Pristinski Univerzitet sa sedistem u

Kosovskoj Mitrovici
Filozofski fakultet
Katedra za Engleski jezik i knjievnost

Predmet: Specijalni kurs iz jezika1

Tema: Zavisne reenice u funkciji objekta

Profesor:
Nenad Peji

Student:
Aleksandra Mirkovi

Sadraj
Uvod..3
Zavisne reenice.4
Objekat...5
Zakljuak6
Literatura7

1.0 Uvod
Reenica je skup rei (ili samo jedna re) koji ima odreeno znaenje. Ona je
izgovorena ili napisana misao. Reenicom najee saoptavamo svoje misli, oseanja i
obavetenja.
Prema znaenju reenice se dele na:
obavetajne,
upitne,
uzvine,
zapovedne i
eljne.
Obavetajne reenice su reenice u kojima su data obavetenja o nekim dogaajima,
radnjama ili pojavama. Na kraju obavetajnih reenica nalazi se taka.
Upitne reenice su reenice pomou kojih su postavljena razna pitanja. Na kraju upitnih
reenica nalazi se upitnik.
Uzvine reenice su reenice u kojima su iskazana neka oseanja, lepa ili runa. Na kraju
uzvinih reenica nalazi se uzvinik.
Zapovedne reenice su reenice u kojima je iskazana neka zapovest, naredba, zabrana,
dozvola ili molba. Na kraju zapovednih reenica nalazi se taka (molba, slaba zapovest)
ili uzvinik (stroga zapovest).
eljne reenice su reenice u kojima je iskazana elja da se neto ostvari. Na kraju
eljnih reenica se nalaze uzvinik.
Prema sastavu reenice se dele na:
proste i
sloene.
Proste reenice su reenice u kojima ima samo jedan predikat. One mogu biti proste
neproirene reenice i proste proirene reenice. Proste neproirene reenice su reenice
koje imaju samo glavne reenine lanove, predikat i subjekat. Proste proirene reenice
su reenice koje pored glavnih reeninih lanova imaju i jo neki dodatak. Dodaci u
prosto proirenoj reenici mogu biti imenski i glagolski dodaci.
Prosta neproirena reenica: Marko sedi. Hladno je.
Prosta proirena reenica: Moj drug Marko sedi na kauu. Danas je hladno.
Sloene reenice su reenice koje se sastoje od dve ili vie prostih reenica, odnosno to
su reenice koje imaju dva ili vie predikata.
Sloena reenica: Marko sedi i razmilja. Marko sedi na kauu i misli na tebe.
Predikatska reenica je reenica obrazovana pomou glagola u linom glagolskom
obliku u slubi predikata. Predikatskom reenicom oznaava se neka radnja, zbivanje,
proces, stanje i sl. U nedostatku boljeg termina koji bi obuhvatio sva ova znaenja, u

lingvistici se kao tehniki termin upotrebljava termin situacija. Zato se moe rei da je
predikatska reenica jezika jedinica koja je formirana pomou predikata i koja oznaava
neku situaciju.
Predikatske reenice se dele na:
nezavisne i
zavisne predikatske reenice.
Nezavisne reenice su one reenice koje mogu da stoje samostalno, odnosno da same
iskazuju neku poruku. (Ii u u grad.)
Zavisne reenice su one reenice koje ne mogu da stoje samostalno, ve su deo druge
predikatske reenice ili sintagme. One ne ostvaruju funkciju u reenici ve imaju funkciju
sekundarnog lana, a najee imaju funkciju atributa, objekta ili priloke odredbe.
(Kad padne marak, ii u u grad.

1.1 Zavisne reenice

Zavisne predikatske reenice nastaju tako to se neki reenini lan glavne reenice
umesto reju ili sintagmom iskae predikatskom reenicom, tako dobijemo sloenu
reenicu sa dva predikata. Razumljivo je zato zavisna predikatska reenica ne moe
stajati samostalno, jer je, praktino, ona samo deo glavne reenice. To sve pomalo
podsea na kamp-prikolicu koja ima tokove i kabinu, ali ne moe se kretati bez
automobila, ili dok je neko ne povue.Inae, zavisne predikatske reenice kao rei i
sintagme mogu imati razliitu slubu (funkciju) u reenici; mogu biti subjekat, objekat,
atribut, priloka odredba itd. U naem jeziku ima vie vrsta zavisnih reenica:izrine,
odnosne, mesne, vremenske, uslovne, nainske itd.

Izrine reenice
- Njima se iskazuje sadraj govorenja, miljenja, oseanja opaanja
Najei veznici: da, kako, gde.
Znali smo da e doi. Svake veeri gleda kako zalazi sunce.

Odnosne recenice
One su vrsta zavisnih recenica koje blize odredjuju pojam na koji se odnose .
Obelezlje ovih recenica najcesce su zamenice koji , ciji , kakav , ko prilog gde I veznik sto
Evo nekoliko primera :
Ovo je autobus koji ide do centra grada .
To je pisac ciji smo roman procitali
On je muzicar kakav se dans retko srece .

To je kuca koja ima sareni crep

Odnosne recenice mogu imati sluzbu atributa. Odnosna recenica je ovde atribut u okviru imenicke sintagme k
odnosne recenice se ne odvajaju zapetama
Sreli smo Milosa, koji je srecan zbog pobede .
Odnosne recenice mogu imati I apozitivnu slouzvu . Kada imaju ovu sluzbu , one se obavezno odvajaju zape
Ko radi , ne boji se gladi

Odnosne recenice mogu sa zamenicama ko I sto mogu imati sluzbu objekta I subjekta

Mesne reenice
Obelezje ovih recenica najcesce su prilozi : gde kuda i odakle .
Sedite gde nadjete slobnodno mesto
Isao je kuda su ga noge nosile
Vratio se odakle je dosao
Mesne recenice imaju sluzbu priloske odredbe za mesto .

1.2 Objekat
Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vri radnja ili u vezi
sa kojom se vri radnja. Pripada grupi zavisnih reeninih lanova. U slubi objekta su
obino imenice I zamenice, moe se iskazati reju ili pak grupom rei. U jednoj reenici
mogu biti pravi I nepravi objekat, ali vokativ ne moe biti u nominativu ili vokativu.
Objekat moe biti:
-pravi
-nepravi

Pravi objekat je lan reenice koji oznaava trpioca radnje oznaene predikatom. On je
dopuna prelaznim glagolima
I uvek je u akuzativu bez predloga, najee su u slubi pravog objekta imenica I
zamenica. On moe biti iskazan jednom reju ili skupom rei. Upotrebljava se uz
prelaznr glagole I radnja direktno prelazi na njega. Dobija se na pitanja koga? sta? cega?

Nepravi objekat je lan reenice koji se javlja kao dopuna neprelaznim glagolima.
Moe biti u svi zavisnim padeima osim akuzativa bez predloga. Najee su kao I kod
pravog objekta u njegovoj slubi imenice I zamenice. Moe biti iskazan jednom reju ili
skupom rei.

Objektne reenice
Reenice se dalje mogu podeliti prema sastavu na:
1.JEDNOSTAVNE REENICE (ima samo jedan predikat)
NEPROIRENE (sastoje se samo od subjekta I predikta)
PROIRENE (imaju subjekat, predikat I dodatke, objekat, atribut, apoziciju)
2.SLOENE REENICE (dva ili vise predikta)
-NEZAVISNO SLOENE
-ZAVISNO SLOENE (subjektne, prediktne, objektne, atributne..)

Zakljuak
Objektna reenica dobija se odgovorom na pitanje TA?, isto kao I za direktni objekat,
-KOGA? -TA?
Budui da se pitanje TA? Javlja I kod subjektnih I kod objektnih reenica, razlika je u
glavnoj recenici. Ako u glavnoj reenici ve postoji subjekat u zavisnoj nije potreban, pa
je zavisna reenikca u slubi objekta, OBJEKTNA I obrnuto.
Npr. Sanja je mislila da bez uenja moe dobiti dobru ocenu. ta je mislila?
Subjekat je poznat (Sanja), prema tome reenica je OBJEKTNA
Nikada nisam saznala ta se tano dogodilo
Odgovorom na pitanje KOGA?
Uiu ih kako se hvataju ribe.
zavisna se reenica odnosi prema glavnoj onako kako se objekt odnosi prema predikatu
- odnosne (odnosne zamjenice i pridjevi)
Jeste li nali to ste traili?
- zavisnoupitne (upitni prilozi, pridjevi, veznici)
Zna li tko je na redu?
- izrine (veznici da, kako i gdje)
Obeali su da e se javiti.

Literatura

1. Gramatika srpskog jezika,Ivan Klajn, Zavod za udzbenike I nastavna

sredstva,2005
2. Gramatika srpskog jezika za prvi razred gimnazije, Miodrag Dragutinovi,
Narodna knjiga 1952
3. Srpska gramatika, Djuro Daniic, Beograd 1863