Prepoznajte i detaljno analizirajte ovaj tekst:

GRUPA B

The waves beside them danced, but they

Out-did the sparkling waves in glee:
A poet could not but be gay
In such a jocund company;
I gazedand gazedbut little thought
What wealth the show to me had brought:
For oft, when on my couch I lie
In vacant or in pensive mood,
They flash upon that inward eye
Which is the bliss of solitude;
And then my heart with pleasure fills,
And dances with the daffodils.

Ovo su dve poslednje strofe pesme Narcisi (Daffodils) Vilijama

Vordsvorta (William Wordsworth). Pesma se u celini sastoji od etiri
sekstine koje su kombinacija katrena sa ukrtenom rimom i zavrnog
kupleta, tako da je ema rime ababcc. Stihovi su jampski tetrametri.
Vilijam Vordsvort se smatra zaetnikom engleskog romantizma. U svom
predgovoru drugom izdanju zbirke pesama Lirske balade on iznosi svoje
ideje o tome kakva poezija treba da bude. Potpuno suprotno shvatanjima
klasicizma, romantiarska poezija za svoju grau treba da uzima teme iz
svakodnevnog ivota, a jezik te poezije treba da bude svakodnevni,
kolokvijalni. Kao jedna od njegovih najjednostavnijih pesama prirode,
pesma Narcisi veoma verno ilustruje njegove namere.

U prvoj od dve strofe pesnik koristi prolo vreme za opis svrenog

dogaaja. U prvom stihu javlja se personifikacija jer talasi pleu. Na prelazu
izmeu prvog i drugog stiha imamo opkoraenje, odnosno sintaksika celina
se protee kroz dva stiha. U prvom stihu they se odnosi na narcise, koji su
takoe personifikovani ime pesnik tei da postigne jedinstvo oveka i
prirode. U drugom stihu epitet sparkling moe da opisuje talase vizuelno kao
svetlucave ili da odraava njihovu energinost i zanimljivost i pored koje
ostadoe zasenjeni lepotom narcisa. U treem stihu pesnik uvodi sebe i
izraava svoje pozitivne emocije izazvane boravkom u tom veselom drutvu
(etvrti stih). Zavrni kuplet naglaava da pesnik, iako je uivao, nije odmah
prepoznao inspiraciju i ujedno nas upoznaje sa Vordsvortovom osobinom da
poeziju pie tek kad se utisci slegnu to je objanjeno u narednoj, a ujedno i
poslednjoj, strofi.
Poslednja strofa je napisana u sadanjem vremenu i opisuje uobiajene
radnje koje vode do nastanka pesme. U prvom stihu oft prenosi znaenje rei
often kojoj je drugi slog izostavljen radi uklapanja u ablon jampskog
tetrametra. U prva dva stiha pesnik ispoljava raspoloenje koje je u kontrastu
sa razdraganou iz prethodne strofe, stanje potpune nezainteresovanosti za
ono to ga okruuje (vacant) ili zadubljenost u misli (pensive). Dolazi do
preokreta kad seanje sevne i pokrene njegovu matu (inward eye). Da bi se
ovo dogodilo prethodno se mora ispuniti uslov dat u etvrtom stihu, a to je
samoa (the bliss of solitude). Tada njegovo personifikovano srce ispunjeno
zadovoljstvom zaplee sa narcisima. Tako pesnik postaje svestan bogatstva
(wealth kraj prethodne strofe) koje su mu narcisi pruili jer mu to seanje
moe nebrojeno puta posluiti kao inspiracija za stvaranje savrenstva koje
umetnik samo svojom matom moe postii, a nikako pukim posmatranjem
prirode.