1

Rat i mir
Rat i mir (rus. ) je roman Lava Nikolajevia Tolstoja, uven po svojoj obimnosti, koji je prvo
izdat u Ruskom vesniku (rus. Russki vestnik) u razoblju izmeu 1865. i 1869. godine, u kom se opisuje
rusko drutvo tokom Napoleonove ere. Obino se karakterie kao jedno od dva Tolstojeva najvanija
remek-dela (pored Ane Karenjine), kao i jedan od najboljih svetskih romana[1][2].
Rat i mir je ponudio sveu fikciju, sa ogromnim brojem likova u zapletu koji nije pokrivao nita manje teme
od onih u naslovu, kao i teme poput mladosti, braka, ljubavi, godina, ivota i smrti. Iako se danas smatra
za roman, u to vreme je oborio toliko veliki broj ubeenja o tome kako roman treba da izgleda da ga
mnogi kritiari iz tog vremena uopte i nisu tako posmatrali. I sam Tolstoj je smatrao Anu Karenjinu,
napisanu desetak godina kasnije, kao svoj prvi roman, u evropskom smislu.

Naslov
Ruske rei za "mir" (od pre 1918. - ) i "svet" (od pre 1918. - i, to podrazumeva i "drutvo")
su homonimi, i nakon reforme ruskog jezika 1918. godine su se pisale identino, to je dovelo do urbane
legende u SSSR-u da je originalni naslov dela zapravo "Rat i svet" ili "Rat i drutvo"[3]. Meutim, sam
Tolstoj je preveo naslov na francuski kao La Guerre et la Paix, to je trebalo da razrei dilemu. Meutim,
zbunjenost je trajala, pa je dolo dotle da je u popularnom ruskom kvizu ? ? ? kao taan
odgovor na pitanje u vezi sa delom priznata varijanta "drutvo", na osnovu tamparske greke iz 1913.
Emisija je reprizirana 2000. godine, to je ponovo probudilo "legendu". Moguu zbrku je izazvala i pesma
Vladimira Majakovskog , koja je prevedena kao "Rat i drutvo", a inae je u potpunosti
nevezana sa romanom.
"Rat i mir" je takoe bio i naslov politikog dela francuskog anarhiste Pjera Prudhona, a injenice da je i
Tolstoj bio vatreni anarhista, i da je pomenuto delo iz 1864., godinu dana pre izlaska romana, dovelo je do
spekulacija da je ovaj anarhistiki manifest na neki nain inspirisao pisanje jednog od najveih romana u
istoriji.
Takoe, na samom poetku, 1865., dok je postojao samo prvi deo, zvao se - "1805. godina". Jo jedan od
naslova bio je i "Sve je dobro, to se dobro svri".

Poreklo
Tolstoj je prvobitno eleo da napie roman o Decembarskoj pobuni. [4] Ipak, njegovo istraivanje radi
odreivanja uzroka dovela ga je unazad sve do Napoleonove invazije na Rusiju 1812. godine, i konano
do istorije celog rata. Ipak, u prvom epilogu se pokazuju tendencije da e Pjer Bezuhov i sin kneza
Andreje, Nikolaj, postati lanovi Decembrista.

Jezik
Iako je Tolstoj napisao najvei deo romana, ukljuujui i svu naraciju, na ruskom, neki delovi dijaloga
(ukljuujui i prvu reenicu) napisani su na francuskom. Ovo je jedva prikazivalo realnost, s obzirom na to
da su svi pripadnici ruskog aristokratskog drutva devetnaestog veka znali francuski i priali ga meu
sobom radije nego ruski. Zaista, Tolstoj i daje jednu referencu na ovu injenicu, prikazujui odraslog
ruskog aristokratu koji mora da ide na teajeve ruskog kako bi savladao maternji jezik. Jo manje
realistino, Francuzi iz romana, ukljuujui i Napoleona, ponekad priaju na francuskom, ponekad na
ruskom.

Kontekst
Roman nam pripoveda o etiri aristokratske porodice u Rusiji, sa akcentom na Bezuhove, Bolkonske i
Rostove, i preplitanja njihovih linih ivota sa ruskom istorijom u periodu od 1805. do 1813. godine,
principijelno sa Napoleonovom invazijom 1812, godine. Kako dogaaji slede, Tolstoj sistematski porie
njegovim likovima bilo koji znaajan slobodan izbor: dalja uloga istorije odreuje njihovu sreu ili tragediju.
Standardno rusko izdanje je podeljeno u etiri toma (petnaest delova) i dva epiloga, od kojih je jedan
uglavnom narativan, a drugi strogo tematski. Grubo reeno, prva polovina romana (prva dva toma) bave
se iskljuivo njegovim fikcionalnim likovima, a drugi deo, kao i jedan od epiloga, se sastoji od
nefikcionalnih eseja o prirodi rata, politikoj moi, istoriji, i istoriografiji. Tolstoj je implementirao ove delove
u romanu suprotno ustaljenim normama fikcionalnog pripovedanja. U izvesnim skraenim izdanjima ovi
eseji su u potpunosti izbaeni, dok su u drugim izdanjima, od kojih su neka tampana i za Tolstojeva
ivota, ti eseji spojeni u dodatak na kraju knjige.

Pregled radnje

Rat i mir sadri veliki broj likova, i istorijskih i fikcionalnih, Rusa i ne-Rusa, od kojih je veina
predstavljena ve u prvoj knjizi. Polje posmatranja u knjizi je izuzetno iroko, ali se naracija koncentrie
uglavnom na pet ili est likova, ije razliite linosti i iskustva obezbeuju glavninu prie, uz njihova
uzajamna delovanja jednih na druge, u vreme Napoleonovih ratova.

Prvi tom
Na poetku prve knjige, na proslavi u julu 1805. koju je ordanizovala Ana Pavlovna erer - poasna
saradnica kraljice majke Marije Fjodorovne, upoznajemo se sa glavnim porodicama u romanu. Pjer
Bezuhov je nepriznati sin imunog seoskog kneza koji ubrzo umire od kapi, i neoekivano ga ostavlja kao
jedinog naslednika njegovog velikog bogatstva. Obrazovan u Francuskoj, i oznaen smru svoje majke,
Pjer je u sutini dobroduan, ali drutveno neprilagoen zbog svoje otvorene prirode, i teko mu je da se
uklopi u Petrogradsko drutvo.
Pjerov prijatelj, inteligentni i ironini knez Andreja Bolkonski, je suprug armantne Lize, i tek poinje da
pronalazi mir u svom branom ivotu. Smatrajui petrogradsko stanovnitvo nezanimljivim, odlazi u
pomo Kutuzovu pred nadolazei rat sa Napoleonom.
Tolstoj nas tada prebacuje u Moskvu, dnevni ruski grad, kao kontrast Petrogradu. Tu upoznajemo
porodicu Rostov, koja e postati jedan od vodeih elemenata u nastavku romana. Saznajemo o
moskovskom knezu Ilji Rostovom, sa svoje etvoro dece, od kojih ivahna Natalija i stariji
brat Nikolaj privlae najvie panje u romanu. Mlada Nataa, u cvetu rane mladosti, iskazuje svoju
nezrelu ljubav Borisu, detinjastom ali disciplinovanom oficiru, dok je Nikolaj zaljubljen u svoju stariju
roaku Sonju. Najstarije dete u porodici Rostov je Vera, koja je hladna, ali u srenom braku sa nemakim
oficirom. Pea je najmlae dete, i poput svog starijeg brata, eli da postane vojnik uprkos godinama.
Glave porodice su Ilja i Natalija Rostov, voljeni par, uvek zabrinuti oko svoje nemarne politike prema
novcu.
U Golim Brdima, gde se nalazi imanje Bolkonskih, knez Andreja ostavlja svoju trudnu suprugu svom
ekscentrinom ocu Nikolaju Andrejeviu i veoma religioznoj sestri, knjeginji Mariji Bolkonskoj, i odlazi u
rat.

3
Druga deo se otvara opisima priprema za neizbeni francusko-ruski rat. Na Holabrunskom ratitu, Nikolaj
Rostov, sada u eskadronu husara, doivljava svoje vatreno krtenje na frontu. Sree se sa knezom
Andrejom, uz ne ba pozitivne utiske. Kao svi mlai vojnici, oaran je carom Aleksandrom. Ipak,
nekontrolisano se kocka, u drutvu sa Denisovim i Dolohovim.
Za vreme kratkog boravka kui, on nalazi porodicu Rostov pred finansijskom propau zbog loeg
upravljanja prihodima. Sa Denisovim provodi bogatu zimu kui, gde vidi Nataino sazrevanje u devojku.
Iako ga majka ubeuje da nae sebi enu sa dobrim finansijskim statusom, on odbija, uz elju da se
oeni sa svojom dragom iz detinjstva, roakom Sonjom.

Drugi tom
Ako postoji centralni lik u romanu Rat i mir, onda je to svakako Pjer Bezuhov, koji se, uz dobijeno
nasledstvo, sada nalazi pred mukama jednog ruskog plemia. Veliki deo druge knjige nas upoznaje sa
njegovim unutranjim borbama i tenjama da se bude bolji ovek. Poto je sada bogati aristokrata,
njegovo bahato ponaanje od ranije je zaboravljeno, i on ulazi u filozofsku potragu svojstvenu za Tolstoja:
kako osoba da ivi moralan ivot u etiki nesavrenom svetu? Ovo pitanje stalno titi Pjera. Njegov
pokuaj da pomogne svojim kmetovima propada. Onda ulazi u brak sa nemoralnom erkom kneza
Kuragina, Elen, suprotno svom rasuivanju. Konano, pridruuje se i Frimasonima, ali kasnije postaje
uvuen u masonsku politiku, i postaje bespomoan pred supruzinim aferama.
Pjer je neprestano kontrastiran u odnosu na kneza Andreju Bolkonskog, Tolstojevog inteligentnog i
ambicioznog alter-ega. Tokom Austerlike bitke Andreja je inspirisan slavnom vizijom o predvoenju
vojske, ali biva skoro smrtonosno ranjen. Pred licem smrti, on shvata kako su sve njegove prethodne
ambicije bile besmislene, i da je njegov bivi heroj Napoleon, koji ga i spaava tokom jahanja po bojnom
polju, tat koliko i on sam. Nakon oporavka od povreda u vojnoj bolnici, Andreja se vraa kui kako bi ga
doekala enina smrt tokom poroaja, i biva pogoen svojom griom savesti zbog toga to se nije bolje
ponaao prema njoj dok je jo bila iva. Ophrvan nihilistikim zabludama, knez Andreja povueno ivi na
svom imanju do Pjerove posete i njihove filozofske rasprave: gde je Bog u nemoralnom svetu? Pjer
pokuava da ukae na paneteizam i ivot posle smrti.
Mlada Nataa sree Andreju tokom svog prvog bala, i brzo osvaja njegovu ljubav. Oni se ak i zaruuju,
ali na rok od godinu dana. Kad knez Andreja odlazi radi vojnih obaveza, Elen i njen zgodni brat Anatol
zajedno organizuju zaveru kako bi zaveli i obeastili mladu, nezrelu i prelepu Natau. Zahvaljujui Sonji i
Pjeru, ovaj plan propada, ali za Pjera, to je uzrok ponovnog susretanja sa Nataom, i shvatanja da se u
nju zaljubio. Nataa, posramljena zbog toga to je zamalo zavedena, raskida zaruke sa knezom
Andrejom.

Trei tom
Ova knjiga je obojena izrazito ratnom tematikom, i fokus je uglavnom na ratu, a ne na sudbinama junaka,
koji su delimino skrajnuti. I sam Napoleon uzima vie uea kao aktivan lik u ovoj knjizi.
Za vreme Velike Komete, koju Pjer posmatra, ivot poonvo poinje za njega, sa sveom verom u ljubav.
Interesantna je scena u kojoj on kabalistikom numerologijom pokuava da povee svoje ime sa
Napoleonom, istorijom, brojem 666. Najmlai sin Rostovih, Pea, izgara od elje da postane vojnik, to
ga odvodi u krau avanturu u Kremlju.
U meuvremenu, Nikolaj se iznenadno pojavljuje kao junak koji pomae oaloenoj Mariji Bolkonskoj,
koja je nakon smrti oca ostavljena u nemilosti svojih pobunjenih kmetova sa imanja. Oaran Marijom, koju

4
prvi put vidi, Nikolaj ponovo razmilja o braku, smatrajui Marijinu posveenost, brigu, ali i naslee veoma
privlanim. Ipak, ono to ga spreava u proenju Marijine ruke je njegovo ranije obeanje roaci Sonji.
Dok se Napoleon probija kroz Rusiju, Pjer odluuje da posmatra Borodinsku bitku sa dobre pozicije,
meu ruskim artiljerijskim borcima. Nakon nekog vremena aktivnog posmatranja, i on sam se ukljuuje,
praktino postavi jedan od njih. Tu, on konano iz prve ruke shvata sve uase rata, i nemilosrdnost
ubijanja zdravih i mladih ljudi. Bitka je duga i uasna, ali se iznenaujue zavrava neoekivan pobedom
Rusa, uprkos brojano inferiornoj ruskoj vojsci; ipak, general Kutuzov se naoko ne okoriava ovom
injenicom, ve se povlai, doputajui Napoleonu da nastavi i izvri invaziju na prestonicu Moskvu.
Stanovnitvo masovno bei, i nastaju veliki poari irom grada.

Kada Napoleonova velika vojska okupira naputenu Moskvu u plamenu, Pjer se odluuje
na kihotovsku misiju atentata na Napoleona. Postaje anonimni ovek u svom tom haosu, liavajui se
svojih odgovornosti noenjem kmetske odee i ostavljajui svoje dunosti i stil ivota. Jedina poznata
osoba koju sree u ovom periodu je Nataa, koja ga prepoznaje, i iznenada on shvata koliko je voli.
Njegov plan propada, i on zavrava kao jedan od Napoleonovih ratnih zarobljenika, nakon spaavanja
jednog deteta u poaru i napada na francuskog legionara zbog nasrtanja na enu.

etvrti tom [uredi - ]

Nakon to je prisustvovao unitavanju Moskve od strane francuskih vojnika, kao i streljanju ruskih civila,
Pjer je osuen da marira sa Velikom Armijom u tekom povlaenju iz Moskve u uasnim zimskim
uslovima. Ubrzo se sprijateljuje sa svojim saputnikom iz elije, Platonom Karatejevim, nenametljivim i
prijatnim kmetom. U Karatajevu Petar nalazi sve ono to je eleo od ljudi: potenje i totalnu
nepretencioznost, za razliku od petrogradskog drutva, i oigledno pripadnika radnike klase, sa kojim
pronalazi smisao ivotu u prostom radu i saivotu sa njim. Nakon meseci obrta i dogaaja - i nakon
Karatajevljeve smrti nakon to ga je hirovito upucao jedan francuski vojnik - Pjer biva osloboen od strane
Rusa.
Za to vreme, Andreja, nakon ranjavanja u Napoleonovoj invaziji, biva zbrinut od strane Rostovih, koji su u
begu, ponovo je sjedinjen sa Nataom i sestrom Marijom, negde pred kraj rata. Izgubivi svu volju za
ivotom, i oprostivi Natai, on umire, ostavljajui sina Nikolu kao siroe. Ubrzo, Rostove sustie i
tragedija smrti najmlaeg sina Pee.
Pred sam kraj romana, Pjerova supruga Elen umire, i Pjer se ponovo sastaje sa Nataom, dok Rusi
pobedonosno obnavljaju Moskvu. Pjer konano nalazi ljubav, i "osloboen" nakon smrti Elen, uzima
Natau za suprugu, dok se Nikolajeva dilema oko izbora izmeu Marije i Sonje zavrava na Mariji, nakon
to ga je Sonja oslobodila od obeanja koje joj je dao. eni se Marijom, ali nastavlja da obezbeuje Sonju
do kraja ivota. Nikolaj i Marija odluuju da usvoje sina kneza Andreje, i uprkos sitnim nesuglasicama,
ostaju verni jedno drugom. Postoje naznake o buduem ueu Nikolaja Bolkonskog i Pjera u buduoj
Decembarskoj pobuni, koja je promenila istoriju Rusije, ali to su tek naznake i nita vie.

Epilozi ]
Prvi epilog zavrava se izjavom Nikolaja Bolkonskog da e uiniti neto zbog ega bi njegov pokojni otac
"biti zadovoljan" (verovatno kao revolucionar u Decembarskoj pobuni). Drugi epilog nam pokazuje
Tolstojevo vienje istorije, slobodne volje i opisa naina na koji interakcija dve osobe moe da utie na

5
oveanstvo. U dugim delimino istorijskim, delimino filozofskim esejima, on diskutuje o pitanju slobode,
kao i nepotrebnosti vlasti, koju suptilno napada, zbog svojih jasnih anarhistikih stavova.

Tolstojevo vienje istorije

Tolstoj ne pie o istoriji formiranoj od strane "velikih ljudi", i konstataciji da je istorija pria o jakim
linostima koje pokreu dogaaje i oblikuju drutvo. On veruje da dogaaji oblikuju sami sebe, uzrokovani
drutvenim i drugim silama, i veliki ljudi ih samo koriste, menjajui ih, ali ne i stvarajui ih. Kao primer, on
poredi Kutuzova i Napoleona. Napoleon, Veliki ovek, je mislio da je on stvorio Francusku revoluciju, ali
pre e biti da se jednostavno zadesio u pravo vreme. Kutuzov je bio mnogo skromniji i efektivniji.
Napoleon je verovao da je mogao da kontrolie tok bitke slanjem odreda, dok je Kutuzov priznavao da je
sve to je mogao da da prvobitni plan i onda da pusti tok bitke. Napoleon bi frenetino slao svoje odrede,
dok bi Kutuzov mirno sedeo, a ak i spavao za vreme nekih bitaka. Konano, Napoleon je napravio
najveu greku kobnom petonedeljnom okupacijom Moskve, umesto da u jednoj ogromnoj bici uniti
rusku vojsku. Umesto toga, njegova vojska se rasula, zbog nedostatka organizacije pravca delovanja.
General Kutuzov je verovao da je vreme njegov najbolji saveznik, i tako se i ispostavilo. On je povukao
svoju vojsku iz Moskve, ostavivi je Francuzima, uz plemstvo i kmetove koji su beei poneli sve
dragocenosti iz kua i sa imanja. Francuzi su je imali tek toliko da je sluajno zapale, pa zatim napuste
krajem jeseni, da bi ih u nemilosrdnom maru ka Francuskoj doekala jo nemilosrdnija zima. Konano,
vojska je unitena od strane Kozaka. Tolstoj primeuje da Kutuzov nije spalio Moskvu kako ne bi ostavio
neprijatelju nita korisno, ali to nije uinio ni Napoleon. To je jednostavno bila sluajnost. U gradu od
drveta, Napoleon nije dovoljno obratio panju na paljivost sa kojom su Rusi brinuli o lampama i peima, i
logino je bilo da e francuskim nemarom doi do poara, a u nedostatku organizovane vatrogasne
slube, poari su se proirili.

Glavni likovi u romanu

Glavni lanak: Spisak likova u romanu Rat i mir

Pjer Bezuhov - slobodoumni mason, esto zbunjen i nemaran, koji je esto sposoban za odluno

delanje i pokazuje veliku snagu volje u tekim trenucima. Smatra se kao jedan od dva
Tolstojeva alter ega (drugi je knez Andreja)
Nataa Rostova - Iako je upoznajemo kao romantiku devojicu, sa vremenom se njena linost
razvija, i nakon proivljenih patnji, nalazi sreu sa Pjerom.

Andreja Bolkonski - cinini i hrabri borac u Napoleonovim ratovima, Pjerov prijatelj, i drugi,
nedostini alter ego samog Tolstoja

Nikolaj Rostov - vojnik kroz veliki deo romana, na kraju se eni Marijom

Marija Bolkonska - sestra kneza Andreje, u borbi izmeu svojih duboko religioznih stavova i
svoje ljubavi

Sonja Rostova - 'sterilni cvet', kako je nazvana u knjizi, usvojenica porodice Rostov, i u veem
delu romana verenica svog roaka Nikolaja

Napoleon Bonaparta - Veliki ovek, upropaen velikim brljotinama

general Kutuzov - skromni general, ija umerenost i skromnost na kraju spaavaju Rusiju od
Velikog oveka

car Aleksandar Pavlovi - ruski car, potpisnik mirovne povelje sa Napoleonom 1807.

Pea Rostov - 16-godinji oficir, koji junaki gine 1812. godine

Mnogi likovi u romanu Rat i mir bili su inspirisani ljudima iz Tolstojevog ivota. Nikolaj Rostov i Marija
Bolkonska su bazirani na Tolstojevim roditeljima, dok je Nataa oblikovana prema njegovoj sestri.
Pjer i knez Andreja podseaju u mnogome na Tolstoja samog, i mnogi ih smatraju njegovim alter
egoima. (U to vreme bilo je krajnje inovativno imati i jednog, a kamoli dva alter ega u romanu, koji su
uz to sukobljeni po pitanju stavova, ali se dopunjuju.)
Postoji i veliki broj manjih likova, koji se bukvalno pojavljuju samo u jednom poglavlju. Ali neki zaista
nisu tako minorni, poput Platona Karatejeva, koji ima krucijalnu ulogu u sazrevanju Pjera Bezuhova.

Porodice [uredi - ]
Bezuhovi

[uredi - ]

Kiril Vladimirovi Bezuhov - Pjerov imuni otac

Petar (Pjer) Kirilovi Bezuhov - glavni protagonist romana

Elen Kuragina (Bezuhova) - Pjerova prva supruga

Nataa Rostova (Bezuhova) - Pjerova druga supruga

Rostovi

[uredi - ]

Ilja Andrejevi Rostov - glava porodice

Natalija Rostova - njegova supruga

Vera Iljinina Rostova - najstarija erka

Nikolaj Ilji Rostov - stariji sin

Natalija (Nataa) Iljinina Rostov - mlaa erka

Petar (Pea) Ilji Rostov - najmlae dete

Sonja (Sofi) - usvojenica, roaka Rostovih

Bolkonski [uredi - ]

Nikolaj Andrejevi Bolkonski - otac kneza Andreje

Andreja Nikolajevi Bolkonski - drugi glavni junak romana

Marija Nikolajevna Bolkonska - Andrejina sestra

Liza - Andrejina pokojna supruga, majka malog Nikolaja

Nikolaj Andrejevi Bolkonski - sin kneza Andreje, koji je dobio ime po dedi

Kuragini [uredi - ]

Vasilije Kuragin - glava porodice

Elen Vasiljevna Kuragina - Pjerova prva supruga, raspusnica

Anatol Vasiljevi Kuragin - bludnik koji je pokuao da zavede Natau

Ipolit Vasiljevi Kuragin - drugi sin kneza Vasilija

Aljina Kuragina - supruga kneza Vasilija