ali, mlada otmena gospoda nisu mogla da propadnu. Harding je krenuo sa starim prijateljem iz lova da trai zlato. Uskoro je
bio spreman da radi u rudniku. "Bilo je beskorisno da
podseam svog prijatelja da nisam znao skoro nita o tome kako se bui okno, jer me on uutkao time da je kopanje zlata bilo vrlo slino isterivanju lisice". Uskoro, Harding je bio u britanskoj junoafirikoj policiji, na putu prema odgovarajuoj administrativnoj karijeri14.
Uskoro su se uslovi u Rodeziji i Keniji razvili tako da su
sve vie osiguravali otmenost u drutvu. Azijati, Grci i Jevreji
13 Za zavisnost rodezijskih belaca od afrike proizvodnje hrane, videti Palmer, "The Agricultural History of Southern Rodesia", in Palmer i Parsons (prir.), TheRoots ofRural Poverty.
14 Colin Harding, Par Bugles (London, 1933), str. 22.
321
"Glavni izvor britanskih doseljenika sa kapitalom posle I svetskog

rata bilo je ono to se naziva 'nova via srednja klasa'. Porodino bogatstvo steeno proizvodnjom, trgovinom i profesionalizovanim
zanimanjima, zamutilo je klasne razlike viktorijanskog drutva.
Obrazovanje u javnim kolama omoguilo je onima koji nisu imali
pravo da se smatraju otmenima da dele zajedniki drutveni kontekst sa onima koji su imali to pravo. Drutveni uslovi u kojima su
iveli poslednji doseljenici, dugovali su vie dvorcima vlasnika mlinova i fabrika, seoskoj parohiji i menzi oficira indijske armije, nego
aristokratskom poreklu... Meutim, otmenost je bila nain ivota
sa kojom su se oni veoma identifikovali i za koju su pokazivali opsesivan interes.... Spoljni izgled gornje srednje klase evropskih
doseljenika bila je najvea preporuka za one koji su oseali da su
im status i individualnost ugroeni u britanskom drutvu"15.
Redli opisuje kako su nove tradicije funkcionisale da bi
odrale na okupu malo i rasejano ruralno drutvo belaca.
Timske igre okupljale su komije redovno i na strukturiran
nain koji je imao svoje opravdanje. One su takoe dozvoIjavale simboliku ekspresiju protesta u idiomu koji je bio
poznat i stalno doseljenim stanovnicima i slubenicima. Ridli opisuje "dobrotvorni kostimirani fudbalski me" u Najrobiju 1907. godine, pod pokroviteljstvom guvernera koji je
"prekinut od strane vodeih doseljenika, odevenih kao kolonijalni
slubenici, sa nizovima medalja od poklopaca konzervi i sa crve-
15 M.G. Redley, op. cit, str. 9.
Terens Rejnder
nim trakama kojima su oznaili karantin, umu, domorodaki rezervat i lovite, dok ceo teren nije bio "zabranjen za upotrebu".16
S
druge strane, svaki projekat da se povea broj be
doseljenike populacije dovoenjem hiljada sitnih seljaka
ili zanatlija, propadao je zahvaljujui odlunosti onih koji
su kontrolisali kenijsko drutvo da ga zadre u rukama
osoba koje su se "obrazovale u javnim kolama, koje su
imale nasledstvo, vojne penzije, zaradu od investicija ili sigurnu finansijsku podrku porodice".
ijarhalnoj" etici, pre nego onoj "kapitalistiko-transformativnoj".

Ipak, na vie naina, ovo nas zavodi na pogrenu stranu.
Izmiljene tradicije devetnaestovekovne Britanije predstavljale su nain voenja neizmemo kompleksnog industrijskog drutva, upravljanja promenama i njihovog prilagoavanja. Takoe, u Africi su se belci oslanjali na izmiljene
tradicije sa ciljem da stvore odnose vlasti i poverenja koji
e im omoguiti da deluju kao zastupnici promena. Stavie, sve dok su svesno primenjivane na Afrikance, izmiljene tradicije devetnaestovekovne Evrope bile su viene ba
kao sredstva "modernizacije".
Postojala su dva direktna naina na koja su Evropljani
nastojali da iskoriste tradicije koje su izmiljali da transformiu i modernizuju afriki nain miljenja i ponaanja. Prvi
je bio prihvatanje ideje da bi neki Afrikanci mogli da postanu lanovi vladajue klase kolonijalne Afrike, i stoga su proirivali na njih obuavanje u neotradicionalistikom kontekstu. Drugo - uobiajenije - bio je napor da se iskoristi ono
to su evropske izmiljene tradicije imale da ponude u smislu redefinisanja odnosa izmedu voa i voenih. Tradicija
regimente, uostalom, definisala je uloge i oficira i obinih
vojnika; tradicija velike kue seoske gospode definisala je
ulogu gospodara i slugu; tradicija javne kole definisala je
uloge starijih i mlaih uenika. Sve ovo je moglo da se iskoristi da se stvori jasno definisano hijerarhijsko drutvo u kojem bi Evropljani komandovali, a Afrikanci prihvatali komande, a da to i jedni i drugi ine unutar jedne zajednike
strukture ponosa i lojalnosti. Tako, ako tradicije koje su radnici i seljaci stvorili u Evropi za sebe nisu vrile mnogo uticaja na Afrikance pod kolonijalnom upravom, izmiljene
evropske tradicije potinjavanja svakako su vrile vrlo primetan uticaj.
322
Uvocnje Afrikanaca u tradicije upravljanja

Radikalni kenijski novinar, J. K. Robertson, otro je kritikovao kenijske belce, smatrajui da oni koe industrijsku
proizvodnju. On je stvorio lik doseljenika, i opisao njegovu karijeru, da bi predstavio svoje gledite:
"Don Smit, londonski slubenik na stovaritu, nalazi slubeniki
posao u odreenoj oblasti Istone Britanske Afrike. Don Smiters-Smit marljivo se udubljuje u knjige i raunovodstvo. To je
onaj isti Don, tavie... On shvata vrednost dvostrukog imena.
Don olako shvata ivot. To je obiaj u ovoj zemlji. Retko plaa
raune. ivi na veresiju i tako to pria divne prie o plavoj krvi
svojih predaka. Don je takorei institucija u ovoj zemlji, i ulaguje se samom srcu najrobijevskog drutva"17.
Uoptenije govorei, snaga evropskih izmiljenih tradicija vladanja u kolonijalnoj Africi pomogla je nastanku vojnika i administratora i naseljenika posveenih "feudalno-patr-
16 M. G. Redley, op.cit. str. 3917 Roger van Zwannenberg, "Robertson and the Kenya Critic",
u K. King i A. I. Salim (prir.), Kenyan Historical Biograpbies

(Nairobi, 1971), str. 145-146.
323
Terens Rejnder
Najbolja ilustracija prve ideje - da bi neki Afrikanci mogli

da budu pretvoreni u vladare, ako bi bili izloeni uticaju britanskih neo-tradicija - verovatno je uvena kola, Kings Koled Budo u Ugandi. Najpotpuniji izvetaj dao je G. P. Mek
Gregor, koji na oigledan nain ukazuje da je zakonska odredba o osnovnom obrazovanju poela da se uzima ozbiljno
u samoj Britaniji tek 1870-ih godina, kao deo procesa dovoenja veine populacije na svoje mesto u hijerarhiji obrazovanja i zaposlenja. Stoga irenje osnovnih kola u Bugandi
krajem XIX veka predstavlja zadivljujue brzo proirivanje
istog procesa na afriku imperiju. Ali, dok je ova vrsta
obrazovanja izgledala dovoljno dobra za veinu seljaka zemljoradnika, anglikanski misionari u Bugandi nisu smatrali da je dovoljno dobra i za Ganda aristokratiju.
metode javnih kola afrikim uslovima". Bili su uspeni u

neobino velikoj meri. Kings Koled je bio podignut na
Brdu Krunisanja [Coronation Hill] Buganda kraljeva, tako
da su "obe slube krunisanja" u ovom veku odravane u
kapeli koleda; "iako su neke od tradicionalnih ceremonija uzete u obzir", sluba je sledila mnoge obrasce engleske
slube krunisanja"19. Engleski duh javne kole bio je brzo
ustanovljen i gandanski lanovi Turske kue pisali su peticiju da se to ime promeni u Kanadsku kuu, da bi se slagalo sa Engleskom kuom, Junoafrikom kuom i Australijskom kuom - Turska je, za razliku od ovih drugih, zvuala neimperijalno. Moto kole, za koji se ponovo kae da
je bio izabran na zahtev uenika, bio je gandanska verzija
poslednjih rei Sesila Rouda, "tako malo je uraeno - tako
mnogo jo ima da se uradi".
Mek Gregor citira pismo gandanskog uenika napisano
u prvoj godini postojanja kole, koje nam omoguava da vidimo ovaj znaajni proces socijalizacije gandanskim oima.
324
"Do sada nije uinjeno skoro nita za decu viih klasa (napisao je
biskup Taker), koja su na vie naina bila u gorim okolnostima
nego deca seljaka. Bili smo vrsto uvereni da, ako bi vladajue
klase u zemlji trebalo da isprobaju svoj uticaj nad narodom i da
imaju odgovornost prema njemu u vremenu koje dolazi, osnovno bi bilo da se neto uradi za obrazovanje ove zanemarene dece, najpotpunije to je mogue... kroz disciplinu rada i sporta u
internatu, tako da se izgradi karakter koji bi omoguio Bugandi
da zauzme odgovarajue mesto u administrativnom, trgovakom
i industrijskom razvoju svoje zemlje"18.
Ukratko, u Bugandi, misionari su nameravali da na
osnovno obrazovanje u britanskom stilu nadgrade strukturu srednjeg obrazovanja takoe u britanskom stilu, koje
bi bilo neo-tradicionalistiko. Oni su uvek bili jasni u pogledu toga da je njihov cilj "prilagoavanja nae engleske
18
G.P.McGregor, Kings College, Budo: The First Sixty Y
(London, 1967), str. 6 , 16.
325
"Najpre ujutru kada ustanemo, nametamo krevete na odgovarajui nain. Ako nije nameten kako treba, dobija se ocena ili
ukor kada nas Evropljani obilaze... Na spoljnjoj strani olja iz
kojih pijemo bila je predstava lava. To je bio znak raspoznavanja
uenika Budo-a. I niko ne sme da jede nita niti da vae kafu,
osim na verandi, koja za to slui. Pevamo jednu crkvenu pesmu i
molimo se, a onda uimo engleski... Kada zavrimo u etiri, idemo da igramo fudbal, po jedanaest nas sa svake strane, i svakog
igraa postavimo na odreeno mesto, golmana i pozadinske
igrae, srednju liniju i navalu"20.
Svako se slagao da je Budo uspeo da stvori onu nedokuivu stvar, "duh kole". On je u Budou bio prisutan
19Ibid.,stx. 35-36.
20 Ibid, str. 17-18.
Terens Rejnder
"u najboljem smislu, onako kao to smo ga odnegovali u Engleskoj, posle isprobavanja na nizu generacija - duh tima, discipline, lokalnog patriotizma - koji je bio prenesen u srce Afrike na
izuzetan i zadivljujui nain".
ima crnu poslugu - na vrhuncu krize radne snage u junoafrikim rudnicima, bilo je vie crnaca zaposlenih u Johanesburgu kao domaa kuna posluga nego kao radnici u rudniku23. Godine 1914. Frank Veston, biskup Zanzibara, suprotstavio je islamsku zajednicu u Africi hrianskoj koja se od
nje razlikovala. Afiriki hrianin, pisao je on, nema nita
drugo uz ta bi pristao osim nekoliko Evropljana koji prolaze pored njega na ulici; on je nii od njih; oni su moda
Ijubazni prema njemu; on moda moe da bude posluitelj u njihovoj trpezariji, ili batler. Ali bratstvo? Pa, njega
jo nema..."24. Nije bilo poriva prema "Bratstvu" u kolonijalnoj Africi. Za veinu Evropljana, omiljena slika njihovog
odnosa sa Afirikancima bila je slika oinskog gospodara i
lojalnog sluge. Ta slika se brzo prenela na industrijsko zapoljavanje. irom June Afrike, zaposleni Afrikanci nisu
se smatrali kao radnici, nego su kontrolisani i disciplinovani pod uslovima Zakonskog akta o gospodaru i robu.
Vrlo malo belaca u Africi, medutim, odravalo je domainstvo takve veliine koja bi omoguavala potuno opremanje na nain britanske "tradicionalne" hijerarhije posluge. Do razvijenije primene evropskih neo-tradicija subordinacije dolo je sa restrukturiranjem afrikih armija. U fascinantnom izvetaju o ovom procesu Silvanusa Kukija
Francuzi se pojavljuju kao prvi i najmatovitiji manipulatori
izmiljenom vojnom tradicijom. Fadeherb je 1850-ih godina raspustio svoju demoralisanu najamniku vojsku i privukao afrike dobrovoljce "zavodljivim" uniformama, moder-
326
Ser Filip Miel smatrao je da je Budo "jedno od nekoliko

ovdanjih mesta koje ima duu". Kasnije su nastavnici koji
su zauvek napustili domovinu poeli da kritikuju budonijanski obiaj da se "bezvredna tradicija brani samo na
osnovu toga to je oduvek postojala"21.
Kakve god da su bile tenzije unutar carstva koje je vrsto podreivalo gandansku vladajuu klasu britanskim administrativnim slubenicima i gandansku monarhiju imperijalnoj kruni, nema sumnje da su misionari stvorili u Budou uspean kompleks novih tradicija, paralelno sa porastom ceremonijala uloge Kabake i drugih kraljeva Ugande
tako da dostignu sintezu koja se ne bi razlikovala od one
ostvarene u XIX-vekovnoj Engleskoj. Ceremonije Zlatnog
jubileja koleda - "imali smo etiri kralja za glavnim stolom" - bile su takoe ritualni izraz odanosti velikog dela
gandanske vladajue klase izmiljenim tradicijama koje su
do tog vremena poele da se smatraju svetim22. Ali eksperiment Budo nije postao opti model. Sami Britanci poeli
su da ale zbog svog poetnog saveznitva sa Ganda poglavicama i da veruju da stvama modemizacijska promena
ne moe biti izvedena njihovim posredovanjem. Stvama
modernizacijska promena bila bi proizvod evropskih
upravljaa, koji bi potinjeni Afrikanci lojalno podrali.
Razliite tradicije subordinacije bile su na raspolaganju.
Jedna je bila tradicija hijerarhije velike kue. Deo slike o sebi
Evropljanina u Africi bilo je njegovo uobiajeno pravo da
21Ibid, str. 54, 117, 124.
22 Ibid, str. 136.
327
23 Charles van Onselen, "The Witches of Suburbia: Domestic

Service on the Witwatersrand, 1890-1914" (neobjavljena magistarska teza).
24 Frank Weston, "Islam in Zanzibar Diocese", Central Africa,
xxxii, no. 380 (Aug. 1914).
328
Terens Rejnder
nim orujem, zakletvom na vernost preuzetom iz Kurana,

i brzim kursevima o vojnikoj slavi francuske tradicije.
Ova vrsta ukljuivanja Afrikanaca u evropsku vojnu tradiciju donosila je iste nejasnoe, a takoe imala i isti stepen uoptenosti kao i nain na koji je delovao duh Budoa. Nekad su oba oblika socijalizacije ila zajedno, kao u
sluaju Kabake Edvarda Mutese. Mutesa je postao Kabaka
jo kao uenik u koli Budo i ostao u njoj da zavri kolovanje; verska ceremonija njegovog krunisanja obavljena je
u kolskoj kapeli; on je predvodio sveanu povorku na
proslavi Zlatnog jubileja. Pored toga, on je takoe uveden
i u tradiciju regimente britanske armije.
"Bilo je ak sugerisano iz Pariza, kao sredstvo ulivanja oseanja

za vojniki duh u mlade Afrikance u ranim godinama, i njihovog
pripremanja za vojnu karijeru, da bi deca tirailleurs-z trebalo da
se snabdeju uniformama i minijaturnim priborom slinim onom
koji imaju njihovi roditelji"25.
Britanci su sporije sledili ovakvu politiku. Ali, suoeni
sa francuskom pretnjom, oni su takoe krenuli u sreivanje svojih afrikih regimenti. Lugar je svoju opreznu strast
za detalje posvetio transformaciji svojih nigerijskih plaenih vojnika od "rulje" u disciplinovane i efektivne borbene
snage. Uskoro ih je visoko cenio; obasuti su zvaninim pohvalama za svoje vladanje u borbama na Zlatnoj obali i Severnoj Nigeriji; tradicija regimente izgraivala se podjednako brzo kao duh Budo-a. Lugardova administracija bila
je umnogome popunjena armijskim oficirima; u Istonoj
Africi takode "vlade su uglavnom bile vojnike po karakteru tokom ovih ranih godina", a profesor Dord Seperson
je prokomentarisao da je
"linija koja odvaja civilno i vojno bila vrlo tanka... Evropsku kulturu su uroenicima britanske Centralne Afrike donosile njene
vojne snage isto koliko i njene misije"26.
25 S. J. Cookey, "Origins and pre-1914 Character of the Colonial Armies in West Africa" (Univ. of California, Los Angeles, seminarski rad, 1972).
26 George Shepperson, "The Military History of British Central Africa: A Review Article", Rhodes-Livingstone Journal, no. 26
(Dec. 1959), str. 23-33.
329
"Ubrzo posle dolaska na Univerzitet, on se pridruio Kembridskom oficirskom korpusu i postao oficir... Zatim je zvanino
konkurisao za prijem u vojsku, navodei Grenadirsku gardu kao
svoj prvenstveni izbor. Sam kralj Dord VI predloio je, kao lini gest dobre volje, da Mutesa bude proizveden u kapetana. Mutesa je doao u Bakingemsku palatu povodom te ceremonije"27.
Ali Mazrui primeuje da je posedovanje titule Kabake postalo "angloafrika institucija", a tu injenicu nita nije tako
jasno pokazalo kao ceremonije povodom Mutesine smrti.
Njemu su prireene dve sahrane - jedna u Londonu, i jedna u Kampali, obe obeleene punim vojnim poastima.
"Na prvoj Mutesinoj sahrani u Londonu 1969. godine, odavana
je poslednja pota. U toj prilici, vojnim delom sahrane rukovodila je britanska grenadirska garda. Sada (u Kampali) Grenadirska
garda bila je samo deo ceremonije. Veina vojnog sastava pripadala je armiji Ugande. Pa ipak, ona truba u Londonu 1969. i truba u grobnici Kaubi u Ugandi 1971. godine, svakako su delile
zajedniki komunikacijski prostor"28.
27 Ali. A. Mazrui, Soldiers and Kinsmen in Uganda: The Making of a Military Etbnocracy (London, 1975), str. 173.
28Ibid., str. 177, 190, 191.
Terens Rejnder
Ali primanje Mutese u rang oficira bio je redak izuzetak. Mnogo uobiajeniji sluaj bilo je stvaranje ljudi kao
to je Mutesin naslednik Idi Amin, koji je bio predsednik
Ugande. Mazrui dokazuje da uspon Amina i njegovog
"lumpen-militarijata" moe da se posmatra i kao oivljavanje pre-kolonijalnih vojnikih tradicija, koje su posle kolonijalnih osvajanja prestale da se upotrebljavaju. U stvari,
Aminova karijera predstavlja odlian primer socijalizacije
posredstvom kolonijalne armije. Kao to kae Mazrui, kad
je Amin bio regrutovan u Kraljeve afrike strelce 1946. godine, pokazao je
uvebavani u rigidnom duhu regimente, a mladi belci u

vetinama snalaenja u prirodi30.
Primanje Afrikanaca u nove tradicije koje je trebalo da
budu replike onih britanskih, nije se zavrilo na kunoj
posluzi, kolama kao to je bio Budo i regrutovanju u
vojsku. Hipotetiki afriki hrianin biskupa Vestona, u
potrazi za bratstvom, mogao je, ako je imao sree, da "naui da kuca na maini"31, i mnogi Afrikanci, obrazovani pri
misijama, primani su u nie rangove birokratske hijerarhije. Afriki slubenici poeli su da cene posedovanje peata
i penkala u unutranjem depu; afrika plesna drutva koristila su gumene peate da potvrde autentinost meusobne korespondencije i plesala u punoj opremi slubenika i vojnika32. Lik Grejema Grina, ludak u amcu na reci,
koji stalno vodi zapisnike u gomili papira, u grevitom naporu da lakomisleni svet dovede u red, predstavljao je
odavanje poasti stvaralakoj snazi kolonijalne birokratije,
mada je takoe i simbolino izraavao njenu nemo. I naravno, afriki hriani koji su postajali svetenici u nesavrenom bratstvu hrianskih crkava samih, bili su naueni
da izvode izmiljene i ponovo izmiljene devetnaestovekovne evropske crkvene rituale.
U svemu ovome postoji gruba periodizacija. Evropske izmiljene tradicije imale su znaaja za Afrikance u fazama koje se meusobno preklapaju. Prvi jak uticaj predstavljala je
330
"sve znake kolonijalne naviknutosti na zavisnost... Tokom sedam

godina proizveden je u red kopljanika i pokazivao kvalitete koji
su ga uinili omiljenim kod Britanaca koji su mu bili pretpostavljeni - bespogovoma poslunost, gorljivi ponos pripadnika regimente, potovanje prema Britaniji i Britancima, uniforma koja
je blistala, sa naborima utirkanim pod konac i izmama sa kapnama uglaanim kao cma ogledala"29.
Crna ogledala obinih engleskih vojnika i niih oficira
bila su upravo ono to je trebalo da budu afriki vojnici.
Kao to je pokazao Kegan, evropske armije su se slobodno pribliavale odei i romantinoj auri "ratnikih" naroda
sa kojima su se suoavale. Izgleda da ovo nisu uradili u
Africi i da to nije bio rezultat vojnih sukoba sa Afrikancima. Baden-Panelu, kritiaru mentaliteta vojne vebaonice,
ostalo je da se oslanja na skautske sposobnosti Matabele,
da bi obezbedio beloj omladini fleksibilan trening, bogato
povezan sa kiplingovskim mitovima o dungli. Zadugo je
Juna Afrika predstavljala paradoks da su mladi Afrikanci
29 Ibid, str. 206-207.
331
30 Za diskusiju o ironiji osnivanja grupa skauta u Africi, a zatim nastojanja da se iz njih iskljue Afrikanci, videti Terence Ranger, "Making Northern Rhodesia Imperial: Variations on a Royal
Theme, 1924-1938", African Ajfairs, lxxix, no. 316 (July 1980).
31 Weston, "Islam in Zanzibar Diocese", str. 200.
32 Terence Ranger, Dance and Society in Eastem Africa (London, 1975).
332
Terens Rejnder
vojna neo-tradicija, koja je podrazumevala jasno razgranienu hijerarhiju i oiglednu usredsreenost na ono to je uraeno u periodu ranog kolonijalizma. Taj uticaj je dostigao
vrhunac - posebno u Istonoj Africi - sa borbama u vreme I
svetskog rata. Posle toga, naroito u Britanskoj Afirici, vojno
prisustvo je opalo33. Ratniki duh postao je manje uticajan
nego zapoljavanje u misijama ili promocija Afrikanaca u
poslovima dravne birokratije ili u biznisu. Ali rasprava o
posledicama tog uticaja ili raspava o tome koja je neo-tradicija najuticajnija - rasprava koja je krivudala tamo-ovamo,
budui da su afriki kraljevi, okrueni neo-tradicionaiistikim spoljnim znacima moi, vladali nekim novim afrikim
dravama, dok je u drugim trijumfovala birokratska elita, a
neke je kontrolisao Mazruijev "lumpen-militarijat" - u
krajnjoj liniji je manje vana od procenjivanja ukupnog
efekta ovih procesa neo-tradicionalne socijalizacije.
On je svakako bio veoma veliki. Evropske izmiljene tradicije ponudile su Afrikancima niz jasno definisanih naina
pristupa u kolonijalni svet, iako je u gotovo svim sluajevima to znailo ulaenje u odnos obian ovek/gospodar, i to
sa podreene strane. Poeli su da socijalizuju Afrikance da
budu spremni da prihvate jedne ili druge ve postojee
evropske neo-tradicionalistike naine ponaanja - istorijska literatura puna je Afrikanaca koji su ponosni zbog toga
to su ovladali odreenim poslom ili postali lanovi regimente ili nauili kako da uspeno izvedu neki devetnaestovekovni anglikanski ritual. Proces se esto zavravao tako
to su kolonijalnoj moi upuivani ozbiljni izazovi, a oni su
obino izraeni na nain same te nove tradicije koja je kori-
ena za socijalizaciju. (Uenici u Budou su sa "modernizovane" ceremonije krunisanja Edvarda Mutese koja je lojalno
proslavljena otili na miting i protestovali zbog toga to Kabaka nije tretiran od strane vlasti kao da je bio "pravi" kralj).
Ovo je obrazac koji je razradio Martin Canok za sluaj nastavnika - tradicionalista Njasalenda, a detaljnije Don Iljif
za sluaj Tanganjike34. U svojim razliitim formama taj obrazac umnogome podupire ono to nazivamo nacionalizmom. Uznemirujue je, mada nimalo iznenaujue, da je
Kenet Kaunda, u potrazi za linom ideologijom koja bi mu
pomogla na putu do nacionalnog voe, naao ohrabrenje i
inspiraciju u Knjigama za deake [Books for Boys] Artura
Mija35.
Ako se za trenutak vratimo pitanju "modernizacije" kroz
upotrebu evropskih izmiljenih tradicija, i njihove prednosti i njihova ogranienja za kolonizatore postaju jasne. One
jesu sluile da izdvoje Afrikance u relativno specijalizovane
kategorije - kao akarije, uitelje, sluge, i tako dalje - i da
obezbede elementarnu profesionalizaciju afrikih radnika.
Usadeni u nove tradicije vladanja i podreivanja, postojali
su vrlo jasni zahtevi za nadziranje radnog vremena i radne
discipline - uredno, ak fanatino prepisani segmenti iz
kolskih dana Budoa; izvor i simbol discipline i tanosti
predstavljao je kolski teren za vebanje. S druge strane, izmiljene tradicije koje su uvoene za Afrikance bile su vie
tradicije vladavine nego proizvodnje. Industrijski radnici
mogli su da budu kategorizovani kao "sluge", ali dugo vre-
33
Tony Clayton, "Concepts of Power and Force in Colon
Africa, 1919-1939", Institute of Commonwealth Studies seminar
(Univ. of London, Oct. 1978).
333
34 Martin Channock, "Ambiguities in the Malawian Political

Tradition", African Affairs, lxxiv, no. 296 (July 1975); John Iliffe,
A Modem History of Tanganyka (Cambridge, 1979).
35 Kenneth Kaunda, Zambia Sball be Free (London, 1962),
str. 3 1 .
Terens Rejnder
mena prava domaa posluga imala je mnogo vei presti i

mogla je da upravlja reciprocitetima sadranim u odnosu
gospodar/sluga, iz kojih su industrijski radnici bili iskljueni. Industrijski radnici i seljaci nikad nisu imali pristupa
u jasno definisane i prestine ceremonijale vojnika, uitelja i slubenika - izuzev kada su stavljali na sebe kostime u
vreme kamevala ili takmienja u plesu36. A, kao to smo videli, tamo gde su postojale tradicije strukovnih udruenja,
Afrikanci su iz njih posebno iskljuivani. Afriki industrijski radnici preputeni su sami sebi da stvore svest i nain
ponaanja koji bi odgovarali njihovom poloaju37.
Ovo je bio jedan od mnogih razloga za relativno visok
presti neproizvodnih zanimanja meu Afrikancima u kolonijalnoj Africi. A u isto vreme, ako bi nove tradicije potinjavanja poele "korisno" da definiu odreene vrste
specijalizacije, one bi kasnije omoguile rast duboko konzervativnog naina konceptualizacije ovih specijalizacija,
inei tako afrike uitelje, ministre i vojnike otvoreno rezistentnim na odgovarajue napore da se postignu modernizacijske promene.
ka od onih Afrikanaca koje su ve bili uveli u nove tradicije

podreenosti. Posebno, bilo im je potrebno da sarauju sa
poglavicama, prvacima i stareinama u ruralnim oblastima.
Ova saradnja bila je u sutini vrlo praktian posao razmenjivanja beneficija38. Ali kolonijalni vladari oseali su potrebu
za zajednikom ideologijom Carstva koje bi moglo da obuhvati belce i cmce podjednako, da uzdigne praktine strane
njihove saradnje i da potvrdi vlast belaca. Britanci i Nemci
pronali su takvu ideologiju u konceptu imperijalne monarhije.
U nemakoj Istonoj Africi zamisao o glavnoj ulozi monarhije imala je dva aspekta. Sjedne strane, Nemci su verovali da
su sami Afrikanci imali rudimentamu ideju kraljevstva i, posebno u prvim fazama interakcije sa afrikim vladarima bili
su spremni da uvae afrike tvrdnje o tome da je neko kralj
i da ga odlikuju nekim pozorinim rekvizitom devetnaestovekovne evropske ceremonijalne drame. Tako je nemaki
slubenik prijavio Caru 1890. godine da je predao carske
poklone poglavici ago Rindiju. "Dok su vojnici poklanjali
oruje, ja... sam ogmuo njegova ramena platom za ceremonije krunisanja... iz berlinske Opere i stavio mu na glavu
lem, pod kojim je Nojman nekada pevao Loengrina..."39. S
druge strane, Nemci su verovali da bi afrike ideje line vladavine monarha mogle neogranieno da se proire, tako da
bi figura svemonog kajzera mogla da personifikuje nemaki imperijalni autoritet. Kao to nam govori Don Iljif:
334
Nove monarhistike tradicije u

kolonijalnoj Africi
Kolonijalne vlasti u Africi nisu elele da vladaju stalnom
upotrebom vojne sile i bio im je potreban iri krug saradni36 Ranger, Dance and Society in Eastem Africa.
37 Za diskusiju o novijoj literaturi o svesti afrikog radnika, vi-
deti: Peter Gutkind, Jean Copans i Robin Cohen, African Labour

History (London, 1978), uvod; John Higginson, "Afirican Mine
Workers at the Union Miniere du Haut Katanga", American Historical Association (Dec. 1979).
335
38 Za savremene izvetaje o saradnji kroz razmenu, videti: Ronald Robinson, "European Imperialism and Indigenous Reactions in British West Africa, 1890-1914", u H.L. Wesseling (ur.),
Expansion and Reaction: Essays in European Expansion and
Reactions in Asia and Africa (Leiden, 1978).
39 Iliffe, A Modem History of Tanganyika, str. 100.
Terens Rejnder
"Ceremonija koja je izraavala nemaku vlast bila je goinja

proslava Kajzerovog roendana. U svakoj oblasnoj kancelariji
askeri su paradirali pred velikom masom ljudi. Posle smotre i vebi, vii nemaki zvaninik obratio se skupu, uzdiui njegove
imperatorske vrline i uzvikujui tri puta ' Ura!' za Kajzera i Rajh.
A zatim je narod igrao u krugovima ovde-onde na prostoru za
paradu"40.
nu Dana krunisanja; svirala je grupa "domae policije"; anglikanski "predstavnik ogmut platom izgovorio je posebnu molitvu izabranu za ovu priliku, stojei pored zastave
pred kojom se salutiralo". Ushieni misionari izvestili su o
sveanosti te veeri:
336
Pa ipak, Britanci su bili ti koji su ideologiju monarhije u

potpunosti usavrili. Britanski kralj nije imao stvamu izvr
nu vlast ni priblino takvu kao nemaki kajzer, ali se o britanskom kralju /imperatoru govorilo vie u mistinim nego
u praktinim terminima. D. E. Hine, biskup Severne Rodezije, smatrao je krunisanje Dorda V "velikim religijskim ce
remonijalnim inom". Neke aspekte rituala ocenio je kao
"suvie teatralne, kao da podseaju na scene iz opere", a bil
je i "suvie muzike posebno pisane za tu priliku, modeme
muzike, za mene bune i nemelodine", ali
"U celini, krunisanje je bilo velianstven prizor. To nije bio pro
sto primerak srednjovekovne pompe, nepovezan sa modemim
ivotom i duhom XX veka; nije bilo teatralnih prikazivanja velii
ne, dobro prilagoenih scenskom izvoenju... Bio je to simboli
zam od najveeg sjaja, ali iza njega je postojala realnost - svet
miro pomazanja gospodnjeg, in po karakteru kvazi-sakramenta
lan, za kojim je sledilo polaganje krune na glavu ovog oveka
kao spoljni znak strane, ali i velianstvene odgovornosti vlada
nja nad celim engleskim narodom i mnogim nacijama preko m
ra koje duguju odanost engleskom kralju"41.
U samoj Sevemoj Rodeziji, tadanji administrator sa
zvao je sve Ngoni poglavice i njihove narode na svetkovi40 Ibid, str. 237-238.
41 J.E. Hine, "The Coronation of King George V", Central Afri
ca, xxix, no. 344 (Aug. 1911), str. 200-201.
337
"U dolini su bile zapaljene etiri velike vatre, oko kojih je nekoliko
stotina tamnoputih domorodaca poskakivalo i igralo. Neki su imali
zvona oko nogu, a skoro svi su nosili bude... Evropljani, pod zaklonom od trave, sedeli suu polukrugu, a izmeu njih i vatre igrali su stanovnici ovog tla... Onda je doao policijski orkestar i dok
se vatra polako gasila oaravao nas 'Marem vojnika Harlea',
' Napredovanjem hrianskih vojnika' i drugim melodijama"42.
Meutim, nije samo zvanina crkva govorila o monarhiji u religijskim terminima. Sekularna administracija je u
stvari pola jo dalje u ovakvom diskursu. Njihovi govori
predstavljali su afrikim sluaocima kralja, koji je skoro
bio boansko bie; svemoan, sveznajui i sveprisutan. U
nizu zvaninih obraanja Soto plemenu, na primer, naglaeno je kako kralj poznaje njihovu situaciju, brine za njihovo blagostanje i osea odgovomost za odluke koje se
stvarno donose od strane kabineta. Godine 1910. Princ
Artur od Konota rekao je Vrhovnom poglavici Sotoa da se
novi kralj Dord V "sea kako ste zastupali njegovo pokojno velianstvo, kralja Edvarda", i da on zna "da, ako i
kada, On odlui da je dolo vreme da se zemlja Basuto
ukljui u Junoafriku Uniju, vi ete lojalno potovati Njegovu odluku"43. Godine 1915., Lord Bakston je uveravao
42 A. G. De La P., How the Angoni kept Coronation Day",
CentralAfrica, xxx, no. 345 (Sept. 1911), str. 242-243.
43 Prince Arthur of Connaught, odgovor na Address, 9 Oct.
1910, file S3/28/2/2, National Archives, Lesotho, Maseru.
Terens Rejnder
Vrhovnog poglavicu da "Njegovo velianstvo nikada ne

prestaje da se interesuje za blagostanje Basuta", i da on
uvaava njihovu podrku "velikim armijama koje je kralj
poslao protiv svojih neprijatelja"44. Godine 1925, princ od
Velsa rekao je Soto plemenu da je bio
Nije udo, posmatrajui sve ovo, da je stari poglavica Donatan pozdravio posetu princa od Velsa Basuto zemlji
1925. godine na nain koji je neke od prisutnih misionara
pogodio kao takorei blasfemian:
338
"vrlo zadovoljan da vi jo uvek uvate uspomenu na moju baku,

kraljicu Viktoriju... Ona vie nije sa nama, ali kralj nastavlja da
pazi na vas sa oinskom brigom. Morate se pokazati vrednim njegove zatite, tako to ete sluati rei slubenika koje je on naimenovao, da vas vode i pouavaju"45.
A godine 1927. pukovnik Ameri, dravni sekretar za kolonije, rekao je Soto plemenu da "Njegovo Velianstvo Kralj,
koji me je poslao na ovo putovanje, kroz svoje dominione, pokazuje najivlji interes za svaki od svojih naroda mali i veliki"46.
Kada se kralj obratio direktno Soto plemenu, kao u
Kraljevskoj poslanici iz 1910. godine - slubenici su mu
stavili u usta rei visokopatrijarhalnog tona:
"Kad je dete u nevolji, otii e svome ocu, a kad otac uje o emu se
radi, odluie ta mora da se uini. Tada dete mora da veruje svom
ocu i da ga potuje, jer je ono samo jedan lan veiike porodice, a
njegov otac ima veliko iskustvo u razumevanju problema svoje starije dece, i sposoban je da proceni ne samo ta je dobro za mlae
dete, nego za mir i napredak cele porodice. Basuto nacija je sasvim
malo dete meu mnogim narodima Britanske imperije"47.
44 Lord Buxton, odgovor na Address, Apr. 1915, S3/28/2/3,
Maseru.
45 Prince of Wales, odgovor na Address, 28 May 1925,
S3/28/1/9, Maseru.
46 Colonel Amery, odgovor na Address Aug. 1927, S3/28/1/12,
Maseru.
47 "The Kings Message", Oct. 1910, S3/28/2/2, Maseru.
339
"Za mene je ovaj dan crveno slovo u kalendaru. Ja se na dananji

dan radujem kao stari Simeon iz svetog pisma koji se radovao jer
je video Gospoda Isusa pre nego to je zaspao u grobovima svojih otaca"48.
Svuda, i u Britanskoj Africi, upotrebljavana je ista retorika. Pronicljivi posmatra guvernerovih zborova sa poglavicama u Sevemoj Rodeziji 1920-ih, zabeleio je da su one
bile smiljene kao parade (na nivou dejeg obdanita) dobroudnosti Njegovog velianstva prema svojim podanicima koji nisu dobili dovoljno poduke"49. Guverner je svakako bio veoma zaokupljen time da svoj autoritet i autoritet oblasnih administratora izvede direktno od kralja.
"Svi vi ovde ste jedan narod - podanici engleskog kralja. Kraljeva
je elja da svi njegovi podanici ive zajedno u miru. Guverneri se
alju da bi se to osiguralo... Guverner koji ivi u Livingstonu i
ima veliku teritoriju koju treba da administrira, ne moe stalno
da bude na nekom mestu, ali oblasni komesari... su predstavnici
guvernera i kralja i oni rade u pravcu ostvarenja kraljevih elja."50
Da bi dali kredibilitet ovim zahtevima "kolonijalni administratori smatrali su ceremonijalnu stranu monarhije
neim to je od sutinskog znaaja. Kada je 1919 godine
Vrhovni poglavica Basuto zemlje zatraio dozvolu da na
48 ChiefJonathan's speech, 28 May 1925, S3/28/1/9, Maseru.
49 Winfrid Tapson, Old Timer (Capetown, 1957), str. 65.
50 Govemor Sir James Maxwell, speech at Ndola Indaba, 6
July 1928. file ZA 1/9/59/1, National Archives, Zambia, Lusaka.
Terens Rejnder
putu po Evropi poseti Vatikan i Bakingamsku palatu, Visoki komesar je strahovao da bi on "mogao biti neopravdano
impresioniran pompom i nainom primanja u Vatikanu, i
zakljuiti da je papa vaniji od kralja". Dozvola je uskraena51. Kada je princ od Velsa posetio Junu i Istonu Afriku
1 9 2 5 . godine, njegova optepoznata netrpeljivost prema
ceremonijama bila je prevaziena molbama kolonijalnih
administratora, koji su mu rekli da ako se ne bude pojavio
potpuno odeven u purpur pred okupljenim afrikim masama, bilo bi za njega bolje da se uopte ne pojavljuje.
Uinak je bio odgovarajui. "Prinev dolazak bio je velianstven dogaaj", izvestio je Dejli telegraf iz Basutolenda"; medalje su blistale na Njegovom kraljevskom visoanstvu, to je bio prizor koji je duboko impresionirao veliku
tihu masu"52. Iz oblasti Solvezi u Severnoj Rodeziji stigao
je izvetaj da su dve poglavice koje su prisustvovale indaba skupu sa princom
da na teritoriji, ne zato to su svi bili Afrikanci, jo manje

zato to su svi bili Severni Rodezijci, nego zato to su svi
bili podanici jednog monog kralja. Prilikom kraljeve posete 1947. godine, severno rodezijska vlada bila je obavezna da izda tampane instrukcije za Afrikance, u kojima im
kae da je
340
" ...bile izuzetno uzbuene kada su izraavale zadovoljstvo to

im je omoguen susret sa princom... Utisci dvojice poglavica koji
su im izgleda ostali u seanju ... bili su, prvo, pompa i ceremonija povezane sa posetom prema reima Kapidimpange, 'Bivana
je tako sijao u svojoj uniformi da nismo mogli da ga gledamo'
i drugo, da su bili u mogunosti da se susretnu s njim prijateljski, zajedno sa svim drugim poglavicama ove Zemlje"53.
Administracija Seveme Rodezije bila je ponosna na to da
je indaba na dramski nain prikazivala jedinstvo svih naro51 High commissioner, cable to secretary of state, 19 Ma;
1919, S3/28/2/4, Maseru.
52 Daily Telegrapb, 30 May 1925, "Picturesque Scenes.
53 Annual Report, native commissioner, Solwezi sub-district
1925, ZA7/1/9/2, Lusaka.
341
"Kralj Dord V najvei kralj na svetu. On nije poput afrikog poglavice. Ne voli da se ljudi tiskaju oko njega u masi, on oekuje
da vidi svoje podanike kako se ponaaju najbolje to umeju."54 S
obzirom na okolnosti, to je vie bio znak opadanja samopouzdanja nego arogancije.
Ali, posete kraljeva nuno su bile retke u kolonijalnoj
Africi. Periodino je kraljevski kult morao da bude podran izmiljenim ritualima na lokalnom nivou. ovek je
mogao da gradi karijeru tako to se ovome davao nadahnut doprinos. Najvaniji ovakav primer predstavlja karijera Edvarda Tvajninga, kasnije guvernera Tanganjike. Tvajningov biograf pripoveda da je njegovu majku porodica
spreavala da se uda za osobu nieg statusa od njenog;
njegov otac, svetenik, nije smatran otmenim gospodinom. Tvajning se nije niim izdvajao tokom svoje vojne
karijere i njegov prelazak u kolonijalnu slubu predstavljao je pokuaj da se nekako istakne, izveden na nain
koji se u to doba cenio, na obodima gospodskog drutva
Carstva. Tvajning je na kraju uspeo da se istakne, i sasvim
je jasno da je to uspeo zahvaljujui svojoj sposobnosti da
zduno izmilja tradiciju.
54
"Northem Rodesia. The Royal Visit. 11 April 1947. Details
of the Programme and Broadcasting Arrangements", P3/13/2/1,
Lusaka.
Terens Rejnder
Dok je jo bio administrativni slubenik u Ugandi,

Tvajning je napisao i objavio pamflet o engleskoj ceremoniji krunisanja, o kojem je Tajmsov literami dodatak zabeleio da iako je to bila "knjiga koja teko da bi nekog
dovela u iskuenje da je konsultuje za arheoloke detalje",
ipak "ovek nita bolje ne bi poeleo to bi mu omoguilo
da sledi moderni obred korak po korak". Na ovaj nain
odajui priznanje izmiljenim tradicijama drugih, Tvajning
je 1937. godine, koja je bila godina krunisanja, radio na
tome da izmisli svoje sopstvene. Tvajning je u stvari najpre dobio blagonaklonu zvaninu panju time to je uspeno organizovao proslave u Ugandi 1937. godine. One su
predstavljale trijumf kreativnog pristupa ceremonijalu, i
na ivopisan nain su opisane od strane svog autora:
Centralni dogaaj, senzacija veeri, bilo je emitovanje

na skupu glasa novog kralja / cara preko skrivenih zvunika. A sledeeg dana odrana je ceremonija 14 vrhovnom
sudu, koja je ukljuivala Kabaku, sudije, guvernera, poglavice i biskupe - takoe moj izum, to se pokazalo kao ceremonija najvee uzvienosti"55.
I u ostatku Tvajningove karijere, koja je na odgovarajui nain bila izuzetna, pokazuje se ista briga za izmiljeni
ceremonijal. On je bio ekstravagantan guverner Tanganjike. Na kraju je postao jedan od prvih kome je dodeljeno
doivotno zvanje plemia - vrhunski primer izmiljene
tradicije - i koji je prodao svoj ogrta Velikog krsta Reda
svetog Mihaila i svetog Jovana, u nameri da kupi polovni
plat opiven pravim hermelinom56.
Svuda u kolonijalnoj britanskoj Africi ovakvi ritualli bili
su uzimani vrlo ozbiljno, pa ipak retko sa takvim oduevijenjem kao u Tvajningovom sluaju. U novijoj raspravi
"Drava i seljatvo u kolonijalnoj Africi" Don Lonsdejl primeuje da je "u pitanje koliko je kolonijalna drava u Africi uopte bila drava" moda najbolje proniknuti "ako se
posmatraju njene proslave".
342
"Uvee smo imali kombinovani tatu i vatromet, to je u velikoj

meri bilo moje delo, poto sam ga sam smislio, sam uvebao dve
take, organizovao sve, podigao gledalite, sam prodao sve karte.... Guverner je po dolasku pritisnuo dugme, to u stvari nije
imalo nikakvog efekta, ali smo predstavili tako kao da je to aktiviralo signalnu raketu koja je aktivirala paljenje ogromne vatre s
druge strane jezera, a ona je opet, aktivirala pedeset raketa (za
vatromet). Duvai su dunuli u rogove i oglasili 'Povlaenje' u
mraku, a onda se upalilo etrdeset bonih, podvodnih i reflektora sa zemlje, bubnjevi i orkestar odsvirali su poveerje, a publika
je zauzimala mesta da bi se zabavljala... Onda je nekoliko uenika izvelo paradu vojnika-igraaka. Dobio sam detalje ove parade
od kole vojvode od Jorka u Doveru i prilagodio je lokalnim
uslovima. Deaci su nosili bele pantalone, crvene tunike i bele
eire, a oficir krznenu kapu... Onda je sledio tatu. Vatromet.
Ratnika igra sa sto dvadeset ratnika u leopardovim koama. Nojevo perje, koplja i titovi. Onda, "Od divljaka do vojnika", to je
prikazivalo proces pretvaranja uroenikih ratnika u prave vojnike".
343
"irom Carstva (pie on) slavio se 6 . maj 1935. godine, srebrni

jubilej kralja Dorda V, ak i u maloj Kakamegi, oblasnoj vojnoj
upravi u brdima Zapadne Kenije...". Policijska parada predstavila
je mo drave... Velianstvenost vladavine prikazana je u guvernerovom govoru, koji je proitao oblasni komesar; on je primetio da je kralj Dord prisutan, ak i kod najbeznaajnijih svojih
podanika, preko svog lika na noviima i na ordenju njihovih
55 Darrell Bates, A Gust ofPlumes: A Biography of Lord Twining of Godalming and Tanganyika (London, 1972), str. 102105.
56 Ibid, str. 286.
Terens Rejnder
poglavica. On je bio "vrlo veliki vladar, koji neno voli svoj narod
i vidi da se njime vlada pravedno. On je uvek pokazivao vrlo duboku linu brigu za vau dobrobit" - a uitelji - koji su usmeravali seljaka u nainu miljenja su ak i tada radili na principima
legitimizma seljaka tako to su zaobilazili kraljeve slubenike i
slali Donjem domu peticije za otklanjanje nepravdi... Kraljevska
porodica bila je jo vie povezana sa materijalnim napretkom seljaka. U danima kraljice Viktorije "vrlo malo ljudi je imalo bilo
kakvu odeu, osim koa i pokrivaa, i jedva da je neko umeo da
ita. Sada imate eleznice i puteve, kole i bolnice, gradove i trgovake centre, koji vam daju mogunost za razvoj koji svojim
tokom donose civilizacija i dobra uprava". Napredak u doba kolonijalizma povezan je sa zabavom seljaka. Dogaaji tokom dana
ukljuivali su i prikazivanje lokalne trupe skauta... Vladari su videli ljubav svojih podanika na kamevalu, takorei na satumaliji.
Prireene su igre samo za Afrikance, utiranje na gol vezanih oiju, klizava motka, nadvlaenje konopca, ali bilo je i meurasnih
sportskih igara, biciklistikih trka, takmienja magaraca, ak i kostimirani fudbalski me izmeu Evropljana i Indusa da domoroci
u njega blenu. Seoska ekonomija je takoe obuhvaena; prireena je trka s jajima, noviima i branom... I seoska kultura je
iskoriena; dan je poeo crkvenim slubama; Evropljani su prisustvovali anglikanskoj slubi koja je pripadala visokoj kulturi.
Afrikancima je preputena ''niska kultura" katolike proslave."57
lokalnog afrikog seljatva lako delovale u njihovim okvirima. U Sevemoj Rodeziji poglavice su stavljale naglasak na
zvaninu "teologiju", obraajui se sa zahtevima za oruje
ili uniforme kralju preko njegovog guvemera, i aljui kralju poklone od leopardove koe ili slonovae; afrike plesne grupe birale su svoje kraljeve i kajzere da njima upravljaju uz odgovarajuu ceremoniju; milenaristiki propovednici govorili su svojim sluaocima da e kralj Dord,
koji je do sada bio zaveden svojim pokvarenim savetnicima, uspostaviti direktnu kontrolu i uvesti ih u zlatno doba58. Jasno je da je simbol monarhije pobuivao matu.
Verovatno je jedno vreme on takoe doprinosio jednoj vrsti ideolokog konsenzusa izmeu Evropljana i njihovih
afrikih saradnika. Kao to emo videti, dobar deo politike
saradnje odigrao se u okvirima koje je zadala kolonijalna
teorija monarhije. Ali kako pokazuje Tvajningsova fatalna
krutost u Tanganjiki kolonijalna manipulacija monarhijom, i svakako, ceo proces tradicionalne inventivnosti, poto su dobrim delom posluili u praktine svrhe, izgleda
da su postali kontraproduktivni. Tvajningsovo upadljivo
nepotovanje autoriteta i spremnost da proizvodi tradiciju
predstavljaju samo tanak sloj preko njegove duboke odanosti monarhiji, aristokratiji, neotradiciji. Bilo je lake izmisliti tradiciju, nego modifikovati je i uiniti fleksibilnom
344
Jasno je da je britanska administracija uzimala ovakve

stvari vrlo ozbiljno - Tvajning kao guvemer Tanganjike
odbio je da pregovara sa Njerereovim Afrikim sindikatom
Tanganjike, jer ga je smatrao nelojalnim kraljici. Teko je
proceniti, meutim, koliko ozbiljno su to uzimali Afrikanci. Lonsdejl opisuje proslave Kakamega srebrnog jubileja
kao deo "indigenizacije drave", i pokazuje kako su voe
57
John Lonsdale, "State and Peasantry irKColonial Africa"
Raphael Samuel (prir.), Peoples History and Socialist Theory
(London, 1981), str. 113-114.
345
58
Interesantna varijanta upuivanja direktnog izazova imperijalnoj ideologiji pojavila se u propovedi koju je u Bulavaju juna
1923. godine odrao uitelj Kule svetilje, Kunga: "Kralj Dord V
govori istinu Englezima, ali Ijudi ove zemlje se ne pokoravaju
onome to on kae, nego stvaraju svoje zakone. Godine 1912,
kralj je eleo da doe u Rodeziju da vidi domoroce i promeni zakone u njihovu korist, ali beli ljudi June Rodezije poslali u mu
poruku da ne dolazi jer je mnogo bolesti u ovoj zemlji." Fajl
N3/5/8, National Archives, Rodesia, Solsbery.
Terens Rejnder
kad je jednom izmiljena. Izmiljena tradicija, za razliku

od obiaja koji se nesvesno razvija, mogla bi da se uzima
ozbiljno samo ako bi za izmiljanjem usledilo ovo drugo.
Taj uveni "duh" koji je toliko slavljen u Budo-u, nije mogao da cveta tamo gde je posaen, u suvoj strukturi kolonijalnog ceremonijalizma.
tradicije, na relativno autonoman nain, i ne prihvatajui

uloge koje su im unutar njih Evropljani namenjivali. Na jednom nivou, afirika buroazija koja je imala aspiracije nastojala je da usvoji onaj nivo stavova i ponaanja koji je odreivao evropske srednje klase. Na drugom nivou, mnogi afriki
vladari - i njihove pristalice - borili su se da dostignu pravo da izraze svoju vlast korienjem titula i simbola evropske neo-tradicionalne monarhije. Opet, bilo je Afrikanaca
koji su prilagodili evropski neo-tradicionalni simbolizam
duhu mode, proklamujui svoju sopstvenu prefinjenost,
ne toliko time to su "majmunski oponaali" Evropljane,
koliko impresivnim prikazivanjem svoje sposobnosti da
uhvate korak sa vremenom, da prepoznaju realnosti kolonijalne moi, i da ih otroumno prokomentariu. Ipak, to
je na vie naina i najinteresantnije, evropske neotradicije
su upotrebljavali Afrikanci koji su se osetili iskorenjenim, i
kojima je bilo potrebno da otkriju nove naine stvaranja
novog drutva.
Najupeatljiviji izvetaj o aspiracijama afrike sitne buroazije i njihovog prisvajanja novih tradicija britanske
srednje klase, dao je Brajan Vilan u svom radu o Afrikancima Kimberlija obrazovanim u misijama devedesetih godina XIX veka. "Kimberli 1890-ih", pisao je on, "bio je preteno britansko mesto. Svakodnevni ivot u Dajmond Sitiju
moda je izraavao isto tako jasno kao i na drugim mestima u Crastvu znaenje i stvarnost britanske imperijalne
hegemonije". U gradu je
346
Afriki napori da se iskoriste

nove evropske tradicije
V
Jedna od funkcija izmiljanja tradicije u devetnaestovekovnoj Evropi bila je da se da brza i prepoznatljiva simbolika forma oblicima vlasti i podreivanja koji su se tada
razvijali. U Africi, pod pojednostavljujuim uticajem kolonijalne vlasti, i sami simboliki izrazi postali su jednostavniji i naglaeniji. Afriki posmatrai novog kolonijalnog
drutva nisu mogli da ne uoe znaaj koji su Evropljani
dodavali javnim ritualima monarhije, vojnom rangiranju,
ritualima birokratije. Afrikanci koji su nastojali da sami
manipuliu ovim simbolima, bez prihvatanja implikacija
potinjavanja u okviru novih tradicija vladanja, bili su
obino optueni od Evropljana za trivijalnost, meanje
forme i realnosti i zamiljanje da je mogue zadobiti mo
ili napredak samo pomou rivalske ritualne prakse. Ako bi
ovo bilo istina, preterano naglaavanje forme ve je bilo
ostvareno od strane kolonijalnih belaca samih, za koje se
u veini moe rei da su pre izvlaili korist od bogatstva i
moi nego to su ih sami stvarali. Ako je monopol na obrede i simbole neo-tradicije bio tako vaan za belce, bilo
je bez sumnje nerazumno da Afrikanci nastoje da ih prisvoje za sebe.
Izgleda mi da je u irem smislu bilo etiri naina na koja su Afrikanci nastojali da iskoriste evropske izmiljene
347
"rasla sve koherentnija klasa obrazovanih Afrikanaca koja je bila

privuena u Kimberli mogunou zapoljavanja i korienja vetina koje je posedovala zahvaljujui svojoj pismenosti".
Ovi ljudi nastojali su da steknu sigumost kao stanovnici XIX-vekovnog britanskog liberalnog univerzuma - uni-
Terens Rejnder
verzuma slobode i jednakosti pod zajednikim zakonom,

osiguranim pravom na imovinu i preduzetnikom ustrinom. U isto vreme, oni su nastojali da simbolizuju svoje
pravo graanstva u ovom univerzumu vetinom "iracionalnih" izmiljenih tradicija kasne XIX-vekovne britanske
srednje klase.
Oni su nadmaili kolonijalne belce u svojoj lojalnosti
kruni. "Jedan posebno vaan i proimajui simbol... koji je
davao izraz vrednostima i verovanjima koja su oni nosili,
bila je figura kraljice Viktorije"; oni su slavili kraljiin dijamantski jubilej 1897. godine, prireujui bankete i drei
govore u kojima su dramatizovali svoja sopstvena "progresivna" dostignua i njihovu veru u monarhiju kao njihovu
garanciju. Oni su organizovali "mreu redovnih aktivnosti
i ukljuivanje u crkve, klubove i drutva". Iznad svega, otpoeli su da se bave sportom.
U Kimberliju, dva afrika kluba (od kojih je svaki vodio

nekoliko timova) bili su kriket klub Djuk od Velingtona... i
Ekscentriks Kriket klub: ak su i njihova imena sugestivna
i oba simboliziraju svojstva na kojima je izgraivano Britansko carstvo"59.
Posmatrajui Junoafriku istoriju na due staze, naravno, sve ovo je od strane belaca smatrano kao uzimanje imperijalnog ideala sve u svemu suvie ozbiljno. U Junoj
Africi nije bilo prilike da cmaka vladajua klasa igra kriket. Afriki kriket se gasio da bi kasnije bio zamenjen fudbalom proleterskih udruenja koji je i masovni sport modeme Afrike. Samo u tako izuzetnim kolonijalnim dmtvima kao Sijera Leone kreolsko drutvo moglo je redovno
da demonstrira svoju stvamu mo raskonim evropskim
neotradicionalistikim ritualima.
U meuvremenu, "plemenski" afriki vladari su poeli
borbu za vidljive atribute neotradicionalistike monarhije,
jer je njihov status svuda bio ugroen u srednjem periodu
kolonijalizma. U ranim danima kolonijalni administratori
imali su dovoljno sree da priznaju afrike vladare kao
kraljeve i da ih daruju kao Rindija, scenskim rekvizitima
pozorine monarhije. Ali, kako su se ustanovljavali kolonijalni reimi i kako su postajali manje zavisni od koncesija
dobijenih od afrikih vladara, tako je poinjao proces deflacije. Tako, veliki deo zahteva administracije britanske
junoafrike kompanije za Severozapadnu Rodeziju zavisio je od koncesija koje je stekao od Levanike kralja Barotslenda. Levaniku su opisivali kao velikog kralja, a nagradili
348
"Sport [pie Vilan] je bio vaan u ivotu sitne afrike buroazije

Kimberlija, poto je obezbeivao dalje povezivanje i sredstva za
rasprostiranje preovladujuih vrednosti drutva u kome su iveli.
Tenis se igrao u jednom od tri kluba: teniski klub Blueflag, teniski klub Champion Laum i Come Again Laum teniski klub... Meutim, sve u svemu, popularniji su bili kriket, ragbi, koji su bili
vodei sportovi u Kejp Koloniji uopte.... Kriket je bio igra koju
je afrika sitna buroazija u Kimberliju zaista usvojila. Verovatno
nije uopte iznenaujue da je to moglo da bude tako. Kritket,
uostalom, nije bio samo igra. Pre bi se moglo rei da je to jedinstvena britanska institucija koja je otelotvoravala tako mnogo
ideja i vrednosti kojima ...su oni teili. Kriket je bio poligon za
drutveni trening: analogija izmeu kriketa i ivota uopte bila je
iroko prihvaena, njegova vrednost za razvoj karaktera nije dovoena u pitanje. 'Kriket kroz muki uloen trud ui oprezu,
brizi, strpljenju i odlunosti', tvrdio je jedan autor u Diamond
Fields Advertiser-u 1893- godine. Kriket je ujedno i otelotvoravao i irio imperijalnu ideju.
349
59
Brian Willan, "An African in Kimberly: Sol. T. Plaatje, 18941898", Conference on Class Formation, Culture and Consciousness: the Making of Modern South Africa (Jan. 1980), str. 3,5,
14-15.
Terens Rejnder
su ga time to je imao pristupa glamuru britanske krune.

Simboliki vrhunac Levanikine karijere doao je sa pozivom da prisustvuje krunisanju Edvarda VII 1902. godine.
Levanika je primljen sa poastima od strane engleskog
"drutva".
an obrazac oigledan je u kraljevstvu Ankola u Ugandi.

Tamo je takoe postojao poetni period kolonijalne podrke Ankola monarhiji, posle kojeg je sledila reakcija u kojeg "slubenici na poslu u unutranjosti nisu volelidase titula kralja koristi za vladare malih afrikih naroda"62.
U ovom srednjem kolonijalnom periodu, afriki "suvereni" nastojali su da pridobiju titulu kralja, da budu pozivani na britanska krunisanja i da simbolino izraze svoju
unutranju vlast krunama i tronovima, krunisanjima i jubilejima britanskog stila. Omugabe od Ankole uspeo je da
pribavi tron, grb i krunu63. Levanikinog naslednika, Jetu,
nita nije moglo da sprei u radu na proglaavanju posebnog kraljevskog statusa. On je imao odreenih prednosti.
Kad god je kraljevski personal poseivao Severnu Rodeziju, administracija je sasvim bezuspeno traila da im pokae jo neto osim Viktorijinih vodopada. Uvek su morali
na kraju da spadnu na Locije. Razmatrajui mogunosti
ceremonijala prilikom posete princa od Velsa 1925. godine, guverner je alio to "govorei uopteno, nijedan od
ovih poglavica ne izgleda preterano impresivno", ali se teio milju da e "priredba na vodi" koju e izvesti Loci u
okviru domorodakih ceremonija, biti "prilino impresivan dogaaj"64. Jeta je doveo svoju flotu niz Zambezi da bi
se sreo sa princom, ali je u svom govoru oprezno naglasio
da je "bilo veliko zadovoljstvo za nas da primimo i pozdravimo Vae kraljevsko visoanstvo u naoj kui, uz odgovarajue ceremonije dobrodolice"65. Stavie bilo je vie hi-
350
"Imao je kraljevske koije na raspolaganju, njegovi konji bili su

ispregnuti iz njegove koije u selu Dorsetu, tako da su seljaci
mogli da vuku koije, na ajankama su ga linosti poput vojvotkinje od Aberkorna uile da igra jednostavne igre".
Ohrabrivali su ga da upotrebljava i u Engleskoj i kod
kue neke od simbola britanskog kraljevskog ceremonijalizma - kraljevsku koiju, punu admiralsku uniformu, crvene livreje za poslugu u Lealui. "Kada kraljevi sede zajedno" izjavio je stari Loci vladar "nikad ne nedostaje tema za
diskusiju"60.
Ali uskoro je ovom starom oveku njegovo kraljevsko
dostojanstvo sasvim poreknuto. Kako se severnorodezijska
administracija oseala sigurnijom, tako je uskraivala Levaniki mo, odbijala njegove prigovore i izraavala ovo ponitavanje prednosti kroz dvostruku manipulaciju kraljevskim simbolizmom. Naputeno je pravilo da visoki komesar
i administrator moraju biti pozdravljeni locijevskim kraljevskim pozdravom, takoe je naputeno i to da se samom Levaniki obraaju kao "kralju", poto ga je ovo uzdizalo iznad
ostalih poglavica i pravilo analogiju sa imperijalnim monarhom to se smatralo potpuno neodgovarajuim61. Sli60 Henry Rangeley to "Dear Mr Cohen", March 1938, Historicil Manuscripts 20, RAl/1/1, Lusaka; G.Caplan, The Elites of Barotseland, 1878-1969 (California, 1970).
61 M. R. Doornbos, Regalia Galore: The Decline and Collapse of Ankole Kingship (Nairobi, 1975).
351
62Ibid.
63Ibid.
64 Sir Herbert Stanley to Sir Geoffrey Thomas, 7 July 1925,
P3/13/3/8, Lusaka.
65 Address ofYeta III, 18 June 1925, RC/453, Lusaka.
Terens Rejnder
ljada Locija koji su radili u rudnicima i gradovima na jugu,

mnogi kao slubenici i nadzomici. Ovi "novi ljudi" bili su
potpuno pripremljeni da daju donacije i da piu peticije u
nameri da povrate titulu "kralja" za svog suverena. Na kraju, specijalni status Barotslenda znaio je da administracija nije mogla samo da mu nametne lokalne "reforme" nego je morala da se pogaa s Jetom.
Koristei se ovim prednostima, Jeta je simbolino tri
jumfovao na kraju svoje vladavine. Bio je odluan u nameri da prisustvuje krunisanju 1937. godine. Prepreke su bile priline. Dravni sekretar u Londonu je u prvom trenutku odluio da ne zove na ceremoniju nijednog afrikog
vladara nego da se ogranii na indijske prineve. Administratori u Sevemoj Rodeziji zauzeli su poziciju da je krunisanje obred svete tajne primeren jedino za belce i Afrikanci nisu mogli da prodm u ovu svetinju nad svetinjama;
kmnidbena liturgija "ne bi prenela nita na veinu domorodaca"66. Ali, Jeta je koristio sve svoje prednosti; dao je
koncesije lokalnoj vladinoj "reformi" i bio pozvan. Njegov
put na jug bio je trijumfalan, jer su Loci radnici - migranti
preplavili taj elezniki pravac da bi ga darovali za put. Jeta
je bio primljen kod kralja; pozdravio ga je kraljevskim pozdravom Locija i vratio se trijumfalno u Barotseland, gde su
se napredno orijentisani pripadnici Locija izjasnili kao
Trijumf je zabeleen za potomstvo od strane Jetinog

sekretara Godvina Mbikusita, ija je Poseta EngleskojJete
III izala 1940 godine.
352
"vrlo zadovoljni zbog poasti koje je Britanska imperija ukazala

Barotselendu pozvavi Vae velianstvo da prisustvuje krunisanju i iznad svega dajui Vaem velianstvu jedno od najboljih
mesta u Vestminsterskoj opatiji, to je privilegija kakvu je imalo
malo ljudi meu hiljadama i milionima"67.
66 Minute on secretary of state to governor, 6 Feb. 1937, sec.
1/1792, Lusaka.
67 For Yetas visit to England, see file sec. 2/364, ii, Lusaka.
353
"Krunisanje (pisao je Mbikusita) je bilo najvei dogaaj koji smo

ikada videli ili koji emo ponovo videti u naim ivotima. Niko
ne bi pomislio da je zaista na zemlji, gledajui krunidbenu povorku, nego da ili sanja ili je u Raju".
Ali je takoe napisao vrlo jasno da je Jeta odao poast kralju Dordu, kao to to ini jedan kralj prema dmgom, beleei da se Sobhuza II od Svazilenda javio Jeti telegrafom
"elei... da pozdravite kralja u afrikom kraljevskom duhu
i etikeciji"68.
Nisu samo velike poglavice koje su nekada uivale titulu "kralja" vodile ovu vrstu simbolike politike. Pribegavanje kraljevskoj neo-tradiciji bila je jedna od tehnika velikog izmiljanja "plemenske" tradicije koje se odvijalo svuda 1920-ih i 1930-ih godina69. Leroj Vejl je opisao ta se
desilo u sluaju onih koji su govorili tumbuka jezik, a posedovali razliite verske i dmtvene institucije. Ali, pod
kolonijalnom vlau, grupa Afrikanaca obrazovanih u misijama formirala je tumbuka vrhovnu vlast. ilongozi Gondve je postavljen za poglavicu 1907. godine i otpoeo je
kampanju da utisne ideju o svom kraljevskom statusu u
umove tumbuka. Svake godine je proslavljao dan svog po68 Godwin Mbikusita, Yeta IIIs Visit to England (Lusaka,
1940).
69 Terence Ranger, "Traditional Societies and Western Colonialism", Conference on Traditional Societies and Colonialism
(Berlin, June 1979). Published as "Kolonialismus in Ost-Und Zentral Africa", J. H. Grevemeyer (prir), Traditionale Gesellschaften
und europaischer Kolonialismus (Frankfurt, 1981).
Terens Rejnder
stavljenja i poeo da koristi titulu "kralj". U ovome je bio

toplo podran od strane misionarske elite, koja je bila poeia da proizvodi mitsku istoriju antike / stare Tumbuku
imperije, kao to belei lord Vejl:
tet poglavice redefinie. Britanski obred krunisanja, pisao

je Mbikusita
354
"Ne treba se uditi da je obrazovana elita prihvatala tradicionalne vrednosti i hijerarhijski poredak drutva pod poglavicama s
obzirom na prirodu viktorijanskog obrazovanja koje je dobijala
u [misionarskim] kolama".
'
Oblasni komesar nastojao je da proveri Gondveovo zadobijanje uticaja: "Upozorio sam [ga] da ne treba da uzme titulu kralja". Ali u vreme smrti ilongozija Gondve 1931.
stvari su se promenile. Kolonijalna administracija sada je
vie volela politiku indirektne vladavine i ovo je otvorilq
put izmiljanju tradicije u redovima elite.
Afriki svetenik, Edvard Bote Manda podravao je ilongozijevog sina Dona Gondvea, kao novog poglavicu.
Manda je napravio plan elaboriranog obreda krunisanja
ukljuujui serije "...poklia u poglaviinu slavu" uobliene
prema onima sa britanskog krunisanja - "Da li sveano obeavate da ete tititi nau hriansku veru i podrediti se biblijskim sredstvima koji vas vode pravednoj vladavini nad
svojim narodom". Vladari Tumbuka poeli su da poprimaju karakteristike progresivne hrianske monarhije70.
Videe se da su ovi napori da se koristi britanski kraljevski simbolizam bili kompleksni. Ako su s take gledita
poglavica oni u velikoj meri predstavljali ponovno utvrivanje statusa, s take gledita onih koji su obrazovani u
misijama oni su takoe predstavljali pokuaj da se autori70
I eroy Vail, "Ethnicity, Language and National Unity" (U
of Zambia, seminarski rad, 1978). Dr Vail prireuje zbomik o etnicitetu i politikoj ekonomiji u Junoj Africi.
355
"pokazuje veliki stepen saradnje izmeu Krune i Naroda, a to

pokazuje da mada su ljudi podanici svog kralja, i on je takoe
njihov podanik... Veliko je iznenaenje za nas da vidimo da u
Engleskoj kraljica uestvuje u krunisanju zajedno sa kraljem. To
je znak neopozivog braka i istinskog zajednitva u ivotu. Evropskoj civilizaciji su trebali vekovi da to uvai, a mi se nadamo da
e, uenjem i primerima koje nam ta civilizacija daje, ova generacija moda uspeti da i sama ostvari tako neto."
Uitelji iz plemena Loci izrazili su nadu da e Jetina poseta krunisanju "otvoriti vrata obrazovanoj klasi Barotselanda" i "uzdii zemlju kroz usvajanje nekih civilizacijskih
pravaca koji postoje u Engleskoj"71. Jo jednom u Africi su
nove tradicije Britanije viene kao izvor modernizacijske
promene.
Ali kako se posveenost simbolu kraljevstva pokazala,
na kraju, kao ograniena na kolonijaliste, tako su i njeni
plodovi za Afrikance bili u najboljem sluaju dvosmisleni.
Obrazovani Afrikanci poeli su da shvataju da put prema
stvamoj moi koja bi mogla da donese modeme promene
ne vodi preko relativno malih afrikih "kraljevina". Oni su
sve vie poeli da izmiljaju nacionalne umesto plemenskih tradicija. Od vremena posete kralja Dorda VI Rodeziji 1947. godine, afriki intelektualci su nastojali da iskoriste priliku drei lojalne govore u kojima su pravili niz
nacionalistikih poenti; stare odanosti u ovakvim prilikama odravane samo pomou arbitrame cenzure njihovih
tekstova. Jasna razlika do tada se uspostavila izmeu ono-
71 Mbikusita, op.cit, str. 56, 63-64, 145.
Terens Rejnder
ga to se ticalo njih i to se ticalo Loci vladara, koji je postavio 1947. godine drugu ivopisnu ceremoniju72.
U meuvremenu, oni alriki vladari koji jesu uspeli da
steknu neke od spoljnih znakova neo-tradicionalne monarhije, bili su uhvaeni u jedan ironian proces. U pitanju je bila, kao to Durnbos dobro iznosi za sluaj kraljevstva Ankola, transformacija od fleksibilnih i adaptabilnih
monarhijskih institucija ka kolonijalnoj monarhiji "uklopljenoj u birokratske strukture, vremenom nakienoj debelim slojem novog ceremonijalizma". Sutina promene u
kraljevstvu Ankola bila je pretvaranje Omugaba "u instrument birokratske hijerarhije i odailjanje tradicioanlnih
vrednosti na nivo folklora". Nastojanja da se to vie lii
na kralja / cara zavrila su se tako to su afriki vladari
stvarno poeli da lie na njega i to time to su sve vie zauzimali ceremonijalni, a ne politiki ili kulturni centar
svojih drutava. Taj proces je precizno sumiran u naslovu
Durnbasove knjige "Regalia Galore". Ali za razliku od ceremonijala kralja / cara, koji jo uvek igra ulogu i u smanjenoj, post imeperijalnoj Britaniji, ispostavilo se da ceremonijal afrikih kraljeva ne odraava nita posebno znaajno. Kraljevina Ankola ukinuta je bez ikakvog znaka nezadovoljstva, a lokalna tampa naslovila je promenu ka
otvorenijim birokratskim simbolima vlasti: "Tron zamenjen stolicom predsedavajueg"73.
Ali nisu samo afriki vladari i svetenici pokuali da koriste simbole evropske izmiljene tradicije. Njih su takoe
prigrabile hiljade drugih koji su iskusili kolonijalnu ekonomiju, bilo kao radnici-migranti, bilo kao sitni slubeni-
ci, bilo kao upravljai. Obe ove grupe nastojale su da se

suoe sa novim kolonijalnim drutvom; one su to delimino i inile ueem u plesnim drutvima u kojima je jedna
ili druga evropska izmiljena tradicija iskoriena u izraavanju sutine kolonijaiizma kao izvora prestia, ili kao njegove spoljne oznake slino marki na odei visoke mode.
Don Iljif je opisao plesna drutva sa obale nemake Istone Afrike neto pre I svetskog rata. Igre su prireivane u
kajzerovu ast 1911. godine od strane ngoma ya kihuni
plesnog udruenja grubijana ije su ime sigurno izabrali
"imigranti nie klase iz gornjih krajeva zemlje". Igrali su
"Bum", imitaciju nemakog vojnikog drila, koji je dobio
ime po zvuku mainke. Slubenici i kuna posluga "podjednako su slavili kajzerov roendan sa chapaulinge". Njihova plesna drutva okupljala su se u kui nametenoj u
evropskom stilu; pili su aj; "i na kraju sveanosti vikali su
tri puta Ura!"74. U gradovima na kenijskoj obali slina klasna podela izazvala je takmienje izmeu Arinoti migranata iz gomjih krajeva zemlje i Marini Swahili omladine. Marini su imali bogate aristokrate - zatitnike i trijumfovali
su nad svojim plebejskim protivnicima pravei sveane
povorke na ijem elu su bili ljudi preobueni u guvernera i njegove konjanike, sa flotama bojnih brodova, i admiralima u punoj opremi koji su salutirali na mostu; takoe
i zahvaljujui jednoj prilici koja je postala slavna i jo uvek
izaziva divljenje u fotografskim albumima Lamua, na kojima se vidi gizdavi red aristokrata iz kue lordova u punoj
ceremonijalnoj opremi75.
Kao to sam ve vie puta obrazloio, ove kamevalske
prilike bile su mnogo vie od pukog imitiranja belaca. Ple-
356
72 Fajl sec. 3/234, Lusaka sadri kako original tako i cenzurisane forme Adresa.
73 Uganda Argus, 28 Sept. 1967.
74 Iliffe, A Modem History ofTanganyika, str. 238-23975 Ranger, Dance and Society in Eastem Africa.
357
Terens Rejnder
sna drutva poticala su od starijih udruenja koja su decenijama, pa i vekovima odraavala promenljivo iskustvo
obale i njenog zalea, as obeleavajui promenu u ravnotei moi usvajanjem Omani moda, as prihvatanjem indijskih modela. Meu drugim stvarima plesna udruenja su
se vrlo mudro podeavala prema osnovnim podelama u
okvirima engleskog kolonijalnog drutva i koristei to kao
osnovu za takmienje u plesu. Pre formalnog uspostavljar
nja kolonijalizma francuske grupe igraie su protiv nemakih i britanskih. U vreme kolonijalizma, grupe koje su
predstavljale pomorsku silu igrale su protiv grupa koje
predstavljaju kolonijalnu peadiju. U Keniji grupe koje su
deklarisale lojainost britanskoj kruni - Kingi - igrale su
protiv grupa koje su predstavljale najevidentnije protivnike Engleske - kote. kotske grupe paradirale su ulicama
Mombase, nosei kiltove i svirajui gajde, na taj nain sveano obeleavajui uspeno devetnaestovekovno izmiljanje kotske tradicije. Velani, meutim, nisu bili toliko zastupljeni u afrikom carstvu, tako da na afrikim plesnim
takmienjima nije bilo druida76.
Ove igre izvodili su ljudi koji su oseali sigumost u
svom okmenju u obalskim gradovima, ili su imali dom
na selu u koji su mogli da se vrate. Ali, bilo je i dmgih koji
su se oseali iskorenjeno, koji su imali potrebu ne samo
da promiljaju kolonijalno iskustvo nego da nau naina
da organizuju ceo svoj ivot. Za ove ljude, jedna evropska
tradicija bila je posebno korisna - vojniki nain ivota.
Ovo je bio najjasniji raspoloivi model, posebno u vreme
ranog kolonijalizma. Nain na koji je on razgraniavao
vlast bio je oigledan; u ranim kolonijalnim evropskim
dmtvima on je predstavljao deo od centralnog znaaja i
izgledalo je da nudi celovit model operativne zajednice.

On je bio do te mere pogodan za preuzimanje da se vojniki nain ivota i metafora vojske iroko primenjivala od
strane evropskih misionara, koji su naomavali i vojno
uvebavali one koji su bili preobraeni u ranom periodu
pre kolonijalne vlasti, a nastavili su da uvebavaju uenike
i da ih organizuju u gmpe vojnih bubnjara i frulaa jo dugo i u periodu kolonijalizma.77 Ipak, odgovarajua disciplina nije prosto nametana od strane belaca; esto su je
traili sami Afrikanci. Na kraju krajeva sami Afrikanci morali su da se prilagode nunostima kolonijalnog sistema.
Novi model socijalne interakcije, hijerarhije i kontrole bio
je potreban mnogim afrikim gmpama koje su htele da
postanu zajednice. Afrikanci su mogli da iskoriste vojniki
nain ivota za sve ove ciljeve.
Profesor Ogot citira zanimljiv sluaj. Biskup Vilis posetio je rasejane gmpice afrikih konvertita u zapadnoj Keniji 1 9 1 6 . godine.
358
16Ibid.
359
"Obuen iii poluobuen u misionarskoj koli (pisao je Biop)

konvertit se vraa u svoje rodno selo, i gubi se iz vida. Sledei
put kad ga misionar sretne, on ima samonametnuto zaduenje
za malu kongregaciju Ridersa, iz koje nastaje mala grupa kandidata za catecbumenate . Tako posao napreduje, ali njegov vei
deo u poetnim fazama obavlja se potpuno nezavisno od Evropljana. Opet, posetilac koji doe u bilo koju nedelju u domorodaku kongregaciju u Kiumi, videe ono to ne moe da se vidi
nigde drugde osim u Kavirondu, uvebanu i uniformisanu kongregaciju. Ne svi ali nekoliko stotina njih obueni su u kratke bele koulje sa tamno plavim reverima; slova C.M.K, grubo izrae77
Terence Ranger, "The European Military Mode and the Societies of Eastem Africa" (Univ. of Califomia, Los Angeles, seminarski rad, 1972).
Terens Rejnder
na, preko grudi; a na crvenom fesu, plavi krst na belom titu.

Blie ispitivanje otkrie misterioznu dugmad i pruge koje pokazuju da su zastupljeni svi inovi od kaplara do pukovnika. Dva
mala crvena dugmeta na ramenu oznaavaju porunika, tri kapetana, i tako dalje. ak i kontingent Crvenog krsta ima svoje mesto, sa svojim slubenicima iza zgrade pre crkve. I tamo, varirajui u stupnju efikasnosti, stvar je ista. Boje se razlikuju oblik krsta
na kapi je drugaiji za svaki distrikt, ali ista opta ideja moe se
videti svuda. Zanimljiv deo organizacije je taj da je to u potpunosti ideja domaih /uroenika - hriana. Oni su osmislili i platili
svoje sopstvene uniforme. Oni vebaju i organizuju se sami bez
instrukcija ili interakcije bilo kog belca; teko bi se naao jasniji
dokaz prirodne nezavisnosti78.
stavljale ono to je nepromenljivo u periodu kretanja. Sada, kada su Evropljani mislili o obiajima u Africi, prirodno su tome pripisivali neke karakteristike. Tvrdnja belaca
da je afriko drutvo bilo duboko konzervativno - ivot u
okvirima drevnih pravila koja se nisu menjala; ivot u
okvirima ideologije bazirane na odsustvu promene, ivot
u okvirima jasno definisanih hijerarhijskih statusa - bez
sumnje je uvek imalo nameru da optui Afrikance za nazadnost ili oklevanje da se modernizuju. esto je imala
nameru i da pohvali divljenja vredne kvalitete tradicije,
ak iako je ta pohvala bila u prilinoj meri pogreno smiljena. Ovakav stav prema tradicionalnoj Africi jo se vie
ispoljavao to su vie belci tokom 2 0 -ih i 30-ih godina
shvatali da se brza ekonomska transformacija u Africi prosto nee odigrati, i da e veina Afrikanaca morati da ostanu lanovi seoskih zajednica, ili to se vie nekim belcima
nisu sviale posledice onih promena koje sejesu odigrale
u Africi. Afriki kolaboracionisti, saradnici Evropljana, koji
su svoje uloge igrali u okviru ove ili one uvedene evropske tradicije, tako su poeli da se ine manje dostojnim
potovanja nego pravi Afrikanci, za koje se jo uvek pretpostavljalo da ive u svom sopstvenom odgovarajuem
univerzumu tradicije.
Problem sa ovakvim pristupom bio je taj da je on sasvim pogreno razumeo realnost prekolonijalne Afrike.
Ova drutva su svakako cenila obiaj i kontinuitet, ali obiaj je bio neprecizno definisan i beskrajno fleksibilan.
Obiaj je pomogao da se odri oseaj identiteta, ali je takoe doputao adaptaciju tako spontano i prirodno da je
esto ostajao neprimeen. tavie, retko je u stvari postojao zatvoren korporatni sistem zasnovan na konsenzusu,
koji je postao prihvaen kao karakteristika "tradicionalne"
Afrike. Skoro sve novije studije devetnaestovekovne preko-
360
Evropljani i "tradicija" u Africi

Izmiljene tradicije devetnaestovekovne Evrope uvedene su u Afriku da bi omoguile Evropljanima i odreenim
Afrikancima da se udruuju sa ciljem "modernizacije". Ali
je u neotradicionalistikom miljenju postojala unutranja
protivrenost. Evropljani - pripadnici ove ili one nove tradicije, verovali su da imaju potovanja za obiajnost. Sviala im se ideja prastarih propisanih pravila i voleli su da
uporeuju onu vrstu titule koju je posedovao afriki kralj
sa gospodskim titulama na koje su oni polagali prava. Ovde
je na delu bilo duboko nerazumevanje. Poredei evropske
neotradicije sa afrikim obiajima, belci su svakako meusobno poredili razliite stvari. Evropske izmiljene tradicije obeleavala je nefleksibilnost. One su ukljuivale jedan
broj zabeleenih pravila i procedura - na primer modemi
obiaji krunisanja. One su delovale ubedljivo, jer su pred78
F.B. Welbourn i B.A. Ogot, A Place to Feel at Home (Lo
don, 1966), str. 24-25.
361
Terens Rejnder
lonijalne Afrike su naglaavale da je veina Afirikanaca daleko od toga da ima jedan "plemenski" identitet, ve da koristi viestruke identitete, definiui sebe u jednom trenutku kao podanike ovog ili onog poglavice, u drugom kao
pripadnike nekog kulta, u sledeem kao deo jednog klana, a ve u sledeem kao inicijanta u neko profesionalno
udruenje. Ove mree povezivanja i razmene koje su se
preklapale, protezale su se na velikim prostorima. Stoga
granice "plemenskih" politikih organizacija i hijerarhije
vlasti unutar njih nisu definisale konceptualne horizonte
Afiikanaca. Kao to je Vim van Binsbergen zabeleio, kritikujui istoriare - afrikaniste zbog usvajanja pojma "eva
identitet" kao korisnog koncepta za tumaenje prolosti:
obrasci malih zajednica isto koliko i veih grupacija. Tako

je Marsija Rajt pokazala, u podsticajnom izvetaju o stvarnosti kasnog devetnaestovekovnog drutva na prevlaci jezera Tanganjika, da ekonomska i politika kompeticija nije uzimala u obzir "sigumost na osnovu obiaja" koja je
davana enama putem braka ili prioritetnih srodnikih odnosa. Zene su stalno bile proterivane iz nia u kojima su
traile sigurnost i stalno su pokuavale da za sebe nau
nove. Kasnije, naravno, i u XX veku, dogme o sigurnosti
utvrenoj obiajima i nepromenljivo vrstim odnosima
razvile su se u istim ovim drutvima u kojima se pojavila
solidamost ujamaa stila. Devetnaestovekovno vreme "brze promene", u kome su "formalni strukturalni faktori" postali relativno manje vani nego "lina snalaljivost i mo
odluivanja" ustupilo je mesto stabilizaciji. Kao to belei
Marsija Rajt:
362
"Moderna plemena Centralne Afirike nisu u tolikoj meri preostaci

iz prekolonijalne prolosti, nego uglavnom kolonijalne tvorevine
kolonijalnih slubenika i afrikih intelektualaca... Istoriari nisu
uspeli da odrede pretpostavljenu eva homogenost nasuprot
istorijske evidencije o neprekidnoj asimilaciji i odvajanje perifernih grupa... Oni ne prave razliku izmeu seniorata kao vladarskog sistema koji je nametnut tako to je kolonijalizam zamrznuo politiku dinamiku i prekolonijalne kompetitivne, promeriljive, fluidne neravnotee moi i uticaja"79.
Slino, devetnaestovekovna Afirika nije bila karakterisana nedostatkom unutranje drutvene i ekonomske kompeticije, neizazivanjem autoriteta starijih koji nije preispitivan, prihvatanjem obiaja koji su svakoj osobi - mladoj
ili staroj, mukoj ili enskoj - davali definisano i zatieno
mesto u drutvu. Nadmetanje, kretanje i fluidnost bili su
79
Review of S. J. Ntara, History of Cheiva, prir. Harry La
worthy, by W.M.J. Van Binsbergen, African Social Research (June 1976), str. 73-75.
363
"uslovi rekonstrukcije bili su diktirani od strane kolonijalne vlasti u godinama posle 1895., kad je pacifikacija poela da znai
pasivizaciju masa, ponovno jaanje etniciteta i veu rigidnost
drutvenog definisanja"80.
Stoga je "obiaj" na prevlaci Tanganjike bio mnogo vie
izmiljen nego restauriran. Na drugim mestima, tamo gde
je kompetitivna dinamika XIX veka davala mladim ljudima
mnoge mogunosti da uspostave nezavisnu bazu ekonomskog, socijalnog i politikog uticaja, u vreme kolonijalizma uspostavljena je kontrola starijih nad raspodelom
zemlje, branim transakcijama i politikom slubom. Gerontokratija male zajednice bila je u veoj meri kljuni
obrazac u XX vie nego u XIX veku.
80
Marcia Wright, "Women in Peril", African Social Research
(Dec. 1975), str. 803.
Terens Rejnder
Deo ovih dvadesetovekovnih procesa "imobilizacije populacija, novog osnaivanja etniciteta i rigidnije socijalne
odredenosti" bile su nune i neplanirane posledice kolonijalne ekonomske i politike promene - razbijanje unutranjih obrazaca trgovine i komunikacija, definisanje teritorijalnih granica, otuivanje zemlje, osnivanje Rezervata.
Ali jedan deo njih bio je rezultat svesne namere kolonijalnih vlasti da "ponovo uspostave" red i sigumost i oseanje
zajednice, definisanjem i osnaivanjem "tradicije". Administratori koji su poeli tako to su se javno stavili na stranu
obinih ljudi koji su bili eksploatisani protiv gramzivih poglavica zavrili su tako to su podravali "tradicionalnu"
vlast poglavica, u interesu socijalne kontrole81. Misionari
koji su poeli tako to su odvajali konvertite od drutava
kojima su oni ranije pripadali, da bi izmenili njihovu svest
u "hrianskim selima" zavrili su tako to su propagirali
vrline "tradicionalnih" malih zajednica. Svako je teio da
dovede u red i uini upotrebljivijom neogranieno kompleksnu situaciju koja je bila rezultat "neotradicionalnog"
haosa XIX veka. Ljude je trebalo vratiti njihovim plemenskim identitetima; etnicitet je trebalo da bude ponovo
uskladiten kao baza udmivanja i organizovanja82. Nove
vrste kmtosti, nepokretnosti i etnikih identifikacija, koje
su sluile sasvim neposrednim evropskim interesima, belci su svakako videli i kao "tradicionalne" u punom smislu,
i stoga kao legitimne. Najdalekosenije izmiljanje tradicije u kolonijalnoj Africi deavalo se upravo onda kad su
Evropljani sami verovali da potuju stare afrike obiaje.

Ono to se zvalo obiajno pravo, obiajni zakon o pravu
nad zemljom, obiajna politika stmktura i tako dalje, bili
su u stvari u celini izmiljeni kolonijalnom kodifikacijom.
Antropoloka i istorijska literatura o ovim procesima je
u porastu, tako da je ovde nije mogue sumirati. Ipak, nekoliko izrazitih tvrdnji moe da da naznake o ovoj raspravi. Tako, Don Iljif opisuje "stvaranje plemena" u kolonijalnoj Tanganjiki:
364
81 Henry Meebelo, Reaction to Colonialism (Manchester,

1971).
82 Terence Ranger, "European Attitudes and African Realities:
The Rise and Fall of the Matola Chiefs of South-East Tanzania",
joumal of African History, xx, no. 1 (1979), str. 69-82.
365
"Zamisao plemena predstavljala je sr indirektne vladavine u

Tanganjiki. Preiavajui rasni nain miljenja uobiajen u nemakim vremenima, administratori su verovali da je svaki Afrikanac pripadao plemenu, upravo kao to je svaki Evropljanin pripadao naciji. Ideja je bez sumnje dugovala mnogo Starom zavetu, Tacitu i Cezaru, akademskom razlikovanju izmeu plemenskih drutava baziranih na statusu i modernih drutava baziranih
na ugovoru, i posleratnim antropolozima koji su vie voleli re
"plemenski" od mnogo pogrdnije "divlji". Plemena su bila viena
kao jedinice kulture, "koje su imale zajedniki jezik, jedinstven
drutveni sistem i uspostavljene zajednike zakone". Njihovi politiki i drutveni sistemi poivali su na srodstvu. Plemenska pripadnost se nasleivala. Razliita plemena bila su genealoki povezana... Kao to su neobino dobro obaveteni slubenici znali, taj stereotip je imao malo zajednikog sa kaleidoskopskom istorijom
Tanganjike; on je bio ivi pesak na kome su Kameron i njegovi
uenici izgradili indirektnu vladavinu, "uzimajui pleme kao jedinicu". Oni su imali mo, i oni su stvorili politiku geografiju"83.
Elizabet Kolson opisuje evoluciju "obiajnog prava nad
zemljom" skoro na isti nain.
83 John Iliffe, A Modem History ofTanganyika, str. 323-324.
Terens Rejnder
"Novostvoreni sistem bio je opisan tako kao da poiva na tradiciji i, pretpostavljalo se, svoju legitimnost crpe iz drevnih obiaja.
Nije bilo izgleda da se prizna do kog stupnja je on bio odraz savremene situacije i zajednika kreacija kolonijalnih slubenika i
afrikih voa."
pokazale slabijim, pojavili su se za godinu-dve sa bolje smiljenim tradicijama.

Jo jednom, elim da naglasim ne toliko da su se tradicije
menjale da bi se prilagodile novim uslovima, nego da su u
odreenom trenutku one morale da prestanu da se menjaju; kada su "tradicije" koje su se odnosile na identitet
zajednice i pravo na zemlju jednom bile zabeleene u sudske zapisnike i podvrgnute kriterijumima izmiljenog modela obiajnog, bila je stvorena nova i nepromenljiva
struktura tradicije.
366
Najvanije nije samo to da je takozvani obiaj u stvari prikrivao nove odnose ravnotee moi i bogatstva, poto je to
upravo ono to je obiaj u prolosti uvek bio sposoban da
uradi, nego da su ove posebne tvorevine obiajnog prava
postale kodifikovane i rigidne i nesposobne da spremno
odraze budue promene. Kolsonova primeuje da su ...
"kolonijalni slubenici oekivali da sudovi ojaaju dugotrajne obiaje pre nego savremena shvatanja. Uobiajeni stereotipi o afrikom obiajnom pravu tako supoeli da se koriste od strane kolonijalnih slubenika u procenjivanju legalnosti tekuih odluka, i tako
su se inkorporirali u "obiajne" sisteme iskoriavanja zemljita84.
Slino tome, Vajat Mek Gafej je pokazao kako su se narodi Bakongo menjali polazei od prekolonijalne situacije
"procesa disperzije i asimilacije"; od "skrajnutosti odreenih populacija robova i peaka", od "konfuzije dugova, imovine, skandala i nepravdi", ka kolonijalnoj situaciji daleko
preciznije i vre definicije zajednice i prava na zemlju.
"U evoluciji tradicije, probni kamen valjanosti bio je vrlo esto
vodei koncept koji je sudija imao o obiajima u drutvu, izveden u krajnjoj liniji iz... evropske zamisli afrikog kraljevstva Prestera Dona, koja je sporo iezavala... Sudski zapisnici sadre
evidenciju o razvoju, za svrhe sudske medicine, daleko od magijskog, u pravcu evidentnog i oborivog... Oni ije su se tradicije
Elizabeth Colson, "The Impact of the Colonial Period
the Definition of Land Rights", in Victor Tumer (prir.), Colonialism inAfrica (Cambridge, 1971), iii, str. 221-251.
84
367
"Postoji mogunost da je u tom sluaju rezultat bio sinteza starog i novog, i on je tada nazivan "obiaj". Glavne karakteristike
obiajnog drutva, odgovarajui na uslove koji su se razvili izmeu 1908. i 1921. godine, poprimili su sadanju formu tokom
dvadesetih godina XX-og veka85.
U to vreme, Evropljani su postali vie zainteresovani i
pokazuju vee razumevanje prema "iracionalnim" i ritualnim aspektima "tradicije". U 1917. godini, anglikanski misionar - teolog predloio je da bi po prvi put misionari na
terenu trebalo da "sakupljaju informacije o religijskim idejama cmaca", tako da bi mogao da se razume njihov odnos prema tradicionalnom dmtvu. "U XX-om veku, ne zadovoljavamo se time da preseemo vor, kao u XIX-om, i
kaemo: Nauka je stavila taku na ove praznoverice86. Posle I svetskog rata, Anglikanci u Istonoj Africi, suoeni sa
potrebom da rekonstmiu mralno dmtvo, posle ratnih
razaranja, i pod uticajem depresije kao njihove posledice,
85 Wyatt MacGaffey, Custom and Govemment in the Lotver
Congo (California, 1970), str. 207-208.
86 "The Study of African Religion", Central Africa, xxxv, no.
419 (Nov. 1917), str. 261.
Terens Rejnder
poeli su da prave antropoloku analizu onih aspekata

"tradicionalnog" rituala, koji je doprineo socijalnoj stabilnosti. Van takvog ispitivanja dolazila je dobro poznata politika misionarske "adaptacije", koja je proizvela svoj najrazvijeniji primer u hristijanizovanoj ceremoniji inicijacije
Masasi dijeceze u jugoistonoj Tanganjiki87. Uoptenije, iz
ovakvog naina miljenja i delovanja, tamo se pojavio - sa
naglaskom na ritualima kontinuiteta i stabilnosti - koncept prastare "afrike tradicionalne religije", koji je uinio
nepravdu raznovrsnosti i vitalnosti prekolonijalnih afrikih religijskih oblika.
Ve smo videli, u sluaju vrhovne vlasti vladara Tambuka kako su afriki vladari i "modernizatori" koji su kolovani u misijama mogli da se udruuju u nastojanju da manipuliu simbolima monarhije. Iljif pokazuje kako su sline
alijanse pomogle da se izgrade ideje i strukture "plemenske" tradicije.
368
Kako su Afrikanci manipulisali izmiljenim

obiajem
Sve ovo naravno ne bi moglo da se postigne bez uea Afrikanaca u velikoj meri. Kao to pie Don Iljif:
"Britanci su pogreno verovali da su stanovnici Tanganjike pripadali plemenima; stanovnici Tanganjike stvorili su plemena da bi
fiinkcionisali unutar kolonijalnog okvira... Nova politika geografija... bila bi samo prolazna pojava da nije koincidirala sa slinim
trendovima meu Afrikancima. I oni su morali da ive usred
kompleksnog drutva koje je bilo zbunjujue, a koje su oni dovodili u red pomou sistema srodstva i podupirali izmiljenom
istorijom. tavie, Afrikanci su eleli da budu podeljeni na nain
koji bi im omoguavao delotvornu akciju, isto koliko su kolonijalni slubenici eleli da ih podele na nain koji bi njima omoguavao delotvomu vladavinu88.
87 Terence Ranger, "Missionary Adaptation and African Religious Institutions", in Terence Ranger and Isaria Kimambo
(prir.), The Historical Study of African Religion (London, 1972),
str. 221-251.
88 Iliffe, op. cit, str. 324.
369
"Sledeih dvadeset godina posle 1925., Tanganjika je iskusila obuhvatnu drutvenu organizaciju, u kojoj su se Englezi i Afrikanci
udruili da bi stvorili novi politiki poredak baziran na mitskoj
istoriji... Analizirajui sistem (indirektne vladavine) jedan slubenik je zakljuio da su njenu glavnu potporu predstavljale napredne poglavice... Jasno je da su oni bili kijune figure indirektne vladavine. Glavna vetina bila je svakako da se oslobode njihove energije... Domaa administracija zapoljavala je mnoge
lanove lokalnih elita... ak i obrazovani ljudi bez domaeg administrativnog poloaja uglavnom su priznavali nasledni autoritet... U zamenu za to, mnoge poglavice su smatrale dobrodolim
vostvo obrazovanih ljudi".
Iljif opisuje progresivno orijentisane poglavice i Afrikance
obrazovane u misijama kako se udruuju u programu
"progresivnog tradicionalizma".
"Ba kao to su kasniji nacionalisti nastojali da stvore nacionalnu
kulturu, tako su i oni koji su izgradili moderna plemena naglaavali plemensku kulturu. U svakom sluaju, obrazovani Ijudi su
preuzimali vostvo... Problem je bio da se sintetizuje, da se izabere ono to je najbolje (iz evropske kulture) i da se pomea sa
onim to mi imamo". Radei tako, obrazovani ljudi su, naravno,
preformulisali prolost, tako da su njihove sinteze bile zapravo
nove tvorevine"89.
89 Ibid, str. 327-329, 334.
Terens Rejnder
Jedna oblast u kojoj su afriki inteiektuaici doli u dodir sa misionarskom teorijom adaptacije, biio je izmiljanje "tradicionaine reiigije".
"bilo pogreno biti cinian. Napor da se stvori Nyakyusa pleme

bio je poten i konstruktivan kao i, u osnovi slian, napor da se
etrdeset godina kasnije stvori tanganjikanska nacija. Oba predstavljaju nastojanje da se izgrade drutva u kojima bi ljudi mogli
da ive dobro u modernom svetu"92.
370
"Veina Afrikanaca nije se usuivala da svoje stavove iznosti javno, sve dok misionari nisu paljivo prouili afriku religiju tokom dvadesetih godina XX veka. Majkl Kikurwe, Zigua uitelj i
kulturni tribalista, predvideo je zlatno doba tradicionalnog afrikog drutva. Semjuei Sehoza bio je pionir ideje da su domorodaka religijska verovanja preobrazila hrianstvo.
Kao i misionari, ovi ljudi su naglaavali funkciju reiigije u
drutvu koje tei stabilizaciji.
U svakom distriktu (pisao je Kikurve), Ijudi i ene su se trudili da
jedni drugima pomognu, uili su svoju decu istim zakonima i tradicijama - svaki pogiavica trudio se koliko god je mogao da pomogne i udovolji svom narodu, a isto je radio i njegov narod za
uzvrat, svi su znali ta je zakonito i nezakonito, i svi su znali da je
moni Bog na nebu"90.
Prilino je jednostavno videti line koristi koje su ove
izmiljene tradicije obezbeivale. Uspean uitelj ili svetenik koji je bio poglaviina desna ruka bio je ovek veoma konkretne moi. Afriko svetenstvo koje je stvorilo
model "tradicionalne religije" kao inspirativnu ideologiju
stabilnih prekolonijalnih drutava, zahtevali su da urade
isto za moderna afrika drutva sredstvima "adaptivnog"
hrianstva91. Ipak, Iljif zakijuuje da bi
Ali jo uvek je postojala dvosmislenost u izmiljenoj

afrikoj tradiciji. Koliko god je ona mogla da bude koriena od strane "progresivnih tradicionalista", da inauguriraju nove ideje i institucije - kao obrazovanje pod vrhovnom vlau Tambuka - kodifikovana tradicija je neizbeno
jaala na nain koji je davao prednost linim interesima
vlasnitva u vreme kodifikacije. Kodifikovani i postvareni
obiaj bio je manipulisan takvim linim interesima kao
sredstvima uspostavljanja ili poveavanja kontrole. Ovo se
deavalo u etiri posebne situacije, mada nije bilo ogranieno samo na njih.
Stariji su nastojali da se obraaju "tradiciji" u nameri da
brane svoju dominaciju nad ruralnim sredstvima za proizvodnju, protiv izazova mlaih. Mukarci su teili da se
obraaju "tradiciji" u nameri da obezbede da porast znaaja ena u proizvodnji u ruralnim oblastima nee rezultirati
gubljenjem muke kontrole nad enama kao ekonomskim
preimustvom. Vrhovne poglavice i vladajua aristokratija
u politikim zajednicama koje su ukljuivale brojne etnike i socijalne grupacije, obraale su se "tradiciji" u nameri
da odre ili proire svoju kontroiu nad podanicima. Domorodako stanovnitvo obraalo se "tradiciji" u nameri
da se osigura da doseljenici koji su se meu njima naselili
nee dobiti politika ili ekonomska prava.
90 Ibid, str. 335-336.

91 Kanger, "Missionary Adaptation and African Religious Insti-
tutions".
371
92Uiffe, op. cit, str. 324-325.
372
Terens Rejnder
Kako su stariji koristili "tradiciju" protiv

mladih
Postvarenje ruralnog obiaja u vreme kolonijalizma proizvelo je situaciju koja je bila prilino neusklaena sa onom
prekolonijalnom. Prekolonijalno kretanje ljudi i ideja bilo
je zamenjeno kolonijalnim lokalnim drutvom koje je predstavljalo mikrokosmos za sebe i bilo omeeno obiajem. Bilo je vano za kolonijalne vlasti da ogranie regionalnu interakciju, i da tako spree Afrikance da proire svoj fokus. Iz
ovog razloga, oni su bili spremni da podre na lokalnom nivou Afrikance koji su saraivali i da obezbede njihovu dominaciju. Ali, u isto vreme, kolonijalne sile su elele da izvuku
radnu snagu iz ovih ruralnih drutava tako da su mladi ljudi
bili privueni u mesta zaposlenja mnogo udaljenija od onih
do kojih su stizali u prekolonijalnoj prolosti. Od ovih
mladih ljudi se oekivalo da budu u isto vreme i radnici u
ekonomiji udaljenih gradova, i prihvaeni graani u usko
definisanim mikrokosmikim drutvima.
Ova situacija stvorila je mnoge tenzije. Migranti - povratnici vraali su se u drutvo vrsto kontrolisano od strane starijih; stariji su, za uzvrat, bili na oprezu zbog novih
vetina i izvora prihoda koje su imali radnici - migranti.
Stariji su naglaavali svoja obiajna, propisana prava koja
su im omoguavala kontrolu nad zemljitem i enama, a
stoga i pokroviteljski odnos. Mak Gafej opisuje kolonijalno Bakongo selo na sledei nain:
"ovek ostaje najmlai sin, sve do svojih etrdesetih, nekad i due... On je na raspolaganju starijima, iji je ton u odnosu na njega
esto netrpeljiv. Mladi ovek govori da su stariji ljubomomi i sitniavi. Status mladog oveka je status klijenta... Kontrola koju stariji
ispoljavaju u odnosu na one koji od njih zavise je u funkciji njihovog upravljakog monopola u uobiajenim javnim poslovima."
373
Ovaj monopol nad upravljanjem je u mnogome funkcija

toga to stariji kontroliu "tradicionalno" znanje na kojem
se baziraju zahtevi za zemljom i resursima. Mek Gafi belei "primedbe starijih" kada su bistri "mladi ljudi uurbano
hvatali beleke" za vreme sasluanja o pravu na zemlju i
tako pretili da razbiju monopol starijih. 93
Odgovor mladog oveka na ovu manipulaciju "tradicijom" mogao je da poprimi jedan ili dva oblika. Kljuni cilj
bio je da se zaobiu stariji i njihova sfera lokalne tradicije,
koja je u stvari bila izmiljena u doba kolonijalizma. Ovo
je moglo da se uradi usvajanjem ove ili one nove evropske
tradicije. Tako su migranti - povratnici esto sami sebe
proglaavali za katihete - bez obzira da li su ih misije priznavale ili ne - i osnivali svoja sopstvena sela na novim
principima organizacije, na nain koji e biti upamen u
sluaju jednoobraznih kongregacija zapadne Kenije. Meutim, ovo je bilo jednostavnije izvesti u ranijem periodu,
pre nego to su i evropska crkva i evropska drava poele
da insistiraju na ispravnom nainu podreivanja obiaju.
U Mek Gafijevom selu, mladi ljudi su potraili izlaz u fantaziji, jer ga nisu imali u stvarnom svetu.
Za one koji su mladi po godinama, kompenzaciju je do
odreenog^stupnja predstavljao Dikembe, drutveni klub
koji je bio namenjen neoenjenim ljudima... Kultura Dikembea, interesantna karikatura ozbiljnih magijsko religijskih verovanja i principa starije generacije kojima je prkosila, sadrala je u sebi antidrutvenu klicu. Na vratima neenjine kolibe urezane su ak i posvete gotskim pismom,
kao to je "Palais dAmour"... Kultura Dikembea je kultura
"bilizmn", koja je dobila ime po Bufalo Bilu, sheriffdu quar-
93 MacGaffey, op. cit, str. 208, 222-223.
Terens Rejnder
tierSanta Fe, metro d amour, a njeni heroji su zvezde romantinih francuskih i amerikih fdmova94.
Ove lakoumne besmislice predstavljaju ozbiljan napor
da se kroz subverzivne efekte evropske fantazije diskredituje "obiaj", takav kakav su belci podravali.
Medutim, jo jedan put je takoe bio otvoren mladima u
kolonijalnom periodu i pre uspona nacionalnih partija. Taj je
bio da se zaobie postvareni "obiaj" starijih, tako to bi se
pozivalo na one aspekte tradicionalnog koji su u veoj meri
dinamini i transformativni. Komentatori u novije vreme sve
vie uoavaju veoma rairene pokrete za iskorenjivanje
vradbina u kolonijalnom periodu, koji su na ovaj nain obeavaii drutvo osloboeno od zla. Mek Gafi opisuje kako je u
njegovom Bakongo selu to to su stariji imali pravo da optuuju za vradbine izazivalo veliko nezadovoljstvo, i dovodilo
do dolaska "proroka" koji su vradbine iskorenjivali. Time se
postizalo da stariji budu lieni monog oblika socijalne kontrole. Rezultat je bio "privremeno paralisanje starijih". Roj Vilis je pokazao kako su u seoskoim oblastima jugozapadne
Tanganjike pedesetih godina mladi ljudi pokuavali da prekinu kontrolu starijih nad zemljom i lokalnim "rutinskim
javnim poslovima", koristei itav niz pokreta za iskorenjivanje vradbina, ime su zaobilazili izmiljene obiaje, tako
to su se obraali predrutvenom Zlatnom dobu95.
Meu mnogim drugim analitiarima koji potvruju
ovu argumentaciju, zadovoljiu se ovde citatom posebno
sadrajnog, mada jo uvek neobjavljenog izvetaja poznatog sektakog pokreta u Junoj i Centralnoj Africi, "Kula
svetilja" [Watch Tower]. olto Kros zakljuuje:
"Tri rudarska pojasa doseljenike Afrike... obezbedila su centralni fokus pokreta, i radnik - migrant bio je glavni nosilac... Sistem
migriranja koji je postojao na ovim teritorijama... prolongirao je
period u kome bi Afrikanci mogli da se smatraju ogranienim svojom plemenskom kulturom... ipak, u isto vreme, strategije stvorene da promoviu mobilnost radne snage su bile institucionalizovane, to je podrivalo ekonomsku bazu ove plemenske kulture... Razmere promena u industrijskim zonama daleko su nadmaile one u seoskim oblastima u zaleu, ipak radnici - migranti
nastavili su da se kreu izmeu dva sveta - grada i unutranjosti.
Uestalost sela Kule svetilje [izazvana je] brojnim ogranienjima
koja su postavljana migrantima-povratnicima. Tradicionalne vlasti bile su ljubomorne na nove ljude, iji je nain ivota naglaavao urbane vrednosti... Preovlaivanje ena i mladih u seoskim
Kulama svetiljama sugerira da su ekonomske podele bile osnaene drugim oblicima diferencijacije... Progresivne ideje eljenog
osloboenja koje je obeala milenijumska Kula svetilja bile su takve da je obiajni autoritet sam postao glavni predmet napada96.
374
94 Ibid, str. 223-224.

95 Roy Willis, "Kamcape: An Anti-Sorcery Movement in South-
West Tanzania", Africa, xxxi, no. 1 (1968).
375
Kako su mukarci koristili "tradiciju" protiv

ena
Knjiga "ene tropske Afrike" Deniz Polm tei da odbaci
stereotipe koje nudi evropska slika potlaene afrike ene, pa ipak jasno iznosi dve stvari: prva je praktino propadanje mnogih obiajnih institucija za vreme kolonijalizma koje su regulisale odnose izmeu polova, a to propadanje je gotovo uvek ekonomski nepovoljno po enu.
Druga je bilo stalno obraanje mukaraca "tradiciji". Ani
Lorentin u svom lanku u ovoj knjizi utvrdila je da je
96
Sholto Cross, "The Watch Tower Movement in South Central Africa, 1908-1945" (Univ. of Oxford doktorska disertacija,
1973), str. 431-438.
Terens Rejnder
"pamenje dobrih starih vremena praeno nostalgijom kod starijih mukaraca... I medu mladim i medu starijim postoji duboko
usaen anti-feministiki duh koji izvire iz oseanja nemoi pred
injenicom da e ene odbiti da se vrate u stanje zavisnosti kakvo su oni poznavali u prethodnom veku. Stari ljudi su krivili ene za pad nataliteta"97.
aj" u odnosu na ene, od trenutka kada je on bio definisan.

U Junoj Rodeziji i drugde u zonama migracija industrijske radne snage, inovnici su ustanovili kazne za preljubu
i pojaali patemalistiku kontrolu nad brakom, kao odgovor na stalne albe mukih "tradicionalista"99. U meuvremenu, poto su mukarci - migranti bili odsutni, ene su
poele da igraju sve veu ulogu u seoskoj ekonomiji.
Jo jednom, ene su imale dva naina da se potvrde nasuprot obiaju kojim su vladali mukarci. One su mogle da
se okrenu misionarskom hrianstvu i njegovim zamislima
enskih prava i dunosti, ili su mogle da se tmde da iskoriste
suprotne mogunosti, koje su im bile na raspolaganju u
okvim same afrike kulture. Nekad su se ene trudile da razviju obrede enske inicijacije, koji su u prolosti predstavljali balans mukom ritualnom uticaju u mikrokosmosu odreene zajednice. Nekad su nastojale da se oslone na dvadesetvekovne forme regionalne povezanosti putem kulta i na
makrokosmike profetske pokrete da bi predstavljali izazov
prinudama dmtva ogranienog izmiljenim obiajem.
Jedna ili dve studije nastojale su da istrae ove enske
inicijative. Riard Stjuart, u neobjavljenom lanku, pokazuje kako su eva ene iskoristiie Savez majki [Mother's
Union], ustanovu koju su im doneli misionari.
376
Po mom miljenju Lorentinova je pomeala albe zbog

rastue nezavisnosti ena sa realnim stanjem stvari. Stariji
su ponovo uspostavljali kontrolu nad lokalnim poslovima
alei se na krenje tradicije od strane mlaih. Mukarci
su ponovo uspostavljali prevlast nad ekonomskim i drutvenim sistemom koji se menjao, svojim albama na krenje tradicije od strane ena.
Jedan noviji zbomik radova o afrikim enama pravi jasnu poentu. Kao to nas Karolina Ifeka-Moler podsea, podaci o afirikoj tradiciji na kojima se zasniva novi izmiljeni
obiaj, beleeni su u vreme kolonijalizma iskljuivo na
osnovu razgovora sa mukim osobama, tako da je "verovanje domorodakih ena" ostalo nezabeleeno. Tako se "muka dominacija u dmtvu, to e rei njihova kontrola nad
religijskim verovanjima i politikom organizacijom" ak
mnogo jasnije izraava u izmiljenom kolonijalnom obiaju
nego ikad pre. Ni u radovima etnografa koji zastupaju ideju
indirektne vladavine, ni u radovima onih koji prouavaju
ulogu misija u adaptaciji, ni u radovima afrikih intelektualaca obrazovanih u misijama, ne obraa se mnogo panje na
tradicije ena98. tavie, afriki mukarci bili su veoma spremni da se obrate kolonijalnim vlastima da bi osnaili "obi97 Anne Laurentin, "NzakaraWomen", in Denise Paulme (prir.),
Women of Tropical Africa (California, 1963), str. 431-438.
98 Caroline Ifeka-Moller, "Female Militancy and Colonial Revolt", in S. Arender (prir.), Perceiving Women (London, 1975).
377
"Ravnotea izmeu podjednako vane sfere ene i javne sfere

mukarca razvila se meu evama istone i centralne Afirike krajem XIX veka. Ona je bila naruena uticajem afrikih i evropskih
invazija i efektima hrianstva, trgovine i civilizacije. Oni su podrili istorijsku osnovu eva drutva i omoguili mukarcima pristup novim oblicima moi i blagostanja, koji je enama bio onemoguen. Za vreme kolonijalnog perioda, neotradicionalisti su
99
Eileen Byme, African Marriage in Soutbem Rbodesia, 18901940 (Univ. ofManchester, istraivaki diplomski rad, 1979).
Terens Rejnder
nastojali da odre neravnoteu izmeu mukaraca i ena i da restrukturiraju drutvo na patemalistikoj, individualistikoj osnovi. Jedan pokuaj suprotstavljanja ovom procesu, da bi se enama omoguilo da izvedu promenu od lokalne zajednice ka kompleksnom drutvu pod njihovim sopstvenim uslovima, uinila je
anglikanskim enska organizacija, Savez majki ili Mpingo tva
Amai. Pokuaj je naiao na dobar odziv, kad je sproveden u ranim tridesetim godinama XX veka, omoguavajui eva enama
da redefiniu istorijske uloge i institucije pod promenjenim
uslovima i da odgovore na nove probleme koji su se pojavili. On
je postigao odreeni uspeh u odravanju statusa ena"100.
Upotreba "tradicije" protiv

podanika i useljenika
378
"Fertilitet i glad" Serilin Jang je studija o alternativnoj strategiji. Ukratko, njen izvetaj o sluaju Junog Mozambika kae:
"Kolonijalni prinudni rad bio je, pored migracija, dodatni uzrok
iscrpljivanja radne snage Conga i opija. Velike plantae doseljenika bile su odseene od postojeih poljoprivrednih dobara.
Glad i ekoloke katastrofe koje su trajale od 1908. do 1922. godine osigurale su snanu zavisnost od izvoza radne snage. Dvadesetih godina, poljoprivredu su oivele preteno ene-seljanke,
koje su proizvodile najvei deo roda kaua i kikirikija Junog
Mozamhika. Kada se tokom II svetskog rata pribeglo sistemu prinudnog rada, ene su morale da etiri dana u nedelji, pod nadzorom mukaraca, ubiraju plodove sa polja, koji su se prodavali
za novac, posebno pamuk. Adaptacija na ove promene moe se
videti u bujanju kultova opsednutosti duhom u narodu, u emu
su ene igrale dominantnu ulogu. Drutvo Junog Mozambika
opstaje sa upadljivom razlikom izmeu lokalnog enskog seljatva i emigrantskog mukog polu-proletarijata101.
100 Richard Stuart, "Mpingo wa Amai - the Mothers Union in
Nyasaland" (neobjavljena magistarska teza).
101 Sherilyn Young, "Fertility and Famine: Womens Agricultural History in Southem Mozambique", u: Palmer and Parsons
(prir.), Roots ofRural Poverty.
379
Druga dva naina obraanja "tradiciji" i zavisnost od

odnosa koji su jasno objanjeni novim kolonijalnim obiajima, bili su mnogo direktniji. Jan Linden je opisao kako
su Ngoni poglavice u Njasalendu nastojale da iskoriste kolonijalni savez sa administratorima i misionarima da kontroliu svoje Ceva podanike. Da bi to uradili, oni su predstavili uopteni koncept disciplinovane i zdrave "ngoni
kulture", i dekadentne i nemoralne "eva kulture" - upravo one koncepte koje je Binsbergen kritikovao kao neodgovarajue za XIX vek; oni su dokazivali da je ngoni kultura bila dominantna pre dolaska Evropljana i da i sada treba da bude podrana nasuprot "divljih" naina ponaanja
eva; oni su se oslanjali na evropsku sklonost prema jasnoj statusnoj hijerarhiji u nameri da ojaaju mree moi
koje u prolosti nisu bile tako jednostavne i jasne. Ngoni
su takoe bili u mogunosti da ojaaju svoju sopstvenu
"tradiciju" discipline i vojne snage selektivnim korienjem evropskog vojnikog stila.
Jo jedan primer iz Njasalenda moe da se iskoristi da
ilustruje kako su domoroci upotrebljavali tradiciju da bi
odrali kontrolu nad doseljenicima. Metju ofelirs je pokazao kako su Manganje iz Sajr doline uspele da ouvaju
vlast poglavice, kontrolu nad zemljom i tako dalje, iako su
ih doseljenici iz Mozambika uveliko brojno nadmaili. Oni
su to mogli da urade kombinujui "tradicije" prekolonijalne poglaviine vlasti i "tradicije" lokalnog kulta zemljita.
U stvari devetnaestovekovna istorija Doline bila je istorija
izrazite fluidnosti; dobro naoruani avanturisti dolazili su
i nametali se Manganjama; svetilita kulta zemljita bila su
razorena. Samoidentifikacija ljudi ubrzano se menjala; oni
380
Terens Rejnder
su koristili ovo ili ono etniko obeleje prema tome kako

su se menjali odnosi prestia. Upravo je pacifikacija od
strane kolonizatora unitila mo naoruanih avanturista,
ponovo uspostavila manganja vlast poglavica, i zaista podstakla izmiljanje manganja identiteta. Pomou kodifikovanog kolonijalnog obiaja, pravo manganja poglavica da
preraspodeljuju zemlju poelo je da se smatra kao pitanje
vere. U XX veku Manganje su dostigle vlast u ime tradicije
koju u prolosti nisu imale102.
Zakljuak
Afriki politiari, nacionalisti koji su delovali u oblasti
kulture i naravno, istoriari, su ostavljeni sa dve vrste dvosmislenog naslea od strane kolonijalne izmiljene tradicije. Jedna je korpus izmiljenih tradicija uvezenih iz Evrope, koje u nekim delovima Afrike jo uvek ima uticaja na
kulturu vladajue klase koju je u samoj Evropi uveliko izgubila. U svom Zatvorskom dnevniku Ngugi wa Thiong'o,
nemilosrdno opisuje tadanju kenijsku elitu:
"Domoroci - pripadnici buroazije nekadanje naseljenike kolonije smatraju sebe srenima. Ne moraju da putuju i ive u inostranstvu da bi poznavali i imitirali kulturu imperijalistike buroazije: Zar nisu to sve nauili od predstavnika kolonijalnih doseljenika koji su imali velegradsku kulturu? Odnjihani u kolevci
starog kolonijalnog sistema, sazreli su do punih visina buruja 102
Ian Linden, "Chewa Initiation Rites and Nyau Societie
u: Terence Ranger i John Weller (prir.), Themes in the Christian
History of Central Africa (London, 1975); Matthew SchofFeleers,
"The History and Political Role of the Mbona Cult among the
Manganja", in Ranger and Kimambo (prir.), The Historical
Study ofAfrican Religion.
381
slubenika domaeg porekla gledajui na lokalne Engleze kao na

alfa i omega dentlmenske otmenosti i damske elegancije. Sa uspostavljanjem rasnih barijera klasnoj mobilnosti, nain ponaanja engleskog dentlmena, ruin pupoljak i igla u reveru, savreno bela maramica u unutranjem depu, frakovi, cilindri, i satovi
na zlatnim lancima - nisu vie predmet snova i elja... Najpopularniji deo starih doseljenikih novina... bile su drutvene rubrike... Pa, te rubrike su sada vraene u uglancane buroaske mesene asopise... Doseljenik je igrao golf i polo, iao na konjske
trke ili u kraljevski lov u lovakom crvenom kaputu i jahakim
pantalonama. Crni uenici sada rade to isto samo sa vie ustrine: golf i konji postali su 'nacionalne' institucije"103.
Druge nove drave manje podlone Ngugijevim optubama, izrazile su svoj nacionalni suverenitet himnama, zastavama i nacionalnim skupovima koje Erik Hobsbaum opisuje u ovoj knjizi na primeru Evrope XIX veka. Predstavljajui nove multietnike teritorijalne drave, afrike nacije su
mnogo manje zaokupljene izmiljanjem prolih "nacionalnih kultura", nego to su to kotski ili velki romantiari.
Druga dvosmislenost ovog naslea je ona koja se tie
"tradicionalne" afrike kulture; celog korpusa postvarene
"tradicije" izmiljenog od strane kolonijalne administracije, misionara, progresivnih tradicionalista, starih generacija i antropologa. Oni koji su, kao i Ngugi, odbacivali kulturu burujske elite, suoavali su se, ironino, sa opasnou da umesto toga usvoje drugi zbir izmiljenih kolonijalnih tradicija. Sam Ngugi reava problem usvajanja tradicija
kenijskog narodnog otpora kolonijalizmu. Kao to je pokazano u ovom poglavlju, mladi ljudi, ene, doseljenicieksploatisane grupe sa kojima Ngugi saosea - bili su po103 Ngugi wa Thiongo, Detained: A Writers Prison Diary
(London, 1981), str. 58-59.
382
Terens Rejnder
nekad sposobni da iskoriste trajnu vitalnost meavine

kontinuiteta i inovacije koja lei u domorodakim kulturama, poto su nastavljali da se razvijaju ispod povrine rigidno kodifikovanog kolonijalnog obiaja.
to se istoriara tie, oni imaju bar dva zadatka. Moraju
da se oslobode iluzija da afriki obiaj zabeleen od strane
slubenika ili antropologa predstavlja bilo kakav putokaz u
afriku prolost, ali takoe moraju i da uvae da izmiljene
tradicije svih vrsta imaju veoma mnogo veze sa istorijom
Afrike u XX veku, i da se potrude da naprave utemeljenije
izvetaje o tome, nego to je ova preliminarna skica.
Erik Hobsbom
MASOVNA PROIZVODNJA TRADICIJA:
EVROPA, 1870-1914.
I
Kada postanemo svesni toga u kojoj meri se tradicije
obino izmiljaju, lako se moe otkriti da je trideset ili etrdeset godina pre I svetskog rata postojao jedan period u
kome je njihovom nastajanju posveena posebno predana
briga. Ne moe se sa sigumou rei "vea predana briga"
nego u dmgim vremenima, zato to nema naina da se naprave realistina kvantitativna poreenja. Pri tome, tradicije su u brojnim zemljama i za razliite svrhe stvarane sa
entuzijazmom, i to masovno proizvoenje tradicija je
predmet ovog poglavlja. Ono je bilo praktikovano i zvanino i nezvanino, prvo - moemo ga neobavezno nazvati "politikim" - prvenstveno unutar ili od strane drava i
organizovanih dmtvenih ili politikih pokreta, dmgo moemo ga neobavezno nazvati "dmtvenim" - veinom
od strane dmtvenih gmpa koje nisu bile formalno organizovane kao takve, ili im ciljevi nisu bili specifino ili svesno politiki, na primer, klubovi ili bratstva, bez obzira da
li su takoe imali i politike funkcije. Ovo razlikovanje vie je pitanje konvencije nego principa. Ono je smiljeno
da privue panju na dve glavne forme stvaranja tradicije
Erik Hobsbom
Masovna proizvodnja tradicija
u XIX veku, koje obe reflektuju duboke i brze drutvene

transformacije ovog perioda. Sasvim nove, ili stare, ali dramatino transformisane socijalne grupe, okruenja i socijalni konteksti traili su nova sredstva da obezbede ili izraze
socijalnu koheziju i identitet i da struktuiraju drutvene odnose. U isto vreme, drutvo zahvaeno promenama uinilo
je da tradicionalne forme vladanja od strane drave i drutvenih ili politikih hijerarhija budu tee ili ak neizvodljive:
Ovo je zahtevalo novi metod vladanja ili uspostavljanja veza
lojalnosti. Po prirodi stvari, dosledno izmiljanje "politike"
tradicije bilo je u veoj meri svesno i namemo, poto su ga
uglavnom preduzimale institucije koje su imale politike ciljeve u vidu. Moemo ipak odmah da primetimo i to da je
uspeh svesnog izmiljanja uglavnom bio u srazmeri sa uspehom u emitovanju programa na onim talasnim duinama
koje je publika bila spremna da prima. Jo uvek je moglo da
se desi da zvanini novi javni praznici, ceremonije, heroji i
simboli koji su upravljali armijama dravnih slubenika, koje su stalno rasle, i publikom sastavljenom od kolske dece,
koju su osvojili, ne uspeju da mobilizuju graane - dobrovoljce, ako bi im nedostajala istinski popularna rezonanca.
Nemaka imperija nije uspela u naporima da pretvori cara
Vilhelma I u opteprihvaenog osnivaa Ujedinjene Nemake, niti u pretvaranju njegovog roendana u istinsku nacionalnu godinjicu. (Ko se, uostalom, sada sea pokuaja da
ga zovu Vilhelm Veliki). Zvanina podrka je obezbedila da
mu se podigne trista dvadeset sedam spomenika do 1 9 0 2 .
godine, ali je u toku jedne godine posle Bizmarkove smrti,
1898. godine, etiri stotine sedamdeset optina odluilo
da podigne "Bizmarkov stub"1.
Ipak, drava je povezivala i formalna i neformalna, politika i dmtvena izmiljanja tradicije, bar u onim zemljama u kojima je nastala potreba za tim. Posmatrano odozdo, drava je sve vie odreivala najim pozornicu na kojoj su se odigravale glavne aktivnosti koje su determinisale
ivote ljudi kao subjekata i graana. Svakako, ona je sve
vie odreivala, isto koliko i registrovala, njihovo postojanje kao graana {etat civit). To nije morala da bude jedina takva pozornica, ali njeno postojanje, granice i intervencije u ivotu graana, kojih je bilo sve vie - neke su
bile uobiajene a neke nove - bile su, u konanoj analizi,
odluujue. U razvijenim zemljama, "nacionalna ekonomija", odnosno njena oblast definisana teritorijom jedne drave ili manjim jedinicama unutar nje, bila je osnovna jedinica ekonomskog razvoja. Promena granica drave ili
njene unutranje politike imala je sutinske i kontinuirane
materijalne posledice po njene graane. Standardizacija
administracije i zakona unutar nje, i posebno, obrazovanje u mkama drave, transformisalo je ljude u graane
odreene zemlje: "od seljaka do Francuza", da citiram naslov knjige kao primer2. Drava je bila okvir za kolektivne
akcije graana u meri u kojoj su oni bili zvanino priznati.
Uticati ili promeniti dravnu upravu ili njenu politiku, bio
je uglavnom najvaniji cilj unutranje politike, i obian ovek bio je u velikoj meri ovlaen da uzme uea u njoj.
384
1G. L. Mosse, "Caesarism, Circuses and Movements"Joumalof

ContemporaryHistory, vi, no. 2 (1971), str. 167-182; G. L. Mosse,
385
The Nationalisation ofthe Masses: Political Symbolism andMass

Movements in Germanyfrom theNapoleonic Wars through the3rd
Reich (New York, 1975); T.Nipperdey, "Nationalidee und Nationaldenkmal in Deutschland im 19. Jahrhundert", Historische Zeitschrift (June 1968), str. 529-585, posebno 543n, 579n.
2
Eugen Weber, Peasants into Frenchmen: The Modemization of Rural France, 1870-1914 (Stanford, 1976).
386
Erik Hobsbom
Svakako, politika u novom, devetnaestovekovnom smislu,

bila je pre svega politika koja se vodila u okvirima nacije3.
Ukratko, za praktine ciljeve, drutvo ("civilno drutvo") i
drava u ijim je okvirima ono funkcionisalo, postali su u
velikoj meri neodvojivi.
Bilo je prema tome prirodno da bi klase unutar drutva,
a posebno radnika klasa, trebalo da nastoje da se identifikuju kroz politike pokrete ili organizacije ("partije"), koje
obuhvataju ceo nacionalni prostor i podjednako prirodno
da bi one trebalo da deluju u osnovi u okvirima granica nacije. Nije neobino ni da bi pokreti koji tee da zastupaju celo drutvo ili "narod" trebalo da pretpostavljaju svoje postojanje u sutini u terminima nezavisne ili bar autonomne drave. Drava, nacija i drutvo su se sticali u jedno.
Iz istog razloga, drava, viena odozgo, iz perspektive
njenih formalnih vladara ili dominantnih grupa, stvorila je
probleme bez presedana o tome kako da se odri, ili ak
uspostavi, poslunost, lojalnost i kooperacija njenih podanika ili lanova, pa i problem same legitimnosti te drave
u njihovim oima. Sama injenica da su njeni direktni i redovni odnosi sa podanicima ili graanima kao pojedincima (ili, najee, sa glavama porodica), koji su se sve vie
nametali, postajali u sve veoj meri centralni za njeno
funkcionisanje, teila je da oslabi starija sredstva kojima se
socijalna podreenost uglavnom odravala: relativno
autonomne kolektivitete ili korporacije podreene vladaru, ali koji kontroliu svoje lanstvo, piramide vlasti pove-
zane na vrhovima sa viim vlastima, stratifikovane drutvene hijerarhije u kojima je svaki sloj znao svoje mesto, i tako dalje. U svakom sluaju, socijalne transformacije, kao
to su one koje su zamenjivale rangove klasama, su ih
podrivale. Problemi drava i vladara bili su oigledno
akutni u mnogo veoj meri tamo gde su njihovi podanici
postali graani, to e rei ljudi ije su politike aktivnosti
bile institucionalno priznate kao neto na ta se mora
obratiti posebna panja - makar i samo u formi izbora.
Oni su postali jo akutniji kada su politiki pokreti graana kao masa namemo iskuavali legitimnost sistema politike ili dmtvene uprave i pretili da se pokau nekompatibilni sa dravnim poretkom, uspostavljajui obaveze prema nekom dmgom ljudskom kolektivitetu iznad njega najee klasi, crkvi ili nacionalnosti.
Pokazalo se da je problem najlake savladati tamo gde
se socijalna struktura najmanje promenila, gde je izgledalo da sudbine ljudi nisu podreene dmgim silama osim
boanskim koje su ljudskoj vrsti uvek ostajale nedokuive,
i gde su ostali na snazi stari oblici hijerarhijske nadredenosti, kao i stratifikovana i relativno autonomna subordinacija, koja je imala vie oblika. Ako je ita moglo da mobilie seljatvo June Italije, izvan njihove odreene oblasti, bila je to crkva, ili kralj. I svakako, devetnaestovekovni
konzervativci stalno su slavili tradicionalizam seljaka (koji
ne sme da se pobrka sa pasivnou, iako nema mnogo sluajeva da su oni upuivali izazov samom postojanju feudalaca, sve dok su ovi pripadali istoj veri i narodu) kao idealni model politikog ponaanja podanika. Na nesreu, drave u kojima je ovaj model bio na snazi, bile su po definiciji "zaostale" i prema tome slabe, i svaki pokuaj da se
one "modernizuju" imao je izgleda da ga uini manje operativnim. "Modemizacija" koja je odravala stari red soci-
3
Ovo je definitivno demonstrirano 1914. godine, od str
socijalistikih partija II intemacionale, koje su tvrdile da su sutinski intemacionalne po svom opsegu, a u stvari su sebe nekad
zvanino smatrale samo nacionalnim sekcijama globalnog pokreta ("Section Frangaise de lIntemationale Ouvriere").
387
Erik Hobsbom
jalne podreenosti (mogue, pomou neke dobro odmerene izmiljene tradicije), nije bila teorijski nezamisliva,
ali, osim Japana, teko je setiti se nekog primera uspeha u
praksi. Moe da se pretpostavi da su ovakva nastojanja da
se osavremene socijalne veze tradicionalnog poretka indirektno znaila unazaivanje drutvene hijerarhije, jaanje
direktne veze podanika sa centralnim vladarom, koji, namemo ili ne, u sve veoj meri poinje da predstavlja novu
vrstu drave. "Boe, spasi kralja" bila je u sve veoj meri
(mada ponekad simbolino) mnogo efektnija politika zapovest, nego "Boe, spasi plemia i njegove roake i zadri nas tamo gde nam je odreeno da pripadamo". Poglavlje o Britanskoj monarhiji baca neto vie svetla na ovaj
proces, iako bi bilo poeljno videti studiju ovih napora od
strane autentinijih legitimistikih dinastija, nego to su to
Habsburgovci ili Romanovi, napora ne prosto da se upravlja pokomou svojih naroda kao podanika, nego da se
omasovi njihova lojalnost kao potencijalnih graana. Znamo da su oni na kraju propali, ali da li je ovaj neuspeh bio
neizbean rezultat?
S dmge strane, problem se najupomije javljao u dravama koje su bile potpuno nove, gde vladari nisu imali
mogunosti da delotvorno koriste ve postojee veze, politike pokomosti i lojalnosti, i u dravama iji legitimitet
(ili legitimitet dmtvenog poretka koji su predstavljale)
stvarno vie nije prihvatan. U periodu od 1870. do 1914.
godine, bilo je, kao to se dogaa, neobino malo "novih
drava". Veina evropskih zemalja, kao i amerike republike, do tada su stekle osnovne zvanine institucije, simbole
i prakse, koje je Mongolija, kad je 1912. godine ustanovila
neku vrstu nezavisnosti u odnosu na Kinu, sasvim ispravno smatrala kao nove i neophodne. One su imaie glavne
gradove, zastave, nacionalne himne, vojne uniforme i sli-
nu opremu, koja se bazirala uglavnom na modelu Britanaca, ija je himna (koja se moe datirati oko 1740. godine)
verovatno prva, i Francuza, iju su trobojku obino imitirali. Nekoiiko novih drava i reima mogli su, ili kao francuska Trea republika, da dosegnu unazad do skladita ranijeg francuskog republikanskog simbolizma, ili, kao Bizmarkovsko nemako carstvo, da kombinuju pozivanja na
raniju nemaku imperiju sa mitovima i simbolikom liberalnog nacionalizma, populamog meu srednjim klasama,
i dinastiki kontinuitet Pmske monarhije. Polovina stanovnika Bizmarkove Nemake potpadala je do 1860. godine
pod Pmsku monarhiju. Meu vanijim dravama, samo je
Italija morala da pone ni od ega u reavanju problema
koji je DAzeljo sumirao u frazi: "Stvorili smo Italiju. Sada
treba da stvorimo Italijane". Tradicija Savojskog kraljevstva
nije predstavljala politiki kapital izvan severozapadnog
dela zemlje i crkva se protivila novoj italijanskoj dravi.
Verovatno nije iznenaujue da je novo italijansko kraljevstvo, koliko god pokazivalo mnogo entuzijazma u vezi
"stvaranja Italijana", upadljivo manje entuzijazma pokazalo u vezi davanja glasa tim istim Italijanima u broju veem
od 1 -2 %, sve dok to nije izgledalo sasvim neizbeno.
Ipak, ako je uspostavljanje legitimnosti novih drava i reima bilo relativno neuobiajeno, njeno postavljanje nasuprot izazova populame politike nije bilo takvo. Kao to je
prethodno zabeleeno, taj izazov je bio uglavnom predstavljen, pojedinano ili u kombinaciji, nekad povezanom, nekad meusobno kompetitivnom, politikom mobilizacijom
masa kroz religiju, klasnu svest i nacionalizam ili bar ksenofobiju. Politiki, ovi izazovi nali su svoj najvidljiviji izraz u
glasanju, i bili u tom periodu neodvojivo povezani ili sa postojanjem, ili sa borbom za masovno pravo glasa, zapoetom, protiv oponenata koji su se do tada uglavnom povukli
388
389
390
Erik Hobsbom
u pozadinu. Do 1914. godine, neka forma ekstenzivnog,

ako ne i univerzalnog prava glasa za mukarce, bila je na snaziu Australiji (1901), Austriji (1907), Belgiji (1894), Danskoj
(1849), Finskoj (1905), Francuskoj (1875), Nemakoj
(1871), Italiji (1913), Norvekoj (1898), vedskoj (1907),
Svajcarskoj (1848-1879), Velikoj Britaniji (1867-1884) i
SAD, iako je ono jo uvek samo povremeno kombinovano
sa politikom demokratijom. Ipak, tamo gde ustavi nisu bili
demokratski, samo postojanje masovnijeg glasakog tela
dramatizovao je problem odravanja njegove lojalnosti. Neprekidan uspon socijaldemokratskih glasova u imperijalnoj
Nemakoj nije bio nita manje zabrinjavajui za njene vladare, zbog toga to je Rajhstag u stvari imao veoma malu mo.
Tako su izmiljanjem zvaninih tradicija u periodu 18701914. godine dominirali raireni napredak izborne demokratije i posledina pojava masovne politike. Dominacija
dva modela - i liberalnih konstitucionalnih ustanova i liberalne ideologije - inila je da ova izmiljanja postanu
posebno hitna. Prva nije donela teorijske, nego u najboljem sluaju empirijske barijere protiv izbome demokratije. Svakako, liberalu je bilo teko da ne oekuje prdtezanje graanskih prava na sve graane, ili bar na one mukog pola - pre ili kasnije. Dmga je dostigla svoje najspektakularnije ekonomske trijumfe i dmtvene transformaclje, sistematski se zalaui za individuu protiv institucionalizovanog kolektiviteta, za trini promet (veze novca)
protiv meuljudskih veza, za klasu protiv hijerarhije ranga, za Gesellscbaft protiv Gemainschaft-z.. Ona prema tome sistematski nije uspevala da obezbedi socijalne veze, i
veze vlasti, koje su u ranijim dmtvima uzimane zdravo za
gotovo, i svakako je pripremila njihovo oslabljivanje i uspela u tome. Sve dok su mase ostajale izvan politike, ili bile spremne da slede liberalnu buroaziju, ovo nije stvaralo
Masovna proizvodnja tradicija_________ 391

vee politike tekoe. Ve od 1870-ih godina naovamo,
postajalo je sve jasnije da se mase ukljuuju u politiku i da
se ne mogu osloniti na to da slede svoje voe.
Posle 1870-ih godina, prema tome i skoro sigurno u
vezi sa pojavom masovne politike, vladari i posmatrai pripadnici srednjih klasa - ponovo su otkrili vanost "iracionalnih" elemenata u odravanju celine dmtva i dmtvenog poretka. Kao to je Grejem Valas primetio u "Ljudskoj
prirodi upolitici" (1908): "Ko god se posveti tome da zasnuje svoje politiko miljenje na ponovnom ispitivanju rada
ljudske prirode, mora poeti pokuajem da prevazie tendenciju da preuveliava intelektualnost oveanstva"4. Nova generacija mislilaca nije imala tekoa u prevazilaenju
ove tendencije. Oni su ponovo otkrili iracionalne elemente u individualnoj psihi (Danet, Vilijam Dejms, Frojd), u
socijalnoj psihologiji (Le Bon, Tard, Troter), kroz antropologiju primitivnih naroda ije prakse nisu vie izgledale
kao da uvaju samo tragove detinjstva modemog oveanstva (zar nije Dirkem video elemente itave religije u obredima australijskih aboridina?5), ak i u toj kvintesencijalnoj tvravi ideala ljudskog razuma, klasinom helenizmu
(Frejzer, Komford)6. Intelektualno prouavanje politike i
dmtva bilo je izmenjeno priznavanjem da ta god ljudske
kolektivitete dralo zajedno, to nije bila racionalna kalkulacija njenih pojedinanih lanova.
4 Graham Wallas, Human Nature in the Politics (London,

1908), str. 21.
5Emile Durkheim, The Elementary Forms ofthe Religious Life (London, 1976). Prvo francusko izdanje iz 1912.
6J. G. Frazer, The Golden Bough, III izd. (London, 1907-1930);
F. M. Comfbrd, From Religion to Pbilosophy: A Study of the Origins of the Westem Speculation (London, 1912).
Erik Hobsbom
Na ovom mestu se nee analizirati, ak ni na najpovrniji nain, ovo intelektualno uzmicanje od klasinog liberalizma, u kome su samo ekonomisti propustili da uestvuju7. Njegova veza sa iskustvima masovne politike je
oigledna, ne samo u zemlji gde je buroazija, koja je,
prema Berkovim reima, "grubo strgla ... draperiju ivota
....iluzije koje su inile mo blagom i poslunost liberalnom"8, na potpuno neponovljiv nain, sada se nala ogoIjeno konfrontirana, na kraju, sa stalnom potrebom da vlada sredstvima politike demokratije u senci socijalne revolucije (Pariska komuna). Jednostavno, nije bilo dovoljno
aliti za nestankom starog drutvenog cementa, crkve i
monarhije, kao to je inio post-komunar Ten, nemajui
simpatija ni za jednu ni za drugu9. Bilo je jo manje praktino da se restaurira katoliki kralj, kao to su hteli monarhisti (i sami jedva najbolji predstavnici tradicionalnog
pieteta i vere, kao u sluaju Mara-a). Morala je da se izgradi
altemativna "civilna religija". Potreba za tim bila je jezgro
Dirkemove sociologije, koja predstavlja rad posveenog republikanca ne-socijaliste. Ipak nju su morali da ustanove
pre svega praktini politiari, a ne eminentni mislioci.
Bilo bi neozbiljno pretpostaviti da su se ljudi koji su
vladali Treom republiL. m oslanjali uglavnom na izmiljanje novih tradicija u nameri da dostignu socijalnu stabilnost. Bolje reeno, oni su se oslanjali na vrstu politiku
injenicu da je desnica u stalnoj izbornoj manjini, da socijalno-revolucionarni proletarijat i zapaljivi Pariani mogu
biti stalno nadglasavani od strane nesrazmerno mnogo zastupljenih sela i malih gradova, i da istinska strast republikanskih glasaa sa sela prema francuskoj revoluciji i mrnja prema interesima bogataa obino moe biti ublaena time to bi putevi kroz svaki okmg bili pravilno rasporeeni, to bi bila branjena visoka cena seoskih proizvoda,
i skoro sigurno, tako to bi se odravali niski porezi. Velika - radikalni socijalista znao je na emu je kada je sainio svoje izborno obraanje pozivajui se na duh godine
1789, tavie i godine 1793, kao i na himnu Republike,
sve do vrhunca u kome se zarekao na lojalnost interesima
vinogradara okmga Langdok10.
Pri tome, izmiljanje tradicije je igralo bitnu ulogu u odravanju Republike, ak i samo time to ju je titila podjednako od socijalizma i od desnice. Putem namemog prisvajanja
revolucioname tradicije, Trea republika je ili pripitomila
dmtvene revolucionare (na primer, veinu socijalista) ili ih
je izolovala (na primer, anarhosindikaliste). Sledstveno tome, ona je sada bila sposobna da mobilie ak i veinu svojih
potencijalnih predstavnika na levici u odbranu Republike i
prole revolucije, u zajednikom frontu kiasa koji je redukovao desnicu na stalnu manjinu unutar nacije. Svakako, kako
udbenik Tree republike, Klomerl, razjanjava, osnovna
funkcija desnice bila je da donese neto protiv ega e se dobri republikanci mobilizovati. Socijalistiki radniki pokret
odupro se do odreene mere kooptiranju od strane buroaske Republike; odatle ustanovljavanje godinje komemoracije Pariske komune u Mur de Federe-u (1880), nasuprot in-
392
7 Moe se pretpostaviti da je to bilo zbog toga to su iz svog

vidnog polja mogli da iskljue sve to ne bi moglo da se defmie
kao racionalno maksimizirajue ponaanje; po cenu - posle
1870-ih godina - znatnog suavanja svog predmeta.
8 Edmund Burke, Reflections on the Revolution in France,
izd. Everyman str. 74.
9 J.P. Mayer, Political Thought in the France from the Revolution to th 5,hRepublic (London, 1961), str. 84-88.
393
10
Jean Touchard, La Gauche en France depuis 1900 (Paris,
1977), str. 50.
Erik Hobsbom
stitucionalizacije od strane Republike, oatle takoe zamena nove Internacionale tradicionalnom, ali sada zvaninom
Marseljezom, kao himnom radnikog pokreta za vreme
Drajfusove afere i posebno u vreme kontroverzi oko uea
socijalista u buroaskim vladama (Mileran)11. Opet, radikalniji jakobinski republikanci nastavili su, unutar oficijelnog
simbolizma, da oznaavaju svoju odvojenost od onih umerenih i vladajuih. Agulon, koji je prouavao karakteristino
ludilo za podizanjem spomenika, posebno same Republike,
u periodu od 1875. do 1914. godine, zapravo belei da je u
radikalnijim optinama Marijana imala bar jednu golu dojku, dok je u onim umerenijim bila pristojno odevena12.
Ipak, osnovna injenica je bila da su oni koji su kontrolisali
naine zamiljanja, simbolizam, tradicije Republike, bili ljudi centra, maskirani kao ljudi ekstremne levice: radikalni socijalisti, poslovino "kao rotkvice, spolja crveni, iznutra beli,
i uvek na onoj strani gde je hleb premazan buterom". Kada
su oni prestali da kontroliu bogatstva Republike, od dana
Narodnog fronta, dani Tree republike bili su odbrojani.
Postoji mnogo dokaza da je umerena republikanska
buroazija prepoznala prirodu svog osnovnog politiekog
problema ("nema neprijatelja na levici") od kasnih 1860-ih
naovamo, i otpoela sa njegovim reavanjem im je Republika vrsto uzela vlast13. U terminima izmiljanja tradicije,
tri glavne inovacije su posebno relevantne. Prva je bila raz-
voj sekulamog ekvivalenta crkve - osnovno obrazovanje,

ispunjeno revolucionarnim principima i sadrajima, i voeno od strane sekulamog ekvivalenta svetenstva - ili
moda, uzevi u obzir njihovo siromatvo, monaha - propovednika - institutlija14. Nema sumnje da je ovo bila namerna konstmkcija rane Tree republike, i da, uzimajui
poslovinu centralizaciju francuske uprave, sadraj primnika koji je trebalo ne samo da od seljaka stvori Francuze
nego i od svih Francuza dobre republikance, nije preputen sluaju. Svakako, "institucionalizacija" Francuske revolucije same, u vreme i od strane Republike, bila je prouavana u nekim detaljima15.
Dmgo je bilo izmiljanje javnih ceremonija16. Najvaniji od njih, Dan Bastilje, moe se tano datirati u 1880-u
godinu. On je kombinovao zvanine i nezvanine demonstracije i populame svetkovine - vatromet, igranje na ulici
- u prazniku koji je svake godine potvrivao Francusku
kao naciju iz 1789. godine, u kojem su svaki francuski
mukarac, ena ili dete mogli da uzmu uea. Ipak, dok
je ostavljala mogunost, i teko mogla da izbegne, populame manifestacije koje bi u veoj meri bile vojnog karaktera, njena generalna tendencija bila je da transformie
naslee Revolucije u kombinovani izraz dravne pompe i
moi i uivanja graana. Manje ustaljeni oblik javnog pro-
394
11 Maurice Dommanget, Eugene Pottier, Membre de la Com-
mune et Cbantre de llntemationale (Paris, 1971), gl. 3.

12 M. Agulhon, "Esquisse pour une Archeologie de la Republique; lAllegorie Civique Feminine". Annales ESC, xxviii (1973),
str. 5-34; M.Agulhon, Marianne au Combat: l Imagerie et la
Symbolique Republicanes de 1789 a 1880 (Paris, 1979).
13 Sanford H. EIwitt, Tbe Making of tbe 3rd Republic: Class
andPolitics inFrance, 1868-1884 (Baton Rouge, 1975).
395
14 Georges Duveau, Les Instituteurs (Paris, 1957); J- Ozouf

(prir.),Nousles Maitres d'Ecole: Autobiograpbies d'Instituteurs
de la Belle Epoque (Paris, 1967).
15 Alice Gerard, La Revolution Frangaise: Mytbes et Interpretation, 1789-1970 (Paris, 1970), gl. 4.
16 Charles Rearick, "Festivals in Modem France: The Experience
of the 3rdRepublic",Joumal of Contemporary History, xii, no. 3
(July, 1977),str. 435-460; Rosemonde Sanson, Les 14Juillet, Fete et
ConscienceNationale, 1789-1975 (Paris, 1976), sabibliografijom.
Erik Hobsbom
slavljanja bile su povremene svetske izlobe, koje su Republici davale legitimitet prosperiteta, tehnikog progresa
- Ajfelova kula - i globalnog kolonijalnog osvajanja koje
su se starali da istaknu17.
Trea je bila ve pomenuta masovna proizvodnja javnih spomenika. Moe da se primeti da Trea republika nije - za razliku od drugih zemalja - blagonaklono gledala
na masivne javne zgrade od kojih Francuska jo uvek ima
veliku zaiihu - ipak, velike izlobe ostavile su iza sebe neto od toga u Parizu - niti na vajarske spomenike ogromnih razmera. Glavna karakteristika francuske "statuomanije"18 bila je njena demokratinost. Taj period anticipirao je
onaj kojise odnosio na ratne memorijale posle 1914-1918.
Dve vrste spomenika irile su se zemljom, kroz gradske i
seoske zajednice: zamisao Republike same (u obliku Marijane, koja je sada postala opte poznata) i figure bradatih
graana, kojegod da je lokalni patriotizam izabrao da smatra svojim, prolim ili sadanjim, uvaenim linostima.
Svakako, dok je graenje republikanskih spomenika bilo
ohrabrivano, inicijativa za takve poduhvate bila je preduzimana i cena plaana na lokalnom nivou. Preduzetnici koji
su se brinuli o ovom tritu, omoguili su izbor koji je
odgovarao blagajni svake republikanske komune, od riajsiromanije navie, rangiran od skromnog poprsja Marijane u raznim veliinama, preko cele figure razliitih dimenzija, do postolja i alegorijskih i herojskih dodataka, kojim
je ambicioznije graanstvo moglo da okrui njene noge19.

Bogate celine na Trgu Republike i Trgu nacija u Parizu
predstavljaju ekstremnu verziju ove vrste vajarskih spomenika. Ovakvi spomenici pronalazili su korene Republike pogotovo u njenim seoskim uporitima, i mogu biti smatrani kao vidljiva veza izmeu glasaa i nacije.
Neke druge karakteristike zvanino "izmiljenih" tradicija Tree republike mogu biti uzgred zabeleene. Osim u
formi komemoracije uglednim linostima lokalne istorije,
ili lokalnih politikih manifesta, Trea republika se uvala
istorije. Ovo je delimino, nema sumnje, bilo zbog toga to
je istorija pre 1789. godine (osim moda u sluaju "nos
ancetres les Gaulois") prizivala crkvu i monarhiju, delimino zbog toga to je istorija od 1789- godine bila pre snaga
koja deli nego to ujedinjuje: svaka vrsta - ili bolje stupanj
- republikanizma imao je svoje odgovarajue heroje i nitkove u revolucionarnom Panteonu, kao to pokazuje
istoriografija Francuske revolucije. Partijske razlike bile su
izraene u statuama Robespjera, Miraboa ili Dantona. Za
razliku od Sjedinjenih Amerikih Drava i latinoamerikih
zemalja, Francuska republika, znai, klonila se kulta Oeva nacije. Ona je vie volela opte simbole, uzdravajui se
od korienja tema koje su se odnosile na nacionalnu istoriju ak i na potanskim markama dugo posle 1914. godine, mada su mnoge zemlje (osim Britanije i Skandinavije)
otkrile njihovu zavodljivost od sredine 1890-ih naovamo.
Bilo je svega nekoliko simbola: trobojka (demokratizovana i univerzalizovana u vidu sveane odore gradonaelnika, na taj nain prisutna na svakom graanskom venanju
i drugim ceremonijama), republikanski monogram (RF) i
moto (sloboda, jednakost i bratstvo), Marseljeza i simbol
396
17 O politikim namerama izlobe iz 1889. godine, u. Debora

L. Silverman, "The 1889 Exhibition: The Crisis of Bourgeois Individualism", Oppositions, A Joumal for Ideas and Criticism in Arcbitecture (Spring, 1977), str. 71-91.
18 M. Agulhon, "La Statuomanie et lHistoire", Etbnologie
Frangaise, br. 3-4 (1978), str. 3-4.
19 Agulhon, "Esquisse pour une Archeologie".
397
Erik Hobsbom
Republike i slobode same, koji izgleda da je bio uoblien

u poslednjim godinama Drugog carstva - Marijana. Moemo takoe da primetimo da Trea republika nije pokazivala zvaninu elju za posebno izmiljenim ceremonijama
koje su bile tako karakteristine za Prvu - "stablima slobode", bogovima razuma i ad hoc prazninim slavijima. Nije
trebalo da postoji nijedan drugi zvanini nacionalni dan,
osim 14. jula, niti formalne mobilizacije, procesije ili marevi civilnog graanstva (za razliku od masovnih reima
XX veka, ali takoe i za razliku od Sjedinjenih Amerikih
Drava), nego pre jednostavna "republikanizacija" prihvaenog spoljnog sjaja dravne moi - uniformi, parada,
grupa sviraa, zastava i slino.
Drugo nemako carstvo pravi interesantan kontrast,
posebno od kada se nekoliko optih tema izmiljene tradicije francuskog republikanizma prepoznaje samo po sebi.
Njegov glavni politiki problem bio je dvostruk: kako
obezbediti istorijsku legitimaciju za bizmarkovsku (prusko-malonemaku) verziju ujedinjenja, koja nije imala nikakav legitimitet; i kako se nositi sa velikim delom birakog tela koje bi vie volelo drugaiju soluciju (Velikonemci, antipruski partikularisti, katolici, i iznad svega, socijaldemokrate). Sam Bizmark izgleda da se nije lino uzrtemiravao zbog simbolizma, osim za lino izmiljanje trobojke
koja je kombinovala prusku cmo-belu zastavu sa nacionalistikom i liberalnom cmo-crveno-zlatnom, koju je on eleo da pripoji (1866). Za carski crveno-belo-cmi nacionalni barjak nije uopte bilo prethodnog istorijskog uzora20.
Njegov recept za politiku stabilnost bio je jednostavniji: da

obezbedi podrku (preteno liberalne) buroazije, sprovodei onoliko od svog programa koliko ne bi dovelo u opasnost prevlast Pmske monarhije, armije i aristokratije, da iskoristi potencijalne podele meu razliitim vrstama opozicije i da koliko god je mogue iskljui politiku demokratiju
od uticaja na odluke vlasti. Oigledno nepomirljive gmpe
koje se nisu mogle podeliti - posebno katolici, a naroito
postlasalijanski socijal-demokrati - ostavili su ga donekle
u nedoumici. U stvari, on je bio poraen u svojim frontalnim konfrontacijama sa oboma. Ima se utisak da ovaj staromodni konzervativni racionalista, kolikogod briljantan u
vetini politikog manevrisanja, nikad nije na zadovoljavajui nain razreio tekoe politike demokratije, kao neega to je razliito od politike istaknutih linosti.
Izmiljanje tradicija Nemakog carstva je prema tome
prvenstveno povezano sa vremenom Vilhelma II. Njegovi
ciljevi su bili dvostmki: da uspostave kontinuitet izmeu
Dmgog i Prvog nemakog carstva, ili uoptenije, da uspostave novo carstvo kao realizaciju sekulamih nacionalnih
398
20
Whitney Smith, Flags tbrough the Ages (New York, 19
str. 116-118. Nacionalistiko cmo-crveno-zlatno izgleda da se pojavilo iz studentskog pokreu post-napoleonovskog perioda, ali je jasno ustanovljeno kao zastava nacionalnog pokreta 1848. godine.
399
Otpor Vajmarskoj republici sveo je nacionalnu zastavu na partijski

barjak-zaista, milicija Socijal-demokratske partije smatrala ju je za
ono to je njen naziv govorio ("Reichhsbanner"), dok je antirepublikanska desnica bila podeljena izmeu zastave carstva i nacionalsocijalistike zastave, koja nije potovala tradicionalnu trobojku,
verovatno zbog njenih asocijacija sa XIX-vekovnim liberalizmom,
pa tako i kao nedovoljno indikativnom za radikalni raskid sa prolou. Meutim, ona je zadrala osnovni raspored boja Bizmarkovog carstva (cmo-belo-crveno), naglaavajui crveno, do sada simbol socijalistikog i radnikog pokreta. I Federalna i Demokratska
Republika vratile su se bojama iz 1848. godine, prva bez dodataka,
druga sa odgovarajuim amblemom, koji je predstavljao adaptaciju osnovnog modela komunistikog i sovjetskog srpa i ekia.
400
Erik Hobsbom
tenji nemakog naroda; i da naglase specifina istorijska

iskustva koja su vezivala Prusku i ostatak Nemake u izgradnji novog Carstva 1871. godine. Oboje je potom zahtevalo sjedinjavanje pruske i nemake istorije, emu su se
patriotski nastrojeni carski istoriari (posebno Trajke)
posvetili izvesno vreme. Najvea tekoa u dostizanju ovih
ciljeva bila je pre svega ta to je bilo teko da se istorija
Svetog Rimskog carstva nemake nacije uklopi u neki od
devetnaestovekovnih nacionalistikih modela, i drugo, da
njena istorija ne sugerie da je ishod 1871. godine bio
istorijski neizbean, pa ak ni da je bio verovatan. Ono bi
moglo da se povee sa modemim nacionalizmom samo pomou dva sredstva: pomou koncepta sekularnog nacionalnog neprijatelja nasuprot kome je nemaki narod definisao
svoj identitet i borio se da dostigne dravno jedinstvo; i pomou koncepta osvajanja, ili kulturne, politike i vojne supremacije, ime je nemaka nacija, razasuta po velikim delovima dmgih drava, uglavnom u Centralnoj i Istonoj
Evropi, mogla da trai pravo da bude ujedinjena u jednu veliku nemaku dravu. Dmgi koncept nije bio onaj koji se
Bizmarkovo carstvo, posebno "mali Nemac", tmdilo da naglasi, iako je sama Pmska, kao to njeno ime nagovetava,
bila istorijski stvarana uglavnom ekspanzijom u slovenske
i baltike krajeve, izvan granica Svetog Rimskog carstva.
Zgrade i spomenici bili su najvidljivija forma uspostavljanja nove interpretacije nemake istorije, ili pre fuzije
izmeu starije romantine "izmiljene tradicije" nemakog
nacionalizma pre 1848. godine, i novog reima: najsnaniji
simboli bili su oni gde je fuzija dostignuta. Tako, masovni
pokret nemakih gimnastiara, liberalnih i velikonemakih
pre 1860-ih, bizmarkovskih posle 1866. godine, i eventualno pan-germanskih i antisemitskih, prigrlio je zduno tri
spomenika ija inspiracija u osnovi nije bila zvanina: spo-
Masovna proizvodnja tradicija_________401

menik Arminu Keruzijancu u Teutoburkoj umi (veim
delom sagraen ve 1838-1846, a otkriven 1875 godine);
spomenik Nidervaldu na Rajni, kao seanje na ujedinjenje
Nemake 1871. godine (1877-1883); i memorijal povodom
stogodinjice lajpcike bitke, kojije 1894. inicirala Nemaka
patriotska liga za podizanje spomenika bitci naroda Lajpciga, a koji je otkriven 1913. godine. S dmge strane, izgleda da
oni nisu pokazali nikakav entuzijazam prema predlogu da
pretvore spomenik Vilhelma I na planini Kifhojzer, na mestu gde narodni mit tvrdi da bi car Fridrih Barbarosa mogao
ponovo da se pojavi, u nacionalni simbol (1890-1896), niti neku posebnu reakciju na pravljenje spomenika Vilhelmu I i Nemakoj na mestu gde se spajaju Rajna i Mozel
("Deutsches Eck" ili nemaki ugao), to je bilo upravljeno
protiv francuskih zahteva za levom obalom Rajne21.
Ostavljajui ovakve varijacije po strani, masa graditeljskih i vajarskih spomenika koja je podizana po Nemakoj u
ovom periodu bila je primetno velika, i omoguila bogaenje arhitektama i skulptorima koji su bili dovoljno prilagodljivi i kompetentni22. Meu onima koji su izgraeni ili planirani samo 1890-ih godina, moemo da pomenemo novu
zgradu Rajhstaga (1884-1894), sa razraenim istorijskim
predstavama na fasadi, ve pominjani spomenik na Kifhoj21 Hans-Georg John, Politic und Tumen: die deutsche Tttrnerschaft als nationale Betvegung im deutschen Kaiserreich
von 1871-1914 (Ahrensberg bei Hamburg, 1976), str. 41 i dalje.
22 "Sudbina je odredila da on, nasuprot svojoj prirodi, treba
da postane monumentalni skulptor, koji je trebalo da slavi carsku ideju Vilhelma II, u ogromnim spomenicima od bronze i kamena, likovnim jezikom i prenaglaenim patosom." Ulrich Thieme and Felix Becker, Mlgemeines Lexikon der bildenden Kiinstler von der Antike bis zur Gegentvar (Leipzig, 1907-1950), iii,
str. 185. Videti i opte odrednice pod Begas, Schilling, Schmitz.
Erik Hobsbom
zeru (1890-1896), nacionalni spomenik Vilhelmu I - sa jasnom tendencijom da se zvanino smatra ocem nacije
(1890-1897), spomenik Vilhelmu I na Porta Vestfalici
(1892), spomenik Vilhelmu I na Nemakom uglu (18941897), izuzetna Valhala Hoencolerskih prineva na "Aveniji
Pobede" (Siegesallee) u Berlinu (1896-1901), mnotvo statua Vilhelma I u nemakim gradovima (Dortmund 1894,
Visbaden 1894, Prenclau 1898, Hamburg 1903, Hale 1901),
i, neto kasnije, itav niz Bizmarkovih spomenika, koji su
uivali mnogo iskreniju podrku meu nacionalistima23.
Sveano otkrivanje jednog od ovih spomenika predstavljalo je prvu priliku za korienje istorijskih tema na potanskim markama Carstva (1899).
Ovo nagomilavanje zidarskih i vajarskih spomenika
upuuje na dva komentara. Prvi se tie izbora nacionalnog
simbola. Dva takva su bila na raspolaganju: "Germanija",
nedovoljno odreena, ali primereno vojnikog duha, koja
nije igrala zapaenu ulogu u vajarstvu, ali se od poetka
ekstenzivno pojavljivala na potanskim markama, poto
nijedna pojedinana predstava dinastije nije do tog momenta mogla da predstavlja Nemaku kao celinu; i figura
"Nemca Mihela", koja se u stvari pojavljuje u podreenoj
ulozi na Bizmarkovom spomeniku. On pripada zanimljivim predstavama nacije, ne kao zemlje ili drave, nego
kao "naroda", koji je poeo da animira demotski politiki
jezik devetnaestovekovnih karikaturista i imao nameru
(kao u sluaju Dona Bula i Jenkija, ali ne i u sluaju Marijane - zamiljene slike Republike) da izrazi nacionalni karakter kako je on vien od strane samih pripadnika nacije.
Njihovo poreklo i rana istorija su u tami, pa ipak, kao i nacionalna himna, oni se skoro sigurno mogu nai u osam-
naestovekovnoj Britaniji24. Poenta u vezi "Nemca Mihela" je

da je njegova slika naglaavala i nevinost i priprostost tako
rado iskoritavanu od strane lukavih stranaca, i fiziku snagu koju je on mogao da prikupi da osujeti njihove podvale i pobede, kad se konano probudi. Zamiljanje Mihela
izgleda da je u sutini bilo usmereno protiv stranaca.
Drugi se tie presudnog znaaja bizmarkovskog ujedinjenja Nemake kao jedinog nacionalnog istorijskog iskustva koje je bilo zajedniko graanima novog Carstva, uzimajui u obzir da su sve ranije zamisli Nemake i nemakog ujedinjenja bile na jedan ili drugi nain "velikonemake". I, unutar ovog iskustva, francusko-nemaki rat je bio
od najveeg znaaja. U meri u kojoj je Nemaka imala
(kratku) "nacionalnu" tradiciju, nju su simbolizovala tri
imena: Bizmark, Vilhelm I i Sedan.
Ovo je jasno pokazano kroz izmiljene ceremonije i rituale (takoe uglavnom pod Vilhelmom II). Tako, hronika
jedne gimnazije belei ne manje nego deset ceremonija izmeu avgusta 1895. i marta 1896. godine, koje su obeleavane u znak seanja na dvadeset petu godinjicu francusko-pruskog rata, ukljuujui bogate komemorativne ceremonije u znak seanja na bitke u ratu, proslave carevog
roendana, zvaninu primopredaju portreta carevia, iluminacije i javna obraanja povodom razvoja imperijalne
ideje (Kaiseridee) za vreme rata, u vezi karaktera dinastije
Hoencolera, i tako dalje25.
402
23 John, op. cit., Nipperdey, "Nationalidee", str. 577 i dalje.
403
24 J.Surel, "La Premiere Image de John Bull, Bourgeois Radical, Anglais Loyaliste (1779-1815)", Le Mouvement Social, cvi
(Jan-Mar. 1979), str. 65-84; Herbert M. Atherton, PoliticalPrints
in the Age of Hogartb (Oxford, 1974), str. 97-100.
25 Heinz Stallman, Das Prinz-Heinrichs-Gymnasium zu Schoneberg, 1890-1945 Geshichte einer Schuie (Berlin, n.d. [1965]).
404
Erik Hobsbom
Detaljni opis jedne ovakve ceremonije moe da rasvetli

njen karakter. Posmatrani od strane roditelja i prijatelja, deaci su marirali u kolskom dvoritu, pevajui "Wacht am
Rhein" (nacionalnu pesmu, najdirektnije identifikovanu sa
neprijateljstvom prema Francuzima, iako, zanimljivo, ona
nije bila ni pruska ni nemaka nacionalna himna)26. Oni su
se rasporeivali licem prema predstavnicima svakog razreda koji su drali zastave ukraene hrastovim liem, koje su
bile kupljene od novca sakupljenog u svakom razredu.
(Hrastovo lie, koje je u vreme Hitlera oznaavalo najviu
klasu vojnog odlikovanja - prigodan nemaki ekvivalent latinskog lovora - jo uvek je uvalo uspomenu na tevtonski
germanski folklor, nacionalizam i vojnike vetine). Predvodnik deaka prikazao je ove barjake upravitelju kole koji
se zatim obratio skupu govorei na temu slavnih dana pokojnog Vilhelma I i zatraio da se tri puta zvoni u ast vladajueg monarha i njegove carice. Deaci su zatim marirali pod svojim barjacima. Jo jedan govor od strane
upravnika je sledio, pre nego to je posaen "carski hrast"
(Kaiserreiche) uz pratnju horskog pevanja. Dan se zavrio
izletom u Grinvald. Sve ove aktivnosti bile su samo uvod u
26
Zvanina nemaka nacionalna himna u stvari nije postojal
Od tri pesme koje su bile u konkurenciji, "Heil Dir Im Siegerkranz"
(na melodiju "Boe spasi kralja"), poto se najvie povezivala sa
pruskim carem, izazivala je najmanje nacionalnog vrenja. "Straa
na Rajni" i "Deutschland Uber Alles" smatrane su jednakima do
1914. godine, ali postepeno se "Deutschland" vie uklapala u ekspanzionistiku imperijalnu politiku, i preovladala nad "Straom",
ije su asocijacije bile isto antifrancuske. Meu nemakim gimnastiarima oko 1890. godine, prva himna bila je dvostruko popularnija, tako da je njihov pokret bio posebno gnevan na "Strau", za
koju je traio da se izvodi samo instrumentalno. John, op.cit., str.
38-39.

pravu komemoraciju Sedanovog dana, dva dana kasnije, i
svakako u kolsku godinu, ire naglaenu ritualnim okupljanjima, verskim i svetovnim27. Iste godine, imperijalni
dekret objavio je stvaranje Siegesallee, povezujui je sa
dvadesetpetogodinjicom francusko-pruskog rata, koji je
bio predstavljen kao ustanak nemakog naroda "kao jednog oveka", iako "sledei glasove svojih prineva", da "odbiju spoljnu agresiju i dostignu jedinstvo otadbine i obnovu Rajha u slavnim pobedama" (kurziv moj)28. Siegesallee,
setiemo se, predstavljao je iskljuivo prineve Hoencolera
unazad sve do dana Margrevsa od Brandenburga.
Uporeenje izmeu francuskih i nemakih inovacija je
pouno. Oba sluaja naglaavaju inove osnivanja novog
reima - Francusku revoluciju u njenoj najmanje jasnoj i
kontroverznoj epizodi (Bastilja) i francusko-pruski rat. Sa
izuzetkom ovog dogaaja od istorijskog znaaja, Francuska Republika se uzdravala od istorijske retrospektive,
isto toliko upadljivo koliko joj se Nemako carstvo preputalo. Od kad je revolucija ustanovila injenicu postojanja, prirodu i granice francuske nacije i njenog patriotizma, Republika je mogla da se ogranii na to da ih priziva
u svest svojih graana pomou nekoliko oiglednih simbola - Marijane, trikolora, Marseljeze i slino - snabdevajui ih malim ideolokim egzegezama, razraenim za siromane graane na oiglednim, iako ponekad samo teorijskim, koristima od Slobode, Jednakosti i Bratstva. Poto
"nemaki narod" pre 1871. godine nije bio politiki definisan ili ujedinjen, a njegov odnos prema novom Carstvu
(koje je iskljuivalo njegove velike delove) nije bio jasan,
identifikacija je simboliki ili ideoloki morala da bude
27 Stallmann, op.cit, str. 16-1928 R.E. Hardt, Dir Beine der Hobenzollem (E. Berlin, 1968).
406
Erik Hobsbom
______ 407
kompleksnija i - sa izuzetkom dinastije Hoencolera, armije i drave - manje precizna. Odatle mnogostrukost izvora, poevi od mitologije i folklora (nemaki hrast, car Fridrih Barbarosa), preko saetih stereotipnih karikatura, do
definicije nacije preko toga ko su njeni neprijatelji. Kao i
mnogi drugi narodi koji su se oslobodili, "Nemaka" je
najlake definisana onim protiv ega je bila.
Ovim moe da se objasni najoigledniji propust u "izmiljenim tradicijama" Nemakog carstva: njihov neuspeh da
umire socijaldemokrate. Istina je da je Vilhelm II u poetku voleo da se predstavlja kao "socijal-imperator" i da je
napravio jasan raskid sa Bizmarkovom politikom zabranjivanja stranke. Ipak se iskuenje da se socijalistiki pokret
prikae kao anti-nacionalni ("vaterlandslose Gesellen") pokazalo suvie snanim da bi mu se odolelo, i socijalisti su
bili sistematinije iskljuivani iz dravnih slubi (ukljuujui, prema posebno usvojenom zakonu, slubu u viem obrazovanju) nego to su to, na primer, bili u Habsburkoj monarhiji. Nema sumnje da su dve politike glavobolje carevine bile znaajno umanjene. Vojnika slava i mo, isto kao i
retorika nemake veliine razoruale su "velike Germane" ili
pan-Germane, koji su sada bili sve vie odvojeni od svojih liberalnih ili ak demokratskih izvora. Ako je uopte trebalo
da dostignu svoje ciljeve, to je bilo putem nove Carevine, ili
nikako. Katolici nisu predstavljali ozbiljan problem, to je
postalo jasno kad je Bizmarkova kampanja protiv njih obustavljena. Meutim, sami socijaldemokrati, napredujui na
oigledno neizbean nain prema veinskom statusu u Carevini, inili su politiku snagu koja bi, ako se upravljamo
prema primerima drugih zemalja ovog perioda, morala da
pomeri nemaki Parlament u pravcu fleksibilnijih stavova.
Ipak, u naciji ije je samoodreenje u tako velikoj meri
zavisilo od njenih neprijatelja, spoljnih i unutranjih, ovo
nije bilo potpuno neoekivano29; tavie s obzirom da je po

definiciji antidemokratska, vojna elita je predstavljala mono sredstvo za asimilovanje srednje klase u status vladajue
klase. Ipak, izbor socijaldemokrata, i, manje formalno, Jevreja, kao unutranjih neprijatelja, imao je dodatnu prednost, jer nacionalizam Carstva nije bio u stanju da ga eksploatie do kraja. On je omoguio demagoki poziv protiv kako
liberalnog kapitalizma, tako i protiv proleterskog socijalizma, koji je mogao da mobilie velike mase niih srednjih
slojeva, zanatlija i seljaka, koji su oseali pretnju od oboje,
pod zastavom "nacije".
Paradoksalno, najdemokratskija, i, kako teritorijalno, tako i po Ustavu, jedna od najjasnije definisanih nacija, suoila se sa problemom nacionalnog identiteta u izvesnom smislu slinom sa imperijalnom Nemakom. Osnovni politiki
problem SAD, kada je mogunost secesije bila otklonjena,
bio je kako asimilovati heterogenu masu - do kraja perioda
koji posmatramo, prilivom Ijudi je bilo skoro nemogue
upravljati - stanovnika koji su bili Amerikanci, ne po roenju, nego po useljenju. Amerikance je trebalo stvoriti. Izmiljene tradicije SAD u ovom periodu su prvenstveno stvarane da dostignu ovaj cilj. S jedne strane, imigranti su ohrabrivani da prihvate rituale kojima se obeleavala istorija nacije -Revolucija i Oevi nacije (4. juli) i protestantsku anglosaksonsku tradiciju (Dan zahvalnosti) - to su oni zaista i radili, pa su ovo sada postali praznici i prilike za javno i privatno proslavljanje30 (obmuto, "nacija" je apsorbovala kolek29 H.-U. Wehler, Das deutsche Kaiserreich 1871-1918 (Gottingen, 1973), str. 107-110.
30 Istorija ovih praznika treba tek da se napie, ali izgleda jasno da su oni mnogo vie institucionalizovani na nacionalnom nivou u poslednjoj treini XIX veka. G. W. Douglas, Americatt Book
408
Erik Hobsbom
tivne rituale imigranata - Dan Sv. Patrika, i kasnije, Kolumbov dan - u strukturu amerikog ivota, uglavnom kroz snane asimilacione mehanizme municipalne i dravne politike). S druge strane, obrazovni sistem je transformisan u mainu za politiku socijalizaciju takvim sredstvima kao to je
oboavanje amerike zastave, koje se, kao dnevni ritual u dravnim kolama rairilo od 1880-ih naovamo31. Koncept
amerikanizma kao ina izbora - odluka da se naui engleski,
da se podnese molba za dravljanstvo - i izbor specifinih
uverenja, inova i oblika ponaanja, uveli su odgovarajui
koncept ne-amerikanstva. U zemljama koje nacionalnost
definiu egzistencijalno mogu da postoje Englezi i Francuzi
- nepatriote, ali njihov status Engleza i Francuza ne moe
da bude u pitanju, sve dok oni takoe ne mogu da se definiu kao stranci (meteques). Ipak, u SAD, kao i u Nemakoj, neamerikanstvo ili vaterlandslose baca sumnju na
stvarni status te osobe kao lana nacije.
Kao to se moglo oekivati, radnika klasa je predstavljala najvei i najvidljiviji deo tih sumnjivih lanova nacionalne
zajednice; time sumnjivijih to su u SAD oni stvarno mogli
da budu klasifikovani kao stranci. Mase novih imigranata bile su radnici; obmuto, bar do kraja 1860-ih godina, ispostavlja se da je veina radnika u bukvalno svim veim gradovima zemlje roena izvan nje. Nije jasno da li je koncept neamerikanstva, koji moe da se prati unazad bar do 1870-ih
ofDays (New York, 1937); Elizabeth Hough Sechrist, Red Letter

Days: A Book ofHoliday Customs (Philadelphia, 1940).
31
R. Firth, Symbols, Public and Private (London, 1973),
358-359; W. E. Davies, Patriotism onParade: TbeStory ofVeterans
andHereditary Organisations inAmerica 1783-1900 (Cambridge
Mass., 1955), str. 218-222; Douglas,op. cit., str. 326-327.

godina32, bio u veoj meri reakcija stanovnitva roenog u
Americi protiv stranaca, ili anglosaksonskih protestantskih
srednjih klasa protiv radnika koji se nisu tu rodili. U svakom
sluaju, on je uveo unutranjeg neprijatelja od koga je dobar Amerikanac mogao da brani svoje amerikanstvo, ne na
poslednjem mestu, pomou preciznog izvoenja formalnih
ili neformalnih rituala, i odbrane svih uverenja konvencionalno i institucionalno ustanovljenih kao karakteristike dobrih Amerikanaca.
Moemo se malo detaljnije pozabaviti izmiljanjem dravnih tradicija u dmgim zemljama u istom tom periodu.
Monarhije su, iz oiglednih razloga imale tendenciju da ih
poveu sa kmnom, i u ovom periodu vidi se da poinju vebe odnosa sa javnou koje su usredsreene na kraljevske
ili carske rituale, koji su sada dobili porodini karakter. To
je umnogome olakano srenim otkriem - ili moda bolje
da kaemo izmiljanjem - jubileja ili ceremonije godinjice.
Njegova novina je zapravo obeleena u Novom engleskom
reniku^. Vrednost godinjica u pogledu panje koja im je
u javnosti pridavana jasno se pokazuje u vreme kada se pojavljuju prva izdanja potanskih maraka sa istorijskim ili slinim predstavama; one su bile vrlo esto zastupljene, kao to
32 Zahvalan sam profesoru Herbertu Gutmanu za ovaj uvid.

33 "Jubilej", osim u biblijskom smislu, prethodno je bio prosto
pedeseta godinjica. Nema znakova pre krajaXIXveka da su stogodinjice, iliviestruke stogodinjice, a jo manje godinjice za periode krae od pedeset godina predstavljale priliku za javno proslavljanje. Noviengleski renik [New English Dictionary] (1901)
navodi pod "jubilej" - "posebno uestalo u poslednje dve decenije XIX veka odnosi se na dva 'jubileja' kraljice Viktorije" 1887. i
1897. godine, vajcarski jubilej Udruenja pota 1900. godine, i
druge proslave", v. str. 615.
410
Erik Hobsbom
pokazuje tabela 1. Potanske marke su, pored novca, bile

najuniverzalnija forma javnog predstavljanja.
ska slavlja u ovoj zemlji, a i drugde. ak i najtradicionalistikije dinastije - Habsburzi 1908, Romanovi 1913- godine, otkrili su prednosti ove vrste publiciteta. Ona je bila nova sve
dotle dok je bila usmerena prema publici, za razliku od tradicionalnih kraljevskih ceremonija osmiljenih da simboliziraju odnos vladara prema boanskoj sili i njegov poloaj
na vrhu hijerarhije plemstva. Posle Francuske revolucije,
svaki monarh je morao, pre ili kasnije, da naui da se promeni od nacionalnog ekvivalenta "Kralja Francuske" u "Kralja Francuza", znai da ustanovi direktan odnos sa kolektivitetom njegovih / njenih podanika, koliko god nisko oni
bili. Iako je mogunost izbora stila "buroaske monarhije"
bila otvorena, izgleda da su nju birali samo kraljevi skromnijih zemalja, koje su elele da odre takvu sliku o sebi Holandija, Skandinavija - iako su ak i neki od vladara iji
je poloaj u najveoj meri zasnovan na boanskoj milosti
- pre svega car Franc Jozef - izgleda zamiljali svoju ulogu
kao vrednog inovnika koji ivi u spartanskim uslovima.
Tehniki nije bilo uoljive razlike izmeu politike upotrebe monarhije za ciljeve jaanja vladara koji su trenutno
na vlasti (kao u carstvima Habsburga i Romanova, a moda i
u indijskim carstvima) i izgraivanja simbolike funkcije
krunisanih glava u pariamentamim dravama. Oba su se
oslanjala na eksploataciju osobe vladara sa ili bez dinastikih predaka, na nerazraenu ritualnu situaciju sa srodnim
propagandnim aktivnostima i irokim ueem naroda, i, ne
na poslednjem mestu, osvajanje publike koja je bila raspoloiva za zvaninu indoktrinaciju kroz obrazovni sistem.
Oba su od vladara napravila fokus jedinstva njegovog naroda ili naroda, simbolikog predstavnika slave i veliine zemlje, njene itave prolosti, i kontinuiteta sa sadanjou
koja se menja. Ipak, inovacije su bile u veoj meri nameme i
sistematske tamo gde je, kao na primer u Britaniji, oivlja-
TABELA 1. Prva upotreba potanskih maraka sa

istorijskom temom pre 1914. godine34
Zemlja
Prva
Prvapotanska
potanska
markasa
marka istorijskomtemonl
Austrougarska
1850
Belgija
Bugarska
Nemaka
Grka
Italija
1849
1879
1872
1861
1862
1910-1911
Holandija
1852
1906
Portugalija
1852
1894
Rumunija
1865
1906
Rusija
1858
1905,1913
Srbija
1866
1904
Spanija
1850
1905
vajcarska
1850
1907
1908
1914
19 0 1
1899
1896
Jubilej ili
posebna prilika
1
^
Sezdesetogodinjica
Francajozefe
Rat (Crveni krst)
Godinjica ustanka
Otkrivanje spomenika
Olimpijske igre
Godinjice
De Rojterova tristogodinjica
Petstogodinjica
Pomorca Anrija
etrdeset godina
vladavine
Ratno milosre,
tristogodinjica
Godisnjica dinastije
Tristogodinjica
Don Kihota
---
Skoro sigurno, jubilej kraljice Viktorije iz 1887. godine,

ponovljen deset godina kasnije s obzirom na njegov oigledan uspeh, inspirisao je sledee prilike za kraljevska ili car34
Izvor: Stamps of the World 1972: A Stanley Gibbons Ca
logue (London, 1972).
411
Erik Hobsbom
vanje kraljevskog ritualizma bilo vieno kao nuna protivtea opasnostima populame demokratije. Badot je ve prepoznao vrednost politike razlike, i "uzviene", za razliku od
"efikasnih", delova ustava u danima Drugog reformskog
akta. Stari Dizraeli, za razliku od onog mladog, nauio je
da koristi "potovanje prestola i onog ko ga zauzima" kao
"snaan instrument moi i uticaja" i do kraja Viktorijine
vladavine priroda tog instrumenta je dobro shvaena. E.
D. K. Bodli napisao je o krunisanju kralja Edvarda VII:
katolicizam i razliiti oblici nacionalizma bili su bolno svesni

znaaja rituala, ceremonije i mita, ukljuujui, naravno, i
mitoloku prolost. Znaaj izmiljenih tradicija je jo izraeniji kada se (one) pojavljuju u racionalistikim pokretima koji su inae bili, moe se rei, prema tim tradicijama
prilino neprijateljski, i kojima je nedostajala serijski proizvedena simbolika i ritualna oprema. Zato najbolji nain
da se prouava njihovo pojavljivanje predstavlja jedan
ovakav sluaj - sluaj socijalistikih radnikih pokreta.
Najvaniji meunarodni ritual takvih pokreta, 1. maj
( 1 8 9 0 ), spontano se razvio u iznenaujue kratkom periodu. U poetku, on je bio osmiljen kao jedan simultani
jednodnevni trajk i demonstracije sa zahtevom za osmoasovni radni dan, utvren na datum koji je ve nekoliko
godina povezivan sa ovim zahtevom u SAD. Izbor ovog datuma je svakako u Evropi prilino pragmatian. On verovatno nije imao ritualni znaaj u SAD gde je "Praznik rada"
ve bio ustanovljen krajem leta. Pretpostavlja se, ne bez
osnova, da je on bio utvren tako da koincidira sa Danom
kretanja, tradicionalnim datumom kojim su se zavravali
ugovori o unajmljivanju radne snage u Njujorku i Pensilvaniji36. Iako je ovo, kao i slini ugovorni periodi tamo
gde se odravala tradicionalna evropska zemljoradnja, originalno predstavljalo deo simboliki ispunjenog godinjeg
ciklusa preindustrijske radne godine, njegova povezanost
sa industrijskim proletarijatom bila je oigledno sluajna.
Nikakva posebna forma demonstracija nije bila predviena od strane nove radnike i socijalistike internacionale.
Koncept radnikih svetkovina ne samo to nije pomenut u
izvomoj odluci tog tela (1889- godine) nego su ga razni
412
"Korienje od strane ostraenih, a ipak praktinih ljudi, antikog

obreda da bi se obeleio modemi sjaj carstva, prepoznavanje tradicionalne krune od strane slobodne demokratije, kao simbola irom sveta rasprostranjene dominacije njihove rase, predstavlja ne
prostu pompu, nego dogaaj od najveeg istorijskog interesa."35
Slava i veliina, bogatstvo i mo, mogu simboliki da se
podele sa siromanima kroz linosti kraljevske porodice i
njihove rituale. to vea mo, neko bi mogao da primeti,
to manje atraktivna buroaska opcija za monarhiju. I, moemo da prizovemo u pamenje da je u Evropi monarhija
ostala univerzalna forma drave izmeu 1870. i 1914. godine, osim u sluaju Francuske i Svajcarske.
x
II
Najuniverzalnije politike tradicije izmiljene u ovom
periodu bile su dostignue drava. Meutim, uspon organizovanih masovnih pokreta koji su traili poseban ili ak altemativan status u odnosu na dravu, vodio je do slinih
razvojnih procesa. Neki od ovih pokreta, posebno politiki
35
J. E. C. Bodley, The Coronation ofEdvard VII: A Chapter
European andImperialHistory (London, 1903), str. 153, 201.
413
36
Maurice Dommanaget, Histoire du Premier Mai (Paris,
1953), str. 36-37.
414
Erik Hobsbom
borbeni revolucionari aktivno odbacivali na ideolokim

osnovama.
Ipak, izbor datuma tako snano ispunjenog simbolizmom stare tradicije potvrdio se kao znaajan, ak iako je kao to Van Genep pretpostavlja - u Francuskoj antiklerikalizam radnikog pokreta pruio otpor ukljuivanju tradicionalnih narodnih praksi u njihovu proslavu Prvog maja37.
Od poetka je ta prilika privlaila i apsorbovala ritualne i
simbolike elemente, posebno one vezane za kvazireligijske
ili numinozne proslave ("Maifeier"), to je predstavljalo praznik u oba smisla te rei (Engels, osvrui se na njega kao na
"demonstracije", koristi izraz "Feier", od 1893. godine.38
Adler je prepoznao ovaj element u Austriji od 1892, a Vandervelde u Belgiji od 1893- godine). Andrea Kosta je to koncizno izrazio za Italiju (1893. godine): "Katolici imaju Uskrs;
stoga e radnici imati svoj sopstveni Uskrs."39 Postoje takoe
rei osvrti na Vitsun. Neobino sinkretina prvomajska propoved iz arlroa (Belgija), preivljava od 1898. godine pod
zajednikim epigrafima "Proleteri svih zemalja ujedinite se"
i 'VoIite jedan drugog"40.
Crvene zastave, jedini univerzalni simbol pokreta, od
poetka su bile prisutne, ali u vie zemalja to je bilo i cvee: karanfil u Austriji, crvena (papirna) rua u Nemakoj,
kupina i mak u Francuskoj, kao i glog, simbol obnove, ko-
ji je za kratko vreme usvojen, a zatim zamenjen, od sredine 1900-ih, urevkom, ije su asocijacije bile nepolitike. Malo se zna o ovom jeziku cvea, koji je, sudei takoe po prvomajskim pesmama u socijalistikoj knjievnosti, bio spontano povezan sa ovom prilikom. On je sigurno pogodio osnovnu notu Prvog maja, vremena, obnove,
rasta, nade i radosti (setimo se devojke sa rascvetalom granom gloga, povezanoj u narodnom pamenju sa pucnjavom u Furmijeu, Prvog maja 1891. godine)41. Podjednako,
Prvi maj je igrao veliku ulogu u razvoju nove socijalistike
ikonografije 1890-ih u kojima je, uprkos oekivanog naglaska na borbi, preovladavala nota nade, vere i dolaska svetlije
budunosti - esto izraena metaforom posaene biljke42.
Desilo se da je proslavljanje 1. maja inicirano u vreme izuzetnog rasta i ekspanzije u radnikim i socijalistikim pokretima mnogih zemalja, i svakako ne bi moglo da bude
ustanovljeno u politikoj atmosferi koja je davala manje nade. Drevni simbolizam prolea, koji je sasvim sluajno povezan sa njim, u ranim 1890-im je savreno odgovarao prilici.
On je tako ubrzo bio transformisan u godinju svetkovinu i obred velikog naboja. Godinje ponavljanje uvedeno je
da ispuni zahteve niih slojeva. Time je originalni politiki
sadraj tog trenutka - zahtev za osmoasovnim radnim danom - neizbeno skliznuo u pozadinu, da bi ustupio mesto
sloganima koji su odreene godine privlaili nacionalne
radnike pokrete, ili ee, neodreenim tvrdnjama o prisutnosti radnike klase, ili jo ee, na primer u mnogim la-
37 A. Van Gennep, Manuel de Folklore Frangais I, iv, Les Ceremonies Priodiques Cycliques et Saisonnieres, 2: Cycle de Mai
(Paris, 1949), str. 1719.
38 Engels to Sorge 17 May 1893, in Briefe und Ausztige aus
Briefen an F. A. Sorge u.A. (Stuttgart, 1906), str. 397. Videti i Victor Adler, Aufsatze, Reden und Briefe (Vienna, 1922), i, str. 69.
39 Dommanget, op. cit, str. 343.
40 E. Vandervelde and J. Destree, Le Socialisme en Belgique
(Paris, 1903), str. 417-418.
415
41 Maxime Leroy,LaCoutume Ouvriere (Paris, 1913), i, str. 246.

42 E. J. Hobsbawm, "Man and Woman in Socialist Icono-
graphy", History Worksbop, vi (Autumn 1978), str. 121-138; A.

Rossel, Premier Mai. Quatre-Vingt-Dix ans de Luttes Populaires
dans leMonde (Paris, 1977).
416
Erik Hobsbom
tinskim zemljama, zajednikom seanju na "ikake muenike". Jedini originalni element koji je istrajavao, bio je,
umnogome simultani, internacionalizam demonstracija: u
ekstremnom sluaju Rusije u 1917. godine, revolucionari su
zapravo izneverili svoj sopstveni kalendar da bi proslavljali
svoj 1 . maj kad i ostatak sveta. I svakako, javna parada radnika kao klase inila je sutinu rituala. Bio je to, kako su komentatori zabeleili, ak i meu radikalnim i revolucionarnim godinjicama,jedini praznik koji bi se povezivao sa industrijskom radnikom klasom i ni sa jednom drugom; iako
su - bar u Britaniji - posebne zajednice industrijskih radnika ve pokazivale znake izmiljanja optih kolektivnih predstavljanja sebe kao dela svojih radnikih pokreta. (Duramska rudarska sveanost je odrana prvi put 1871. godine)43.
Kao i svi takvi ceremonijali, to je bilo, ili je postalo, u osnovi
porodino okupljanje u dobrom raspoloenju. Klasine politike demonstracije nisu obavezno bile ovakve. (Ovakav
karakter mogao je jo uvek da se vidi u takvim kasnije "izmiIjenim tradicijama" kao to su nacionalni festivali italijanskih komunistikih novina Unita). Kao i svi takvi festivali, i
ovaj je kombinovao javno i privatno stvaranje dobrog raspoloenja i veselja sa potvrivanjem lojalnosti pokretu koji je
bio osnovni elemenat svesti radnike klase: govornitvO - u
tim danima to due to bolje, jer je dobar govor bio i inspiracija i zabava - zastave, bedeve, slogane i tako dalje. Najvanije, ono je utvrivalo prisustvo radnike klase kroz najo-
snovnije utvrivanje njene moi: uzdravanje od rada. Jer,

paradoksalno, uspeh Prvog maja imao je tendenciju da bude proporcionalan svome povlaenju od konkretnih svakodnevnih aktivnosti pokreta. Taj uspeh je bio najvei tamo
gde su aspiracije socijalista prevladale nad politikim realizmom i proraunom radnikih sindikata, koji su, kao u Nemakoj i Britaniji44, imali tendenciju da daju prednost demonstracijama prve nedelje u mesecu nad jednodnevnim
trajkom na Prvi maj svake godine. Viktor Adler osetljiv na
raspoloenja austrijskih radnika, insistirao je na demonstrativnom trajku, nasuprot savetu Kauckog, i kao posledica toga, austrijski Prvi maj dostigao je neobinu snagu i odjek.45
Tako, kao to smo videli, Prvi maj nije u tolikoj meri formalno izmiljen od strane voa pokreta, koliko je prihvaen i
institucionalizovan s njihove strane na inicijativu njihovih
sledbenika.
Snaga nove tradicije bila je nesumnjivo potovana od
strane njenih protivnika. Hitler, sa svojim izotrenim oseanjem za simbolizam, smatrao je poeljnim ne samo da uvrsti
crvenu radniku zastavu, nego i Prvi maj, preokreui ga u
zvanian "nacionalni dan rada" 1933. godine i potom razblaio njegove proleterske asocijacije46. Moemo, uzgred,
da primetimo, da je Prvi maj sada postao opti praznik rada u EEZ-u.
Prvi maj i slini rituali rada su na pola puta izmeu
"politikih" i "drutvenih" tradicija. One pripadaju prvima
43
Edward Welbourne, TbeMiners Unions of Northumberlan
andDurham (Cambridge, 1923), str. 155; John Wilson, AHistory
of tbe Durham Miners Association 1870-1904 (Durham, 1907),
str. 31, 34, 59; W. A. Moyes, TheBanner Book (Gateshead, 1974).
Ove godinje demonstracije izgleda da su potekle iz Jorkira 1866.
godine.
44Carl Schorske, German Social Democracy, 1905-1917: The

DevelopmentoftheGreatSchism (NewYork, 1965 prir.),str. 91-97.
45 M. Ermers, Victor Adler: Aufstieg u. Grosse einer sozialistischen Partei (Vienna and Leipzig, 1932), str. 195.
46 Helmut Hartwig, "Plaketten zum 1. Mai 1934-39"* Aesthetik
undKommunikation, vii, no. 26 (1976), str. 56-59.
418
Erik Hobsbom
kroz povezanost sa masovnim organizacijama i partijama

koje bi mogle - i svakako imale za cilj - da postanu reimi
i vlast, a drugima zato to su izvorno izraavale radniku
svest o svom postojanju kao posebne klase, koliko god je
ovo bilo neodvojivo od organizacija te klase. Dok su u
mnogim sluajevima kao to je austrijska socijaldemokratija ili britanski rudari - klasa i organizacija postale neodvojive, ne pretpostavlja se da su one identine. "Pokret"
je razvio sopstvene tradicije, koje su delile vode i borbeni
lanovi, ali ne obavezno i glasai i sledbenici; obmuto,
klasa je mogla da razvije svoje sopstvene "izmiljene tradicije" koje su bile i nezavisne od organizovanih pokreta, i, ak,
sumnjive u oima aktivista. Dve od njih, i jedna i dmga
oigledno produkti naeg doba, zasluuju kratak osvrt. Prva je pojava - posebno u Britaniji ali moda istovremeno i
u dmgim zemljama - odevanja kao demonstracije pripadnosti kiasi. Dmga je povezana sa masovnim sportovima.
Nije sluajno da je strip koji je blago satirizovao tradicionalnu muku kultum radnike klase starih industrijskih
zona Britanije (posebno severo-istok) izabrao kao svpj naziv i simbol pokrivalo za glavu koje je stvamo predstavljalo amblem klasne pripadnosti britanskog proletarijata kad
ovaj nije bio na poslu: "Endi Kaket". Slino izjednaavanje klase i kape postojalo je donekle u Francuskoj47, i mogue, u nekim delovima Nemake. U Britaniji, bar ikonografska evidencija navodi na to da se proleteri nisu univerzalno poistoveivali sa kaketom do 1890-ih, ali da je do
47
"Louvrier meme ne porte pas ici la casquette et la blo
primetio je prezrivo il Valez u Londonu 1872., za razliku od klasno svesnih Pariana. Paul Martinez, The French Communard. Refugees inBritain, 1871-1880 (Univ. of Sussex, doktorska disertacija, 1 9 8 1 ), str. 341.

kraja edvardovskog doba - kao to potvruju fotografije
masa koje se razilaze sa fudbalskih utakmica ili velikih mitinga - poistoveivanje bilo gotovo potpuno. Uspon proleterske kape eka svog hroniara. Moemo da pretpostavimo da e ona ili on pronai vezu izmeu njene istorije i
razvoja masovnih sportova, stoga to se ovaj posebni tip
pokrivala za glavu prvo pojavio kao deo sportske odee u
gomjim srednjim klasama. ta god bilo njegovo poreklo,
ono je oigledno postalo karakteristika radnike klase, ne
samo zato to bi pripadnici dmgih klasa, ili oni koji su
imali aspiracija prema takvom statusu, oklevali da budu
pomeani sa proleterima, nego i zato to manuelni radnici
nisu marili da izabem (osim bez sumnje u vrlo formalnim
prilikama) da pokrivaju glave na bilo koji dmgi od mnogih raspoloivih naina. Kejr Hardijev demonstrativni ulazak u parlament sa kaketom ( 1 8 9 2 . godine) pokazuje da
je u tome prepoznat elemenat klasnog potvrivanja48. Nije
nerazumno pretpostaviti da su mase toga bile svesne. U
okvim jednog nedovoljno poznatog naina odevanja, oni
su u poslednjim decenijama XIX i prvoj deceniji XX veka
prilino brzo usvojili obiaj da nose kaket, kao deo karakteristinog obrasca "kulture radnike klase" koji se tada
uobliavao.
Ostaje da se napie odgovarajua istorija proleterskog
naina odevanja u dmgim zemljama. Ovde moemo samo
da zabeleimo da su njene politike implikacije bile jasno
shvaene, ako ne pre 1914. godine, onda svakako izmeu
dva rata, kao to svedoi ovo seanje na prvu nacionalsocijalistiku (zvaninu) prvomajsku paradu u Berlinu 1933. godine:
48
Hardijeva sopstvena kapa. slina lovakoj, predstavlja prelaznu fazu ka mogue univerzalnom, "Endi kaketu".
420
Erik Hobsbom
"Radnici.... su nosili pohabanu, ali istu odeu i takve mornarske

kape kakve su tada bile opti spoljni znak raspoznavanja njihove
klase. Ove kape bile su ukraene neupadljivim kaiem najee
od crnog laka, ali esto zamenjenim konim kaiem sa kopama.
Socijaldemokrate i komunisti nosili su ovaj tip kaia na svojim
kapama, nacionalsocijalisti drugi tip, razdvojen u sredini. Ova
sitna razlika odjednom je zapadala za oko. Banalna injenica da
je vie radnika nego ikad nosilo na svojim kapama razdvojene
kaieve nosila je fatalnu poruku o izgubljenoj bici"49.
fudbal je funkcionisao i na lokalnom i na nacionalnom nivou, tako da je tema dnevnog fudbalskog mea obezbedila zajedniku osnovu za razgovor izmeu praktino bilo
koja dva radnika mukog pola u Engleskoj ili kotskoj.
Priroda fudbalske kulture u ovom periodu - pre nego
to je ona duboko prodrla u urbane i industrijske kulture
dmgih zemalja - jo uvek nije dobro shvaena52. Njena socio-ekonomska stmktura je poznatija. Originalno razvijan
od strane srednjih kiasa u dravnim kolama kao amaterski sport koji izgrauje karakter, on je za kratko vreme
(do 1885. godine) proletarizovan i prema tome profesionalizovan; simbolika prekretnica - koja je prepoznata
kao klasni sukob - bio je poraz Old Etonijansa od strane
Bolton Olimpika u finalu kupa 1883. godine. Sa profesionalizacijom, veina filantropskih i moralizatorskih figura iz
nacionalne elite se povukla ostavivi mkovoenje klubova
u mkama lokalnih biznismena i dmgih uglednih ljudi.
Oni su predstavljali udnu karikatum klasnih odnosa industrijskog kapitalizma, poto su bili poslodavci preteno
proleterskoj radnoj snazi, koja je bila privuena u industriju viim nadnicama, mogunou da postanu sreni
dobitnici pre nego to se penzioniu (zahvaljujui dobrotvomim meevima), ali iznad svega mogunou da se
proslave. Stmktura britanskog fudbalskog profesionalizma
bila je prilino razliita od profesionalizma u sportovima
u kojima su srednje klase i aristokratija uestvovale (kriket) ili su ih kontrolisale (trke) ili od onih gde je narodska
Politika veza radnika i kape u Francuskoj izmeu ratova takoe je ustanovljena (la salopette), ali njena istorija
pre 1914. godine tek eka da bude istraena.
Prihvatanje sportova, posebno fudbala, kao masovnog
proleterskog kulta, ostalo je podjednako nepoznato, ali se
bez sumnje odigralo podjednako brzo50. Ovde je lake ustanoviti vremenski period. Izmeu sredine 1870-ih, najranije,
i sredine ili kasnih 1880-ih, fudbal je zadobio sve institucionalne i ritualne karakteristike koje su nam dan danas poznate: profesionalizam, Liga, kup, sa godinjim hodoaima
vemika koji demonstriraju proleterski trijumf u glavnom
gradu, redovna poseta subotnjem meu, "navijai" i njihova
kultura, ritualno rivalstvo, obino izmeu dve polovine industrijskih gradova ili velikih urbanih zona (Manester Siti i
Junajted, Nots Kaunti i Forest, Liverpul i Everton). tavie za
raziiku od dmgih sportova sa regionalnom ili lokalnom proleterskom bazom - kao to je ragbi unija u Junom Velsu51 49 Stephan Hermlin, Abendlicht (Leipzig, 1979), str. 92.
50 Tony Mason, Association Football and Englisb Sbciety,
1863-1915 (Brighton, 1980).

51 Up. David B. Smith and Gareth W. Williams, Field ofPraise:
Official History of the Welsh Rugby Union, 1881-1981 (Cardiff,
1981 ).
421
52
U drugim zemljama, pionire su predstavljali britanski iseljenici i timovi lokalnih fabrika kojima suupravljali Britanci, ali iako je
jasno da je fudbal do 1914. godine u nekim glavnim gradovima i
industrijskim zonama evropskog kontinenta bio u jednoj meri
naturalizovan, teko da je ve tada bio postao masovni sport.
422
Erik Hobsbom
zabava postala biznis, to je bilo drugo sredstvo bekstva

od sudbine radnike klase; i ono je takoe predstavljalo
model za neke sportove siromanih (boks)53.
Po svoj prilici postojala je tendencija da se fudbaleri biraju od kvalifikovanih, pre nego od nekvalifikovanih radnika54, verovatno za razliku od boksa, sporta koji je regrutovao Ijude iz okruenja u kojima je sposobnost da se vlada sobom bila ili korisna za preivljavanje, na primer u velikim gradskim slamovima, ili je bila deo muke kulture
povezane sa vrstom posla, na primer u rudnicima. Iako je
urbani i radniki karakter fudbalskih masa oevidan55, njihov taan sastav prema godinama ili socijalnom poreklu
nije jasan; niti je jasan razvoj "navijake kulture" i njenih
obiaja; niti mera u kojoj tipini fudbalski entuzijasta (za
razliku od tipinog navijaa na trkama) jeste ili je nekad
bio aktivan igra amater. S druge strane, jasno je da, dok
je za mnoge ljude ove vrste, kao to pokazuju apokrifne
poslednje rai borbenog radnikog aktiviste, vera u Isusa
Hrista, Kajra Hardija i Hadersfild Junajted ila zajedno, organizovani pokret pokazivao je kolektivni nedostatak entuzijazma za ove stvari, kao i za nekoliko drugih nepolitikih aspekata svesti radnike klase. Svakako, za razliku od
centralnoevropske socijaldemokratije, britanski radniki
pokret nije razvio svoje sopstvene sportske organizacije,
sa izuzetkom biciklistikih klubova u 1890-im godinama
ije su veze sa progresivnim nainom miljenja bile zapaene56.

Koliko god malo znali o masovnom sportu u Britaniji,
jo manje znamo o onom na kontinentu. Reklo bi se da je
ovde sport koji je uvezen iz Britanije ostao zabran srednje
klase mnogo due nego u zemlji iz koje je potekao, ali da
su se inae obraanje fudbala radnikoj klasi, zamena amaterskog fudbala srednje klase plebejskim profesionalnim
fudbalom i sve vea masovna urbana identifikacija sa klubovima, razvijali na slian nain57. Najvei izuzetak, nevezan za
takmienja, blii ou biznisu nego aktivnostima na otvorenom prostoru, kao to je rvanje (sumnjiv nemakom gimnastikom pokretu, ali sa irokom popularnom podrkom), bio je biciklizam. Na kontinentu je ovo verovatno
bio jedini moderan masovni sport - o emu svedoi konstrukcija velodroma u velikim gradovima - etiri samo u
53 W. F. Mandle, "The Professional Cricketer in England in

the Nineteenth Century", Labour History (Journal of the Australian Society for the Study of Labour History), xxiii (Nov. 1972),
str. 1-16; Wray Vamplew, The Tutf: A Social and Economic History ofHorse Racing (London, 1976).
54 Mason, op. cit, str. 90-93.
55 Mason, op.cit, str. 153-156.
423
56 Na pamet padaju biciklistiki Klarion klubovi, ali i osnivanje Oadbi biciklistikog kluba, od strane radikalnog lokalnog lovokradice, radnikog aktiviste i optinskog savetnika. Priroda
ovog sporta - kojeg su u Britaniji tipino upranjavali mladi
amateri - bila je prilino razliita od masovnog proleterskog
sporta. David Prynn, "The Clarion Clubs, Rambling and Holiday
Associations in Britain since the 1890s, Joumal of Contemporary History, xi, br. 2 i 3 (July 1976), str. 65-77; anon., "The Clarion Fellowship", Marx Memorial Library Quarterly Bulletin,
lxxvii (Jan-Mar. 1976), str. 6-9; James Hawker, A Victorian Poacher, prir. G. Christian (London, 1961), str. 25-26.
57 U rurskom klubu Schalke 04, trideset pet od etrdeset etirilanakoji se mogu identifikovati u periodu 1904-1913. godine,
bili su rudari, radnici ili zanatlije; takoe u periodu 1914-1924
sedamdeset tri od osamdeset osam, a u periodu 1924-1934, devedeset jedan od sto dvadeset dva. Siegfried Gehrmann, "Fussball in einer Industrieregion", u: J. Reulecke i W. Weber (prir.),
Familie, Fabrik, Feierabend (Wuppertal, 1978), str. 377-398.
424
Erik Hobsbom
Berlinu pre 1913 - i ustanovljavanje Tour de France-a.

1903. godine. Pokazuje se da su u Nemakoj bar vodei
profesionalni biciklisti bili radnici58. Profesionalni ampionati postojali su u Francuskoj od 1881. godine, u vajcarskoj i Italiji od 1892. godine, u Belgiji od 1894. godine.
Nema sumnje da su jak komercijalni interes za ovaj sport
od strane proizvoaa i drugi reklamni interesi ubrzali
njegovu popularnost59.
III
Mnogo tee pitanje bilo je da se uspostavi klasno prisustvo elite nacionalne srednje klase, kao i uee ire srednje
klase, a to je postalo prilino hitno u vreme kada su zanimanja koja su pretendovala na status srednje klase, ili broj
onih koji su imali prema njemu aspiracije, rasli izvesnom
brzinom u industrijskim zemljama. Kriterijum za lanstvo
u ovakvim klasama nije nikako mogao biti tako jednostavan kao roenje, vlasnitvo nad zemljom, manuelni rad, ili
priznanica o zaradi, i, iako je drutveno priznat minimum
svojine i zarade bez sumnje bio neophodan uslov za to,
on nije bio dovoljan. tavie, po prirodi stvari takva klasa
je ukljuivala osobe (ili pre porodice) vrlo razliitih' stupnjeva bogatstva i uticaja, a svaki sloj je nastojao da na podreene gleda s visine. Fluidnost granica inila je uspostavljanje jasnih kriterijuma o socijalnoj razliitosti neobino
tekim. Poto su srednje klase bile par excellance locus
socijalne mobilnosti i individualnog samorazvoja, pristup
58 Annemarie Lange, Das Wilhelminische Berlin (E. Berlin,
1967), gl. 13, posebno str. 561-562.
59 Dino Spatazza Moncada, Storia del Ciclismo dai Primi
Passi ad Oggi (Parma, bez datuma).
Masovnaproizvodnja tradicija_________425
u njih bi se teko mogao zatvoriti. Problem je bio dvostruk.
Prvo, kako definisati i odvojiti istinsku nacionalnu elitu
gornje srednje klase (haute bourgeoisie, Grossburgertum)
onda kada su relativno vrsti kriterijumi kojima bi subjektivna klasna pripadnost mogla biti definisana u stabilnim
lokalnim zajednicama, bili narueni, a poreklo, srodstvo,
meusobno venavanje, lokalna mrea poslova, privatne
drutvene veze i politika nisu vie omoguavale pouzdanu
orijentaciju. Drugo, kako da se uspostavi identitet i nain
predstavljanja za relativno veliku masu onih koji niti su
pripadali ovoj eliti niti "masama" - ili ak onom oigledno
inferiornom redu sitne buroazije "niih srednjih klasa"
koje je bar jedan britanski komentator nepokolebljivo razvrstao sa manuelnim radnicima, poto pripadaju svetu
kola sa intematom60. Da li bi ona mogla biti definisana,
da li bi mogla da sebe definie dmgaije nego kao da se "u
osnovi sastoji od porodica koje se socijalno uzdiu", kao
to je francuski posmatra britanske scene smatrao, ili kao
ono to je preostalo kada su mnogo oiglednije prepoznatljive mase i "gornjih deset" bile izuzete iz populacije, kako je jedan Englez uinio?61 Dalje se pojavljivao problem
koji je dodatno zakomplikovao ovo pitanje: pojava da se
ena srednje klase sve vie emancipovala, i sama po sebi,
postajala akter na javnoj sceni. Dok je broj deaka u francuskim licejima izmeu 1897. i 1907. godine porastao sasvim skromno, broj devojica se poveao za 170%.
60 W. R. Lawson, John Bull and his Schools: A Book for Parents, Ratepayers and Men ofBusiness (Edinburgh and London,
1908), str. 3961 Paul Descamps, LEducation dans les Ecoles Anglaises, Bib.
delaScienceSociale(Paris,Jan. 1911), str. 25; Lawson, op. cit, str.
24.
426
Erik Hobsbom
Za viu srednju klasu ili "haute bouergeoisie" kriterijumi i institucije koji su prethodno sluili da bi se aristokratska vladajua klasa prikazala kao bolja, predstavljali su oigledan model samo ih je trebalo proiriti i prilagoditi. Fuzija dve klase u kojoj su nove komponente prestale da se
prepoznaju kao nove, bila je ideal, iako taj ideal verovatno
nije bilo mogue sasvim dostii, ak ni u Britaniji, gde je
bilo sasvim mogue za porodicu notingemskih bankara da
postigne da kroz nekoliko generacija sklapa brakove sa
kraljevskom porodicom. Ono to je omoguilo ovakvu asimilaciju (sve dok su one bile institucionalno dozvoljene),
bio je taj element stabilnosti koji je, kao to je firancuski
posmatra primetio u Britaniji, uspostavio razliku izmeu
ve etabliranih i onih tek pristiglih generacija visoke buroazije koje su se u prvoj generaciji tek uspinjale na drutvenoj lestvici62. Brzo sticanje zaista ogromnog bogatstva
takoe bi omoguavalo prvoj generaciji plutokrata da sebi
priute aristokratski milje, koji je u buroaskim zemljama
poivao ne samo na tituli i poreklu, nego i na dovoljnoj koliini novca da se odrava odgovarajui luksuzni ivotni
stil63. U edvardovskoj Britaniji, plutokrati su rado prihvatali takve mogunosti64. Ipak, pojedinana asimilacija mogla
je da poslui samo izrazitoj manjini.
'
Osnovni aristokratski kriterijum porekla bi, meutim,
mogao da se prilagodi u cilju definisanja relativno velike
nove elite gornje srednje klase. Tako se razvila strast za
genealogijom u SAD u 1890-im godinama. Bilo je to prevashodno ensko interesovanje: "Keri amerike revoluci62 Descamps, op. cit, str. 11, 67.
63 Ibid, str. 11.
64Jamie Camplin, The Rise ofthe Plutocrats: Wealth and Power in Edmardian England (London, 1978).

je" (1890) su ivele i razvijale se, dok su malo ranije "Sinovi amerike revolucije" izbledeli i izgubili se. Iako je prividni cilj bio da se belci i protestanti roeni u Americi razlikuju od mase novih imigranata, njihov stvarni cilj je bio
da se ustanovi ekskluzivni gomji sloj unutar bele srednje
klase. D.A.R. nisu imale vie od 30 000 lanova 1900. godine, najvie u uporitima "starog" novca - Konektikatu,
Njujorku, Pensilvaniji - mada takoe i meu ikakim milionerima koji su bili u ekspanziji65. Organizacije kao to su ove
razlikovale su se od mnogo restriktivnijih napora da se oformi gmpa porodica kao kvazi-aristokratska elita (ukljuivanjem u Drutveni registar [Social Register], i slino), zahvaljujui tome to su obezbeivale povezanost irom nacije.
Moglo se oekivati da e manje ekskluzivni D.A.R. pre da
pronae odgovarajue lanstvo i u takvim gradovima kao
Omaha, nego vrlo elitistiki Drutveni registar. Istorija
potrage srednje klase za genealogijom ostaje da se napie,
ali sistematska amerika koncentracija na ovo zanimanje
bila je verovatno, u ovom periodu, donekle izuzetna.
Mnogo znaajnije bilo je kolovanje, dopunjeno u izvesnom smislu amaterskim sportovima, koji su bili tesno povezani s njim u anglosaksonskim zemljama. Ovo zbog toga
to je kolovanje obezbeivalo ne samo pogodno sredstvo
socijalne kompatibilnosti izmeu pojedinaca ili porodica
kojima je nedostajao inicijalni lini odnos, a na nacionalnoj skali, sredstva uspostavljanja zajedikih obrazaca ponaanja i vrednosti, nego takoe i set meusobno povezanih mrea izmeu produkata uporedivih institucija i, indirektno, kroz institucionalizaciju "starih dmgova", "alumnusa" ili "Alte Herren"- a, snanu mreu intergeneracijske
stabilnosti i kontinuiteta. tavie, ono je donosilo, u grani65 Davies, Patriotism on Parade, str. 47, 77.
428
Erik Hobsbom
cama, mogunost irenja elite gornje srednje klase, socijalizovane u odreenom odgovarajue prihvatljivom maniru. Svakako, obrazovanjc u XIX veku postalo je u najveoj
meri pogodan i univerzalan kriterijum za odreivanje socijalne stratifikacije, iako nije sasvim jasno kada je on to
inio. Osoba koja je imala samo osnovno obrazovanje neizbeno je klasifikovana kao pripadnik niih redova. Minimalni kriterijum za prihvatanje statusa srednje klase bilo je
srednje obrazovanje izmeu, recimo, etrnaeste i esnaeste
godine. Vie obrazovanje, izuzev u sluaju nekih vrsta strogo usmerene profesionalne obuke, jasno je kvalifikovalo
osobu za gomju srednju klasu i dmge elite. Uzgred, sledi
da je tradicionalna graansko-preduzetnika praksa slanja
sinova na posao u srednjim tinejderskim godinama, ili izbegavanja univerzitetskog obrazovanja, izgubila osnov. To
se svakako desilo u Nemakoj, gde je 1867. godine trinaest od etrnaest industrijskih gradova Rajnlanda odbilo da
da doprinos proslavi pedesete godinjice bonskog univerziteta na temelju toga to ga nisu pohaali ni industrijalci
ni njihovi sinovi66. Do 1890-ih godina procenat bonskih
studenata iz porodica Besitzbiirgertum-a porastao je od
23 do skoro 40, dok su oni iz tradicionalne profesionalne
buroazije (Bildungsbiirgertum) pali sa 42 na 3167. To je
verovatno bilo tako u Britaniji, iako su firancuski posmatrai u 1 8 9 0 -im godinama jo uvek beleili sa iznenae-
66 Citirano u E.J. Hobsbawm, TbeAgeofCapital (London, 1977),
str. 59; F. Zunkel, "Industrieburgertum in Westdeutschland", in H.

U. Wehler (ed.), Modeme deutsche Sozialgeschichte (Cologne and
Berlin, 1966), str. 323.
67K. H. Jarausch, "The Social transformation of the University: The Case of Prussia 1865-1915", Joumal of Social History,
xii, no. 4 (1979), str. 625.

njem da su Englezi retko naputali kolu posle 16 godine68. Ovo svakako nije bio sluaj u gornjoj srednjoj klasi,
iako je malo sistematskih istraivanjauraeno na ovu temu.
Skolovanje u srednjim kolama donelo je opti kriterijum pripadanja srednjoj klasi, ali suvie opti da bi definisao
i selekcionisao elite koje su se brzo razvijale, pa ipak brojano bile prilino male, i koje su, bilo da ih zovemo vladajua
klasa ili "establiment", zapravo vodile dravnu politiku. Cak
i u Britaniji, gde nikakav sistem dravnog srednjeg obrazovanja nije postojao pre dvadesetog veka, posebna podvrsta
"javnih kola" morala je da se formira unutar srednjeg obrazovanja. One su prvi put zvanino definisane 1860-ih godina, i razvijale su se i kroz porast broja uenika devet kola
tada priznatih kao takvih, (od 2 741 deaka 1860. godine,
na 4 553 1 9 0 6 . godine); takoe kroz dalje dodavanje kola za koje se priznavalo da pripadaju eliti. Pre 1868. godine, najvie dva tuceta kola su imala ozbiljan zahtev za
ovakvim statusom, ali do 1902. godine prema Honejevim
kalkulacijama, one su se sastojale od minimalne "kratke liste" od 64 kole i maksimalne "duge liste" od 104 kole,
okvimo oko 60 ili neto vie neodreenih sluajeva69. Univerziteti su se u ovom periodu razvijali u veoj meri tako
to su poveavali prijem nego kroz nove fondacije, ali ovaj
rastjebio dovoljno dramatian da izazove ozbiljnu brigu o
hiperprodukciji diplomaca, bar u Nemakoj. Izmeu sre68 Max Leclerc, L'Education des ClassesMoyennes etDirigeantes
en Angleterre (Paris, 1894), str. 133, 144; P. Bureau, "Mon Sejour
dans une Petite Ville dAngleterre", La Science Sociale (suivant la
MethodedeF. LePlaf), 5hyr, ix (1890), str. 70. up. takoe i Patrick
Joyce, Work, Society and Politics: The Culture of the Factory in
Later Victorian England (Brighton, 1980), str. 29-34.
69 J. R. de S. Honey, Totn Broums Universe: Tbe Development of the Victorian Public Scbool (London, 1977), str. 273.
Erik Hobsbom
dine 1870-ih i 1880-ih godina, broj studenata se skoro

udvostruio u Nemakoj, Austriji, Francuskoj i Norvekoj,
a vie nego udvostruio u Belgiji i Danskoj70. Ekspanzija u
SADbilaje jo spektakularnija. Do 1913- godine, bilo je 38,6
studenata na 1 0 0 0 0 stanovnika u toj zemlji, u poreenju sa
uobiajenom kontinentalnom vrednou od 9-11,5 (i manje od osam u Britaniji i Italiji)71. Problem definisanja
efektivne elite unutar rastueg broja onih koji su posedovali ulaznicu u vidu traenog obrazovanja bio je stvaran.
U najirem smislu, reavanju tog problema se pristupilo kroz institucionalizaciju. Godinjak javnih kola (izlazio od 1889- godine) ustanovio je kole - lanice takozvane Hedmasters konferencije, kao prepoznatljivu nacionalnu, pa ak i internacionalnu zajednicu, ako ne jednakih,
ono bar uporedivih; i Birdovo Ameriko bratstvo koleda
(7 izdanja izmeu 1879. i 1914. godine) uinilo je isto;
lanstvo u njemu oznaavalo je elitu u masi amerikih univerzitetskih studenata. Ipak, tendencija nastojanja da se
oponaaju institucije pridolica, uinila je poeljnim da se
povue linija izmeu istinske "gomje srednje klase" ili elita, i onih jednakih koji su bili manje jednaki od ostalih72.
Razlog za ovo nije bio samo snobovski. Narastajua nacionalna elita takoe je zahtevala konstmkciju istinski efektivnih mrea interakcije.
Ovde, moe se pretpostaviti, lei znaaj institucije "starih
dmgova", "alumni"-ja ili "Alte Herren", koji se sada razvio i
bez kojeg "mrea starih dmgova" nije mogla da postoji kao
takva. U Britaniji "veere starih dmgova" izgleda da su otpoele u 1870-im godinama, "dmtva starih dmgova" otprilike
u isto vreme - ona su se umnoila posebno u 1890-im godinama, praena, kratko zatim, izmiljanjem odgovarajue
"stare kolske veze"73. Izgleda da praksa slanja sinova u oevu stam kolu svakako nije postala uobiajena pre kraja veka: samo 5% Amoldovih uenika poslalo je svoje sinove u
Ragbi74. U SAD stvaranje "odseka bivih studenata" takoe je
poelo u 1870-im godinama, formirajui kmgove kultivisanih ljudi koji inae ne bi poznavali jedan drugog75, i tako,
neto kasnije, konstmisali razraene bratstvenike kue u
koledima, finansirane od strane bivih uenika koji su tako
demonstrirali ne samo svoje bogatstvo i meugeneracijske
veze, nego takoe - kao i u sluaju slinog razvoja nemakih
studentskih udmenja76 - svoj uticaj na mlau generaciju.
70 J. Conrad, "Die Frequenzverhaltnisse der Univesitaten der

hauptsachlichsten Kulturlander auf dem Europaischen Kontinent",
Jahrbucberf N. K u. Statistik, 3rdseries, i (1891), str. 376-394.
71 Joseph Ben-David, "Professions in the Class System of Present-Day Societies", Current Sociology, xii, no. 3 (1963-1964), str.
63-64.
72 "Kao posledica opteg snobizma Engleza, iznad svega onih
Engleza koji su se uspinjali na drutvenoj lestvici, obrazovanje
srednje klase imalo je tendenciju da se formira po modelu vie
srednje klase, ali uz manji utroak vremena i novca", "Descamps,
LEducation dans les Ecoles Anglaises, str. 67. Fenomen daleko
od toga da je bio isto britanski.
73 Ibe Book ofPublic School, OldBoys, Univesity, Navy, Army,

Air Force and Club Ties, uvod James Laver (London, 1968), str.
31; videti i Honey, op. cit.
74 Honey, op. cit, str. 153.
75 W. Raimond Baird, American College Fratemities: A DescriptiveAnalysis ofthe Society System ofteh Colleges ofthe US with
aDetailedAccountofeach Fratemity, 4thedn (NewYork, 1890),
str. 2 0 -2 1 .
76 Bernard Oudin, Les Corporations Allemandes dEtudiants
(Paris, 1962), str. 19; Detlef Grieswelle, "Die Soziologie der Kosener Korps 1870-1914": u Student und Hochschule im 19Jarhundert: Studien undMaterialien (Gottingen, 1975).
430
431
432
Erik Hobsbom
Tako jeBetaPi Gama imala 16 odeljenja bivih studenata u

1889. a 1 1 0 1 9 1 3 . godine; samo jednu bratstveniku kuu
1889. (iako su neke ve bile izgraene) ali 47 1913- godine.
P i Delta Beta imala je prvo udruenje bivih studenata
1876, ali do 1913- godine broj je porastao skoro do jedne
stotine.
TABELA 2. Alumni bratstvo Delta Kappa Epsilon
(Dortmund.)77
1850-tih
Civilna slubenici i pravnici
Medicinari
Svetenstvo
Profesori
Poslovni ljudi
Novinari i intelektualci
Drugi
Ukupno
21
18 9 0 -tih
21
17
6
8
8
1
10
12
3
50
27
10
5
10 2
U SAD i Nemakoj uloga ovih intergeneracijskih mrea

je bila svesno umanjivana, mogue zato to je u obe zemlje njihova inicijalna uloga da obezbeuju Ijude koji rade u javnim slubama bila vrlo jasna. "Alte Herren" koji su
bili aktivni u "Kosener Korps", elitnim udruenjima ove vrste u 1870-im, ukljuivala su 18 ministara, 835 civilnih slubenika, 648 pravnih slubenika, 127 optinskih slubenika, 130 vojnika, 651 medicinara (od kojih 10% na rukovodeim poloajima), 435 srednjokolskih i univerzitetskih
profesora i 331 pravnika. To je uveliko nadmaivalo broj
od 257 zemljoposednika, 241 bankara, upravnika kompa77 Delta Kappa Epsilon Catalog (1910).
nija i trgovaca, 76 u tehnikim i 27 u naunim profesijama

i 37 "umetnika i izdavaa"78. Ranija amerika bratstva koleda takoe su stavljala naglasak na bive studente (Beta
Theta Pi u 1889- godini ponosio se devetoricom senatora
etrdesetoricom kongresmena, estoricom ambasadora i
15 guvemera), ali kao to Tabela 2 pokazuje, ekonomski i
politiki razvoj davao im je skromnije mesto, i u 1 9 0 0 -im
davali su sve vie znaaja svojim kapitalistima. Svakako telo kao Delta Kappa Epsilon, koje je 1913. godine ukljuivalo jednog Kabota Loda, i jednog Teodora Ruzvelta, kao
i osamnaest eminentnih njujorkih bankara meu kojima
J. P. Morgana i Vitnija, devet monih biznismena iz Bostona, trojicu stubova Standard Oil-a, pa ak i, u zabaenoj
Minesoti, jednog Dejmsa N. Hila i jednog Vejerhauzera,
mora da je predstavljalo groznu poslovnu mafiju. U Britaniji, moe se slobodno rei, neformalne mree, stvorene
od strane kole i koleda, osnaene porodinim kontinuitetom, poslovnim prijateljstvima i klubovima bile su delotvornije nego formalna udmenja. Koliko delotvomije,
moe da se prosudi na osnovu podataka takvih ustanova
kao to su establiment u Bleliju koji se bavio deifrovanjem i S.O.E. u II svetskom ratu79. Formalna udmenja,
sem ako namemo nisu svedena na elitu - kao nemaki
"Kosener Korps", koji je ukljuivao 8 % nemakih studenata
u 1887. godini, a 5% u 191480 - sluila su uglavnom, moe
se pretpostaviti, da obezbede opti kriterijum socijalne
"prepoznatljivosti". lanstvo u bilo kojem "bratstvu grkog
slova" - ak i onim profesionalnim, koja su se umnoila
78 Grieswelle, op. cit. str. 357.

79R. Lewin, Ultra Goes to War (London, 1980 izd.), str. 55-56
80 Grieswelle, op. cit, str. 349-353.
434
Erik Hobsbom
od kraja 1 8 9 0 -ih81 i posedovanje bilo koje kravate sa dijagonalnim prugama u nekoj kombinaciji boja sluilo je svrsi.
Medutim, osnovno neformaino sredstvo za stratifikaciju teorijski otvorenih sistema koji su se irili, bila je samo
selekcija prihvatljivih socijalnih partnera i ovo je postizano iznad svega kroz staro aristokratsko zanimanje za
sport, transformisan u sistem formalnih takmienja sa protivnicima selekcionisanim kao znaajnim na socijalnoj
osnovi. Znaajno je da je najbolji kriterijum koji je pronaen u "zajednici javne kole" bio saznavanje koje kole su
bile spremne da igraju utakmice jedne protiv drugih82, i
da su u SAD elitni univerziteti (Ajvi liga) bili definisani,
bar na severoistoku, koji je u pogledu toga prednjaio,
putem selekcije koleda koji su izabrali da jedni s drugima igraju fudbal, koji je u toj zemlji bio u osnovi sport po
poreklu vezan za kolede. Niti je sluajnost da su se formalna sportska takmienja izmeu Oksforda i Kembrida
razvila uglavnom posle 1870., i posebno izmeu 1890. i
1914. godine (videti tabelu 3 ). U Nemakoj je ovaj drutveni kriterijum bio posebno priznat:
(
"Karakteristika koja izdvaja akademsku omladinu kao posebnu

socijalnu grupu (Stand) od ostatka drutva, je koncept "Satisfaktionfahigkeit." (prihvatljivost nekoga kao izazivaa na duelima),
to jest zahtev za specifinim, drutveno definisanim standardom
asti (Standesehre) "83.
81 Berd nabraja etrdeset jedno bratstvo 1914. godine, koje
nije spomenuto 1890. Dvadeset osam njih formirano je posle
19 0 0 , deset pre 18 9 0 . godine, dvadeset osam njih bilo je ogranieno na advokate, doktore, ininjere, zubare i druge specijaliste.
82 Honey, op. cit., sr. 253 i dalje.
83 Giinter Botzert, Sozialer Wandel der studentischen KOrporationen (Munster, 1971), str. 123.
435
TABELA 3. Redovni susreti Oksforda i Kembrida

prema datumu kada su ustranovljeni84
Godina
Pre 1860-te
1860-ih
1870-ih
1880-ih
18 9 0 -ih
1900-1913
Broj takmienja
Sport
4
Kriket, veslanje, reket, pravi tenis
4
Atletika, streljatvo, bilijar, trka s
preprekama
4
Golf, fudbal, ragbi, polo
2
Kros-kantri, tenis
5
Boks, hokej, klizanje, plivanje,
vaterpolo
8
Gimnastika, hokej na ledu, lakros, motociklizam, nadvlaenje
konopca, maevanje, auto-trke,
brdski motociklizam (neki od
ovih su kasnije naputeni).
Drugde je segregacija koja je de facto postojala, bila

prikrivena u nominalno otvorenom sistemu.
Ovo nas vraa na jedan od najznaajnijih novih drutvenih obiaja ovog perioda: sport. Socijalna istorija sporta
gornje i srednje klase tek treba da se napie85, ali tri stvari
mogu da se napomenu. Prvo, poslednje dekade devetnaestog veka oznaavaju odluujuu transformaciju irenja starih, izmiljanja novih i institucionalizacije veine sportova
na nacionalnom, pa ak i intemacionalnom nivou. Dmgo,
ova institucionalizacija omoguila je i javno prikazivanje
sporta koje se moe, ne govorei suvie ozbiljno, uporediti
84 Podaci na osnovu Kraljevskog osiguravajueg drutva, Sportski rekordi, deveto izdanje (1914).
85 Za neke relevantne podatke, videti Carl Diem, Weltgeshichte
des Sports undder leibeserziehung (Stuttgart, 1960); Kl. C. Wildt,
Daten zur Sportgeschicbte. Teil 2, Europa von 1750 bis 1894
(Schorndorf bei Stuttgart, 1972).
436
Erik Hobsbom
sa modom javnih zgrada i spomenika u politici i mehanizmom za proirenje aktivnosti do tada ogranienih na aristokratiju i bogatu buroaziju, sposoban da unese njihove
ivotne stilove u sve ire slojeve "srednjih klasa". To, da je
on na kontinentu ostao sveden na donekle ogranienu elitu pre 1914. godine je drugo pitanje. Tree, on je omoguio mehanizam za povezivanje osoba jednakog socijalnog
statusa kojima su inae nedostajale organske socijalne ili
ekonomske veze, i moda iznad svega, za pojavu nove uloge
buroaskih ena.
Sport koji je postajao najkarakteristiniji za srednje klase moe da ilustruje sva tri elementa. Tenis je izmiljen u
Britaniji 1873- godine i tu je dobio svoj klasini nacionalni
turnir (Vimbldon) 1877. godine, etiri godine pre amerikog i etmaest godina pre francuskog nacionalnog ampionata. Stekao je organizovanu internacionalnu dimenziju
(Dejvis kup) do 1900. godine. Kao golf, drugi sport koji je
trebalo da demonstrira neobinu privlanost za srednje
klase, on nije bio baziran na timskim naporima, i njegovi
klubovi - upravljajui ponekad prilino skupim nekretninama, koje su traile prilino skupo odravanje - nisu t?ili
povezani u "lige" i funkcionisali su kao potencijalni ili aktuelni socijalni centri: u sluaju golfa, u sutini za mukarce (eventualno uglavnom za biznismene) u sluaju tenisa,
za mlade pripadnike srednje klase oba pola. tavie, znaajno je da su takmienja za ene sledila brzo za formalnim ustanovljenjem takmienja za mukarce. enski singl
uao je na Vimbldon sedam godina posle mukog, ameriki i francuski nacionalni ampionati za ene est godina
posle njihovog ustanovljenja86. Takorei prvi put sport je
86
Encyclopedia ofSports (S. Brunswick and NewYork, 196
izd.): Lawn Tennis.

tako snabdeo ene gornje i srednje klase, kao pojedinana
ljudska bia, priznatom javnom ulogom dostojnom potovanja, odvojeno od njihove uloge supruga, keri, majki ili
drugih dodataka mukarcu, izvan ili unutar porodice. Njegova uloga u analizi emancipacije ene zahteva mnogo vie panje nego to je do sada dobijala, kao i njegov odnos
prema putovanjima i godinjim odmorima srednje klase87.
Jedva da je potrebno dokumentovati injenicu da se
institucionalizacija sporta odigrala u poslednjim decenijama veka. Cak i u Britaniji, ona je jedva bila uspostavljena
pre 1870-ih godina - Asocijacija fudbalskog kupa datira se
unazad do 1871. godine, oblasni ampionat u kriketu do
1873- godine - a posle toga nekoliko novih sportova je izmiljeno (tenis, badminton, hokej, vaterpolo, i tako dalje)
ili defacto podignuto na nacionalni nivo (golf) ili sistematizovano (boks). Drugde u Evropi sport u modemom vidu
predstavljao je svestan uvoz dmtvenih vrednosti i ivotnih
stilova iz Britanije, veinom od strane onih koji su bili pod
uticajem obrazovnog sistema britanske vie klase, kao baron de Kuberten, potovalac dr Amolda88. Ono to je znaajno je brzina kojom su se ove razmene obavljale, iako je
za stvamu institucionalizaciju trebalo neto vie vremena.
Sport srednje klase tako je kombinovao dva elementa
izmiljanja tradicije: politiki i socijalni. S jedne strane on
je predstavljao svestan, iako obino nezvanian napor da
se stvori vladajua elita prema britanskom modelu, koja se
87 Za rano priznavanje teniskog kluba kao "oblika revolta keri i
sinova srednje klase", videti T. H. S. Escott, Social TransformationsoftbeVictorianAge (London, 1897), str. 195-196,444. Videti i
R. C. K. Ensor, England 1870-1914. (Oxford, 1936), str. 165-166.
88 Pierre de Coubertin, L'Ecole en Angleterre (Paris, 1888);
Diem, op. cit, str. 1130 i dalje.
Erik Hobsbom
pridodavala, takmiila sa ili zahtevala da zameni starije aristokratsko-kontinentalne modele, i tako, zavisno od lokalne situacije, povezane sa konzervativnim ili liberalnim elementima u lokalnim gornjim i srednjim klasama89. S druge
strane, on je predstavljao spontaniji napor da se ocrtaju
klasne linije nasuprot masama, uglavnom kroz sistematsko naglaavanje amaterizma, kao kriterijuma za sport
gornje i srednje klase (posebno u tenisu, i na Olimpijskim
igrama). Meutim, on je takoe predstavljao napor da se
razvije kako specifian novi buroaski obrazac provoenja
slobodnogvremena i ivotnog stila - i suburbani i izvanurbani, podjednako podoban za oba pola90 - tako i fleksibilan kriterijum grupnog lanstva koji se moe poveavati.
I masovni, i sportovi srednjih klasa kombinovali su izmiljanje politikih i socijalnih tradicija u jo jednom smislu: obezbeujui medijum za nacionalnu identifikaciju i
stvaranje zajednice, Ovo samo po sebi nije bilo nita novo,
jer su masovna fizika vebanja dugo ve bila povezivana
sa liberalno-nacionalnim pokretima (nemaki Tumeri, eki Sokoli) ili sa nacionalnom identifikacijom (pucanje iz
puke u vajcarskoj). Svakako, otpor nemakog gimnastikog pokreta na nacionalistikim osnovama generalno i anti-britanskim posebno, oigledno je usporio progres masovnog sporta u Nemakoj91. Uspon sporta doneo je nove
izraze nacionalizma kroz izbor ili izmiljanje osobenih nacionalnih sportova - velkog ragbija za razliku od engleskog fudbala {soccer) i galskog fudbala u Irskoj (1884),
koji je osvojio istinski masovnu podrku nekih dvadeset
godina kasnije92. Medutim, iako je specifino povezivanje
fizikih vebi sa nacionalizmom kao deo nacionalistikih
pokreta ostalo vano - kao u Bengalu93 - ono je do sada
svakako manje znaajno nego druga dva fenomena.
Prvi od njih je bio konkretna demonstracija veza koje
su spajale sve stanovnike nacionalne drave zajedno, nezavisno od lokalnih ili regionalnih razlika, kao u sve-engleskoj fudbalskoj kulturi, ili u doslovnijem smislu, u takvim
institucionalizovanim sportskim takmienjima kao biciklistiki Tour de France (1903) za kojim je sledio Giro d Italia (1909). Ovi fenomeni bili su jo znaajniji jer su se razvili spontano ili kroz komercijalne mehanizme. Drugi se
sastojao od internacionalnih sportskih nadmetanja, koji
su vrlo brzo dopunili one nacionalne, i dostigli svoj tipini izraz u ponovnom oivljavanju olimpijskih igara 1 8 9 6 .
godine. Dok smo danas potpuno svesni opsega posredne
nacionalne identifikacije koju su takva takmienja donosila, vano je setiti se da su pre 1914. godine one jedva bile
poele da dobijaju svoj modemi oblik. U poetku, "internacionalna" takmienja sluila su da podvuku jedinstvo
nacija ili carevina prilino na nain kako su to inila meuregionalna takmienja. Britanski internacionalni meevi
438
89 Marcel Spivak, "Le Developpement e l'Education Physique

et du Sport Franais de 1852 a 1914", Revue dHistoire Modeme
et Contemporaine, xxiv (1977), str. 28-48; D. Lejeune, "Histoire
Sociale et Alpinisme en France, XIX-XX s.", ibid, xxv (1978), str.
111-128.
90 Ovo se mora razlikovati od obrazaca sporta i dokolice na
istom vazduhu stare aristokratije i vojnika, iako su oni nekad
usvajali nove vrste sportova.
r
91 John, op. cit, str. 107 i dalje.
439
92 W. F. Mandle, "Sport as Politics. The Gaelic Athletic Association 1884-1916", in R. Cashman and M. McKeman (prir.), Sport
inHistory (Queensland U. P., St. Lucia, 1979).
93 John Rosselli, "The Self-Image of Effeteness: Physical Education and Nationalism in 19th Century Bengal2, Past and Present, 86 (1980), str. 121-148.
Erik Hobsbom
- kao i obino pionirski - suprotstavili su nacije britanskih

ostrva jedne protiv drugih (u fudbalu: one britanske u
1870-im, ukljuujui Irsku u 1880-im godinama) ili razliite delove Britanskog carstva (test meevi su poeii 1877.
godine). Prvi internacionalni fudbalski me izvan britanskih
ostrva suoio je Austriju i Maarsku (1902). Internacionalnim sportom, sa nekoliko izuzetaka, i dalje je dominirao
amaterizam - to znai sport srednje klase - ak i u fudbalu,
gde je meunarodna asocijacija (FIFA) formirana od strane
zemalja koje su imale malo masovne podrke za igre 1904.
godine (Francuska, Belgija, Danska, Holandija, panija,
vedska, vajcarska). Olimpijske igre ostale su glavna meunarodna arena ovog sporta. Do ovog stupnja nacionalna identifikacija kroz sport protiv stranaca u ovom periodu izgleda da je prvenstveno bila fenomen srednje klase.
Ovo moe biti znaajno kao takvo samo po sebi. Jer, kao
to smo videli, srednje klase su u najirem smislu smatrale
subjektivnu grupnu identifikaciju neobino tekom, stoga
to u sutini one nisu bile dovoljno malobrojna manjina
da ustanove vrstu virtuelnog lanstva u klubu irom nacije, kakav je ujedinjavao, na primer, najvei deo onih koji
su proli kroz Oksford i Kembrid, niti dovoljno ujedinjeni zajednikom sudbinom i potencijalnom solidarnou,
kao radnici94. U negativnom smislu, srednja klasa je sma-
trala da je lako da se izdvoji od niih od sebe takvim sredstvima kao to je kruto insistiranje na amaterizmu u sportu, a takoe i ivotnim stilom i "respektabilnim" vrednostima, da se ne pominje rezidencijalna segregacija. U pozitivnom smislu, moe da se pretpostavi, izgledalo im je lake
da ustanove oseanje zajednike pripadnosti kroz spoljne
simbole, meu kojima su moda najznaajniji bili oni koji
su se ticali nacionalizma (patriotizma, imperijalizma). Moe da se pretpostavi da je to kvintesencijalna patriotska
klasa u kojoj se nova srednja klasa, ili ona koja je elela da
to postane, najlake kolektivno prepoznavala.
Ovo je spekulacija. Ovaj odeljak nam ne dozvoljava da je
dalje iznosimo. Na ovom mestu mogue je jedino ukazati
da u krajnjoj liniji postoji izvesna prima facie evidencija u
prilog tome, koja se moe videti u privlanosti patriotizma
za sloj belih britanskih okovratnika u junoafrikom ratu95, i
ulozi desniarskih masovnih organizacija - koje su se preteno sastojale od srednjih klasa, ali ne i od elita - u Nemakoj
od 1880-ih nadalje, u privlanosti enererovog nacionalizma za studente na univerzitetu (nemakog govornog podruja) - to je inae bio sloj srednje klase duboko obeleen
nacionalizmom u vie evropskih zemalja96. Nacionalizam
440
94
Bilo bi zanimljivo, u zemljama iji jezici dozvoljavaju da se
pravi ova razlika, ispitati promene uuzajamnomobraanju upotrebom drugog lica jednine, simbolu bratstva isto kao i line intimnosti. Meu viim klasama, njegova upotreba izmeu kolega - studenata (i, kao kod francuskih politehniara, i izmeu bivih studenata), oficira istog puka i slino, je uobiajena. Radnici su imali obiaj
da ga koriste, ak i kad se meusobno ne poznaju. Leo Uhen, Gruppenbewusstsein und informelle Gruppenbildung bei deutsehen
Arbeitem im Jahrhundert der Industrialisierung (Berlin, 1964),
441
str. 106-107. Radniki pokret je ustanovio takavnain obraanja za

svoje lanstvo ("Dragi gospodine i brate").
95 Richard Price, An Imperial War and the British WorkingClass: Working-Class Attitudes and Reactions to the Boer War,
1899-1902 (London, 1972), str. 72-73.
96Treba zabeleiti da suu Nemakoj elitna studentskaudruenja
odolela principu antisemitizma za razliku od onih neelitnih, iako su
ihdefacto primenjivala (Grieswelle, op. cit., str. 335). Slino, antisemitizam se javio u nemakom gimnastikom pokretu zbog pritiska
iznutra, nasuprot izvesnom otporu od strane starog nacionalno-liberalnog,buroaskogvostvapokreta. (John, op. cit, str. 65).
Erik Hobsbom
koji je jaao bio je umnogome identifikovan sa politikom

desnicom. U 1890-im godinama, nemaki gimnastiari, koji su prethodno bili liberalni nacionalisti, naputali su en
masse stare nacionalne boje da bi usvojili novi crno-belocrveni barjak: 1898. godine samo 100 od 6501 Tumervereine jo uvek su zadrali staru cmo-crveno-zlatnu97.
Ono to je jasno je da je nacionalizam postao zamena
za socijalnu koheziju kroz nacionalnu crkvu, kraljevsku
porodicu ili dmge kohezivne tradicije kao i kolektivne samoreprezentacije gmpe, to je predstavljalo novu sekularnu religiju, kao i da je klasa koja je najvie traila takav oblik kohezije bila rastua nova srednja klasa, ili pre ona velika meumasa, kojoj su toliko upadljivo nedostajali dmgi
oblici kohezije. U ovoj taki jo jednom, izmiljanje politikih tradicija koincidira sa izmiljanjem onih dmtvenih.
izrastaju meu obinim ljudima. Budui britanski istoriari,

nestrpljivi da sprovedu slina istraivanja za kasni XX vek,
imae daleko manje tekoa sa analizom, recimo, ceremonijalnih posledica ubistva Erla Mauntbatena, nego sa takvim
novim praksama kao to je kupovina (esto po visokoj ceni) unikatnih registarskih tablica za motorna vozila. U svakom sluaju cilj ove knjige je da ohrabri prouavanje relativno novog predmeta, i svaki pokuaj da se ona tretira
dmgaije osim kao nedovrena, ne bi bio primeren.
Ostaju, meutim, tri aspekta "izmiljanja tradicije" u
ovom periodu koja u zakljuku trae jedan kratak komentar.
Prvi je razlika izmeu onih novih praksi ovog perioda koje su se potvrdile kao trajne, i onih koje to nisu. U retrospektivi, izgledalo bi da period pre i posle I svetskog rata obeleava podelu izmeu jezika simbolikog diskursa. Kao u sluaju uniformi, ono to bi se moglo nazvati operativni nain,
ustupilo je mesto prozainom nainu. Uniforme izmiljene
za meuratne masovne pokrete, koje teko da bi mogle da
zahtevaju da budu osloboene operacionalne kamuflae,
izbegavale su svetle boje, dajui prednost tamnijim nijansama, kao to su cma i smea faista i nacionalsocijalista98. Nema sumnje da je lepa odea za mukarce za ritualne prilike
jo uvek izmiljana u periodu 1870-1914. godine, iako nam
primeri jedva padaju na pamet - osim moda putem irenja
starijih stilova na institucije istog tipa i, ako sam u pravu,
istog statusa, na primer, ogrta i kapuljaa za nove kolede i
akademske titule. Stari kostimi bili su svakako jo uvek odr-
442
Relativno je lako ustanoviti bujanje "izmiljenih tradicija" u zapadnim zemljama izmeu 1870. i 1914. godine. Dovoljno primera takvih inovacija dato je u ovom poglavlju, od
starih kolskih veza i kraljevskih jubileja, Dana Bastilje i Keri amerike revolucije, Prvog maja, Intemacionale i Olimpijskih igara, do Finala kupa i Tour de France-a kao populamih
obreda, kao i ustanovljavanja oboavanja zastave u SAD. Politika dostignua i dmtvene transformacije koje su mogle
da doprinesu ovakvom bujanju takoe su bile razmatrane,
iako dmge mnogo krae i spekulativnije nego prve. To zbog
toga to je na alost lake dokumentovati motiv i namere
onih koji su u poziciji da formalno ustanove ovakve inovacije, i ak njihove posledice, nego nove prakse koje spontano
97John, op.cit, str. 37.
443
98
Najsvetlije takve uniforme izgleda da su bile plave koulje i
crvene kravate socijalistikog omladinskog pokreta. Ne znam ni
za jedan sluaj crvene, narandaste ili ute koulje, niti ikakvu
zaista arenu ceremonijalnu odeu.
444
Erik Hobsbom
avani. Meutim, ima se poseban utisak da je u tom pogledu

ovaj period iveo na akumuliranom kapitalu. U drugom
smislu, meutim, on je jasno razvijao stari idiom sa posebnim entuzijazmom. Pomama za vajarskim delima i na alegorijski nain dekorisanim graevinama ili javnim zgradama od simbolikog znaaja ve je bila pominjana nesumnjivo da je dostigla svoj vrhunac izmeu 1870. i 1914. godine. Ipak, ovaj idiom simbolikog diskursa bio je predodreen da propadne na dramatino iznenadan nain izmeu dva rata. Ova neobina moda potvrdila se kao skoro
isto tako kratkotrajna kao i druga vrsta simbolizma, "art
nouveau", koja je istovremeno buknula. I adaptacija tradicionalne alegorije i simbolizma za javne ciljeve, koja je poprimila velike razmere, i improvizacija novog i nepreciznog jezika biljnog ili enskog, ali u svakom sluaju krivolinijskog, simbolizma, uglavnom za privatne ili poluprivatne ciljeve, izgleda da su bile prilagoene samo privremeno bilo kom socijalnom sredstvu koje im je omoguilo
rast. Moemo samo da nagaamo o razlozima za to, a ovo
nije mesto da to radimo.
S
druge strane, moe da se pretpostavi da se drugi idio
javnog simbolikog diskursa, onaj teatarski, pokazao kao
trajniji. Javne ceremonije, parade i ritualizovana masovna
okupljanja daleko od toga da su bila nova. Ipak, njihovo
irenje kojim su obuhvaeni i zvanini i nezvanini sekulami ciljevi (demonstracije, fudbalski meevi i slino) u
ovom periodu je prilino upadljivo. Neki primeri su bili
prethodno pomenuti. tavie, konstmkcija formalnih ritualnih prostora, koju je nemaki nacionalizam ve svesno
uzeo u razmatranje, izgleda da je bila sistematski preduzimana ak i u zemljama koje su do sada na to obraale malo panje - setimo se Londona u vreme Edvarda. Ne bi
trebalo da previdimo ni izmiljanje u ovom periodu sub-
stancijalno novih konstmkcija za spektakl i de facto masovni ritual kao to su sportski stadioni, otvoreni i zatvoreni". Prisustvo kralja na finalu Vembli kupa (od 1914.
godine) i upotreba ovakvih graevina kao Sportspalast u
Berlinu, ili Velodrome Hiver u Parizu od strane meuratnih masovnih pokreta odgovarajuih zemalja, anticipirali su razvoj formalnih prostora za javne masovne rituale
(Crveni trg od 1918. godine) koje su faistiki reimi sistematski usvajali. Moemo usput da pomenemo, u skladu sa
iscrpljivanjem starog jezika javnog simbolizma, da su nove
postavke za ovakav javni ritual bile da se naglasi jednostavnost i monumentalnost pre nego alegorijska dekoracija XIX-vekovnog Ringstrasse u Beu ili spomenika Vitoriu
Emanuelu u Rimu100; ta tendencija ve je anticipirana u
periodu koji posmatramo101.
Na pozomici javnog ivota, naglasak je stoga preusmeren od osmiljavanja razraenih i razliitih scenskih prizora koji su mogli da se "itaju" na nain stripa ili tkanja zidne tapiserije, na kretanje samih glumaca - bilo da, kao u
vojnim ili kraljevskim paradama, manjina odigrava ritual u
korist publike koja posmatra u masi, ili se, kao to su anticipirani masovni politiki pokreti tog perioda (kao to su
prvomajske demonstracije) ili veliki i masovni sportski dogaaji, izvoai i publika stapaju. Ovo su bile tendencije
koje su bile predodreene da se posle 1914. godine dalje
445
99 Up.. Wasmuths Lexikon der Baukunst (Berlin, 1932), iv:

"Stadthalle"; W.Scharau-Wils, Gebaude und Gelandefur Gymnastik, SpielundSport (Berlin, 1925); D.R. Knight, The Exhibitions:
GreatWhite City, Shepherds Bush (London, 1978).
100 Carl Schorske, Fin de Siecle Vienna: Politics and Culture
(NewYork, 1980), gl. 2.
101 Up. Alastair Service, Edwardian Architecture: A Handbook to Building Design inBritain 1890-1914 (London, 1977).
446
Erik Hobsbom
razvijaju. Bez daljih pretpostavki o ovoj formi javne ritualizacije ne izgleda nerazumno povezati to sa propadanjem
starih tradicija i demokratizacijom politike.
Drugi aspekt izmiljene tradicije u ovom periodu tie
se praksi poistoveenih sa specifinim drutvenim klasama ili slojevima, kao razliitim od lanova irih meuklasnih kolektiviteta koji prevazilaze odredene klase, kao to
su drave ili "nacije". Iako su neke takve prakse bile uobliavane u formi bedeva kojima se izraavala klasna svest prakse proslave Prvog maja meu radnicima, oivljavanje
"tradicionalnog" seljakog kostima meu (de facto bogatijim) seljacima-vei broj nije kao takavprepoznavan u teoriji, a mnogi su svakako predstavljali adaptacije, specijalizacije ili osvajanja praksi originalno iniciranih od strane viih socijalnih slojeva. Sport je oigledan primer. Odozgo,
klasna linija je ovde povuena na tri naina: odravanjem
aristokratske ili srednjoklasne kontrole nad vladajuim institucijama, socijalnom ekskluzivnou, odnosno, mnogo
uobiajenije, veom cenom ili retkou neophodne glavne
opreme (na primer, pravih teniskih terena), ali iznad svega rigidnom podelom izmeu amaterizma, kao kriterijuma za bavljenje sportom u gomjim slojevima i profesioiializma, njegovog loginog korelata meu niim urbanim i
radnikim klasama102. Klasno specifini sportovi meu
plebejcima retko su svesno razvijani kao takvi. Tamo gde
jesu, to je obino bilo putem preuzimanja naina vebanja

gornjih klasa, istiskivanja onih koji su ih prethodno prakticirali, a onda razvijanja specifinog zbira praksi na novoj
dmtvenoj osnovi (fudbalska kultura).
Prakse koje su se tako filtrirale niz dmtvenu lestvicu od aristokratije do buroazije od buroazije do radnike klase - bile su verovatno u ovom periodu preovlaujue, ne samo u sportu, nego u nainu odevanja i materijalnoj kulturi uopte, ako se uzme u obzir snaga snobizma meu
srednjim klasama i vrednosti buroaskog samopoboljavanja i dostignua koje su prihvatile elite radnike klase103.
Oni su bili transformisani, ali su njihovi istorijski koreni
ostali vidljivi. Nije nedostajao pokret u suprotnom pravcu,
ali je u ovom periodu bio manje vidljiv. Manjine (aristokrate, intelektualci, oni koji su odstupali od normi) su
mogle da se dive odreenim urbanim plebejskim sub-kulturama i aktivnostima - kao to je umetnost mjuzik-holova, ali najvea asimilacija kulturnih praksi koja se razvila
medu niim klasama ili za masovnu publiku morala je doi kasnije. Neki znaci toga bili su vidljivi pre 1914. godine,
uglavnom posredovani kroz zabavu i moda iznad svega
kroz ples kao dmtveni obiaj to moe da se povee sa
rastuom emancipacijom ene: moda regtajma ili tanga.
Meutim, svako ispitivanje kulturnih izuma u ovom periodu ne moe a da ne zabelei razvoj autohtonih podkultura i praksi niih klasa koje nisu dugovale nita modelima
iz viih dmtvenih klasa - skoro izvesno kao nusprodukt
urbanizacije ili masovne migracije. Tango kultura u Bue-
102
Profesionalizam uvodi odreeni stepen specijalizacije
nimanja, i "trita", jedva, ako uopte, dostupnog seljacima. Profesionalni sportisti su ili opsluivali ili snabdevali vie klase (dokeji, alpinistiki vodii) ili su bili samo privezak na amaterskim
takmienjima gornjih klasa (profesionalci u kriketu). Razlika izmeu ubijanja divljai gornje i donje klase nije bila ekonomska,
mada su neke lovokradice ivele od toga, nego pravna. To je izraeno u Zakonu o lovu.
447
103
Veberovsku korelaciju sporta i protestantizma posmatrao
je, za sluaj Nemake do 1960-ih godina, G. Liischen, "The Interdependance of Sport and Culture", u M. Hart (prir.), Sport in
the SocioculturalProcess (Dubuque, 1976).
448
Erik Hobsbom
nos Airesu je jedan primer104. Koliko takvi primeri zaista

spadaju u diskusiju o izmiljenim tradicijama, mora ostati
stvar za diskusiju.
Krajnji aspekt je odnos izmeu "izmiljanja" i "spontanog stvaranja", planiranja i rasta. Ovo je neto to stalno
zbunjuje posmatrae u modemim masovnim dmtvima.
"Izmiljene tradicije" imaju znaajne socijalne i politike
fimkcije i ne bi nastale niti bile ustanovljene ako ne bi mogle
da te funkcije steknu. Ipak, koliko daleko se moe ii u manipulaciji njima? Namera da se koriste, esto svakako da se
izmisle za manipulaciju, je evidentna; oba se pojavljuju u
politici, prvi uglavnom (u kapitalistikim dmtvima) u biznisu. Do ovog stupnja, teorije zavere nisu samo verovatne
nego na svojoj strani imaju i injenice. Ipak, takoe izgleda
jasno da su najuspeniji primeri manipulacije oni koji eksploatiu upravo one prakse koje jasno izlaze u susret potrebama - ne obavezno jasno shvaenim - u odreenim kmgovima ljudi. Politika nemakog nacionalizma u Dmgom carstvu ne moe da se razume iskljuivo odozgo. Iznesena je
pretpostavka da je u izvesnoj meri nacionalizam izmakao
kontroli onih koji su smatrali da je unosno da njime manipuliu tokom dogaaja ovog perioda105. Ukusi i mode, posebno u populamoj zabavi, mogu da budu "stvoreni" jedino
u vrlo uskim granicama; oni moraju da budu otkriveni pre
nego to se iskoriste i uoblie. Posao istoriara je da ih otkriva retrospektivno - ali takoe i da pokua da razume zato u
okvirima dmtva koje se menja u promenljivim istorijskim
situacijama, takve potrebe poinju da se oseaju.
104 Up. Blas Matamoro, La Ciudad del Tango (Tango HistdricoySociedad) (Buenos Aires, 1969).
105 Geoffirey Eley, Re-shaping the German Right
London and New Haven, 1980).
Indeks
Aberdovi (Aberdovey) 129

Adler, Viktor (Adler, Victor) 414,
417
Afrika, kolonijalna 187, 309-314,
316, 318, 322-323, 326-328,
330, 340, 349, 357, 360 -3 6 2 ,
375, 377, 380, 382
Agra 258
Agulon, M. (Agulhon, M.) 394
Ajvor Velikoduni (Ifor, Hael)
127
Akbar 258
Alau, Ovin (Alaw, Owain) 115
Aleksandra, kraljica 198
Alen, admiral, Don, Karter (Allen, Admiral, John, Carter)
50
Alen, Tomas (Allen, Thomas) 63
Ali, Mir Aulad (Ali, Mir Aulad)
296
Alster 27-28
Altajr (Altyre) 52
Ameri, Leo (Amery, Leo) 338
Amerika 55, 125-126, 192
Amin, Idi 330
Anglsi (Anglesey) 77, 94
Aranj,Jano(AranyJanos) 124
Arnold, Tomas (Arnold, Thomas)431, 437

Artur, ester, Alen (Arthur, Chester,Alan) 192
Artur, kralj 70
Austrija 159, 179
Avganistan 259, 274, 276
Baden-Pauel, Robeit (BadenPowell, Robert) 10, 330
Badot, Volter (Bagehot, Walter)
158, 162, 176, 180, 182, 195,
412
Bakland, Din, Vilijam (Buckland,
DeanWilliam) 171
Bakler, F. V. (Buckler, F. W.) 250
Bakston, lord (Buxton, Lord)
337
Balfor, lord (Balfour, Lord) 190
Balkli, Skvajr od Dronvija (Bulkeley, Squire, ofDronwy) 79
Balkli, Vilijam, od Brendija (Bulkeley, William, of Brynddu)
77-80
Banglade 305
Banson, Karsten (Bahnson, Karsten) 1 1
450
Izmiljanje tradicije
Barington, Dejns (Bamngton,

Daines) 78, 122-123
Barotseland 352
Basutoland 339
Baudler, Tomas (Bowdler, Thomas) 92
Bejl, Don (Bale, John) 62
Bengal 252-253, 269, 280, 439
Benson, E. V. (Benson, E.W.) 195
Bentink, lord, Vilijam (Bentinck,
Lord, William) 258-259
Berdes, Tomas, Biskup Sv. Dejvida (Burgess, Thomas, Bishopof StDavids) 91
Berk, Edmund (Burke, Edmund)
392
Bert, Edvard (Burt, Edward) 35,
36
Bilt (Builth) 69
Bing, preasni, Don (Byng, Hon.,
John) 65, 131
Binsbergen, V. M. J. Van (Binsbergen,W. M.J.Van) 362, 379
Bim, Oven, Tjudor (Bume,
Owen, Tudor) 274-275, 296
Bizmark, Oto, fon ^ismarck,
Otto, von) 384, 389, 398, 400,
402-403, 406
Bjukenan, Dord (Buchanan
George) 100
Blejni,Tomas (Blayney, Thomas)
116
Blekvel, Don, Alun (Blackwell,
John, A/mw) 141
Bodli, D. E. K. (Bodley, J. E. C.)
185, 412
M. Z. (Boxhorn, M.
Z.) 94
Boldvin, Stenli (Baldwin Stanley) 208
Bombaj 277-279, 284, 286-287,
289-290
Bop, Franc (Bopp, Franz) 145
Bokshom,
Bozvel, Dejms (Boswell, James)
40
Bradford, major, Edvard (Bradford, MajorEdward) 275
Brajs, Dejms (Bryce, James (prvi
vikont)) 318, 320
Braun, general Dejms (Browne,
Generaljames) 62
Braun, Rudolf 12
Bret, Redinald (Brett, Reginald)
(drugivikontEer -Esher) 199
Brid, Ser Frederik (Bridge, Sir
Frederick) 194, 195
Britanija, 6,17,20,30,34,62,6970, 89,93, 101-104, 138, 152,
157, 159, 162, 166-167, 174,
181, 187, 208, 220-221, 227,
232-233, 236-239, 248, 257,
266, 272-273, 278, 310, 315,
318, 323-324, 330, 355-356,
390, 397, 403, 411, 416-418,
423, 426-431, 433, 436-437
Buganda325
Cojs, Johan Kaspar (Zeuss, Johann, Kaspar) 145
anok, Martin (Channock, Martin) 333
Indeks
arls Edvard, "Mladi pretendent"
(Charles Edward, "Young Chev valier") 39, 52, 54, 57-58, 63
arls Tomas od Bale (Charles
Thomas of Bala) 83, 110
aterton, Tomas (Chatterton,
Thomas) 148
edvik, Edvin (Chadwick, Edwin) 144
enon, ser Henri (Channon Sir
Henry) 211
eril, serVinston (Churchill Sir
Winston) 207, 227, 232
DAzeljo, M. T. (DAzeglio, M. T.)
389
Dali, ser Henri, Dermot (Daly,
SerHenry, Dermot) 276, 292
Dalrijada (Dalriada) 28
Danbar, D. Telfer (Dunbar, J.
Telfer) 32
Daning, Don(Dunning John)
David ap Gvilim (Dafydd ap
Gwilym) 161
Dejvidson, Randal (Kenterberijski nadbiskup) (Davidson,
Randall (Archbishop of Canterbury)) 196
Dejvis iz Malvida (Davies of Mallwyd)9i
Dejvis, Edvard od Biopstona
(Davies, Edvard of Bishopston) 98
Delhi 252, 257, 260, 265, 275278, 283-285, 287-288, 290,
296-298, 304
451
Derfl, Tomas (DUrfey, Thomas)

116
Dimblbi, Riard (Dimbleby, Richard) 226, 228, 233-235
Dirkem, Emil (Durkheim, Emile)
391-392
Dizraeli, Bendamin (Disraeli,
Benjamin) 176, 178-179, 185,
272-273, 277, 304, 412
Driberg, Tom (Driberg, Tom)
210
Durnbos, Martin, R. (Doornbos,

Martin, R.) 356
Dadibou, ser Damesetdi (Jajeebhoy, Sirjamesetji) 287
Deb, D.0ebb,j.) 171
Defri od Monmauta (Geoffrey
ofMonmouth) 69-70
Dejms, Evans i Dejms (James,
Evans andjames) 118
Denkins, Don (Jenkins John,
'lforCeri") 141
Denkins, G. H. (Jenkins, G. H.)
81
Denkins, R. T. 0enkins, R.T.)
66 , 146
Derman, ser Edvard (German,
SirEdvard) 194
Dilbert, Ke (Gilbert, Cash)
Don, ser Goskum (John, Sir
Goscombe) 137
Donatan, poglavica (Jonathan,
Chief) 339
Donson, Ben (Jonson, Ben) 121
Donson, Semjuel (Johnson Samuel) 40
452
Dord III, kralj 90, 139, 160,

162, 172, 174, 178
Dord IV, kralj 48, 66 , 162,
165, 168, 227, 241
Dord V, kralj 194-196, 199,
202, 206-207, 210, 215, 219,
223-225, 229-231, 235-236,
241, 244, 305, 318, 336-337,
341, 343
Dord VI, kralj 202, 208, 210214, 219, 221, 223, 225, 229230, 235, 241, 243, 329, 355
Douns, Artur Dejms 0ohnes,
Arthurjames) 141
Douns, Dejvid (Jones, David) 101
Douns, Don 0ones, John) 99
Douns, Don (Jones, John, 'Tegid") 141
Douns, Edmund (Jones, Edmund) 82
Douns, Edvard 0ones, Edward)
66-67, 85, 93, 114-115,118
Douns, Dinop 0ones, Ginshop) 139
Douns, Oven 0ones, Owen,
"OwainMyfyr") 90
Douns, Rajs iz Blajnaja 0ones,
Rice of Blaenau) 70
Douns, Robert iz Ros-lana 0ones, Robert, of Rhos-lan) 82
Douns, Rouland 0ones, Rowland) 107-109
Douns, ser Vilijam 0ones, Sir
William) 269
Douns, Tomas 0ones, Thomas
'GlanAlun") 118, 145
Douns, Tomas 0ones, Thomas), leksikograf 67

Douns, Tomas 0ones, Thomas), poreznik 89
Douns, Tomas (Tum on Kati)
0ones, Thomas (Twm Sion
Catti)) 128
Douns, Tomas iz Denbija 0ones, Thomas of Denbigh) 83
Douns, Tomas iz Penkerija 0ones, ThomasofPencerrig) 124
Douns, Vilijam 0ones, William)
173
Douns, Vilijam iz Langadvana
0ones, William of Llangadfan)
76, 85
Edinburg 39, 47-49, 56
Edvard VII, kralj, princ od Velsa
178, 180, 182, 184, 192, 194196, 199-200, 202, 204, 206208, 215, 304, 350, 412
Edvards, Tomas (Edwards Thomas) 84
Elenborou, lord (Ellenborough,
Lord) 259-260, 304
Elgar, ser Edvard (Elgar Sir Edward) 193-194, 202-203, 214
Elis, Osijan (Ellis, Ossian) 113114
Elis, Tomas od Holiheda (Elis,
Thomas of Holyhead) 80, 84
Elizabeta II, kraljica 151, 153,
159, 2 1 2 , 214, 2 2 1 , 223-224,
227-229, 232-235, 241, 243,
273
c
Indeks
Engels, Fridrih 23, 163, 414
Erar, Sebastijan (Erard, Sebastien) 116
Erkart, Vitez ser Riard (Knight
SirRichardUrquhart) 53
Evans, Don od Vajn Faura
(Evans, John, of Waun Fawr)
126
Evans, Edvard (Evans, Edward)
96
Evans, Evan (Evans, Evan, "leuan
Fardd") 70, 95-96, 122-124,
127
Evans, Teofilijus (Evans, Theophilius) 10 2
Fadeherb, general, L. L. K. (Faidherbe, General L. L. C.) 327
Fard, Merdin (Fardd,Myrddin) 74
Filips, ser Don, Pikton (Philipps, Sirjohn, Picton) 79
Fers, ser Ralf (Furse, Sir Ralph)
316
Francjozef, car 410-411
Francuska 19, 21, 23, 25, 45,
74, 76, 90, 93, 101, 115, 118,
191, 216, 2 3 8 , 283, 390, 395397, 405, 411-412, 414, 418,
420, 424, 430, 440
453
Gest, ledi arlot (Guest, Lady

Charlotte) 141
Gibon, Edvard (Gibbon, Edward) 31
Gledston, Vilijam Evart (Gladstone, William Ewart) 177,
199-200
Glengari, porodica (Glengarry
family) 38
Glindur, Ovin (Glyndwr, Owain)
123-124,129,147
Gomer(Gomer) 121-122,128,145
Gondve,Cilongozi (Gondwe Chilongozi) 353-354
Gondve, Don (Gondwe John)
354
Gordon-Kaming, porodica (Gordon-Cummingfamily) 52
Grant, porodica (Grant amily) 39
Grej, Tomas (Gray, Thomas)
113,123-124
Grejem, Dejms, esti markiz
(Graham, James, 6 dl Marquis)
44
Grin, Grejem (Green, Graham)
331
Gvilim, David, ap (Gwilym Dafyddap) 127
Gvin, Sakvil (Gwynne, Sackville)
116
Gambold, Vilijam (Gambold WilHanka, Vaclav 147

liam) 95, 103,105,131
Gandi, M. K. (Gandhi, M. K.) Hardi, Kajr (Hardie, Keir) 419,
422
306-307
Harding, Kolin (Harding, Colin)
Ga, N. (Gash, N.) 160
320
Gelert (Gelert) 130
454
Haris, Dozef (Harris, Joseph)

141
Hauel, Dejms (HowellJames) 74
Hauels, Vilijam (Howells William) 84
Hemans, gaF. D. (Hemans, Mrs
F. D.) 117
HenriTjudor(HenryTudor) 70,
Iljif, Don (Iliffe, John) 333, 335,

357, 365, 368-370
Inden, Ronald (Inden, Ronald)
256
Jang, erilin(Young, Sherilyn)

234
Japan 388
Jeta od Barotselanda (Yeta of Ba88
Henson, Herbert, Hensli (Henrotseland) 351-253
son, Herbert Hensley) 213
Herkomer, ser Hubert fon (Her- Kac, Elen, N. (Katz, Elaine N.)
312
komer, SirHubert, von) 137
Hem, Tomas (Heame, Thomas) Kaldvel, R. C. (Caldwell, R. C.)
296
Hine, D. E. (biskup Seveme Rodezije) (Hine, J. E. (Bishop of Kalkuta 255, 258, 262, 275,
Northem Rhodesia)) 72
277, 280-281
Hitler,AdoIf 217, 219-220, 404 Kamden, Vilijam (Camden, William) 84
Hju, Robert ap (Huw, Robert ap)
Kameron, pukovnik (Cameron,
77, 111
Hjuz, Don(Hughes,John) 117
Colonel) 46
Kaning, lord arls (Canning,
Hjuz, Hju (Hughes, Huw) 74
Lord Charles) 273
Hjuz, Stiven(Hughes, Stephen)
Kardigan (Cardigan) 86
105
Hobsbom, Erik (Hobsbawm, Karmarden (Carmarthen) 91,
116
Eric) 5, 238, 383
Hol, Edmund, Hajd (Hall, Ed- Karolina, kraljica, videti i Dord
IV 162, 174, 178
mund Hyde) 81
Kart, Tomas (Carte, Thomas)
Holandija 410-411, 440
Honej, D. R. od S. (Honey, J.R.
123
Kaivis (Caerwys) 86 , 88
deS.) 429
Hor, Riard, Kolt (Hoare, Ri- Kaucki, K. J. (KautskyK.J.) 417
Kaunda, Kenet (Kaunda, Kenchard, Colt) 99-100
neth) 333
Ifeka-Moler, Karolina (Ifeka-Mo- Kej, ser Don (Kaye, Sir John)
ler, Caroline) 376
253
t
Indeks
Kembels (Campbells) 28
Kenija 318-320, 343, 358-359,
373
Kenterberi, nadbiskupi 175,195196, 210, 213, 227
Kimberli (Kimberley) 347-349
Kipling, D. Lokrid (Kipling, J.
Lockridge) 186, 293
Kits, Don (Keatsjohn) 63, 78
Klan, Harold (Clunn, Harold)
218
Klark, Luis (Clark, Lewis) 126
Kleland, Don (Cleland, John)
108
Klomerl (Closhmerle) 393
Kojer, Tomas (Coychurch
Thomas) 106
Koks, Ris (Cox, Rhys) 81
Koli, pukovnik, Dord (Colley,
Colonel George) 275
Kolson, Elizabet (Colson, Elizabeth) 365-366
Konoli, Dejms (Connolly, James) 23
Kosta, Andrea (Costa, Andrea)
414
Kros, olto (Cros, Sholto) 374
Kuberten, baron, Pjer, de (Coubertin, Baron Pierre de) 437
Kuki, Silvanus, D. (Cookey, Sylvanusj.) 327
Kuper, D. K. (Cooper, D. C.) 233
Kurzon, lord (Curzon, Lord)
304-305
455
Lajbnic, G. V. (Leibniz, G. W.)

10 2 , 106
Lajtner, G. V. (Leitner, G. W.)
295-296
Lamu 357
Landrilo (Llandrillo) 78
Lang, Kozmo Gordon (Lang,
Cosmo Gordon) 213
Langolen (Llangollen) 145
Lanover, ledi (AgustaVadington)
(Llanover, Lady (AugustaWaddington)) 116, 120, 136, 141,
144,146
Las, on David (Las, Sion Dafydd) 75
Lavat, lord (Lovat, Lord) 54-55,
63
Lejk, lord (Lake, Lord) 252
Lesli, Don, biskup Rosa (Leslie,
John (Bishop of Ross)) 52-53,
55, 63
Levanika od Barotslenda (LewanikaofBarotseland) 349, 351
Levelin II (Llywelyn II) 69
Li, ser Sidni (Lee, Sir Sidney) 186
Lid, Edvard (Lhuyd, Edward) 7172, 78-79, 88 , 94, 101-104,
1 1 0 , 146
Liland, Don (Leland, John) 93
Lindenjan (Linden, Ian) 379
Liton, lord (Lytton, Lord) 273280, 282-285, 291-293, 295298, 300-301, 303-395
Loder, ser Tomas Dik (Lauder,
SirThomasDick) 52-53, 55
456
Logan, Dejms (Logan, James)

60-61
Lojd,A. L. (Lloyd,A. L.) 14
Lojd, Don iz Karvisa (Lloyd,
JohnofCaerwys) 122
Lojd, Henri iz Kum Bihana
(Lloyd, Henry of Cwm Bychan) 80
Lojd, ser Don (Lloyd, Sir John)
141-142
Lojd, Vilijam (biskup sv. Asafa)
(Lloyd, William (Bishop of St.
Asaph)) 73
Lokart, D. G. (Lockhart,J. G.) 50
London35,43,49,51,53,56,60,
62, 73, 89-92, 96, 108, 110,
123, 125-126, 133-135, 143,
162-163, 167-168, 172, 175,
181-182, 184, 189-189, 198,
201-204, 208, 212, 216, 218219, 222-223, 230, 241-243,
258-259, 274-275, 277, 279,
281,295,316,329,352,444
Lonsdejl, Don (Lonsdale, John)
343-344
Lorentin, Ani (Laurentin, Anne)
375-376
Lou, ser Dejvid (Low, Sir David)
209
Ludvig I Bavarski (Ludwig I of
Bavaria) 56
Lugard, ledi (Lugard, Lady) 315
Lugard, lorg Frederik (Lugard,
Lord Frederick) 315, 328
Luis, David (Lewys, Dafydd) 88
Luis, Semjuel (Lewis, Samuel) 84
Lujd, Angharad (Llwyd, Angharad) 141, 144

Lujd, Riard (Llwyd, Richard)
117
Madok (Madoc) 83, 125-126,
145
Madras 278, 286, 289
Makdonald, Remzi (Macdonald,
Ramsay) 224
Makdonald, srednjevekovni gospodari kotskog ostrvljla (Macdonald Lords ofthe Isles) 28
Makdonaldi iz Armadejla (Macdonalds ofAmmadale) 39
Makdoneli iz Glengarija (MacDonells of Glengarry) 36-38,
49, 56
Makenzi, Don (Mackenzie,
John) 43
Makferson, Dejms (Macphersonjames) 30-32, 43-44, 64
Makferson, Kluni (Macpherson,
Cluny) 49
Makferson, sir Don (Macpherson, SirJohn) 30-31, 43
Makgregor, ser Evan iz Makgregora (Macgregor, Sir Evans, of
Macgregor) 49
Makijan, R. R. (Maclan, R. R.) 61
Makoli, lord (Maculay, Lord) 50
Male, vitez (Mallet, Chevalier)
103
Maliner (Mulliner) 184
Malinovski, S. Bronislav (Malinowski, S. Bronislaw) 219, 221
Indeks
457
Malkolm, Dejvid (Malcolm, Da- Moris, braa (Morris brothers);

vid) 30
Luis; Riard; Vilijam 74-77,
Manester 163, 420
80, 87, 95, 98, 103-105, 143
Manda, Edvard, Bote (Manda, Moris, Edvard (Morus, Edward)
Edward, Bote) 354
73
Martin, Kingsli (Martin Kingsley) Mozambik 378-379
220
Mutesa, Edvard (Mutesa, EdMartin, Martin (Martin, Martin)
ward) 329
39
Mazrui, Ali, A. (Mazrui, Ali A.) Nemaka 19, 23, 102, 152, 159,
329-330, 332
179,
187-188 190-192, 19 8 ,
Mbikusita, Godvin (Mbikusita,
217, 219-220, 238-239, 313,
384, 389-390, 399-403, 405Godwin) 353, 355
408, 410, 414, 417-418, 424,
Medoks, Vilijam (Maddox, Wil428-430, 432. 434, 438, 441
liam) 129
Mefer, Ovin (Myrfyr, Owain) Ngugi va Tiongo (Ngugi wa
Thiongo) 380-381
139, 143
Mejrik, Semjuel, Ra (Meyrick, Nigerija 315, 328
Nikolson, ser Harold (Nikolson,
SamuelRush) 100
SirHarold) 210, 225, 231
Mek Gregor, G. P. (Macgregor,
Njasalend (Nyasaland) 333, 379
G.P.) 324-325
Makgafi, Vajat (MacGaffey,
Ogot, B. A. (Ogot, B. A.) 359
Wyatt) 373-374
Meriman, Don, K. (Merriman, Olmsted, F. L. (Olmsted, F. L.)
188
JohnX.) 312
Olsen, Donald (Olsen, Donald)
Mi,Artur (Mee,Arthur) 333
168
Miel, ser Filip (Mitchell, Sir PhilOven, Anajrin (Owen, Aneurin)
lip) 326
108
Miler, Maks (Muller, Max) 269
Oven, Elajas (Owen, Elias) 83
Mongolija 388
Mara, arl (Maurras, Charles) Oven, Goronuj (Owen, Goronwy) 81, 123-124
392
Morgan, Don iz Maina (Mor- Oven, Metju (Owen, Matthew)
72, 81, 138
ganJohnofMatchin) 72
Oven, Vilijam (Owen, William,
Morgan, Ris (Morgan, Rhys) 88
'Sefhyn") 127, 144
458
Pakistan 305
Parat, serVolter (Parratt, SirWalter) 195, 213
Pari, Don (Parry, John "Bard
Alaw) 114
Pari, serarls (Parry, Sir Charles)
194
Pari, Slepi Don (Parry, Blind
John) 113, 117, 123
Parker, Martin (Parker Martin)
116
Penant, Tomas (Pennant, Thomas) 79-80, 85, 98, 103, 114115. 122,132, 136, 141,143
Penderen, Dik (Penderyn, Dic)
146
Perkins, Doselin (Perkins Jocelyn) 196-197, 213
Pezron, opat, Pol-Iv (Pezron,
Abbe, Paul-Yves) 101-102, 108
Pikok, Tomas, Lav (Peacock,
Thomas, Love) 129
Pinkerton, Don (Pinkerton,
John) 44-45
Pit, Vilijam stariji (Pitt, William,
the elder) 42
Pitri, ser arls (Petrie, Sir Charles) 230
Pju, Vilijam, Oven (Pughe, William, Owen, "Idrison") 83, 98,
106, 108-111, 125, 135
Pjudin, A. V. (Pugin, A. W.) 58
Plinije 94
Polm, Deniz (Paulme, Denise)
375
Prajs, Tomas (Price, Thomas

'tamhuanawc") 115, 141
Prajs, Vilijamiz Lantrisanta (Price
Williamof Llantrisant) 99
Priard, T. D. Levelin (Pritchard, T. J. Llewelyn) 128-129
Prinsep, Val, K. (Prinsep Val C.)
294
Pris, on, Priard (Prys, Sion,
Prichard) 75
Rajl, dekan, Herbert, Edvard (Ryle, Dean Herbert, Edward)
213
Rajt, Marsija (Wright, Marcia)
363
Rao, ser Dinkar (Rao, Sir Dankar)
291
Riard, Henri (Richard, Henry)
142, 144
Riards, Tomas (Richards, Thomas) 106, 107
Rindi, poglavica (Rindi, Chief)
335, 349
Ris, lord (Rhys, Lord) 86
Ris, Morgan, Don (Rhys, Morganjohn) 126, 143
Ris, on, David (Rhys, Sion Dafydd) 95
Rit, lord (Reilth, Lord) 210, 234
Robert, Grifid (Robert, Grufydd)
95
Robert, Vilijam (Robert, William
"Nefydd") 139
Roberts, lord Frederik (Roberts,
Lord Frederick) 275, 288 <
Indeks
Roberts, Piter (Roberts, Peter)
65, 84
Robertson, D. K. (Robertson, J.
K.) 322
Roderik, Don (Roderick, John)
Rodezija 77, 87/88
Rolands, Henri iz Lanidana
(Rowlands, Henry of Llanidan) 73, 164, 209
Rolinson, Tomas (Rawlinson,
Thomas) 36-38, 45, 49
Rusija 36/38, 45, 49
Ruz, Vilijam iz Amluha (Roos,
WilliamofAmlwch) 145
Salivan, ser Artur (Sullivan, Sir
Arthur) 194
Samvel, dr Dejvid (Samwell, Dr
David) 92,96
Saudi, Robert (Southey, Robert)
108, 126
Sautkot, Joana (Southcott, Joanna) 109
Scindija, maharada (Scindia,
Maharaja) 302
Sesil, lord Robert (Cecil, Lord
Robert) 150/151
Sijera Leone 349
Sinkler, ser Don (Sinclair, Sir
John) 44-46
Skandinavija 397, 411
Skot, ser Volter (Scott, SirValter)
32-33, 47-48, 50-55, 117
Smart, ser Dord (Smart, Sir
George) 169
459
Sobhuza II od Svazilenda (Sobhuzallof Swaziland) 353

Sobjeski Stjuarti (Sobieski Stuarts) 54-55, 58-62, 64
Sonders, Erazmus (Saunders,
Erasmus) 112
Spenser, preasni, V. (Spencer,
Hon. W.) 130
Stjukli, V. (Stukley, W.) 96
Stanford, ser arls, Vilijer (Stanford, Sir Charles Villiers) 193194
Stejner, ser Dord (Stainer, Sir
George) 194
Stenli, dekan, Artur, Penrin
(Stanley, Dean, Arthur, Penrhyn) 171
Stivens, Tomas (Stephens, Thomas) 145
Stjuart, D. V. (Stewart, D.W.) 39
Stjuart, pukovnik Dejvid iz Garta
(Stewart, Colonel David of
Garth) 46, 48
Stjuart, Riard (Stuart, Richard)
377
Stounhend (Stonehenge) 94,
124
amas, Elis, on (Siamas, Elis,
Sion) 115
ekspir, V. (Shakespeare, W.)
v 121, 135
eperson, Dord (Shepperson,
George) 328
kotska 27-37, 40-57, 59-62, 64,
94, 101, 119-120, 147, 294,
358, 381, 421
460
ofelirs, Metju (Schoffeleers, Vajt, Dilbert (White, Gilbert) 122

Valas, Grejem (Wallas, Graham)
Matthew) 379
ram, Persi (Schramm, Percy) 216
391
Van Genep, A. (Van Gennep, A.)
414
Taliesin abJolo (Taliesin ab Iolo)
Vanbru, ser Don (Vanbrugh, Sir
97
John) 68
Tanganjika 317, 333, 341, 343Vandervelde, E. (Vandervelde,
345, 363, 365, 368-369, 374
Terl, Dejms (Turle,James) 171 E.) 414
Tejlor, Robert (Taylor, Robert) Varli, Komelijus (Varley, Comelius) 13 2
298-299
Vejd, general (Walde, General) 35
Ten, I. A. (Taine, H. A.) 393
Tipu, sultan (Tipu, Sultan) 252, Vejl, Leroj (Vail, Leroy) 353
Vejt, Riard (Waitt, Richard) 39
284
Tomas, David (Thomas, Dafydd) Vels 65-67, 70, 72, 77-79, 82-86,
89-94, 96-97, 99, 102-103,
131
105-106, 108, 110, 112-113,
Tomas, Don (Thomas, John,
115-116, 118-122, 125, 127,
"IeuanDdu") 133
129-140, 142, 144-148, 160,
Tomas, Don iz Bomarija (Tho162, 165, 175-177, 199, 212,
masJohnofBeaumaris) 122
2 2 1 , 235-236, 243, 420
Tompson, Dord (Thompson,
Vels, prinevi od 185, 236, 169,
George) 165
271, 297-298, 338-340, 351
Tompson, F. M. L. (Thompson,
Velsli, Artur, prvi vojvoda od
F.M.L.) 115, 117
Velingtona (Wellesley, Arthur
Tomton (Thomton) 275, 300
(lstDuke ofWellington)) 260
Tumor Nant (Twm, or Nant) 90
Tvajning, Edvard (Twining, Ed- Velsli, Riard, Kuli, markiz
(Wellesley, Richard, Colley,
vard) 341-345
(Marquis)) 252-253
Uganda 324, 326, 329-330, 342, Verdilio, Polidoro (Vergil, Polidor) 71
351
Veston, Frank, zanzibarski biskup (Weston, Frank (Bishop
Vin, Elis (Wynne, Ellis) 75
of Zanzibar)) 327, 331
Vin, ser Don (Wynne, SirJohn)
123
Vin, Vilijam(Wynne, William) 111 Vihan, Idris (Vychan, Idris) 115
Indeks
Viktorija, kraljica 59, 62-63,142,
150, 159, 161-162, 164-166,
169, 175, 177-181, 185-186,
190, 192, 195-196, 198-201,
204-205, 222-224, 235-236,
241, 245-246, 265-266, 271273, 279, 282, 289, 293, 295298,338,344,348,410,412
Vilan, Brajan (Willan, Brian)
347-348
Vilberfors, Samjuel, vinesterski
biskup (Wilberforce, Samuel
(Bishop ofWinchester)) 195
Viler, D. Talbojs (Wheeler, J.
Talboys) 289
Vilhelm I nemaki (William I of
Germany) 191, 384, 401-404
Vilhelm II nemaki (William II of
Germany) 399, 403, 406
Vilijam IV, kralj (William, IV
King) 60
Vilijam, Evan (William, Evan)
113
Vilijams Dejvid iz Karfila (WilliamsDavidofCaerphilly) 96
Vilijams, Edvard (Williams Edward "Iolo Morganwg") 91,
96, 108-109, 112, 115, 124127, 136, 139, 141, 143, 147
Vilijams, dr Don (Williams Dr
John) 125
Vilijams, Donatan (Williams Jonathan) 100
461
Vilijams, G. D. (Williams G. J.)

72
Vilijams, Gvin, A. (Williams
Gwyn, A.) 126
Vilijams, Levelin (Williams Llywelyn) 144
Vilijams, Marija Dejn (Williams,
MariaJane) 141
Vilijams, Moziz (Williams, Moses) 72, 103
Vilijams, Vilijam iz Pantekelina
(Williams, William of Pantycelyn) 1 1 1
Vilis, Roj (Willis Roy) 374
Vilmarke, baron Ersar de la (Kervarker) (Villemarque, Baron
Hersart de la (Kervarker)) 147
Vilson, Vilijam, i sin, iz Banokberna (Wilson, William and
Sonof Bannockburn) 48, 51
Valcer, Majkl (Waltzer, Michael)
264
Volters, Don iz Landua (Walters, John (of Llandough))
106-108
Volton, serVilijam (Walton, Sir
William) 214
Vud, Abram (Wood, Abram) 116
Zambezi 351
Zapadnaostrva 28, 39
Zigler, Filip (Ziegler, Philip) 221
Zinat ul Musadid (Zinat ul
Musajid) 277
Sadraj
Erik Hobsbom
UVOD: KAKO SE TRADICIJE IZMILJAJU
(Prevela M. Preli).............................................
Hju Trevor-Roper
IZMILJANJE TRADICIJEI BRANSKA TRADICIJA
KOTSKE (Prevela S.Glii)................................ 27
Pris Morgan
OD SMRTI DO LEPOG POGLEDA: LOV NA
VELKU PROLOST U DOBA ROMANTIZMA
(Prevela S. Glii).............................................
65
Dejvid Kanadin
KONTEKST, IZVOENJE I ZNAENJE RITUALA'.
BRITANSKA MONARHIJAI "IZMILJANJE
TRADICIJE", c. 1820-1977 (Prevela S. Glii) ...... 149
Bernard S. Kon
KAKO SE PREDSTAVLJALA VLAST U
VIKTORIJANSKOJ INDIJI (Prevela M. Preli)...........245
Terens Rejnder
IZMILJANJE TRADICIJE U KOLONIJALNOJ
AFRICI (Prevela M. Preli).................................. 309
Erik Hobsbom
MASOVNA PROIZVODNJA TRADICIJA: EVROPA,
1870-1914. (Prevela M. Preli) ............................. 383
Indeks............................................................... 449
316.72 (9820)
316.7:39(082)
IZMILJANJE TRADICIJE /Erik Hobsbom, Terens
Rejnder (ur.) ; prevele s engleskog Slobodanka
Glii i Mladena Preli. - Bograd : Biblioteka XX
vek ; Beograd : igoja tampa ; Krug, 2002
(Beograd : igoja tampa). - 459 str. ; 17 cm.
(Biblioteka XX vek ; 126)
Prevod dela: The Invention of Tradition / Eric
Hobsbawm, Terence Ranger (eds.). - Tira 750.
Napomene i bibliografske reference uz tekst. Registar.
ISBN 86-7562-012-8
a ) TpaflM unja - C o u h o jio u ik h ac n e K T - 36ophm u h b )
C ou H jajiiia aH Tponojiornja - 3 6 o p h h u h c ) KyjiTypHa
aH T p on ojio raja 3 6 o p h h h h
COBISS-ID 96398348
Izdanje BIBLIOTEKE XX VEK, MUeevska 53, Beograd, IGOJA

TAMPE, Studentski trg 13, Beograd i KNJIARE KRUG, Makedonska 5, Beograd. Za izdavae: Ivan olovi, arko igoja i
ore Stojanovi. Urednik: Ivan olovi. Obrada na raunaru:
Miroslav Nikanovi. Korektor: Slobodanka Markovi. tampa;
igoja tampa. Tira: 750 primeraka. Beograd 2002.
X /X /= K
/\ /V = K
Ifi
obrazovanje
Miodrag Popovi
VIDOVDAN I ASNI KRST
Teofll Pani
URBANI BUMANI
Dubravko kiljan
JAVNIJEZIK
Stiven Douns (ur.)

VIRTUELNA KUI.TURA
Marija Todorova
IMAGINARNI BALKAN
Ranko Bugarski
LICAJEZIKA
Slobodan Beljanski
PRAVO I ILUZIJA
Meri Daglas
ISTO I OPASNO
Marta K. Nusbaum i Doua Koen (ur.)

ZA LJUBAV DOMOVINE
Riard Denkins
ETNICITET U NOVOM KLJUU
Milka Ivi
LINGVISTIKI OGLEDI, 'I'RI
Mark Abeles
ANTROPOLOGIJA DRAVE
Raul irarde
POLITIKIMITOVIIMITOLOGIJE
Milka Ivi
PRAVCI U LINGVISTICI I/II
Ivan olovi
DIVLJA KNJIEVNOST
Kristijan ordano
OGLEDI O INTERKULTURNOJ
KOMUNIKACIJI
Radost Ivanova
ZBOGOM DINOSAURI,
DOBRODOLI KROKODILI
Igor Mandi
ZA NAU STVAR
Ivan olovi
BORDEL RATNIKA
Vladimir Kantor
RUSIJA JE EVROPSKA ZEMLJA
Dunja Rihtman-Augutin
ULICE MOGA GRADA
Svetlana Slapak
ENSKE IKONE XX VEKA
Ivan olovi
POLITIKA SIMBOLA
Duan Kecmanovi
ETNIKA VREMENA
Klaus Rot
SLIKE U GLAVAMA
A ls iH 'i A s m 'in
Edvard V. Said
ORIJENTALIZAM
Erik Hobsbom i Terens Rejnder (ur

IZMILJANJE TRADICIJE
RAD NA NACIONALNOM PAMENJl

Erik Hobsbom Izmišljanje Tradicija PDF

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Judul Asli

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

Erik Hobsbom Izmišljanje Tradicija PDF

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

a

F6mo 2a-fc>jvljivftnfe--ov<s-knjige dao je Fond for East European

Nita ne izgleda tako staro, niti povezano sa prolou

Uvod: kako se tradicije izmiljaju

Uvod: kako se tradicije izmiljaju

ja" (u ovom sluaju izmiljena tradicija) je perika, odora i

Uvod: kako se tradicije izmiljaju

1 Videti, na primer, G.Tihon, Les religieuses en Belgique du

Uvod: kako se tradicije izmiljaju

dernizacija nije naterana na uzmicanje zbog povezanosti

3 Sedamnaest sluajeva ovakvog egzodusa zabeleeno je u

"Odjeci baroknih oblika proslavljanja, prikazivanja i pompe su

5 Rudolf Braun, op.cit., str. 336-337.

Ovde se ne moe diskutovati o tome u kojoj meri nove

Uvod: kako se tradicije izmiljaju_________ 15

Uvod: kako se tradicije izmiljaju_________ 17_

Helmut Hartwig, "Plaketten zum 1. Mai 1934-1939", Aesthe-

Uvod: kako se tradicije izmiljaju

nih za ponaanje". Dok su tradicije tipa b) i c) svakako bile

ve posedovali roenjem ili pripisivanjem - pre nego da

Uvod: kako se tradicije izmiljaju

Nacionalna zastava, nacionalna himna i nacionalni amblem

Uvod: kako se tradicije izmiljaju

Uvod: kako se tradicije izmiljaju

dernom konceptu "Francuske" ili "Francuza" - i to niko

Izmiljanje tradicije: branska tradicija kotske 29

Izmiljanje tradicije: branska tradicija kotske

u njenu odbranu je 1738. ponovo stao Dejvid Malkolm3, a

story o f Great B rita in a n d lre la n d ] (1771) u kojem je po-

novio svetenikove tvrdnje. O uspehu koji su Makfersoni

Hju Trevor Roper

Izm iljanje tradicije: branska trad icija kotske 33

ser Volter Skot u ast kralja iz dinastije Hanover; a

6J. Telfer Dunbar, History oftbe Highland Dress (1962).

Hju Trevor Roper

Izmiljanje tradicije: branska tradicija kotske

U sedamnaestom veku - veku u kojem je veza izmeu

d Escosse (1583). Dokazi su izloeniu D. W. Stewart, OldandRare

nabran i opasan oko struka da bi se dobila kratka suknja koja

Ta suknja, dodaje Bert, obino je "toliko kratka da se po

Izmiljanje tradicije: branska tradicija kotske

Ironija je u sledeem: da je branska odea zabranjena

1908), str. 346 i dalje; Arthur Raistrick, Quakers in Science and

Izmiljanje tradicije: branska tradicija kotske

Najranije svedoanstvo koje se navodi kao dokaz za postojanjediferencijacijepremaklanovimajeste primedba Martina

14 Mislim na svedoanstvo Sobjeski-Stjuarta. Vidi str. 56.

to je veliki kamen spoticanja na putu onih koji tvrde da su abloni

Hju Trevor Roper

socijalnoj i ekonomskoj istoriji kotske. Poto je pobuna

Izmiljanje tradicije: branska tradicija kotske 41

Hju Trevor Roper

Izmiljanje tradicije: branska tradicija kotske

Te branske regimente e se ubrzo proslaviti u Indiji i

u nonji koja je slavljena kao odea njihovih keltskih predaka, i da

Hju Trevor Roper

Izmiljanje tradicije: branska tradicija kotske

Izmiljanje tradicije: branska tradicija kotske

nju poveruje: nju, rekao je, pobija "opte verovanje naroda

pu. Dravna poseta Dorda IV Edinburgu te godine dala

Izmiljanje tradicije-. branska tradicija kotske

vljaju neprocenjiv izvor za istoriare. Gospoda Vilson i sin

Hju Trevor Roper

Izmiljanje tradicije: branska tradicija kotske