Antike rimske srednjovekovne patristike teorije: stoicizam i

Aurelije Avgustin
Monarhija (753-509. God. P.n.e.) od (mitskog) Romulovog (prvi kralj)
osnivanja grada do svrgnua poslednjeg kralja Tarkvinija Oholog.
Republika (509-27. God. P.n.e.) Do proglaenja Oktavijana za imperatora.
Meanje razliitih dravnih ureenja u jedno (kao Sparta) i postaje sve
kompleksnije zbog irenja Rimskog carstva (priliv i raspodela plena). 3
Skuptine (centurijanska glavna), plemii kroz jednoglasno izglaavanje
predloga, imaju mo. Pozicija u centurijama je u zavisnosti od ratne opreme
(konjanici). Klijenti i patroni pretea feudalizma. Plebs masa. U Rimskom
carstvu su postojali kreditori.
Zakon 12 tablica (450. G. P.n.e.) po uzoru na Solonov zakon.
Edikti pretora (sudija na godinu dana).
Razdvajanje graanskog (ius civille) od meunarodnog prava (ius
gentium interakcija sa drugim narodima).
Ius Flavius (oko 300. Godina p.n.e.) u kojem je Gnej Flavije objavio
sudske formulare i kalendar suenja i time sruio pravni monopol
svetenika (koji su do tada odravali sudske procese).
Predklasina jurisprudencija (Kvint Mucije Scevola prvi pravni
sistematiar)
Principat (27. God. P.n.e. 235. God. N.e.) do smrti imperatora Aleksandra
Severa. Predstavlja nastak republike uz odreene izmene. Gase se skuptine
i ostala supstancijalna mesta odluivanja. Uvode se standardi u vladanju.
Miljenja i odgovori najuglednijih pravnika postaju izvor prava.
Prirodno pravo (ius naturale) poinje da se razlikuje od graanskog i
meunarodnog.
Klasina jurisprudencija: Gaj, Paul i Ulpijan.
Dominat (235-565. G.p.n.e.) od dolaska na vlast imperatora Dioklecijana
do smrti imperatora Justinijana (jedinstveni pravni sistem).
Imperator postaje jedini zakonodavac (tvrdi se da je on oivljeni
zakon)
Potklasina jurisprudencija gubi kreativnost i postaje iskljuivo
sistematizatorska.
Kodifikacija prava Corpus Iuris Civilis, sastavljen iz 4 knjige: Codex,
Digesta, Institutiones i Novellae.

Stoicizam (areni trem)

Trem ispod kojeg su se okupljali filozofi. Zasniva se na etici
prirodnopravni sistem.
Periodizacija:
Grki period (300 130. g.p.n.e.)
Zenon: Deli filozofiju na fiziku (priroda), logiku (um) i etiku (moral).
Zenonova uenja se razlikuju od predhodnih jer ne polaze od ideala
Polisa. Uvodi pojam cosmopolis polis koji se proirio po celom
kosmosu (hipotetiki) oveanstvo. Osnovni ideal etike: iveti u
skladu sa razumom, koji je deo prirode. U stoicizmu filozofi rezimiraju
da im je ivot na zemlji generalno lo i uvode pojam drugog sveta koji
ih eka posle smrti u kojim e uivati odreene blagodeti u zamenu za
ovaj portvovani ivot na zemlji. Ta ideja podupire dolazak
Hrianstva.
Grko-rimski period (130-50. G.p.n.e.)
Panetije i Posejdonije
Rimski period (50. G.p.n.e.- III vek n.e.)
Seneka (rob), Epiktet (senator) i Marko Aurelije (imperator)
distancirali su se od svoje socijalne pozicije.

Hrianstvo
- Judeizam se od ostalih religija u rimu razlikovao po tome to je bio
monoteistiki i to je priznavao samo jednu svetu knjigu
(kanonizovanu u 1. Veku n.e. usvravanjem 39 odabranih knjiga u
nju) stari zavet.
- Kljuno je bilo pet Mojsijevih knjiga (Tora ili Pentateuh) koji opisuju
nastanak i prirodu zaveta izabranog po naroda Bogu: postojanje,
izlazak, levitska knjiga, brojevi, zakoni i ponovljeni (koji sadre
Dekalog).
- U nekim od prorokih knjiga (Osija, Jeremija, Jezekilj) najavljuje se da
e Bog omoguiti Jevrejima da poloe blai zavet nego postojei.

- Isus je bio jedan od judaistikih rabina (posle smrti je nazvan Hristom

mesijom i sinom boijim) koji je u 1. Veku n.e. Jevrejima donosio dobru
vest (Jevanelje) o tome da je kucnuo as za novi zavet Bogu.
- U Novom zavetu kanonizovana su etiri (od mnogih) jevanelja (Matej,
Marko, Luka, Jovan Bogoslov), kao i 23 druga sveta spisa.
- Najstarija je Pavlova Prva poslanica Solunijanima (iz 49. Godine).
- Aleksandrijski episkom Atanasije 367. Prvi kanonizuje dananji novi
zavet.

Aurelije Avgustin
- 313. Godine Konstantin i Licinije donose Milanski edikt, na osnovu
kojeg hrianstvo postaje dravna religija u Rimu.
- Posle Konstantinove smrti 337. Godine Rim pokazuje sve vie znakova
dezintegracije.
- Aurelije Avgustin je najvei deo ivota (354-430) proveo u Hiponu u
severnoj Africi.
- Uio je retoriku u Kartagini i Rimu.
- Bio je manihejac do 387. Kada je prihvatio hrianstvo (395. Postao je
biskup u hiponu)
- Drava Boijia, u 22 knjige (413-427)
- U spisu daje odgovor na 2 kljuna pitanja tog vremena:
o 1. Rim je poraen (od germanskih pljakakih plemena) 410.
Godine zato to su rimljani zaboravili svoje vrline i obiaje (to je
Ciceron govorio u 1. Veku p.n.e.)
o 2. Rim je Poharan 410. Godine zato to to spada u univerzalne
obiaje ratovanja.

Politiko i socijalno uenje

- 3 oblika drutva:
o Porodica (nastaje iz Adamovog greha)
o Grad (nastaje iz Romulovog greha) i
o oveanstvo (nastaje iz Hristovog jevanelja)
- Dihotomija dve drave (drava zemaljska i drava boija) ima uzor u
bibliskoj dihotomiji dva grada: Vavilona i Jerusalima.
- Drava zemaljska je drutvo graana (Rima), zasnovano na pravdi
ljubavi oveka prema sebi samom.

- Drava Boja je drutvo (hrianskih) vernika i Boga, zasnovano na

pravdi ljubavi Boga prema ljudima i ljudi prema Bogu.
- Eshatoloko shvatanje istorije u est perioda:
o 1) od Adama do potopa
o 2) od potopa do Avrama
o 3) od Avrama do Davida
o 4) od Davida do vavilonskog ropstva
o 5) od vavilonskog ropstva do Hrista
o 6) od Hrista do Stranog suda.