Istorijat prostitucije

Prvi podaci o prostituciji potiu iz 1500. godine p.n.e. (Nauka o polnosti, 1971.,
prema Milosavljevi, 2004). To su podaci o tzv. hramskoj prostituciji . U to vreme su u
Vavilonu postojali hramovi u kojima su se odvijali neki oblici prostitucije, kao poseban vid
odanosti ena bogovima.Verovalo se da e bogovi, ako im se kao rtva prinese enska
polnost, darivati za uzvrat bogatu etvu. U skladu sa tim verovanjem nastala je obaveza za
svaku enu da se u dogovoru sa svetenicima u hramu poda bilo kom mukarcu koji je poeli.
Taj kult su svetenici iskoristili i naloili enama da naplauju usluge i dobijeni novac daju
svetenicima (Milosavljevi, 2004).
Iz Vavilona se prostitucija iri u Fenikeniju, Egipat, Persiju i dalje. U Vavilonu se ona
odvijala u povodu kulta boginje Melite, koja je bila boginja plodnosti. U Fenikiji u povodu
kulta boginje plodnosti i ljubavi Astrate. U Atini su se ene odavale prostituciji na
svetkovinama boginje lepote i ljubavi Afrodite. Sveanosti u njenu ast odravale su se u
aprilu pod nazivom Afroditije. Smatra se da je Solon prvi ozakonio javnu prostituciju i da
su nakon toga otvorene prve javne

kue (diktarijon) u Atini. One su bile popunjene

robinjama. Svaki mukarac koji je zalazio u diktarion plaao je taj ulaz odreenom svotom
(Milosavljevi, 2004).
Interesantno je da se u Atini spominju tri grupe prostitutki: diktarijada, sviraice frule
i hetere. Diktarijade su bile najnia klasa postitutki. Njih su inile ene zarobljene u ratovima,
odnosno robinje smetene u javne kue. Sviraice frule su bile tzv. srednja klasa prostitutki,
radile su izvan javnih kua. Zabavljale su mukarce muzikom na gozbama i zabavama, a
zatim bi im se podavale za novac. Hetere (prijateljice) su bile visoka klasa prostitutki. Pored
lepog izgleda i lepe odee bile su dobro obrazovane. Zbog toga su bile traene od bogatih i
obrazovanih Atinjana. Udeo hetera u kulturno zabavnom ivotu bogatih bio je evidentan. O
tome svedoi i kulturno stvaralatvo koje je bilo nadahnuto njihovom prisutnou u ivotu
pojedinaca (Milosavljevi, 2004).
U doba starog Rima se prostitucija odvijala u ast boginje Flore. Svetkovine su se
odravale svake godine krajem aprila i ukljuivale su i ples nagih ena. Kasnije e
prostitucija u Rimu postati svakodnevni zanat nekih ena u javnim kuama
(lumpanarijama), ili na ulicama. Prostitucija starog Rima bila je predmet i knjievnog
stvaralatva. Rimski pesnik Juvenal pie da su se u vreme propadanja Rimskog carstva

prostitucijom bavile i vrlo otmene Rimljanke, kao to je na primer carica Mesalina (Nauka o
polnosti, 1971., prema Milosavljevi, 2004).
Ni nakon raspada robovlasnikog drutva i nastankom feudalizma i sledeih klasnih
formacija prostitucija nije iezla. Ona se u svim klasnim drutvima odrava i modeluje
zavisno od drutvenih reakcija na postojanje prostitucije. Hetere i sviraice frule zamenjene
su novim tipovima prostitutki kurtizanama, kol-gerlama itd. Ovi modeli prostitucije nastaju
na odreenim stupnjevima razvoja klasnog drutva. Kurtizane su bile otmene prostitutke u
doba renesanse. Poreklom su iz siromanih slojeva drutva i zaradom su uspevale da se
obrazuju, otmeno obuku i po tome budu sline enama iz bogatih slojeva drutva. To se
deavalo kada su kurtizane postajale metrese (ljubavnice) ili konkubine (partnerke u
vanbranoj zajednici) vladara. Poznato je da su francuski vladari Luj XIV i Luj XV ispraznili
dravne kase izdravajui kurtizane. Sa nestankom feudalizma nestalo je i nekih tipova
prostitucije, kao npr. metresa, kurtizana, ali su nastali novi tipovi kao kol-gerle i slino
(Milosavljevi, 2004).
Literatura:
Milosavljevi, B. (2004). Socijalna patologija i drutvo. Banja Luka: Filozofski fakultet.