nela012

Mariji Luni, mojoj maloj princezi.

Prevela sa italijanskog: Svetlana mit

Naslov originala: Federico Moccia Quellattimo di felicita
Copyright 2013, Federico Moccia
Copyright 2014 za srpsko izdanje arobna knjiga
ISBN 978-86-7702-362-1

Beograd 2014.

el Silverstin

Jednog dana. Jednog dana e sve ovo biti prolost.

Ne, nije ilo tako. Da, sad se seam:
Jednog dana od svega ovoga ostae samo oblaak.
Ili ve tako nekako. To mi je otac rekao, uz osmeh, na bolnikom krevetu,
namigujui mi, ohrabrujui me, ubeujui me da nee biti nikakvih problema,
da e se sve srediti. Ali nije bilo tako. Sledeeg dana vie nije bio u bolnici. Vie
nije bio na ovom svetu. Sada ga nema vie, na koju god stranu da poem da ga
traim. Da, kao kad bih izaao iz kue i lutao po celom Rimu i onda jo dalje,
sve do Milana, Torina, pa onda do Francuske i jo dalje, do Tajlanda, Malezije
ili ta znam, ali ranije bih znao da na ovaj ili onaj nain mogu da ga naem. A
sada ne. Nema ga vie. Nema ga na kugli zemaljskoj. Nadam se samo da Boga
ima; u suprotnom je ovaj ivot jedna ogromna prevara. Neki genijalan tos mog
oca? Evo jednog: ivot je smrtonosna bolest. Jo neki koji me je ba zasmejao?
Alchajmerova bolest ima i pozitivnu stranu: svaki dan misli kako stie
gomilu novih prijatelja.
Svaki dan. Da, moj otac mi je ukazao na vanost tog svaki dan. Svaki
dan je razliit, svaki dan je bitan, jedinstven, iako mi ponekad o svemu tome
uopte ne vodimo rauna.
Ponekad ivimo tako odsutno da, ne znam, kao da nam taj dan uopte nije
vaan. A u stvari svaki dan moe da promeni sve, da ba to bude novi dan.
Danas, na primer, oseam da je danas jedan vaan dan,
Moramo da priamo.
Kad sam jutros pogledao u telefon, naao sam samo ovu poruku. Ne
dobro jutro, ljubavi, ne dobro jutrooooo, kao to mi Ale ponekad pie, sva
euforina. Ale je Alesija, moja devojka. Zajedno smo ve godinu dana, a danas
je njen roendan. Puni dvadeset. Evo je, video sam njen auto, tamnoplavi mini,
poslednji model, jedan od onih velikih, s velikim tokovima, vintid koji je
danas in koji kota samo etrdeset hiljada evra, ali ona to sebi moe da
priuti.
Parkirala je u parkiu ispod Trga delfijskih igara, ispred spomenika. Tamo
su neke mame koje etaju s deicom. Jedna dadilja alje poruke mobilnim u
trenutku kad dete koje bi trebalo da pazi pada na zemlju. Ne podie ga. Nije
zabrinuta, ni najmanje, ionako nije njeno. Podie pogled, vidi ga, ali ga ostavlja
tamo, ionako mu nije nita, ustae ve nekako, i nastavlja da pie kao da se
nita nije dogodilo.
Alesija sedi na klupi, dri novine, lista ih brzo kao pomahnitala, i ja
stvarno ne uspevam da shvatim koliko na taj svoj nain zaista moe da proita,
da shvati, ali, ona je nekako sva takva. Tamnosmea kosa pada joj preko lica.
Sedi na naslonu klupe i njene duge noge se naslanjaju tamo gde bi inae bilo
prirodno sesti. Ali kod nje mi nita ne izgleda prirodno. Ali mi se i dalje svia,
mnogo, kao prvog dana, jo i vie. Kao svakog dana.

Ale!, zovem je.

Trai me pogledom, onda me vidi izdaleka, pa podigne bradu kao da
kae dobro, videla sam te. Zatvara novine, presavija ih i sputa na klupu. Ali
ne smeje se.
ao. Srean roendan, ljubavi!
Poljubimo se kratko. Previe kratko za moj ukus, i ona se odmah odvoji.
Hladna je.
Uzmi... Pokuavam da ne razmiljam o tome. Ovo je za tebe.
Pruam joj kesu, a Ale izgleda zbunjeno. Ipak je danas njen dan, i samim
tim je normalno da sam joj doneo poklon. Alesija ga vadi iz kese i polako
odvija, u tiini, ne gleda me. Moda se naljutila to joj nisam poslao poruicu
jo sino, kad je prola pono, nego tek jutros, poto bi ona stalno volela te male
panje. Mada je to moda samo moj utisak, ko zna. Sad ubrzava. Skida ceo
papir. Da, otvara ga, smeka se, ali samo na trenutak.
Svia ti se?
Prislanja monkler na ramena, ali nita ne govori.
Poslednji model, poseban materijal, lagan. Probaj je, daj da vidim kako ti
stoji.
Oblai jaknu, savreno joj stoji.
Da vidimo kako ti stoji kad stavi ruke u depove.
Kao to sam i pretpostavljao, prvo stavlja desnu ruku u dep i odmah
nalazi mali paket. Iznenaena je. Vadi ga, prevre ga po rukama, gleda ga kao
da nikada nije videla nita slino, ali se ne smei, ne die glavu, ne gleda me. A
ja i dalje utim. Kree polako da ga otvara. Puta da papir padne na zemlju i
ostane tako netremice da gleda, u svoje ruke, i nita ne govori. Obina glupost
je to to sam joj poklonio, ali sam to uradio namerno. Kugla sa snegom i s
malim Snekom koji u ruci dri tablu na kojoj pie Volim te. Te blesave
stvari, koje u stvari radi kad nisi u stanju da uradi neto ozbiljno. Nisam
nikad mogao to da joj kaem. Volim te. Jedanput zamalo to joj to nisam
doviknuo, iz sve snage. Bili smo ispred njene kue, i ona je odjednom primetila.
ta je? ta se deava?, upitala me je.
Nita. Odgovorio sam samo tako, nita. Nisam joj rekao, nisam imao
hrabrosti. Zajedno smo sad ve godinu dana i ja nisam uspeo da joj to kaem
jedan jedini put. Alesija okree kuglu, malo je protrese. Sneg u kugli pada po
Sneku s tablom u ruci, a ona poinje tiho da plae. Krupne suze joj lagano teku
niz lice, a ona se ne pomera, stoji oborene glave, i iako ih njena kosa prikriva, ja
ih vidim. Slivaju se jedna za drugom niz obraze, usne joj drhte, nita ne govori,
ruke su joj oborene uz telo. Ja kao da umirem, oseam onu beskrajnu muku kao
kad nekom nanese bol, nekom koga u stvari nikada ne bi eleo da povredi.
Ma ja sam se alio, hteo sam da te zasmejem, nije to glavni poklon za
tebe.
Osmehujem se, uzalud traim rei, ali ne pomae niemu. Ipak ushienje
me ne poputa.
Pogledaj, pogledaj u drugi dep! Da, to mi izgleda kao jedino reenje.

Alesija gura drugu ruku u levi dep i iz njega vadi poklon. Poklon je mali i na
njemu pie ime juvelira: Vilani. Ali ona se ipak ne smeje. Odvija ga, onda otvara
kutijicu.
Ima boju tvojih oiju.
Gleda te plave minue, ali to traje samo tren. Zatvara kutijicu i konano
podie glavu. To je prvi put da me pogleda od momenta kada je otvorila prvi
poklon. A ja je gledam netremice oekujui beznadeno jedan njen osmeh.
Nadlanicom brie usne. Onda vraa sve u kesu. Poslednji put me pogleda. I
konano nagovesti jedan osmeh, mada i on kao da je napola.
ao mi je...
.
I onda ode. I tada, u tom trenutku, ja se od rei do rei setim reenice.
Plai, razmiljaj i ivi; jednog dalekog dana/ kad bude budunost svoja
najvia/ ovaj ponosni orkan/ bie za tebe poput oblaka.
Da, to je bila poslednja reenica mog oca. Autor je Arigo Boito, a ja sam je
uneo ak i u svoj maturski rad o skapiljaturi1, eto zato se seam ko je to rekao.
Uz tu reenicu on me je napustio. A danas je otila i Alesija. Ali to je moda
samo trenutak, moda e se predomisliti, moda je ljuta to joj nisam poslao
poruku noas u pono. Ili moda nije ljuta, moda je srena, a moda ima i
drugog. Sve je veliko moda. Samo jedna stvar je sigurna, u stvari dve: loe mi
je, a druga izvesnost je da mi ona nije ostavila nijednu reenicu, rekla mi je
samo:
ao mi je... I tako otila.

It.: scapigliatura - (talijanski knjicvno-umetnlki pokret iz druge polovine XIX veka. (Prim. prev.)

Dobar dan.
Osmehuje mi se Ilarija De Luka, lepa gospoa, ima jedva pedeset godina.
Oblai se klasino, ali se ne ponaa starinski, ne hoda tako.
ta mogu da vam ponudim?
Uzima Republiku, pa onda Dove i stavlja ih pred mene. Na trenutak je tiha,
malo stidljivo se smei, kao da bi trebalo neto da mi kae, ali joj ne ide. Pravim
se da to ne primeujem, uzimam njenih deset evra, brzo raunam i vraam joj
kusur.
Eto tako, prijatan dan, gospoo...
Jo trenutak ostaje kraj kioska, kao da joj je odjednom neto palo na
pamet, kao da trai volju, hrabrost da progovori. Ali onda se predomisli.
Da, hvala, takoe.
Uzima novine, presavija ih i stavlja u torbu. Gledam je kako se udaljava.
Hoda polako, ima lepu pozadinu, i ja ostajem tako da je gledam dok se gubim u
mislima.
ao mi je... Alesija mi je rekla ao mi je. ao mi je. A ta bi to moglo da
znai ao mi je? ao mi je ali tvoj poklon mi se nije svideo. ao mi je ali imam
jedan problem. ao mi je ali elim da budem sama. ao mi je ali ja sad volim
nekog drugog. ao mi je... ma daj, ali se? To nikako nije mogue. I u jednom
trenutku ceo ivot mi proleti ispred oiju. A to se, kau, deava kad neko
umire. Ali mi nismo umrli, zar ne, Alesija? Nije kraj, reci mi da nije kraj.
Gledam u mobilni. Nema poruka.
Zdravo, Niko, jedan Tempo, hvala.
Edoardo Salemi, vlasnik restorana dole u Francuskoj ulici u koji
povremeno idem da jedem, a on mi daje i popust. Pruam mu novine, i on
nestaje u sekundi. Da. Radim kao prodava novina. Ranije je ovde u kiosku
radio moj otac, povremeno je pisao i lanke za manje vane novine, one lokalne
asopise koji su mu za to ipak plaali. Deavalo se ak i da nacrta neku smenu
sliicu pa da je posle proda, moj otac je i u tome bio dobar. A sada se
smenjujemo ja, moj stric i moj brat od strica. Ja radim ujutru a oni popodne i
nou, s vremena na vreme zamenimo smene, ali ja ne radim samo to. Nita,
nema poruka. Proao je ceo jedan dan i to je prvi put za ovih godinu dana da
nismo razmenili nijednu poruku. Nije se nijednom dogodilo da je proao ceo
dan, a da nismo neto jedno drugom napisali, bilo kakvu glupost. Ljubav je
sainjena od tih sitnih gluposti, bez smisla moda, ali koje te zasmejavaju ili
zbog kojih odmahuje glavom, ali koje u tim trenucima postaju predivne.
Ljubav ine one poruke koje ne govore nita ali govore sve, na koje i ne obraa
panju kada stiu svaki dan, ali koje ti postanu opsesija kada ponu da izostaju.
Kada bismo svi bili zaljubljeni, ovaj svet bi postao prelep. Ma ta se ja
proseravam. Da, ljubav te pravi idiotom, ali si zbog nje i lep; nedostatak ljubavi
te pravi idiotom, ali destruktivnim.

Alesija mi nedostaje. Nedostaje mi na eksponencijalan nain, deluje mi

nemogue, ali sa svakim trenutkom koji prolazi nedostaje mi sve vie. to se
telefona tie, hteo bih da je pozovem, da joj poaljem poruku, da se stvorim
ispred njene kue s buketom crvenih rua, ogromnih, od kojih se skoro ne
vidim koliko su velike. Ali tako neto nisam nikada radio. Ili moda nisam
radio dovoljno? Ipak sam uvek smiljao tako neto, mnogo puta, i uvek sam
govorio sebi jednog dana... Jednog dana u sve to uraditi. Ali nisam uradio
nita. Jednog dana u stvarnosti je jednako s nikada. Nikada. A sada je moda
prekasno. U ivotu se uvek itedimo, uvek mislimo da e doi bolji trenutak za
neto, da e ivot dobiti smisao, da e se sve promeniti. Sutra, ekamo uvek
neko sutra koje moe isto tako i da ne doe, kao one veeri kad sam se
pozdravio s ocem i otiao kui.
Otiao sam da jedem kao da je sve u redu, seam se ak i onoga to sam
jeo, prutu i mocarelu, a onda salatu s paradajzom, i otiao sam da ipavam kao
da nita ne moe da se dogodi, kao da jo ima vremena da mu neto kaem, da
mu natenane ispriam svoju priu s Alesijom, koja je ve trajala neko vreme.
Kao da sam jo uvek mogao da se izvinim za sve gluposti koje sam napravio, za
nestaluke, detinjarije, za sve one prilike kad nisam znao da ga sasluam do
kraja. Kad sam mu rekao: Ma ne seri, samo neto baljezga.... A samo zato to
mi se svialo da se s njim sukobljavam, eto, isto onako, jer mi je to bilo kul i
nita vie. Mnoge od tih stvari uopte nisam ni mislio, barem mi se ini da se
tako seam.
Ulazi Bruno, radnik s pumpe, ne javlja se, ne progovara kao i obino,
uzima Porta Porteze2, stavlja novac u tanjiri i izlazi. Stavljam novac u kasu. On
je takav, ali mene nije briga. Kad se osea loe, moe li na pravi nain da
ocenjuje stvari, a iskreno, doe mi i da se smejem. Pa da li moe svake nedelje
da ita Porta Porteze? ta onda moe da oekuje? Uvek na istom mestu, u istoj
koulji ve godinama, u istoj sivoj uniformi i istim cipelama. U stvari, kad bolje
razmisli, mi smo i sainjeni od navika koje se ponavljaju. Kad se loe oseam,
bolje vidim stvarnost, nekako je izotrim, mogu da vidim i besmislene stvari
koje ine ovaj ivot. I sve mi izgleda dramatino besmisleno. Osim nje. ta li
sad radi? Gde li je? Sada je jedanaest i trideset. Mora da je kod kue, probudila
se sigurno, da, ve odavno, ukoliko sino nije legla kasno. A ako je legla kasno?
Poto je mogla da legne kasno, zar ne? Verovatno se videla s drugaricama. Da,
sigurno s drugaricama, Laurom i Silvijom. Priale su o meni. One su je pitale za
mene. Ne, jedino ako su izale s njihovim momcima. Sigurno su pitali: A
Niko? ta radi Niko? A ona, lukava kakva ve jeste, sigurno je nala neki
izgovor. Niko je imao neka posla... Izaao je s drugarima, otiao je na mali
fudbal. Onda stanem i odjednom mi je ba loe: Ne, oni znaju. Drugarice
uvek sve znaju. Svaki put kad vidi neiju drugaricu ili druga, uvek misli: da,
on zna... on sve zna. Ja ne znam ta on to zna, ali on zna ta je istina. Prava
istina. Poslednja istina, najiskrenija verzija. Voleo bih da uhvatim Lauru i
2

Lokalne novine, objavljuju oglase, obavetenja, poruke line prirode. (Prim. prev.)

Silviju i da ih odvojeno sasluam, ili da ih muim kao u filmu Slagalica strave

I, II, III, IV i V (ili je moda bio i VI?), i da vidim da li se njihove verzije
poklapaju. Da ih nateram da progovore. Iako je ponekad bolje ne znati nita.
Ne trai istinu. Ponekad ti nije potrebna.
Ovo mi je moj otac rekao jednom kad smo ili na utakmicu. Nita nisam
rekao na to. Nije mi skroz jasno ta bi trebalo da znai ta reenica, ali sam je
dobro upamtio. Jedna od lepih stvari je ta to nikada nisam saznao nita o
njima, o svojim roditeljima, da li su se razveli, da li su jedno drugo varali, pa
opratali. Ja sam video samo jedno: da su se voleli. A onda je on nju napustio
zauvek, iako to nije eleo, a to je kao da je nikada nee napustiti, i to je ono
najlepe u svemu. Konano, evo jedne poruke.
uo sam i stvarno mi je ao. Svratiu uskoro do tebe. Da, eto ti, ba ovo
mi nije bilo potrebno.

nela012
io ulazi u kiosk, onako sav ogroman. Ima dugu kosu, crnu, gustu, i nosi
je vezanu nekom udnom gumicom u boji, lii na one koje nose ene, i koje su
barem ponekad lepe.
uo sam. Ne mogu da verujem... Ipak, ima tu neto to meni nije bilo ba
jasno, zna...
Nastavlja da pria, ali ja ne razumem ta. Moda zato to u sutini ne
elim da ga ujem. Mlati rukama kao lud, skoro kao da hoe da mi opet stavi
do znanja da je neko iz njegove porodice iz Napulja, da su tamo negde imali
veliku fabriku i da ona sad nije vie njihova, ili je oduzeta ili ju je deda izgubio
na kocki. Ta pria nikada nije bila do kraja jasna. Moda zato to je ponekad
bila i drugaija.
io se u stvari zove Domeniko Sensi, upisao se na Ekonomski, ali je
poloio samo tri ispita.
Sad u sve da sredim.
To je njegov moto. Ali koji se odnosi i na dijetu, na polazak u teretanu, na
ianje, promenu imida i na to da ostavi jednu od dve ene s kojima se via
due od godinu dana. Da, zato to je on s Beatrie i s Deborom sve ovo vreme.
Upoznao ih je obe 27. aprila, i od tog dana je neodluan. Na poetku ih je tako
obe vodao celu nedelju dana, ljubei se jedan dan s jednom, drugi dan s
drugom.
Sad u sve da odluim. Stvar je to su obe simpatine, i zabavne.
Onda je posle petnaest dana bio jo neodluniji.
Seks je s obema razliit, ali u sutini isti.
E ovo, iskreno, nisam ba shvatio, kao ni mnoge druge njegove momente,
uostalom. S druge strane, prijatelje ne shvata, ve prihvata: verovatno se
upoznate u osnovnoj, ali to teko da moe da traje. S onima iz srednje je opet
lake, na stranu to da li ste jedni drugima davali pukice ili ne, da li vam je
dobro ilo ili nije, i iz kojih predmeta. Stvori se neka vrsta tri S, simpatija,
sauesnitvo i solidarnost, i vie se nikada posle ne izgubi. Barem je tako bilo sa
mnom i iom.
Alo, Niko, kako si? Ma da li ti mene slua?
Da, naravno. Eh, kako sam. A da nema ipak i rezervno pitanje?
Imam. Jel ti nedostaje?
Proao je jedan dan i odgovor je da, ve mi nedostaje. Ali nita ne
govorim. Ionako on misli o svemu, nastavlja da me zapljuskuje pitanjima.
Ba su udne ove ene, zar ne. Ne znaju ta hoe, ponaaju se kao da ih
seks ne interesuje, hoe panju, brigu, princa na belom konju. Jesi li ti uradio
sve ono to je trebalo uraditi? Nisi sigurno nita zaboravio, zar ne?
Na primer?
Pa ne znam... Neku godinjicu, datum kad ste se upoznali, mesec, pesmu
koju ste sluali prvog puta. Jesi li je uvek vodio u isti kafi? Uhvatila te je u

neemu? Ne, jer kad ti najmanje primeuje, one te ukebaju, zna... Ma ta ti je.
To nisu ene. udovita.
I nastavlja tako. itava lavina rei na slobodi.
Neko ulazi, uzima novine, gleda ga radoznalo pa izae, neko drugi posle i
ne obraa panju.
io je seo na gomilu novina naslaganih na zemlju, a smeno je to je na
vrhu ba asopis Salute3. I dalje se vrti i pria. Primeti neku neodlunu gospou
kako stoji ispred knjiga.
Uzmite ovu, stvarno je dobra.
Preporuio joj je Projekat Rouzi Grejema Simsiona. Ja mislim da to radi
namerno, a sigurno tu knjigu nije proitao. I ne bi je nikad ni proitao. A
gospoa mu ak i poveruje, prati ga, uzima knjigu i odlazi.
Vidi... pravim ti posao, ja tebi samo dobro donosim.
io nastavlja. Dobra stvar u kiosku je to svakog dana moe da ita sve
mogue, a itanje ne mora da plati. Ima hiljadu informacija koje ti ne bi
nikada ni pale na pamet i novine koje nikada ne bi itao, kao Intemacionale, na
primer, u kojima ima neto stvarno strava, i ja ih u stvari i itam samo zbog
toga: horoskop Roba Breznija. Uvek pogaa ili ti kae neto to se na ovaj ili
onaj nain uvek odnosi na tebe. E pa, sad se setih da nisam ni proitao poslednji
horoskop... Dok se pravim da sluam ono to mi govori, idem da ga naem.
Nita, ne kae nita to bi me navelo da posumnjam da e se dogoditi onako
neto s Alesijom. Sad odluim da ga proitam naglas iu kako bih ga uutkao.
Sluaj, sluaj ta kae horoskop Roba Breznija...
io se umiri i sad me slua.
Da bi spasao svet, mora da krene od jednog oveka, govorio je pisac
arls Bukovski. Sve ostalo je ist romantizam ili politika. Predlaem ti da ovo
razmiljanje uzme za jednu od svojih misli vodilja za sledeu nedelju. Prevedi
svoje uzviene ideale u dela s praktinim uticajem. Umesto da samo pria o
dobrim delima koja bi eleo da uini, zaista ih i uini. I koliko je to mogue,
osiguraj se da svaki detalj tvog svakodnevnog ivota odraava tvoju viziju
najuzvienije istine i lepote.
io i dalje uti, kao da razmilja o svemu onome to sam mu proitao, a
onda kao i obino kree s neim to nije nimalo bitno.
A zna da su uhapsili Kima mica, zvanog Kim Dotkom ili Kimbl? iveo
je u nekom bunkeru, video sam snimke: doli su u njegovu vilu od osamnaest
miliona dolara u okolini Ouklenda, sve likovi iz FBI-ja, u gumenim amcima
kao na filmu, i izvukli su ga napolje. I posle kau da kad ima pare moe sve.
Moe moj kurac! Parama ne moe da izlei neke bolesti i ne moe da
sprei da zavri u orki, jebote!
Malo kae, ali gaa pravo u centar. Idealno za trenutak kada te je neko
upravo ostavio.
ao, Fabri.
3

It.: zdravlje. (Prim. prev.)

Stie moj roak, u letu mu pruam kljueve od spoljne reetke i mugnem

napolje iz kioska.
Da li bi radio nonu smenu sutra?
Ne znam...
Jedva stignem da mu to kaem i ulazim u iov kabriolet opel tigra, koji
kree uz kripu guma, kao i obino. Moj roak Fabricio izviruje iz kioska.
Ne. Morae da radi nonu sutra poto ja...
Nisam vie nita uo pa podiem ruku uvis, malo kao oni surferi s plavim
kovrdama, s udnim tetovaama u boji i izvajanim trbunjacima, zaleenog
osmeha i s barem jednom ribom u kolima. Ja imam samo ia, koji uz to i loe
vozi. A ta ruka je u stvari samo znaila: Zvau te posle.
Gde emo?
io je pustio Police, nosi crnu koulju i crnu majicu ispod, a na vratu ima
srebrni lanac s priveskom, cipele D&G od najmanje etiristo evra. Pravi je zeldi,
onako aban, ljakse, ali oni su danas u modi. On je vrhunac trea. Vozi suvie
smelo svoju otkriljenu tigru. A ako postoji neki auto koji je promaaj, onda je to
sigurno ovaj. A on je ipak uveren da je skroz kul. Pojaava muziku svojim
kratkim debelim prstima s noktima izgrienim i ak malo prljavim od ulja, kao
da je neto popravljao. Ipak on ve due vreme ne ide motorom ili vespom. Ali
zato koristi sve programe za mac. Skida s neta sve mogue i nemogue, a Kim
Dotkom ili Kim Tim Dim Vestor, ili kako se ve zove, bio je njegov idol.
Ne mogu da verujem da su ga uhapsili.
Na trenutak zauti. A onda se upali kao da mu je pala na pamet neka
ideja.
Hoemo da jedemo kod Kakolara? Daj, ja astim.
Okej, to se mene tie moe.
Kakolaro... nisam nikad shvatio zato bi se neko mesto tako zvalo. Ipak se
tako zove, i najapsurdnije je to je toliko moderno meu najpopularnijim i
najelegantnijim ljudima u Rimu.
Alesija je tamo esto ila s drugaricama.
Veeras izlazim samo sa enama, sve idemo kod Kakolara.
I ja sam joj verovao. Svia mi se to meu nama postoji poverenje, svia
mi se kad neko u neto veruje. Ako mi je rekla da ide kod Kakolara, samo ene,
to znai da je tako.
io vozi dosta bezobrazno, okrzne jednog fjorina, voza nastavlja pravo
ali mu pokazuje srednji prst, ovaj dva puta svirne pa zamakne za oak ulice
pored Vile Farnezina.
Te veeri sam ipak proao pored Kakolara. Znam, voleo bih da sam imao
stopostotno poverenje u nju, ali te veeri ipak nisam izdrao. Seam se toga kao
da je bilo jue. Preko puta parkiram polo, koji mi je sestra pozajmila. Malo
ranije ga gasim, uvlaei se na slobodno mesto. Onda u velikoj tiini otvaram
vrata i izlazim iz kola. Ostajem s druge strane ulice, hodam uz trotoar i sve
vreme gledam u stakla kod Kakolara. Eno je. Tamo je. Jede picu i smeje se, sedi u
vrhu stola, sama je, ne mogu da vidim ko sedi pored nje. Polako se naginjem,

pa se povlaim unazad da bih proirio vidno polje. I onda ih ugledam:

Franeska, Laura, Simona i jo jedna okrenuta leima koju ne poznajem. Ali sve
su ene, samo ene, njene drugarice, moda je ona okrenuta leima Silvija.
Osetim se ohrabreno, uzdahnem, ali ostanem tu da je gledam. Vidim da
zainteresovano slua ono to neko govori, onda klima glavom, smeje se i uzima
jo jedno pare pice. Ispred nje stoji dijet-kola, ali ipak jede jo jedno povee
pare pice, kakav udan nain dranja dijete. Alesija... Alesija je takva. U tom
svom seanju i dalje stojim tu i gledam je, a da ne nalazim rei da je definiem.
Rei nikada nisu dovoljne kad nekoga voli. Ona se onda okree ka staklu,
gleda u mom pravcu, trai me pogledom, i to izgleda kao da je neto osetila.
Vidim da vadi mobilni, otvara ga i kuca broj. U letu nasluujem i jedva stiem
do auta da bih se javio na telefon.
ao!
ao...
ta ti je? Skroz si zadihan...
Ja? Ne... udno, zar ne.
ta radi?
Nita posebno, idem na karte kod Bata...
Nemoj dugo da ostaje.
Jel se zabavljate?
Da... Onda progovori tie. Mada uvek priaju iste prie... S tobom se
bolje zabavljam. teta to nisi tu...
Na trenutak utimo, onda njen glas postaje jo topliji.
Mogao bi da svrati po mene, zna, posle pice... Pa se opet smeje. Ali ti
naalost ide na poker..
Ma lako u nai zamenu. Raunaj da sam ve tamo.
Prekida vezu.
I?
A? ta?
io se smeje.
O emu si mislio?
Ja? O meni i tebi.
Da, bolje reci ni o emu, zna. Stigli smo.
Izlazimo iz auta.
Posle vie nisam iao da proveram kad bi Alesija izlazila s drugaricama.
Moda sam u tome pogreio?
io me hvata pod ruku dok ulazimo.
Imam problem...
Klimam glavom. Kad bi znao koliko ih ja imam. Ali ne govorim nita,
ulazimo kod Kakolara.

ao, Alfre, mi emo ovde.

Lokal je poluprazan. Alfredo, koji stoji za kasom, klima glavom za da,
slee ramenima, kezi se, sve u svemu na svoj nain kao da kae ma sedi gde
oe, vidi da nema nikoga?.
io bira najudaljeniji oak lokala.
Hajdemo ovde gde je najsveije.
Skljoka se na stolicu.
Ah...
Izvali se, sav se rairi po stolici, sklanja stolicu pored sebe i na nju baca
jaknu, sputa dva telefona na sto pored, nekako se sav razbaca po tom uglu
lokala. Ne stiem ni da sednem a ve se pojavljuje devojka, ima jedva
osamnaest godina, pirsing na obrvi, dugu kosu, obrijanu s jedne strane i s
nekim teget prelivom. Ima mesnate usne, zelene oi, tamne ike. Izgledala bi
kao neka slika Lempicke, da nema tog stidljivog osmeha.
ta elite da pijete?
Obinu vodu.
Za mene pivo.
io nema kontrole. Devojka se udaljava, izazovno vrcka, ne mogu to da
ne primetim.
Dobro dupence, a?, io se pomalja kroz moje misli.
Uopte ga vie ne sluam paljivo. Sleem ramenima, iako bih sad mogao
da gledam koju hou, opet sam singl, slobodan sam, mogu da se ponaam kao
kreten do mile volje, kreten, ipak... Mogu da askam s devojkama. Sam sam.
Da, to je istina. Sam sam. io poinje da pria, ali ga vie ba i ne pratim.
Otvaram telefon, i pravei se da sluam njegovu priu, idem na fb. Otvaram
Alesijinu stranu. Ne. Ne mogu da verujem, promenila je ljubavni status u u
komplikovanom odnosu... s prijateljicama. Zatvaram telefon. Ranije je stajalo
u vezi, sa mnom.
Umirem, znai istina je, tano je tako, neto se promenilo. Vrti mi se u
glavi. io me gleda ali nita ne primeuje, ni na trenutak nije prestao da pria.
Znai, stigli smo do poetne stanice, ne mogu dalje ovako, i pre svega ne
elim. Sad je ve vie od godinu dana kako sam s dve ene, okej, znam ljude
koji ovakve prie vuku i godinama, ak i zauvek, ali besmisleno je to to me one
nisu provalile, nisu ni posumnjale... A ak mi se deavalo i da zaboravim
telefon kod jedne ili kod druge... oh, svaki put bi mi slale poruke na ovaj drugi
broj... ta to treba da znai? Ma slua li me?
Okree se ka meni, mlatne me, skoro da padam sa stolice.
Jesi li razumeo ta sam rekao?
Da, da... Ionako pria uvek istu priu. Hoe da raskine...
Ma s kim?
Ma otkud ja znam, ti mora da mi kae. Ja treba da odluim za tebe?

Kad bi moglo... Ponekad mi doe da bacam novi, eto, pa koja izae,

izae... bez razmiljanja. Ili, da ostanem s prvom koja se pojavi, prva koja sad
doe, s njom u biti... Ba u tom momentu dolazi devojka po porudbine.
Evo, na primer ona... Uzmem i izaem s njom i taka, bum, nema potreba za
raspravom, za mozganjem, za izborom, jer posle, ako postoji sumnja, znai da
postoji i neki problem, zar ne?
No, dobro, jeste li odluili?
Izaberem neto nasumino iz menija. A io se pravda devojci.
Izvini, hm, mislim, ne, pokazao sam na tebe ali sam samo hteo da dam
primer. Mada nekad tako, iz istog zezanja, nastanu najlepe stvari, koje ne
uzima u obzir... ali na kraju ljubav i ne treba da bude proraun... je li tako?
Mislim, ne mogu da verujem, io se ovoliko proserava, a ona se smeje.
Kako se zove?
Luija.
I nastave da askaju kao da ja i ne postojim. Mislim, io zna da sam
upravo raskinuo, da imam potrebu da razgovaram s njim, da sam ja taj koji ima
pravi problem, ali ne, on pria s ovom osamnaestogodinjom Luijom kao da je
sve u redu, a ona ga slua, ak se i gledaju izvesnim intenzitetom, moda su
ve i brojeve razmenili. Ona se prebacila na drugu nogu, spustila je ruke na
bokove i izgleda kao da je stvarno dobro zabavljaju gluposti koje mora da joj
ovaj pria. Da, Luija se zasmejala, podigla je ruku kao da kae ovo je
previe, i otila s naim porudbinama. Nita se tu ne moe, neki ljudi imaju
sree u svemu to rade, ba kao io, ili neki drugi o kojima ponekad u kiosku
itam u novinama.
Na primer neki bogatai, zar ne? Neki se rode tako, a neki drugi izmiljaju
besmislena sranja i obogate se, a da ni sami to nisu oekivali. Ili esto vidi
neke koji su stvarno runi a ipak uz sebe imaju neopisivo lepe ene... Mislim,
neke stvari u ovom ivotu ne umem sebi da objasnim. Kao oni to dobiju na
lotou. Da li stvarno dobiju? Da li im daju te pare, a ako su igrali grupno, posle
svi zajedno idu da podignu nagradu? Ne boje se da e neko zadrati sve pare i
pobei. Mislim, u filmovima se uvek tako dogada moda zato to se, da nije sve
ilo tako, taj film moda nikada ne bi ni dogodio... esto dobijaju zli. Na
primer... ne, u novinama izlaze neki koje su otkrili, a mnogi ostaju i dalje na
istom mestu, kao da su ih uhapsili samo tamo, u novinama. A moda je sve to
lano. Moda sam potiten, moda sam potiten zato to me je Alesija ostavila.
Mislim, nije me ostavila, rekla mi je: ao mi je..., i samo tako otila. Da li je
bol zbog odvratnog zbogom uvek isti? Bilo da ga osea dete, ista ulica, lopov,
obini spasilac na plai? Ne, ne, ja sam van sebe.
io i dalje pria, smeje se, izvaljuje fore, pije pivo koje mu je Luija
donela i dalje se zeza s njom. Da, sad sam siguran, Luija mu je dala svoj broj.
Ne mogu da verujem, kako sve to izgleda jednostavno.
Meni je bilo skoro nemogue da upoznam Alesiju. Kad je ula u teretanu,
bio sam u kancelariji, uplaivao sam novi mesec i video sam je. Sluajno mi je
sve ispalo na zemlju, ranac mi se izvrnuo, a ona je poela da se smeje. Bio je to

samo trenutak, prebacila je svoju dugu kosu na drugu stranu, nagnula je glavu
i osmehnula se, kao da je rekla: Hej ti, mali smotani... da li stvarno eli da se
zaljubi u mene?.
Trebalo je odmah da shvatim da je taj osmeh znaio to, a ne ono to sam ja
tada mislio: Ba si zabavan, pa ako insistira, pristajem.
A ja sam ostao tako da je gledam dok se udaljavala. Kako su lepi ti detalji
kod ena. U sekundi ih vidi hiljadu. Dugake minue to se drsko provlae
kroz kosu, pravei darmar, lak na noktima, lagana haljina. Kraj maja je i teko je
odoleti. Otkrivaju se, da, a njihove noge miriu na kremu, pa onda njihove
obline, a ti se gubi u lepoti njihovog struka, poput struka cvea, koju skrivaju
najraznovrsnijim kaievima. Da, kada zagrli neku devojku, to je prva stvar
koju oseti, koju primeti, koja ti ostavi utisak... Pored grudi i nogu, osmeha,
oiju, i naravno dupeta... Da, sve ovo je nemogue traiti kod jednog mukarca,
i zbog toga ne razumem gejeve: oni stvarno imaju manje lepote na
raspolaganju.
Alesija staje na vratima, okree se i smeka mi se kao da zna da je i dalje
gledam, kao da je u to bila sigurna, moda previe sigurna, ali tada na to nisam
uopte ni mislio. Onda otvara vrata svlaionice i ulazi. A ja ostajem tamo s
papirima u rukama, i dalje s otvorenim rancem, otvorenih usta.
I, hoemo li da obnovimo lanarinu ili ne?
Smejem se.
Da, naravno...
Moda su Alesiju uzeli za promoterku teretane. U tom sluaju hteo bih
doivotnu lanarinu.
Neto kasnije vebam, i stvarno se trudim. Ona je u drugoj sali. Ja sam na
steperu, ali kad se povremeno nagnem napred, mogu i da je vidim. Ona je na
spravi za trapezne miie, ima samo jednu plou od pet kilograma, podie je
pratei bez greke uputstva za disanje i izdie na nain od kog... Hteo bih da
odem do nje i da vebam na spravi pored, s tim to bih ja natovario barem
deset ploa! Ali ispao bih hvalisavac i iznad svega prost. Moda ona to i
oekuje. Tako da ne preduzimam nita, zavravam svoju vebu, pa odem do
automata da vidim ta ima. edan sam, ali iznad svega elim nju. Gledam u
drugu salu, nije vie tamo, moda je u oku pa je ne vidim. Zatim ujem
novie koji upadaju u aparat.
Stavila sam dva evra, ta bi ti hteo?
Ona je, dola mi je iza lea a da je nisam ni primetio i nudi mi neto, te
male i nepredviene stvari zbog kojih se osea glupo, ali u isto vreme i sreno.
Da, hvala.
Ne. Smeje se. Pitala sam te ta bi hteo.
A, pa da...
I poto mi prui povuerade od pomorande, odmah odlazi i tako se
zavrava, barem na trenutak. Ali ve sam se primio i oseao sam se veoma
sigurno, moda zato to sam u tom periodu mnogo verovao u sebe. Moda zato
to sam upravo bio izaao iz neke prie duge nekoliko meseci zbog koje sam se

oseao kao frajer, ili jo bolje, kao to bi rekla ora: Zaposeo te je neki skot,
eto to je!
ora je ispred mene i gleda me, malo se ali, a malo i ne.
Ma opusti se, jebote, pa zato ne eli da ivimo ovu nau predivnu
ljubavnu priu? Je li?
Ja je i dalje samo gledam, tu je, ispred mene u svojoj predivnoj kui punoj
high tech stvari, slika i otomana, odlino je graena, slatka u licu, i eka
otvorenih usta da joj dam neko objanjenje, smeka mi se i die obrvu kao da bi
da kae: Jer je ovo jedna predivna ljubavna pria, zar ne? .
Ali i ona sama je malo nesigurna. U odgovor, odmahujem glavom i
smekam joj se s onom sigurnou i onim mirom koje su mi moda plemenito
sugerisali Pol Njumen i Stiv Mekvin, kroz neku scenu iz njihovih filmova. Njih
dvojica su stvarno bili frajeri. Da, u ovom trenutku ja sam kao oni, ako ne i
ei. Ta sigurnost, ta namunjenost, ta pokvarenost i, da kaem slobodno, taj
pasjaluk koji se svim enama tako svia. A koji proizlazi samo iz nekog tvog
neobjanjivog trenutka sigurnosti. Da, zaposeo me je neki skot, ali samo zato
to mu je jedna ena dozvolila da ue.
Vidi, ora, bilo nam je stvarno lepo, ali...
Pravim pauzu i smeim joj se, ali ipak pazim da je ne ismevam,
pokuavam da joj objasnim da je sve ono to se dogaa potpuno prirodno.
Nije to vie to.
O bogo, uasna je ova reenica nije to vie to, ali mi je, doavola, ba
ona pala na pamet. Opet, ne bih znao kako vie da joj objasnim. Nema vie
niega, nema ljubavi, eto... Iako je u stvari nikada nije ni bilo. Ali se ranije
barem nisam pitao, ilo je tako samo od sebe, jedno dobro kresanje, ak i s
toliko matovito ali, da kaem, bilo je to okej. Da. Moda je upravo to bio
razlog za kraj! Nije vie bilo strasti, a kada nje ponestane, ubrzo nestaje sve.
Opet joj se osmehujem. Ovo sad me je prosvetlilo, razjasnilo mi je uzrok kraja
nae prie: ora, pamtiu te samo kao jedno osrednje tucanje. Mada, iako je to
istina, ne mogu to tako da joj kaem, naravno, mukarac i ena su jedno
drugom zabranili iskrenost. Moda je sve za tebe bio samo seks, a za nju sve
drugo osim seksa! Kako god bilo, ne moe to da kae. Zato mora da bude
dobar glumac, posebno ako ona insistira i nee ni da uje da je kraj.
ekaj, izvini... znai da tebi sve ono to se desilo...
ora me gleda pogledom koji navaljuje, kao da hoe da kae: a ti zna
koliko toga ima, zar ne?.
A? Mislim, ne, reci, tebi to nita ne znai? Onda kad smo bili u autu na
kii i u bioskopu u dnu sale, sa svim onim ljudima... Nita, ne znai ti nita...
Onda zauti, obori glavu, poinje da plae, a ja sedim tako i gledam je. Ne
pomeram se. Stani, Niko, sve e pokvariti ako uradi neto. Niko, ostavi, pusti,
jer ovako si ve van svega, u suprotnom e se nastaviti smaranje, veruj mi, ne
pribliavaj se.
Nita, jae je to od mene, o, ne mogu, imam onaj sindrom koji te tera da
uvek sve dovede u red. Ali na sreu, za sve se pobrinula ora.

Bei! Silovito me odgurne. Idi, mar iz moje kue...

I nastavi tako da me gura prema vratima.
Smiri se, smiri se, izlazim.
Neeeee, napolje rekla sam ti.
Sve jae me gura ka hodniku, i jae, prema izlaznim vratima.
Napolje, rekla saaaaaaam! I odgurne me na jedan od onih fal antikih
komada nametaja kod ulaza. Vaza koja tu stoji pada na zemlju i lomi e u
hiljadu komada. Ona se u trenutku naglo zaustavlja i poinje da plae.
Ma, ora, ta vaza je bila odvratna!
U sekundi je opet ozbiljna.
Izlazi, izai iz mog ivota. Onda me i poslednji put odgurne iz kue i
zatvori mi vrata pred nosom. Ja stojim, ne mrdam, utim. Sigurno me sada
gleda kroz pijunku, tako da pravim facu kao da mi je prilino ao, sa svoje
strane, uh, ja sam ipak pokuao. Da, sad mogu i da odem.
Bitna stvar kad se neka pria zavri jeste da se ne upeca ponovo. To jest,
ako si shvatio da ne ide, da ti je dosadno, da se stalno raspravljate, da te vie ne
privlai, zato se onda vraamo unazad? Zato pravimo to ogromno sranje?
Zato ne moemo da se suzdrimo, i onda opet jednom pozovemo taj broj?
Jesmo li to zaboravili sva ona smaranja? Ne, tu se nita ne moe, ve smo
navikli da smo mi par.
Ipak, sad ima vie od godinu dana kako ne viam oru, otkad sam
poeo da izlazim s Alesijom. Da budem iskren, prekinuo sam tek kad sam se
ba smuvao s Alesijom, moda zato to mi je to jo davalo na sigurnosti.
Aha, stiu file i pomfrit. Kreem da bockam pomalo. Izbacim jedno
nezainteresovano hvala, ionako e se io pobrinuti da proaska s Luijom.
Ne, ne, imam nekog tipa, ali je totalni smor, skroz je posesivan, i jo je
ljubomoran kao kreten...
Ja mislim da ljubav ne moe da postoji ako nema slobode... Inae to nije
prava ljubav, zar ne?
io je ponekad u stanju da se toliko proserava, ali to radi tako da mu na
kraju svi veruju, ukljuujui i Luiju, koja ga gleda u oi kao pogubljena, a io
naravno insistira.
Jer ako te neko voli, tu nema potrebe za ljubomorom, jer za njega postoji
samo ti i kraj. Ali ako nije tako... Mislim, ionako nee moi nita da promeni,
samim tim nema svrhe da bude ljubomoran.
Luija je sada kao druga osoba, uozbiljila se, osamnaestogodinjakinja;
gleda kao u fazonu jebote, to znai da si ba ti ovek mog ivota, teta to smo
oboje zauzeti....
io se smeka i klima glavom, onda podie obrvu kao da bi da kae:
Da, ali sve se moe izvesti jer... u ljubavi je sve mogue.
Ja ne znam da li su oni rekli sve ovo jedno drugom, ali se stvarno bojim da
jesu. No u jedno sam siguran: poneo sam se kao pravi smrad prema ori i
oseam da sad plaam zbog toga. udno je to, ponekad se osea tako sigurnim
u sebe a ne zna ni sam zato, ali zna da e moi da vodi to neto, da ti

odlui kad e da pone i kad e da se zavri, ako hoe da se zavri. A

ponekad ne. I upravo u tim sluajevima i shvata ta je ljubav, i koliko moe da
te povredi. Ali isto tako i koliko je lepa, jebote, jel ljubav te obuzme, briga je za
sve drugo, zbog nje se glupira, zbog nje si srean koliko nikada nisi ni mogao
da zamisli da moe biti, a onda te baci na dno, kao na primer sad, kad ti nisi
onaj koji vodi celu stvar... Da, na primer pomisao da ne znam gde je Alesija
stvarno me veoma rastuuje.
Ostatak e on dati.
Luija mu se smeka, a onda mi prua raun.
Evo.
Iznenaeno gledam u ia.
A zar nije trebalo ti da plati?
Pa da, ja i jesam platio, bonovima. Ali ti si uzeo filete i krompirie i onda
smo preli cifru... Treba da da deset evra.
Aha, znai, ti asti a ja treba da dam deset evra?
I u emu je tu problem?
Pa naravno. On sve to tako olako. Vadim novanik iz depa. Gledam
unutra: pedeset, dvadeset, deset i pet. Vadim deset i sputam ih na srebrni
tanjiri.
Hajde, bre! Nemoj da si stipsa!
Kad hoe, io je ba brz, u letu mi uzima i pet evra i stavlja ih u tanjiri.
ao, Luija. Un beso. Pokazuje joj rukom da e je uskoro zvati, ili je samo
pozdravlja kao da je onaj surfer koji sigurno nije. Onda me hvata za vrat grlei
me na svoj nain i vodi me napolje iz lokala. Daj, pa nemoj da si takav... Treba
da bude velikoduan, ko ini dobro, dobrim mu se vraa...
Ne znam ta da odgovorim. Mogu li onih pet evra da ubede Alesiju da me
pozove? Ne verujem.

Zdravo svima!
Ulazim kao i uvek sav raspoloen, ali niko mi ne odgovara.
Posao ne ide vie kao pre, ne prodaje se vie toliko nekretnina, cene na
tritu su pale, ali ipak se drimo.
To je ono to kae gazda. Da, posle podne od 15 do 20, a ponekad i do 2122, a da mi, naravno, niko nikad nije platio prekovremeno, radim u agenciji za
nekretnine, koja se zove B&B, braa Bandini, ali esto se zezaju s tim pa kau
da bi im bolje bilo da su otvorili hostel.4
Ali u stvari im odlino ide, imaju mnogo nekretnina, neka stvarno
ekskluzivna potkrovlja i strane vile na prodaju.
ao, Niko! Eto, ona mi se jedina javlja.
ao, Benedeta.
Benedeta Bari, zovu je jo i Barica, to je u stvari deminutiv od Barutina!
Stvarno ne znam kako su joj nadenuli ovaj nadimak, ali da vas neko poredi s
barutinom, zaista je jezivo. Barutina, to je trokava vodurina, barutina je ono
to te isprska kad prou kola, ono to ti natopi celu cipelu kad u njoj zavri,
ak i arapu, pa obavezno psuje. Ja nisam nikada zavrio u Barutini, ovoj
ljudskoj mislim, a ako bi se to ikada desilo, io bi me pljunuo u facu, zarekao
se.
O emu razmilja, Niko?
A? Ma nita.
Daj... Lud si! Pa me odgurne. Zna da ne moe ni o emu da ne
razmilja, to je apsolutno nemogue, makar neka bezveze misao, ali ipak mora
da postoji. Smeka mi se. Ima ak i kvarne zube. To je neto to stvarno ne
mogu da oprostim nijednoj eni. ora je imala jedan prednji zub mrtav, dok
Alesija izgleda kao s reklame za najbolju pastu za zube na svetu.
Niko?
ta je, reci.
Shvatila sam, pomislio si neto glupo.
Gledam je, i ja se smeim, stvarno ne znam ta da joj kaem, sigurno ne
mogu da priam o njenim zubima i o tome da je svi zovu Barutina.
Okej, idem da ti donesem kafu, a posle imam i iznenaenje... Tanije,
dva! I u trenutku nestane u hodniku desno.
Sedam za svoj sto, zavalim se u crnu konu fotelju i gledam u rokovnik:
imam samo dva sastanka da potvrdim, da pogledam jednu kuu za prodaju i
jo jednu koju treba da oglasim za izdavanje,
Evo kafe!
Seda na ivicu stola. Benedeta je roaka B&B-jevih, i sve joj je dozvoljeno.
Evo prolazi i Dani Salveti, etrdeset pet godina, zet Alfreda Bandinija, starijeg
4

B&B je inae skraenica za Bed&Brcakfast, vrstu hostela. (Prim. prev.)

od dva brata. Radi ve dosta godina u toj agenciji, na silu mi se osmehne, onako
prigodno, a u stvari cepti od mrnje, po mom miljenju. Nosi sako s braon
kvadratiima i svetloplavu koulju koja jo i moe da proe, ali uz zelenu
kravatu s nekim crvenim detaljem, mislim da je trenja ili jagoda ili moda rog,
da, jeste, mora da je rog, stvarno uasno. Neki ljudi mogu da isprobaju sve
ivo, ali zaista ne znaju kako da se obuku. Mrzi me zato to je u toj kancelariji
ve sto godina, a ima ista zaduenja kao i ja, koji tu radim tek tri meseca. Dani
Salveti je promaen lik.. Ili sam ja previe dobar. Kako sam ja uao u B&B?
Ne, ne... Nisam sigurno bio s Barutinom!
Supruga Alfreda Bandinija obino kupuje Tempo kod nas. Jednom je uzela
Vile e kazali, Astru, Di Pju i deset dnevnih novina, a kad je krenula iz kioska
primetio sam da hramlje.
Gospoo? Da vam pomognem?
Ona se okrene i osmehne mi se.
Ma kako e, ti mora da bude ovde...
Ne, gospoo, nita vi ne brinite. Tu je io. io, pojavi se, Domeniko!
io die ruku iza gomile novina naslonjenih na izlog, a onda se i
pojavljuje.
Dobar dan, gospoo! Dobro da bar krije porno asopis koji je listao.
Nita ne brinite, Niko moe da ide, moe, moe... Ja mu dajem dozvolu.
Mada, nemoj previe da se zadri, Niko, pazi! Diem ruku i teram ga gde ne
treba, i kreem da otpratim gospou Bandini.
Ma ko je to, Nikolo, je li to vlasnik?
Ma ne, gospoo, to je moj drug koji svraa ujutru.
Aha, i ta on radi, ne studira?
Stare gospoe uvek hoe da znaju sve o svima.
Ne, gospoo, on kae da je kao Stiv Dobs...
Kao ko?
Onaj to je izmislio Apple, onaj kompjuter s jabukom...
A da, kako da ne, nisam dobro ula, onaj to je umro, jadniak...
Da, e vidite, Stiv Dobs se upisao na Rid koled u Portlandu, ali je
napustio fakultet posle samo jednog semestra da bi poeo da radi. Da, a io je
sa mnom zavrio gimnaziju i kae da mu je to bilo dovoljno, ne treba mu vie,
sada radi na vebu, pravi sajtove, i tako zarauje...
U stvari ni ja nikad nisam potpuno shvatao ta io radi.
Aha... Barem se pravi da je razumela. A ti?
Ja radim ovde, to je nae, porodino.
Onda joj ispriam poneto o svom ivotu, o svoje dve sestre, o majci, i deo
te njene divne prie s mojim ocem, kako smo ostali sami, kako ona zbog toga
mnogo pati i kako ja studiram komunikologiju, ali sam malo zaostao s ispitima.
Moda u i ja, umesto da prodajem novine, napisatineki lep lanak...
nadam se! I time sam zavrio svoju priu. Agde vam jeauto, gospoo...?
Ne... Smei mi se. Dola sam peke, ali ostavi ti mene i ovde ako
mora, ne bi mi bilo drago da io... da ti napravi neki problem u kiosku, pa da

posle mora da odgovara kod strica...

Ne, ne, ne brinite. io je pouzdan.
Bilo mi je smeno da ujem da ga ona tako zove. Kad bi io to znao.
Vidim da i dalje hramlje, ali nemam hrabrosti da je pitam za uzrok.
Ja sam u Ulici Pompeja Nerija, skoro smo stigli... Ma jutros sam se
probudila s iijasom i ba sam se nadala da e me pustiti.
Gospoo, ovde blizu ima apoteka. Ako hoete, imam ja kola, mogu da
poaljem ia da vas odbaci.
Ne, ne, hvala... Imam vozaa. Ali ti si stvarno ljubazan. Evo nas, stigli
smo. Uzela mi je kese pune novina iz ruku i ula u svoj ulaz.
Posle nekoliko dana vratila se na kiosk, ovoga puta s vozaem.
Dobar dan, gospoo Bandini.
ao, Niko. Izvoli, ovo je za tebe.
Dala mi je vizitkartu s adresom i brojem telefona agencije B&B.
Bilo bi mi drago kad bi popriao malo s mojim suprugom.
Hvala vam, gospoo. Otii u sigurno.
A sekund posle ve je bila u automobilu.
Noga je bolje? Osmehnula mi se i potvrdno kimnula, a onda je nestala
u svom tamnom mazeratiju.
Istog popodneva otiao sam u B&B kod supruga, Alfreda Bandinija, i
od tog dana sam tamo svakog popodneva, zaraujem lepo, ak sam i ugovor
potpisao.
A ti pije gorku?, pita me Barica.
Da, oduvek. Nisi to dosad primetila?
Ne. Znai da si na stalnoj dijeti.
Ne, ne, nego mi se ba tako svia, mnogo je bolja, probaj.
Slee ramenima.
I, jesi li spreman?
Klimam ispijajui kafu.
Rekla sam ti da imam dva iznenaenja. Koje prvo eli, ono lepo ili
ono ludilo?
A, dobro je da su oba dobra.
Ono lepo.
Evo ga... Ta dam! Sputa ga na sto. Otvori!
Gledam u tegetplavu karticu sa slovima B&B odozgo, naa agencija.
Daj, hajde, otvaraj!
Barica, Barutina, ba je uznemirena. Reim da joj udovoljim, i odmah
vadim dve predivne fotografije.
Potkrovlje od etiristo metara kod Koloseuma, kruna terasa povrine
dvesta metara s ogromnom kadom firme Jacuzzi, ureen, superfensi, trae etiri
miliona evra, ako uspe da ga proda, zna li koji procenat dobija? Ne samo
golf polo, i gde e ti biti kraj?
Kako se vidi da me Barica ne poznaje. Automobil je poslednje to bih
kupio. Moda pre neki lep motor, ali pre svega bih iznajmio neko malo

potkrovlje u kome bih mogao bar malo da budem na miru, ivot s mojom
majkom i sestrom postao je suvie komplikovan. Malo bolje pogledam
fotografije, stvarno je lepo. Na kraju je Kavurove ulice, ima pogled na Carske
forume pa sve do Trga Venecija.
Mislim da je etiri miliona dabe...
Tano, ali moramo samo da naemo ko bi prihvatio taj prokleti
poklon...
Nikolo, pa da li ti shvata da e ako proda ovaj stan staviti u dep bar
dvadeset hijada evra? A? Jel' sad vidi? Po mom miljenju, ti nisi ovo dobro
shvatio, ti si taj koji je dobio poklon. Toliko agencija predvia za poslove tog
ranga. Hoe li da ih baci tek tako?
Smekam se.
Ne...
A, dobro. Poto sam kod ujaka ovo namestila za tebe... A nee sad da
uje ono ludilo?
Da. Znao sam da je bila neka navlaka. Barica me gleda s osmehom.
Morau da se potrudim, sad u morati da je poljubim pred svima, morau da
kleknem i da je zaprosim.
I, hoe li da uje ili ne?
Da, da, naravno...
Smuvala sam se s jednim tipom.
Smejem se sav srean, a ona misli da je to zbog te druge vesti, a ne zato to
sam joj umakao! Ma koji li je to luak, da je pitam? Ko se tako zagovnao? Ko e
zavriti u Barutini? I pre svega, kako e je se sad otresti? Ipak se foliram,
smekam se na najfiniji nain, na kraju krajeva dala mi je potkrovlje s pogledom
na Koloseum i moguu zaradu od dvadeset hiljada evra.
A, je li? Ba lepo. Ba sam srean zbog tebe.
Onda kree da mi pria.
Zove se Luka, upoznali smo se na jednoj veeri i od prvog trenutka kad
smo se ugledali, znala sam da je on taj. Mislim, zna ono kad osea i zna da je
tako, da ne moe biti drugaije, dovoljan ti je jedan pogled i ta osoba ti je ve u
srcu. Eto tako, bu i onda nastavi da bulji u mene, Barica, kao u transu.
Glupo je, ali zbog toga odmah poinjem da mislim na Alesiju, neko vreme
su mi misli bile otile na drugu stranu, ali se ipak vraam tamo, ne vidi se
spolja, ali unutra sam mnogo tuan. Ma da li je mogue da je ljubav uvek ista?
Mislim, to to je ona opisala upravo je ono to sam ja osetio kad sam nju video
u teretani, kad smo se taj drugi put zezali, smejali, a njoj je s ramena pao pekir,
ja sam se sagnuo da ga podignem kad i ona, i ruke su nam se ukrstile na
njenom najki pekiru sivoplave boje, sitne stvari koje se ponekad dogode, ali
koje postaju jedna od ono malo stvari koje posle nikada vie nee zaboraviti.
Da. Stigao sam do uasne jednaine: ja sam Barica, baksuz sam kao ona.
Razume? Hteo je da me prati kui, a ja sam isfolirala da nemam auto, da
sam do kasno ostala na poslu i da sam se presvukla u kancelariji, i onda tamo
pravo taksijem... Vozi predivnu tamnoplavu bubu, zna onaj novi model, malo

manji. I zna koji CD je pustio?

Ne... Hmm... ne mogu ni da naslutim.
Da, u pravu si. Pustio je novog Ticijana Fera! Lamore e una cosa semplice.5
Sea se toga?
Da, shvatio sam koja je...
Ma kako se ne sea? Sluali smo je zajedno pre neki dan kad sam ila s
tobom da vidi onu kuu u zoni Salario...
A da, tano. Laem.
E, i ba to sam i ja sluala kad sam ila na urku na kojoj smo se
upoznali... Jel kapira? Jedan od onih znakova sudbine zbog kojih shvati da je
to to...
I ostali smo da priamo ispred moje zgrade do etiri ujutro!
Sav srean klimam glavom, barem se nadam da tako izgledam poto sam
u ovom trenutku u potpunoj depresiji. Ve znam kako se sve odigralo. Luka
nije znao kako da sebi udesi vee, ve neko vreme nije bio ni sa jednom,
iskoristio je Baricu za jedno duvanje za d. Pravim se da sam joj ortak.
I onda? ta je bilo dalje?
Zatvara oi i klima glavom, i tu staje. O boe, ta joj je sad? Zaspala je?
Onesvestila se? Dobila je srku? Kad opet progleda, vidim najsrenije oi na
svetu.
Onda me je poljubio.
Naravno, samo to se ne usuujem da zamislim kako se to desilo, ta li
mu je prolo kroz glavu, kako li je uspeo da se natera da bi posle dobio i ono
drugo. Nekad mislim da je mnogo dostojanstveniji jedan self hand, da, jeste, da
lepo sam izdrka, a ne da ide s nekom ranga Barice. I iz potovanja prema njoj,
a pre svega prema sebi samom. Istina je i da mukarci nekad ele sebe da kazne
zbog neega.
Posle je hteo da ide i dalje, ali sam ga zaustavila. Dobro sam uradila, zar
ne?
A?
Skoro kao da nisam razumeo.
Ma ta ti je danas, Nikolo? Je li sve u redu?
Da, da...
Ne, izgleda kao da me ne slua, priam ti ovo zato to u tebe imam
poverenja... Jesi li shvatio ta sam priala? Nisam mu dozvolila da ide dalje, on
je hteo, ali zna kako, vi mukarci ste takvi, ne verujete da ena stvarno moe
da se zaljubi na prvi pogled, i onda ako neka pristane prvo vee, vi posle
mislite da je laka.
Pa da.
Vidi? I ti misli tako.
Ne, rekoh, u pravu si, mnogi tako misle, ali ja u to ne verujem, mislim,
ne mora da znai, moe i da bude tako, ali nije odmah laka zbog toga...
5

It.: ljubav je tako jednostavna stvar. (Prim. prev.)

S Alesijom je proao jedan mesec i sedam dana. Ona je rekla da to mora da

bude posebno vee. Ja sam onda mislio da Alesija eli neko iznenaenje, neko
skroz romantino vee, ono to samo u filmovima gleda, ili ita o tome u
nekim knjigama, ono, zna one veeri koje ne moe da osmisli tako lako... A u
stvari to nije tako, ako si zaljubljen, neto se dogodi. Kao da ti neko da
kombinaciju, kao da se otvore neka vrata i otkrije ti se tajna... Ne bi nikada
mogao da oekuje tako savreno vee, a pre svega da si ba ti uspeo da ga tako
osmisli.
ta kae, Niko, jesam li dobro uradila? Rizikovala sam, zar ne?
Da, jesi, kako da ne, svaka ti ast, mada se kladim da te posle nije vie
zvao. Ali Barica ipak nastavlja da me iznenauje.
A zna ta je najlepe od svega? ovek bi pomislio da me vie nee
zvati...
Pa da...
Ali on me je zvao sutradan, i ili smo na veeru u Djuk. Kapira? U Djuk!.
A meni se tamo stvarno toliko svia, mislim to mesto, sretne brdo ljudi, iako
su to uvek iste face, da, odlino se jede, iako su to uvek ista jela...
Barica je stvarno smaraica. Niko... misli na to potkrovlje.
Da, da, to je tano, u pravu si.
Posle toga ju je izrokao i onda obrisao broj.
Sutra uvee idemo zajedno na veeru, s jo jednim parom, neki njegovi
drugari, skroz simpatini, koje sam upoznala na urki...
Barica na trenutak staje, pala joj je na pamet neka genijalna ideja.
Hej, a zato ne doete i ti i Alesija? Ta druga devojka je ba slina njoj,
bila bi joj simpatina, tako e i ti njega da upozna i posle e mi rei ta misli,
a? ta kae?
Ne znam zato ali ne uspevam da slaem, da naem bilo kakav izgovor.
Raskinuo sam s Alesijom.
Ah- ao mi je.
Da, isto to mi je i ona rekia.
Barica me gleda, podie obrve zbunjena, i odmah pokuava da popravi
stvar.
Ali, pazi, imam jednu ba slatku drugaricu, Antonelu, ako hoe mogu
nju da pozovem...
Ne, ne, pusti sad, hvala ti.
A onda ustaje s mog stola.
Evo, ovo su kljuevi od potkrovlja...
Kao da bih zbog toga mogao bolje da se oseam, kao da to moe da ispuni
ogromnu prazninu posle Alesije. Barica potom odlazi.
Nametam se bolje za stolom, otvaram kompjuter, gledam fotke
potkrovlja. Predivno je, ma dah da ti stane, ureeno do najsitnijih detalja,
unutra i spolja, nameteno veoma luksuzno, ali ne previe nakinureno, nikako
napadno. Prosto savreno. Onda, bez posebnog razloga, odluim da odem na
Alesijinu fejsbuk stranicu. Traim je, ali pre nego to je otvorim, na trenutak se

zaustavljam. Neodluan sam. ta li je stavila za ljubavna veza? Gledam u

monitor, sve i dalje miruje, jo nisam otvorio stranicu, trebalo bi da me bude
ba briga. Ipak ne odolevam i kliknem na nju. Ne mogu da verujem: slobodna.
Pa, sve je bolje nego u vezi sa... a onda jo da stoji i neko ime. Ali zato je stavila
slobodna? Koga hoe da navue? Alo, momci... jeste li videli? Slobodna
sam! Da, shvatio sam ta na Fejsbuku nedostaje: dugme Ne svia mi se. Ako
mi se neto ne svia ili neto ne odobravam, mogu samo da utim i da nita ne
klikem. Ali ne, ja hou dugme, kratko i jasno, s palcem nadole, kao kod starih
Rimljana. Kapira, Zakerberg? A voleo bih i da postoji dugme Cvrc. U ovom
sluaju bih ga odmah kliknuo a onda bih dodao i komentar: Zato, Alesija,
zato?
Izvoli. Na sto mi slee fascikla.
Dani Salveti, onaj strano simpatini, on rasporeuje sastanke i posete.
Prati ga Marina, prelepa i vrlo visoka devojka, ko zna ko je nju uzeo na probni
rad i ko zna zato.
Zna li da ima onaj etvrti sprat na Parioliju koji treba da pokazuje
veeras u pola osam? Sve ima ovde, nemoj da kasni.
Marina barem izgleda ljubaznije.
Tu sam ti stavila dve kopije nacrta stana, ako ga budu hteli, i jo sve
trokove za centralno grejanje i odravanje zgrade...
Okej, hvala ti. A ona se nasmei i ode.
Dani Salveti je prati pogledom.
Ma kako je mogue da ih nekad naprave tako lepe, a tako glupe? Mora
da je neki problem u montai.. I on odlazi, uz smeh, u tom svom ogavnom
sakou, namirisan nekim slatkim parfemom koji do tog momenta nisam ni
primetio, ali pre svega s tom forom koja je samo njemu bila smena. Ako misli
da u meni ima podrku, grdno se vara. Ako nita drugo, on se za Boi pojavio
sa svojom enom koju ne moe ni pogledati, a koja je pritom sve vreme
puftala. To jest, da se vratim na temu, u njenom sluaju montaa je apsolutni
problem, sa svake take gledita. Otvorim fasciklu. Na trenutak sam u oku.
Ulica Mandili 48. Tamo Alesija stanuje. Kad ivot rei da se igra, tu ne moe
nita, sigurno gubi.

Parkiram u Ulici Mandili ispred broja 48. Ne verujem u ovo. Koliko noi
sam proveo ovde dole s njom. S njom. S njom koja bi, kad bih me videla da
dolazim, spustila malo prozor automobila.
Daj, jo jedna cigareta i onda idem... I tako bi zapoinjala priu. Ne, ne
shvata... Vane, moja drugarica, pa ona je skroz luda. Raskantala se s Andreom,
i pola sa Simoneom, kae mi jedno vee.
Aha...
Onda me gleda, pali cigaretu i povlai dim.
Ma jesi li shvatio ko je?
Ne.
Daj, Vane, Vanesa!
Shvatio sam, ali Alesija ima dvesta drugarica! Onda se zagleda u vrh
cigarete koja se nije skroz upalila, ne gori dobro, jedan strana je ugaena.
Neeee... neko me vara! Da li me vara, Niko? Ima neku drugu?
Ja? Ma ta ti je!
Mislim, ne verujem... ak si mi i odgovorio!
Opet pali cigaretu, ali sad plamen lepo nameta tano ispod kako bi bila
sigurna da e se vrh skroz upaliti, i da je onda ne varam ba toliko.
Glupo je to to si mi odgovorio, hm, uopte ne kapiram...
Da, da, jeste...
A onda nastavlja da pria o toj svojoj drugarici.
I to ti kaem, razume, otila je nedelju dana na Maldive s tim
Simoneom, koji je jo i platio sve, i zna ta je rekla svojima? Rekla je da je u
Parmi i da radi kao hostesa na nekom kongresu!
Povue jo jedan dim cigarete, a onda odmahne glavom.
Ne, ja to ne, mislim, u neku ruku ja sam radila i gore stvari... Ali uvek u
Italiji. Ali da ode u inostranstvo a da ne kae nita kod kue, to ne. Ako ti se
neto desi? Moe da te nema vie, zamisli ta bi tvoji pomislili, a mislili su da si
u Parmi.
Ako te nema vie, ba te briga ta bi tvoji pomislili.
To je zato to ti ne veruje da postoji ivot i posle smrti... Eto zato!
Alesija je priala o svemu, seam se toga kao da je bilo jue, to vee. Onda,
posle te cigarete, otili smo gore na poslednji sprat zgrade, tamo gde je
nekadanja veernica, i vodili ljubav. Svetla su bila ugaena, gorela je samo
jedna sveca sputena na ivicu kade, a mi smo bili preplavljeni strau kad smo
odjednom zauli te glasove.
I? Moe li se znati ko je to gore? I ustom trenutku sam shvatio da nas
zovu ko zna otkad, ali kad vodi ljubav ne uje nita. I gotovo. Dole je bila
Fjastri, gospoa s etvrtog sprata, s muem. Nagnula se skroz preko stepenica.
Nema nikoga? Pa uli smo neke zvuke.
Ja sam se odmakao od Alesije.

Ma...
Pssst... Stani.
I tako, samo u majici, izvirio sam kroz vrata, video sam da je taj Fjastri
stajao jo iza i sigurno nije mogao da me vidi dok se moj pogled ukrtao s
pogledom njegove supruge. Stajali smo tako nekoliko trenutaka, ona me je
gledala, a ja nisam sklanjao pogled nadajui se da nee nita rei muu, drugim
stanarima, uvaru zgrade, Alesijinoj majci. Ona se tad zacrvenela, kao da je u
tom trenutku sve shvatila, kako da kaem, sve ono to smo radili do tog
momenta.
Onda sam slegnuo ramenima, nasmeio sam se kao da je to neto lepo,
zato to je seks aroban kada ti je stvarno dobro s onim s kim si i osea se
opravdanim pred oima celog sveta, barem sam se ja tako oseao u tom
trenutku, mislim, nije me bilo sramota zbog svega toga.
Idemo...
Ma ko je to gore?
Niko... Gospoa Fjastri blago potera mua da krene, kao da bi da kae:
Hajde, bre, krei, da li moram ba sve da ti objanjavam?
I tako su i otili. uo sam kako zatvaraju vrata, a onda i okret kljua.
Alesija i ja smo se smejali u mraku prostorije jer se u meuvremenu i svea
ugasila i to kao da nam je bio znak. Ostali smo tako u tiini tog mraka, i dalje
zagrljeni, opet jedno u drugom i sve je izgledalo prirodno, ak i da kaem neto
vano, ali nije mi dolazilo. Onda je tu u mraku ona to rekla.
Niko... Volim te. A ja sam ostao da utim. Video sam njene zube, njen
osmeh u polumraku, njene oi tako lepe i vesele, ali nisam smogao snage da
kaem bilo ta, ak ni i ja tebe..., ili neto duhovito tipa ja tebe vie..., to
opet nije smeno, naprotiv, moe i da rastui, ili samo isto, znajui pritom da
u stvari govori mnogo vie, posebno ako ona zna na ta ti misli... A Alesija bi
to znala poto smo Duha zajedno gledali najmanje dva puta. Ali ja nisam rekao
nita. Moda je i dobro uradila to me je ostavila. Ali ipak je i ona mogla da
kae neto vie od ao mi je.
Kuc kuc. Kuckaju mi na prozor auta i ja unutra poskoim.
Izvinite. Nisam mislila da vas uplaim. Nego, ve smo stigli, a videla sam
fasciklu. Pokazuje na moj auto i na fasciklu unutra. Vi ste iz B&B, nas
ekate, zar ne?
Da, da, evo me odmah...
Izlazim iz kola i uzimam fasciklu. Gospoa se smeka. Ima oko pedeset
godina, moda pedeset pet. Bucmasta, okrugla, s plavom kosom, plavim oima,
ogromnim minuama, moda neki lani bulgari, poto vidim neki udan
natpis koji ne razumem. On je mlai od nje, dri ruke u depovima sivih
flanelskih pantalona, malo izguvanih, gore ima braon konu jaknu, sivoplavu
lakosta majicu ispod, ima tamnu upavu kosu, i malo smorenu facu. Ona ga dri
ispod ruke. Mogla bi da mu bude majka, a on bi mogao da bude Rumun. Onda
me ona pogleda i nasmei se, dok ga stiska vrsto uz sebe.
Znate, nekad misle da mi je on sin... A ta vi mislite, da li Tomas stvarno

izgleda toliko mlae od mene?

Da. Ali joj to ne kaem.
Ljudi nekada ne gledaju paljivo... gospoo.
A ona presrena, smeje se sva ozarena i jo jae ga pripija uz sebe.
Ovo e biti naa kua! Ubeena sam da e ti se svideti i da e nam doneti
dobro... oseam! Interfon. Gospoa i dalje pria. Njemu se nekako sviaju sve
italijanske kue, on je iz Rumunije.
A, je li? Pravim se da sam iznenaen, kao da bih da kaem ma niko ne
bi rekao.
S druge strane interfona:
Da?
Ovde Nikolo Marijani iz agencije
A, da... Otvaraju nam kapiju.
Izvolite, ovuda. Proputam ih ispred sebe i u istom trenutku vidim
kako dolee jedan spajder, staje s druge strane ulice. Vozi ga neki lep tip, kuca
broj na mobilnom, smeje se, kae neto i odmah prekida. Mora da je zvao
nekoga iz zgrade. Potroio je minute da ne bi otiao do interfona. Mislim, on
nije nita potroio, njemu to ne znai nita jer je bogat. Izlazi iz auta. Pali
cigaretu, dodiruje kosu, tera je unazad. Obuen je lepo. Da, bogat je, a uz to je i
lep. ta pui? To ne stiem da vidim poto se vrata lifta zatvaraju. Moda pui
iste cigarete kao Alesija, da, to su ba njene cigarete koje je sino zaboravila kod
njega kui. Ne, to nije mogue. Loe mi je. utim u liftu koji stoji sa zatvorenim
vratima, i u jednom trenutku ovo dvoje me znaajno pogledaju.
I? Gde idemo?
A, da. Ovaj lift se sam zatvara iako nije jo krenuo.
etvrti, na etvrtom spratu je.
Brzo se penjemo, i u tiini. Jedno od njih dvoje ima neki jak parfem.
Moda oboje. Ona ga ljubi u usta. Gledam ih krajikom oka u ogledalu. Ona
ima debela usta i trlja se njima o njega. Nekako je vlana, a on dri usta
zatvorena, jasno je da je ne podnosi, a da je ona luda za njim. U stvari, on mora
da je lud za njenim parama. Ko zna ta ona radi da bi ih imala toliko da ih na
ovaj nain razbacuje.
Evo, stigli smo.
Zvonim na vrata i, pre nego to nam vlasnica otvori vrata, na brzinu
itam opis stana. Jedva na vreme.
Dobar dan, gospoo Lorenci. Evo nas, ovo su nai klijenti.
A, da, kako da ne, kako ste tani. Uite, uite, i izvinite zbog nereda...
Ma ta vam je, pa sve je savreno, gospoo Lorenci...
Hteo bih da joj kaem: Niste videli sobu moje sestre Valerije. Ipak
nastavljam vrlo profesionalno, predstavljajui stan tom udnom paru.
Da, ovo je dnevna soba... koja je povezana s trpezarijom. Kolika je
povrina? Tristapedeset metara kvadratnih, jel tako?
Da, korisne povrine.
A gospoa Lorenci to izgovara malo s ponosom, malo sa alom, znajui

nela012

da e ih pre ili kasnije predati nekom.

Fijuuu. Rumun zvizne.
Nego ta, hteo bih da kaem, zamisli ali ti ne bi trebalo ni da prismrdi
nekoj ovakvoj kui... Radi li neto? ta radi svaki dan? ta si korisno uradio
do dana dananjeg? Kako si upoznao ovu enu? Ali utim, naravno, i odlazim
do prozora. Sada neobini par pria s vlasnicom, pitaju je za terasu, za grejanje,
za garau, za portira. Ja i dalje gledam dole ka ulici. Onaj auto je tamo. Alesija
jo nije sila. Ako lepotan nju eka, ako nju eka, ima da eka jo bogami.
Alesija je uvek volela da je ekaju. I izlazila bi uz osmeh, u trku kao
pomahnitala, vesela, zabavna, ulazila bi u auto, skoro daje uskakala u njega i
ljubila me u usta, ali ne kao ona bogata gica u liftu od malopre, ne, ona samo
to me ne bi pojela.
Pa nisi se valjda naljutio to si me malo ekao...
Malo? Pola sata.
Dvanaest minuta i pedeset sekundi!
Da, to je tano, priznajem i smejem se. Ionako su proleteli.
Uvek bismo govorili iste rei i smejali se, a onda smo kretali u neki
provod, na veeru, u bioskop, na neko mesto iznenaenja koje bi ona izmislila,
ali i nigde. Kada ti je lepo s nekim, nije toliko ni vano ono to radi, ve kako
to radi. Sve. ak i ekanje. Mukarac nije vie zaljubljen u enu kad ekajui je
pone da pufe. Ja se jo nisam bio umorio od ekanja. I nikada se ne bih
umorio. Auto je i dalje tamo. Gledam na sat. Prolo je jedanaest minuta. Vie
uopte ne sumnjam, on eka Alesiju.
Otvaram prozor, ali mi ba u tom trenutku iza lea prilazi gospoa
Lorenci s moja dva klijenta.
Pokazala sam gospodi i druge sobe, spavae, kuhinju, devojaku sobu i
terase...
Plava bucmasta gospoa je oduevljena.
Predivno, zaista predivno, a pogled, vidi se cela Francuska ulica.
Da.
Rumun malo govori, ali se slae. I prvi put se nasmei. Moda je to
vrhunac njegovog oduevljenja.
Zvala sam vas... Gospoa Lorenci mi prilazi. Ali kao da me niste ni
uli.
U pravu ste, izvinite.
Ne, nemojte se izvinjavati, veoma sam uivala dok sam pokazivala
gospoi kuu. Smekaju se jedna drugoj. Prati nas do vrata. Doite opet kad
god elite.
Da, hvala vam. Sprijateljile su se. Izlazimo na stepenite, a ispred nas se
otvaraju vrata. To je gospoa Fjastri, ona to nas je videla na mansardi gde je
veernica, ona to je naletela na mene polugolog s Alesijom. Nismo se vie
videli od te veeri, i morali smo da se sretnemo ba sad. Iznosi kesu sa smeem,
a onda joj se pogled susree s mojim. Napola zatvara oi, a onda ih iznenada
izbei, prepoznala me je, shvatila je, sea se.

Dobro vee, pozdravljam je, ali ona ovoga puta ne crveni, klima
glavom, jedva da nas sve pozdravlja i zatvara vrata. Pokuavam da zovem lift,
ali je zauzet. I, kako vam se ini?
Predivno je...! Vrlo lepo ureeno i sve je u savrenom stanju.
Fali teretana.
Rumun ne bi nikad bio zadovoljan, ak i da ne fali teretana.
Ali, ljubavi, teretanu moemo da stavimo gde mi hoemo.
Da, i to je istina.
Rumun malo bolje razmisli. Izleu napolje njegovi iroki i kratki zubi,
ogromni, svi nepravilni.
Mnogo mi se svia.
On ima dva izraza: svia mi se, ne svia mi se. Jasno mi izgleda da
on radi iskljuivo ono to se njemu svia.
Verujete li da bi mogli malo da spuste cenu?
Vadim karticu s podacima.
Znate li koliko kota?
Da.
Vie ne mogu da se setim koliko su traili. Da, evo, ve su tri puta sputali
cifru.
Milion i dvesta hiljada.
Nije malo... Ne moemo da pokuamo bar neto malo?
Na kartici pie stop, ne moe se vie sputati.
Ne verujem...
Gospoa me gleda, smeka se, povija glavu u stranu, umiljava se, kao da
hoe mene da ubedi. Ali ja s tim nemam veze, gospoo. A onda, izvinite, ali ve
imate svog Tomasa... ta sad hoete? Plaa se, on, je li? I kua se plaa.
Velika debela ruka Rumunova zatvara mi fasciklu, onda me pogleda i
klimne.
Uzimamo.
Gospoa je iznenaena.
Al', Tomase...
Uzimamo. Svia mi se.
vrsto je privlai sebi, grli je, ovoga puta on ljubi nju i uvija se oko nje.
ena je kao oamuena, onda se smeka, sva malaksala, kao da je upravo
svrila.
Da, i meni se stvarno jako svia. Bie nam neverovatno ovde.
Lift stie i ulazimo. Kao da mi se malo vrti u glavi, ne ini mi se vie da
oseam parfem ovo dvoje, ve Alesijin, samo na trenutak, zatvaram oi i ini mi
se kao da sam se vratio u onaj dan kada smo ili na zadnji sprat. U liftu smo. A
ona umesto da pritisne trei na kom ivi, pritiska etvrti, a ja to primetim.
Ma...
Gleda me zloesto.
Da? Kao da hoe da kae: ima moda neto protiv? Otkopava
koulju. Niko... Vrue je.

Oponaa neku reklamu. Posmatram je u tiini, ali nije mi smeno. Lift se i

dalje penje.
ta si htela da kae onim: ja sam radila i gore stvari? A Alesija prasne
u smeh.
Bilo mi je neverovatno da je to tako prolo, da te nije kopkalo, da nisi
pokuao da izvue neto..
Odgovori mi, ta si ti to gore radila?
Vidi... ti si stvarno kao svi drugi Italijani. Ljubomoran si, Sicilijanac si,
posesivan. Ovo je moja gospoja, bem ti...
I dalje se seam da je to rekla na tako istom sicilijanskom da bi je
Kamileri sigurno odmah uzeo za svaku epizodu Montalbana.
Na poslednjem spratu, Alesija izlee iz lifta, penje se poslednjim
stepenicama pravei male brze korake na svojim tiklicama, pokuavajui da ne
napravi previe buke sve dok ne stigne do mansarde. Vadi klju i otvara
gvozdena vrata od veernice. Ma da li je taj klju nosila zbog ove veeri ili ga
uvek nosi sa sobom? I koliko puta je ila u veernicu? Onda je Alesija skroz u
pravu, bem ti, jesam li ja sa Sicilije ili jok?! Dok se polako penjem poslednjim
stepenicama, ona poinje da se skida, u tiini me posmatra, smeka se, ostaje
bez iega na sebi, bosa, na tim prastarim ploicama stare veernice. Uzbuen
sam do besvesti.
A ona dodatno pali.
Danas hou da radim jo gore stvari. Seda na ivicu korita za pranje i
nastavlja da se zeza. bem ti, uzmi me, ti, Sicilijancu...
Pa malo rairi noge pokazujui mi svoju savrenu frizuricu.
Pa jeste li sreni to emo uzeti stan? To je vie od milion evra! Nije ba
da danas svi toliko troe, zar ne?
Gospoa je blago uvreena zbog moje odsutnosti i odvlai me s te
mansarde, iz veernice, od nje, od tog slatkog dalekog seanja. Neka seanja su
ivlja od drugih i ostaju neizbrisivi ak i njihovi ukusi. Ali uda sam ipak ovde s
njima.
Stigli smo, izvolite, ovuda...
Proputam ih kroz vrata lifta, ali gospoa navaljuje.
Pitala sam vas da li ste sreni.
Da, pitala te je da li si srean.
Sad se tu mea i Rumun Tomas, koji sad kao da je opet ivnuo na pomen
stana.
Primetim da onaj auto vie nije napolju. Gledam u sat: prolo je dvanaest
minuta i pedeset sekundi. Znai da je u liftu bila ona. To je bila Alesija i ona je
otila s onim lepotanom. Okreem se ka klijentima, stoje i ekaju moj odgovor.
Da, istina je, kupili su stan i ja u dobiti procenat, ali u ovom trenutku stvarno
ne mogu da slaem.
Ne. Nisam srean.
I trebalo bi da dodam: Nadam se da ste barem vi sreni, na kraju, uzeli
ste ba lep stan, i biete sreni i vaa pria e, nadamo se, potrajati, da, moda

ak i due od predvienog... A u stvari me ba briga.

Gledaju se zaprepaeno, nisu to oekivali, ne znaju ta bi rekli, a ja skoro
da oseam uivanje zbog njihovog stida.
Ba u tom trenutku zazvoni mi mobilni i skoro da mi je udno to sam
sada ljubazan.
Izvinite, moram da se javim.
Niko, gde si? Treba mi neto.
Stiem.
Dobro, ali pouri. Kod kue sam.
Zatvaram telefon.
Dakle, ako ste odluili da kupite ovaj stan, videemo se u kancelariji zbog
kapare, da, evo ovo je moja vizitkarta. Sad moram da beim. Neto mi je iskrslo.
A, da. Srean sam zbog vas, uzeli ste stvarno lep stan.
Uvek popustim. Nije istina, nisam srean zbog njih, ni najmanje me ne
interesuju, ali opet, pomislim na B&B, na novac, na to ta e rei u firmi. A u
stvari bih voleo da mogu da iskuliram sve. ak i Fabiolu, moju stariju sestru
koja me je sad zvala. Treba mi neto. to? ta se desilo? Nije me nijednom
zvala otkako je tata otiao. Viali smo se kod kue na slavljima, raznim
veerama i prigodama, ali nijednom nismo razgovarali, pravili smo se da je sve
u redu, kao da se nije ni desilo. A sad ja njoj trebam neto. A ja? A ta meni
treba?

Kapija je otvorena i im uem u predvorje zgrade vidim Fabiolu, koja sedi

na stepenicama. Svee letnje vreme osea se u predvorju. Zagasitoplava kosa
pada joj preko lica, nosi farmerke i koulju boje izmeu lila i trule vinje, malo
zguvanu, neki od onih udnih indijskih materijala. Dve svetlije vrpce prepliu
se s vezom oko izreza i sputaju se kao pepeo cigarete, to pada kroz prste.
Gde si dosad, trebalo ti je sto godina!
Opet pui?
Da.
Otkad?
Od pre mesec dana, ali ta je to tebe briga? Jesi li doao da me ispituje?
Smeka se dok to izgovara. Sedam blizu nje. Fabiola me je uvek
intrigirala. Moja sestra je uvek delovala starije, mislim, radila je prave stvari, ali
ne onako kako se one rade, nego uvek na svoj nain. Ne znam da li sam to lepo
objasnio. Kad se udala, na primer, napravila je tri urke, jednu u Rimu sa sve
crkvom, onda jednu u Firenci i jednu u Milanu. Pre nekoliko godina je bila u
Americi, i ponovo se udala, na nekoj plai u Malibuu.
ivi u Ulici tri asovnika, ima boanstvenu kuu, potkrovlje s kog se vidi
Vila Borgeze6. Sreeno je kao najbolja mesta koja sam ikada video, sve je belo,
pa odjednom zidovi u boji, uti ili ljubiasti ili tamnoplavi ili zeleni, izgleda
skoro kao kua nekog fotografa, ali sve je usklaeno poto je belo ipak veoma
prisutno i na kraju elegantno je na jedan svojevrstan nain. Fabiola je bila
hrabra i pokazala je da ima ukusa. Povlai jo jedan dim pa me pogleda.
Da li ti nedostaje tata?
Ma jesi li me zbog ovoga zvala, hteo bih da joj kaem. Misli samo tako da
zvrcne telefonom da bih doao ak dovde zbog toga? Ali to ne bi imalo smisla,
ispao bih neljubazan, a i ovo je prvi put da mi o tome pria. Kako god, nadao
sam se da neu morati da se bavim ovom temom, mislio sam da u uspeti da se
suspregnem, ali grlo mi se steglo, obuhvatam rukama kolena i jako ih
pritiskam. Klimam glavom.
Da. Nedostaje mi.
Hteo bih da kaem mnogo vie, hteo bih da kaem da bih nekad sebi svu
kosu poupao, hteo bih da kaem da ne mogu ni da razmiljam jer ako samo
pomislim da tate vie nema, doe mi da poludim. Mislim, hvata me panika kad
pomislim da bih nekad, bilo kog dana, mogao da poelim da ga neto pitam,
neku najveu glupost, ne mora da bude neto bitno, a da ne mogu da ga
naem. Da ne mogu vie nikad da ga naem. Iako ja ponekad zamiljam kako
me on ipak slua, i onda mu ja priam, pitam ga isto za neki savet, pre svega mi
se deava da mu priam o mami, o tome to primeujem da ona ne moe da
prevazie njihovu priu, bol to ga je izgubila. I svaki put kad priamo, pre
6

It:Villa Borghese - jedan od najuvenih rimskih parkova (Prim. prev.)

svega o ovome, zavrim u suzama, ali to Fabioli neu ispriati.

Fabi, ta ti treba?
Opet me gleda, smeka se, na kraju mi razmrsi kosu, pa je opet ozbiljna.
Niko, sada si ve porastao. Sad si ti glava porodice, zna li? Ne moemo
da se pravimo kao da nita nije bilo, moramo da idemo dalje.
Onda tu zauti, kao da bi htela da doda jo neto, ili je to moda samo
neki moj oseaj.
Jesi li video kako Franesko lii na tatu? to vie raste, sve vie lii na
njega.
To je tano. Franesko je njen sin od tri godine, i ja sam isto to bio
pomislio. Oboavam tog malog, mnogo je opasan. Ima oi na tatu i esto te
pogleda na nain koji me oduevi, ini mi se kao da je to stvarno on unutra, kao
da preko Franeska hoe da mi kae neto, a onda se maleni nasmeje pa mi
kae jo. Zato to ja s njim stalno izvodim neke fore, a on bi voleo da nikad
ne stanem. Jo, Niko! Hajde jo!
Samo zbog njega sam i dalje s Vitoriom. Poto je rekla ovo, Fabiola
ustaje, ide prema kapiji, povlai poslednji dim cigarete i baca je u dalj. A onda
se vraa do mene. Samo zbog Franeska. Seda malo dalje od mene i zapilji se
tako u mene.
Ja sam bez rei, ovo stvarno nisam oekivao da ujem. Mora da su se
gadno posvaali. Ve vidim tu scenu, moja sestra mora da je izgovorila neku
od onih reenica koje je verovatno ponavljala u sebi mnogo puta, ali koje je
ipak uspevala da zadri u sebi, jednu od onih reenica posle kojih se, kad ih
izgovori, odmah pokaje koliko su surove, ne zato to nisu istinite, nego zato
to se to ne govori i taka. Siguran sam da se tako dogodilo.
Videla sam se s Klaudiom.
Ma ta, videla se s Klaudiom? Sa svojim uvenim dekom s kojim je bila
kroz celu gimnaziju, s tipom koji je samo pravio probleme, posesivan,
ljubomoran i jo muki ovinista. Bili su zajedno sve dok Fabiola nije upoznala
Vitorija. Mislim da su i raskinuli ba zbog toga. A ta sad? Vratio se problem
zvani Klaudio.
Ba s Klaudiom?
Da, s Klaudiom, s njim. Videli smo se na nekoj veeri naeg odeljenja,
sve sami drugari iz biveg odeljenja. Nali smo se preko Fejsbuka i kad smo se
sastali, bilo je ba neobino, sve je bilo isto kao pre...
Fabiola...
Gleda me, ali uti. ta treba da znai to to uti? Opet je to uradila s njim?
Fabiola udata za Vitorija, ali pre svega Franeskova mama, vodi ljubav s bivim
iz srednje, s Klaudiom. Da, Alesija bi mi rekla: Ma ti si malograanin, tipino
malograanski razmilja. ta ima veze to je udata? Ili to kae zato to je tvoja
sestra? Ili zato to ima dete?
Jednom smo se tako raspravljali, priala mi je o nekoj svojoj drugarici I
bila se ba zapalila, ta god da sam rekao nije joj valjalo, znate ono kad nc
moete nita da ubodete? Da. Pravi si malograanin. I tu je stala, branila je tu

svoju drugaricu do poslednjeg trenutka, ali sad mi pada na pamet: da li je

branila svoju drugaricu, ili samu sebe?
Zanima te da li smo spavali?
Fabiola me iznenauje ovim tako direktnim pitanjem, nismo nikada
priali o neemu ovakvom, ona i ja. S Valerijom, mlaom sestrom, ponekad
jesam, ali s njom nikad.
Ne, hvala, to me ne zanima.
A ja u ti ipak rei, ne, nismo spavali.
Ne znam zato, ali ipak napola uzdahnem s olakanjem, situacija je jo
uvek pod kontrolom.
Barem jo ne.
A ta to znai? Ne moe, ne sme... To nije u redu, i taka.
Primetim da u stvari ne znam ba ta treba da kaem. Mislim da je to i
Fabiola primetila, smeka se i pali jo jednu cigaretu.
I to to puim nije dobro, ali ja to volim.
Ja to volim? Ali to je drugaije. Kako moe tako da razmilja? Uzela si
na sebe obavezu, udala si se, i to dobra tri puta...
etiri, kad urauna i Malibu.
... Ali ono to je najvanije jeste da ima sina.
Fabiola pui u tiini. U tom trenutku neki ovek ulazi na kapiju zgrade,
otkljuava, prolazi. Nosi elegantne mokasine, odjekuju praznim predvorjem.
Dobro vee...
Ljubazno pozdravlja kad nas ugleda, a mi uzvraamo. Onda poziva lift.
Dok eka da lift stigne, posmatra nas sa zanimanjem. Vidi se da poznaje
Fabiolu, ali ja ga pomalo zbunjujem, ne bi ba znao gde mene da smesti: ja sam
njen prijatelj, stranac, ljubavnik, njen bivi, Klaudio? Ne, previe sam mlad.
Zuri u mene, a meni doe samo da mu kaem ja sam njen brat, znate, ali on je
bri od mene.
Izvinite, ovde je zabranjeno puenje.
Fabiola ge ne udostoji ni pogleda.
Da, u pravu ste. Ali povlai jo jedan dim kao da nita nije rekla. ovek
odmahuje glavom, lift je stigao i on odlazi bez dalje prie.
U svakom sluaju penju mi se na jaja.
Ali tano je da je ovde zabranjeno puenje.
Da nije bila cigareta, rekao bi ti da se ne sme sedeti na stepenicama. Neki
ljudi se raaju samo da bi te peglali... Moda zato to je neko njih peglao u
nekom drugom ivotu.
Fabiola je ubeena da sve od neega proistie, da postoji sudbina. esto,
kad bismo raspravljali na ovu temu, ona je zastupala beskorisnost delovanja,
sve je beskorisno: borba, rasprave, promene.
Ionako je ve sve zapisano...
Dopusti mi barem mogunost da i mi moemo neto da uradimo, da
moemo bar malo da promenimo neto, inae kakvog bi smisla imala bilo koja
naa odluka?

Dobro...
Onda, kad je tata umro, seam se da je dola kod mene u sobu sva besna.
Da li si video? Bila sam u pravu, mi ne sluimo niemu.
A ja sam odmah shvatio da je mislila na razgovor koji smo vodili nekog
tamo dana prethodne godine. Kao da je to oekivala, kao da je oduvek znala da
e jednog dana doi trenutak da mi kae tu reenicu. A ja nisam mogao nita
da kaem.
Zna, ubeena sam da je Vitorio neto povezao...
Ali ta je povezao ako se nita nije dogodilo?
ujemo se svakog dana ja i Klaudio, i plus stalno mislim na njega, a
druga osoba primeti ako si u mislima daleko, ako nisi tu...
Alesija je poslednjih dana uvek bila glavom na nekom drugom mestu.
Okree se ka meni i gleda me.
Ne mora po svaku cenu da voli nekoga da bi se s njim kresnuo. Onda
slegne ramenima.
Nisam nikada upoznao ovakvu svoju sestru, mislim ovakvu kakva je
sada, ponaa se kao iparica. Fabiola je uvek bila metodina. Kad je ila u kolu,
sve bi pripremila prethodno vee, koulju, suknju, odgovarajue cipele.
Ostavljala bi otvorenu samo knjigu iz predmeta koji e moda sutra da
odgovara, i dnevnik preko da oznai pravu lekciju. Mislim, ne znam postoji li
neko precizniji od nje. Ali je bila i optimista, oduvek, mislila je da e joj to
poslednje itanje sigurno pomoi, da e joj koristiti neemu u sluaju da bude
odgovarala. A sad deluje kao skroz druga osoba.
Zna ta? Ne razumem zato si me zvala. Obino zove nekog da ga pita
za savet, a meni izgleda kao da si ti ve sve odluila.
Fabiola povlai dim i smeje se.
Kao da si ljut.
Nisi mi odgovorila na pitanje.
Ako sam ve sve sama odluila, zato sam te onda zvala? O, vidi, bato,
samo sam htela da te vidim, mnogo ga sad neto smara. Zna li da je
Franesko lud za tobom? Mnogo mu se svia igra s liem.
To je igra koju igram s njim: stavim ga sebi na ramena i onda trim ispod
drvea, tamo gde je lie najnie, pravim se da je to jako opasno, ali pazim da se
ne povredi na grane ili nekako drugaije.
Jo... Igra s liem.
Kad ne mogu da se vidim s njim u parkiu, nekad svratim do njih, a onda
on poludi od igre s vratima! Hoe da sedi na mojim ramenima i da prolazi
ispod vrata. Vriti kad treba da se sagnem, iako i sam vidim kad to treba, ali
dopada mi se kada mi tipa obraze od straha, a uti, ak se i pravi da je skroz
miran. Ono to me je dirnulo, a to nikada ne bih ni pomislio, jeste to je mali
Franesko, kad sam se igrao s njim krijui se u mraku po sobama u njegovoj
kui, ulazio kao da je sve u redu, traio me je bez straha, kao da nema s tim
nikakvih problema. A znate li zato? Zato to nije poznavao strah. Jedanput je
preao u mraku preko cele sobe a onda me ugledao kako kleim iza kreveta.

Niko! Priao mi je i zagrlio me, onda se odmakao i gledao me netremice, uz

smeak. A znate li zato? Zato to mu ja nisam mogao nita, nita nije moglo da
mu se dogodi, zato to za njega strah jo nije postojao. Svet je taj koji nas posle
promeni, a to se dogodilo i njemu posle samo nekoliko meseci. Svetio u
hodniku bilo je ukljueno, a ja sam se bio sakrio iza vrata od kupatila, unutra je
svetio bilo ugaeno. On se skroz polako primakao, video sam ga u odrazu
ogledala, i odjednom se zaustavio na pragu, nagnuo se malo napred da vidi da
li sam unutra, ali je prvi put zbog tog mraka, zbog neznanja o tome to bi se
moglo desiti u tom kupatilu bez sveda, pobegao. Otiao je u kuhinju kod
Fabiole i nije se vie vraao. Ko zna kako, ali tada je upoznao strah. Moda su
krive sve one prie, ili crtani filmovi; kako god bilo, sada se uprljao tim
saznanjem. Upitao sam se kakvo li za dete moe biti prvo oseanje straha. I ja
sam bio isti takav, ja sam bio sve to, a jedna osoba je svemu tome sigurno
prisustvovala: moj otac. Franesko me navodi da mislim o svom ocu, svaki put
kad se alim, smejem, rvem s njim, ne mogu a da ne mislim na sve ono to moj
otac mora da je radio sa mnom. Sigurno mnogo toga, ali se ja ne seam. Seamo
se glupih, besmislenih stvari, a ne moemo da se setimo onih koje bismo hteli.
Bio je jedan divan film, zvao se Strange days, u kome su na kou na glavi kaili
mikroipove koji su mogli na hard-disk da snimaju ono to gleda. Ba dobar
film. Neki dobri (ilmovi trebalo bi da postanu stvarnost. Ako je neto ve
izmiljeno, to je ve korak napred ka njenoj realizaciji jednog dana.
Niko, jesi li ti hteo meni neto da kae?
A? Moja sestra je primetila da sam odlutao.
Nesigurno? Da li je sve u redu?
Hteo bih da joj ispriam o Alesiji, koja je iznenada nestala, o tipu koji je
danas doao po nju i o ivotu koji mi se ruga i alje me u poslovnu posetu ba
tamo gde ona ivi, ali radije samo kaem:
Da, sve je u redu, stvarno, rekao bih ti...
Dobro onda. Franesko me je danas pitao za tebe, dugo nisi svraao kod
nas.
Da, u pravu si, doi u ovih dana.
Dobro...
Ustaje, nameta rukama farmerke. Onda brzo silazi niz stepenice i ulazi u
lift.
Zovi me ovih dana.
Pritiska dugme za svoj sprat, ali pre nego to se vrata zatvore stie da mi
kae samo ovo.
Slagala sam te, izvini, bila sam s Klaudiom.
Onda mi se osmehne i ponovo slegne ramenima.
Kako? Ali lift se sad ve zatvorio. Uradila je to namerno, da ne bi morala
posle da se raspravlja, da ne bi odgovarala na pitanja. elela je da se oslobodi
ovog tereta, a da posle nema problema. Ali ne moe, to se tako ne radi.
Svaki postupak pokree itavu seriju dogaaja.
Alesija je to izuavala kad smo se upoznali, joga driti, joginsku viziju,

jednom reju karmu, mislim, kao i stoiku filozofiju po kojoj, kako mi je Alesija
govorila, sve ono to se deava u stvari nas priprema za budunost. I ovo, na
vremenskoj distanci, prirodno me navodi da mislim o nama.
Ali sada mislim o Fabioli, uradila je to i sada se dakle priprema za svoju
budunost. A najgluplje je to to mi na pamet pada Franesko i istovremeno
moj otac. ta bi oni rekli? Da li bi je osudili? Da li bi joj traili objanjenja? Ve
znam ta bi rekao moj otac: Kako to, dobila si dete, trebalo bi da bude
zadovoljna i srena ena, a tebe i dalje obuzima neki nemir. ta ti fali, ta bi ti
da nae? Ali moj otac ne moe da joj postavi ova pitanja. A Franesko je,
opet, suvie mali, moda bi joj se samo osmehuo i pomislio: Mama je ovako
ipak srena. A meni, koji sam mogao da joj postavim ova pitanja, nije dala
vremena. Jedno mi odzvanja u glavi, ono to mi je Fabiola rekla: Sada si ti
glava porodice. Jeste, ali osim toga to mi se ini da nisam ama ba nimalo
bitan, ima tu jo jedan maleni detalj: ja to nikako nisam eleo da budem.

Ja sam hteo da budem bolji, jai, odluniji, vie mukarac. Hteo sam da se
oduprem, da umem da se nametnem, da samog sebe prevarim, da sve skoro
ismejem, da radim neto drugo, da odem u neki kafi, kod ia, da obuem
trenerku i da nou trim uzbrdo uz Ulicu Kamilua, da odem i popijem neko
pivo na ulici, u centru, u onom pabu punom stranaca, Triniti Koledu. Ali ne,
nisam uspeo, ispod Alesijinog stana sam, s druge strane ulice, ugasio sam
motor. Hou da vidim da li je stvarno ona izala s onim, s lepotanom.
Ukljuujem radio, traim neku pesmu da mi prija. Ali neprestano menjam
stanice. Just give me a reason od Pink, Umbrella od Rijane, Amami od
Eme, ova ne, nikako, a onda When I was your man od Bruna Marsa. Mislim,
samo mi oteavate. Ne, nijedna ne ide, kad se osea loe, nita ne ide kako
treba. Onda se dogodi. Oh, uvek je tako, to je kao da se sudbina u nekim
trenucima razbesni. Solo per te io cambierd pelleper non sentir le stagionipassare
senza di te...
Naa pesma. Kako tuno. Sada ove rei imaju potpuno drugo znaenje.
Samo zbog tebe7. Naleteli smo na nju ba u onom trenutku, kod nje, kad njeni
nisu bili tu. Otili su bili negde za vikend, a ona me je pozvala.
ta radi veeras? Da li si zauzet?
Da, ti si me zauzela...
Ah, dobro, htela sam da vidim..
A onda se zasmejala. To kako se ona smejala preko telefona, to je bila
pesma. Poinjala bi da se smeje i ne bi mogla vie da se zaustavi, nekad tako
lagano, a nekad tako divnim smehom da ne bih znao ni da ga opiem, znam
samo da sam utao tako i sluao je. Nisam nita govorio, a ona to bi due
sluala tiinu s moje strane, sve se vie i vie smejala.
O boe, dosta sad, ne mogu vie, mnogo me zasmejava.
Ali nita nisam rekao...
Ba to, uti, uti...
Ali ta treba da radim? Ne radim nita!
A nju je to jo vie zasmejavalo. Onda bi konano dola sebi.
O, majice, dosta, ne mogu vie, stomak me je zaboleo, daj, svrati do
mene. Za koliko si ovde?
Ve sam tu.
Na to se opet zasmejala, ovoga puta smeje se malo krae. Onda odjednom
njen glas postaje dublji.
Ostae da spava kod mene? Jako te elim.
A ja sam prekinuo, nisam nita rekao, poto nije bilo potrebe da se vie
bilo ta kae.
Dolazi neki auto, parkira se malo ispred kapije. Ubrzo iz njega izlazi par,
It.: Samo zbog tebeja bih promenio sebe, da ne osetim kako dani prolaze bez tebe; Solo per te,
Negramaro. (Prim. prev.)
7

mu i ena koji ive na drugom spratu, oboje malecni, tihi. Razgovaraju, priaju
o svemu i svaemu, moda o toj veeri ili o onome to treba sutra da rade, o
tome ta su jeli ili kako je simpatina bila ona osoba to je sedela s njima.
Na kraju sam razumeo samo:
Jesu li kod tebe kljuevi?
Jesu.
I nestanu u dvoritu. Ulica je opet tiha. Ja sam ispod bandere u kvaru, u
najmranijem delu ulice. Pesma se skoro zavrila.
Come la neve non sa coprire tutta la citta come la notte non faccio rumore se cado eper
te...8
Moda je i oni sluaju u ovom trenutku, moda joj on miluje noge, malo joj
podie suknju... Moda su upravo stali negde, moda njeni ovog vikenda nisu
otputovali, pa su otili kod njega. A ta poslednja misao me unitava.
Come la notte non faccio rumore se cado e per te...
Pesma je sad gotova.
ao... hajde, upadaj, mada ba si poranio...
Luaki sam je eleo. Jo uvek se toga seam, inilo mi se da opet imam
osamnaest godina, ona je bila u stanju da me uzbudi na poseban nain.
Ide hodnikom s tim svojim dugim nogama koje miluje bela haljina s
crvenim cvetovima, nosi visoke cipele, ali ne previsoke, od plute, s belim
lakovanim kaiiima s crvenim laticama.
Hoe neto da popije?
Kae mi to preko ramena, i dalje hoda napred, a ja ne elim nita da
pijem, gledam njene gaice koje se ocrtavaju ispod te blago providne haljine,
ona staje, okree se, smeka mi se.
I? Hoe li neto ili ne?
Prilazim joj i stajem ispred nje, gleda me znatieljno, tako smo blizu.
ta je?
To da si prelepa...
I ...
I... nisam uspeo da bilo ta kaem ni tada.
I elim da te poljubim.
Ne dajem joj ansu da kae jo neto, jako je steem, strasno ljubim, dugo,
skoro da je ostavljam bez daha, kao da je to poljubac oajnika, kao da sam
moda na neki nain ve znao... Ili sam samo bio glupo naivan i srean. Ne
znam, ali u sledeem trenutku smo u sobi njenih roditelja i skidamo se u tiini.
Lagano svlai haljinu, nosi ve od finog pamuka, crnog, s ipkom, a na svedu
to ulazi kroz prozor vidim njen obris, povija se unapred da spusti ve na
stolicu, ali onda se naglo okree ka meni.
Hej! Nemoj da me gleda...
Kako mogu da te ne...
Ali ona se brzo uvlai pod pokriva i skroz se pokriva.
8

It.: Kao to sneg ne zna da pokrije ceo grad, padam tiho kao no, a i to je zbog tebe. (Prim.prev.)

Luak... Onda se smei, uvlai ruku iza lea i ispod pokrivaa izvlai
na stranu brushalter, onda i gaice... U trenutku sam ve pored nje, udiem je,
ovla joj dodirujem kou usnama, ljubim joj grudi, grickam s uivanjem
bradavice, milujem joj noge, onda ih polako i malo razmaknem i krenem da je
dodirujem. I ona je uzbuena, oseam kako se polako, polako, pomera pod
mojom rukom. Neno se nametam preko njenih nogu.
Pazie, da...?
Da, naravno... Smeim joj se.
Ima li kondom?
Ali pazim...
Da, sigurno... Kao onaj poljubac od malopre, jo malo i ostala bih odmah
trudna.
Zasmejava me. Ustajem i uzimam kondom iz depa pantalona.
Koliko dugo ga ve nosi tu?
Veeras sam ga uzeo...
Sigurno? Moda je probuen...
Ma ta ti je! Otvaram ga. Ona me gleda uz osmeh.
Hoe da ti pomognem?
Ne, hvala, sam u...
Pokuavam da ga otvorim, ali mi skoro isklizne iz ruku, pokuavam da ga
pokidam s dva prsta, nita. Stavljam ga u usta, ona primeti.
Alo, ma tako e ga pokidati!
Ma neu, polako u...
I konano sam uspeo, kidam kesicu, vadim ga i odvijam. U trenutku mi
proleti kroz glavu: a ta ako sam ga probuio? Doe mi da ga prvo naduvam,
da vidim da li negde proputa, ali bih stvarno izgledao kao debil, kao ono kad
smo ih u koli naduvavali pa se prskali vodom! Ne, ne, ne moe sad. Onda ga
stavljam i na sreu sam prilino smiren, da, recimo da mi nee praviti udna
iznenaenja. Onda se uvlaim pod pokriva pored nje i ljubim je, lagano joj
irim noge, uvlaim se meu njih i onda se paljivo smetam preko nje i
uzbuen sam i elim je i...
Stani, stani, neto fali...
Ne kapiram ta, ali ona ostaje ispod mene i izvlai ruku sa strane, pipa
nasumice po ormariu sve dok ne napipa radio i ne upali ga. I ba u tom
trenutku kree ta pesma.
Solo per te convinco le stelle a disegnare nel cielo infinito qualcosa che somiglia a te... 9
Eto... ova e biti naa, ta misli? Ovo e zauvek biti naa pesma...
A onda smo vodili ljubav i bilo je prelepo, lagano, strastveno i bez
neobinih momenata, a posle smo se uvukli u kadu njenih roditelja i otvorili
flau ampanjca.
Stani, staviu jo jednu u friider pa nee ni primetiti kad se budu
vratili...
9

It.: Samo zbog tebe nagovoriu zvezde da na beskrajnom nebu naslikaju neto to podsea na tebe... (Prim. prev.)

Mmm, odlian je... ohladio se taman kako treba...

Gledam Alesiju i pitam se da li je sve ovo ve radila s nekim drugim. Ona
se smei, kao i ja, naravno da ne moe da pretpostavi o emu ja razmiljam.
Hteo bih da znam sve o njoj, da uem u njenu glavu, prelistam joj seanja,
vidim koliko je bila smela s drugim momcima, ta je radila, ta su joj radili,
kako je ona to prihvatala...
O emu razmilja?
Ja? O tome kako je dobar ovaj ampanjac... I kako mi je lepo ovde s
tobom.
Da. Odjednom je ozbiljna. Zna ta, Niko... nisam nikada dovela
nijednog svog momka ovde u stan... Ti si prvi, veruje?
Naravno... Zato ne bih verovao?
Prinosi au usnama.
Ma ne, samo tako, da ti kaem...
Klimam glavom i smeim se, otpijam jo malo ampanjca. Nijednog svog
momka. A ta to znai? Koliko ih ima? Ili bolje, koliko ih je bilo? A ipak, niko
se nije popeo ovde gore. I sve to me uzbuuje. Zato ne bih verovao? Milujem
joj nogu. Dobro, ali u koliko je njihovih kua onda ona bila? I koliko ih je bilo?
Veoma polako Alesija izvlai nogu i smeta je sasvim izmeu mojih i poinje
da pomera stopalo gore-dole dok ispija ampanjac. Naglo mrdne nogom i nae
ga.
Ah!
Smeje se iza ae ampanjca.
Izvini... Nisam htela.
Ma nita.
Nije tano, strano me je zabolelo. Uasno je kad se ovo desi, proe te sve
uzbuenje. Ne, na sreu to se nije desilo. Rukom proveravam, sve je u redu. A
onda Alesija, mnogo nenije, opet pokuava da ga miluje. Paljivije pomera
nogu. Uspeva. Zatvaram oi, svia mi se do besvesti, glava mi blago sklizne
unazad.
Neemo stati u ovoj kadi, ba je mala...
Da...
Ali je predivno. Da, sad me ona zadovoljava, ali moram da izdrim,
moram da izdrim. O emu mogu da razmiljam? O novinama, da. Da, rano je
jutro, dolazi voza i istovara novine. Slaem sve mogue novine koje postoje.
Premetam ih, presavijam, stavljam jedne preko drugih, radim vie puta istu
stvar, stvarno je naporno i stvarno dosadno. Ona me sve to vreme miluje, ali ne
smem na to da mislim. Sad premetam asopise za decu. Stripove. Alesija se
veoma lagano pomera, oseam da se nivo vode spustio, ramena su mi van.
Otvaram oi, ustala je. Stoji iznad mene rairenih nogu. Njen polni organ je
skroz vlaan, kapljice vode zarobljene meu dlaicama, i malo blage kupke.
Osmehuje mi se.
Mogu li da sednem na tebe?
Klimam glavom.

Da...
Samo to ne znam koliko u moi da izdrim. Ekonomski asopisi.
asopisi o ureenju vrta. asopisi s oglasima za posao. Na mojim je nogama,
naginje se unapred, a onda se malo potopi pod vodu. asopisi o tanjirima i
erpama. Uspeva da ga uhvati usnama. Ljubi ga. asopisi o kuhinji. asopisi o
vinu. Onda se skupi iznad mene, uvlai ga u sebe i poinje da me jae. asopisi
o lovu, asopisi o automobilima, asopisi o motorima. Ide sve bre i bre.
Vidim kako zabacuje glavu unazad, skoro da urla od zadovoljstva, njene
arobne grudi igraju pred mojim oima, mokre, okupane, sjajne. Kree se sve
bre i bre. asopisi o moreplovstvu, asopisi o brodovima, gumenim
amcima, pecanju, plaama. Porno asopisi. Neee!!! Ne oni! Ne mogu vie. Za
dlaku stiem da je sklonim sa sebe i na sreu oboje svravamo u isto vreme, u
toploj vodi, i dalje, bez straha, bez problema, zagrljeni na kraju. Ostajemo tako,
ona iznad mene, namirisani i u peni, primaknutih usana, koje diu jedne ka
drugima. Vidim da joj se usne osmehuju. Onda kae tiho, skoro kroz apat.
Bilo je predivno, ljubavi... Volim te.
A ja malo utim, i onda na kraju samo kaem:
Da....
Nisam uspeo da joj kaem neto bolje, ni te veeri, ni ikad. A sada sam u
autu ispod njenog stana, u tiini i moda vie stvarno nema nita da se kae.
Gledam u sat, proao je sat i etrdeset minuta. Za to vreme su stigli samo ono
dvoje, oni mu i ena. A moda je ve otpratio kui? A ako to nije bio on? A
ako nije ni izala? A ako je stigla minut pre nego to sam stigao do njene
zgrade? Sad je petnaest do jedan. Dobro. U jedan idem. Dajem sebi samo jo
ovih petnaest minuta, ako ne doe, idem. Poinjem da razmiljam o onom
gledanju od danas, o mogunosti da uzmu onaj stan, o tome koliko je bio
antipatian onaj Rumun, i koliko nepotrebnih osoba ima na ovom svetu, a
koliko opet ima zanimljivih ljudi koje bi ba bilo lepo sresti. Nedostaje mi moj
otac. ta bi mi otac rekao u ovoj situaciji? Da li bih mu ispriao? Moda i bih.
Zna, tata, jue sam celu no proveo ispred Alesijine kue...
A on bi napravio neku od svojih fora.
Zato... ta si zaboravio tamo?
A ja bih se naljutio, a moda i ne bih. Tek danas vidim koliko sam se samo
puta naljutio, a ti si se samo alio sa mnom, a nisam shvatao da radi to zato to
si bio tako jak zbog svoje ljubavi. Danas se ja alim s Franeskom, namerno ga
ljutim, ali samo zato to je on tako nean, zato to je tako mali i nezatien
preda mnom, zato to bih hteo da ga celog pojedem, zato to je to ono to si ti,
tata, sigurno oseao prema meni, a ja se toga vie ne seam. Bio sam tu ali
nisam to primcivao. Nedostaje mi, tata. Vie od svega drugog, zato to za
drugo ima jo vremena. Vie nego Alesija, zato to nju uvek mogu ponovo da
osvojim. Moda. Gledam na sat, minut je do jedan. Dobro, saekau jedan i
petnaest, i kunem se da u onda otii. A u stvari znam da se to nee tako
zavriti, da u ostati jo da ekam, da ponekad vreme ne znai nita, ama ba
nita, a ponekad opet vreme je sve, i u tim situacijama nikad ga nema

dovoljno. Da. Moja upornost je bila nagraena. U dva i pet stie tamnoplavi
BMW koji sam video odozgo, s lepotanom za volanom. E sad ba hou da
vidim ta e da kae. Izlazim iz auta i kreem ka kapiji.

U brzini prelazim ulicu, na kraju skoro da trim ka njima.

Pa, konano!
Lepotan se okree ka meni i gleda me zbunjeno. Pa naravno, ta ti uopte
zna? Kako moe da zna ta si unitio, ta je sve postojalo pre tebe, ko je
gurnut u stranu bez i najmanjeg objanjenja, nego samo s otrcanim i glupim
ao mi je....
Meutim, naglo stajem. Lepotan je visok, krupan, vrlo stabilan na
nogama. Ramena iroka, a njegove ruke, sad kad ih bolje pogledam, izgledaju
mi ogromne, vrste, nabijene, sve u svemu jake, jake da mogu da povrede. A
onda na druga vrata, suvozaka, konano izlazi ona.
ao, Nikolo... ta se deava?
To je Danijela Martini, s drugog sprata, prelepa devojka, bivi fotomodel
koja je izgleda upala u ko zna kakve udne vode, barem tako kau. Meni i dalje
izgleda samo nasmejano i ljubazno. Moda je u pitanju samo jedna od urbanih
legendi. Mada jeste istina da sam je, kad sam uvee ekao Alesiju ispred
zgrade, viao da ulazi u razliite automobile. Ponekad su po nju dolazili samo
vozai. Seam se da smo se jednom peli zajedno liftom i da je lift iznenada stao.
Obuzela me je strana panika, i poeo sam da utiram vrata.
E u kurac! Otvarajte, otvarajte, u kurac! Otvarajte kaem!
Nastavio sam da utiram kao poludeo, sav u znoju, skroz mokar dok mi je
srce lupalo dvesta na sat.
Videe da e sad da krene, kae ona tako vedrim i staloenim glasom
da me je odmah umirila.
Tako sam kroz nekoliko sekundi poeo opet normalno da diem, srce mi
se umirilo, a Danijela Martini je nastavila da pria.
Ti si Alesijin deko, je li tako? Ona ba simpatina devojka s treeg
sprata. Kako se zove?
Nikolo.
Ba ste lep par.
Hvala.
Koliko ste zajedno?
Sedam meseci.
A gde ste se upoznali?
U teretani... Ali sam ja posle prestao da idem poto sam poeo da radim.
A jel', a ta radi?
O, pa razne stvari. Studiram komunikologiju, usput i radim u
porodinom kiosku, a popodne u nekoj agenciji za nekretnine.
Ozbiljno? Mora da je zanimljivo. Moda u menjati stan. Ako budem
menjala stan, zvau te. Nai e mi neto dobro?
Naravno. Imamo ogromnu ponudu i u ovom kraju.
I tako smo nastavili da priamo o svemu i svaemu sve dok nisu opet

pokrenuli lift. Pre nego to je izala, izvinio sam joj se to sam onako paniio, a
ona mi se osmehnula.
Znam, ne brini. I jedan moj deko je isto tako reagovao, bio je
klaustrofobian. Nije se plaio niega i nikoga, ali u liftu ili bilo gde u malom
prostoru, sve je lomio. Onda se nasmejala... Moda smo i zbog toga
raskinuli!
Nisam nikada razumeo ta je stvarno htela da kae tom reenicom, ali
znam da je u sutini moj ivot nije zanimao, postavljala mi je sva ta pitanja
samo da bi mi odvratila panju, i u tome je uspela. Naravno da nije traila
drugi stan.
ta hoe, Nikolo?
Gleda me i eka. ovek pored nje uti, samog sebe pita kako moe da
povee nekog kao to je Danijela Martini s nekim kao to sam ja. Trudim se da
izmislim neto, ali na kraju odustajem. Previe sam umoran i nita mi ne pada
na pamet.
Izvini, svaao sam se neto s Alesijom... Mislim ne, da budem iskren,
nismo vie zajedno. Mislim, da budem skroz iskren, ona je mene ostavila, a ja
ne znam ak ni zato...
Danijelu Martini kao da su pogodile moje rei, moda je cenila moju
iskrenost. Onda mi se osmehne i slegne ramenima.
ao mi je...
To je isto to je i ona rekla.
ovek pone da se smeje.
Sluajte.;. Izvinite, e, i meni je stvarno mnogo ao, ali, Dani, moemo li
da krenemo gore?
Ona nita ne govori, vadi kljueve iz torbe i otvara kapiju.
ao, Nikolo. Danijela ulazi, ali onda se okree ka meni. Mogu li da
ti dam savet? Veeras nee nita reiti. Idi kui.
Hou, laku no.
Kreem ka autu, ali dok se udaljavam ipak ujem ta govore.
Ma hajde, ubio si ga u pojam onim smehom.
Ma znam, ali stvarno je izgledao kao ona emisija to vodi De
Filipijeva.
Ma kakve sad veze imaju Mukarci i ene?
Ma ne, ona u kojoj otvaraju koverat...
A ona se smeje, smeje, a to mi ba nije trebalo. Danijela Martini me je
zamiljala kao jednog od onih nesrenika iz Stigla ti je pota10. Ne, ja u takvu
emisiju nikad ne bih iao, ak ni da mi potar dode pravo na kuu i da mi je
ba Alesija poslala poziv.
E sad, ovim to sam rekao indirektno sam priznao nekoliko stvari. 1:
odlino znam tu emisiju; 2: to znai da sam je gledao; 3: kad bi mi stigao
poziv, pod pretpostavkom da bi bio od Alesije, odmah bih uestvovao u
10It.:

Ce posta per te". (Prim. prev.)

emisiji.
Smorio sam se zato to sam se ponaao identino kao one osobe koje
prezirem, one to samo zato to je neko rekao da je neto tre, iako oni moda i
ne znaju o emu se radi, ipak izjavljuju da se slau, ili jo gore, one to prate
neke emisije a onda se prave da ih ne prate zato to to nije dovoljno fensi ili
kul ili trendi, sve u svemu, itav niz strava rei pa ako kae da gleda tu
emisiju, odmah nisi strava!
Jedno vee sam kod Alesije gledao Stigla ti je pota. Ila je pria o jednom
deku koji nije nikad upoznao svog oca, i posle dvadeset godina taj ovek je
skupio hrabrost i konano je odluio da ga upozna. E sad, ne znam da li zato
to sam ne mnogo pre toga izgubio oca, ili je pokajanje ovog drugog oca na
televiziji izgledalo zaista iskreno, ali moram priznati da me je to prilino
potreslo. Tako da mi je Alesija kad je dola iz kuhinje rekla:
Ma ne verujem, ta ti je, plae?
Ne, ma jok... upalo mi je neto u oko...
Da, neki osetljivi komarac! Hajde, doi ovamo, gotovo je jelo, ti nena
duo...
U kuhinji smo nastavili da gledamo emisiju i ja sam u jednom momentu
krenuo da jecam, a Alesija je ustala, obila oko stola i snano me zagrlila, stegla
me je otpozadi i rekla mi je:
Znam zato plae, ljubavi. Nije to zbog prie o ovom deku i njegovom
ocu, nego tebi nedostaje tvoj otac, koga vie nema. Mnogo puta neka stvar
podseti na neto i onda ispliva onaj bol koji nikome ne moemo da objasnimo,
ak ni sebi samima.
Ja sam je pogledao i klimnuo, u tiini, mrkui, suze nisam mogao da
zaustavim, ali ona mi se osmehnula.
Ne sekiraj se, plakanje je najlepa stvar, govori ti da ti neko stvarno
nedostaje i da si ga mnogo voleo...
I ba tada, vie nego ikada, shvatio sam da je volim. A bio je to veoma
udan oseaj, kao kad si upravo vodio ljubav i iznenadilo te je ono to osea,
jer da, naravno, sea se toga, osoba je ista, ali ne pamti da je bilo tako lepo.
Da, a u tom momentu bilo je lepe i od toga. Bilo je kao da je neko dodao i
mrvicu magije, kao da sam shvatio da je ona upravo ona, i da me je savreno
razumela, do svake i najmanje, specifine, bezbrojne nijanse. Ali ipak ni tada
nisam uspeo da joj bilo ta kaem. I kako onda sad mogu da se alim? Palim
auto i kreem kui, a ne znam da to vee jo nije gotovo, i da e biti jedno od
najkomplikovanijih u celom mom ivotu.

Parkiram, ali ne stiem ni da uem u dvorite.

E, tebe sam ekala!
Vue me za sako i prilepi me uza zid.
Ma gde si koji kurac bio dosad, a? Gledaj na sat.
Pola tri je, pa ta?
Skidam njene ruke s moga vrata i nametam kragnu.
Ozbiljno, moe li se znati koji je tvoj problem, sekice?
Valerija se smeje, luda je. Moja sestra je stvarno napola luda.
U pravu si. Imam brdo problema, jebote, a na tebe nikako nisam mogla
da se oslonim! Ali stvarno, obino se rano vraa, ta si danas radio pa si doao
ovako kasno?
Nita.
Da, vai, nita...
Pali cigaretu, a onda prasne u smeh.
Zamisli onda da si neto radio! ta ti je, eka zoru? Problemi sa
enskom, a?
Smeka se u mraku ulaza koji jedva osvetljava ar cigarete kad povlai
dim. Vide joj se zubi, beli, savreni, i njene tamne oi. Kosa joj je putena, duga
je, a ima i taman ten moja sestra. Lepa je, kao da je Indijanka. To su joj uvek
mnogi govorili, tako da je na kraju i poverovala. Istetovirala je nekoliko tribala,
nosi neke udne krugove, prstenje u obliku zmije i srebrne narukvice, hou rei,
radi sve da bi liila na neku skvo, a prvenstveno joj je karakter buntovniki i ne
prihvata da joj bilo ko nareuje. Povue jo jedan dim.
Ma, tvoja stvar, zabole me, ipak svi mi imamo svoja sranja, ja na primer,
mislim, kao da sam pretplaena...
Onda zauti i gleda me oekujui da u biti bar malo zainteresovan. Ali
nisam, nimalo.
Pazi, Vale, ova no mi je bila uasna, zar ne bismo sad mogli da idemo da
spavamo, pa da priamo o svemu sutra?
Izbacuje dim.
Kamo sree! Zna kako bih volela da se sad lepo istuiram i da idem da
lalam, ali ima tu jedna sitniica: imamo problem, stie Pepe.
ta? I to kae imamo? Kakve ja veze imam s tim Pepeom? Povlai jo
jedan dim da bi izgledalo kao da je mirna, ini mi se, a toliko je luda da je to
moda stvarno tako.
Zato to Pepe sad stie, a ako ne siem, razvalie nam kuu, to znai da
i ti ima problem:
Na trenutak ne progovaram. Znao sam da je trebalo da prihvatim
direktorovu ponudu da uzmem neki mali stan u blizini agencije, dao bi mi ga
za male pare, ali ja sam ipak odabrao da budem kod kue, da moja majka ne bi
bila previe usamljena i jo zato to novca nikad dovoljno otkad tate vie nema,

nela012

ali pre svega zato to me Valerija i mama same kod kue brinu vie od bilo
ega. A zapravo i nisam greio.
Nisam shvatio, zato ne moe da sie? Izvini, sama si ovo izabrala, zar
ne?
Pepe je seljaina iz Tor Bela Monaka, ali ne kaem to zbog kvarta, koji
jeste opasan, mada nije ni bolji ni gori od mnogih drugih, nego samo da bih
objasnio koji je on tip: u Tor Bela Monaka Pepea se svi plae. Na poetku, kad
mi je Valerija priala o njemu, ja sam se smejao. Bili smo za stolom.
Moram neto da ti kaem, brother...
U miru sam jeo izvrsne njoke u sosu koje je moja mama s ljubavlju
pripremila.
U ozbiljnoj sam vezi.
Uh kakve krupne rei... a ko je jadniak?
O, ini mi se da e ovaj moi sa mnom da se nosi.
Ahaa. Onda je sigurno neki teak tip.
Jeste, zove se Pepe.
Zaustavljam jednu njoku na putu do usta.
Neki stranac?
Ne.
Aha. Je li fudbaler?
. .
Ne!, smeje se. Pepe mu je nadimak.
A, a otkud to? Ima ba crn ten?
Pa i ima, ali nije zbog toga... mislim da je taj nadimak dobio zato to mu
je jednom neki tip gledao u ensku, i on je onda otiao do njega i naterao ga da
pojede ceo bibernik11... Tako se kae, zar ne?
Ne znam.
Pa, ako se slanik kae tako, onda bi i bibernik trebalo da je pravilno...
Mislio sam da se ali, Valerija se uvek trudi da preteruje. Ali nekoliko
dana kasnije, kad sam priao s iom, shvatio sam da je situacija bila sloenija
nego to sam oekivao.
ta? S Pepeom? Je li tvoja sestra poludela? Rizikuje da pogine! Pepe je
izlemao svoju bivu devojku, a poto su se ukljuili i otac i brat, i njih je
premlatio! Mislim da je on jedan od najnasilnijih likova u Rimu u poslednje
vreme, a jo i diluje. Taj nadimak je i dobio zato to je njegova kolca loa,
seena, ali svi ipak uzimaju od njega zato to ga se plae.
Kao i obino, ne bismo nikada saznali od ega zaista potie to njegovo
ime, ali jedno je bilo sigurno: Valerija je ovoga puta stvarno u ozbiljnoj frci.
A zato nee da sie?
Zato to on trai ovo. Pokazuje mi neki mobilni telefon.
Digla si ga od njega?
Moj je.
A to ga onda trai? Poinjem da uviam gde je problem, ali bolje je da
11

It.: pepe - bibcr, otuda igra rei oko nadimka. (Prim. prev.)

saekam da bih krenuo da se brinem.

Zato to hoe da ita neke poruke.
A ti nee da mu ga da zato to su to poruke koje on ne treba da ita, ali
ne moe prosto da ih obrie i da mu ga da.
Ne, to je pitanje principa.
Sluaj, Valerija, ako je samo polovina onoga to sam uo o tom Pepeu
istina, ne znam ba koliko je on tip koga interesuju principi...
Pa, sad e morati da ga zainteresuju!
A ba ti mora da ga ui tome?
Mi!
Mi? Koji mi, izvini?
Mi, ja i ti.
Ma ti nisi uopte normalna! Ja neu nikoga niemu da uim, posebno ne
Pepea... Neu ni da priam s njim... a zamisli tek o principima! Valerija sedne
na stepenice, obgrli noge, povue poslednji dim cigarete i baca je na zemlju.
Znala sam. Da je tata i dalje tu, nita ne bi ilo ovako...
Navalim se svom snagom na taj opuak i gasim ga ogromnom silinom i s
besom koji ne mogu da iskalim na svojoj sestri.
Sluaj, da je tata i dalje tu, ti prvo ne bi puila ovde u dvoritu, moda se
ne bi ni smuvala s tim Pepeom i sigurno, kad bi on to saznao, proveo bi
popodneva, dane i noi priajui s tobom, pokuavajui da te ubedi da ga
ostavi... Je l ti to jasno?
Da, ali tate vie nema...
Valerija sputa glavu meu noge. Gledam je utke. Sad mi je krivo to sam
je tako izgrdio. Ona je najmlaa od nas. ta ona osea zato to je izgubila tatu?
Ne mogu to da razumem, ne znam...
Vale, a da li bismo mogli da preemo preko toga, preko tih principa?
Molim te, hajde zbog mene, prolazim kroz stvarno teak period...
Valerija podie glavu i gleda me.
I meni je teko...
Shvatio sam, ali ovde ti sama pravi problem! Zar ne bismo mogli
nekako to da razreimo?
A kako?
Tako to emo mu dati taj prokleti telefon.
Ne mogu...
A zato?
Upoznala sam jednog deka pre neki mesec, jednu preslatku osobu...
Da, i onda?
Poljubili smo se.
To dok si bila s Pepeom?
Da.
E pa to znai da si ti potpuno luda! Mislim, ako je tako, ti stvarno sama
trai vraga.
Ona uti, ali me gleda drsko i ne trepe.

Mislim, s Pepeom si i ljubi se s drugim.

Da, svideo mi se.
Naravno! I ne sumnjam da ti se svideo, to i ne bi, ali zato nisi prvo
prekinula s Pepeom i onda se ljubila s tim?
Pokuala sam, ali Pepe nije hteo da prekinemo.
Ne znam vie ta da kaem, ovog puta ja nakratko uutim.
A taj deko zna da ti ima nekoga?
Da.
I zna da je taj neko Pepe?
Da.
Mislim, zna i ko je Pepe?
Da, zna odlino!
Onda je to jo jedan ubica, jo jedan agresivac jo gori od Pepea.
Ne, on je skroz normalan deko, i miran. On je pesnik.
Ne, on je kamikaza! Mislim neko ko se ljubi s tobom a pritom zna da si
s Pepeom, to iskljuivo znai da je u pitanju samoubica!
Poljubio me je namerno da bi mi dokazao kako se ne plai.
Aha, pa onda, izvini, zar ne moemo da poaljemo njega da pria s
Pepeom? Moda e se razumeti, moda e ga taj pesnik ubediti, pokazae
mu koji su to principi koje treba potovati, da, moda e mu sve objasniti
kroz rimu!
Kretenu. Zna da bi ga Pepe ubio kad bi mu ovaj doao.
Da, tano, pa zbog toga sad treba da idem ja!
Ali ti me nisi poljubio.
Ne, ali bih te izubijao!
Hajde, Niko, ti na kraju svakog uspe da ubedi.
Da, hvala ti,.. Koji ti je, ti to sada i mene zajebava? Nisam nikada nikoga
nita ubedio. Nisam uspeo tebe da ubedimda vodi malo normalniji ivot... A
sad? A sad, je li, hoe da ja ubeujem Pepea da potuje tvoje principe!
E.
E da. Veoma lako.
Nee da mi pomogne...
Opet savija glavu izmeu nogu i ostaje tako da bulji u beton.
E, Valerija, izvini, ali objasni mi malo bolje jedno: da li i taj deko ima
neki nadimak? Moda je Sale... Oni bi bili idealni za neku od onih pria iz crne
hronike: Sale i Pepe u moru krvi'
On se zove Pesnik i uopte mi nisi smean.
Ni ti meni. Hteo bih da u trenutku sve zaboravim i odem odmah da
spavam!
Kome kae... I ja isto!
Da, ali uz jednu malu sitnicu: nisam se ja ljubio s nekim dok sam bio s
Pepeom!
Kapiram, ali sada je to gotovo, ta mogu s tim?
Daj mu taj prokleti telefon da se smiri i proveemo jednu mirnu no. A

za ostalo, o tome emo misliti sutra.

Ne mogu...
Opet zbog nekih principa? Ma daj zaboravi ih na trenutak!
Tu imam njegove poruke.
Od Pesnika?
Da, od Ernesta.
A, Ernesto je taj koji nas je uvalio u govna! A zato ne moe da ih
obrie?
Zato to mi se mnogo sviaju!
Razumem, ali prepii ih na kompjuter, u neku svesku, negde, samo ih
skloni s tog telefona, i daj, Valerija, koji avo vie...
Neu... I bukvalno poinje da plae. To nije u redu.
Ma ta nije u redu?
Moje su...
I ba u tom trenutku stie jedan harli, u punoj brzini. Njegov motor tutnji
u noi, voza naglo menja brzine i divljaki daje gas ne obazirui se ni na koga i
ni na nita. Valerija me gleda blago preplaena.
Evo ga, to je on.
Divno, ba lepo! Nisam drugo ni oekivao. Pepe je ba prava trenjica na
vrhu torte za veeras.
Uzdiem i podiem oi ka nebu, ali ne stiem da kaem nita jer ve
ujem njegov glas kako para tiinu noi.
Vale, gde si, koji kurac, silazi!
Vrtim glavom.
Interfon nita, a? Previe prosto, jelda?
Pa da!
Jo mi se i kezi.
Nita... Udahnem, protresem glavom i uputim se ka kapiji.
Pre nego to izaem, uzimam telefon i pokuavam da pozovem ia. Da,
zvoni, dobro je da nije iskljuen. Moda ga on poznaje, moda moe da me
posavetuje ta da mu kaem, moda e mi predloiti neto, ma moda... ma
moda se javi! Nita, prekidam i izlazim na ulicu. Tip sedi na harliju 1200, koji
pod njim izgleda ba mali. Nosi pripijenu majicu koja mu istie sve miie, do
najmanjeg, koji mi isto tako izgleda ogromno. Lii na one likove iz stripova
toliko nasilnih da se i crta sam brine kako mu je neko takav izaao iz pera.
Crte istog nasilja. Noge su mu tako miiave da se ini da e mu kvadricepsi
eksplodirati ispod pantalona. Gasi motor. Glava mu je obrijana, ima bradu od
nekoliko dana, ne znam koliko ima godina, ali pogled mu je jedan od onih koji
su se u ivotu svega nagledali, njegove oi kao da vrebaju iz mraka, izgladnelo
trae bilo kakav plen, sve dok nije ugledao mene.
ao, Pepe...
A ko si ti, koji kurac?
Ja sam Valerijin brat, Nikolo.
Reci sestri da sie.

ovek ne voli da se upoznaje.

Odmah!
Ne voli ama ba nita, kad pogleda.
Pazi, Pepe, shvatam da nekad nastanu malo komplikovane Situacije...
Podie obrvu i gleda me pomalo zbunjen. Mislim da je tano objanjenje
tog pogleda sledee: Ne verujem, znai, ovaj mikrob mi se upravo obraa...
Ali ja mu ne dajem vreme da me prekine.
Zna kako, prole nedelje sam raskinuo s devojkom.
Napravim i malu dramsku pauzu kako bih dao jo teine ovom svom
priznanju u nadi da e ga ova vest pogoditi. Ma ni trepnuo nije. Znam samo
da sam veeras to ispriao dva puta. Nadam se da nee biti treeg.
Da, i ta mene to koji kurac interesuje?
Ne... zato mislim...
To su tvoja sranja. Odmah reci sestri da sie, bolje joj je.
Zato to...
Izgleda da nisi razumeo. Hoe da se ja popnem?
Nasmei mi se, ali tako da bih shvatio emu se suprotstavljam, u kakav
rizik svi mi uleemo. U ovoj situaciji ne znam ba ta da odgovorim. Za to
vreme Pepe silazi s motora, sputa kacigu na sedite i staje u svoj svojoj visini
ispred mene. Stvarno je ogroman, jedan od onih to kad ih sretne na ulici
odmah prelazi na drugu stranu, jedan od onih to ih via samo po
amerikim filmovima, za koje misli da i ne postoje u stvarnosti, da su ih
dobro sredili u fotoopu. Ipak, ovaj Pepe je stvaran i naalost ne mogu ak ni
da preem na drugu stranu.
ta si reio? Sluaj, Valerijin brate, reci joj odmah da sie, poinjem da
gubim strpljenje.
Ne, to je...
Nee mi rei da ona nije tu, ne? Pisala mi je da je krenula kui.
Da, tu je ona.
E odlino, bravo, onda joj reci da sie, treba da mi da neto.
Da, telefon...
A, znai rekla ti je.
Da, evo, sad sam sjebao, ba sam fino sjebao. Hteo bih da mu lepo kaem:
Sluaj, Pepe, ali kakve ja s tim imam veze? Pustite mene na miru, loe mi
je, ve sam ti rekao, raskinuo sam s devojkom, s Alesijom, i to bi bio trei put da
ovo isto priam, ali ve znam da to ne bi sluilo niemu. Zato se odluujem za
drugi pravac, potpuno drugaiji, koji ak i mene iznenauje.
Zna kako, moja sestra mi sve pria, ispriala mi je o tom telefonu i o
tome da si joj ga traio...
Jel, i to ti je rekla?
Kako i to? Ovaj Pepe je izgleda malo spor. ta je drugo trebalo da mi
kae ako ne to? U tome je problem!
Da, ali ti zna kakve su ene, zar ne? Valerija ih plus sve ije, a ti je dobro
zna. Ona je jedna mnogo ponosna devojka, puna tripova, udnih rezona,

nema pojma, nae rasprave ponekad...

A dok govorim u stvari mislim na neto skroz drugo, padaju mi na pamet
najlue stvari: na primer kakav li je seksualni in izmeu ove zveri i moje
sestre! Ma kako je Valeriji samo palo na pamet da se spoji s nekim ovakvim, i
uz njegov pristanak naravno... Ne usuujem se ni da zamislim. A da li se moe
dati ostavka na ulogu brata? Ne, mislim, s ovim Pepeom Valerija je stvarno
prevrila svaku meru. Za to vreme ja i dalje govorim, ponekad se malo
nakezim, i ne znam ba ni ta priam, samo se nadam da sam ubedljiv, ali on je
stvarno zverina, pogled mu je zabezeknut, bolje reeno katatonian, na jednoj
usni trag od ko zna koje tue, zarez na obrvi, nema nieg estetski ispravnog na
tom licu.
Jesi li shvatio, Pepe? Moja sestra je takva i ja mislim da na neki nain
ovek moe i da je shvati, to jest, za nju bi to to bi dala ovaj telefon bilo kao da
pogazi neki svoj princip. Samo to, shvata, nema ona ama ba nita da krije,
eto...
Onda se osmehnem i zautim tu pred njim, pokuavajui da ulijem
poverenje. Moda sam i odrao dobar govor, da, moda e prihvatiti ovu
verziju koju sam mu ponudio. Zadovoljan sam to nisam umeao priu o tati, o
tome da se Valerija sada obraa meni poto nema vie nikoga. U tome sam
ostao dostojanstven. Moda mu je ona to ve ispriala, i on e ceniti to ja to
nisam pomenuo.
Sluaj me, seronjo...
U sekundi on skae takvom brzinom i s takvom snagom da i ne primetim
da sam se naao na par centimetara od njegovog lica sa skroz iskidanom
kouljom. U tiini noi ujem samo zveckanje negde blizu mene: to su dugmad
moje koulje koja su uspela da se spasu. Bila su od sedefa, a koulja je bila iz
Ripleja, tamnoplava, a ja sam je mnogo voleo jer sam je dobio na poklon od
Alesije. Ali ak ni ovo nema svrhe da napominjem Pepeu. Ali tano u tom
trenutku...
Nikolo? ta je to dole?
Ja i Pepe podiemo glave ka etvrtom spratu.
Sve je u redu.
Sigurno?
Sigurno.
Dobro, onda te ekam da doe gore.
Mama ostaje na prozoru, u tiini, da me posmatra odozgo, u nonoj tami.
Sada tek bolje pogledam neke udaljene zvezde, iza nje su, uokviruju joj glavu,
dajui toj slici notu blaenstva. Pepe mi nameta iskidanu koulju, glaa je i
pokuava da poravna jednu stranu s drugom, potpuno beskorisno budui da tu
vie nema nijednog dugmeta.
Lepo ti je rekla, aj bei sad...
I tako jako me opali u grudi rairenom akom da mi izbije dah i skoro da
mi se sve zanebesa, ali ostajem na nogama. Kad se okrenem, Pepe je ve daleko,
njegov harli u brzini nestaje iza ugla naeg trga koji samo pojaava buku

njegovih auspuha, a on se pogne i nestaje tako u svoj svojoj suspregnutoj

agresiji. Vraam se ka kapiji a Valerija mi tri u susret.
I, kako je prolo?
Odlino, zar ne vidi?
Pokazujem joj ono to je preostalo od koulje.
Samo to? Pa to znai da je odlino prolo!
Ulazimo u lift, pritiskam etvrti.
uje me, Valerija, zar ne bi mogla da oladi malo? Da, i hvala ti,
Uh, uh, kad me zove Valerija, to mi odmah znai da nije ba sve u redu,
tako je bilo i kad smo bili mladi...
Pa da, ba nita nije u redu.
Ako je do koulje, kupiu ti ja drugu. Daj da vidim. Riplej, daj, lako u ti
nai istu takvu!
Odgurujem joj ruke.
Hoe u ovoj teget boji, s ovim svetloplavim vezom? Ne, jer ako hoe i
neku drugaiju, tu sam, nee biti problem. A jo sam i dobro prola, te riplej
mislim da ne kotaju mnogo...
Alo, a da ti malo sad umukne? Ova koulja je prvi poklon koji sam
dobio od Alesije. Samo uti, molim te, tako je mnogo bolje za sve.
Stiemo do naeg sprata, mama je na vratima.
A, i ti si tu. Gde si bila, nisam videla kad si prola.
U dvoritu, ekala sam Nika.
A ko je bio onaj, moe li se znati?
Pokuavam da ne ispadne kao neto bitno.
Ma, nita, mama, neki smara...
Aha... prii malo ovamo
Okree mi glavu, trai mi tragove po licu. Onda uzdahne, naime
zahvaljujui njoj onaj nije imao dovoljno vremena da mi razvali facu.
A ta je s kouljom? Kako si je ovako sredio? To je od onoga, je li? O
emu ste raspravljali?
Ma nita, mama, rekao sam ti, ista glupost.
Razmiljam da joj napriam o nekoj kao kui na prodaju ili za izdavanje,
ali bi se onda ona zabrinula za moj posao, i na kraju bi se zavrilo kao i uvek:
Vidi li da smo bili u pravu tvoj otac i ja to smo toliko eleli da diplomira? A
ti umesto toga gubi vreme s tim posliima... Ali za divno udo, pre nego to
odluim ta da izmislim, eto ti Valerije.
Nita, mama, Niko je tu nebitan, ono je bio Pepe.
A, onaj tip to stalno zove telefonom, s promuklim glasom, i nikad ne
kae dobar dan? I veeras te je traio...
Da... I poto me nije naao doao je da me potrai. Ali to je gotovo,
mama, ne mora da brine, nee vie dolaziti, nismo vie zajedno.
Da, da... A ti si kao stariji brat iao da brani sestru! Hteo si da se tue s
onim? Izgleda da te nismo nita nauili tvoj otac i ja, ta kae?
Prasnem u smeh.

Misli da sam ja hteo da tuem njega, mama? A jesi li ti videla njega

odozgo? On je kit ubica, onog ne bi oborili ni keeri!
A ko su ti?
Da, izvini mama... Oni to ih ponekad vidi na prvom programu i uvek
me pita da li se stvarno tuku ili ne.
A, znam. Ni oni ne bi uspeli?
Ne, ni oni, svi zajedno. Ja sam samo otiao da ga smirim. Zato to je
Valerija uspela da napravi dumbus ak i s ovim...
Jeste, kako da ne, sad sam ja kriva... Znaj da sam ja samo elela slobodu
za sebe, a on to nije hteo da prihvati.
ta to znai, Valerija?
Znai da mi se svia neko drugi, mama, pokuala sam da mu kaem na
sve naine, ali on ne eli da shvati.
Pa moda nisi bila dovoljno jasna.
Dosta, smorili ste me! Ne mogu sad i vas da sluam kako mi prebacujete,
shvatate?
I odlazi u svoju sobu, jo i tresne vratima. Nemam rei.
ekaj, Niko, izvini, objasni mi neto, tvoja sestra sad ima nekog
drugog?
Da.
Nekog kao to je onaj?
Ne, nadam se da je drugaiji, mama, on je pesnik, kae ona...
A zar nisu mogli to da rasprave njih dvojica, onaj s promuklim glasom
kako se zove...
Pepe...
Da, Pepe i pesnik... A ne ti da ide da se svaa i da ti jo uniti koulju
koju si dobio od Alesije...
Tano, mama... Pogreio sam. Trebalo je da ne ulazim uopte u ovu
priu...
Znate kako mi je u ovom periodu... svi moramo samo malo da se
primirimo.
Ja utim, pokuavam da smislim jo neto da kaem, ali ba mi nita ne
dolazi. Gledam je, i odjednom primeujem jedno, a onda i sve. Vidim da je
usamljena. Vidim da je ostarila, vidim da nema vie one njene ironije, genijalnih
fazona koje bi tako lako izmiljala kad bi samo tata i dalje bio s nama. Smejala
bi se zbog Pepea. Smejala bi se zbog moje pocepane koulje. Verovatno bi rekla:
Ma ta ima veze, Niko, to je ionako sad moderno, zar ne? Ali ona vie ne vidi
ironinu stranu ivota. Kad ti tako uzmu nekoga koga voli, ti tu ne moe
nita, nema vie razloga za smeh. A ostala nam je i Valerija... A u ovoj situaciji
stvarno i nema nieg smenog. Samo jo komplikuje sve. Ako postoji neto to
bi moglo svima da nam zakomplikuje ivot, ona uvek uspe ba to da iskopa! A
ja sam samo umoran, umoran od svega.
Mama odjednom pronalazi odgovor.
A zar ne biste mogli da budete kao Fabiola? Ona mi nikad ne zadaje

nikakve brige...
A na ovu poslednju reenicu stvarno ne znam ta bih mogao da uzvratim,
zinem u udu, gledam je i elim sve da joj kaem: Ma ta Fabiola, mama?
Kakva Fabiola! Ta Fabiola je lua od svih, ona se opet smuvala s Klaudiom!
Sea Ii se one majmunine koja nam je unitavala ivot kad su bili zajedno, u
gimnaziji i na faksu? Da, njega! Fabiola se smuvala s njim iako ima i dete i
mua, divnu kuu i posao!
Ali ipak ne kaem nita.
U pravu si, mama. Pokuaemo da budemo ko to kae. Sutra u priati
s Valerijom.
Pomiluje me ispod brade i sputa mi ruku na obraz.
Hvala.
A ja se oseam glupo i zamiljam mamu u publici kod De Filipijeve. Gleda
me, smei se, navija za mene. Ja sedim na kauu i upravo otvaraju koverat.
Voleo bih da s druge strane bude Alesija, ali tu su samo Pepe i neki nepoznat
lik, mrav, s dugom kosom. Da, to mora da je Pesnik. U jedno jedino sam
siguran: nije mi dobro.

Probudio sam se usred noi, sav u znoju, obuzet ko zna kakvim snom,
kog se ipak ne seam. Zato neke stvari mozak cenzurie, a druge ostavlja
urezane, tako jasne da ih ne moe zaboraviti? Nema objanjenja, tako je i
taka. I dalje pokuavam, ali sna ne mogu da se setim.
Gledam u sat, etiri i deset je. esto mi se dogaalo da se budim u ovo
vreme. 4 i 10. Sabrao sam brojeve, 5 i 14, igrao sam se njima, traio
odgovarajua slova, ali nita nije moglo da mi objasni ovo neobino vreme.
Ipak, uvek je to vreme, etiri i deset.
Vrtim se po kui, samo tiina, nekako kao da visi u mraku. Ne prolazi
nijedan automobil, ak ni u daljini, ni hitna pomo, ni alarm, ni onaj vatromet
to se esto vidi iz pravca Fraskatija, kao da u tom mestu stalno neko slavi ili se
neto proslavlja .
No nije vie tamna kao pre, vidi se da se razdanjuje, da preputa korak
novom danu. Idem u kuhinju, putam vodu da tee, uzimam au i pijem. U
zgradi se nita ne uje. Nijedan lift koji silazi ili se penje. Niko nije bio dosad na
nekoj urki pa se vraa, moda polupijan, kao ona s poslednjeg sprata koju
esto tako sreem, ponekad ak i u naruju nekog deurnog momka ili njenog
starog, istorijskog rogonje koji mora da je dosad izgubio' raun i o njenim
pijanstvima i o drugim usputnim momcima.
Pijem jo malo vode a onda sputam au u levu sudoperu, u koju mama
obino stavlja sudove za pranje, ali veeras tamo nema nieg drugog, prazno je.
Svee je, ali ne previe, maj je mesec i temperatura je idealna.
Hodam bos kroz hodnik, vraam se ka svojoj sobi, ali prvo otvaram
Valerijina vrata. Polako sputam kvaku da ne napravim buku. Tu je, u krevetu,
mirno die, spokojno spava, u potpunosti je zaboravila to vee. Blago njoj.
Otkad sam otiao u sobu, ja sam nekoliko puta povraao. eludac mi se stegao
od nervoze to sam se sukobio s Pepeom i izaao nepovreen, da kaem, samo
s pocepanom kouljom. Gledam je kako spava, sve je razbacano oko nje, ajped,
ajfon, pretpostavljam pun slatkih rei njenog novog pesnika, knjiga s nekim
udnim brojem, 1Q84, olja s malo kamilice ili nekog drugog aja. Izgleda kao
da spava spokojna, da sanja ko zna ta, skoro kao da se smeje. Zavidim joj.
Zatvaram vrata. Verujemo tako da poznajemo svoje blinje, ali nije tako. Ne
znamo nita o njihovim mislima, o njihovom miru, o njihovim mukama. I
veoma esto greimo, poredimo uvek sve sa sobom, ravnamo svojim metrom,
prema svojim navikama, prema svom nainu gledanja na svet.
Valerija je mnogo drugaija od mene iako mi je sestra, i moda je nikad
neu ni razumeti ni upoznati, ostaje mi samo da je volim bez previe pitanja.
I dalje etam po hodniku. Stiem ispred maminih vrata, pritvorena su,
otvaram ih i gledam unutra. Kroz podignutu roletnu ulazi prva jutarnja
svetlost i vidim nju u krevetu, vidim da mirno spava. Ne uspevam da uem
vie od toga, ne oseam se svoj na svome, izgleda mi kao da skrnavim neto, da

joj pokazujem nepotovanje. Ali oseam divan miris opranih stvari i njene
odee. Polako zatvaram vrata, sputam kvaku i primiem ih dok ne ujem onaj
poslednji mali klik.
Opet etam hodnikom, ploice pod mojim stopalima su hladne, a ja ih
znam napamet, to je ista putanja koju prelazim godinama. Ali neto se ne
uklapa. To je kao ona igra u enigmatskim asopisima: uporeuje dve sliice
koje izgledaju identino ali onda, kad ih dobro pregleda, primeti da ima
mnogo malih razlika. Ali ovde postoji samo jedna razlika: iz sobe moje majke,
iz sestrine sobe, iz moje sobe, iz cele kue nedostaje jedan deo, ali nedostaje sve.
Nedostaje moj otac.
Na fotelji pored kreveta ostavljao je odeu za sutranji dan. Patofne su mu
stajale dole, bade-mantil iza vrata, novine na kauu, kljuevi na polici pored
vrata, prazna aa sputena u ugao iznad lavaboa, ne unutra s ostalima, kao to
bi mama htela, ve napolju, sa strane. Nije to bila pobuna, ne, njemu se to
moglo, jer on je bio poseban, jer on, eto. Nama to nije ni padalo na pamet, meni
i sestrama. Da, svega toga vie nema i nema jo tota drugog, ali ako mislim o
tome stvarno duboko, propadnem kao u bezdan. Onda mi je drae da
zamiljam da sanjam, da nije tako, da ova no ne postoji, da ovo vreme ne
postoji. Da, i mislim da kad bih sad opet uao u sobu svoje majke, da bih i njega
zatekao tamo sa svim njegovim stvarima, s upaljenim svetlom jer je itao. Da,
tamo je i smei mi se, onda podie kaiprst, primie ga nosu i pokazuje mi da
budem tih zato to mama spava, i onda mi je pokazuje glavom, vidi, ovde je
pored mene. Ali znam da u stvari nije tako, da vie nee biti tako. Da, moda
sam shvatio: etiri i deset je vreme u koje je otiao od nas, a ja nisam mogao da
ga pozdravim.
Onda se vraam u sobu, lagano zatvaram vrata, sedam na krevet i opet
ponem da razmiljam. Na ivot je stvoren od finog neprestanog odravanja
ravnotee, i svaki put kad ti se konano ini da si je naao, neto se dogodi i ti
se opet nae van nje, pada napred ili nazad i na sve naine pokuava da tu
ravnoteu ponovo nae. Ali ponekad to vie nije mogue, i onda ti ne
preostaje nita osim da promeni ceo svoj ivot, a to svakako nije jednostavno.
U stvarnosti, ipak, to se dogaa prirodno i ubrzo potom, ak iako to nisi ni
primetio, tvoj ivot je promenjen. A injenica da se sve ovo danas dogodilo
stvarno me baca u bedak. I odjednom, iznenada, bez nekog objanjenja setim se
ta sam sanjao ba pre nego to u se probuditi u etiri i deset. S ocem sam na
nekoj dugakoj plai skupljao kamenie koje je more lepo izglaalo i zaoblilo.
Gledaj! Gledaj ta sam naao, tata!
Sav srean sam trao ka njemu da bih mu pokazao obino dno od flae, od
stakla ve neprozirnog, izbledelog, koje vie i ne see, pojedenog suncem i
solju.
Lepo, je li, tata?
Prelepo, uzmi, stavi ga ovde.
Ubacivao sam ga u njegovu kesu i opet trao srean u potragu za ko zna
kakvim neverovatnim novim kamenom, za nekim plavcem, ploicom, nekim

poroznim i glatkim kamenom. Ali ono to me je inilo najsrenijim bilo je to to

smo se igrali samo on i ja, moje sestre su bile ostale kod kue, s mamom, a to je
bilo nae popodne slobode. Pre neku godinu smo, seam se, ak i ponovo
priali o toj plai.
Kako se zvala?
Neu da ti kaem...
Hajde, tata, stvarno, ne seam se... Seam se samo da je bila neka
dugaka plaa ispod nekih rimskih vila i da je bilo milion stepenica kojima se
stizalo sve do dole...
Moj otac se smejao.
Njih se ba dobro sea, e... Neu da ti kaem jer e onda ii tamo s
nekom devojkom da se hvali, a ja elim da se tamo jednog dana vratimo
zajedno samo ti i ja, a moda e jednog dana tamo odvesti i svog sina. Ta plaa
mora da ostane tradicija samo za nas mukarce.
I to je izgovorio nekim tako ponosnim tonom da smo se smejali, ali posle
smo to jedan drugom obeali.
Da, jednog dana emo se zajedno vratiti. Prave i mnogo dobru picu na
pare u tom kraju.
Ali nije vie bilo vremena i od te plae i tog kamenja ostaje samo jedno
udaljeno seanje. A zasad od te osobe s kojom bih napravio dete da ga
povedem na tu plau nema ni naznake. Ali seam se da mi je na kraju sna tata
rekao neto.
Videe... Sutra e se iznenaditi.

Premetam novine s jednog na drugo mesto kad vidim da mi se iza lea

pojavljuju dve elegantne mokasine. Iznad su providne arape boje meda. Neka
ena, u to nema sumnje.
Dobar dan, Nikolo.
Sputam poslednje pakovanje puno asopisa Ville e kazali, i okreem se ka
njoj.
O, ba lepo, gospoo De Luka... Otkud vi ovako rano?
Gleda me i ne odgovara odmah, nekoliko trenutaka jo uti kao da nije
trebalo da joj postavim takvo pitanje, kao da trai pravi odgovor. I u trenutku
se pokajem, voleo bih da ga nisam ni postavio. Onda se ona osmehne.
Eto...
Ali nije ni ona ba sigurna u to. Skoro da joj je ao, kao da je htela da kae
neto drugo i da da pravi odgovor, ako takav postoji. Ali moda se ja to previe
mentalno izdrkavam.
ta biste da itate, gospoo?
Ba to to si sad stavio na mesto.
Vile e kazali ? Odlian izbor. Ali ne kota malo, pet evra i sedamdeset.
No ima odline ponude, izuzetne prilike po celoj Italiji, i jo su pune fotografija
tako da odmah moe da stekne ideju o onome to se nudi i kakav bi pogled
imao iz te kue...
Da...
Pruam joj asopis a ona mi daje est evra.
A zato, da neete moda da menjate stan? Ne, izvinite to pitam...
Mislim, zato to svako poslepodne radim u agenciji za nekretnine, pa bih
moda mogao da vam pomognem oko toga...
Da, znam...
Onda se skoro pokaje to je to rekla. Vidi da sam iznenaen, u stvari
nisam znao da ona to zna. Dobro, na kraj je pomalo kao neko selo, zna se sve o
svima, ali kako je ona ba to saznala? Da li je nekoga pitala? Saznala je sluajno?
I na kraju, kako je prolo? Ali ne stignem da postavim jo pitanja.
Znam zato to si pratio prodaju kue moje prijateljice. Lorence Majine.
Ah da, naravno. To je ba dobro prolo.
Da, i ona mi je to rekla, no trenutno nemam nameru da se pomeram. Ali
ako se dogodi, bie prva osoba koja e to da sazna! I opet mi se smei.
Simpatina je ova gospoa, iako pravi udne pauze posle svake reenice,
kao da uvek jo neto fali... Ali moda to ja samo tripujem.
Dobro, onda, dovienja...
Saekajte...
Okree se.
Da?
Pa me gleda puna nade, kao da sam ja odluio da uradim ono to treba da

se uradi, da kaem ono to ona dri u sebi. Ali nije tako, ao mi je. Ja prosto
imam veliku elju da uvek budem poten.
Zaboravili ste kusur... I sputam joj u dlan njena tri novia.

ao, matori!
Ulazi u kiosk sa svojim uobiajenim dobrim raspoloenjem.
io, matori, ta ima?
Ima to da sve ide ekstra! Na primer ovo.
Na tezgu, tano preko lista Oi, sputa mi jednu mirisnu kesicu i flaicu.
Kafa i korneti. Bar Dva bora, kornet s okoladom i kapuino bez eera,
ba onako kako ti voli!
Uzimam kesicu u ruku, vadim iz nje kornet, stvarno predivno mirie, i jo
je vru, s okoladom koja se sliva sa strana.
Mmm, mora da je odlian. ta eli zauzvrat?
O boe, kako mi nita ne veruje. Seda na stoliicu u uglu kioska,
izmeu Porta Porteze i Lee.
Zagrizem kornet dok sipam kapuino u plastinu au koja je bila u
papirnoj kesi.
A zar bi trebalo? Nikada se nije desilo da si rekao da e da me asti a da
mi odmah posle ne kae: Hm, izvini, da li bi mogao da me odbaci do... Zna,
motor mi ne radi, a imao sam frku s autom, zna trebalo bi mi...
Jo jednom zagrizem korneto, onda otpijem gutljaj kapuina.
Ah kako je samo ovo dobro, san snova... daj, vredi svih para, gde treba
da te vozim?
io odmahuje glavom.
Vidi? Kako grei!
Daaaa, vai, onda je ovo jedini put da sam pogreio... Nego, sino sam te
traio i nisi mi se javljao.
Video sam! Ma imao sam posla. I zbog toga sam ti danas i doneo kornet i
kapuino, hteo sam s tobom da proslavim, bio si mi talian.
Za ta?
Za onu iz paba, Luiju.
Ne verujem, ne mogu da verujem. Lae bre, jebote.
Ne. Pokazuje na kesu s kornetima. I da li bih ti doneo sve ovo da nije
istina?
I za ovo je u pravu.
Nisi shvatio, to nije bilo normalno. Zvala me je jue preko dana, oko tri, i
onda sam otiao kod nje kui. ta ti misli, gde ivi neko kao to je ona?
Pa ne znam... Okoliam. Ako se onako oblai, pirsing, tetovae. Mogao
bi da bude Trg Vitorio, ne, greka, Trg San ovani...
Odmahuje glavom.
Pinjeto? Pokuavam da pogodim.
Ne, ma ne moe ni da zamisli. Kamilua. Ima predivnu vilu, pogled na
statuu Madone, mislim, onaj pab joj je samo hobi, njoj nita ne fali. Vozi crveni
dvosed, ili smo u njemu na sladoled u 'Aljasku, i onda mi je u povratku dala

da ga probam. Maserati, ovee, mislim, razume li ti koji je to auto? Nagazio

sam dvesta kroz Kamiluu, i zna oni vojnici tamo ispred ambasade, zna oni?
Nisu stigli ni da vide da sam proao, toliko sam ga gazio.
Vai...
Kunem ti se... Posle je htela da mi ga da da probam na krunom putu.
Dok smo ili, ja sam se pitao ama ta ova hoe od mene?, zato me je zvala?, i
u tom trenutku ti zove telefonom. Gledam je i kaem: Moj drug Niko zove...,
a ona kae... Dobro, nita, potedeu te toga...
Ne, ne, reci, ta je rekla?
Kako hoe... Rekla je: Ma koji, onaj tuni?
Tako je rekla, ozbiljno?
Ozbiljno. A ja sam joj se onda nasmeio i rekao joj: Ima nekih
problema.... Da, vidi se. Onda sam ja njoj rekao: Zna ta u? Ne odgovaram.
Bravo! Veeras moramo da budemo veseli! Pa je onda ona preuzela i poela
da mi otkopava kai.
Ma, jeeeste, daj io, stvarno sere.
Ma kunem ti se! I meni je to bilo neverovatno, jedna takva cica s
umetnike akademije, koja je jo i dobra riba, vozi crveni maserati kabrio i duva
mi stojka na krunom putu samo zato to ti se nisam javio. Ludilo! Pa reci da li
zasluuje korneto i kapuino?
Sluaj, ipak uspeva da me nasmeje i da mi popravi raspoloenje, uza
sva ta sranja koja mi napria!
Ali zato uvek govori da serem? ak i to to sam bio s dve i to su bile
dobre ribe... Na kraju si morao da promeni miljenje, ili nisi?
Gledam ga, odmahujem glavom i na kraju klimam. Naalost, u pravu je.
Vidi? Nego, to si me traio sino?
Ispriam mu celu priu s Pepeom, s Valerijom, o njenim principima s
telefonom i o novoj pojavi Pesnika.
Naravno kad je tvoja sestra potpuno nenormalna, ali u pozitivnom
smislu, okej? Mislim, ona je legenda, stalno pravi gluposti, ne zaustavlja se ni
pred im.
U kom smislu?
Pazi, osoba koja je s Pepeom, samo od te injenice trebalo bi da bude
prestravljena, a ona nita... naprotiv.
Tano. ini mi se ak i da je to stimulie, da je uzbuuje...
Kae? A otkud zna to?
Ne, pazi, nemam pojma, io... A sigurno nemam ni najmanju elju to
da saznam...
A tu grei, to su psiholoki obrasci i potrebni su ti... Videe da e ti oni
u ivotu biti najhitniji. Moda se Valerija smuvala s Pepeom ubeena da e ga
izvui, a onda je, poto nije uspela, izabrala Pesnika kao pobunu zbog svog
neuspeha i poeziju, prefinjenost, da bi ga kaznila...
Ma koga?
Pepea!
Meni se ini da je svim ovim sranjem kaznila mene.

Ma hajde, tvojoj sestri je potrebna ljubav u ovom periodu otkad ti je otac

umro, vie nego svima vama... Ona je najmlaa, mora da je razume, Niko...
Daj, to ne lii na tebe.
Gledam ga. Mislim, ak je i ozbiljan kad govori ovako neto. A ja hou da
mu odgovorim: A ja, io? A ko misli na mene, a? Ko se brine za mene? Ali
odustajem. Dok on mene, naprotiv, ne ostavlja na miru.
Jer ja mislim da ovaj tip bola ene proivljavaju veoma teko, osim tvoje
majke, koja je stvarno jedna izuzetna ena, videe kad i tvoja starija sestra,
Fabiola, napravi neki kiks... na primer prevrat u svom ivotu samo zato to joj
je zafalio jedan bitan raf. Mislim, tvoj otac je bio veoma bitan inilac u toj kui,
nije to za zajebavanje.
io ima tu sposobnost da se tako jasno izraava da mu ponekad zaista
zavidim. Izgovara rei a da i ne misli, moda zato to to radi tako iskreno da se
uopte i ne brine. Nego samo nastavlja svoju priu kao da nije rekao nita
udno.
Nego, krenuo sam da ti priam, otiao sam kod Luije kui, koja
praktino ima svoj park, s jedne strane je velika kua za njene roditelje a s
druge itav depadans samo za nju. Uzela me je za ruku i odvela me je u svoju
spavau sobu, gleda na zadnje dvorite vile, na najmirniji deo. Kroz staklo se
vidi veliki maslinjak, a glicinija se penje uz nadstrenicu od prozora. Poela je
da pali jednu po jednu sveu oko svog francuskog kreveta, a onda je pustila
CD, a zna koji?
Gledam ga i odmahujem glavom.
Ne, ne mogu ni da zamislim koji.
Poslednjeg Ticijana Fera, Hai delle isole negli occhi12. Onda se skinula i
uvukla se u krevet... Mislim, nema pojma, Niko. Nisam verovao. Pazi, tako
mora da je u raju... Ma da, posle smo napravili i kafu i seli napolje, u hlad
glicinije. Odande se vidi Monte Mario, mislim, moe da gleda utakmice na
Olimpiku,13 mislim, kapira, iz kreveta gleda kako igra Roma, a ne mora da
plaa kartu!
Kapiram...
A zna ta je onda bilo neverovatno?
Ne, ta?
Iako sad mislim da vie nita ne moe da me iznenadi.
Da su se njeni vratili i da su me pozvali na veeru! Mislim, jeo sam s
njenim ocem i majkom, sluili su nas Filipinci koji kuvaju da ne veruje. Plus je
njen otac ba dobar lik, mnogo simpa, ovek ne pravi frku uopte...
Ne pravi frku za ta?
Dobro, ajde, pa za to to sam mu moda pre toga opalio erku...
A, za to...
Ma ne, ponaao se skroz kao ortak! Moda zato to sam mu popravio
Sky, nije mu se dobro video u spavaoj sobi. Ma glupost, samo se olabavio
utika jednog predajnika. Mislim, i slepac bi to odradio bez problema.
12
13

It.: tvoje oi kriju ostrva. (Prim. prev.)

Najvei stadion u Rimu. (Prim. prev.)

I dalje ne mogu da poverujem u sve to. Sluam celu ovu priu i deluje mi
neverovatno kako se iu uvek deavaju najlue stvari, s kojom lakoom on
ide u krevet s devojkom kao to je ta iz paba, Luija, koja je stvarno slatka,
mislim, nije moj tip, ali u sutini ne mogu nita da kaem. Ne samo da je
napravio taj specijalni krug u maseratiju, ne samo da je iao u njenu spavau
sobu na drugi specijalni krug, nego je jo i veerao s njenima.
Zna li da bi, ako raskinem s Beatrie i s Deborom, Luija mogla da bude
pravi izbor? Mislim da imamo brdo toga zajednikog, iako ja mislim da ako
enska ima sav taj novac, fantastine roditelje, Filipince koji kuvaju do bola, a
ide da radi u pabu s onim smaraem Alfredom, neki problem mora da ima.
A, sigurno...
Dobro, daj, nahvataemo se jo kasnije, Niko. Moda se veeras naemo
na 'Mostu ili odemo neto da jedemo zajedno. A da, sad sam se setio, vodim te
kod jednog mog drugara koji slavi otvaranje lokala. Ajde, doi u po tebe oko
osam. Ajde, Niko, matori.
I tako odlazi u svojim raniranim cipelama, s ogromnim listovima koji mu
izviruju iz tih plavih pecarokih pantalona, punih depova, punih ko zna ega,
u teget majici kojom pokuava nekako da sakrije koji kilogram vika, pod
nekoliko ogrlica za vratom, lanaca, mnogo iskaenih medaljona koji zveckaju u
ritmu njegovih koraka, a nismo u Njujorku. U stvari smo u Rimu, a io
ponekad izgleda i kao da je van ovog vremena.

Idem da pojedem neto sam pre nego to se uputim u agenciju.

Ne vraam se kui jer ne bih stigao, a jo se i bojim da e se Pepe
predomisliti i da e svratiti do nas. Tako da odlazim do Ulice Flaminija gde se,
pre Trga Flaminio, na broju 57/59 nalazi Kafe slikara, vrlo dobar bar-menza,
prvo zato to tu ispred dolaze devojke s faksa, a mislim da je arhitektura ili
tako neto. To je neka centrala koja bukvalno tancuje slatke devojke, sve su
ivahne, u pokretu, vidim ih kako razgovaraju, esto se neto ustro
raspravljaju i to mi se svia. Navodi me da pomislim da su sigurne u ono to
ele da rade u ivotu i to me generalno podstie na optimizam. Drugo, zato to
mi Alesandro, vlasnik, uvek daje dobar popust, moda zato to sam mu
pronaao stan za iznajmljivanje ba gore iznad, i to ba jeftino.
Niko, i ta emo danas? Da nee moda lazanje, tek napravljene?
Ne, ne, hvala, ipak bih neto laganije...
Ok, onda imamo piletinu s karijem i basmati pirinem i nekim povrem.
Moe to?
Odlino.
Samo sedi ispred, opusti se, odmah u ti ga poslati.
A ima li mesta?
Pazi, ima trojka, upravo se oslobodila. Odmah u da poaljem devojku
da ga oisti.
Izlazim i sedam. Ba lep dan na kraju maja, i uvek je mnogo lepo u Ovom
periodu u Rimu. Gledam svoj SH 15014, savren je za vonju po kraju. Tek to
sam skinuo ciradu za kiu, iako je pre neki dan ba lepo isprskala. Nadamo se
da e odsad pa nadalje ostati ovako lepo. Sad ja razmiljam kao stariji ljudi, oni
to priaju o vremenu i prelaznim godinjim dobima. Koji smor! Alesija me je
stvarno gadno sredila. Devojka stie, ima jedva esnaest godina, vidim da na
maloj etiketi pie Marlene. Sad u tim godinama nema vie nijedne s nekim
normalnim imenom.
ao, ta bi da pije?
Koka-kolu i vodu.
Gaziranu ili obinu?
Obinu, hvala.
Obrisala je sto paretom krpe skroz mokrim i prljavim, onda zaas nestala
unutra. Moda je skinula neku mrvicu, ali je sigurno samo dodatno zaprljala.
Gledam staklo iskreui se pomalo na stranu: u stvari u kontrasvetlu se vide
masne trafte od ko zna kojih prethodnih jela, a taj komad krpe kao da je
svedoio da Alesandrov lokal radi.
Evo ga, stie tvoje pile s karijem, evo ga i hleb.
Jedva stiem da se podignem a da me Alesandro ne vidi u mojoj
uzaludnoj potrazi za istoom.
14

Marka skutera. (Prim. prev.)

Hvala!
Ako eli jo, kai mi, ima jo spremljenog.
Okej...
Spremam se da krenem s jelom. Po mirisu mi deluje odlino.
Jue sam video Alesiju... Alesandro je ostao tu pored stola, dri ruke na
kukovima, krpa mu visi sa strane, izgleda istije od onog komada to Marlene
koristi. Video je Alesiju. Pa naravno, Alesija zna da ponekad dolazim ovamo da
jedem i sigurno da je namerno svratila... Htela je da me sretne, htela je da mi
kae neto, htela je da mi se izvini, mislim, nedostajem joj, naravno da joj
nedostajem... ta drugo ima da trai enska kao ona u lokalu poput ovog?
Video sam je u Etiku, u Ulici Vinja Stelud.
Aha.
Otiao sam da uzmem neki poklon za mlau sestru. Alesija je tamo
probala neku haljinu, ba je slatka Alesija, ozbiljno, ba ti je lepa devojka, ima
sree.
A ja bih hteo da mu kaem: A zato? Zbog ega? Ostavila me je, a s kim
je bila, a? Ali kaem samo:
E, da...
Dobro onda, izvini, vraam se unutra, ba se napunilo.
Alesandro opet nestaje u baru. Pojedem pare piletine uz malo basma- ti
pirina. Ali sve to bez volje. Doe mi da otrim za njim u lokal, da ga povuem
za ruku i pitam ga: Izvini, Alesandro, a kakva je bila? Ne, opii mi je lepo, zato
to smo, zna, raskinuli. Kosa, na primer, kakva joj je bila? Kao i obino? Ne,
zna, zato to kad ena promeni frizuru to znai da menja i mukarca.... Ma
gde, to je neka ista glupost koju sam jednom uo u nekom filmu, moda
Alesija nije promenila frizuru a njen ivot je skroz drugaiji, moda ima
drugog, ili je neodluna oko dvojice, ili je s nekom enom, ne, sa enom ne, to
nije mogue. A zato to ne bi bilo mogue? Moda je htela da mi kae: ao mi
je... u vezi sam sa enom. Eto zbog ega joj je bilo ao! Ne, ja sam van sebe,
skroz sam izgubio razum. Pronaem pare grilovanog povra u pirinu i
pojedem ga. Patlidan ili peurka, ne provaljuje se, ili bolje, ja ne provaljujem,
nema ukus, ali nije ni vano, nisam gladan, nemam elju ni za im, mislim ne,
imam elju za Alesijom, imam elju sve da saznam. Onda pomislim ovako: ako
mi je Alesandro rekao ba je slatka Alesija, ima sree, to znai da je bila
sama, da mu se nasmejala i da je bila smirena, da nije bilo nita u njenom
izgledu, frizuri, novoj haljini, tetovai, udnim kikicama, to bi navelo da
pomisli da se neto veliko promenilo, da ima novog mukarca u svom ivotu.
Alesandru je sve kao i ranije i ja imam sree. Onda u ponovo probati, uzimam
vee pare piletine i lagano ga vaem, i skoro da bih eleo da sam miran,
srean... ali posle shvatam kako nije tako, kako neto ne tima, ba kao ni u tom
komadu pileta u kome sam naleteo na ilicu. Pljujem je u ruku, stavljam na
ivicu tanjira i pokrivam papirnom maramicom. Jedno je sigurno: raspadam se.
Otpijem malo vode.
Nikolo...?
U momentu se zagrcnem. Ma ta je ovo danas? Ispred sebe vidim

nela012

gospou De Luka. Gutam, proteram poslednji gutljaj, a onda probam da joj se

osmehnem.
Gospoo, otkud vi ovde?
Eto, prolazila sam ovuda i videla te s druge strane ulice, izgledao si mi
tako tuan i zabrinut...
Da, mislio sam na Alesiju, ali naravno da to ne govorim ni njoj. Gledam je
tako, stoji ispred mene, gleda me onim svojim pogledom, kako da kaem,
saaljivim. Ja onda ustajem.
Hoete da sednete, hoete li da pojedete neto?
Stajem sa strane da joj napravim mesta, pokuavam da se prisetim nekih
lepih manira kojima su me, moram da budem iskren, i nauili.
Ne, ne, hvala, ve sam jela.
Zar neete bar kafu?
Ne, krenula sam u centar. Ipak u sesti nakratko, moram neto da ti
kaem...
Instinktivno grabim sa susednog stoia nekoliko papirnih salveta i istim
kako znam staklo na stolu, onda ih smotam i sputam na stolicu.
Evo... Izvolite.
Ona seda, a ja sam radoznao. Ko zna da li je stvarno krenula u centar, da li
se ovde zatekla sluajno, da me nije pratila. Zna da radim u agenciji, moda zna
i da se esto posle posla u kiosku ne vraam kui nego dolazim na ovo mesto. I
pre svega, eto zato se tako esto pojavljivala u kiosku, eto razloga za onu
tiinu: mora neto da mi kae. Bolje je pogledam. Lepa ena, podsea me na
nekoga... ima oko pedeset godina, godinu gore-dole, ne znam, nekim enama
ne moe nikako da pogodi godine. Stie Marlene.
ao...
Ona nema problema, njoj smo svi mladi, ili ak njeni drugari. Gospoa De
Luka se na trenutak gubi zbog tolikog poverenja, onda se nasmeje, jo je i
srena, moda, zbog ove iznenadne prisnosti.
Hoe li neto da jede?
Ne, hvala.
Sigurna? Neto za pie? Ceeni sok? Imamo odline pomorande, one
crvene sa Sicilije.
Marlene stoji tu i bulji u nju, sve uz sladak osmeh i na kraju uspeva da je
ubedi.
Dobro, neka bude ceeni sok, hvala.
Odmah ti stie.
Kao da je srena to je uspela da je ubedi, nestaje odmah u lokalu da bi se
bacila na posao. Mi utimo. Da, znam na koga lii, nije mi ranije padalo na
pamet, na onu nau glumicu, ba lepu, Barbaru De Rosi, ima isto lice, tako je
nekako slatka, iako njene oi kao da prekriva veo tuge, kao da joj se nekad
dogodilo neto od ega nije nikada uspela da se oporavi.
Moe da me zove Ilarija, ako hoe...
Klimam glavom.
I molim te, Nikolo, ne prekidaj s jelom.

Neu, hvala, nego nisam previe gladan.

Uzimam malo pirina, meam ga s karijem i stavljam u usta. Situacija
postaje stvarno sloena. Ma ta li hoe ova gospoa De Luka, da, Ilarija, kako bi
ona htela, tano je da su sad u modi ene u vezi s mlaim mukarcima, ali ba
toliko mlaim? Da, samo mi je jo to falilo. A ona je i znala da imam devojku, u
prolazu me je nekoliko puta videla u kiosku s Alesijom. Jednom je Alesija
radila sa mnom celo jedno jutro, zbog opklade.
Hou da vidim kakav je oseaj.
Ma ne, Ale, batali...
Ma ta ti je, sramota te je? Znaj da zbog posla ovek ne treba nikada da se
stidi, kakav god da je. Zna li ta je rekao Karol Vojtila? Da je veliina posla
unutar oveka.
Vidi se da ga mnogi Italijani nisu posluali...
Zato misli?
Zato to pica-majstori uopte vie nisu Italijani!
Vidi se da su ih zarazili intelektualci... Intelektualni rad otima oveka iz
ljudske zajednice. Fiziki rad, s druge strane, upuuje oveka na druge ljude...
To je ba mono.
Franc Kafka.
Ma ko, onaj s bubavabom?
Niko, kad tako govori, i takav genije postaje nitavan.
Pa dobro, poznat je pre svega po tome, zar ne?
Da, ali i po Procesu i Zamku... Nije bitno, to to u biti ovde i davati
novine ljudima ostae zauvek u mom seanju! I ko zna ta ti jo sve ispriaju ti
ljudi to svraaju do tebe! I to je neka vrsta kulture.
Tako je tog jutra i probala, i bila je ljubazna i fina sa svima, ak i sa onima
to esto uu i kau samo: Tempo ili Korijere i ostavljaju novac u tanjiriu pored
kase ili ga bacaju meu asopise.
O, izvinite!
Ma nema problema, prijatno.
Alesija nijednom nije pogreila. Bila je veoma strpljiva i lepo je
komunicirala sa svima. Seam se da je tog dana svratila i gospoa De Luka, da,
hou rei, Ilarija, pa sam ih i upoznao.
Svaka ast. Predivna prodavaica novina...
Ali moda Ilarija i ovo zna, moda zna da nismo vie zajedno i zato se sad
tu nabacuje. Gledam je krajikom oka, nervozna je.
Evo, ceeni sok za tebe. Iskae Marlene i sputa au izmeu nas, na
konano oien sto. Donela sam ti i kesice eera ako hoe... Nikad se ne
zna.
Hvala, ali ja pijem ovako, prirodno.
Kako god eli.
Marlene slee ramenima i nestaje s kesicama eera. Ilarija otpije gutljaj.
Stvarno, ove pomorande su odline.
Onda konano poinje da pria.
Mnogo lii na oca. Ima istu njegovu blagost, oi, osmeh, ak i ruke...

Gleda moje ruke, a onda se opet susree s mojim pogledom.

Tvoj otac je bio poseban ovek.
Kad ti neko pria ovako neto, zato to radi? ta ti moe da odgovori,
ta moe da kae? Da to nisam ve sam znao? Bio mi je otac! Poznavao sam
ga bolje od bilo koga drugog, proveo sam s njim dvadeset tri godine. Ali moda
i ne, nisam ga poznavao do kraja, ne tako dobro, barem... na primer apsolutno
nisam imao pojma da je poznavao ovu enu. Gledam je i klimam glavom.
Da, poseban.
Vidim da je uzbuena, ali lepa, oputenija, otvorenog pogleda, kao da je
konano sa sebe skinula neki teret.
Ali tata, kako si ti poznavao ovu enu? Da li je mama to znala? Jesi li imao
neto s njom? Uvek sam mislio da je moj otac verovatno prevario moju majku,
kao to to moe bilo koji mukarac da uradi: zbog seksa, zbog razonode, zbog
daljine, ali ne iz dosade ili iz ljubavi. A s ovom Ilarijom, opet, ta se desilo?
Gledam je malo bolje. Sad je vidim vie kao enu, bujniju, lepu, s impozantnim
grudima, s tananim strukom, negovanim rukama. Ne nosi burmu i ima malo
nakita, naminkana je ali ne previe, kosa na mestu bez ijedne sede, ima malene
tragove oko oiju, ali nisu to ba bore. Tata, da li si ispriao mami sve o ovoj
ovde? Mada, bilo je nekih devojaka s kojima sam se video i za koje nisam
nikada nita rekao Alesiji, ali samo zato to bi posle nastala uobiajena
beskorisna rasprava. Jednom sam na primer sreo Federiku, jednu bivu, u
nekom centru i popili smo zajedno kafii, a drugi put me je zvala ora zato to
joj je pukla guma na motoru blizu moje kue, i nije znala kako da se vrati kui.
Da, a ja joj nisam nita ispriao samo da bih izbegao beskorisne rasprave.
Iako je Alesija u tome bila kategorina:
Ti meni mora sve da pria...
To mi je rekla ba te veeri kad sam oru odvezao do kue.
ak i ako sretne neku bivu i, ne znam, samo je poveze do kue!
Jebote, pomislio sam, videla me je! A ja sam oseao da umirem, ali nisam
se dao.
Naravno, Ale.
I... nema nita da mi kae?
Malo sam saekao, ali ne previe, i onda sam, skroz siguran, gledajui je u
oi rekao:
Apsolutno ne.
Sigurno?
Naravno, nee se nita promeniti ako me dva puta pita isto.
I onda me je zagrlila.
Eto, sad sam srena, na odnos mora da bude takav, bez sumnji. Onda
mi je zalepila poljubac u obraz i dodala: Moramo uvek sve da govorimo jedno
drugom!
Ali ona meni nije sve rekla poslednjeg puta, rekla mi je samo: ao mi je.
Ilarija otpija jo jedan gutljaj, zavrava sok.
Zna, mnogo puta sam razmiljala kako da ti to kaem, mislila sam ak i
da bi ti mogao da bude jedini koji bi mogao da me razume... Eto, tie se mene i

tvog oca...
Niko! Znala sam da u te ovde nai!
Ne mogu da verujem, neopisivo euforino, s obzirom na sve ono to se u
poslednje vreme dogodilo, Valerija stie i pregazi me svojim entuzijazmom,
baca torbu na stolicu pored moje i seda za susedni sto.
Alo, ovde sedi, Ernesto!
Smeta pored sebe taj udan spoj Dona Lenona, onog to peva Light my
fire i Sera Munica15, samo mnogo bleeg, manje frajera a vie duvaa vutre,
barem po mom miljenju.
Otkud ti ovde, Valerija?
Ne, mom prijatelju je stvarno bilo stalo da te upozna. Oh...
Tek tada primeti gospou De Luka kako sedi preko puta mene.
Pa ja sam vas prekinula, izvinite, priali ste o neem bitnom?
Ilarija se smireno smeka, pravdajui se.
O, ne, ne brini nita, samo smo onako askali...
Ma ta smo askali, ja bih da kaem! Priala si mi o svojoj tajni, o tome da
je moj otac poseban i krenula si da mi pria neto to se tie tebe i njega! Sad
mi preostaje samo da to zamislim.
E... Ovako je bolje, onda!
Valerija se kezi i iri ruke.
Kako god, ali ja sam njegova sestra, drago mi je, Valerija. Pa joj prua
ruku.
Gospoa joj prua ruku na veoma formalan nain.
Ilarija De Luka.
Ali ja sam siguran da i za nju zna, kako moe biti da nije i o njoj priala s
mojim ocem? Onda ustaje, gleda malo u sve nas i na kraju me uz osmeh
pozdravlja.
Sad moram da idem. ao, Nikolo... Za sok?
Ma taman posla.
Onda, hvala ti, ionako emo se opet videti.
Da.
I tako kree peke put Trga Del Popolo. Hoda brzo, sad je mnogo
sigurnija, mnogo mlada, skoro. Valerija je gleda, a Ernesto jede neki pomfrit.
Hej, ba je lepa ova ena! Moja sestra me opali po ramenu. Mada,
nisam imala pojma za to.
Gledam je namrteno.
Za ta?
Pa da si u emama sa enama starijim od sebe... i to ne malo starijim.
Ernesto se odmah umee u na razgovor.
E da, ima barem etrdeset pet godina.
Gledam namrteno i njega, ali ne izgleda da on na to mnogo obraa
panju. Ve ga mrzim. Kako bih voleo da sad doe Pepe. Ionako sad svi ivi
prolaze ovuda, on bi barem neemu sluio.
15

Italijanski glumac mlae generacije. (Prim. prev.)

Samo da se zna da ja nisam ni u kakvoj emi s Ilarijom.

Valerija se smeje i utom prosipa malo moje koka-kole.
Ma daj, videlo se s kilometar da ste priali o intimnim stvarima, ona ti se
neto poveravala, neto, ta se njoj svidelo i ta bi elela da radi, mislim, bili ste
skroz oigledni, ajde sad...
Oigledni? Ma kako ti to govori? ta hoe da kae?
Valerija otpija malo koka-kole, Ernesto pojede jo neki krompiri.
Ma ajde, bili ste skroz dvoje ljubavnika uhvaenih na delu, bilo je veoma
oigledno.
Nemam ja nita s Ilarijom De Luka, ona je samo jedna od muterija u
kiosku, svraa svakog dana kod mene... ali, a ovo podvlaim, samo da kupi
novine, je li jasno? Sad bi moda htela da kupi drugu kuu i javie nam u
agenciji kada i gde eli da se preseli. U tom sluaju kae da bih ja mogao to da
joj vodim... Ovo bi barem trebalo sto posto da ih ubedi. O, moda je to bila ta
'oigledna stvar koja se izdaleka videla...
Valerija slee ramenima i krade poslednji krompir od Ernesta.
Radi kako hoe... Ipak je ba lepa ena, zna na koga me podsea? Na
onu glumicu, predivnu u licu, zna onu nau glumicu...
Ernesto otpija malo koka-kole.
Jeste, shvatio sam na koga misli... Na Barbaru De Rosi!
Da, tako je, na nju.
Pravim se da ne razumem.
Nisam na to obratio panju.
Kida, pljunuta ona.
Valerija i Ernesto se uglas smeju.
U redu, a jeste li vi doli ak ovamo samo da bi se igrali ko na koga lii?
Valerija me pogleda iznenaeno.
Alo, to si grub danas, ta je, uvredili smo ti tvoju Ilariju? Pazi kad je to
trebalo da bude kompliment!
Ne dozvoljava mi da odgovorim.
Na stranu to, Ernesto je hteo da ti se zahvali.
Ernesto pije poslednji gutljaj Valerijine koka-kole, koja je u stvari bila
moja.
Hmm, da. Brie usta i kree da pria. Pazi, ba mi je ao to se
upoznajemo u ovakvim okolnostima, kunem ti se, vie bih voleo neto mirnije,
da na primer pozovem tebe, tvoju stariju sestru i tvoju majku u svoju kuu na
Braanu jedne nedelje i da organizujemo neki rotilj. Moji prave i odlino
vino...
Valerija ga gleda oduevljena dok on prosipa celu svoju tiradu koju je
verovatno pripremao od jutros. Dri njegovu ruku i ponosna je na njega kao da
iznosi ne znam kakav iznenaujui traktat. A ja bih da joj kaem: Valerija, znaj
da ne govori nita posebno, to je minimum minimuma.
Ali znam da to ne bi ba mnogo znailo. Kad tako zableji za nekim,
Valerija vie nita ne razume, kao da je ba taj poslednji princ na belom konju
koji se nudi.

Ernesto nastavlja:
Razume? Mnogo te cenim. Mislim, braniti tako principe svoje sestre, pa
ne bi to svako.
Ne mogu nikako da poverujem ta trenutno sluam. Mislim, ja sad moram
da trpim ovo dvoje umesto da mogu da sluam tajnu Ilarije De Luka, Barbare
De Rosi svih nas iz kraja? Ilarija bi mi iznela ko zna kakvu poverljivu
informaciju o mom posebnom ocu. Moda bih ga tad video pod nekim
drugim svetlom, moda bi mi to pomoglo da lake prihvatim to sam ga
izgubio... Ne, to ne, ne verujem. Gledam Ernesta, koji i dalje pria i ne
zaustavlja se, siguran je, opiran, pria neto to ja ne sluam, to ne znam da li
uopte ima nekog smisla. Pepe poinje da mi biva sve simpatiniji, pa se kezim
ovom, klimam glavom, pravim se da se slaem s njim, ionako ve znam da e
se pre ili kasnije sresti, i dalje se kezim, gledam u Ernesta i vidim ga ve kako
lei u bolnici.
Razume, Nikolo, ne treba vie da se uplie u nau priu.
Tek sad dobro ujem ono to govori. Ne verujem; izgleda skoro kao da je
ljut. Stiska Valeriju uz sebe i kezi joj se.
Ja u se brinuti o njoj, stvarno... I Pepea u ja da sredim.
Izgovara to sav veseo, skoro da ismejava taj njegov nadimak. Ovaj Ernesto
sigurno nikada nije video Pepea, nema on blage veze ko je on.
Da, da, naravno... To je zato to sino nisi bio tu i, kako da ti kaem, hteo
sam nekako da izvedem da se u Valerijine gluposti ne upetlja i moja majka. Ali
sam zadovoljan ako e ti da brine o tome, e stvarno. A ako mogu neto da te
posavetujem, bolje je da odmah razjasni situaciju s Pepeom jer on i dalje misli
da je u vezi s Valerijom.
Nije tano!
Moja sestra se odmie od Ernesta. Ljuta je.
Rekla sam mu pre vie od sedam dana da smo raskinuli. I jo oko toga
sam mu rekla i da mislim na nekog drugog...
Valerija odluno gleda u Ernesta, on klima glavom kao da joj govori
ljubavi, dobro si uradila, a ja sam opet bez teksta. Hteo bih da zamolim
Ernesta da me samo obavesti kada e se odigrati razjanjavaki razgovori s
Pepeom, hteo bih da prisustvujem, onako, isto da gledam, samo izdaleka.
Ernesto opet kree siguran u sebe.
To to je tvoja sestra napravila greku ne znai da zbog toga treba zauvek
da plaa, ili da treba na neki nain sebi da uniti ivot, zar nije tako?
To je apsolutno tano. Samo o kojoj greki pria?
Ernesto me iznenaeno gleda, odjednom sumnja u moje kapacitete i gleda
u Valeriju da bi pronaao utehu.
Pa... to to se smuvala s Pepeom!
A da, ja se potpuno slaem s tobom. To je zato to moja sestra kod nekih
izbora i ne eli da joj se protivrei, a to je i nemogue! Sada, to to si je ti na neki
nain naveo do razmilja i to to ete sve to objasniti i Pepeu ne moe a da sve
nas ne ini srenima.
I odjednom poelim da mu traim objanjenje za njegov nadimak, Pepe,

Pesnik, uvek s P poinje, ali onda odustajem, izmeu ostalog i zbog toga to mi
cela ova pria, isto da ostanemo na P, lii na jednu veliku pizdariju.
elite li jo neto?
Ernesto i Valerija se pogledaju.
Ne, ne, hvala.
Dobro onda, ako nemate nita protiv, idem sad da platim poto posle
moram da jurim u kancelariju.
Plaam i pozdravljam se. Skoro kao da sam ih ostavio smorene, kao da su
oekivali drugaiju reakciju s moje strane. Ali ne pada mi na pamet nita
drugaije to bih mogao da uradim, a i zato uvek moram da se trudim da
budem na visini tuih oekivanja?
Ulazim u kancelariju.
Dobar dan svima.
Tiina, poneko proguna neko ao, neko drugi neto ne ba jasno.
Jebote koja mrtvanica, i da kae da je ovo jedna od agencija koje rade neto,
pa zamisli da nam loe ide. Stiem do svog stola, gledam okolo, ali ne vidim
Benedetu Barutinu, otkud to? Uzela je dan odmora? Izala je na neki
sastanak? Gledam u tabelu na zidu. Ne, nema je nigde ovde. I ba u tom
trenutku stie mi poruka na mobilni. Na sekundu se ponadam. Oseam: to je
Alesija. Traila me je kod kue, u kiosku, u Kafeu slikara. Ali kad otvorim
poruku, ostajem bez rei.
Ispalo je neko sranje. Molim te svrati do mene. U kancelariji sam rekla da
mi je loe, ali nije tako, mnogo mi je gore!
Briem poruku i sedam za sto. Voleo bih da sam dobio istu takvu poruku,
samo od Alesije. Ali ovo je od Barice. I ta sad da radim? Listam svoj rokovnik.
Nemam nijedan sastanak, ne mogu ak ni da izmislim neko izvinjenje da ne
odem, a ona je ipak roaka Bandinijevih, vlasnika agencije, i na ovaj ili onaj
nain, ako ikad bude potrebe za tim, moi e da me izvue iz sranja.
Izai u nakratko...
ak ni na ovo niko nita ne progovara. Ba je lepo raditi u agenciji za
nekretnine kao to je ova, nikad nema rasprave, izmeu ostalog zato to ti se
niko skoro nikad i ne obraa.
Da, bolje je ovako nego da sedim u ovoj mrtvanici, svratiu kod
Barutine, jer kakve bi to probleme ona mogla da ima? Brzinski u to da joj
reim, ili u, najvie, da je sasluam i razmislim o tome. Naravno da je ivot
stvarno udan, u ovom periodu svi imaju brdo problema i svi se na neki nain
meni obraaju. A kad u za promenu ja moi s nekim da priam? Ba me
interesuje. Moda u s njom da popriam, s Baricom. A nemam pojma da e se,
u stvari, na potpuno neoekivan nain tog popodneva sve ivo oteti kontroli.

Interfon.
Da?
Ja sam.
etvrti sprat.
Ulazim u zgradu i kreem liftom. Seam se stania svoje drugarice
Barutine. Bolje da ponem da je zovem Benedeta, inae se bojim da e mi
izleteti dok budemo priali. Kupila je malo potkrovlje u Bulevaru Andeliko i
slavila je useljenje pre est meseci. Cela ulica je s visokim zgradama i puna je
roda, ali seam se da ovo potkrovlje nadilazi velike platane i gleda daleko.
Naravno, ne moe nikako da se po redi s pogledom kue u kojoj je danas bio
io. Ne znam samo kako mi je to palo na pamet, ali to poreenje me malo
zbunjuje. Lift se otvara, da, stigao sam, vrata njenog stana, desno u dnu
hodnika, otvorena su.
Je li slobodno?
Polako ih pritvaram, ulazim zabrinut, kao u onim filmovima gde se ubica
uvek nalazi iza onih prvih poluotvorenih vrata. Ali u ovom sluaju, barem na
trenutak, nije tako.
Da, ui, u dnevnoj sobi sam.
Zatvaram vrata za sobom, idem hodnikom i, ako se dobro seam, dnevna
soba je posle kuhinje i kupatila. I jeste tako, vidim plavi kau, neke moderne
slike na zidu, ali kako napravim jo jedan korak, ona se baca na mene, grli me
kroz suze.
Oajna sam... jer... da... to... sam... zna... ne... bih... ti... ko... bi... mo... re...
samo bi ti to mogao da zamisli.
Nisam shvatio skoro nita od onoga to je rekla, plae, jeca, mrke i grli
me jako, skoro da mi zaustavlja disanje.
Jesi li razumeo ta sam ti rekla?
Ne ba... razumeo sam samo bi ti to mogao da zamisli, ali nemam
blagog pojma o emu govori.
Ponavlja neto tako obeena o mene, skoro da se gui na mojim grudima.
Pro... je to o... ima... s nekom... ti... razu...
Opet nisam nita shvatio! Ali izgleda kao da se igramo toka sree16, tek
poneko slovo tamo i ovamo.
Barica prsne u smeh pa opet mrkne. Pokuavam da je odvojim od sebe,
ali ona mi se jo jae obavija oko vrata.
Ali ako se ne otkai, neu moi nita da razumem...
Sramota me je da me vidi ovako unitenu.
A zato, izvini, hou da je pitam, koja je razlika u odnosu na druge dane?
Ali bi to moda bila previe gruba ala. Na kraju, bojaljiva, neodluna, drhtei,
odvaja se od mene. Gleda me odozgo tim svojim ogromnim oima, jo
uplakanim, s obrazima itraftanim makarom. Gornja usna joj jo uvek drhti,
16

uvena TV emisija. (Prim. prev.)

kosa je raupana, nema minke, ali moram da kaem da opti utisak uopte
nije toliko lo. Mislim, osea se neka vea nenost u odnosu na Baricu obinih
dana. I tek sada primetim da nosi ogromnu belu majicu dugu ispod kolena i
nita vie. Ili bolje, bosa je i, koliko sam uspeo da primetim, ne nosi brus, ali ne
bih da se pokazujem previe zainteresovanim za ove beskorisne i male detalje.
Na primer, ne bih zaista znao da kaem da li nosi gaice ili ne, ali da su joj
grudi, inae velike i u odlinoj formi, slobodne ispod te majiice, e to bi
primetio ak i slepac. Ako ne zbog neeg drugog, ono zbog prilino naglaenih
bradavica koje otklanjaju bilo kakvu sumnju.
Nemoj da me gleda...
Primetila je.
Ne gledam te.
Nije tano.
Okej, ali samo sam nevino bacio pogled.
Smean si... Opet se smeje.
I, moe li se znati ta se dogodilo?
Luka je ve etiri godine s Karlom Salbini.
I bilo mi je udno da se taj tip tako iznenada zaljubio u Baricu.
Ne, kaem ti, Niko, uje li me? Karla Salbini!
Gledam je blago zbunjen.
Ne, izvini, ali ne seam se.
Ona je moja drugarica jo iz gimnazije. Jednom je ak dola i do mene u
agenciju jer su njeni roditelji hteli da prodaju svoju kuu na moru, u
Fredeneu...
Ma kad?
Pre dve godine.
Benedeta! I uz sve to to se tamo deava svakog minuta, ti misli da ja
mogu da se setim tih Salbinijevih to prodaju kuu na moru u Fredeneu?
Kakva je bila, neka velika kua?
Ne.
Mislim, ak nije ni neka kua... ma daj onda!
U pravu si.
Problem je u tome to si ti previe zahtevna.
Misli na ovu priu s kuom?
Ne, generalno, za sve!
A kakve veze ima ovo s injenicom da je Luka ve etiri godine s
devojkom koja je ila sa mnom u gimnaziju? Mogao je da bude i s nekom koju
ne poznajem, problem je to uopte ima devojku, a nije mi nita rekao!
Pada unazad na kau, prekrta noge i primie obe ruke sredini te
ogromne majice titei na taj nain svaki mogui izlazak onog to ne treba.
Odmahuje glavom preneraena, ponavljajui tiho u sebi:
Nije mogue... Nije mogue...
A ja u isto vreme mislim o tome koliko mukaraca poznajem koji bi se
poneli ili su se poneli na isti nain. io hiljadu puta, ja poneki put, vlasnik

agencije za nekretnine sigurno, neki moji drugari iz gimnazije potvreno. Sve u

svemu, mnogi su imali neku priu, skoro uvek kratku, koja se preplitala s
onom zvaninom, moda ak i moj otac i Ilarija De Luka. Ovo, naime,
zahvaljujui dolasku Valerije i Ernesta ne mogu jo da proglasim tanim, ali
postoji velika mogunost. Skoro svi, je li, posle kraeg vremena bi kratku
avanturu putali da potone ili bi bivali otkriveni. Drugi bi nastavljali ovu igru
retkog i veoma tekog akrobatisanja da bi od dve ene, sumnjiave, spremne i
lukave, sakrili svaki mogui znak koji bi mogao da ih oda. Jedan od takvih je
io, ali on, sudei i po poslednjoj prii s devojkom iz paba, u svakom sluaju
voli rizik. A sada je sumnjivo, je li, na koji nain je Barica sve to otkrila.
Hoe da sazna kako sam to provalila?
Sad je opet ozbiljna, vie ne plae i, pre svega, i ona mi je proitala misli. U
poslednje vreme se to esto dogaa. Ma da li je mene stvarno tako lako
provaliti?
Ako hoe da mi ispria...
Naravno. Vrlo lako. Primetila sam da je subotom i nedeljom uvek bio
zauzet, a tokom nedelje je uvek dolazio kod mene posle veere, ili posle
fudbala, ili posle teretane, sve u svemu, nikad pre 22:30 i uvek bi jeo pre toga.
Zar tebi to ne bi bilo udno?
Pa, da, stvarno...
Seam se da sam kad sam bio s Federikom, a onda poeo da se viam i sa
orom, radio apsolutno isto tako.
Dolazio je kod mene s iskljuenim telefonom.
A... I to sam radio, ma jesmo li tako jadno identini?
I onda, zna ta sam uradila? Stavila sam ga na probu! Rekla sam mu: U
subotu nas je pozvala moja drugarica, iznajmila je neku vikendicu za ovaj
vikend, hoe da idemo? A on je promrljao neto tipa da ima neku porodinu
obavezu. Onda sam mu ja sledee nedelje rekla: Sledee subote je otvaranje
novog lokala blizu Trga Navona, a on je izmislio neku drugu priu, kao neki
drugari koji dolaze iz inostranstva, tako da sam ga na kraju skroz priterala u
oak.
A kako?
Otila sam u kancelariju kod njega i ostala sam tamo sve vreme ruka,
bila sam sigurna da e mu bar jednom zazvoniti telefon za to vreme, i ba tako
je i bilo.
Aha.
I na kraju je priznao...
Mislim, zamiljam tog Luku i Barutinu koja mu sedi tu ispred i kontrolie
da li se javio na telefon ili ne, sve dok on, iscrpljen, ne prizna sve. Mislim da je
deset minuta nakon to je ona stigla u kancelariju on zaalio zbog prvog
kresanja koje im se dogodilo.
Kapira? Stoka...
E da, kapiram sve.
A zato ste vi mukarci takvi skotovi?

A zato mora da kae vi mukarci?

Zato to si ti mukarac i ko zna koliko puta si se i ti ponaao kao skot,
kao Luka.
Moe biti da sam greio, ali ne ovako.
Ma ne, ti nisi shvatio kako i koliko! Vidi...
Ustaje i kree ka oblinjem stoiu. Kad je bolje pogledam, Barica i nije
tako loa, ima lepe noge, senzualne, lepu zadnjicu. Onda se okree. Pa sad, lice
nikako ne, ima onako izraen nosinder.
Gledaj, gledaj ta mi je napisao. Uzima pisma sa stola i vraa se do
mene, seda blizu mene i poinje da ita. Ljubavi moja, otkad sam te upoznao, moj
ivot kao da je neki drugi. Nikad se nisam oseao ovoliko sreno... Ma da li kapira?
Trebalo bi ovo Karli da poaljem! Stvarno je to zasluio. Ma zato ste svi toliki
skotovi!
Pegla. Zato kae da smo takvi skotovi? Ovakvo neko sranje kao to
je ostavljanje pisanija okolo ja zaista nikad nisam radio.
Barica opet umrkne.
Dobro, su. Ali kako onda ne naletim na nekog kao to si ti? Ja uvek
zavrim s nekim drugim? Sluaj, sluaj ovo drugo... Onda mi ita drugi
komad. Vreme s tobom bilo je kao san, nisam u elom svom ivotu vodio ljubav tako
kao to sam s tobom! Kapira koji skot, jo i podvlai da sam uradila sve zbog
njega. Zaljubila sam se, Niko, a ena, zna, u tim sluajevima nema vie
granica. Kakav skot! Mrzim ga, stvarno je pravi skot!
Onda opet brizne u pla i baca se na mene. Zaista je oajna. A ja na neki
nain pokuavam da je smirim. To su one glupe situacije u kojima ja, iskreno,
ne vidim nikakvu dramu, mislim, ja na neki nain smatram da to predstavlja
deo igre. Ako ena hoe sigurnost i izvesnost, onda pre nego to krene s nekim
mora da napravi milion proba i kontraproba, a ak i u tom sluaju moglo bi biti
da na kraju, kad zavre u krevetu, on ostane nezadovoljan i moda odlui da tu
prekine. Moglo bi da bude i tako, zar ne? Niko sigurno nee dati garanciju da
e neto trajati godi nu dana ili est meseci, ma ak ni tri! Ali Barica nita od
ovoga ne prihvata, i dalje plae, i ita pisma. Onda ak uzima i kompjuter i ita
mi neke mejlove, i kao da to nije dovoljno, pokazuje mi i fotku tog lika koju ima
na telefonu: nasmejan, veseo, srcan, ba jedan lep momak, ali ipak s jednim od
onih lica s kog se odmah ita da se ovek malo i usput zabavlja, nije da mora
biti genije da bi to video. A ako si jo i neko kao to je Barica, onda bi tu trebalo
da postoji neko podrazumevanje, to jest ; ne bi trebalo ni da sumnja da on ima
neku drugu, oboje to znate, a ako nekim sluajem jo nije tako, ubrzo e biti. Ali
nijedna ena ne pristaje da bude realista. ene su sanjalice, a kad su ve tu,
sanjaju do kraja!
Shvata? Ja sam bila sigurna da emo ovog leta ii negde zajedno. Pazi, ja
sam htela i da ga iznenadim. Otvara fioku i vadi iz nje dve karte. Grka, Krf,
nedelju dana all inclusive u predivnoj vili pored mora, s direktnim ulazom na
privatnu plau. I s kim u sad da idem?
I na ovu poslednju reenicu, Barica opet brizne u pla.

Daj, nemoj da si takva, Benedeta, to se deava.

Da, ali uvek meni!
Ne usuujem se da je pitam: Ali zato, izvini, ve ti se dogodilo? Tako
da samo utim i milujem je po kosi. Oseam da jeca na mojim grudima, duboko
udahnem i podignem pogled ka nebu. A moralo je ba meni da se dogodi? I to
ba danas? I da kae da je onaj san obeavao da e ovo biti dan iznenaenja.
Alo, ko se ovde zeza? Moda se san odnosio na ono s Ilarijom De Luka i na
njenu tajnu koja je to i ostala, ili na lep susret sa sestrom i Ernestom, ili na ovo
smaranje s Baricom. Koja je, kad malo razmislim, jo i malo potroila za Grku!
Ko jo rezervie u maju letovanje u julu? Nikad uo. Mislim, bilo je jasno da e
sve proi loe, sama je sebi izbaksuzirala. Ali ovo bolje da joj ne kaam.
Daj, Bene, nemoj da si takva. Videe da e brzo nai pravu osobu.
Da, znao sam, ovo nije trebalo da joj kaam. Plae jo gore, mlatara
glavom, kao da uopte ne eli ni da uje neto slino. Lupa nogama o pod.
Neeeee! Ja hou njega!
I dalje joj milujem kosu.
Ali, Benedeta, on je ve u vezi, i to s tvojom drugaricom...
Ona mi nije drugarica!
Kako sad? Pa ona je to rekla! Dobro, razumem, sad ba nije trenutak da joj
se suprotstavljam.
Da, da... u pravu si...
I dalje joj milujem kosu.
I nemoj da mi povlauje kao da sam kreten!
Opet udara nogama, duga majietina se podie i otkriva joj noge, sve do
butina. Ipak ujem da sad mirnije die, vie ne plae.
Pa ta onda treba da kaem? U ovom momentu ti nita ne valja...
Da, naalost, ba je tako.
Onda se polako smiruje, disanje joj se usporava, vie ne plae. Izgleda da
joj se svia to to je milujem po kosi.
Ti si jedini u stanju da me razume.
A ovo sad izgovara toplijim, dubljim glasom. Pripija se uz mene, nameta
se lepe na kau, uukava se u mom naruju, i nesvesno jo vie podie svoju
majicu. Da, ovo ba nije trebalo, vidi se gornja linija bokova, skroz su nagi, to
znai da ne nosi ak ni gaice! A jo, kao da to nije dovoljno, nastavlja da mi
govori tim toplim i dubokim glasom.
Znala sam da samo tebi mogu da se obratim, ti si jedini koji mene
razume.
Ne stajem, ne znam ta da kaem ali nastavljam da je milujem po kosi.
Oseam da pritiska svoje grudi na moje.
Ti si me uvek razumeo, ja mislim da meu nama postoji veoma poseban
sklad.
Sad pomera noge, skuplja se jo vie uz mene, u mom naruju, i nekako
me celog uzdrma, oseam kako se uzdie neka vrelina, kree od stomaka, ja
gutam knedlu. Kao da sve to nije dovoljno, majica se skroz podigla a ispod nje

nema ama ba niega.

Uvek sam mislila o nama dvoma kao o likovima iz onog filma Kad je
Hari sreo Seli, sea se tog?
Da.
Jel ti se svideo taj film?
Da.
Uspevam da izgovorim samo to jedno dugo, beskorisno, otegnuto
da, kao da sam ve sve shvatio i nisam ni najmanje bio u stanju da
odreagujem, kao da ni sam ne znam, zvui uasno, ta bih hteo od ove
situacije.
Oseam kako se i dalje pomera u mom zagrljaju, pripija mi se celim
telom.
Jednom moramo zajedno opet da ga pogledamo, taj film...
Da.
Onda se ona malo podie, oi joj se ne vide od kose, i odjednom se
nasmeje.
Ah u jednom momentu njihovo prijateljstvo se menja, retvara se u
neto drugo.
A ovog puta ne izgovaram ak ni da. Nesigurno se smekam, a njoj je to
dovoljno. Dovoljan je sekund. Kree s poljupcem pravo u usta i ne daje mi
mogunost da bilo ta uradim, poinje da krui po mojim usnama iako ih ja
drim zatvorene. Onda ja malkice poputam i onda osetim njen jezik koji mi se
silovito uvlai u usta, tako, bez meni znanog razloga. Usne su joj slane, vlane
zbog onog silnog plaa. A moje su poput nezrele breskve, stidljive, zatvorene, i
ona ne uspeva da ih pojede lako ih sa svih strana kua. Nema nieg goreg od
toga kad ne eli s nekim da se ljubi, mislim, skroz se osea da ti ne ide i na
kraju popusti iz istog oaja. Onda te i zaposedne njen ukus, oseti ono to je
jela, sve ti je odvratno i ne zna ni sam zato se to dogaa.
Barica vie uopte ne staje, poinje da mi otkopava koulju, kai,
pantalone. Skida svoju udnu majicu, onda mi skroz otkopava koulju i smeta
mi svoje ogromne grudi uz golo telo. Trlja se o mene i uspeva joj da me mnogo
vie uzbudi. Moram i da kaem da se skoro mesec dana ne viam s Alesijom,
znam da to ne opravdava sve ovo to se upravo deava, ali u ovom trenutku je
to jedino to mi je palo na pamet kao opravdanje. A nakon ove poslednje misli,
u potpunosti se preputam. I obuzet strau, mada verujem mnogo vie oajem
to sam tako nisko pao, ne razmiljam ni o emu drugom sem da joj naudim.
Tako momentalno ulazim u kategoriju onih mukaraca skotova. tavie, moda
i na sam vrh liste s budui sam iskoristio slabost ove ene i podrao njenu
dosadnu i beskrajnu tugu samo da bih je kresnuo. Ne, nisam bio iskren. Sve
sam ive prevaziao samo da bih ja uivao.

Na izlasku iz Benedetinog stana, gledam na sat, 19.15.

Prvo to uradim jeste da pogledam u telefon. Siguran sam da me je zvala
Alesija, to je jedna od onih stvari koje oseti na specijalan nain, a tvoja
senzibilnost se pojaava kad si kriv. Tako da polako pogledam u displej.
Izgleda mi kao da sam na partiji pokera, polako, polako, virim u karte da vidim
da li je ula ona dama herc za rojal fle koju sam ekao... Da, znao sam,
proputen poziv. Bio sam sto posto siguran, ovee! Skriveni broj. Ovo je
Alesija. Alesija kad potroi kredit zove od kue, i to izlazi kao skriveni broj. I
kako u sad? Kako mogu da znam da li me je stvarno ona zvala? Nita mi ne
pada na pamet, barem zasad.
Penjem se na svoj SH 150, stavljam slualice, ukljuujem opet telefonski ton
na glasno, a onda kreem. Kod Barice u stanu sam se istuirao, ali se i dalje
oseam prljavo. Preem nekoliko metara, topli vetar na zalasku sunca miluje
me po licu, idem polako i oseam kako mi se kosa sui ispod kacige. Najtei
trenutak s nekom enom je onaj nakon to ste vodili ljubav, jer u tom trenutku
se sve otkriva, to je test istine jai od hiljadu detektora lai, to jest odmah se vidi
da li te je uopte briga za tu enu ili ne. Ako ustane i ode u kupatilo nije da ti
je ba mnogo bitna, ako se obue i ode, situacija je dramatina, a ako opet
ostane neko vreme pored nje i ljubi je i grli, i opet hoe da je kresne, znai
da ti je stvarno stalo do nje ili si samo odlian glumac. S Baricom sam glumio
nekoliko minuta, onda smo malo priali i na kraju je sve ilo kako je ilo. Bolje
je tako, ma da, na kraju se preraunam, niko nije umro, jedno kresanje na
brzaka uvek se dogodi u svaijem ivotu. Hou samo da vidim ko ima
hrabrosti da negira ovu istinu! Ali ono to je dramatino je to to u toj situaciji,
mislim dok ona traje, ovek na to i zaboravi. U mraku ili, kako ve, sa
zatvorenim ili poluzatvorenim oima, prepusti se i na kraju uivanje prevlada,
pa ti se onda svidi i to to si s nekim kao to je Barica. Da, naravno, priamo o
onim poslednjim momentima pre orgazma, ali tako je, barem za nas mukarce,
i ne moemo to da negiramo. Da, zato to ene s druge strane uvek furaju onu
teoriju o ispravnosti, mislim, one se seksaju ali samo zato to su zaljubljene.
Mislim, i vi hoete da mi kaete da su sve one koje se kreu zaljubljene? E pa i
to mi zvui kao veliko proseravanje! I odjednom se nekako setim poslednjeg
perioda s Alesijom, nije vie htela da vodimo ljubav, ljubili smo se, da, ali kad
sam hteo da je milujem, kad sam bio obuzet strau zbog elje, elje za seksom,
ali i ljubavlju, znai savren miks, primeivao sam da se ona stiskala.
Zaustavljala bi mi ruku. A nema nieg goreg od ene koja ti sklanja ruku nakon
to se u prolosti ve sve bilo dogodilo. To je neverovatan bol, moe da se
poredi samo sa zvukom krede koja kripi po tabli. Ili kad ide na skijanje pa
padne na pola uspona. Ne znam zato mi je pala na pamet ova slika, ali
razoaranje koje sam oseao kad sam padao sa skilifta bilo je strano. Zbog toga
to sam ukrstio skije ili zbog bilo koje druge glupe greke, kljoknuo bih na

stranu u sve sneg, usporeno, kao dak krompira, i video onaj jebeni kotur
kako se udaljava i vraa se gore drmusajui se oko svog mehanizma, dok se
kabl ponovo namotavao. Ali najgori oseaj j bio je kad bi shvatio da iza tebe
stie neko. Video bi te na zemlji, kako se batrga u snegu, kako ne moe da
stane na noge, i morao bi da pravi cikcak s paralelnim skijama kako bi te
nekako izbegao. Da, istoj ono to sam ja osetio poslednjeg puta s Alesijom, kad
mi je sklonila; ruku i otila. Ja sam ekao u krevetu, mislio sam da je otila u
kupatilo, ali sam uskoro shvatio da se nee vratiti. Onda sam ustao, upasao sam
koulju u pantalone i krenuo da je traim. Naao sam je u kuhinji kako sedi na
stoliici i gricka neko groe, televizor je bio ukljuen, ali utianog tona, bio je
na Kanalu 5, ali ona ga u stvari nije ni gledala, ila je neka reklama. Bila je
okrenuta leima, a ja sam ostao na vratima da je gledam, kosu koja joj je padala
na ramena, njen delom sakriveni profil, ruke, ake, prste koji su uvrtali sitne
grozdove sve dok ih ne bi otkinuli i prineli ustima. A u tom momentu sam vie
nego ikad primetio da je volim i u tom istom momentu sam shvatio da joj to
nisam nikada rekao. Ali da joj to kaem u tom momentu nije mi izgledalo na
mestu, tako da sam nakratko jo utao, pravio sam se da je sve u redu i na kraju
sam samo rekao: Izgleda ba dobro to groe.
Ona se okrenula i pogledala me beskrajno tuna. Bilo je kao da se pitala
kako ne moe da shvati?, ali je onda oterala tu misao i nasmejala se. Da,
odlino je, probaj!.
Ustala je sa stolice i s nenou mi ubacila u usta jedan grozd, i stvarno je
bilo dobro, ni previe kiselo, ni previe slatko, savreno. Dok lam ga vakao,
klimao sam glavom i uivao u ukusu grozda, s milju da jc ono to oseam
prema njoj upravo kao i taj ukus, savreno, da kod nje nema niega to mi se ne
svia ili to bi mi ilo na ivce, nieg. Ali ipak nikad nisam bio u stanju da joj
kaem volim te. A moda, sad kad bolje razmislim, moda je to ba bio
poslednji trenutak u kom sam jo mogao da joj kaem neto, mogao da joj
priam o svojoj ljubavi, na primer o lepoti oseanja koje sam doiveo zbog nje
kad sam onako stajao i buljio u nju u tiini. Ili sam mogao i da je pitam:
Alesija, a ta se dogaa? Zato nee vie da bude sa mnom?.
Ali ja nisam uradio nita, ne, rekao sam neku drugu glupost, koje se sad
iskreno uopte i ne seam, a onda sam je pitao: Hoe da izaemo? Moemo
da pojedemo picu pa onda u bioskop...
Neto smo sigurno i radili, neto od onoga to radi samo da ne bi ostao
kod kue, da ne bi razgovarao, jer misli da e se tako sve vratiti u normalu kao
i uvek, ako ne i postati bolje. Ali u naem sluaju nije bilo tako.
I stvarno je udno poto sam s Benedetom, na primer, odmah imao istu
situaciju. U sutini sve je mnogo lake kad ti nije nimalo scalo, to primeti ve
dok traje seks. Ne zanima te da bude due, ne pokuava jo da izdri, ne
brine uopte o njenom uivanju nego misli jedino na svoje. Uiva u
kresanju, svakako, ali onda kada ti doe da zavri, ti zavri i kraj. I nije da si
egoista, samo si iskren. Isto kao ito je i dramatino iskrena tiina koja usledi.
Nakon svojih poslednjih ivotinjskih krika, odjednom doe sebi, usredsredi

se i tek tada zaista shvata ta si to uradio: jedno vrhunsko sranje. U mom

sluaju jedno vrhunsko dinovsko sranje: kresanje s Benedetom, zvanom
Barutina.
Leimo na krevetu jedno pored drugog, oznojeni, ja onda pogledam u
plafon pa progutam knedlu, znam da sad treba da govorim, sad ili nikad
vie, i da ovo nee moi ovako.
Izvini, Benedeta, ni sam ne znam ta me je obuzelo. Jer to to sam te
osetio tako blizu sebe... ipak je trebalo da se suzdrim, da mislim na na
odnos, na nae prijateljstvo...
Pokuavam da naglasim ovu poslednju re, prijateljstvo, da je na taj
nain podsetim, pokuavajui da joj dam znaaj, veu vrednost, nadajui se
da nee nestati i da sad neu imati nekih novih problema na poslu...
Benedeta je tu pored, u tiini gleda pravo u mene, vie ne plae, jo gore, sva
blista, odluna je, sve joj je potpuno jasno, barem sudei po prvim reima
koje izgovori.
Da li se kaje sad?
Ne znam ta da odgovorim, zvui kao pretnja. Samo utim. Ona ne
poputa u stavu. tavie, nastavlja potpuno odluna.
Hoe li mi odgovoriti na pitanje: da li jo uvek voli Alesiju?
A ti zna da je u pitanju zamka, jedna od onih s kopljima koja izleu iz
zemlje, jo uz lijanu koja ih dri, savreno skrivena u travi, kao to to odlino
izvodi Rambo, ali te to ba ne interesuje mnogo.
Da. Mnogo je volim.
I konano to izgovorim, bez problema, bez straha. Ali to je trebalo da
kaem Alesiji, tokom sveg onog vremena koje sam proveo s njom..i ne sada
Benedeti! A ona nikako ne proputa priliku i probada me svojim reima,
pritom je ba briga.
A zato si je onda prevario?
Kako prevario, pa rekao sam ti da nismo vie zajedno.
Bez obzira, nije trebalo da je prevari. Rekao si da je voli, zar ne? A onda
nije ni vano da li ste zajedno ili ne.
Gledam je uasnut ali joj nita ne govorim. Ne verujem. Ma kako vi ene
razmiljate? Jeste li vi grupa ljubavnih fanatika? Mislim, ja nije trebalo da je
prevarim? ta to uopte znai, neko prevari ideal, san, obeanje, strast,
enu koju ima, koja je njegova. Ne bi trebalo da je prevarim zato? Zbog
postojanja nekakve nade? Dok se ona verovatno ve kree s nekim drugim ili je,
jo gore, zaljubljena u njega! Ja u ene i njihov udni nain razmiljanja zauvek
voleti, ali ih nikada neu razumeti. tagod, Benedetine rei mi pomau da
ponovo pronaem svoju bistrinu u tome to u odmah odnos s njom da isteram
na istac.
U pravu si, pogreio sam, nije trebalo da popustim, trebalo je da izdrim,
nije trebalo da dopustim da me ubedi...
ta?, Benedeta iskolai oi, razjapi usta i odmahuje glavom kao da
govori: Pa ne mogu da verujem, ta ja moram da sluam. Hoe da kae da

sam ja kriva za ono to se desilo? Ti s tim nema nikakve veze, nisi uradio nita,
nisi to ni hteo...
U trenutku opet vidim ono to je uradila, kako je to uradila, kako mi se
predala i kako je izgledalo da uiva... Ali odluujem da sve stavim na stranu jer
je ipak i dalje roaka Bandinijevih.
Ma ne, ta ima veze, Bene...
A koliko bih voleo da joj se obratim s Barutina! Jedna prokleta
Barutina u kojoj ovek zavri grekom, a ovog puta je to istinitije nego ikad
pre! Ipak znam savreno da se iskontroliem.
Ma ne, Bene, hteo sam da kaem da nas je oboje oborila naa elja, naa
tenja da budemo sreni, da osetimo ljubav, zavaralo nas je ono to elimo i u
trenutku tekom za oboje nismo shvatili ta radimo...
Izvini, hoe da mi kae da nisi znao da si me ljubio? Da si vodio ljubav
sa mnom?
Naravno da sam znao, ali znam da si ti u stvari matala o tome da bude
u Lukinom naruju... a ja...
Sluaj, pod broj jedan, ja nisam matala da budem u bilo ijem naruju, a
ponajmanje Lukinom, ja sam odlino znala ta radim. Ti ne? Ti si matao da si
u Alesijinom naruju?
A kako u sad? ta da odgovorim? Hteo bih da sam u onom filmu o Aldu,
ovaniju i akomu17, kad Aldo, poto ne zna ta vie da kae devojci, uzme pa
je odvali glavom, onesvesti je, a posle joj kae da joj je u stvari neki crep pao na
glavu. Ali ivot nije film, ne razreava se sve kroz smeh, kroz novu scenu, kroz
the end s manje-vie srenim krajem. ivot znai suoavanje s grekama,
preuzimanje odgovornosti, umee da razrei jebena smaranja nalazei pravu
re, ali... Barem to mi je govorio moj otac.
Pravu re. Gledam je i smekam se, da, moda imam neto takvo.
Benedeta... ja sam i dalje zaljubljen u Alesiju, izvini ako misli da te
nisam ispotovao, moda i postoji neko oseanje, ali ja u ovom momentu nisam
spreman, suvie je rano.
Da, pokuao sam da u to smestim sve pomalo: nenost, priznanje da sam
napravio greku, da prieljkujem da mi oprosti, da nisam spreman... Nadajmo
se. Gledam je s osmehom, ali ne previe srdanim, s nadom ali ne preteranom,
kriv ali ne ba toliko. Ona nakratko bulji u mene, ali onda kae...
Ma, jebi se.
To nije bila prava re. Sad urla kao poludela.
Ti si isti kao i svi drugi, ne, ti si jo vei smrad zato to sam verovala da
si mi prijatelj.
I onda me izgura iz kue. Okej, barem smo sve razjasnili, pa polako e je
ovo proi.
Zvoni mi telefon, ne bih ba voleo da sad hoe jo neto da mi natovari.
Vadim ga iz depa, gledam, ne, na sreu on je. Otvaram telefon i u sekundi me
17

uveni italijanski komiarski trio. (Prim. prev.)

obara.
Niko, matori, gde si ti koji kurac?
io i njegov govor.
Vraam se kui.
Tek sad? Tu sam ispred ve deset minuta. Traio sam te i pre, ali mislim
da sam zvao sa skrivenog broja, zbog toga mi nisi odgovorio?
A, on je bio. Smorim se. Propade mogunost da me je moda traila
Alesija.
ta ti je, ne sea se da treba da idemo na veeru u lokal mog drugara?
A da...
Gospode, kakav ti je glas... ta ti je, tuan si do bola, ta li si sad uradio
pa si tako smoren?
Nita. Ispriau ti sutra.
Kako sutra? Jebote, pa ti nisi skapirao da se veeras odigrava neto
nesvakidanje, bie bogovska klopa, jo bolja pia i kao da to nije dovoljno, sve
bez ijednog dinara s obzirom na to da emo biti njegovi gosti! Daj, ta god da si
zabrljao, posle ove veeri sve e videti u drugaijem svetlu.
I ba ove poslednje rei uspevaju i da me ubede.
Okej. Stiem.
Da, jebote, tako te volim!
I tu prekine vezu. Moram da kaem da u poslednje vreme na ovaj ili na
onaj nain stvarno teko uspevam da ostanem pri svome. Suvie teko.

Neverovatan je haos, kao i obino u ovom kraju, izmeu Minervinog trga i

Trga Dele Kopele.
Na sreu, vee je lepo, samo nee valjda da padne kia. Stajem kod trga.
Kod Makeronija je puno. Kad sam bio mali bilo mi je dosta teko da idem na
otvaranja lokala, jer ima mnogo ljudi, a pomisao na taj poetni nalet na neki
nain me je zabrinjavala. Sad se skoro smejem zbog tog svog nekadanjeg stida
i ulazim bez problema. Eno ih, sede u dnu sale, sede za jednim od stolova. io
je zauzeo svoju standardnu poziciju, smeje se, mlati se konstantno tu za stolom,
onda ustaje, uzima jelovnike za sve, ali se s konobarima, potape nekog od njih
po ramenu i njima je odmah simpatian. Onda me ugleda.
Hej, vidite ko je stigao...
Sedi za stolom s tri devojke, koje se uz osmeh okreu ka meni, i jedna, ne,
ne mogu da verujem! Jedna je Luija, ona iz paba.
ao, Niko! Kako si?
Super.
Sedam izmeu njih, na drugom kraju lokala vidim vlasnika kako prolazi,
Luana, u braku je s prelepom australijskom manekenkom koja je, ako se ne
varam, igrala Majku Prirodu u ao Darvine. Eno je, da, vidim je da prolazi, nosi
neke tanjire u kuhinju, malo je znojava, moda je sad malo i umorna, ali je i
dalje mnogo lepa. Ko zna da li je ovo bilo ono to je oekivala od Italije.
io zatvara jelovnik.
I, onda, ta bi da jede? Ovde prave fantastinu gria pastu18...
Onda se isprui ka Luiji, devojci iz paba, ljubi je, ispod stola joj malo
zadie majicu i otkriva joj stomak. Ima pirsing na pupku i io ga miluje.
Pesma anela... I skoro da pada preko nje, ali jednim vetim potezom
lea uspeva naglo da se uspravi. Inae bi je spljotio. Uvek me iznenade ti
krupni tipovi koji nekako uspevaju da budu vrlo okretni. A jo vie me
iznenauje ono to uspeva da izvede io. Ima dve devojke, a ovako u javnosti
ljubi se s treom.
Dve drugarice od lude ljubilice mi se predstavljaju, dok Luija nekako
uspeva da smiri ia i da pokrije stomak.
ao, ja sam Ilenija.
A ja Ticijana...
ao, Nikolo...
Stie konobar.
I, ta bi eleo? Da nisi za griu?
Okej, izgleda mi da nemam izbora.
Vai, neka bude gria, i pivo.
Koje pivo hoe?
18

Pastauta sa slaninom, ovijim sirom i bibcrom. (Prim. prev.)

Svetlo, srednje19.
Neto zapisuje u letu u mali tablet, a onda se udaljava.
uli smo, zna, ba nam je ao...
A? Gledam ih obe zbunjen.
Da, mislim, svima se desi, ali opet na kraju ovek se osea kao: Tri
metra pod vozom.
Pa se na to smeju kao blesave i krenu da se gurkaju Iaktovima. Ticijana
se baca na pivo, otpija veliki gutljaj i skoro se zagrcne, a onda se okree ka
meni i odmahuje glavom. Moja faca mora da je kretenska. Gledam u ia,
koji iri ruke kao da kae:
A ta sam mogao? Muile su me!. Ali ne verujem da se ba tako
odigralo.
Ilenija mi se smeka, zaista izgleda kao da joj je ba bitna moja i
Alesijina pria.
Daj, nemoj da se ljuti, i moja pria se jako loe zavrila, mada po
mom miljenju od samog poetka se znalo, a tvoja, s druge strane, kako ju je
ispriao io, kao da je ila skroz po pravilima.
Ticijana odmie au.
Daj, iznenaenje za roendan je ludilo.
Da, ja bih odlepila da dobijem monkler. Na stranu to kota boga oca.
Da, tano, ja sam malo sutra dobila neto slino od svog deka! A onda
ideja s paketiima u svakom depu, mislim, istopila sam se...
Ne mogu da verujem svojim uima i zapanjeno gledam u ia, koji tamo u
elu stola grli svoju novu devojku kao da su oduvek zajedno.
Mislim, ispriao im je i za moju ideju o razliitim iznenaenjima u
depovima... ali ideja je moja! U nekim situacijama ga zaista mrzim. Ovo je
jedna od njih.
Ilenija i Ticijana kreu da priaju meu sobom.
Ali nije tu bitan monkler...
E, i to je bitno! Mislim, moe da shvati da li te neko stvarno voli na
osnovu onoga to potroi.
A ako ne moe?
Neka ostavi na stranu. Ako je ve gospodin, mora da te tretira kao
damu!
Ja gledam prvo u jednu, pa u drugu, ali ne verujem, ovo je nona mora,
mislim, govore ova sranja, ona sranja koja svi govore, koja moe da uje u
bilo kojoj talk show emisiji, kao onoj na Rai Uno kod drugarica subotom20, ili kod
frizera ili, jo gore, u postovima koje ita u Ajfari Italiani im izae neki lanak
o Belenovoj ili o Minetijevoj21, a u kojima vreaju novinare koji su napisali taj
lanak jer kau da se bave nevanim stvarima, ali oni su prvi koji ih itaju i
komentariu.
U Italiji postoje malo, srednje i veliko pivo. (Prim. prev.)
TV emisija zabavnog karaktera. (Prim. prev.)
21 Zvezde italijanske ute tampe. (Prim. prev.)
19
20

nela012

io odlepljuje na takve stvari, oboava te rasprave, prosto uiva u njima.

Ali vi ene ste previe komplikovane... Moda vam je samo potreban
drugi mukarac a vi to ne smete da priznate...
Gleda u Luiju, koja mu se smei, ali onda se i ona ukljuuje.
A i vi mukarci ste, zar ne?
Da, duice, tako je, u pravu si, mi smo od istog kova...
Onda se vrsto zagrle i gledaju se zaljubljeno kao da su jedno drugom
rekli ko zna ta, onda se ljube tako neno da ih njene drugarice gledaju, a onda
se gledaju meusobno. Ilenija i Ticijana se zadovoljne smekaju, kao da kau:
Kako su slatki.... io je miluje po ramenu a onda joj ljubi usne kao da je
sladoled iz Aljaske, a ta okolada je najbolja u Rimu... a onda nastavlja, kao
da pored nema nikog.
Stie gria za vas!
Konobar me prestravi. Lupne tanjir ispred mene, i tako prekine taj soft
film koji je poinjao da bude hard.
A evo i piva.
Ne stiem ak ni da mu kaem hvala jer se brzo udaljava, prilazi
drugom stolu blizu nas, vadi svoj kompjuter iz depa i kree da slua
narudbine drugih klijenata.
Luija se odjednom odvaja od ia.
Koliko je to sati? ovee, ve je deset! Ne mogu da verujem! enske, mi
moramo da beimo. Pa se okrene ka iu i nasmei mu se. Veeras e malo
da rade sa mnom u pabu. Htela sam da im pruim tu priliku.
Ilenija i Ticijana se prave vane.
A i da budemo malo zajedno, nikad se ne viamo.
Luija klima glavom.
Da, da, idemo, hajde. Otvara torbu.
io sputa na nju svoju ogromnu masnu ruku da bi je zaustavio, onda joj
se nasmei i, to je jo gore, namigne joj.
Mi emo.
Uuu, strava ste! I zalepi mu jo jedan poljubac u usta.
ao, ao. I ove dve nas pozdravljaju.
Niko, brate, pa e nam ispriati ta se deava, a? Javi nam.
Naravno...
Sad sam ve reio da prihvatim pravila igre. Onda gledam ia.
Hvala ti, zna, siguran si kao banka.
Ma hajde, to e ih razneiti. Sad ima utabanu stazu s one dve...
Hvala ti ali moe obe da ih zadri.
Onda se setim Barutine i ne znam koliko u stvari mogu da priam, pa ih
zato gledam dok izlaze iz lokala. Vuku za sobom ogromne torbe, nose jakne s
nitnama, ogromne kaieve od neke jakne. Sve to lupa po stolicama, sudara se,
ak i obore neku au. Za njima ostaje trag parfema previe jak da bi bio na
visini neke ribe iz Ulice Kamilua.
Iako smo vlasnikovi gosti, ona je bar ponudila da plati neto... druge dve

su stvarno prave daba file.

Jedem pomalo pastu, otpijem gutljaj piva i briem usta salvetom.
io odmahuje glavom.
A- jel' ti bee zna odakle cela ta pria?
Bila je neka riba, zvala se Elena Pistoni. Dobra pika, plavua,! visoka, s
guzom a la Dej Lo i onako seksi kao Pari Hilton, sve u svemu, jedna od onih
to je, kao to Pino kae, lepa ali lupa.
Pino je tatu-majstor iz Napulja koji ivi u Ulici Morlupo na Flaminiji,
savreno govori engleski, a ak i samog sebe zove Naples Pine.
Elena je uvek kasno dolazila na veeru, stizala je kad su svi ve posedali
i uvek je furala isto... ao, ao, svima, kako si, dobro, predivno, ljudi, veeras
emo ekstra da se provedemo! Tanije, pozdravila bi sve prisutne momke i
devojke, a onda bi, kad konobar doe, naruivala uvek isto jelo... File seen
uzdu, tako da podsea na otvorenu knjigu... Tako u moi lepo da ga
proitam i vie u uivati u njemu! A onda bi se smejala kao guska na tu
idiotsku foru. Onda bi priala bez prestanka sve dok ne bi stigao file, onda bi
umuknula, jela bi u strogoj tiini uz znaajan uzdah na kraju o da, ovo je
stvarno jedna dobra knjiga, onda bi rekla neku drugu kretenariju i na kraju bi
gledala na sat. O boe, pa rekla sam Frani da u svratiti po nju! Vidimo se
kasnije u Mostu, okej? I da i ne pita treba li da ostavi neto za file, ustajala bi
od stola i nestajala u noi. A nisi mogao ni da naleti na nju u Mostu posle! I
uvek bi se tako zavravalo, trebalo je da se nae s Frani ili s Luizom, ili , s
Didom, uvek bi je neka drugarica ekala... a neki file bi preskoila! I polako su i
ostale iz ekipe nauila da rade isto tako, uvek file i uvek bez izvaene kinte,
sve dok Simo Fjori, jedna koja je bila stvarno najgluplja od svih... sea se nje,
zar ne?
Klimam glavom dok jedem svoju pastu. Stvarno je odlina, dobro sam
postupio to sam ispratio ovdanju modu.
Daj, ona to je imitirala Barbaru dUrso, ali je u stvari vie podseala na
Markucijevu.
Da, seam se... Nije loe imitirala...
A koga?
Panikuijevu...22
Pa dobro, da.
Kako god, odabrala je da bude daba file za najgorim moguim Itolom.
To je legendarno.
Ne seam je se zaista, ali za divno udo pria je privukla moju panju,
Rei e mi s kim je sela?
io se smeje sav bitan.
Bili su u Mo-Mo Republik, i zna ko je bio za stolom?
Ne, ko?
Pepe...
22

Televizijske voditeljke i glumice, esto u utoj tampi. (Prim. prev.)

A, tako.
Uzimam jednu makaronu i prevlaim je preko tanjira kao da je na pisti,
kao da je pobedila u ko zna kakvoj trci, a onda je, tako umazanu lirom i
biberom, isto da ostanemo kod Pepea, progutam.
Simo Fjori nije stigla da ih pozdravi: ao, ao svima... vidimo se u
'Mostu, poto se nala u toaletu s Pepeom, koji ju je tamo odvukao za kosu...
Stvarno? Sad sam ve blago zabrinut. I onda?
Pored filea... pojela je i kobasicu... ali domau! Ha ha...
io krene da se smeje kao blesav i skoro da se davi, u letu uzima vodu
da se ne bi uguio. I u trenutku mi na pamet pada hiljadu stvari.
Svaki taj put kad sam izaao s Alesijom, iom i drugarima, Andreom,
Batom i Gvidom Pjetrom.
Andrea Bato oboava Mange, stalno kupuje strip-table i soba mu je kao iz
sna, izmeu slika i tehnologije. Ima brdo para, otac mu je neki politiar i ive u
penthausu na Parioliju. A Gvido Pjetra je lik okupiran kulturom, upisao je
knjievnost, a ponekad ak i ne daje ispite koliko mu idem ide na ivce.
Masovno drutvo ne trai kulturu, ve zabavu, to je fraza Hane Arent koju
on najee citira. Ipak, na kraju ih je dao pet na prvoj godini i est na drugoj i
rauna da e da predaje u nekoj koli na periferiji. kolovanje i obrazovanje su
najmonije oruje koje se moe koristiti da bi se promenio svet, druga reenica
koju uvek citira, Nelsona Mandele. Sve u svemu, u sekundi opet vidim nas
etvoricu, sebe, ia, Pjetru i Bata i naa okupljanja. io donosi pivo i dointe
iako smo u nekom lokalu. Uvee esto igramo Texas Holdem, ili ve legendarne
partije na Play Stationu i, dok Pjetra stvarno mnogo duva i nikad nije bio sa
enom, Bato mnogo duva ali je esto imao i vie ena istovremeno, a to Alesija
naravno nije mogla nikad da proguta. Kao te veeri kad je Bato samo tako
izaao, ba uoi najnenijeg praznika u godini, dok sam ja bio u kuhinji.
Zabrinut sam...
Zato?
Zato to je sutra Sveti Valentin, ne znam ta da radim i s kim... Moda bi
trebalo da skroz ostanem kod kue.
Bato se kezi.
Ali poto ja volim proslavu Svetog Valentina, hteo bih da izaem i da je
proslavim sa svim devojkama, a u ovom trenutku ih je etiri.
Alesija me gleda razrogaenih oiju, a onda se obraa njemu:
ta? I ti misli da si frajer?
On se ljubazno smeka.
Tu postoji sutinska razlika: ja jesam frajer!
E vidi se! Ima toliko ena zato to ne ume da ima samo jednu i da
pokae da si mukarac. Ti samo pravi haos, ma, samo prazna pria bez dela.
Batu nije pravo.
Niko, uje li ta mi kae ova tvoja otrovnica?
Da, uo sam.
im se vratim za sto, Alesija ustaje i odlazi na terasu.

Jebote, pa ak i ti, Bato, ba si sad morao da pria o Svetom Valentinu?

A to je ti vodi? Treba da igramo poker i ti vodi ribu... ta sad, treba i ja
svoje da dovedem?
Ne, ali bi barem mogao da izbegne da ispria da ih ima toliko, ta
misli?
Bato slee ramenima, smota doint do kraja i jezikom ga onako fino olie,
uzima upalja i pomera ga gore-dole ispod dointa suei svoju pljuvaku.
Ma zabole me, tvoj problem...
Gledam ga.
A kakve sad to ima veze?
Bato mi se smeka, ali sad kao da je otupeo, nita, ne razume.
Odlino, napravio si scenu.
Odlazim na terasu do Alesije. Stoji skrtenih ruku i gleda u daljinu u
pravcu grada, u pravcu mora, kad bi mogla da ga vidi... barem mislim da je
more na tu stranu.
Izvini, Alesija, ali zna kakav je Andrea.
Nekoliko trenutaka utimo.
Ne, ne znam. Kakav je? Da li ti zna? Ja jedino znam da je on to oduvek
radio. Gledaj ih, gledaj svoje drugare...
Okree se i pokazuje mi ih kroz prozor bradom, koja mi sad izgleda krue
i jo otrije nego inae.
Obini jadnici koji sve vreme igraju poker...
Texas Holdem. Gleda me.
Pa ne verujem... ta radi, sad me zajebava?
Ne, samo sam rekao, izvini.
Texas Holdem, u redu, ta god. Motaju dointe, piju pivo i ta rade u
ivotu? Jedan skida i prodaje programe, drugi se pravi da je intelektualac ali ne
uestvuje u drutvenom ivotu zato to mu se on gadi, ukljuujui i ene, dok
ih ovaj drugi ima i previe, ivi od taticinog novca i skuplja stripove. Gledaj,
samo ih gledaj...
Kroz staklo se vidi da se smeju. io uzima gutljaj piva i podrigne kao
magarac. Bato se smeje i dodaje mu doks. Pjetra mea karte.
Pitaj ta sada itaju i, pre svega, jesu li ikada proitali ijednu knjigu?
Stojim tako i buljim u njih.
Pitaj ih da li znaju ko je Kami.
Ulazim, a Alesija ostaje napolju na terasi.
Izvinite... imam dva pitanja.
Bato, io i Pjetra okreu se radoznalo ka meni.
Koju knjigu upravo itate i znate li ko je Kami?
Gledaju me zapanjeni.
Ma hajde, sad nas sigurno zajebava.
ta ti se desilo?
Ne podnosi vie dim?
Bato vue svoj doks i pokazuje na terasu.

Da li to slatka uiteljica odande hoe da nas propituje?

io se smeje.
A, dobro, ja sad itam Dilan Dog, a to se tie Kamija, to je neki konjak.
Pjetra odmahuje glavom.
Ma ta pria!
io insistira.
Pazi kad sam siguran, znam i da kota kao sam avo, uzeo sam ga kao
boini poklon svom tati za njegovog direktora.
Ali ako te pita koju knjigu trenutno ita, moe biti da pria o Alberu
Kamiju, a ne o nekom konjaku, zar ne?
Dobro, dobro, ipak to nije pogrean odgovor..
Pjetra me gleda zabrinut.
Ja itam Beleke matorog pokvarenjaka od Bukovskog, ali sam proitao
Stranca i gledao sam ak i Prvog oveka, dobar film, mislim da je od anija
Amelija, ali ti misli da smo mi zbog toga bolji? Ili tebe inimo boljim? Ili mi to
nije donelo nita, nisam ni sa jednom enom.
Bato dodaje iu doint.
A ja nisam ni video ni itao nita i trenutno sam s etiri ene.
Pjetra iri ruke.
Vidi? Nema pravila.
Izlazim na terasu do Alesije.
I, ta su ti odgovorili?
Sve pomalo... Neki ga znaju, Kamija.
Da, kae mi to da bih ja bila srena? Otprati me kui.
Ne, ne, ozbiljno!
Tako da ona krene, pritom nikog ne pozdravlja, a ja idem za njom.
Ma ne, stvarno je istina, veruj mi. Gvido je ak i gledao film od Amelija,
Prvi ovek...
Da, film moda, ali ba nisu ljudi koji bi itali knjige.
Nije htela da mi veruje i seam se da sam te veeri pokuavao da je na sve
naine nasmejem, da joj kaem neto na putu kui kako bih je oraspoloio, ali
nisam uspeo.
Stiemo do njene zgrade.
ao. Poljubi me jednom u usta, ali to kao pod moranje, kao da je to bilo
poslednje to je elela da uradi, onda brzo izlazi iz auta, otvara kapiju i nestaje
u ulazu a da se i ne okrene, ak ni zbog onog poslednjeg osmeha koji mi se
mnogo svia.
Vraam se na partiju s drugarima, sedam za sto i onda i meni doe da
postavim jedno pitanje.
A da li je autor Texas Holdema Italijan...
Ma ne, sigurno je Amerikanac...
Sto posto?
io deluje ubeen.
Jedino to je sigurno je da je izmiljen u gradu Robstaun, u Teksasu.

A otkud ti to zna?
Proitao sam to u jednom lanku, pisao je Dotkom o tome, poto je veliki
zaljubljenik...
I nastavljamo tako da askamo, oputeno, bez previe komplikovanja, a
onda se Bato nakezi i doda mi doint.
Uzmi, opusti se, Niko, i nemoj nita da brine... ak i ako nema jebenog
pojma, nama je ovako ba super.
Povuem dim i poinjem da igram, zabavljam se, i na trenutak mi nije ni
bitno kako e ii partija, zato to je to jedan od onih retkih momenata u kojima
odjednom ne misli ni na ta, opusti se, pije pivo i osea da tu, meu tim
ljudima, nema ba nikakve opasnosti, osea retke trenutke mira. Da, dobro mi
je i ak prestajem da mislim na Alesiju, koja je ponekad stvarno previe
komplikovana. To je stvarno tano, prijatelj je onaj koji zna sve o tebi, a i dalje
mu se dopada.
E, pazi, stie jo ljudi!
Na vratima Makeronija zaustavlja se grupa ljudi. io ustaje s
neverovatnom spretnou, zauzima oblinje stolice, premeta neke stvari sa
stola, i tako na svoj nain pravi lanu sliku stola punog ljudi.
Ovi su stranci, mislim da su Nemci, ne elim da mi sede ovde blizu,
moda e mi zauzeti deo stola, a ovako inae ostaje dobar za neku strankinju.
Blizu kase stoje neka tri lika veliine ifonjera u stilu Franca Antona
Bekenbauera i jedan manji, koji vrlo ivo razovara s vlasnikom, koji poto je
pogledao sve oko sebe, ak i kod naih stolova, odmahuje glavom i srneka se
pokuavajui da im na sve naine objasni da nikako nije mogue, nema mesta,
ali je u isto vreme vrlo zabrinut zbog ideje da bi mogli da se naljute. Ja
iskoristim taj momenat.
E sad me pljuni...
io gricka krompirie to su ostavile daba filei.
To ti nije potrebno... Tvoj ivot je i ovako ve dovoljno komplikovan...
Zato?
Zato to tvoja sestra ne eli vie da se via s Pepeom, i to se sigurno nee
zavriti s tobom koji razmenjuje s njim nekoliko rei!
Opet jedem pastu pa briem usta, onda otpijem malo piva.
Da, ne znam zato, ali ta pria me nekako uopte ne zabrinjava...
Ja tu ne bih mirno spavao, ali ako ti je ba stalo, im pojede tu pastu,
pljunuu te...
Isputam viljuku u tanjir.
A nee ak ni da zna zato?
Ne moe vie te paste? Daj ja u je pojesti...
Ne, jede mi se ba, ali me kao moj prijatelj tako unervozi.
io i dalje jede, to sporo i dosadno grickanje krompiria koji jedan po
jedan, iako hladni, nestaju iz tanjira. Iznenada staje s jednim krompiriem na
pola puta do usta i koristi ga kao tapi da bi mi predstavio ko zna koju
maksimu:

Pravi prijatelj ne trai objanjenja, on je blizak u tiini i, ako treba, radi

ono to se od njega trai.
Lepo... ti si to izmislio?
Da. Traio si mi da te pljunem... A ja u to da uradim. Da kaem, meni se
mora slepo verovati, sad ba moram to da kaem.
Pa podie obrvu kao da kae ovo su pravila jednog pravog prijatelja, i u
isto vreme ubacuje jedan krompir u usta i poinje da ga vae, ali onda
odjednom izbei oi, zakalje se, pa ga onda proguta bez vakanja, popije veliki
gutljaj piva i gleda me zabezeknut. Setio se.
Klimam glavom jer ve znam da e izgovoriti taj nadimak.
Barutina? Ne! Molim te, sve mi ispriaj!
Nema nikakvu nameru da me pljuje, radoznao je kao majmun, ma jo
vie.
Reci mi da je svinja, hajde! Priaj ta ti je uradila, ne, ne, bolje priaj ta je
prvo radila. Urlala? Uivala? Razvalio si je kao pijanu volonterku iz Crvenog
krsta? Ponaala se kao monahinja iz Monce23, koja nije oduvek vodila
preporueni monaki ivot? Bila je kao sestra Paola24 u zagrljaju nekog
ekstremnog navijaa Rome, jo bolje, u krevetu s Franeskom Totijem?
Na ovo poslednje sam krenuo da se kidam od smeha. io je sposoban da
izokrene realnost, stvarno je umetnik u tome, moda je ba to ono to nikad
nisam do kraja shvatio, a to ene u stvari vole kod njega.
Molim te, pljuni me u facu, i daj da zavrimo s tim, ionako ti neu nita
rei.
Ma kako moe da mi ne kae nita! Jebote, bio si s Barutinom! I dalje
ne verujem... Mislim, to znai da ti stvarno nije dobro, nisam to dosad shvatao.
Odjednom me gleda sav zabrinut. Pria s Alesijom te je dovela do
pretposlednjeg koraka...
A to bi bilo?
Posle Barutine postoji jo samo samoubistvo!
Jedem poslednji zalogaj paste, tanije vuem makaronu ivicom tanjira kao
da je lopta za rolerbol. Da. Rollerball. Onaj film koji sam nedavno gledao na
Skaju. Film je iz 1975, ali smeten je u 2018, u svet bez naroda i bez ratova, u
kome je jedan od osnovnih izvora zabave taj rolerbol, vrlo nasilna igra u kojoj
se dve ekipe sainjene od trkaa na roluama i na motorima susreu unutar
krune piste, s ciljem da ubace elinu kuglu u namagnetisanu rupu. Sad kad
se setim, govorio je o jednom usamljenom oveku koji je izgubio enu. Da li mi
se zbog toga dopao? Onda omaem sav preostali puter, sir i biber i stavljam ih
u usta, ako ni zbog ega drugog, zbog ovog jela je vredelo doi ovamo.
Dobro, io, moda preteruje, zna da Barutina ipak ima i poneto
pozitivno..
Da... vai. Nije ni za klinac.

23
24

Stvarna linost, ali poznata prvenstveno kao lik iz dela Verenici Alesandra Manconija. (Prim. prev.)
Takoe stvarna linost, poznata pre svega kao veliki poklonik kluba Lao. (Prim. prev.)

io se smeje kao lud. Ja taj izraz nikad nisam koristio, samo znam da se
njemu mnogo svia, i ne samo njemu, ak su napravili i kamp u Talamoneu
koji se zove Nije ni za klinac.
Otpijem gutljaj piva, onda uzimam komad hleba i umaem ga u tanjir.
Ne, ozbiljno, io, ima na primer dobre noge...
I uvek ih sakriva?
Visoka je metar i sedamdeset pet... ak i osamdeset.
Ma jesi li siguran?
Ima izbaene grudi, krukaste, ni prevelike ni premale.
Moda mi sad pria o nekoj drugoj.
Dobro, vai, ogromne, malo oputene sise. Ali zato plave oi, plavu
kosu...
Da, jeste, i plave kikice i... Ma to ti je neka Batistijeva pesma. Ali
odjednom vidim ia koji menja izraz lica i ostaje otvorenih usta. E, za ovu bi
Batisti trebalo da napravi posebnu pesmu... Onda podie bradu pokazujui na
vrata.
Okreem se i vidim pogubljenu devojku, s vodiem u ruci i malim rancem
na ramenima. Gleda oko sebe, pegava je, krupnih oiju, plavih, i kratke kose,
nosi metalni lanac, moderan, s udnim trouglovima koji nestaju meu njenim
savrenim grudima, uravnoteenim i vrstim, koje podrava brushalter ne
toliko upadljiv, ba onakav kakva je i ona. Nosi dugu tamnoplavu suknju,
ravne cipele, mnogo je slatka i mnogo je strankinja, ima i predivan osmeh koji
pokazuje vlasniku restorana koji joj se pribliava rairenih ruku.
Tumaim njegov pokret. ao mi je, ali nema vie mesta...
Ali iza lea zaujem iznenadnu tutnjavu. io je skoio na noge, skoro da
je oborio stolicu, sve je odgurnuo u stranu da bi oslobodio mesta oko nas i
krenuo da mlati rukama kao brodolomnik koji je godinama na ostrvu i prvi put
vidi da na puini prolazi brod. Mislim, kao scena iz filma Izgnanik, samo to je
on krupniji i siromaniji od Toma Henksa.
Hej, ovde ima slobodno mesto, doi ovamo, bie nam drago da bude
naa goa. Alo, aufiderzen, parakalo, dasvidania...
I tako unedogled, tim udnim stranim renikom iz serije hajde da se
upoznamo na svim jezicima sveta. Devojka nas vidi i smei se, onda pogleda u
vlasnika i pita ga za savet, kao da kae ta da radim, da idem?. A i on je ipak
malo zbunjen, ali na kraju klima glavom, zato da ne, i levom rukom pokazuje
put ka naem stolu.
Strankinja jo malo razmilja, nije skroz sigurna. Ali io iri ruke i bulji u
nju rairenih ruku, otvorenih usta, iskeene face. Ona onda slee ramenima,
smei se i kree ka naem stolu u svoj svojoj lepoti. Poneko se s drugih stolova
okree da bi je pogledao. Moram da kaem da je stvarno mnogo lepa, a kad
vide da prilazi iu, mnogi ostaju da gledaju otvorenih usta. A ja bih eleo da
im kaem: Ljudi, ali io je io, io je legenda, io zna ta treba raditi u
ivotu...
On i pomera stolicu, pomae joj da se smesti, prua joj ruku, a ona se

smeje dok izgovara svoje ime.

Rajli.
Onda gleda prema vratima, neodluna, kao da oekuje nekoga, moda
deka. Ja to i dalje nisam znao, ali oekivala je moju budunost.

io joj se javlja kao da je odlino poznaje.

Hi!
Ona se smeka, pa se poljube u obraz. io joj onda kae neto drugo to
iskreno ne razumem, ali ni ona, mislim. I tako nastavlja da lupeta na
engleskom.
This chair is your Malo rimskog, malo engleskog i pomalo ko zna jo
ega. Onda uzima au s oblinjeg stola. Water? Pa joj sipa.
Yes, thanks, Im ivaitingfor my friend.
io seda preko puta nje.
Im Ciccio and he is my friend Niccolo, Nicco foryou...
Ona se okree, gleda me i smeka mi se.
Hi... Prua mi ruku. Rajli. Onda je odmah brzo izvlai, ustaje i
pozdravlja se s nekim iza mojih lea. Hey, Ann, over here!
I ba u tom trenutku se gase svetla, ne razumem ta se dogaa. Ceo lokal
nestaje u mraku, okreem se, gledam oko sebe, vidim samo siluete ljudi, kao
iscrtane obrise. Onda se vrata od kuhinje na trenutak osvetle, izlazi velika torta
puna sveica i kree roendanska muzika.
Za stolom blizu naeg momci i devojke buno tapu rukama.
Jeeeee! Srean roendan, Simona! Sreno, ljubavi moja. Srean roendan,
Simo! I u polutami se podiu sa stolica i grle i ljube slavljenicu koja kao
zaarana, uzbuena, brine u pla. Za to vreme torta sa sveicama napreduje
uz note pesmice, i osvetljava na trenutke stolove pored kojih prolazi. Iznenada
se iza dvojice konobara pojavljuje ona, ona se sva vesela pozdravlja s Rajli i
pokazuje joj rukom kako ne moe da proe. Visoka je, ima dugu tamnosmeu
kosu koja joj pada preko ramena, zelene oi joj se osmehuju dok ih miluje
svetlost sveica, kao i njene bele zube. Ima pegice, ovalno lice, ali ne previe,
prav nos, mesnate usne.
Hi. Osmehuje se kad stigne do naeg stola i izgleda kao poklon koji je
stajao unutar te torte ili reklama za neko pivo, za martini, za neki lokal, ostrvo
ili novi automobil koji elite odmah da kupite i, u svakom sluaju, izgleda kao
neto to se deava samo u filmu. A u stvari je prava i seda pored mene.
Hi, my name is Ann, thanks for letting us share your table...
Ja klimam skoro kao neki tupson i uspem da izgovorim samo:
Niko.
Tako te dve devojke ponu da priaju na okorelom amerikom
engleskom, koji i da je bio manje okoreo meni ne bi bio mnogo razumljiviji.
That ivas so nice ofthem, they cleared the table for us...
Maybe theyre ivaitingfor other people
Wellsee...a
But maybe theyre not coming...
io je sav ljubazan i brian. Sipa malo vode i drugoj devojci, onda poziva

konobara.
Izvini... Moe li da mi donese, ako postoje, jelovnike na drugim
jezicima?
Tipa?
Engleski, na primer.
Da, odmah. I tako kroz nekoliko sekundi momak nam u letu sputa na
sto jelovnik na engleskom. io otvara jedan i prua ga Rajli, a ja otvaram
drugi i pruam ga En, koja me gleda radoznalo, ispituje me pogledom i neto
govori.
Have you already eaten?
Lepo zvui. I ovo me na trenutak navodi da zaalim za periodom u
gimnaziji kada sam imao priliku da nauim engleski, a ja sam se umesto toga
zajebavao, puio u kupatilu s drugarima i gledao Batove stripove. Donosio je
Daga, a ja sam se u tome gubio, kad se vratim sad unazad u to vreme. Epizode
iz Venecije, elestinovi doivljaji... sve vreme sam se prebacivao u prolost
umesto da se bacim u budunost s engleskim.
Ma da li ti kapira? A nisi hteo da svrati!
Gledam u En, dri kaiprst na slepoonici i gleda zadubljena ta razliita
jela u jelovniku. Drugom rukom brlja po vreastoj torbi a i da ne gleda u nju,
kao neko ko ve zna ta e nai i gde je to stavio, onda vadi iz nje olovku
pastelne boje, sputa jelovnik na sto, s obe ruke prikuplja kosu i probada je
olovkom i ona ostaje tako, stoji, i vie joj ne smeta, a ona nastavlja radoznalo da
lista po jelovniku.
But doyou know what these dishes are?, pita prijateljicu za pomo. Only where it
says meat orfish... but the rest isnt easy...
io zaustavlja konobaricu i naruuje jo dva piva.
Hoete i vi isto? Do you want beer?
Dve devojke se na trenutak pogledaju, onda klimnu glavom uz osmeh.
Yes, thanks.
Ok, onda etiri korone...
Skroz je jako to ti uvek kau thanks!
io slee ramenima.
Pa kulturika su...
Devojka odlazi s narudbinom. io me grli.
Ej, pa da li kapira... Nedavno si odradio Barutinu, a sad ako sve bude
kako treba, odradie i jednu ovakvu. Bradom mi pokazuje na En. Od dna...
do sna!
Ma uti!
Ali one razumeju, strankinje su. Where are you from?
Rajli mu se osmehuje.
New York. Onda se obraa drugarici. What will you get?
I dont know, I'll ask them to help me.
But they dont understand...
They can compare it to the Italian menu.

Right.
Deluju sreno, ne znam ba oko ega su se upravo dogovorile. En uzima
jelovnik na italijanskom i dodaje mi ga.
I'll tell you the dishes andyou order, ok?
Yes. Slau se iako ja nisam dobro shvatio.
Whats this? Pokazuje mi pene u ljutom sosu.
Very good, is with tomato... and... Obraam se iu. Kako se kae
papriica?
Papriic...
Jeeeste, dobro, skloni 'a'.
I doda 's'...
E, nisi ak ni to dodao...
A, nisam?
Ne. Gledam u njegov jelovnik. Pada mi na pamet ona grupa, kako se
zove?, ona s papriicama u imenu. Red hot... Gledam u En. Ona mi se smeka.
I dont knotv the name... is like Red hot...
A ona:
Red Hot Chili Peppers! Is that what you mean?.
Ne. Ovako ne moe da skapira. Da. Pravim se kao da se izvijam
zatvarajui oi, pokuavam tako da joj objasnim da pee, onda mlatim rukom
ispred usta.
Is it very hot?
Ne... pee!
0h, ok!
Pa se onda smeje kao luda. Kao i Rajli s iom, poto joj se on
primakao. Ba u tom momentu stiu korone, servirali su ih s komadiem
limuna unutra. io ih odmah dodaje devojkama i ubrzo potom
nazdravljamo, snano sudaramo flae, ukrtamo ih.
For your tour in Italy, that you enjoy.
Da, i za nas dvojicu.
io je jako opali o moju.
Za nau specijalnu turneju s njima, tako emo i nas dvojica da se
zabavimo!
io! Ali one razumeju...!
Ma gde razumeju. Gledaj, smeju se.
En pokazuje neko drugo jelo u jelovniku.
And this one? Is it good?
Gledam u jelovnik na italijanskom. Lazanje s artiokama. Kapira, i
kako sad ovo da joj objasnim? Ma gore od najteih partija pantomime.
Motam neto rukama u vazduhu da bih im objasnio tanke slojeve lisnatog
testa.
Oh, ham?
Ne. Odmahujem glavom. Ne slanina.
Pokazujem u jelovniku na re artioke na engleskom, a onda ih sve

iseckam noem, onda uzimam hleb, gnjeim ga i stavljam ga preko.

Sandwich.
Dosta, odustajem.
Da, kako god, nije dobro, is not good... Its better, is gricia, I eat before...
Smeju se.
Gria? Like grey? That sounds like a sad dish... You Italians are so funny! Spaghetti,
chitarra, pizza, sole... I would love to be engaged to an Italian.
Dont be silly, maybe they can understand us.
Hej, io, a ta priaju, po tebi?
Sviamo im se...
Daaa, vai... Ti uvek sve vidi kako bi ti voleo!
Veruj mi. Klima glavom zatvorenih oiju kao neko ko zna mnogo toga.
Razumeo sam neke reenice, neke znaajne rei njihovog askanja i...
I? Pristale su!
We want gria!, deru se uglas i lupaju viljukama po stolu kao dve
devojice koje zovu tatu. Smeju se i zezaju i mnogi ljudi u lokalu okreu se da
bi nas gledali.
Stiu dva pareta roendanske torte s oblinjeg stola. Okreemo se da ih
pogledamo. Tamo sedi devojka crne kose, sa ikama i dva krupna tamna oka
koja se osmehuje i podie ruku.
Hvala, srean roendan!
Ona je slavljenica, a pored nje je njen deko, pomalo debeo, koji na
trenutak prekida s gutanjem hrane i ljubi je u usta a da se i ne obrie, sa svim
onim utim filom koji daje jo vie ukusa poljupcu.
En jednim prstom uzima s ivice svog tanjira malo fila i stavlja ga u usta.
Mhm, very good. I gleda me nasmejana, s prstom i dalje u ustima, nimalo
zlobno.
io neto objanjava Rajli, pravi se da je kengur, apica na stolici i
mrdanje rukama koliko je to mogue, onda glumi tiganj u kom prevre neto
to baca u vazduh, hvata u letu pa onda stavlja u usta.
Stie konobar.
I, jeste li odluili ta ete?
io zatvara jelovnik.
Da. Dve grie al dente, rimsku rolovanu teletinu za nju i jednu barenu
cikoriju... Onda me pogleda. A tvoja En ta eli?
On je ve odluio da smo se ovako uparili. Kad god se izlazi s njim ili
uopte s mojim drugarima i enama, to je kao da igrate neku vrstu seksualnog
rizika. Za vreme prvog dela veeri prave se prve akcije, poneka fora, ispipava se
teren, i posle najvie pola sata parovi su se ve sami spojili. A ako jo izlazite
vas dvojica, kao u ovom sluaju, treba jo manje vremena. Jedini problem je kad
nas je neparan broj i jedan od nas ostane bez para, u tom sluaju to nije vie
Riziko nego iziko.

En i Rajli hodaju ispred nas, ruku pod ruku. En se povremeno odvoji i

staje da pogleda neki izlog. Rajli je stie, onda En pokazuje neto, a Rajli klima
glavom. Ulica Dela Skrofa, Ostrvo Sunca, Panteon. Gledaju jedna drugu
oarane prolou Rima, tim fasadama, crkvama, zanesene, radoznale,
povremeno jedna drugoj pokau neki spomenik i kau neto na engleskom. Ali
mislim da, i kad bismo to razumeli, ne bismo umeli da odgovorimo na ta
pitanja. io ipak zna.
Yes, in one thousand and four hundred...
One ga gledaju potpuno zbunjene. Are you sure?
Jes, like Italian chocolate is the best.
I tada shvataju da je io samo jedna prevara, odmahuju glavom, smeju
se i trae prave informacije na Lonely Planetu. Uzimamo sladoled kod olitija.
Dupli lag, okolada i zabajone. io nas je sve naterao da uzmemo iste ukuse,
ista diktatura ukusa. En i Rajli liu sladoled sve u esnaest, idu ispred nas i ne
doputaju da im padne ma i jedna kapljica.
iova ruka je potpuno prekrivena okoladom koja se otopila, ali ipak eli
da naglasi svoj izbor.
I, onda? What do you think about it? Im in reason Italians chocolate is the best
of the world!
One potrvruju dok liu svoje sladolede.
Yes! Yes!
Hmm...yes, yes. Kako bih voleo da sam ja taj sladoled!
io, pazi, ja sam ubeen da te one razumeju.
Pa dobro, i ako me razumeju, ta tu ima loe? To je samo moja elja...
slatka.
I nastavlja da jede svoj sladoled.
Nastavljamo Ulicom Marsovog polja posle olitija, prolazimo pored
Skuptinskog trga, Vuicinog prolaza, javljamo se nekim iovim drugarima
koji sede Kod Leonina.
Ovde se jede odlina pica.
What?. Ne razumeju. Ali stvarno.
Here the pizza is very good.
Yeah... great.
One day we have to try it...
Gledam ga iznenaeno.
Ma ipak ti zna poneto...
To su sve rei iz pesama, samo to znam...
Aha...
Ali ipak deluju! ak u pojedinim momentima, poto su u pitanju samo
romantine fraze, ispadnu i najuspenije.
Skreemo u Ulicu Tomaeli. Nalazimo se ispred Are Pais, onda ispred

Gusta, onda u Ulici Ripeta. esto nam se poneko priblii, pokuava da kae
neku slatku reenicu, ali ubrzo i odlazi. Ali kad neki nee da popuste, En i Rajli
se okreu ka nama.
io, Niko... please...
Ali nema potrebe ni ruke iz depova da vadimo, ovde tako funkcionie,
ako si ih ti pokupio, tvoje su i kraj. Nema svae, nema potrebe za tim,
strankinja ima dovoljno za sve. I tako mi nastavljamo svoju etnju s ove ve
prekrasne devojke ispred sebe. Ba se udno oseam zbog toga. Mislio sam
uvek da samo abani, u svojoj svetlucavoj odei, s razdrljenim dinovskim
kragnama, mreastim majicama, strukiranim jaknama, D&G kaievima s
ogromnim kopama, eiriima luj viton ili guli i istim fendi cipelama, imaju
uspeha kod strankinja zato to su areni, nose frizure s mnogo elatina, imaju
blistav osmeh, sportske patike s ogromnim kramponima i uske farmerke
sputenog struka. Ali veeras je jedan mit sruen. Neto se zapitam: a da nismo
moda i nas dvojica dva abana? Ne stiem da sam sebi odgovorim poto me
En hvata za ruku.
Can you take us to that bridge... the one with the love locks? Ne razumem skroz o
emu priaju, ali onda En pokazuje katanac na nekom bicklu zakaenom za
stub i onda baca zamiljeni klju preko ramena, pa me pogleda uz osmeh.
The bridge of love... Everybody in New York is talking about it?
io uspe da u letu shvati neto.
Alo, ove bre hoe da se zakatane s nama, ma idi! Bravo Moa... Veeras
e da padne kresanje!
Tako da smo ubrzo potom na mostu Milvio. Neki ljudi sede na ogradi.
Prepuno je grafita i napola ispijenih piva. etamo u polutami lampiona. io
ak dri Rajli za ruku, ona ga slua, ne ujem ta kae ali je fenomenalan: brdo
gluposti na svim jezicima sveta.
Pribliava nam se jedan obojeni tip, a onda odmah jo jedan s kaketom
na glavi. Hai, koka, marihuana? Izgledaju kao prodavci sa stadiona: Pivo,
ips, koka-kola...
Teramo ih od sebe. Onda io ugleda neto, udaljava se i posle nekoliko
trenutaka se vraa.
Hej, evo ih. Izvoli, ovo je za vas dve!
Ne znam kako, ali io je uspeo da pronae dva katanca.
Kupio sam ih od onog Marokanca tamo. Bio je jedini koji ne prodaje
drogu! Traio mi je deset evra, ali sam se cenjkao, tako da mi duguje pet!
Ma izvini, a koliko si ih platio?
Pet evra! Ali ti neu naplatiti ruke!
io nestaje s Rajli. En je strano srena kad vidi katanac, skae kao
devojica, uzima ga u ruku i gleda me.
Shall We go too? Glavom mi pokazuje prema ogradi mosta.
Nalazimo lanac na treoj svetiljki, nedavno su ga stavili.
I'd like to be locked with you, you seem nice, may be something happened to you because
you are a bit sad, but somehow that makes you even sweeter... shall we?

Nisam razumeo ta je rekla, ali po nainu na koji me gleda mora da je bilo

neto ba slatko.
Yes. Samo govorim da. Tako da odlazimo do tree svetiljke, zakljuavamo katanac oko jedne karike, okreemo se leima i zajedno bacamo klju u
Tibar.
En se odmah naginje preko ograde da bi ga pratila u letu, ali ga je ve
izgubila iz vida, ili moda nije.
Yes, there it! Pokazuje ga dole u Tibru. I saw it. So cool. I sva srena se
okree ka meni i onda me poljubi u usta. Great, you are so sweet.
Onda me hvata za ruku i kreemo ka iu, koji je naravno, ve napravio
sledei korak. Sav se isprepleo s Rajli, smestio ju je na ogradu mosta, dri je u
zagrljaju i strasno je ljubi. Mislim, ve vie od godinu dana je s dve devojke iz
Rima, nedavno se smuvao s jedva punoletnom devojkom iz paba, a sad se ovde
na mostu ljubi s nekom strankinjom. A to prevazilazi moja najoptimistinija
predvianja.
Onda se io odvaja od Rajli.
A, tu ste sad! Jeste li stavili katanac?... Pravi ste golupii!
Golupii, a? A ti izgleda kao napaljeni zec!
Ma vai, ve sam shvatio da ova nee nita...
A to?
Pokuao sam da provalim kombinaciju na kaiu, a ona mi je odmah
zaustavila ruku... A kako si ti proao? Jesi li probao da je poljubi?
Da...
I, i?
Sve ok.
O, bravo, Niko... Vidi, kad se baci u akciju... moe da oekuje mnogo
vie od jedne obine Barutine. Iako si tamo sigurno, mada ti nee nita da mi
ispria, odigrao za svetsko prvenstvo... zar ne? I dok to izgovara naginje se
unapred i poput maora skae i kree da me tipka meu nogama, uz zviduk.
Fiju. Fiju.
Instinktivno skaem.
Hej, koji ti je?
En i Rajli, kad nas vide, zasmeju se kao blesave. Ba u tom momentu
prolazi Bato s dve devojke.
E, zabavljate se, a?
Jednu poznajem, s faksa, video sam je nekoliko puta kod Danijelea na
Trgu Bolonja, tamo gde je aperitivo25 dva evra. Moda ta riba poznaje i Alesiju.
A drugu nisam nikad video. Mnogo je slatka. Ima pirsing na nosu i dva na
desnom uhu. Ima dugu kestenjastu kosu, pomalo tanku, koja joj pada preko
ramena, modroplavu tanku haljinu koja joj klizi niz telo i otkriva svima okolo
da ne nosi brushalter.
Aperitivo je obiaj okupljanja s prijateljima posle radnog dana, da se popije pie i uzme neto na
akalicu. (Prim. prev.)
25

Ona je napravila onu tablu to stoji kod mene u sobi.

A, je li, lepo... Pravim se da sam razumeo.
Ona me gleda ali nije ba skroz ubeena.
io nas obino vadi iz svake neprijatnosti.
Vidi, mi idemo, nai emo se kasnije...
U letu nalazimo sto ispred jednog kioska i sedamo. Mnogo je ljudi.
Gledam malo oko sebe, ne vidim nikog poznatog, ali ionako ne postoji nijedan
razlog zbog koga bi ja trebalo da se brinem, naalost.
A io, koji bi s druge strane mogao da ga ima, mnogo je smireniji od
mene i naruuje neto za dve devojke.
Ja u rum, a ti?
Jo jedno pivo, moda, ako imaju koronu!
Sad ete da probate i otove, vai? Videete da e vam se mnogo svideti,
jeste li za?
Yes.
Predivno, govore samo yes i thanks. Ma u emu je ovde fora?
Uvek ima neka fora...
Pa, da.
Ubrzo potom stiu i narudbine, io gleda u raun.
Ali. ovo je dvadeset etiri evra... Ba odvaljuju ovde u kiosku. Moraemo
da imamo zajedniku kasu kad izlazimo...
Ma da, naravno. Da, ali od zajednikog tu je samo injenica da jedemo
za istim stolom! Uz izgovor da ja radim, io me navue da sve platim. Kreem
da uzmem novanik iz farmerki kad me En zaustavlja.
No, we would like to pay, at least this time. You have paid for everything.
Hoe da plati. Okree se da uzme torbu s naslona stolice, ali je tamo vie nema.
Are you kidding me? Where has it gone?, obraa se Rajli.
Rajli se okree ka njoj.
No, it wasnt me... Do you really think I would?
Theyve stolen everything... money, travellers checks, credit card, passport, even
my iPhone...
Priaju na engleskom i veoma su uzbuene.
Whats happen?
There are some problemi
Yes. En nastavlja da govori na engleskom i pokazuje na torbu svoje
drugarice, onda pokazuje na svoj naslon i na to da njena torba vie nije tu.
Ukrali su ti je! Doavola, to nam ba nije trebalo! Budite ovde. io,
hajde, kreni sa mnom. Taj koji ju je uzeo ne moe biti daleko, bie da je neki od
onih klinaca idiota koji hoe da kupe malo droge, a potroili su sve novce od
tatice! Ti idi na onu stranu, okej?
Tako se rastajemo, trei na jednu i na drugu stranu mosta, gledajui u
ljude u potrazi za udnim pokretima, nekoga ko se krije ili ko e, jo gore, da
baci torbu u reku. Nita, ne vidim nita. Hodam i s vremena na vreme se
sputam, tako pokuavam da gledam ljudima kroz noge, da je nisu sluajno

bacili tu dole poto su uzeli pare. Nita. S vremena na vreme se sudarim s

nekim. Izvini, izvinite...
Hej, gledaj kuda ide!
U pravu si, izvini...
I tako sve dok se stvarno ne zakucam u nekoga i zamalo ne zavrim na
zemlji. Teturam se od udarca, ali pronalazim ravnoteu i ustajem pre nego to
stvarno ne padnem.
Gde ide ti, koji kurac?
Ne verujem, poslednja osoba koju je trebalo da sretnem.
A, ti to izgleda namerno radi... Sputa pesnice na bokove, miii mu
iskau ispod koulje, rukavi su podvijeni a podlaktice su prepune tetovaa, i
kao da to nije dovoljno, trapezni mii mu je naduvan kao da je ispod kragne
na koulji ostao ofinger, jedan od onih veih.
Hmm, ne... mislim, izvini, Pepe... Na trenutak obojica utimo. Da, evo
sad e da me odvali. Sad e tako da me zvekne da me nee nai ak ni u Tibru.
Sad e da me utne u jaja da e me nai tano u Ostiji u horu na letnjem
takmienju kastrata. Sad e samo da me oamari kao konja, i isto tako u se
onesvestiti. A kako je moja sestra samo mogla da bude s nekim ovakvim, ovaj
im te pipne, odmah te skri. Valerija je za mene stvarno nepoznanica i sad, s
kim je ona sad? S Pesnikom. A Pepe je ispizdeo na Valeriju, na Pesnika... i na
mene.
Ne, izvini, Pepe, stvarno nisam hteo, nisam te video. U stvari traim
ovuda neku torbu...
Torbu? Ovo ga za divno udo interesuje.
Da, torbu od jedne devojke... Tako mu ispriam sve, do najsitnijih
detalja. Jeli smo kod Makeronija...
Da, znam to mesto...
Nastavljam sa etnjom, preskaem katanac, to je previe romantino.
I onda smo stigli ovamo... Objanjavam mu da je u toj torbi nosila sve,
dajem mu opis koji je jo i preteran. I kao i obino, mi Italijani ispadamo veliki
prostaci...
Okej, vrati se za svoj sto i ne mrdaj odatle.
Onda se udaljava u pravcu suprotnom od mog. Dok se udaljava, vidim ga
da uzima mobilni iz depa da bi pozvao nekoga.
Halo, Danka...? Ja sam.
Posle toga vie nita ne ujem. Vraam se za sto. Rajli i En me vide
izdaleka i gledaju me pune nade. Kad im priem, En odmahuje glavom kao da
bi da pita: Nita nisi naao?
No, I'm sorry.
U istom momentu io stie s druge strane.
Nita, o, tamo dole se ne vidi ni kurac, sve je mrano. Ako su digli pare i
telefon i bacili torbu u bunje ispod obale reke, moramo se sutra vratiti po
danu! Onda se obraa nama dvoma. May be it is better to look for the torba...
kako se kae torba?

Otkud znam! Moda se kae packet.

Ne, ma ta ti je. O, sutra moramo da ponesemo neki renik.
A zar ga nema na ajfonu?
Ne znam, a ovde je signal tako slab da emo pre nego to naemo re i
prevedemo je skroz zaboraviti o emu smo priali!
It is better to come here again tomorrow, with the sun. Nadajmo se samo da nee
padati kia, e!
Strankinje rastuene klimaju glavom.
Yeah, ok.
io me gleda.
ta emo da radimo, da platimo?
Pa da, ja plaam, zar ne?
E da, ti si loije proao...
Zato?
Zato to su im jedini put kad su one htele da plate digli torbu.
Ma ta me zabole! Nego to kao i obino uvek ispadnemo dve
seljaine!
Izvini...
Okreem se i ispred sebe vidim deka, lukavog izraza lica i duge kose s
tonom gela, koju tera unazad po poslednjoj modi.
Ti si Niko...
Da, zato? ta se dogodilo?
Nita, oputeno. Traili su te ovi s kase.
io se smeje.
Shvatili su da si se spremao da zapali..
C-c-c, svata. Udaljujem se od stola pratei ga.
Ovuda.
Uvodi me u kiosk. Pored kase, naslonjena na ank, stoji torba. Tu blizu
je Pepe, u ruci dri ameriki paso.
Da li je ovo ona? En... Otvara ga i stavlja mi ga odmah ispred face.
Izgleda kao ona, iako na fotografiji ima tamniju kosu, ali oblik lica,
pegice, oi... ona je.
Jeste... Izgovaram to malo nesigurnim glasom. Jebote, ovo mi nije
trebalo. Malo se nakaljem. Hmm, da. Ona je.
Evo, dr! I baca mi torbu tako da me udara u stomak. Tako neemo
ispasti majmuni kao i obino.
Udarac me jako zaboli, ali to ne pokazujem.
Hvala. ta treba sad da uradim? Treba da platim ne...?
Ne.
Mogu barem nekog neto da astim? Ne znam, turu piva?
Deko sa zamaenom kosom radoznalo gleda u Pepea, moda ak i s
malo nade. Pepe podie ruku.
Sve je u redu. Ja sam eleo da ti doe ovamo da je uzme, tako e
moi da kae da si je ti pronaao i ona e biti srena!

Da... Ne znam ta da dodam. Okej. Jeste li sigurni da ne mogu neim

da vas astim?
Ne, stvarno...
Onda klimnem glavom, okreem se i krenem napolje.
A Niko...
Zaustavljam se na vratima kioska.
Da?
Kad je bude cepao... seti se nas dvojice.
Pepe i masni frajer poinju da se smeju kao ludi. Frajer malo preteruje,
skoro da se valja po podu, tako izgleda da ga na kraju Pepe odvali u rame i
tako ga pomakne nekoliko metara.
A joj...
Ne govorim nita i izaem.
Stojim sam u gomili ljudi, drim torbu u rukama i dalje ih ujem kako se
smeju i odjednom mi na pamet pada jedna slika: moja sestra u krevetu s
Pepeom. Trudim se da ne mislim na to i na kraju uspevam da je izbriem. Opet
sam ispred naeg stola.
En aska s Rajli, izgleda kao da joj je lepo, uopte nije zabrinuta. Kad se
okrene, vidi me i smeka se, a ja onda podiem ruku i pokazujem joj torbu.
Is it yours?
Naglo ustaje, prevre stolicu iza sebe i skae mi u naruje.
Unbelievable? Obavijae oko mene svojim dugim nogama i obasipa me
poljupcima, po obrazima. Thank you! Thank you!
Ja hodam s njom koja me obavija svojom teksas suknjom koja se malo
podigla i svi me gledaju zainteresovani, poneko pljesne rukama. Jedan deko
kae neto drugom pored sebe, ne razumem ba ta, ali posle uspem da
proitam s usana ono to mu ovaj drugi kae.
Da, ba je dobra pika.
A ja u tom trenutku glupavo gledam u daljinu meu ljude, prema ulasku
na most... Da, sada bih voleo kada bi dola ona, smeje se s nekom svojom
drugaricom, onda nas i vidi pa odmah prestaje da se smeje, smori se, ali onda
tri ka meni i kae mi: Da, Niko, tano je, ao mi je! U smislu da sam u svemu
pogreila, ali hajde sad je pusti. Ali Alesija nije tu. Ba udno, ipak, nisam
uopte pomislio na nju sve do ovog momenta.
En silazi i gleda me u oi.
Thank you. Onda mi stavlja ruke na obraze i poljubi me u usta, due nego
onaj prvi put i, moram da kaem istinu, i mnogo lepe.

nela012
I tako se vee nastavlja a En i Rajli nas gledaju na neki drugaiji nain. Sad
izgledamo kao dvojica koja znaju ta rade, dva bossa iz kraja, dvojica vladara
mosta Milvio... Samo to io nikako da shvati ta se dogodilo.
Ah kako je mogue, ne, mislim, Pepe je trebalo da te oplavi, a u stvari ti
se zbog njega vee preokrenulo, a i meni. Ne, stvarno, da li kapira? Nas dvojica
treba da zahvalimo Pepeu ako veeras budemo karali...
I dalje? Pa ti si stvarno ee istripovan. Mislim, ako ti tako razmilja od
samog poetka, na kraju e sve da zajebe! Ja te ne razumem, nimalo, ve ima
dve ene, a sad je tu i ona iz paba, ta god da se dogodi sa strankinjom, pa zar
ne moe da bude samo jedno lepo vee? Kakva predaka seksualna glad te
nagoni da odrauje jednu za drugom? Pjetra bi to sigurno razumeo...
E, naravno, on sve razume. A ti si taj koji, ini mi se, nije shvatio ba
nita...
ta to treba da znai?
Nita, ono to sam rekao.
A to bi bilo?
A to bi bilo da nije tano to da poto je neko proitao brdo knjiga, Junga,
Kafku, Niea, taj neki rad, posle zna i kakav je ivot. Pazi kad se gomila tih
reenica moe nai i na internetu.
I onda?
I onda dovoljno je da isklike i moe da bude frajer kakav god da si...
Dobro, dobro, dosta, odustajem, mislim, nisam shvatio nita o Gvidu
Pjetri, nisam shvatio njegovu filozofiju... Mislim, ti misli da on ima potpuno
drugaiju viziju sveta od nas samo zato to koristi kulturu...
A, ja sam to rekao?
Nita, tu nema spasa, a da kae da je Pjetra bio jedini kog je Alesija
branila.
Ruan je... Ali kad krene da pria, bolji je ak i od Totija!
E, to je sigurno, govorio sam, ali kakva poreenja ti pravi, ljubavi!
A ona se smejala...
Da, ali ba je lep!
Dosta uspomena. I upravo u tom trenutku En me hvata pod ruku i
naslanja mi glavu na rame. Onda mi govori skoro kroz apat:
Are you taking us to see the most romantic places in Rome? Wed like to do a
Latin lover tour.
Razumeo sam da hoe da naprave krug po gradu.
Hej, gde emo sad da ih vodimo?
Ja brinem o tome, nita ne brini, samo ui u auto!
io sputa pokretni krov tigre i dvema devojkama ustupa mesta pozadi.
Ja sedam ispred, stavljam pojas i okreem se ka njima.
Starting the tour.

One se smeju.
We are leaving Ponte Milvio. Now we go to one of the most important place in
Rome...a
O, a gde emo da ih vodimo?
Na statuu Madone, we go to the Madonnina.
Aaa, govore pune oduevljenja dve strankinje dok sekund kasnije,
maksimalnom brzinom, io prolee Ulicom Kamilua, Trgom Valtera Rosija
onda Ulicom Trionfale i jo nadole, prolazi pored Vile Stjuart i stie na Zodijak.
Izlazimo iz auta. Tabla pokazuje etalite za zaljubljene. ak su i na tu drvenu
ogradu iskaili, naravno, more katanaca, ali su kljueve bacali u bunje: Tibar se
moe i videti, ali je odatle udaljen nekoliko kilometara.
En i Rajli prave nekoliko fotografija.
Hej, alo, hoe li da nas slika sve zajedno?
Neki veoma mlad deko iz Bangladea uzima od En foto-aparat.
E, nemoj da pobegne, vai? Ko zna da li razume italijanski.
Deko protrese aparat rukama.
S ovim? E matori... pa s ovim daj boe da izae ikakva fotka!
Dobro je to moda nije razumeo.
Daj, napravi jo neku!
Onda nam vraa aparat, pruam mu evro, on se udaljava dok mi
nastavljamo svoju turu.
And this is Panoramic road, very periculous, dangerous. Here a lot of cars run a
lot...
io slua moj engleski.
Alo, poneto i smrnda, zna... Gleda u njih dve. He eats some English
words, eh?
A very sexy American English. Onda se na to obadve smeju.
En ustaje i seda na ivicu pokretnog krova, onda pomae Rajli da sedne
pored nje, dre se za ruke i slobodnim rukama se dre za krov da ne bi zavrile
na zemlji.
Uoooooo!, urlaju obe uglas okupane toplim vetrom te predivne majske
veeri, a onda zaurlam i ja.
Daaa!
A odmah za mnom i io, koji, naravno, uvek ostaje sav svoj.
Hvala ti, Pepeeeee!
Ubrzo posle toga evo nas u lokalu Dom u zoni Monti, u Ciganskoj ulici
49. Ulazimo i sedamo u malu salu. Prazna je. Odmah stie mrava devojka,
visoka, vrlo elegantna, savreno u skladu s ovom vinarijom.
ime mogu da vas poastim?
io me opali laktom i tiho mi kae:
Ali zato ona neto asti? Ne treba da platimo? Mislim, zar nee ti da
plati? Eto zato si hteo ovamo da doe.
Uopte mu ne odgovaram.
Imate li neto zanimljivo da nam predloite?

Da, mogu da vam preporuim ovaj roze od Antinorija, koji je upravo

izaao, zove ze Gerardo, ili ako elite penuavo, imamo odlino Franakorta Ka
del Bosko.
A za njih?, io pokazuje na njih. Zar nema nita originalnije? One su
Amerikanke...
Devojka se osmehuje.
Na koktel-majstor je pripremio Obama bombu.
I kakav je?
U pitanju je negroni s dinom i rumom! Prava pravcata bomba! io
sklizne na naslon kaua. Savreno! A kako se zove?
antal.
Za njih Obama bombu, antal. A nama neki ampanjac, ve, vidi ti...
Devojka se udaljava.
En i Rajli su radoznale.
An Obama bomb? Is it strong? Look, I get drunk easily. Zabrinute su zbog
pia.
Ma ne... Lagan je!
Ok...How were you able to find the bag? Pokazuju mi na Eninu torbu.
O, ma nita... Malo sam istraivao.
Ne razumeju.
Like Sherlock Holmes... Pravim se kao da imam lupu u ruci i da traim
neto po zemlji.
En se na to smeje kao luda.
Oh, Sherlock Holmes! They made a movie about him. Hey, you look like his
assistant, you know...
Pokazuje mi.
You look like Jude Law.
io umire od smeha.
Daaaa, vai!
No, he does. En je ubeena u ovu slinost. And whos Pepe?
Ja i io se gledamo u frci. En insistira.
Just before you were screaming: Hvala, Pepeee!. Why? What has he done?
Ja i io se opet pogledamo.
Upravo u tom momentu stie antal, koja nas spasava u svakom smislu.
io je nenormalno brz.
Pepe nam je pokazao ovu vinariju! Pepe sent us here to drink this incredible
Obamas bomb.
En i Rajli uzimaju svoje ae pa zajedno zaurlaju:
I hvala ti, Pepeeee!
Mi prasnemo u smeh, onda naruujemo jo jednu turu i u trenutku
shvatamo da priamo na engleskom, ne zna se ba kako, ali one se smeju i
polako izgleda da poinjemo da se razumemo ili, barem, ovo je ono to mislim
da sam razumeo izmeu dva gutljaja: obe idu na fakultet, u ovom trenutku En
nema deka, a Rajli ima.

io slee ramenima.
I'm not jealous.
Rajli ga udari u rame. Ve sto godina su se spremale da dou u Italiju i
ostae nekoliko dana u Rimu i na kraju e moda otii u Grku ili na naa
italijanska ostrva.
Like Sicily, Sicilija, je li tako? Or Sardinia...
Zapravo, Sardenja...
A. Sardenja, very beautiful, Ive seen pictures of that island, it is lovely, the
seaside is gorgeous...
Da... io deluje kao da se ba primio na temu. Na severu Sardinije
nalazi se klub 'Milijarder, Brijatoreov, i Berluskonijeve vile...
Osim to je 'Milijarder zatvoren, a i zato bi to njih uopte i interesovalo!
ta im sad pria o Brijatoreu i Berluskoniju?
Ma videe da ga znaju. Zar ne? You know Bunga Bungdi26
Oh yes! We read about it in the newspapers. Are you their friends? They give
amazing parties...
Da, kako da ne. Izlazimo s njima svaki dan...
Oh, we can go, they live in Milan... Gledaju se i smeju. Sve vie sam
ubeen da savreno razumeju italijanski i da nas sve vreme zezaju.
Onda zavravamo s piem. antal nam daje popust, i poto smo platili
izlazimo. Idemo uskim prolazima kvarta Monti. Jo poneka otvorena radnja,
slabo osvetljena, lii na ostatke iz doba partizana, ono to je preostalo od
nekadanjih javnih kua. Neka debela ena, s halterima preuskim za njene
napaene noge, u crvenoj majiici i s ogromnim grudima. Slabano svetlo je
miluje i dobro joj sakriva uniteno lice, malo naglaen nos i utu kosu, uebanu,
koju opet dri jedna veoma impozantna nala od kornjaevine. Nosi bune
cipele od kojih se po celoj toj uliici uju njeni kratki koraii koji pocrtavaju ovo
vreme koje za nju kao da ne prolazi.
Ovamo, doite ovamo, imam neto predivno za vas.
En smeta svoju ruku ispod moje.
Is that another of Pepes suggestions? Gleda me zlobno a ja vie nita ne
razumem, moda sam pijaniji od nje iako nisam uzeo nijednu Obama bombu.
Ulazimo u uri uri u Ulici Leonina.
Evo, ovo vam je kao Sicilija!
Yes, Sicily.
Sedaju za ank, a io ih grli.
Onda se obraa konobaru.
Prijatelju, hajde iznesi pomalo od svega ovim gospoicama...
Naravno, ima da ih onesvestim ukusima. I u sekundi ve iznosi na ank
tanjirie s panelama, a onda sfinone i aranine od pirina.
En i Rajli probaju sve.
This is salad... Salt. Mislim, slano... After other things!Sweety things.
26

Bunga bunga je naziv za seksualne afere iji akter je bio Silvio Berluskoni. (Prim. prev.)

Gledamo ga, ime mu stoji na ploici koju nosi okaenu na crnoj kecelji. Ba
je simpatian ovaj uzepe. Onda En i Rajli trae i neto slatko: kasatinu i
kanolo.
Hoete li po receptu iz Palerma ili iz Katanije?
Koja je razlika?
U Kataniji se pravi s cimetom, a u Palermu s ukusom okolade. Ali i dalje
se o tome vode polemike. to se mene tie, sve je to odlino, ak i oni iz Mesine
ili Trapanija...
E pa onda daj da probaju obe vrste!
Pa naravno, io, u emu je problem? Ionako ja plaam... Krijem se od njih
dok otvaram novanik, dobro je da imam i karticu i kreditnu, mada je u stvari
ova poslednja namenjena samo za trokove za kancelariju. Ali moda bi En i
Rajli mogle da poele i da kupe neku lcpu kuu u Rimu? Na kraju, nakon
zavrnog isprobavanja granite s bademima i pistaima, evo nas ispred lokala.
Delicious! Unbelievable. Ive never eaten such yummy things. Ive put on two
pounds already?
I tako u etnji stiemo do drvenog mosta koji ide ispred Koloseuma.
Osvetljen je sav. ujem ih kako priaju. Rajli otvara Lonely i trai odreenu
stranicu, En gleda sliku i pokazuje neto na donjem delu Koloseuma.
Yes, thats right. They must be the Roman ruins, theyre amazing...
Yes, kae Rajli. The crazy thing is that we did not even exist.
io, iako ne razume apsolutno nita od onoga to govore, ubacuje se u
razgovor.
Yes, like the Gladiator! Have you seen the movie? What you think about Russell
Crowe? He has a group of singers and he sounds... Gleda me. ek, tako se kae?
Nem pojma... He sounds the battery.
Na neki nain pokuava da imitira bubnjanje sa zamiljenim palicama,
poput Bonza iz Led Cepelina.
En i Rajli mrdaju u ritmu, posle se uslikamo svi zajedno s Koloseumom iza
lea. Ubrzo potom ulazimo u auto i io zatvara krov, poelo je da bude svee.
io je hteo da promeni kombinaciju sedenja, tako emo, rekao je, biti u
mogunosti da zagrejemo devojke.
Sedim iza, pored mene je En. Ona gleda kroz prozor, vrlo zainteresovano
prati slike Rima koje proleu ispred nas, kao u filmu u boji sa savrenim
svetlom i s mnogo statista. En prati sve s velikim interesovanjem i s vremena na
vreme se nagne unapred, privuena svedima nekog lokala ili grupom ljudi koji
ulaze odnekud ili svi stoje zajedno i priaju, naslonjeni na automobile ili na
ivice fontana.
Hey, tomorrow it would be nice to go for a ride on one of those!, En kae neto
Rajli, a i ona se slae.
Mislim da bi htele da se provozaju u koijama s konjima, video sam da je
na to pokazivala.
Svaka ast, io, vrlo si pronicljiv, samo to e sutra ti da asti...
Okej!, io se nasmei Rajli. Sure, tomorrow we do it ali together. I uzima

joj ruku. Rajli ga gleda, smei mu se i onda se veoma neno cela premeta ulevo
i naslanja mu se na rame. Dok En i dalje nastavlja da gleda kroz prozor, a to je
kao da ne bi da mi ukae ba potpuno poverenje. Ruke je spustila na suknju,
jednu u drugu. Pribliavam joj se kao da bih rukom da je dotaknem i ba u tom
trenutku ona se premeta na seditu. Odmah povlaim ruku i ostajem tako, i
naglo zaustavljam dah. Ubrzo potom opet pokuavam i lagano primiem svoju
ruku njenima, a onda je dodirnem. Ona se prvo malo trzne, ali onda iri ruke i
uzima moju ruku, vrsto je hvata s obe svoje ruke. Tako ostaje, kao da se nita
nije dogodilo, i opet gleda napolje. Ali za mene ovo je poput male pobede,
moda je glupa, ali ipak je pobeda. Naravno da ne moram ni da kaem da se
io i Rajli ljube, i da se on odmie samo da isprati da ne zavrimo autom u
Tibru.
Onda parkiramo auto u Tritonovoj ulici. io i Rajli hodaju ispred nas i
io pokuava da je ubedi da vee nastave u njenoj sobi. uo sam samo
In your room i I only want to speak all the night, i onda nju koja se smeje,
ali i odluno odmahuje glavom. No, its not possible...
En me hvata podruku i naslanja mi glavu na rame i tako, dok oni i dalje
idu u pravcu hotela, mi skreemo desno prema Fontani di Trevi. Trg je prazan,
nailazimo na Marokanca koji odmah pokuava da nam uvali neko cvee, ali ja
odreno klimam glavom i on ubrzo zatim odustaje. Onda se predomislim.
Stiem ga, dajem mu dva evra i uzimam ruu. Odlazi bez rasprave i bez hvala,
nita.
En je tamo, nasred trga koji je sad prazan. Dolazim do nje i dajem joj cvet.
For you. A flower for a flower...
Ona ga uzima, primie ga nosu, snano udahne miris. Ja se samo nadam
da se nee odvojiti sve latice koje mi ve izgledaju nesigurno. Ne, uspee,
preivee.
Onda se ona smei i kree da govori mnogo bre nego obino.
Im so happy to be here, you know that tonight we didn't want to go to
Macaroni? We had booked somewhere else, but we were too late and they gave our table
away. See how destiny works... we might not have met.
Mora da mi je sad rekla predivne stvari, sudim to po njenim oima i po
njenom osmehu, ali ja ne znam ta da joj odgovorim, tako da mi prirodno doe
da joj kaem samo: Godinu dana sam bio s jednom devojkom i nedavno smo
se rastali. Stalno mislim na nju, iako io i ostali drugari ne priaju o tome, ne
kau nita. Ti si mnogo lepa i ja sam oduvek sanjao da zaponem neto s nekom
strankinjom. Viao sam da se to stalno dogaalo drugima, ak i mnogo veim
abanima od mene... Pa, eto... ovo nije ba izjava ljubavi kao one divne koje se
viaju u filmovima, ali...
Pogledam u nebo.
Mesec je visoko i prepuno je zvezda, a jedna zvezda kao da je dola ovde,
da upozna mene.
Do you want to kiss me? Is that what you mean wish all those words? Did I not
understand? Youre funny... and youre sweet and I like you.

Onda me pogleda i nasmei se. Sad nisam siguran da li je odgovorila neto

na ono to sam joj rekao i tako se polako pribliavam, ona zatvara oi i
poinjemo da se ljubimo, prvo na tako fini nain, ak pomalo stidljivo. Onda taj
poljubac postaje zabavan, a odmah potom i strastven. Skoro da me iznenadi
ovaj iznenadni sklad, jer jedan poljubac moe da otkrije sve, kroz jedan poljubac
sve shvati. Sad ne kaem da sam se poljubio s ko zna koliko ena i, iskreno,
nisam nikad ni vodio rauna o tome, ali prema onome ega se seam, svaka od
njih mi je u tom prvom poljupcu ve bila otkrila mnogo od onoga to se posle i
potvrdilo.
Na primer ak i Barutina mi je pri prvom poljupcu rekla nekoliko stvari,
mislim, nije htela, ali mi jeste govorila o sebi. Samo to je ja uopte nisam sluao.
Trebalo je odmah da shvatim da nije bilo potrebno, ti poljupci su bili drhtavi,
neodluni, skoro isprekidani, kao da svetla nakratko nestaje... s vremena na
vreme bi se brzo premetala, i ak su nam se i zubi sudarali. Doe mi da se
smejem samo kad se setim, ali se kontroliem i opet sam u Eninom poljupcu, ne
mislim ni na ta drugo. A svia mi se ovaj njen poljubac koji kao da nema kraja,
svia mi se jer nije bljutav, nije dosadan, nikako da ga se zasitim. Da,
preputam se, da, s njom se zaista razumem, ovaj poljubac govori sve jezike
sveta.

Ma gde si bio?, io je ispred auta, pui. Ve sam se zabrinuo. Baca

cigaretu dok ja ulazim u kola. Jesi li uspeo da ode do sobe? Ja sam probao na
sve mogue naine ali nita...
Ma gde, bili smo na Fontani di Trevi.
Jesi li bacio novi?
Jesam...
Jesi li zamislio elju?
Da, jesam, hajde da krenemo, uskoro e zora.
io kree. Rim je sada pust, nema nikog u Tritonovoj ulici, na Trgu
Barberini i gore ka Ulici Veneto.
Sluaj, sluaj ovamo... Prinosi mi ruku ispod nosa. A? Fina roba,
miriljava!
Ma, bei! Odgurnem mu ruku.
io se smeje.
Alo, ta ti je, gadi se? Trebalo je samo da uje kako je uzdisala, topla je
kao okolada sa lagom u planinskoj kolibi! A ima i takve sise, vrste, jake,
pune, kunem ti se, skoro da nisam mogao da ih obe drim.
Kad on pria, to lii na porno film. io puta muziku i kree. Ja se malo
opustim. io me gleda dok vozi.
I, kako je sad? Malo si bolje, zar ne?
utei klimam glavom, malo sam umoran.
Uh, kad bi ih jo bilo, jo mnogo ovakvih dana. Danas si opalio Barutinu
da bi se izduvao... a onda sad ima ovu predivnu Amerikanku za jednu
savrenu ljubavnu priu. ta jo da poeli od ivota!
A ja se ne pomeram, sedim zatvorenih oiju, dok auto ide dalje. io
ukljuuje radio, ve znam, ukljuie svoju omiljenu stanicu: 102.70, uje se
poznati moto jednu ivi, jednu pamti. Puta Ligabuea i Questa e la mia vita.27
Da, ak i ako io vozi, ja sam taj koji je na pogrenom putu.28 Udahnem jako,
duboko. Naravno, ovo je moj ivot... I ta bih ja jo hteo? Hteo bih Alesiju. Hteo
bih da je zaljubljena u mene ili da mi barem objasni zbog ega joj je ao...
Apsurd ivota je to to si trenutak ranije u savrenom skladu s nekim, gledate
se na primer izdaleka na nekoj urki, u nekom lokalu ili na ulici, ili se pogledate
zbog neega to je rekao neki prijatelj ili ve neko tu prisutan, i dovoljan vam je
taj jedan pogled da se osmehnete i da se razumete, tako, u letu. Da, kao onda. Ja
netremice gledam u nju dok razgovara sa svojim drugaricama i smeje se, dok
nameta kosu, stavlja je iza uiju i tako otkriva obraze, svoj profil, usta koja
nastavljaju da govore, koja kao da se uopte ne zaustavljaju. Sedi na ivici
ogromne bordo fotelje, u kui smo jedne njene drugarice, Stefanije, na njenom
rodendanu. Nisu se videle ve neko vreme i imaju mnogo toga jedna drugoj da
27
28

It.: Ovo je moj ivot, Ligabuc, jedan od najpoznatijih italijanskih pop pevaa. (Prim. prev.)
Odnosi se na tekst ove pesme u kojoj glavni junak vozi i na pogrenom je putu. (Prim. prev.)

ispriaju. Tu su i druge njihove drugarice. Ja se etkam izmeu stolova,

pogledam neku sliku na zidu, popijem neto, pojedem sendvi, ali se sve vreme
jako dosaujem. Prolo je malo otkad je moj otac umro i sve mi izgeda tako
prokleto bez smisla.
ao, Nikolo. ula sam, stvarno mi je ao.
Hvala ti.
Ta devojka dri au u rukama, vrti je tamo-amo, a aa je dopola puna.
Na trenutak niko ne govori. Onda napravi udan pokret usnama, podie bradu
pa otpije malo, ispija sve u jednom gutljaju,
Isputa au u ugao ormara s knjigama ispred fotografije nekog starog
gospodina, i tako je zaklanja. Onda me pogleda jo jedanput, uz najmanji
mogui osmeh, i odlazi. Franeska, Franeska Ferante, eto kako se zove. Nekih
stvari se seti tek kasnije, kad ti vie niemu ne slue, a sada je to vreme ve
prolo. A kad se okrenem, vidim Alesiju koja me netremice gleda. Nisam
nikada video njen tako intenzivan pogled, bilo je kao da je prela preko celog
mog tela, kao da je mogla da vidi sve unutar mene i zbog toga sam se osetio kao
nag, kao da je ona iznenada postala mnogo, mnogo starija od mene. ena, da,
tako je, ona je starija ena kojoj ja moda i nisam sasvim potaman. Ali onda mi
se osmehne i vraa se askanju s nekom drugaricom koja je upravo sela preko
puta nje.
Uf, ja ovu moram da opalim, zna! Nee sigurno samo tako da mi ode iz
Italije. elim da je oznaim zastavicom!
io me upa iz mojih misli, usisava me i prebacuje u realnost, onda naglo
koi i parkira, stigli smo do moje zgrade.
Ali ionako imamo jo celu jednu nedelju... Vremena koliko oe, nego,
pouri ti s En inae u ja da postavim zastavicu i na nju, iako je za moj ukus
previe mrava!
io uspeva da me zasmeje, zbog ove priice sa zastavicama mi u svom
seksualnom ivotu izgleda kao Mesnerov29 suparnik, ali da kae da je En
previe mrava je besmisleno, ona je savrena devojka sa svojim oblinama.
Dobro onda, posle ovog poslednjeg zapaanja, izlazim iz auta.
ao, vidimo se sutra.
Da, za sutra je ve sve organizovano. Idemo s njima na veeru! Sutra u ja
da se pobrinem za sve, obeavam...
Naravno, kako da ne, ba jedva ekam to da vidim.
Zatvaram vrata i kreem. io zakripi gumama im krene autom i dva
puta pritiska sirenu ne hajui ni za ta i ni za koga, ni za to to je ve pet ujutru i
to bi neko, ispravno s obzirom na to da je subota, mogao da spava. io nestaje
u punoj brzini u dubini oblinjeg trga.
Kreem ka kui u nadi da nema Fabiole, njenog mua Vitorija, starog
kolskog druga Klaudija, Pesnika i Valerije, ali prvenstveno Pepea. Mada, na
kraju je Pepe, koji je trebalo sam po sebi da bude problem, bio taj koji mi ga je u
29

Reinhold Messner uveni italijanski alpinista. (Prim. prev.)

stvari reio.
Penjem se uz stepenice. Kroz prozore ulazi prva svetlost zore i ja se
zaustavljam pred jednim prozorom. Na dasci stoje stara saksija od napukle
gline, da zemljom koju neko mora da je zalio, i jedan crveni geranijum. Kroz
poluotvoren prozor ulazi sve vetar ranog jutra i u daljini se, kroz zgrade u
kvartu San Lorenco, pomalja sunce. Penjem se uz poslednje stepenike i polako
otvaram vrata od stana. Zatvaram ih i dvaput okreem klju, idem hodnikom
na vrhovima prstiju. U toj tiini skoro da se uje i disanje moje majke i moje
sestre. Zamiljam ih u njihovim krevetima, tihe, moda spokojne, pokrivene
snom. Ali ne moe da bude tako. Ne vie. Ne za sada, moda. To je nekako kao
da smo se svi zajedno oduvek igrali slaganja jedne slagalice. Ili kao da smo
gradili neku od onih kula s kojima sam se igrao kao mali, napravljenih od
drvenih pravougaonika, onih jednostavnih igara kojih se sada Franesko igra. S
istom njegovom istotom stojim ispred radne sobe svog oca, ispred njegove
fotelje od crne koe koja stoji tamo nepomina, ispred njegovog stola. Ostajem
na vratima, sputam ruku na okvir vrata, i zamiljam da vidim njegova ramena.
Lupa po kompjuteru, onda se zadovoljan zaustavlja, okree se i smei.
Stigao si, sedi ovde, brzo u da zavrim.
Pokazuje mi rukom na crni kau, desno od stola, ispod biblioteke. A ja
sedam tu da saekam dok zavri sa slanjem neke pripovetke, crtea, vica, ili
neke od onih pria koje pie za nekoliko novina. Ali sada je ta stolica prazna,
kompjuter je ugaen. Nedostaje taj deo slagalice koja vie nikad nee biti
kompletna. A meni doe da udaram nogama u pod kao to to radi Franesko
kad ne moe da sklopi neki deo vozia ili da otvori neto na Valerijinom ajpedu.
Neprekidno prstom udara po njemu i gleda me, ne trepe, kao da mi kae
Uspeu ja, a ja ga ostavljam da pokuava i smejem se njegovoj tvrdoglavosti.
Da li sam ja bio takav s tri godine? I kako me je gledao moj otac? Nedostaju mi
njegove velike i tople ruke koje su mi tako esto milovale obraze, skoro kao da
bi me samo nervirale, a danas bih ih tako privio uz svoje lice i tako ih drao,
zatvorenih oiju, na obrazima, prilepljene, samo da mu ne dopustim da ode.

Sunce je visoko na nebu. Roberto, portir u hotelu, rekao mi je da jo nije

izala, tako da ekam. Sedim za jednim malim stolom u baru preko puta,
naruio sam samo kafu. Gledam ljude koji prolaze, ujutru je ovde u Ulici Razela
puno stranaca, blizu je hotel, tako da je opti trapac svih nacija sveta: Kineza,
Francuza, Nemaca, panaca. ujem njihove jezike, tako su razliiti, i mnoge
kako se smeju, moda zato to su na odmoru, ove italijanske subote, gde sve
loe kao da je zaista prolo. Ipak, ta se tu moe, uvek kad si na odmoru osea
se oputenije, nekako kao da su problemi ostali vezani za zemlju iz koje smo
krenuli. Neka druga zemlja ne eli da primi nae stare brige.
Nekoliko Kineza se okupilo oko jedne meu njima koja izgleda najstroe.
Nosi crvenu zastavicu koju dri u visoko podignutoj ruci, na vidnom mestu, i
govori neto na svom jeziku. Neki Kinezi se i na to smeju, moda je ta ena
zanimljiva ili je Rim taj koji stvara dobro raspoloenje. Malo dalje od njih jedan
par Junoamerikanaca hoda ruku pod ruku, zaustavlja se ispred neke radnje,
ona neto pokazuje, on klima glavom, onda se smeju pa se poljube, ali jedan od
onih poljubaca koji nikom ne ide na ivce, ovlaan. Slau se oko onoga to su
videli, ali nita ne kupuju i nastavljaju da hodaju ruku pod ruku. Kriza je za sve,
pa moda i za njih, osim za njihovu ljubav. Ali o tome ja svakako ne mogu da
govorim.
Alesija me nije zvala. Gledam telefon, nita, nijedan poziv, poruka, smajli,
poziv sa skrivenog broja koji bi ipak mogao da mi ostavi nekakvu sumnju,
neizvesnost daje to moda bila ona, daje moda skrivanjem broja htela da
proveri da li mi je telefon bio ugaen, ili da uje moj glas samo na trenutak i
tako ostane da me slua dok ja posle dva uzaludna halo... halo..., na koja bih
moda dodao ti si?, ili moda na jo sigurniji i direktniji nain ,Alesija?, ne
bih prekinuo vezu. Onda bi se ona smejala, pa bi prekinula, ali sada s jakim
oseajem sigurnosti: tada bi bilo jasno da za mene ne postoji nijedna druga osim
nje, Alesije. Ali ona to ve zna, da, da, zna to tako dobro da nije htela da mi
priuti ni to najsitnije zadovoljstvo da me pozove sa skrivenog broja. Tako da
sputam telefon na sto i reim da vie ne razmiljam o tome, a kad podignem
pogled, vidim je kako izlazi. Tu je, obasjana suncem, njena tamna kestenjasta
kosa svetluca na jutarnjem suncu, mora da ju je tek oprala zato to je meka,
lagana, kree se s njom koja gleda oko sebe, neodluna u kom pravcu da krene.
Nosi majicu s vodoravnim prugama svih boja, poput duge, kao onaj sladoled
koji leti tako esto jedem, to poinje jagodom a zavrava se mentom i koji god
da je poslednji ukus koji pojede, bude zadovoljan i ostaje ti taj ukus sveine.
Dole nosi tanke svedoplave pantalone koje je malo steu u struku i prate njene
obline, njenu velianstvenu zadnjicu i padaju dole skroz preko ravnih espadrila
s teget platnom odozgo. Nosi ogromne braon naoari na glavi, kao rajf. Blista na
tom suncu u svojoj jednostavnoj lepoti, bez i trunke minke, sa svojim zelenim
oima i tim finim pegicama. Preko ramena nosi torbu krem boje i lonely u desnoj

ruci, i dalje gleda oko sebe kada me iznenada ugleda.

Javljam joj se izdaleka. Ona mi se smei, stavlja vodi u torbu i brzim
korakom kree ka meni.
Ponekad mi doe da se okrenem, nisam vie toliko siguran da se obraa
meni, mislim da je sve ovo ala, da se u stvari neki drugi mukarac nalazi iza
mene. Ali ne, ona je prava i stvarno ima posla sa mnom.
Hi, Ann! Do you want breakfast? Here there are incredible croissants, very
good.
Croissantt
Yes. Look. Hvatam je za ruku, vodim je u lokal i pokazujem joj kornete.
Oh, yes. We call them Danishes, we often eat them...
Eto, vidi, thats right. Do you want it?
Klima potvrdno glavom. Tako da izlazimo napolje i sedamo na sunce.
Where is your friend Raily?
She went for a ride! She wakes up early in the morning, she is used to doing a lot
of things, for example running... Primeuje da nisam ba bogzna ta shvatio, i
tako sedei imitira nekog maratonca.
A, sport.
Yeah... sport
Smeka se, verovatno je zabavlja moj engleski, i klima glavom. Odmah
potom stiu i korneti, s dva kapuina koja smo naruili. Ona pokuava da uzme
raun koji su stavili ispod tacne, ali ja sam bri i kradem joj ga tako u letu.
No! Here you are in my city, when I will come in NY it will be your time.
Slee ramenima, uz osmeh. Ok. Ionako zna da se to nee nikad dogoditi.
Deko koji nam je doneo kapuina uzima mojih deset evra, napie raun i
ostavlja nekoliko novia u tacni pored.
So I can teach you something about the Roman breakfast style. Ona se smeje.
Take the croissant. Put it in the cappuccino but not too much only two or three times,
like is a baby at his first splash
Onda ja uzimam korneto za jedan kraj i skoro kao neki naunik potapam
ga brzo dva puta i trei put malo due u kapuino, onda ga stavljam u usta,
pazei da se ne isprljam.
Mmm! Pa ovo je uivancija! Here is perfect because the pasta of cometto is
very blond. Sad joj pokazujem koliko je vano kako se mesi testo, otvaram ga,
pokazujem joj kako se fino razvlai, kako je testo meko, svetio, zlatno, lagano,
kako mirie, slatko ali ne previe. Mmm. Onda je vodim za ruku koja dri taj
iskidani korneto. One, two... i three... Poslednje, malo due umakanje i onda u
usta. Celog ga pojede, kraj korneta prekriven je penom s kapuina.
Toliko je natopljen da joj malo kapuina izlazi iz usta i sliva joj se sve do
brade. Brzo uzimam salvetu i briem je, ona mi je brzo uzima iz ruku, brie usta
pa je zguva i baci u tacnu ispred.
Its unbelievable, its so yummy, its delicious.
Yes, Ann, is like your kiss... Has the same fantastic taste.
Po tome kako me gleda izgleda da joj se ovo dopalo, ili mora da sam

stvarno rekao neto drugo u odnosu na ono to sam hteo da kaem. Ali ona mi
se onda pribliava i ljubi me tako neno, usne su joj tako meke i vrele, slatke, s
ukusom tek uzetog kapuina i onog korneta, ne, jo su ukusnije od svega toga.
Onda se premeta do mene i gleda me onim svojim dubokim oima, pa
uzdahne.
Youre a sweet guy, and Im sorry for what Raily said, about your girlfriend
dumping you but that girl was silly, and even if she thinks she has found someone better
than you, shes wrong, you're too nice and perhaps because it is such a beautiful sunny
day. Gleda malo oko sebe. In this beautiful square, here, I should not say this, but
Im falling in love with you... I onda me opet poljubi, s neverovatnom nenou,
posle svih tih rei na engleskom. U poetku je tako, gubimo se u tom poljupcu,
onda mi ona gricka donju usnu, a odmah zatim kao da se igra jezikom, kao da
hoe da mu nae pravo mesto, da ga bolje namesti, skoro da se nervira.
Poljubac je pravi paspartu, poljubac je drevni refleks, poljubac je kao odlivak od
gline, poljubac zaustavlja sliku u vremenu, fotografiju, posebnost, ukus,
karakter te osobe koja te je poljubila. I zauvek e od nje ostati taj jedinstveni
momenat, poseban, neponovljiv, taj trenutak sree.
Ali odjednom osetim neto udno, kao da oseam da me neko posmatra.
io? Neko drugi? Zato se odvajam od nje. I zaista jeste tako: ispred nas stoji
jedan deki iz Bangladea. Tu je na nekoliko centimetara od stola, bulji u nas.
Eto razloga za takav oseaj. Smeje se, sa svojim dinovskim zubima lii na
Duka Dugouka u ljudskom obliju, onda odozdo izvlai, kao da izvodi
magini trik, jedan buket cvea.
Rua, ti hoe ruu? Ona je srena ako ima ruu.
Ne, hvala ti, odlino nam je ovako, ba smo dorukovali i ne prija nam da
nas neko uznemirava.
Da, vai, doruak... Jo je i ironian. Ne obraam panju. I onda, da
nee moda upalja?
Ne, hvala.
Neki film na DVD-ju? Hoe da duva?
Ne, nita nam ne treba.
Sigurno? Sputa cvee i vadi ispod majice neki polaroid. Onda fotka,
sad emo pravimo fotku, daj, pravimo jednu fotku zagrljeni kao onda kad ste
jeli doruak...
Gledam u En i vidim da se kezi, slee ramenima kao da kae: A zato da
ne?
Okej. Koliko e me kotati fotka?
Deset evra.
Ma s deset evra u da kupim polaroid! E matori, pa nisam ti ja glupi
turista, alo! Ma daj, bei. Idi pecaj negde gde nema ajkula, zna...
En pokuava da shvati ta mi to govorimo, ali se mrti: previe je
komplikovano za nju.
Sedam evra.
Dau ti tri i onda odmah da pali odavde, im je uradi, inae u da te

iutiram po guzici...
etiri ili u da te prijavim na meunarodni plavi telefon.
A to postoji?
Ne.
Prasnem u smeh.
Hajde, pravi tu fotku, aj...
Grlim En, primiemo lica jedno drugom.
Deki odmah izgovara: Cheese...u, a mi se posluno nasmejemo. Polaroid
proizvodi neki udan zvuk, onda zazuji i mada je u pitanju neka vintid verzija,
treba mu odreeno vreme pre nego to izbaci fotografiju. Deko malo mae
njom, a ja vidim kako se polako pojavljuju nae siluete, od glave nadole. Iz
zadnjeg depa vadim novanik, vadim novanicu od pet evra i dajem mu je dok
on En prua fotografiju.
Da li je ovako u redu?, pita me lukavim tonom, sve uz namigivanje.
Nemoj ni da pokuava, rekli smo etiri.
A, etiri, tano... Kree da trai evro za kusur, ali En mi pokazuje
fotografiju.
Do you like it? We look very nice together. Onda gleda u mene, pa u deaka
i onda slegne ramenima, kao da kae: Ma da, pusti ga neka ide.
Idi, hajde... Sad ja treba da okrenem meunarodni plavi telefon, ali da
tebe prijavim!
Onda se proetamo du cele Tritonove ulice, stiemo do Galerije Sordi i
kreemo da gledamo izloge. Ulazi u aru., pretrauje po rafovima, brza je i
odluna, na kraju uzima neku suknju i jednu laganu haljinu i nestaje u kabini. Ja
sedam na fotelju, gledam oko sebe i moram da priznam da je ova radnja stvarno
lepa. eline cevi svetlucaju, ima ogromne izloge, police su od neobraenog
drveta, stolice sve od tamne ispucale koe, kao i kaui.
Otvara se zavesa na kabini i En izvodi neku vrstu revije u ritmu muzike,
upravo idu One Direction, mislim da je ovo What Makes You Beautiful. En brzo
hoda uz te note, skoro da skakue bosih stopala, i moram rei da joj ta plava
haljinica stvarno divno stoji.
Hej!
Na ravnim ekranima u radnji ide i spot za tu pesmu. Na spotu je pet
srekovia koji etaju po plai i zajebavaju se, onda dolaze i dve devojke i sve
naravno postaje mnogo intrigantnije. Podrazumeva se, te dve devojke su
prelepe.
En me gleda.
So what do you think, do I look pretty?
Zbog En bi u tom spotu grupe One Direction svi odlepili.
Yes, you are perfect.
Onda opet otvara zavesu na kabini i pravi modnu reviju za mene,
isprobava svetloplavu majicu, onda belu koulju s dugmiima, teget sako, pa
plavu haljinicu. A ja sam tamo, sedim, gledam u nju i sam sebi izgledam kao
Riard Gir u Zgodnoj eni, kad ono Dulija Roberts u luksuznoj radnji na Beverli

Hilsu izlazi iz kabine u najneverovatnijoj odei. Ipak ne ispriam En da sam

uporedio ove dve situacije, poto tu postoje dva opasna detalja: prvo, moglo bi
da joj ne bude zabavno poto je taj film kako god okrene pria o prostitutki;
drugo, mogao bi da ne bude zabavan meni s obzirom na to da svu tu odeu
plaa Riard Gir!
Evo i pesme Karli Rae Jepsen i videa na plazma ekranu u radnji. Ne,
ovee, pa jeste li ga ikada videli? Na poetku je ovek koji ia travu, izgleda
bolje od bilo kog igraa tenisa ili fudbala! Ma kako je mogue, malo razmiljam,
oni to kod nas iaju travu uvek imaju stomainu. Da nisu moda kosilice
sporije? Nemam pojma. A onda se pojavljuje i ona, koja pere svoj auto i protee
se skroz preko haube sva u sapunici, kako ona to radi izgleda skoro kao porni.
Kod nas nijedna devojka tako ne pere auto, naprotiv, skoro nijedna i ne pere
svoj auto, sve idu u one proklete auto-perionice s onim ogromnim etkama, gde
pre nego to e ti oprati auto misli da e ti ga izgrebati. Mi nemamo kult toga
ovde. Odmah zatim jo jedan spot, ista pesma, ali izvode je Dastin Biber,
Selena Gomez, Eli Tisdejl i More, koji igraju, smeju se i zezaju, pevaju tu
pesmu, poput nekog od nas ko se zabavlja pravei parodiju na pesmu na svom
kompjuteru. I ja i io smo to jednom radili, bili smo skroz smean igraki
ansambl, i to za proslavu Batovog roendana, i priredili smo mu iznenaenje s
njegovom omiljenom pesmom Cant Nobody HoldMe Doivn od Pafa Dedija, ali
smo je interpretirali na svoj nain i moram rei da je video bio veoma dobro
prihvaen to vee. Ali mi smo mi! A kad vidi grupu tih mladih ljudi koji su svi
milijarderi a tako neto rade, pa, moram da budem iskren, to stvarno ostavlja
dobar utisak na mene! Moda ponekad novac ne moe da poniti injenicu da
smo i dalje mladi. Naalost, o ovom pitanju ne znam ta bih mogao da kaem.
En je ve na kasi, uzela je nekoliko stvari koje je isprobala. Tako onda
etamo Ulicom Del Korso u pravcu Trga Del Popolo. Onda En uzima Lonely pa
ulazimo u Crkvu svetog Marela, a onda u onu Isusa i Marije, i moram rei da
su predivne, nisam ih nikad dotad posetio. Ono to je apsurdno je da sam u
Rimu ve dvadeset godina, i ako oduzmem prvih nekoliko godina kad uopte
nisam hodao, i kad sam imao prilike za to nije da sam ba mnogo video! Ako
izae s nekim turistom, moe da uvidi mnogo toga, on sve ita u vodiu, a ti
primeuje lepote koje su ti dotad uvek izmicale. Stiemo do Panteona i
ulazimo. Ono to je najneverovatnije jeste da je na tavanici ogromna rupa,
nisam to nikad dotad primetio. Vide se oblaci kako prolaze i sunce, u ovom
trenutku, s jednim velikim zrakom, ulazi ukoso i osvetljava Boga Julija, koliko
mogu da proitam na ploici ispod statue, kao da je u pitanju neki od onih
filmova o Indijani Donsu. Pitam En postoji li neki razlog za taj boanski
znak...
Let me see. Prelista nekoliko stranica, vraa se unazad sve dok ne nae
onu pravu i pokazuje mi osvetljenu statuu... Nije to znak, samo sluajnost. im
izaemo iz Panteona idemo na granitu kod Zlatne oljice30, desno od trga.
30

uveni bar, i ujedno prodavnica kafe, Tazza DOro; granit: italijanska ledena poslastica. (Prim. prev.)

Dolazim s raunom do anka, pribliava mi se jedna devojka.

Izvolite.
Dve granite s duplim lagom... Hvala.
A to bi bilo?
Odozgo i odozdo.
Ma kako ova ne kapira? Neke prodavaice su stvarno neverovatne. Stie
stari sladoledija, ljubazno je pomera i, na sreu, sam e se pobrinuti za to.
Uzima pet ili sedam plastinih aa i sve ih puni lagom, onda otvara mali
kapak na aluminijumskom poklopcu i vadi granitu od kafe, sve ih dopola
napuni i onda odozgo opet stavlja lag.
Evo ih, jedna, dve i tri... Prua nam ih i svaki put uzima raun, pocepa
ga i vrati nam. Ubrzo smo ve napolju. En jede lag s velikim uivanjem, ali
pogreno.
No, not alone... you have to mix it with coffee... Pokazujem joj kako se to
radi. Podvlaim njenu kaiicu, uzimam malo kafe, onda laga i tako stavljam u
usta. Sve zato to je lag koji prave u Zlatnoj oljici blago sladak, ali ne
previe, a kafa je blago gorka, ali ne previe, i kad se spoje ukus je savren.
Nastavljamo da etamo po ovom predivnom danu poznog maja. Kreemo
Ulicom Seminario, u kojoj se s leve strane nalazi radnja koja prodaje sve veoma
jeftino: Dakota, od majica do arapa, od patika do konih jakni, od cvetnih
koulja do modernih rolera, sve za stvarno male pare. Ali ne samo to, ono to je
neverovatno jeste da prodaje i ormare, stare pisae maine, male stoie iz
devetnaestog velca, moda prave, a moda i ne.
En lie kaiicu sa lagom. Skoro da je pojela granitu, koja joj se dopala
isto kao to joj se dopada i ovo mesto. Gleda svaku stvaricu, otvara fioke,
ormare, uzima u ruku stare fotografije, lupi u neko dugme stare pisae maine.
Radoznala je. Onda lista svoj Lonely Planet.
Its not in here! This place is so cool, it shows you another history of Rome, the
writers who have lived here and its so cheap.
Izlazimo.
Here in the next day we have to go, in this restaurant...
Pokazujem joj restoran Sakrestija.
Its very good, there is a pizza that is fantastic like you.
Smei mi se, blago me poljubi i hvata me za ruku. Hodamo tako,
izgledamo kao dvoje turista u etnji Rimom i u trenutku stvarno ni o emu ne
razmiljam. Gledam je, posmatram njen profil, tako lep, ponegde sakriven
kosom koja igra na suncu, njen prav nos, oblik oiju, njena otvorena usta.
Doputam joj da me vodi, zatvaram oi i preputam se, i na trenutak se oseam
sreno. A oseaj je prelep, i uvek te iznenadi, skoro da se potrese, i zaboravio si
koliko je lepo biti srean, ali u istom trenutku u kom pokuava da ga zaustavi
bar nakratko, da ga i dalje oseti, ve je proao. Ali taj trenutak e se moda
vrati. Otkada nema vie mog oca nije mi se nijednom dogodilo. Nad svime je
sve vreme postojao neki teret bola, i kad se tako oseamo, mislim da time i
uslovljavamo ono to e da se dogodi, ivot koji nas okruuje. Alesija koja me je

ostavila, Valerija koja nee da ui, i dalje menja fakultete, via se s Pepeom, ali i
sa nekim kao to je Pesnik! Fabiola, s detetom od jedva tri godine, opet bi htela
da ivi kao devojka, da se opet smuva sa svojom ljubavi iz srednjokolskih
dana. Jer po mom miljenju, neke stvari ipak ne mogu vie nikako da budu
onakve kakva su bile, moraju biti drugaije, zato to se sve promenilo, ono to si
oseao, ono to si bio, ak i to kako se smeje nekom vicu.
En se okree, gleda me i smeje se, a ja joj steem ruku, lagano, kao da bih
da joj dam mali znak, a ona srena nastavlja da ide, oputena, i ne gleda u
mapu, bez cilja, gubi se sa mnom. Da li bih mogao da provedem ivot sa
strankinjom? S nekim ko govori drugim jezikom, ko je roen u drugoj zemlji, ko
nije vaspitan kao mi, ko nije naviknut da jede ono to mi jedemo? Seam se da
smo preko leta ili s tatom i mamom u Ancio, i da je meu svim njihovim
prijateljima samo jedan bio oenjen strankinjom, zvala se Sara, Engleskinja. Bila
je mrava, veoma svetle puti i plave kose, malo slamaste. Uvek je nosila zeleni
bikini i seam se da joj je gornji deo bio irok i kad se nagne videle bi joj se
bradavice i deo grudi, ali ono to je bilo udno jeste da je i taj deo bio kao i
ostatak njene koe. Ona, za razliku od Italijanki, nije imala drugaiju boju ispod
kupaeg. Na plai je jela samo pagete s paradajzom, nosila ih je od kue, uvek.
Jedanput je ostavila otvorenu plastinu kutiju i otila ja da opere neto pod
tuem. Tako da sam ja uzeo istu viljuku, navio sam malo pageta na nju da
bih ih probao. Bili su hladni i mekani, skroz raskuvani, samo paradajz nije bio
lo, ali to je lako pripremiti. Onda sam pljunuo sve na pesak i sakrio taman na
vreme pre nego to se ona vratila. Sela je na stolicu na rasklapanje, onu
plastinu to ti na leima ostavlja odtampano Ondina, naziv fabrike koja ih
proizvodi, i koja se uvek lepi za noge.
Hey... En staje i protresa mi ruku. What are you thinking about? Youre on
another planet... Are you still thinking about her?
I'm sory, I dont understand... Can you speak slower please?
En podie obe ruke i oputa ih pored tela kao da bi da kae nema veze.
Nastavljamo da hodamo. Stvarno je lepa, ima neverovatno telo. Posumnjam
samo u jedno. Ko zna da li zna da kuva... a ako pravi pagete, nee valjda da ih
prekuva? Pa dobro, na kraju krajeva, ja u nauiti!

Kupujem joj mornarski eir jer je stvarno mnogo toplo i uzimam jedan i
za sebe. Onda grabim ajfon, malo ga odmiem dok je grlim i slikam nas. Oi su
mi zatvorene na toj fotografiji.
Wait, just a moment. Another one please, I was sleeping?
Ona se smeje i opet me grli. Odmiem telefon da bih napravio jo jednu
fotografiju i u tom momentu nam prilazi jedan tip, neki moda Albanac,
momak, visok, mrav, sportskog izgleda.
Hoete da vas ja slikam?
Skoro da mi doe da mu kaem kako da ne... Onda pomislim kako bi
mu bila potrebna jedna sekunda da nestane s mojim ajfonom, i da krenem u
trku za njim, siguran sam da bih na kraju stigao poslednji, posle svog
sopstvenog ajfona.
Ne, hvala, sami emo...
Shvatam da bi hteo jo neto da doda.
Ovako je mnogo zabavnije.
Tip se udaljava. En mi daje svoju torbu.
Can you hold it for a second? I want to do something. Skida mi eir s glave
i ne shvatam ta hoe da uradi. A da, videla je fontanicu, hoe da ih pokvasi jer
je sada jo toplije nego pre. Kvasi oba eira, onda ih cedi da bi izbacila suvinu
vodu i dok se vraa ka meni stavlja svoj eir na glavu. Male kapi slivaju joj se
niz obod eira, po obrazima, a onda niz bradu, nadlanicom brie tu kap koja
samo to nije pala.
Please, put it on, its hot.
Daje mi eir i ja ga stavljam na glavu.
Ah... its better.
Da, stvarno je bolje ovako. Onda iz torbe vadi plastinu flau u kojoj skoro
da nema vode.
I'm going to fill it up.
Zna li kako se zovu ove esme? Nosonje. The name of the fontanella is
nasone, like nose but bigger.
Dodirujem i nos u sluaju da nije shvatila.
Ok! I'm going to get some wate rfrom the nasone...
Onda se vraa do mene, hoda kao da je na modnoj reviji, mislim da to radi
namerno, dok na dlanu leve ruke dri flau a desnom rukom pokazuje na nju,
izgleda mi kao reklama, ili bolje kao san, poto u pozadini ide i muzika koja je
prati. She, od Elvisa Kostela. Poludeo sam, van sebe sam. Ona zanosi kukovima
u ritmu te muzike. She may be the face I car it forget, a trace of pleasure I regret. A ja
je gledam kao u transu... Stvarno je lepa.
Onda iznenada uzima flau u ruku i kao luda tri prema meni.
Thats my phone!
A da, to je bila njena zvonjava. Uzima telefon iz torbe u mojim rukama.

0h no! Raily!
What?
I ba u tome momentu jedan voza bezumno legne na sirenu;
I? To je io. Podigao je krov na automobilu, nosi ogromne rej-ban
cvikere, svetlucavu narandastu koulju i kosu zalizanu unazad s mnogo gela.
Nosi i dve bele znojnice oko ruku, kao neki vrhunski teniser iz sedamdesetih
godina, to on sigurno nikad nije bio, i kao da to nije dovoljno, ima i elinu
ogrlicu oko vrata, jednu od onih to ih kae na napuljske mastife da bi ih
zadrali pre nego to ih puste na supranika u jednoj od onih ilegalnih borbi. Sve
u svemu, ako je postojao nain da neko bude upadljiv, to je sigurno ovaj, a da
neko onda kae da on ima devojku, ma ne, tri devojke. Rajli je pored njega, s
mnogo umerenijim naoarima i zlatnim laniem koji se skoro i ne vidi.
Dobro onda, Niko, ta ste vi mislili da radite? Hajde, daj krenite s nama!
Gledam u En, koja mi daje potvrdan znak, trimo ka autu, ulazimo unutra
skoro kao Starski i Ha, i jo ne dodirnemo sedita a io ve gazi u punoj
brzini uliicama u centru, dok gume kripe po betonskoj kocki usijanoj od
sunca.
Jesi li video kako je stabilna ova tigra, a? Sluaj, sluaj tokove u krivini,
sluaj samo dok jurimo! I dok to govori skree udesno u punoj brzini, tako da
Rajli zavrava na njemu praktino s licem napred, meu njegovim nogama.
Hey, not so speedy, baby. There is a time for everything.
Rajli odmahuje glavom i smeje se dok io hvata obalu reke u punoj
brzini.
Onda... Okree se ka meni i udara me rukom u koleno. Ve sam sve
organizovao!
Da, ali samo gledaj napred!
Ova zverina je prikovana za zemlju, strana je. Samo pipnem konicu i
ukoi kao da je bila parkirana. Hoe da vidi?
io ne eka odgovor i stvarno koi. Ja i En se zalepimo za sedita ispred,
a onda padamo na zemlju, dok njih dvoje ispred ostaju zarobljeni pojasevima
koje su, na sreu, vezali.
Jesi li video ludilo?
Neki automobili sviraju, drugi nas obilaze i gledaju nas odmahujui
glavama.
Jesi li ti kreten? A ta da je neko naleteo na nas?
io vae vaku sav siguran u sebe, ak i zatvara oi.
Gledao sam, gledao sam!
Rajli to zabavlja i ona se smeje, En malo manje, masira koleno i ponovo se
nameta u seditu. Onda stavlja i pojas.
Do you play dodgems with real cars here in Rome? Its Jun, but warn me next
time.
I tako iova tigra nastavlja da juri kejom, izbegava neke automobile a
onda hvata pravac prema Francuskoj ulici, sve dok ne naleti na krivinu s leve
strane.

Stani, stani, zaustavi se ispod moje kancelarije, moram neto da uzmem!

Okej. A, a kad smo ve tu... Nameta ogledalce ispred sve dok me ne
pronae u njemu, vidim mu samo oi.
Je li ti pisala?
A ko...?
Barutina, ko drugi? Onda me paljivije pogleda. A ne, izvini, u pravu
si, nisam razmiljao o tome, ne, stvarno izvini, nisam hteo da... Zna kad ovek
uopte ne razmilja?
Da, da, shvatio sam, io...
Ne, razumem da ti je sad ba loe zbog toga, ali stvar je da uopte nisam
razmiljao...
Nita ti ne brini...
Ne, nego zato to...
Ma prekini vie!
Rajli se okree i upitno me gleda, ak je i En iznenaena ovim mojim
tonom, nije ga dosad nikad ula.
Its ali ok.
I upravo u tom trenutku osetim da mi telefon vibrira. Ne mogu da
verujem, to ne moe biti. Vadim ga iz depa. io primeuje da drim telefon u
ruci.
Pisala mi je upravo sad.
Ma ko, Ale?
Ne, Barutina.
Ma idi, i ta ti je rekla?
O, ma nita posebno, samo: Ti si jedno obino govno!.
Klasika.
Izlazim iz auta i ubrzo potom se i vraam.
Gotovo, idemo.
io sad kree dosta mirnije.
ta je trebalo da uzme?
Prezervative...
Gleda me u retrovizoru potpuno zapanjen.
Ozbiljno? To onda znai da je za tebe zagarantovano... Mislim, je li ve
bilo neto? Ne, hteo sam da... Gleda u En. Koje ludilo, ova tvoja je stvarno
ribetina, mislim, i moja je slatka, ali tvoja kida, stvarno.
io... Zezao sam se!
Ah... Onda, svaka ti ast.
Sad io mnogo mirnije vozi. Ukljuio se na Ulicu Braaneze, idemo u
pravcu jezera. Ogromni platani ve godinama povijani vetrom stoje uz ivicu
puta, tite nas kao suncobrani od sunca koje se mestimino probija.
Naslanjam glavu nazad na sedite i zatvaram oi, onda iz depa jakne
uzimam rej-ban 4076. Dobio sam ih na poklon od oca za rodendan, on je znao
koliko sam ih eleo. To je bio poslednji poklon koji sam od njega dobio. I to e
zauvek biti njegov poslednji poklon, ak i ako budem diplomirao, ako budem

nela012

imao dete, ak i ako budem pobedio na olimpijadi... I stiem da ih stavim taman

na vreme da sakrijem suzu koja klizi iz krajika oka, koja nestaje na vetru. Tako
ostajem zatvorenih oiju dok kree neka pesma, Marmelada #25. io je pustio
Kremoninijev CD. I zamisli da se ene stvarno loe na ovo.
Tvoje cipele i dalje su tu, ali ti si ve ostavila me...
Ali ipak se neto dogaa. En uzima moju ruku, jako je stiska i naslanja se
na mene, polako, na moje grudi. Oseam njenu kosu koja poskakuje na vetru,
skoro da me amara, ali mi ne ide na ivce. Naprotiv. A onda ta njena elja da
me dri za ruku, da me oseti, to mi se mnogo dopada. Pomera i moju ruku tako
da je na kraju grlim, sputa se dole, pokrivena mojom jaknom, s glavom na
mom ramenu, a ja je udiem.
Svaki put kad pomislim na tebe, ja pojedem kilograme marmelade... ba one to si
je krila od mene... naao sam je!
Siguran sam da dve Amerikanke ne razumeju ove rei, ali one su istinite,
one su savrene za ovaj trenutak. Sada bih eleo samo da se smejem. Da, imam
potrebu da se smejem s uivanjem, onako kako sam se smejao s ocem.

O, gde si, io, matori, vratio si se! Svaka ast, devojke, napravile ste
odlian izbor, tanije, izbore: moj lokal i io!
Fra, ne kapiraju nita to pria.
to...? Gleda ih malo bolje. Su gluve? Pomera prstom ispred kao da bi
rekao: Ne ljakaju, ta? Pokvarile se?
Amerikanke, batice!
Ma daaa, vai. Baca poluvlanu krpu preko svoje ruke. Vai to ne
razumeju... Alo matori, ma ove priaju italijanski bolje od tebe! Sedite samo
napolju a ja u vam sve doneti... I uz te rei nestaje u lokalu.
Sedamo za drveni sto, malo nakrivljen, upropaen, s daskama oteenim
od starosti i sunca, ali koje imaju jo malo boje, upadljivo tamnoplave, na nekim
mestima jo uvek jake, neuprljane. Ispred nas je jezero Braano. Mirno je, nema
ni daka vetra. Jedan motorni amac ide i brzo ga prelazi. Dalje na obali,
nekoliko kanua se Ijuljuka, ali ne previe. U senci smo nekog drveta, u
restoraniu u kome smo samo mi iako je subota i jedva dva sata.
I, ta biste da pijete?
Moe neko vino i fina svea izvorska voda.
Naravno, to je sigurno, doneu vam malo belog koje ja pravim. ta jo?
Sedimo i odluujemo, devojke su uzele ono to je nekada bio jelovnik, a
sada je neka vrsta plastificiranog papira kome po ivicama nedostaju neki delovi
rei.
Nemojte to da itate, ja u vam rei ta lepo mogu da vam napravim...
Ovako, imam predivne rezance u sosu od grgea ili taljatele s paradajzom, a
onda i miks prene jezerske ribe. Hoe moi tako? A kao prilog ii e pomfrit ili
graak ili svea salata od sezonskog zelenia!
Devojke ostaju pomalo zbunjene. Ja, io i Franko se zabavljamo dok
pokuavamo da na najbolji nain objasnimo ta jela, i na kraju one uzimaju
taljatele, a mi rezance s grgeom.
Franko nam odmah donosi svoje belo vino, suvo i ohlaeno taman kako
treba, ispijamo ga s velikim uivanjem dok io uspeva da izbui beli hleb i
pojede mu svu sredinu.
This is a particular bread. It's name is silly, sciocco... Without salt.
Rajli ga slua, onda i ona uzima kriku hleba i bui ga tako to vadi svu
sredinu, a onda je pojede. Smeka se zadovoljna i vesela. Nali su se, razumeju
se bar kad je ukus u pitanju.
Ovo je tipian hleb, Franko ga nosi sa sobom jo iz vremena kad je iveo
u Toskani, pre nego to se preselio. Its a life that Franco does this bread...
Ubrzo potom stie prvo jelo.
Evo ga... Sputa ispred svakog od nas po tanjir iz kojeg se jo pui.
Pazite, skroz su vreli!
En i Rajli kreu s jelom ne vodei rauna o tome.

Hoe li da proba? Doy ou want?

Dodajem joj tanjir. En se smeka, uzima kaiku i zamotava rezance
naslanjajui viljuku na nju. udne stvari rade ovi Amerikanci!
Mhm, its good...
Daje mi da probam i taljatele, i one su stvarno vrlo lepe, skuvane savreno!
Nisu nipoto kao pageti one Engleskinje u Anciju!
io sipa svima vino, o tome uvek jako vodi rauna. Uzimam au, jednu
od onih starih malih aa koje me podseaju na prie mog dede. Ve odavno je
izbrazdana, ali nije polomljena i ko zna u koliko je ispijanja uestvovala tokom
godina. Gledam vino kroz tu izgrebanu au, svetloute je boje. Pomiriem ga,
ima jak miris, a onda ga polako ispijam. Dobro je, suvo, osea se da je domae.
U jelovniku pie litar za etiri evra. Naknadni ukus je blago gorak, malo jai
nego to se inilo na poetku, ali savreno ide uz na ruak. Ispred nas je plavo
jezero, oko nas uta brda margarita, s podlogom od cvraka i zrikavaca u
daljini. Franko na sredinu stola sputa prenu ribu i svi zajedno je jedemo,
trpkamo sa svih strana, kao da jedemo krompirie, iako u stvari ima i toga, a
iu to nikako nije promaklo! On ih sve do jednog pojede i zbog toga to su
nae strankinje vie elele da probaju sveu salatu, kao uostalom i ja. Stvarno je
odlina, ima rukole, nane i fantastinog paradajza. Vidi se da je raslo na suncu i
u blizini jezera, sve je sjajno, zdravo i ukusno. A za desert obe uzimaju
katalonski puding. S obzirom na ono to jede, normalno je da je Rajli malo
punija, ali En, koja jede jo vie, ima neverovatnu liniju, bez i trunke sala! Onda
uzimamo i voe i na kraju kafu, i kad Franko doe s belim papiriem runo
ispisanim, io ga hvata ispod ruke i odvodi u stranu.
Ja u, Fra... Onda odvija papiri. U jebote, pa ta ti je, nas tretira kao
strance, alo?!?
Franko se smeje.
Ma tretirao sam vas bolje nego svog sina...
Koga uopte nema!
Ba tako!
Ulaze u restoran smejui se. A malo zatim io izlazi.
Urazumio sam ga, sunce ga je bilo opalilo u glavu.
On se ozbiljno ovoga puta pobrinuo za raun.
Koliko ti dugujem?
Danas sve ide na mene, rekao sam ti...
Pa onda siemo dole do jezera da se proetamo. Napravili su i stazu koja
ide uz samu obalu. Vrlo je uredna, po zemlji je betonom zaliveno kamenje, a sa
strana je titi niska ograda od balvana. Povremeno se ograda prekida kako bi se
moglo ui i na plau, tako da ulazimo na prvi ulaz na koji naiemo.
Zelena trava nas prati neko vreme. Skidamo cipele, trava je jo vrela i
nejednaka, ali onda ustupa mesto pesku, koji je taman i pomalo metalan, i na
kraju vodi, providnoj, hladnoj. En ulazi bosa u jezero. I ja kreem za njom.
Stojimo tako, blizu jedno drugom, i gledamo ovo veliko prostranstvo
nepomine vode. Malo dalje od nas plivaju i patke, koje se jure i prestiu ispod

malog drvenog mosta.

Ba dugo nisam bio ovde na jezeru. U nekim periodima razvije skoro
naviku, kao da su u pitanju ivotne faze, odreeno vreme radi uvek istu stvar,
bez nekog pravog razloga. Pre mnogo godina, svake nedelje sam dolazio ovde
u Trevinjano s elom porodicom. Bio sam mali i uvek sam sedeo na molu i
pecao na crvie. Provodio sam sate sedei tamo i gledajui u plovak, a sad kad
pomislim na to, nisam nikad nita veliko upecao, inae bih se sigurno seao.
io i Rajli su pronali loptu, koju je ko zna ko ostavio, i igraju se. io
uiva dok je dribla, a ona ga juri, idu gore-dole ispred nas koji smo se opruili
na travi. io utira kroz travu a onda podie ruke ka nebu.
Gol! Skroz je lud.
Rajli mu tri u susret i grli ga.
Yes, goal!!!
Ma kako? Zar nisu bili suparnici... Nita, i ona je skroz luda. I dalje tako
skau zajedno kao da su dva navijaa ko zna kog tima koji je iznenada postigao
gol i tako tim doveo do pobede na prvenstvu.
Skidam jaknu, stavljam je ispod Enine glave i naslanjam se na njen stomak.
Jedna patka prolazi tu blizu nas, staje zainteresovana, moda nadajui se nekoj
mrvici. I En ju je takoe primetila.
I have something in my bag... Wait...
Uzima krekere i mrvi ih, onda ih baca u njenom pravcu. Patka veoma
polako i stidljivo kree da ih kljuca.
Uzimam ajfon
Now I want that you hear this music... Putam joj Ami ancora Elisa31. Tako
poinje, pria o jednoj patki na jezeru i o tome kako taj lik dok je gleda osea
kako je opet naao mir.
En slua.
It is a song of Luio Battisti, a big one... He is talking about a duck like it.
Odmahuje glavom. Da, evo sad pria o njemu koji i dalje voli jednu devojku,
ali kako je na kraju ostavio bes po strani i uspeva da vidi smene strane ivota.
Now he is talking like I would like be...
Ne razume dobro, naravno, ali mi se smeka.
Youre crazy, a onda me poljubi, s ukusom sunca, jezera, meko, a ja joj
milujem obraze, ona se smei i jako me grli i sakriva se u mom naruju. Milujem
joj rame, bok, podvlaim joj ruku ispod kouljice a ona me puta dalje, malo se
penjem gore, onda se ona lagano okree ka meni, smeka se...
Hey, we arent alone, the others can see us... Give me another kiss.
I tano u tom trenutku io se pojavljuje ispred mene.
E, imam jednu ideju! Sav je okupan znojem, kao da je stvarno odigrao
partiju malog fudbala.
io, je li sve u redu?
Pa, da, kaem, izgubio sam! Hoemo da ih vodimo da vide zamak? ta
31

Jo uvek voli! Elizu. (Prim. prev.)

kae?
Ubrzo posle toga nalazimo se ispred Zamka Odeskalki u Braanu.
Zatvoren je. io se kai na interfon, zvoni nekoliko puta, nikako se ne predaje i
na kraju se stvarno pojavljuje jedan ovek.
Po izrazu lica prilino je ljut, kosa mu je seda i raupana, ima ezdesetak
godina. Daleko smo da bismo uli ta io govori, ali pria kao navijen i
pokazuje na nas. Pre svega na mene, i sve to uz irenje ruku. ovek me gleda,
nije potpuno ubeen. Na kraju mu io stavlja neto u ruku i on se onda
pomeri u stranu.
Okej...
io se kezi.
Hajde, dodite, Alberto je stvarno ljubazan, pustie nas da uemo!
En i Rajli ne ekaju da im se ponovi dva puta, tre skroz srene zbog ove
ekskluzivne avanture.
Hi! Thanks.
Ah ne vie od sat vremena, e...
Naravno... io ga potape po ramenu. Za sat vremena smo napolju.
Thank you...
Alberto neto udno proguna i nestaje iza kapijice na ulazu,
Idemo ovuda.
Penjemo se uz strmu uliicu unutar dvorita.
io, a ta si mu ispriao...?
Ma nita, dao sam mu dvadeset evra...
To sam video, ali pokazivao si na mene, priao si mu neto o meni...
Iskoristio sam neto to svi mukarci razumeju...
A to je?
Saaljenje.
I ta s tim?
On gleda Stigla ti je pota.
Pa kakve to ima veze?
Ima veze, ima veze, odmah skapira da je Alberto osetljiva dua.
E, to sam ve skapirao, ali hoe li mi rei ono to si mu rekao ili ne?
Da si raskinuo s Alesijom, da ve dugo vremena nisi izaao s nekom
devojkom i da bi ove dve mogle da budu jedina nada... Pre nego to postane
gej.
Ma kakav gej? Pa ti si onda stvarno pravi smrad... a ta ako je on gej?
Prvo pitanje koje sam mu postavio bilo je da li je oenjen?
To nita ne znai.
A onda ta kae na nae dve devojke.
I ta je rekao?
Odline pike, znai nije gej...
Nastavljamo etnju.
Shvatio sam, ali zato ceo svet mora da zna za moja sranja, hoe li da mi
objasni?

io mi pokazuje na En.
Vidi nju, je li tako?
En je izvadila vodi, lista ga kako bi nala neke informacije o zamku.
Naravno. I ta s tim?
Lepa je, zar ne?
Mnogo, ali kakve to sad ima veze?
Da li bi hteo neto s njom?
Da, za sada sam jo uvek naklonjen enama, iako ti okolo pria da se
lagano menjam...
Da, svaka ast, onda mora i da rtvuje malo svoje privatnosti, svet
mora da sazna da si raskinuo s Alesijom... Tako pobuuje vie simpatije, vie
nenosti, En bi se skoro osetila krivom kad bi ti rekla ne. Ukratko, ako je bude
opalio, sve to duguje Alesiji!
Ostavlja me tamo otvorenih usta, kako je samo on u stanju da uradi.
Pribliava se Rajli, grli je i stavlja joj ruku na zadnjicu. A ona je ak i srena zbog
toga, smeje se i puta ga zato to se iu moe sve. Ne mogu da verujem. Eto
zato se on toliko ljudima svia, uspeva svakog da namagari!
Stiem ga i onda svi zajedno idemo kroz odaje zamka, tavanice su sve s
pregradama, u okovima stoje stare zastave, ogromne trpeze, autentini tanjiri
okaeni po zidovima, stare slike, teke draperije.
io mi prilazi.
A, jo neto... po tvom miljenju, zato je na poslednjim izborima
Berluskoni izgubio sve one glasove? Samo zato to ga je Veronika 32 oladila!!!
Pa mi onda namigne. Veruj mi... Pa brzo sustigne Rajli. We have the castle...
and I have my princess... you are. I onda je poljubi.
En odmahuje glavom, hvata me pod ruku i prestie ih. Nosi otvoren vodi
i ita mi neke podatke na engleskom. Pokazuje mi arhitekturu, neke starinske
slike, stare oklope, a onda prelazi u sledeu odaju.
A lot of people have got married here in the past, important people but also
Martin Scorsese and Isabella Rossellini, Tom Cruise and Katie Holmes... Kao i Eros i
Miel. Do you know... He is a famous Italian singer, he sings the song Adesso tu:
Roen na obodu predgraa, tamo gde tramvaji okreu krug, gde je vazduh
domai, gde je lake sanjati, ne gledati stvarnosti u lice... Nastavljam da loe
pevam strofe, a onda se ak i odvaim na refren... A sada si ti tu da da smisao
mojim danima, sve ide kako treba od kada si ti tu... Ne, a? ekaj, uzeu telefon,
pustiu Youtube, pa u je odmah nai. Pokazujem joj. Have you ever seen?
En odmahuje glavom.
No, never. He looks nice...
Yes, very nice and very very nice is his ivife Michelle. She laughs always. But
now they are ex! They divided. Spajam paleve, a onda ih udaljavam.
They separated... Now they are not together anymore.
Yes, like Martin Scorsese e Isabella Rossellini and also Katie Holmes and Tom
32

Veronika Lario, biva supruga Silvija Berluskonija. (Prim. prev.)

Cruise.
A ak se i Laura Fredi ovde venala s jednim likom, a onda se
raskantala...
io nam se prikljuuje.
Alo, ma da nije moda da ovaj zamak donosi nesreu? One thing is sure...
If we married, we dont married here?

Ovde me ostavi! Zaustavljam ia u sporednoj ulici u odnosu na onu

gde stanujem. Inae e morati da pravi ceo krug.
Okej. Vidimo se posle? Sve je spremno i za vee, pratim njih dve u hotel,
a mi se vidimo za dva sata. Ima fantastino mesto gde emo da ih vodimo na
veeru...
En i Rajli nas radoznalo posmatraju.
Its all ok... we are organizing for the night! See you later
io opet kree uz kripu guma, napravim par koraka, skrenem u
Bolonjsku ulicu i stiem do zgrade. Otvaram kapiju, popenjem se uz stepenice u
dvoritu, ali kad otvorim vrata od zgrade, ne stignem da ih zatvorim.
Konano, ma gde si dosad koji avo? Ve sat vremena te traim!
Valerija se baca na mene kao furija, log hoe da me strefi, ali sam je i
oekivao.
Provali koje je ovo ludilo, a kad mi treba nisi nikad tu! Ne samo to, ali na
neki nain mene kao da izbegava... doi, doi ovamo sa mnom.
Prolazimo kroz vrata za podrume i stiemo u dvorite. Jedan svetloplavi
fijat 500 stoji parkiran ispred nae garae. Tek tad primetim da su sva bona
stakla polupana, i prednja i zadnja, dva retrovizora slomljena, brisai iskrivljeni,
a od haube kree linija koja ide oko celog automobila, malo gore, malo dole.
Vidi, vrlo specifian udes...
A, sad si jo i duhovit... Ovo je Ernestov auto, sedeli smo i u miru askali
ispred zgrade kad je doao Pepe i ovako ga sredio! Jedva smo uspeli da
upalimo auto i da pobegnemo. Obili smo skroz oko zgrade i uli u dvorite
otpozadi. Ma da li ti misli da mi moramo da prihvatimo ovo nasilje?
Stie i Ernesto.
A? Mislim, po tebi to je ispravno... ? Onda se obraa Valeriji. Kako god,
ali sad trenutno na ulici nema nikoga.
Pa naravno, sigurno se sakrio.
Gledam ih sada oboje.
Izvinite, a ta ja tu mogu da uradim?
Kako ta moe da uradi? Rekla mi je Ludo, jedna moja drugarica, da si
sino bio u Mostu i da ti je Pepe pronaao torbu onih strankinja koje po gradu
vodate ti i io! Kako ta moe da uradi? Ako si ve tako dobar s njim, pa idi
popriajte malo, ne? Ti si sada glava porodicc...
Mimo toga to ne podnosim ovu reenicu, ali kako bre uspevaju da
saznaju ba sve? Nemam rei. Rim je gori od onih selendri u kojima se uvek sve
o svima zna... Onda moda i Alesija zna... da, to bi mogla da bude jedina
pozitivna stvar.
Ej, o emu razmilja? Mislim, nije da ima mnogo ta da odluuje! Zovi
Pepea!
Nemam njegov broj...

Evo ga.
Daje mi svoj telefon, ve je otkucala broj. Nita, u kurac, ja bih hteo da se
bavim svojim ivotom, a moram da se bavim tuima, posebno ivotom ove
mentolke od moje sestre, koji smor. Pozivam ga i posle manje od dva zvona, ve
se javlja.
Dobro si se setila? Zna li koliko sam te traio? Zato to radi, ljubavi?
Hmm, da, ne, Pepe, Niko ovde.
Ko?
Niko, Valerijin brat, jue si mi pomogao s onom torbom.
Daj mi nju...
Ne, ovaj, hteo sam da ti kaem da to ne vredi truda.
Evo i Ernesta koji pokuava da mi suflira.
Reci mu da sam ve zvao policiju i karabinijere, da ne moe da radi sve
kako on jebeno hoe, da je gotovo s njegovim proseravanjem...
Okreem se na drugu stranu. Nema nieg goreg od onih to ti priaju dok
si na telefonu, ne, jo gori su oni to ti daju savete.
Ovaj, Pepe, video sam auto, pusti to inae e se sve pogorati, dobro zna
Valeriju, ona je tvrdoglava kao mazga i za nju to postaje pitanje principa,
razume...
Ve si mi rekao za to s principima. Smorila me je do jaja, daj mi je...
Ernesto nastavlja.
Niko se ne boji njega, i nikoga kao to je on, itao sam Savijana 33, ak sam
ga i video u emisiji kod Facija, i ja se slaem s njim, reci mu, dosta je, mora da se
promeni ovaj sistem...
Okreem se na drugu stranu.
U ovom momentu plae, mislim... da, kako da kaem, mora da proe
ovaj period i onda e moda jednog dana...
Daj mi je...
Opet ispred sebe vidim Ernesta.
Njegova taktika se bazira na strahu, ali ko se ovde njega plai? On misli
da me je neto briga za auto, a? Gledaj... Ernesto utne u vrata. Reci mu!
Nita, za sve me zabole! Reci mu!
Stie i Valerija.
Da, reci mu! To je pitanje principa, nije on taj koji odluuje, je li mu jasno?
To je princip slobode, moje slobode, reci mu! Pepe navaljuje:
Daj mi je.
Ne bojimo se, reci mu.
ta eka, reci mu!
Pepe postaje sve ljui i ljui.
Rekao sam ti da mi je da, daj mi je, bolje je tako.
Okej, sad je dosta. Mislim da ne mogu da uradim nita za sve vas... I
tako sputam telefon na krov fijata i odlazim. Valerija i Ernesto stoje i gledaju
Roberto Savijano, italijanski pisac i novinar; zbog pisanja o napolitanskoj mafiji, od 2006. godine ivi pod
pretnjom smru, pod celodnevnom policijskom zatitom. (Prim. prev.)
33

me sasvim zbunjeni, dok se iz telefona uje Pepeov glas, nastavlja, konstantan

je, potpuno identinog tona, kao pokvarena ploa:
Daj mi je. Rekao sam ti daj mi je.
Onda se popenjem u stan, otvaram vrata i zatvaram ih za sobom. O,
konano malo tiine. Idem do kuhinje, putam da potee voda s esme.
Naslanjam se na sudoperu i gledam kroz prozor. Ba me interesuje kako e se
Valerija izvui iz ovih sranja, ali naravno ne elim da se naem unutar te prie!
Ve sam izgubio koulju koju mi je Alesija poklonila.
A gde li je ona sada? ta li radi? Moda se smeje? Moda se eta? Ne,
sigurno se eta s nekom drugaricom po centru. Da, sigurno je u nekoj kabini jer
isprobava suknje. Ne, pantalone. Gleda se u ogledalu, otvara zavesu i mrti se.
Nije zadovoljna. Koliko puta sam iao tako s njom po gradu da trai neto to je
videla u novinama, na TV-u, ili neto to je nosila neka koju je srela na ulici ili u
Mostu, ali sigurno ne neka njena drugarica. Ona je uvek elela da bude
ekskluzivna. Oseam vodu pod prstima, prilino je hladna. Uzimam au iznad
lavaboa i punim je pod esmom. Nije mi ni poruku napisala, a proao je skoro
ceo mesec. Pre ne bi proao dan a da se ne ujemo bar tri ili etiri puta. ak
samo da se javimo, proaskamo na brzinu, nasmejemo se, ili se pitamo: Gde
si?, Uim, Nisam te pitao ta radi... pitao sam te gde si,Uim..., pa bi
se smejala, ... na fakultetu!. Hteo bih da budem tu s tobom da vodimo
ljubav..., A jel ispred Knjievnosti i filozofije ili ispred Prava...?. Uvek me je
zasmejavala, sviala mi se u svakom smislu, ak i onda kad je plakala. Moda
zato to nije esto plakala. tavie, plakala je samo dva puta, kada sam izgubio
oca i kada sam izgubio nju. Kako je ivot udan. Ostavila me je bez rei, samo...
ao mi je. A ta sam ja uradio? Ostao sam u tiini, ak i ne, poneto sam i
uradio, otiao sam u krevet s Barutinom i ljubio sam se s jednom prelepom
strankinjom. Samo sam gluposti pravio, a ipak sam i dalje eleo da budem s
njom.
Onda zaujem neki udan zvuk, skoro neprimetan, ali i neprekidan, poput
sporog pucketanja, kao da se neto pri. Prolazim kroz poslednja vrata u
hodniku, vidim da su vrata sobe mojih roditelja otvorena, i nju tamo kako sedi
u dnu kreveta.
Mama. Ali kaem to tihim glasom, skoro u sebi, i nastavljam da je
gledam, u tiini. Sedi na krevetu i pored sebe dri fioku, i albume i slike rasute
svuda okolo, ak i po tepihu i na stoiu tu pored. Taj zvuk je od nje, koja plae.
Pucketanje tih fotografija koje ona i dalje gleda, s vremena na vreme stegne mi
grudi. Ceo njihov ivot je na tim fotografijama. Njihova prva putovanja,
Amsterdam, Holandija, Evropa, kad moje sestre i ja nismo jo ni postojali. Onda
smo se pojavili mi i fotografiju za fotografijom rastemo, a oni su uvek tu, pored
nas, tata sa svojim osmesima, a mama uvek u savrenoj pozi. Fotografije, kada
ih gleda, izgledaju prevaziene, kao da pripadaju prolosti, pomalo kao da
slua telefonsku sekretaricu. Sve deluje ve staro, a tvoj glas uvek fal, ak i ne
veruje da si to ti, kao ponekad kad se gledam u ogledalu u kupatilu, ili u liftu,
uvek ima neto to me iznenadi, to nisam oekivao, neto u emu se ne

prepoznajem i to sada ne bih znao ni da definiem. Kao kada se Alesija

smuvala sa mnom, tanije, kad smo se poljubili. Seam se da sam se vratio kui i
nisam bio sav svoj. Uao sam u lift, naao se ispred ogledala i poeo da se
derem kao blesav: Tako je, jebote! Koji sam ja frajer!. Bacajui pesnicama kao
da sam postigao gol. Da, tada sam se sebi mnogo svideo. Tada.
Odjednom ujem mrktanje, tako da naputam svoje misli. Vidim majin
odraz u ogledalu. U ruci dri maramicu i dok brie suze vraa u kutiju
fotografije jednog ivota, svog ivota, naeg ivota. Slae ih po redu plaui i
dalje, i izgleda mi mnogo manja, jer mora biti da je njen oaj ogroman.
To je kao da te je neko prevario, a ti nema ak ni mogunost da mu
oprosti. Osea se kao da ti je oduzet deo, neto to je bilo deo tvog tela sada
vie ne postoji, odvojeno je, grubo odseeno. Moj otac, njen mu, otac mojih
sestara, moj prijatelj. Da, on je bio i moj prijatelj. I u tom trenutku poinjem da
plaem, i oseam se tako glupo, tu, na vratima sobe svoje majke, s njom koja
plae malo dalje od mene, svako sam u svom bolu. Oseam se kao kukavica jer
ne mogu da uradim nita drugo osim da gledam u majku. A trebalo bi da odem
do nje, da je uzmem za ruku, poljubim joj unutranjost dlana, stavim ga na lice,
tako prislonim, zatvorim oi, podelim s njom svoj bol, znajui da njen bol mora
da je mnogo vei, ako ni zbog ega, a ono zbog vremena koje su zajedno
proveli, zbog toga koliko su se voleli, zbog toga to su imali decu. Onda
iznenada misao, fotografija, dramatina istina: ja s Alesijom neu imati nita od
svega ovoga. I oseam se bedno zbog ove svoje misli, oseam se kao lopov, jo i
gore, kao akal, jedan od onih to se okoriste katastrofama gledajui samo svoje
interese, to ne gledaju nikoga u oi i kradu od mrtvih.
Trebalo bi da odem do majke i neto joj kaem, ali ne uspevam. Onda se
na vrhovima prstiju udaljavam, vraam se u svoju sobu i zatvaram vrata. Danas
mama nije otila da radi, ostala je kod kue da plae. Ovaj trenutak, o kome ona
moda nee nikada nita znati, ve je nezadrivo uao meu moja seanja i tu e
ostati zauvek, i voleo bih da sam bio bolji jer tada to ne bi ovako ilo.
Skidam sve, arape, ve i stajem pod tu. Da, voleo bih da sam bio bolji i
nastavljam to sebi da ponavljam dok plaem ispod toplog tua, a suze mi se
meaju sa svim ostalim, ba kao i moj ivot u ovom trenutku. Ostanem podue
tamo i oputam se i bezveze razmiljam o svemu onome to sam mogao da
uradim, mislim o jednoj od mnogih reenica koje sam mogao majci da kaem,
ak i samo: Volim te, a ja, naprotiv, nisam uradio ama ba nita. Iskljuujem
vodu, uvlaim se u bademantil i primetim da imam poruku na telefonu. Neko
vreme buljim u telefon, u tom kupatilu prepunom pare i sa skroz zamagljenim
ogledalom, s kapuljaom bade-mantila na glavi, poput boksera ili amerikog
repera. Kad smo ve kod toga, ta li se dogodilo s Eminemom? Moj mozak me s
vremena na vreme napusti i pozabavi se tako kretenskim stvarima, i to sve ba
kad je moj ivot jedan veliki haos. Ne mogu biti strankinje jer nismo razmenili
brojeve telefona. io. Da, ali ta treba da mi javi? Ve smo sve rekli... Mogao bi
da bude neki drugi moj ortak. Valerija? Ne, mislim da je ona potpuno iskljuila
telefon. Barutina! Ne, ne verujem. Ima toliko dostojanstva da se ne ponaa

skroz kao otira za cipele... A ako je ona? Ona. Ona koju nisam uo ve... pa...
nema svrhe da raunam ba svaki trenutak. Ne preostaje mi nita drugo nego
da otvorim poruku umesto da nastavljam sebi da postavljam nemogua pitanja.

ekam te na Aurelijevom trgu broj 7 u osam i trideset. Hitno. Problemi.

Fabiola.
Pa naravno, Fabiola! E da, pa kako sam mogao da ne pomislim da bi to
mogla biti ona? Zato to sam se nadao!

Opet gledam poruku, proveravam ta pie. ekam te na Aurelijevom

trgu broj 7... Ali tamo je neki restoran, Stari svod, a jo je i vrlo luksuzan.
Moda je moja sestra pogreila neto. Pogledam u sat. Ve je osam i petnaest, s
iom je ostalo da emo se videti ispred njegove zgrade u devet da idemo po
En i Rajli. Saekam jo malo tu ispred, vidim da prolazi jedna panda, onda
jedan golf, ali se nijedna koja se ne zaustavljaju. Mojim sestrama uvek polazi za
rukom da me uvale u sranje. Dolazi neki par koji gleda u mene, sklanjam se u
stranu i oni ulaze u restoran, zatvaraju vrata za sobom. Posumnjam neto... a da
nije ve ula? Odluim da uem unutra i da proverim.
Dobro vee, traim jednu osobu.
Da li je rezervisala?
Ne znam, ne verujem... Albini.
Konobar otvara rokovnik i proverava.
Ovuda, izvolite...
Mislim, ne mogu da verujem, moja sestra hoe jo i da idemo na veeru, e
da, naravno, kako da ne, Fabiola misli da je ona jedina na svetu, da su svi samo
njoj na raspolaganju, da samo ona ima probleme, ali... ostajem bez rei.
Evo, ovo je va sto, izvolite...
ao, Nikolo.
Vitorio, mu moje sestre, osmehuje mi se. Sedi za tim stolom i tek je
zapoeo au belog vina. Sputa je, brie usta i pokazuje mi na stolicu preko
puta sebe.
Samo izvoli, sedi, sedi...
Sedam na stolicu preko puta njega. Sto je postavljen za dvoje, a od nje
nema ni traga.
A Fabiola... Jel stie?
Opet mi se osmehuje.
Ne, ne, ona je rekla da je bolje da mi mukarci to brzinski reimo.
A- naravno.
I ba u tom trenutku oseam kako mi telefon vibrira. Vadim ga iz depa
pantalona.
Izvini.
Samo izvoli...
Stigla mi je poruka. Ona je, moja sestra Fabiola.

Niko, izvini, ali ja ne mogu vie ovako. Rekla sam mu da si i ti u velikoj

frci, ali ispriaj mu sve, reci mu da sam opet s Klaudiom.
Briem poruku i odmah zatvaram telefon. Gutam knedlu. Vitorio to
primeti.
Da li je sve u redu?

Da, da, sve je u redu. Mogu li da dobijem malo vina?

Naravno... Uzima flau i gleda me pokuavajui da shvati ta se deava.
Sve okej? Ozbiljno? Jesi li siguran?
Da, da, kako da ne. Samo to sam zavrio sa sipanjem vina u au,
uzimam je i ispijam sve u jednom dahu.
Hej, tako na prazan stomak? Nee da se napije, a?
Ne.
Sigurno?
Naravno...
A da, to je tano, vi mladi dobro podnosite alkohol...
Inae ja sam od jedne ae ve pijan, ali sad nije ba trenutak da mu to
kaem, zajedno sa svim ostalim, je li.
Dobro, onda. Hajde neto da naruimo.
Da, evo...
Ne znam kako da mu kaem da bi u stvari trebalo da budem na veeri na
sasvim drugom mestu.
Ja u neto skroz lagano...
Ah, naravno...
Ko zna ta je hteo da kae. Otvara jelovnik i zainteresovano ga gleda, s
vremena na vreme izviri preko njega da bi me osmotrio.
Jesi li odluio ta e?
Da, prutu...
Samo to?
Da... neto se ne oseam dobro.
Aha. Blago je razoaran. Dobro, to bi znailo da u i ja onda neto
lagano. Poziva konobara koji odmah prilazi do stola.
Da. ta ste eleli?
Ovako, za gospodina prutu... kakvu eli?
O, najslau koju imaju.
Konobar mi se smeje srean to e moi da se pohvali ovim novitetom u
ponudi.
Imamo odlinu iberijsku...
Okej, to mi sasvim odgovara.
A za vas?
Ja bih... Baca poslednji pogled na papir. ... Flekice s vrganjima i jednu
teleu kolenicu.
Odlino.
A moete li prvo da mi donesete mocarelu od bivoljeg mleka? Je li
svea?
Vrlo svea, hoete li i malo prute uz to?
Da, hvala, iz Parme...
Okej...
Vitorio bolje nameta ubrus, uglaava ga preko nogu. Dobro je to je i on
ostao na lakoj hrani. Onda se namrti, podie pogled i gleda me, na trenutak

uti, ak mu je malo i neprijatno. Ili je odlian glumac, ili je stvarno u velikoj frci
da progovori.
Dobro, Niko, ta se to dogaa?
A?
ta se dogaa?
Buljim u njega. ta se dogaa? Dogaa se da si ti u ogromnoj frci, da je
moja sestra jedna velika stoka, a ti si se takvom njom oenio! Dogaa se i to da
imate sina i da e, iako vi to uopte ne shvatate, on da pati zbog svega ovoga,
jadni Franesko, koga mi je ao vie nego svih drugih. Ali, naravno, ne
uspevam da kaem nita od svega ovoga. Tako da na trenutak utim. A Vitorio
me gleda s izrazom odraslog oveka, smirenog osmeha nekoga ko je u stanju da
razume. Ba me interesuje da vidim ta e rei. Moda bi trebalo ja da kaem
neto, moda na neki nain mogu da mu sve lepo objasnim.
Pa...
Ne. Stavlja ruku ispred sebe i zatvara oi, kao da hoe me uutka.
Nemoj nita da mi govori. Onda opet otvara oi i gleda me jo prodornijim
pogledom. Sve ve znam.
Sve ve zna?
Da...
Uzdahnem s olakanjem, dobro je, ne verujem da bih ja ikada uspeo sve
da mu ispriam.
Vitorio nastavlja.
Ve sam to proao...
Ma kako je ve to proao? Ali Fabiola mi nikad nita nije rekla! To znai da
se to ve dogaalo? Ali, s Klaudiom ili s nekim drugim? Pa moja sestra je luda.
Ja, ovee, imam dve budale za sestre! Onda Vitorio nastavlja.
I ja sam isto izgubio oca, i to je bilo stvarno strano, mesecima posle toga
nisam znao ko sam, nisam govorio, nisam imao nimalo volje da izaem, nisam
jeo... Govori mi kroz osmeh. Ba kao i ti veeras.
E... da. Ne uspevam da izgovorim nita drugo, pa zato zautim, da bih
ga sasluao.
Treba da zna da je moj otac za mene bio sve, moja polazna taka, taka
cilja, taka za dostizanje... za prestizanje, da, zato to je on za mene bio izazov,
neko s kim kao mali nisam mnogo razgovarao, nisam uspevao da se otvorim
prema njemu, ali onda se s vremenom stvorio odnos... ak ne ni potovanja, ne
znam kako da kaem... Da, uvaavanja. Gleda me, zadovoljan, kao da nije bilo
lako pronai tu re. Pomalo kako se moda i tebi dogodilo...
Ali, stvarno...
Ali ne da mi da govorim, odmah nastavlja.
Da, zato to je moj otac bio teak, zatvoren u sebe, i ak i kad smo
razgovarali primeivao sam da me on u stvari i ne slua. I vie od toga,
ponekad je govorio uglas sa mnom, ili je dok sam ja govorio on utao, a kada bi
trebalo da odgovori, govorio je o neem sasvim drugom, to jest nije me uopte
ni sluao. A ipak, moda je ba elja da pobudim njegovo interesovanje postala

razlog duboke ljubavi koju i dalje oseam prema njemu. A ne mislim da...
Ali ja ne verujem! Mislim, potpuno me je iskulirao. Ja sam hteo da kaem
neto drugo! Ja uopte ne liim na ovu sliku! Mene je moj otac sluao. Moj otac
se smejao sa mnom, moj otac je meni pomagao, savetovao me, moda mi se
nekad i smejao, ali je i to radio s ljubavlju, zezao me je, ali to je bio njegov nain
da smeka moj karakter, da me uini boljim.
Kao onda kad sam se ja ljutio i odlazio s utakmica malog fudbala u
dvoritu, a on bi mi priao sledeu priu: Ti si kao mu koji da bi kaznio enu
uzme i sebi odsee mika... Meni se to inilo kao potpuna besmislica, ali u
stvari je dobro ilustrovalo tu situaciju! I tako, mnogo sam se smejao kad sam to
posle ispriao iu, a on mi je rekao: Tano tako, on je citirao priu Bobitovih
iz 93, stara pria, ali posle ih je bilo jo takvih! Jedno vreme je to postala prava
moda u Americi, posle toga se broj prevara ak malo i smanjio.
Ma kakve to ima veze, nisi ti shvatio, mu sebi odsee penis da bi muio
enu.
Ne, ma to je nemogue! Niko ne bi napravio takvu pizdariju...
Po iu, apsolutno sve mora da se odvija na ispravan nain, ali upravo
zahvaljujui tome sam shvatio koliko je ta slika mog oca bila prikladna. I ak i
danas, kad odustajem od neeg lepog zbog svog glupavog karaktera, deava se
da mislim o tome. Da, pomislim na tu reenicu i smejem se, i onda na kraju i
promenim zamisao. A mislim da je moj otac bio pravi frajer, jer je s jednom tako
smenom reenicom uticao da izbegnem da napravim gomilu tekih gluposti.
Stigla je moja iberijska pruta i njegova bivolja mocarela s prutom.
Ogromna je. Vitorio je see, stavlja ogromno pare u usta i dok mu se deo mleka
sliva sa strane, nastavlja da govori.
Jesi li shvatio kakav je bio moj otac? U sutini je bio jednostavan ovek,
obian radnik bez smisla za humor, ali koji je humor moda pronalazio u
ivotu. Kao to je, uostalom, pomalo i tvoj otac bio... Brie usta salvetom i
odmah stavlja komad prute u usta i nastavlja da govori dok vae. Tvoj otac
mi je bio simpatian. Seam se malo pre nego to smo se Fabiola i ja venali,
nai roditelji su se svaali. To je bilo normalno. Moj otac nije hteo da nam kupi
kuu, a trokovi venanja su stvarno bili ba ogromni... i onda...
I onda mi pria neto to iskreno nisam znao i za ta me apsolutno nije ni
briga, i onda zamiljam svog oca u tim svaama, ko zna koliko je to
interesovalo njega, koji je mrzeo raunanje i za koga je novac uvek bio samo
sredstvo, nikada cilj, i samim ti ga ni na koji nain nije interesovao.
Na kraju su uspeli da se dogovore, ali ja sam rekao ne, to nije poteno, i
onda sam se svaao s tvojim ocem...
Zamisli! Koji smor! Zamisli koji smor cela ta priprema venanja, spisak
gostiju i hiljadu drugih odluka... I mog oca koji mora da je sluao Vitorija i
njegovog oca, za koje kapira da su identini, da uvek priaju uglas, da ne
sluaju, da ih nita ivo ne zanima.
I znai, onda smo nali pravo reenje, jer na kraju uvek bude tako, reenje
je negde izmeu. I izgovara te tako banalne reenice dok napada flekice s

vrganjima.
Gledam u sat, kasno je. Ispod ubrusa aljem iu poruku.
Kasnim.
Brzo potom stie njegov odgovor. I ja. Prejak je, uvek me oraspoloi. A
onda na sreu stie jo jedna. I im Vitorio konano pojede poslednji zalogaj
kolenice, ja gledam u sat.
Izvini... ali stvarno moram da beim. Zna, Valerija se vraa, ne bih voleo
da nema nikog kod kue, a onda i majka...
Da, da, naravno. Brie usta, sipa sebi jo malo vina. Nita ne brini, idi,
idi, ja u sve ovde da reguliem.
Ovo je stvarno vrhunac, najbolje bi bilo jo i da smo podelili raun posle
svega onoga to je on pojeo! Ali ja oboavam da ga zajebavam.
Okej, hvala ti...
I onda odlazim.
Ali Vitorio me zaustavlja.
A, sluaj.
Reci.
Pa, ta da kaem Fabioli kad me bude pitala? Zna, njoj je bilo ba bitno
da se ti i ja vidimo jednom na veeri.
Reci joj... reci joj da je nekad teko govoriti. Ona e razumeti.
Hou, ne brini. Pa zadovoljno klimne glavom, kao da je upravo ta
reenica bila ono to je oekivao.
Ubrzo zatim eto me u kolima, vozim brzo jer pokuavam da nadoknadim
izgubljeno vreme, kad mi stie poruka. Mogao bi da bude io koji hoe da
sazna novosti, ali ipak je Fabiola, s neverovatnim oseajem za vreme.
I? Kako je prolo? Jesi li mu rekao?
Bez oklevanja odgovaram:
Naravno!
Proe kratko vreme, taman da otkuca, i odmah stie druga poruka.
I kako je on to prihvatio?
Odlino. Rekao je da je to ve proao.
Ma idi, nije valjda da mora da ide samo preko mojih lea, zar ne?

io i dve strankinje sede kod Renata i Luize, u maloj poprenoj ulici iza
Trga Argentina, Ulica Barbijeri 25.
Kad uem nalazim ih za stolom kako se smeju. Renato izvodi
maioniarske trikove, izvlai cvee ispod ubrusa nakon to je uinio da jedna
krika hleba nestane.
O, ne, Renato! Hleb je ovde savren! A cvee se sigurno ne jede... io
uvek u svom fazonu. Sedam s njima i na trenutak zaboravljam na Vitorija,
Fabiolu i na sve njihove probleme.
Ma gde si dosad? ta li si sad smuljao? En mi je delovala ba besna...
io se smeje dok je gleda i namiguje joj. to se mene tie, ova je luda za
tobom. Veeras e biti kao nutela namazana na ovom paretu hleba... Ti treba
samo da zagrize!
Trenutno imam veu elju da jedem slano...
Tako da kreem na grisine.
Daaa, vai... Ma bei tamo, zna ono, ne zna svinja ta je dinja!
alio sam se...
E pa onda pripremaj se, dri, probaj ovu pogau!
Odlina je, topi se u ustima. Ima ukus sira, moda rikote, ak malo i
mente. io, koji je pravi sladokusac, uzeo je belo vino, neki sovinjon koji prati
ceo prvi deo veere.
Luiza, mora da mi napije ove dve!
ena se smeje i odmahuje glavom.
Ne, ne, ne elim ja da snosim bilo kakvu krivicu posle...
Nita ti ne brini... Onda se okree prema En i Rajli. Who is without colpa. You
know colpa?34

Obe klimaju glavom.

Put the first Stone... you know it? Is Jesus Christ. En se smeje, Rajli je udara
po ramenu, i upravo u tom momentu stie Luiza.
Ovako... Stie zapeeni sir s prutom i ljivama. Sputa sve to nasred
stola. A s tim sam vam donela cvetove tikve punjene rikotom i semenkama
suncokreta... Ako ne izgube glavu posle ovoga, to znai da vi apsolutno nemate
pojma! I onda ode ostavivi nas tako, oarane mirisom tih jela tek izvaenih iz
rerne.
En i Rajli probaju sve. Duvaju u tanjir jer je sve jo uvek vrue, ali kad
zagrizu, sve je neverovatno ukusno. Rikota je kao zarobljena tim finim testom, a
cvetovi tikve s fino izmrvljenim inunima pravi su spektakl. En zatvara oi dok
jede, a onda ih polako otvara.
Its fantastic...
Smeim joj se.
34

It: krivica (Prim.prev.)

Yes, like one of your kisses.

I ona se meni smei, primie mi se i blago me poljubi u usta.
Where were you? For a moment I thought you werrent coming. You know
what I thought? You had met your girlfriend... Onda samo zauti, i pogleda me.
And I must say that I felt sad... and I was quite shocked. Onda se opet smeka.
But now youre here. I ja se smekam pravei se, naravno, da sam sve razumeo,
mada mora da je rekla neto lepo s obzirom na to da mi miluje ruku.
Uzimam onda jedno manje pare sira i nudim je, ona zagrize i prepolovi
ga, a onda ga opet gura ka mojim ustima terajui me da ga ja pojedem. Tako i
uradim. Pruta sa ljivama je odlina, taj ukus malo sladak, malo slan.
Ovo je njihov specijalitet... io me gleda sav zadovoljan. Dobro, a?
Slatko i slano... Sweet and salted, also in the other plates.
Yes, so yummy!
Nastavljaju da stiu male porcije raznih jela, uftice od kolenice, inuni
marinirani u pomorandinom soku, a onda i fantastine paste, fini rezanci sa
sirom i biberom i cvetom tikve, rezanci s inunima i ovijim sirom, pasta
strozzapreti s tartufima i peurkama i amatriana.
These are incredible...
Yes! The name is strozza...
io mi stavlja ruke oko vrata pravei se da me davi, ja plazim jezik da bih
ispratio igru i simuliram ropac. Onda io krene da se moli.
Priests.
Priests!Strangle Priests...35 And why? En je iznenaena tim imenom.
io slee ramenima.
I dont know but they are very good... Ponavljaj sa mnom. Ludilo su!
En ponavlja kroz smeh:
Ludilo su! A s njenim amerikim akcentom to je jo smenije. Pada mi
na pamet Alberto Sordi.
You know Alberto Sordi?
Sordi, no. Who is he?
He is very famous, a very nice person... Jel me to izaziva! A ja u te sad
pojesti!36 Pa se okomim na te predivne rezance, imitirajui ga. Ali jasno je da
one ne mogu njega da znaju, previe su mlade, a ba taj film je bio je prvi zbog
kog sam se zaljubio u ideju o putovanjima, o tome da upoznam druge zemlje,
drugi jezik, a moda e se to kad-tad i dogoditi.
Evo glavnog jela! Ovoga puta Renato dolazi s razliitim jelima u obe
ruke, izgleda kao ongler, vrti ih na ruci i sputa veoma neno na sto. Krpice
od mesa s orasima, rolovani patlidan, peena kolenica s krompirom! Svaki
tanjir je triling ovih razliitih jela, i uz ovo je io odabrao neko dobro crno
vino.
Ovo je montepulano, odlino je, probaj, probaj, probajte.
Sipa ga i u druge ae koje su nam doneli i dodaje ga svima da probaju.
35
36

Ta vrsta paste zove se strozzapreti, to bi bukvalno znailo udavi popa". (Prim.

uveni italijanski glumac i uvena replika iz filma Amerikanac u Rimu (Prim. prev.)

Stvarno je izvrsno, jae od onog prvog, belog.

Osea kako je gusto...
Ma gde si ti sve to nauio?
Beatrie je ila na kurs za someljea!
Stvarno ne verujem, a otkud to?
Njen otac je vlasnik vinarije, i ona radi tamo, pa mi je pokazala
poneto...
Aha. A ona druga nita kae o tome to zna sve to o vinu?
Pored toga to sam mogao sve to da nauim i na internetu...
Da, naravno, kako da ne, vidim te kako prati kurs za someljea dok
skida pornie!
Vai, ta god, ne postavlja ona sebi ba sva ova pitanja, a jo je i
zadovoljna jer njen otac dri restoran... tako da Deboru ja poduavam kako da
kombinuje vino s hranom!
Pa naravno... dok te Luija, ona iz paba, ui o svemu u vezi s pivom.
Bravo! Vidi? Polako se kultiviem... tako e nas stranci videti kao narod
koji voli svoju tradiciju i poznaje umetnost, ak i kulinarsku. Kad smo ve kod
toga, da li si video kakve su kulinarke ove dve? San snova, a?
Onda se smeje kao lud poto zna i sam da je izrekao jednu istu
abaneriju.
Renato i Luiza se pojavljuju zajedno. Ne shvatam ko je od njih dvoje pravi
kuvar. Moda nijedno od njih dvoje, nego je pravi mag neko trei, ali nije ni
bitno, toliko nam je prijatno kod njih da nam se skoro ini da smo u kui nekog
prijatelja, a verujem da je ba to najbolja mogua situacija u nekom restoranu.
Evo je, torta od okolade s kremom od maskarponea...
I pred nama se stvaraju etiri tortice. Rajli ne eka ni da neko krene da
objanjava: ve je uvalila kaiku u svoje pare, uzima ogroman zalogaj i prinosi
ga ustima kao najrazmaenija mogua devojica.
Mhmm. Its incredible.
io ne zaostaje, izgledaju kao da su na takmienju, skoro da sve oljute,
prave sve veu i veu buku kaiicama po tanjiru, ali na kraju io pobeuje.
Kraj! Onda je gleda pravei lukavu facu, podie obrvu pun elje i
smeka se veoma poudno.
Da uzmemo jo po jedno? Another one?
Za kratko vreme smo napolju, i moram rei da je veera bila fantastina.
Idemo, imam genijalnu ideju, siguran sam da ete ostati bez rei... I have a
big idea...
Hoda po getu, prolazi pored bara Bartaruga na Trgu Mafei i ulazi u
jednu uliicu, a onda opet skree desno i stie do Ulice Svetog Ambrozija.
Evo nas, stigli, ovde nas ekaju.
itam natpis: Acqua Madre Hamam
Ma ne verujem, tursko kupatilo... Pa ja nemam u emu da se kupam.
Ma gledaj vamo! Otvara kesu koju nosi preko ramena i iz nje vadi
manje kese s etiri kupaa kostima. Rajli, En, ovo je za tebe, a ovo je moj. Mada

nela012

smo ionako sami, mogli bismo da se kupamo i goli. Namiguje mi i nestaje u

lokalu. ao, Manu, oni su sa mnom. Ve sam sve javio Armandu...
Manu, lepa devojka s pirsingom u nosu i skroz odsutna jer prati ta se
deava na ekranu kompjutera, ak nas i ne pogleda.
Ok. Zna kuda se ide, zar ne?
Da... A io onda brzo silazi niz nekoliko stepenika i nestaje na spratu
ispod, a mi idemo za njim.
Vi idi te tamo. Jesu li kupai okej? Do you like the colours?
Yes, perfect. Even the sizes are right.
The size? I have a good eye..
I uz osmeh namiguje Rajli, koja odmahuje glavom veoma zadovoljna.
You are crazy?
Sure of you..
Uskoro smo io i ja u vodi, predivna je, topla taman koliko treba, a
ujedno smo i malo radoznali jer ekamo njih dve.
Jesi li video kakvo strava vee? Savrena veera, sad smo ovde u
bazenima, kao stari Rimljani, ak, hm, i bolje nam je...
A zato?
Pa oni sigurno nisu imali strankinje? Fijuuuu. Zazvidi i brzo kao
zvearka prilee i utine me izmeu nogu.
Ma daj! Odmah se povlaim unazad, brz kao munja.
A jo je i sve plaeno, ta bi jo hteo.
Da, tano, nekako ne verujem svojim oima, u stvari, svojim depovima!
Alo matori, ja kad ti kaem neto, to je tako. Evo ih! Evo ih!
U daljini se vide odsjaji njihove svetle kose. Vodena para stvara laganu
maglu koja ih obavija, sakriva, prati ih, otkrivajui ih tek na kraju, kad izau
kroz ona staklena vrata, dok neto askaju.
Ne, negde su nale pekire!
io se smorio. Ali kad stignu do bazenia, skidaju ih, skoro istovremeno,
lagano, i ostavljaju ih tamo, na ivici. Rajli se pomalo stidi, pokriva se rukama i
odmah ulazi u bazen. Dok En izgleda sigurnija, podie ruke i polako skuplja
kosu, vezuje je u punu na vrhu glave. Dok to radi gleda me, stavlja gumicu u
usta i smeka mi se. A ja ne mogu da ne gledam njene grudi, pune, vrste, na
kojima mali kupai kostim koji je io odabrao izgleda samo kao prislonjen.
Ona to primeuje pa poinje da se smeje, onda ulazi u bazen i odmah dolazi i
seda do mene, naslanja lea, zatvara oi i oputa se. Voda je veoma topla. Zvoni
telefon koji je io ostavio na ivici, on se javlja i kree da razgovara. Ne ujem
ta kae, suvie sam obuzet En, koja mi se sada jo primakla, dodiruje me
nogom a ja pokuavam da ne obraam panju.
Do you like here?
A ona poinje da mi pria.
Yes, this place is really nice! You are nice, this is a completely different tour. A
lot of my friends have told me what its like going out with the Italians, but some said
that they did not have a good time, they have been picked up at Piazza Navona or the

clubs around there and then the guys tried to take them to bed straight away... Not like
you. Onda naglo prestaje da pria, pa me pogleda. Didyou understand?
Gledam je sasvim zbunjen.
Ona insistira.
Did you understand? Sad mi se obraa mnogo sporijim tonom.
Ah, yes, I think so... mislim... something.
Ona se smeje, odmahuje glavom a onda zapliva po bazenu i stie do Rajli
koja je s druge strane. I ba u tom trenutku kree muzika.
Tu vuofa Tamericano, americano, ma sei nato in Italy.
io mi se pribliava.
Svia ti se ova? Rekao sam Armandu da je pusti! Veeras igramo na
sigurno. Videe posle. Fijuuu...
I kao zvearka opet me utine meu noge.
Smara... Poskoim u stranu.
Za to vreme En pria s Rajli i ne prestaje da gleda u mene, smeka joj se,
ona joj govori da, da je odluila, da je to tako, tako i gotovo. Rajli neto uzvraa,
En odmahuje glavom, ne. Okej, kako hoe, kao da kae Rajli, koja na kraju
prihvata njenu odluku. Onda mi se ini da sam u nekoj od onih filmskih scena
kada se odvija zamena; En ostavlja Rajli i kree ka meni dok io ide ka njoj.
Ipak, obino su svi na nekom mostu, taoci hodaju polako i kad stignu do
odredita zagrle se. A ovde ona mene ljubi i miluje me i apue mi neto na uvo,
onda se malo udaljava i bolje me pogleda, kao da me analizira. Mnogo mi se
svia, i kad mi se opet priblii ruka joj sklizne dole, na moju butinu, i sve nie
dok ne primeti koliko je u stvari elim. Onda je privlaim k sebi, i sad i ja nju
milujem, ljubim je i dodirujem joj te grudi i pod rukom oseam da su jo vre
nego to sam ih zamiljao, pune, oble, jedre, a onda sputam ruku na njene
bokove, koji su zategnuti, bez trunke sala, ali meki, ne uljaju. Onda silazim jo
nie, stomak joj je ravan, mekan, a koa zategnuta. A onda jo nie... nju tad kao
da proe neka jeza, ali onda se prepusti, malo rairi noge, a ja uvlaim ruku u
njen kupai, mali, tako mali da tada vie nego ikad pre shvatam kakav je io
genije.
Gledam ga. On je na drugom kraju bazena s rukama zabaenim unazad,
na ivici bazena, potpuno oputen. Oi su mu zatvorene jer se prepustio Rajlinim
poljupcima, ali bez urbe, sa svojom uvenom filozofijom.
Postoji pravo vreme za sve. Vidi se da sada nije to vreme.
En mi uzdie na uvo, pria mi na engleskom, dok se moji prsti pomeraju
ispod njenog kupaeg, u njoj, pratei njene uzdahe dok mi grize usne, pa uvo,
pripija se uz mene i u sekundi oseam da je svrila, dok se na kraju ne pusti da
padne na moje grudi i grli me jako, sve jae.
Zatvaramo! Devojka s pirsingom u nosu koju smo sreli na recepciji
otvara staklena vrata uz dranje. Deset minuta! Pa onda ostavlja otvorena
vrata i nestaje u istom maniru.
En mi se osmehuje
Just in time..., i poljubi me za kraj. Onda brzo izlazi iz bazena, uzima

pekir i uopte ga ne stavlja oko sebe ve kree prema svlaionicama, a prati je

Rajli koja je skroz umotana.
io odmah nasre na mene kao soko.
Jebote, kakvo telo ima En! Da odlepi! Njeno dupe pria, a sise ga prate.
A i video sam je, u jee, ila je ka taki kljuanja.
Ma izvini, zar ti nisi spavao..
Daaa, tako je, matori, ali ja uvek nadgledam ta se okolo deava!
I bez greke mi ponavlja nfiju... po trei put, brzo kao zvearka, ali ne
uspevam da mu izmaknem.
Joj, ma daj bre!
tipnuo sam pitona!
Na izlasku iz svlaionica svi se oseamo mnogo oputenije, i dok ih
ekamo na ulazu, devojka s pirsingom na nosu daje nam prospekte.
Ako elite opet da doete u toku redovnog radnog vremena, nudimo jo
mnogo toga, piling, glinu, blato, masae s arganovim uljem, maske od gline, od
rua, masae s karite buterom i mnoge druge tretmane... Ako se pretplatite,
dau vam i poklon... Onda nam se nasmei. Vai, dva ajde, i za vae
prijateljice.
io se ukljuuje.
Hvala, razmisliemo, mi smo ba dobri prijatelji s Armandom...
A, kako vi kaete.
Devojka se opet udubljuje u kompjuter, mora biti da dobija procenat od
lanskih karata koje izda, inae ne bi bio jasan njen interes u tome. Brzo zatim
stiu i En i Rajli, osuile su kosu, sad su meke i leprave, obrazi su im jo
rumeni, od toplote u svlaionicama.
Evo ih, idemo... Imam iznenaenje za vas!
ini se da je io jedini koga nimalo ne usporava parno kupatilo s
ekstremno visokom temperaturom. Sav je pun adrenalina, kao i uvek. Uzima
Rajli za ruku i izlazi iz AcquaMadre.
Evo nas! Do you like it? We do a very romantic tour in Rome.
Koija sa sve konjem i koijaem stoji i eka tu ispred nas.
The name is fijaker!
Rajli veselo ponavlja:
Filjaker...
Yes, youre almost there. Fijaker, they love the horses... jel tako, Kristijano?
ta ree? Tip na koiji nameta udni eir na glavi i zainteresovano
gleda u ia. ta kae?
Da volite svoje konje...
E, pa naravno, do ludila! Nikad ga ne teram da se mui, izvodim ga u
najvie dve vonje na dan i ak sam i stavio velike gumene tokove s kojima se
mnogo manje umara! Reci im da sam ja pravi ljubitelj ivotinja! Ova tradicija
ne sme da se ugasi! U celoj Evropi postoje i dalje koije s konjima, a izmislili
smo ih mi Rimljani... a ovde su oni u opasnosti od mogueg nestanka.
Yes. Its our idea in the past, the Roman imper... You know like the Gladiator,

Russell Crowe, have you seen it? Da, tako je, its the same! We love the horses.
Pomae joj da se popenje u koiju i ve u sledeem trenutku eto nas u
vonji po Rimu.
Kristijano, nas nudi ampanjcem. io oajniki pokuava da ga otvori,
malo se mui, ali na kraju ep polee s koije ba u trenutku kad smo prelazili
preko Trga Venecija, a io poput surfera iri noge i pokuava da sipa
ampanjac u ae koje drimo u rukama dok koija polako i lako ide i plee po
starim kamenim kockama po ulici. Ulica Del Korso, onda gore Tritonovom
ulicom, levo u pravcu panskog trga, pa jo ampanjca. En i Rajli se smeju i
nazdravljaju.
May Rome always be so beautiful each time we come back.
A onda sipaju ampanjac, ispijaju ga sve do poslednje kapi i uzimaju po
jo jedan dok se penjemo Ulicom svetog Sebastijanela i Trgom Trinita dei
Monti. Konj lagano hoda, i ne osea nau teinu, a veliki stari drveni tokovi
okreu se brzo i bez buke Bulevarom Gabrijelea dAnuncija, a onda Bulevarom
Vile Medii kroz park Pino. Sakriveni visokim drveem s ogromnim
kronjama, u mraku parka, En i ja se ljubimo. Onda se ona odmie i gleda me u
oi i dri me za obraze kao da ne bi elela da me pusti da pobegnem, kao da bi
elela da mi kae neto, i kae to na italijanskom.
Ti mi se mnogo svia.
Onda se smei kao da nije skroz sigurna u ono to je rekla. Ali ipak je rekla
to savreno, kao neka predivna Italijanka, dok ja, i pored jezika, i dalje utim,
kao hiljadu prethodnih puta, kao to mi se dogodilo s Alesijom. Gledam je u
tiini i osmehujem se, pa iako je sve savreno, eh kad bih samo ja znao da
kaem volim te.

A gde si ostavio auto?

Tamo iza, ma daj, ostavi me ovde, lake je...
En i ja silazimo iz koija. io nas pozdravlja odozgo, a Rajli je pored.
Gde ete sad?
Ne znam, zato?
Nemoj da pokvari atmosferu veeri... kuvane su taman koliko treba!
I Kristijano se smeje.
Ljudi, a da nemaju i neku treu drugaricu?
Daa, kako da ne, a sam ja siguran da one savreno razumeju italijanski.
io se smeje onako prostaki i samo to se ne zadavi, a onda je odjednom opet
normalan.
O, Niko, zar ti nee da ide u Smokvinu ulicu, u onaj lokal iza Trga
Navona?
Ne, mislim, ne verujem, a to?
Zato to je veeras Bea trebalo da izae s nekom drugaricom, na veeru u
Kod Franeska.
Ali sad je pono...
Da, znam, ali nije mi poslala standardnu porukicu... A Debi je bila na
Trgu Kampo de Fjori, da jede u Karbonari... Ba sam hteo da povedem En i
Rajli, ali mi je to na sreu javio jedan konobar koji nas poznaje. Mada nema
veze, poto s Debi nema nikakvih problema...
A to?
Ve mi je poslala poruku za laku no. Kod kue je. Sad ve spava.
Aha...
Sve u svemu, ako ne ide nigde dalje, to je i bolje. Bei sam rekao da sam s
tobom, da smo ili u kancelariji ili kod tvoje kue, da prouavamo neku
revolucionarnu ideju na internetu...
Ma nije valjda! Kod moje kue! A ta ako pozove telefonom?
Onda smo u kancelariji.
A ako pozove u kancelariju?
Okej, vaaai, predajem se...
Shvatio sam, a koja je to revolucionarna ideja na internetu?
E otkud znam sad! Izvini, a ta ti misli, da sam ja otkrio neto veoma
revolucionarno na internetu, da li bih i dalje bio ovde kao zadnji slepac? Ma daj,
da li bih? Bre, Niko!
Onda krenu s Kristijanom, koji spretno upravlja uzdama, i s Brontom,
saznao sam da se tako zove konj, kome ne treba ponavljati dva puta. Nestaju iza
ugla na Trgu Manini.
En i ja hodamo i u tiini trga uje se pokoji udaljeni auto koji brzo prolazi.
Ispod mosta Vojvode od Aoste teeTibar, a jo malo dalje veliki Olimpijski

stadion lei uspavan, bez oduevljenja publike na nekoj utakmici.

I have a surprise for you, do you want to come with me?
Sure, what ever you do, I love, I'm really enjoying myself and I think this is one
of those holidays that I will never forget.
Na trenutak nita ne govorim, onda progovorim tonom a la io i klimam
glavom.
Sure?
Of course.
Uz osmeh ulazi u auto, a ja podiem krov i putam muziku na radiju... I
sve bie prekrasno, jer radost i tuga imaju isti ukus sa tobom, eleo bih samo da no sad
brzo tee i da se sve ono to misli o meni ne vrati u trenu i elim ljubav i svu panju
koju moe da da i elim ravnodunost ako moda bude htela da me povredi...
Sluajno smo naleteli na Ti scattero una foto37... ali ponekad sudbina kao da
bira odreene stvari za tebe, zato to su savrene. Vozim brzo i vidim je kako
zabacuje glavu unazad i skida gumicu s kose, kosa joj lepra na vetru a ja s
njom, zajedno sa svojim mislima. I oseam se lepo. I ne postoji nita lepe od
muzike i od vetra i automobila s predivnom devojkom u njemu. Ne, pogreio
sam. Nita lepe od En. Steem joj ruku, njoj su oi i dalje zatvorene i glava
zabaena na naslon. Onda se lagano okree ka meni, otvara svoje zelene oi i
gleda u me u tiini dok ja nastavljam da vozim. Smei se, a u tom osmehu lei
sva lepota ovog jedinstvenog momenta koji sad proivljavamo. Ja i
Amerikanka, ja i strankinja koju ne razumem devedeset posto onoga to kae!
A moda mi je ba zbog toga toliko dobro? A da li dve tako udaljene osobe
mogu da se zaljube jedna u drugu? ta e se onda dogoditi s njihovom priom?
Obino se, kad upozna nekoga, dogaa da imate neto zajedniko, nekog
prijatelja, kolu, urku, koncert, neku stvar koju ste zajedno proiveli, a da to
niste ni znali... S njom nema niega od toga. Nema prolosti. A da li e biti
budunosti? A onda, zato smo toliko u potrazi za budunou? Zato nismo u
stanju da ivimo u sadanjosti? Otac mi je uvek govorio: Svi poinju neto
ponedeljkom, svi oekuju da e se jednog dana neto dogoditi, svi esto govore:
od sutra... A za to vreme gube jedno veliko danas!
ak i Bato deli ovu ideju, a bogami i Gvido Pjetra. Sve u svemu, osim ia,
svi to posmatraju na taj nain. Moram rei da sam i ja to podravao, ali veeras,
moda prvi put, oseam se vezanim za zemlju, elim i zahtevam to danas, sada,
odmah.
Drim En za ruku dok vozim, gledam je i kretenski je, ali oseam se kao
ludilo frajer i mislim da e ova no biti u velikom stilu, u punom smislu rei.
Kako je govorio onaj na latinskom? A da, carpe diem. Parkiram u nekoj uliici,
bez problema, nema nikoga u ovo doba. En izlazi dok ja sputam krov i
uzimam ranac iz prtljanika.
Come with me...
Where are we going?
37

Slikau te jednom", peva Ticijano Fero. (Prim. prev.)

Its a surprise. Vadim sveanj kljueva.

Wow, thats a lot of keys! Like the keys to get into heaven! Are you Saint Peter?
Nastavlja da pria, pria mnogo, ali sve vreme kroz smeh i siguran sam da pria
neto smeno, moda ak i zanimljivo. Da, ako ba treba da gledam u
budunost, samo jedno je sigurno: uiu engleski!
Konano nalazim klju. Otvaram kapiju. En ide za mnom. Ulazimo u
pasa koji je, kad pogledam, stvarno lep.
Its gorgeous! Is this your home? Do you live here?
Yes, sometimes...
Gleda me zbunjeno.
What do you mean by sometimes? Ulazimo u lift i ja pritiskam sedmi,
poslednji sprat.
Its like multiproprieta.38 You understand?
No, but its not important, I think this is like a dream. It doesnt matter what
happens.
Yes.
Izgledalo mi je to kao najbolji nain da se izvuem. Kad stignemo na sprat,
probam da otvorim vrata. Imam sree i odmah pronalazim klju. ta, nee da
krene? udno. Okreem klju i otvaram. Svetla u dnevnoj sobi su upaljena, ima
nekoga. Ne mogu da verujem, ma kako je to mogue.
Come with me...
Kuhinja mora da je ovde s leve strane, da, tano, savreno se seam plana
ovog stana.
Could you wait for me here? Only one moment.
Ukljuim joj svetlo i smetam je da sedne na neku stolicu. Ona iznenaena
posmatra kuhinju.
This is a crazy place, but then I hadnt understood anything about you, you
looked like such a modest guy but you are a billionaire.'
I dont understand! Five minutes and I come back.
Where are you going.?
I want to make a surprise to you.
Ostavljam je samu i trim u dnevnu sobu, ali i dalje ne verujem, ko je
ovde? Da nisu vlasnici? Meni se inilo kao genijalna ideja da je dovedem ovde u
ovo potkrovlje od etiri miliona evra koje gleda na Koloseum i s kog se vide svi
Carski forumi. Umesto carpe diem, carpe sve, ali me je ipak neko prevario. I ta
sad da izmislim? Mogu da kaem da imamo jednu strankinju koja radi za neku
internacionalnu agenciju za nekretnine, i da bi ovu nekretninu mogli ak i da
prodaju po nekoj vioj ceni? Ma ne, nee nam nikad poverovati.
Nema nikoga? Ko je?
Ulazim u dnevnu sobu, prelazim je i idem u pravcu spavaih soba.
Ima li koga? Izvinite... neko je unutra?
Jedna vrata u dnu se polako otvaraju i eto ti, lagano, izlazi on, Dani
38

Objekat s vie suvlasnika. (Prim. prev.)

Salveti.
ao, Nikolo. Ovaj...
Ne mogu da verujem, Dani, a ta ti radi ovde?
A jo je i oenjen i u agenciji je najtuniji od svih... Mislim, uzeo je kljueve
i doao ovde, ali s kim?
Ovako, ti me nisi ni video, jel' vai?
Pribliava mi se uz osmeh. Ba udno, uvek se prema meni ponaao kao
kreten, a sad sam mu simpatian, i ak i inteligentan.
Ti me nikada nisi video ovde. Mora da mi uini jednu uslugu.
Pretpostavljam da si ti s drugarima...
Ne, s prijateljicom. Zna, ja nisam oenjen.
Zatvara oi. A ja njega gledam i smekam se. Da, verujem da se ivot s
vremena na vreme preokrene i kad se to dogodi, treba da se revanira, ali treba
da se revanira ba za sve, naravno bez preterivanja, ali i bez nadmenog
ponaanja ili slinih gluposti koje ponekad ujem od Fabiole, kad pria s
drugaricama neke enske prie: Ma nemoj ni da je zarezuje, tu, noblisse
oblige... i neko slino sranje. Ne, ne, u ovom trenutku ve previe uivam jer
gledam facu anija Salvetija, pa ko bi to propustio?
Ovako, znai, Niko, rekao bih da se mi nismo sreli... Da, eto tako, vai?
Pa, u stvari smo se sreli, ali ako ti sad ode sa svojim... prijateljima, da,
ovaj, mislim da u sve zaboraviti.
Okej... znao sam. Znao sam da si takav, osoba na koju ovek moe da se
osloni. Benedeta je to uvek govorila... A i gospodin Bandini. A ja sam srean jer
e od danas nai odnosi biti jo prisniji. A stvarno mi je ao ako sam ponekad
bio previe obuzet poslom, od sad pa nadalje, za bilo ta, uvek u ti se nai. I
izai u ti u susret.
Potape me po ramenu, onda mi se kezi.
Dakle, Nikolo, ako ti sada izae, ja i moji prijatelji emo da odemo... u
tiini.
Naravno...
I tu se rastajemo. Dani Salveti odlazi u pravcu sobe u dnu hodnika i tek
tad primeujem da mu na leima ispod sakoa izviruje koulja i, da, kad bolje
pogledam, vidim da su mu i cipele razvezane. On i njegovi prijatelji e sad da
odu, a on bi voleo da ih ja ne sretnem. Pa naravno.
Idem do En u kuhinju, s osmehom.
Only five minutes... Ona slee ramenima i klima glavom uz ok.
Uzimam ranac koji sam poneo, a da ona i ne primeti.
Do you want something to drink? Onda ujem zvuk vrata u dnu kako se
otvaraju. Pokazujem En da bude tiha. Pssst. Izlazim iz kuhinje i zatvaram
vrata, u mranom sam hodniku, jedva stiem da izvadim telefon i da krenem da
snimam video, kad Dani Salveti dolazi do glavnih vrata, jedini izlaz pored
sporednog izlaza, ali koji je ba u kuhinji. Brzo otvara vrata, svetlost sa
stepenica sada ga savreno obasjava, dok daje znak prijateljima da budu brzi.
Hajde, polazi, nema nikoga!

I tano u tom momentu vidim da iz sobe u dnu hodnika izlazi Marina,

devojka koja tek to je poela da radi u agenciji. Ma ne mogu da verujem, kako
ovo, on sam ju je toliko kritikovao: Ma kako je mogue da ih nekad naprave
tako lepe, a tako glupe? Mora da je neki problem u montai....
Da, i samo to ne zatvori vrata, ba u tom trenutku me ugleda, tu u dnu
hodnika s telefonom u ruci, kojim sam sve snimio. Vidim kako faca anija
Salvetija prebledi, ali i sam shvata da je kasno, ne preostaje mu nita osim da
povue vrata za sobom i da ode. Ovako neto nisam mogao ni da zamislim. Sve
nas je iznenadilo, Razume li ti, Dani Salveti. To je potpuna istina, ivot nikada
ne prestaje da te iznenauje, a mukarci jo vie.
Vraam se u kuhinju.
Hey, I was getting worried.
Sve je u redu, izvini... Otvaram zamrziva i vadim iz njega flau
ampanjca koju sam stavio unutra im smo stigli, onda iz ranca vadim dve ae.
Wow, youre full of surprises. But then if this is the life we lead... I'll stay here.
Smeje se. Uvek se smeje ova En. Tja!
Otvaram flau ampanjca ciljajui na vrata od kuhinje, ep eksplodira
prelazei preko cele dnevne sobe i stie do kraja, pada pored nekih belih kaua.
Sipam ampanjac u ae i nosim ga sa sobom.
Come with me, lets go to see the house.
Hodamo po kui ispijajui ampanjac. Kua je stvarno ludilo. Nalazimo se
preko puta Koloseuma i vidimo deo Carskih foruma. Malo podignem roletnu
na prozoru u dnu dnevne sobe, da, da ue meseeva svetlost.
Come with me...
Izlazimo na veliku terasu.
It's so high up!
Vidi? Ovuda su prolazile koije in the past, this is the big Street of Rome.
Here there is Piazza Venezia, the Palatin...
Wait, wait. Utrava unutra i brzo se opet pojavljuje s mapom Rima.
Ok, now I show you we are here...
Tako joj objasnim pomalo od svega, izmiljajui ono to ne znam,
pokazujui joj najudnije spomenike i priseajui se imena i prezimena
komandanata i careva i ak i datuma bitaka. Ma vai, da je sve ovo bilo stvarno
tano, dobio bih sto poena na maturskom ispitu, a ne ezdeset pet! Profesor
Leone ori mi ne bi nikada spustio ocenu, kao to, meutim, jeste uradio. I
dalje pijemo ampanjac dok prolazimo kroz sve prostorije penthausa, koji je
stvarno ogroman, a ja nosim sa sobom flau i ranac i sve ono to imam. Penjemo
se spiralnim stepenicama koje vode do jedne predivne sobe, mora biti da je to
glavna spavaa soba. Mora da Dani Salveti nije dobro gledao nacrt stana inae
bi sigurno doao ovamo.
Sputam flau ampanjca i onda daljinskim upravljaem podiem roletnu.
Siguran sam da u drugim sluajevima ne bih ni naao daljinski, ili ne bi bilo
baterija ili ne bi radio, ta god, ne bih uspeo, ali noas sve izgleda magino.
Onda se En priblii i poljubi me. A pre svega je ona ta koja je magina. Onda mi

raskopava koulju, ali je ja zaustavljam.

Just a moment.
Iznenadi se i pogleda me skroz zbunjeno, misli da ja to ne elim.
No, no, it is all ok. Im not crazy.
Onda se smeje dok ja otvaram ranac koji sam poneo sa sobom i vadim
posteljinu u tamnoplavoj boji.
Help me, zajedno je irimo po krevetu. Uzeo sam je, zajedno s flaom, pre
nego to sam se naao s Vitoriom. En s vremena na vreme pogleda
podsmeljivim pogledom a ja joj aljem poljubac, onda uzimam svoj ajfon i
vadim iz ranca mali zvunik, povezujem ga i na telefonu ulazim u aplikaciju za
muziku, biram svoju omiljenu plejlistu. Odmah kree Rijana, Diamonds.
Prilazim En, milujem joj kosu, poinjemo da se ljubimo i izgubim oseaj za
vreme, vidim samo njenu kou obasjanu meseevom svetlou, ogromnu lepotu
njenog i najmanjeg izraza. Uskoro kree Pink, Try, u pravo vreme, i oboje
padamo na krevet ba kao u tom spotu, a ona se smeje i otkopava mi
pantalone, a ja njene. Brzo ih skida, onda i gaice a ja je milujem i opet je eljna,
strastvena i meka i miriljava i mirie na ampanjac i svlai sada i ona mene i
ve smo goli, kotrljamo se po krevetu, u polutami sobe, po tim istim aravima
tamnoplave boje, s mesecom napolju i Koloseumom i saobraajem u daljini...
Onda joj polako irim noge i milujem je jo dublje, a ona uvlai svoje noge
izmeu mojih i jako se elimo. Onda staje.
Hey... we have to be careful...
Sure...
Ustajem i odlazim do ranca. Mislio sam i na to, ali nisam jo nita izvadio
jer ako odmah kod sebe ima prezervativ izgleda previe sigurno u sebe ili,
kao to io kae, na kraju ti to donese lou sreu. Ali ovo je moje sreno vee.
Onda ga i stavljam i neno ulazim u nju. Ovo je prvi put da sam s nekom
strankinjom, a nisam nikada video toliko lepu strankinju. Ipak uspevam da se
iskontroliem, moda zbog toga to sam pio. Da, ukratko, manje urim, da,
uspevam da je ljubim i da izdrim a da ne moram na silu da mislim o neem
drugom. A ona mi pria na engleskom i ape mi na uvo neto to nikada neu
znati i to niko nee moi da mi prevede, a to me na kraju jo vie uzbuuje.
Strastveno se ljubimo i ja njoj priam svata na italijanskom, a ona se smeje i
grize me i otvara usta i izvija lea i zatvara oi, onda vriti i staje u vazduhu, da,
tako je, i svrimo zajedno, u tom prelepom i oiglednom momentu u kome
nijedna re vie nije potrebna i sve sam ve govori taj trenutak sree.
Onda oboje utimo, u mraku, zagrljeni u toj velikoj sobi, u noi, na tim
plavim aravima, ispod svetlosti meseca koji je sad ve visoko i uz saobraaj
mnogo tii nego ranije. I u tom trenutku tri stvari mi padaju na pamet: prva je
da sam joj moda, u zbrci njenih rei na engleskom i mojih na italijanskom,
rekao: Volim te, En. Ali ne verujem. Druga je da bih voleo da je tu i dalje moj
otac da bih mogao sve da mu ispriam, i voleo bih da mu pokaem Eninu
fotografiju i koliko je Iepa. I trea, i poslednja, stvar jeste da veeras nisam
nijedanput pomislio na Alesiju, ali tek sad, s En, prvi put u ivotu mi izgleda

kao da sam je prevario.

ao, Karlo..
E, ao, ao!
Kako ide?
Eh, nekada si mi kafu donosio...
U pravu si, moram odmah to da popravim. To je zato to sam jue ostao
do kasno.
Vidim te... Osmehuje mi se. E, mladost, divota.
Moj stric odlazi i ostavlja me meu novinama koje su tek pristigle i jo su
svee od tampe. Moj stric je roeni brat mog oca, mlai je od njega i u mnogim
stvarima je esto zavisio od njega. Ipak, uvek su uspevali da se slau, a to
ponekad nije lako. Mislim da mukarac generalno uvek ima elju da bude
ispred nekog drugog, da zauzme njegovo mesto, kako je na primer i dalje u
naoj grupi, gde se od ia i Bata nikada ne zna ko odluuje, to jest uvek postoji
jedan voa grupe, a u naoj, po mom miljenju, vou jo nismo odredili.
Premetam primerke asopisa Dove, koji je tek stigao, kao i oe. Sad je sve
mnogo tee podii, i to otkada su odluili da se asopisi s poklonima, dodacima
i specijalima vie prodaju. Zato je veina njih uvijena u celofan, prepuna
kretenastih stvari koje su ve od narednog dana neupotrebljivo smee.
Dobar dan, Nikolo, kako si?
To je gospoa Adele Bandini, koja ulazi, sa svojim osmehom, sa svojom
elegancijom i sa svojim parfemom. Da, parfem kod ena je vaan, on je po mom
miljenju njihova vizitkarta. Parfem ti otkriva ko su, to jest kakve su zaista, ta
nameravaju da urade, ak i kakve su po karakteru, ne znam da li sam lepo
objasnio. Ako ena ima slatkast parfem, po meni je ona neka koja se lako
zadovoljava, a ako ima neki specifian ili teak, da kaem, neki parfem koji
poto si ga osetio el: ponovo da udahne, onda je to po meni interesantna ena,
ena koja je u potrazi. Ba kao to mi se ini da se seam da je parfem ove
gospo
elite sve kao i obino?
Da, hvala ti.
Uzimam Tempo, Republiku, novi Dove, Vile e kazali, i stavljam sve u kesu.
Prilazim joj. Da, to je taj, nije promenila parfem. Lagan je, sve, pravi jutarnji
zov, pozitivan, ispunjen nadom, i od rua. I Alesija je imala neki poseban
parfem. Neki ba, ba jak. En, meutim, nema parfem, mirie na sebe, na sveu
kupku, na dezodorans ili kremu, moda, koju je stavila na celo telo, finu i
opojnu, meku i...
O emu razmilja? Vidim da se smeka.
O, ma nita. Pruam joj kesu i osmehujem joj se. Mislio sam na sinonji
izlazak sa svojim drugarima...
Je li bila i neka devojka?

Odluim da budem iskren.

Da, bile su dve.
Ona mi daje dvadeset evra.
A jedna od njih dve je bila lepa?
Da, prelepa devojka. Izvolite kusur.
Daj mi samo pet evra.
Hvala, gospoo.
Dobro, zadovoljna sam to te vidim takvog, to znai da je tebi ba ona
zapala!
Da... Ponem da se smejem. Mislim da sam pre ja zapao njoj.
Bravo, na kraju si shvatio da smo mi ene te koje biraju.
Da, u njenom sluaju se ne moe nita rei: ak i u ovim godinama parfem
je savren, izbor bez greke.
Kako ti je u agenciji?
Dobro, ba dobro.
Jesi li primetio da se tamo deava neto neobino?
Ne... u kom smislu?
Gospoa Adele mi se osmehuje.
Zna, suivot kolega je uvek veoma udan, mnogo vremena zajedno,
uvek u kontaktu... Tamo ima mnogo devojaka, a tu je i mu moje erke!
A, jeste...
Kad bi samo znala da sam ja bio s Barutinom, koja joj je roaka, a da je
njen zet bio, ili probao da bude, s Marinom, novom radnicom, ne bi pomislila
da je u pitanju agencija za nekretnine, ve za venanja, tanije, da budemo skroz
precizni, za razvode.
Da, da, jeste...
Ma ta jeste? Hoe li da mi kae?
Pa to sam isto mislio.
Adele odmahuje glavom.
U pravu si ti, davim te sad sa svim ovim priama koje te se ne tiu, ti sad
proivljava zlatne trenutke, i to se vidi...
I ode i ostavi me tako, s ostatkom njenog kusura u ruci i tupavim
osmehom. Ali odmah posle toga prirodno mi dolazi da sagledam svoju ivotnu
situaciju. Izgubio sam oca, majka mi je naravno unitena, moja starija sestra
Fabiola hoe da ostavi Vitorija, htela je ak da to njenom muu sino ja kaem, a
moja mlaa sestra je ostavila Pepea i smuvala se s Ernestom, pesnikom, a i u
ovom sluaju bi ja trebalo da razgovaram s Pepeom, a mene je ostavila Alesija,
koja mi, podrazumeva se, nije rekla zato, a ja ne vidim nikoga ko ima nameru
da mi to objasni. Ali po miljenu Adele Bandini ja upravo proivljavam zlatne
trenutke. A kad sam u mranim trenucima, ta moe da mi se dogodi? Slaem
novine, Tempo, Korijere dela sera s dodacima, Mesaero, ornale. Premetam
pozadi Auto e motori, zajedno s ostalima, stavljam na vidnije mesto Porta Porteze,
koje su tek izale, i nastavljam tako tokom celog jutra i polako, premetajui
novine i asopise, oputam se.

Fiziki rad omoguava umu da se prepusti, da prestane da se preispituje,

da ne postavlja vie sva ona pitanja na koja na kraju i nema odgovora. Neke
stvari se dogaaju i kraj. Na sahrani mog oca, svetenik don Dani, odrao je u
crkvi lep govor. Hteo je da mi na odlasku mog oca prikae prirodan tok ivota i
objasni mi da smo naviknuti da smrt doivljavamo negativno, ali da u stvari ne
bi trebalo da bude tako. Barem mi se ini da se seam da je rekao sve to. Ja samo
znam da to dana mog oca vie nije bilo, ja i nisam nalazio nijedno objanjenje
koj bi uticalo na mene da to prihvatim.
ujem korake iza lea, neko je uao, i voleo bih da je to Alesija, koja mi
govori: Ljubavi, pogreila sam, izvini, ao mi je zbog toga to sam uradila. I
voleo bih da me jako zagrli, da me privue k sebi, a ja ne bih nita rekao, ne bih
hteo da znam ta se dogodilo, razlog, ne, bar tad jednom bih voleo da budem
odrastao i moda bih konano i uspeo i ja njoj da kaem volim te. Ili bi to
mogla da bude En, i ne bi me interesovalo kako je uspela da me pronae, ona je
i taka. Grli me s lea i govori mi neto na engleskom, a ja bih stajao tu i sluao
je sve dok ne zavri, izgubljen u njenom zagrljaju, zato to mi je on potreban,
zato to se oseam usamljeno, zato to bih hteo da sam voljen i da se izgubim u
njenim oima, zelenim, predivnim, ali koje nikada nee moi da upoznaju mog
oca. Ko ue u moj ivot danas, nai e ga bez jednog dela koji nedostaje. A
moda za to i ne zna, moda to uopte i ne primeuje. Ali ako me ta ena zaista
voli, ne moe a da to ne primeti.
Dobar dan! Prepoznajem glas i odmah se okreem. To je Ilarija, gospoa
De Luka, ona to se spremala da mi neto ispria. Vidim da je danas vedrija,
nosi svedu odeu, be pantalone i belu koulju. Kosa joj je vezana, moda je
malo kraa, svakako joj istie lice, koje izgleda mnogo radosnije.
Upuuje mi osmeh.
Da ti ne smetam moda?
Ne, dobar dan, ja moram da budem ovde.
Moda i nije ba ljubazan odgovor, ali ne znam ta bih sad, nita bolje mi
nije palo na pamet. Bojim se onoga to e da mi ispria. Ima trenutaka u ivotu
kad se deavaju neoekivane stvari na koje nisi pripremljen, kao na onoj klupi s
Alesijom, za njen roendan. Po hiljaditi put vidim tu scenu, kao da je u nekom
filmu, snimio sam je i neprestano je vraam na poetak jer mi se ini da ne
mogu da shvatim tu repliku. A eleo bih da ponovim tu klapu, da promenim tu
scenu, da produim poslednji dijalog.
Saekaj, Alesija, gde e, stani. ta je bilo? Zato plae? I da konano to
kaem: Ja sam zaljubljen u tebe, izvini, nisam nikada bio u stanju da ti to
kaem, ali sad ti kaem, i hteo bih da ti osuim suze svojim poljupcima, hteo bih
da zauvek sauvam tvoj osmeh jer sve je tuno bez njega i hteo bih da ti
poklonim svoje srce jer je bez tebe ono skroz beskorisno...
Ali ta scena se ne moe vie ponoviti, ivot je film sa samo jednom
klapom. A ja nisam bio spreman, ba kao ni sad s ovom enom.
Nikolo, htela bih da popriam s tobom.
Da, znao sam, sada bi ja trebalo da joj kaem ne, vidite, nemamo nita

jedno drugom da kaemo, ili vie bih voleo da nita ne znam, ili jednostavno
bolje ne.
Ali nita, samo utim.
Znam ta ti sigurno misli...
Ne, ja nita ne mislim.
Ona gleda oko sebe, da se uveri da nema nikoga, da niko ne ue. Onda
prekrta ruke i gleda me. Lepa je. Elegantna. Ali zato ne uzme novine i ne ode?
Bilo koje, neke koje inae ita, dao bih joj ih na poklon, ne bi morala ni da mi
plati, ja bih dao pare umesto nje. Nita. Ne sklanja pogled s mene. uti, dugo,
predugo. Igra se rukama. A ja i dalje slaem novine kao da ona nije tu. U stvari
sam ve zavrio, ali premetam jedne te iste samo da ubijem vreme i da je ne
gledam. Konano je reila.
Ovako. Ti misli da sam ja imala neto s tvojim ocem, je li tako?
Ne znam, rekao sam ti, ne mislim ja nita.
Osmehne se kao da tako hoe da otera moj stid.
Da, tako kae, ali tako ne moe biti. Kako god, nije onako kako ti misli.
Tvoj otac je bio veoma fin prema meni u jednom tekom trenutku mog ivota.
Svako jutro sam dolazila ovamo po novine, isto kao to i sad radim, s tobom...
samo to sam tog jutra briznula u pla. Odmah sam izala... ali on je primetio.
I dalje slaem novine. Sad sam odozdo uzeo jedan paket i otvorio ga. Stric
ima da se naljuti, to je bila roba za vraanje. Rei u mu da sam pogreio. eka
da je pogledam, ne znam ta drugo da radim i zato podiem pogled, a ona mi se
osmehne, pa nastavi.
A tvoj otac je krenuo za mnom, pomogao mi je, izaao je iz kioska i
izvadio maramicu i dao mi je. Bio je vrlo ljubazan, tvoj otac.
Da. Bio je, ali zato mi pria sve ovo? Ba udno, on nikada nije nosio
maramice sa sobom.
A Ilarija nastavlja s priom.
A onda me je zasmejao jer je rekao: Imate sree, nikada ne nosim
maramice sa sobom, nego sam sad prehlaen. A ja sam se malo smejala i malo i
dalje plakala, a onda je on izvadio jo jednu maramicu. I rekao mi je, i dalje se
seam: Sad je dosta, hajde, inae ete mi ih sve potroiti. Nisam vie uzela
nijednu. A on mi je rekao da se alio, da je imao jo jedno pakovanje, i time me
je opet nasmejao. Na kraju sam se smirila i on me je uveo ovamo i rekao da
sednem ovde, na ove asopise.
Pokazuje gomilu s Porta Porteze, uvek je najvea, kad se malo smanji i io
seda na nju.
Dobar dan! Ulazi Luii s pumpe.
ao, Luii, ta emo?
Treba mi Auto e motori, trebalo bi da je izaao.
Da... stani. Traim gore iznad tezge. Vidim da Luii posmatra gospou i
mrda glavom kao u nekom ritmu, kao da potvrdno klima, kao da zna neto. I
konano pronalazim novine, Luii ih uzima i plaa.
Dovienja. I ode.

Tako smo ponovo sami u tiini tog kioska, sve kao da stoji, kiosk kao da je
talac ove prie.
I onda mi je dao poslednju maramicu.
Ilarija nastavlja s istom onom mirnoom, istim tonom koji koriste mama i
baka kad neto priaju Franesku, Fabiolinom sinu. Da, mama to radi jer na taj
nain kao da bi da mu prui sigurnost, ili da ga razvedri, a isto tako se ponaa
gospoa De Luka sa mnom.
Onda mi je dao au vode, i ja sam je popila i prestala sam da plaem.
Ispod kase imamo mali providni friider s vodom, jednim pivom i jednim
kinotom. To je stric stavio. On je taj koji uvek misli na te stvari. Tata je pio vodu,
on pivo, a ja uglavnom kinoto. Gledam tu vodu. Flaa s vodom od tada je ostala
zatvorena.
Ono najlepe kod tvog oca su ruke.
Svia mi se to je upotrebila jesu, a ne bile su. Sedam iza tezge s
novinama na visoku stolicu. Na kraju je ilo onako kako je moralo da ide, da ja
pre ili kasnije sasluam ovu priu, a zauujue je da sam sad mnogo mirniji.
Tata, da li si bio s ovom enom?
Kakvi pokreti rukama, tvog oca, kako mi je otvorio tu flau, kako je uzeo
au, kako je sipao vodu. Ruke tvog oca bile su mirne i ulivale su sigurnost.
Ba lepa ena, razumem te, ali ona meni sad to pria? ta da kaem mami?
Nita. Ne mogu nita da kaem.
A ono to je najlepe jeste da tog dana on nije urio kao svi ostali, j Poto
mi je dao vodu, hteo je da saslua moju priu. Sad neu i tebe da davim sa svim
tim to mi se pre toga dogodilo, ali operacija moje erke I je dobro prola,
Simona je sada dobro. A sve je tako prolo zahvaljujui j tvom ocu. Da...
Otvara neku torbu, sputa je na tezgu i iz nje vadi i koverat. Ovo je pet hiljada
evra koje mi je tvoj otac tada pozajmio, j dola sam da ih vratim i da kaem
hvala. Samo to mi je ao to to mogu da kaem jedino tebi.
Na to poinje tiho da plae, a ja stojim tu, smuen, i ja bih hteo da plaem,
da se oslobodim sveg ovog bola koji nosim u sebi, ali i ponovo ne znam ta da
kaem. Ali ipak, na kraju, neto mi izlazi.
Daj, Ilarija, hajde, nemoj tako...
I imam sree jer u fioci s novcem nalazim kutiju s papirnim maramicama,
uzimam jednu i dajem joj je. Ona nakratko prestaje da plae i poinje da se
smeje.
Eto, da, sve isto kao tvoj otac, kako je on bio divan... Nedostaje mi, zna?
Moram stvarno to da ti kaem, mnogo mi nedostaje. Htela sam da mu se
zahvalim jer mi je pomogao tako, odjednom i bez rei, jednog jutra mi je dao
ovaj koverat i zahvaljujui njemu uspela sam da ne propustim termin u bolnici.
Bio je tako plemenit ovek, tvoj ota poseban ovek. Rekao mi je: Kad budete
mogli, vi ete mi vratiti, ali ja nisam stigla na vreme! I opet brine u pla,
zajeca, jo jae nego p put.
Tu sam! Ulazi io u svom savrenom tajmingu. Ta dam! Pazi imam!
Korneti i kapuino, da nazdravimo zbog susreta! Oho ho, ja sa svoju malu sino

natakario!
Tek tada primeuje gospou De Luka, koja stoji u oku i sada ve plae
kao kia.
O! Izvinite, gospoo... Nisam vas video. Onda gleda u mene, pa mlati
rukama kao da bi hteo da se izvini i nastavlja. Ma jue sam bio na pecanju, a
da, mislim, i dobro sam proao... Hobotnice. Upecali smo hobotnice.
Gospoa De Luka mu rukom pokazuje da prestane, dosta, nema veze.
io onda zauti, mada ne zna ba ta treba da kae ili da uradi.
Ilarija uzima jo jednu maramicu pa izduva nos.
Izvinite, izvinite, nije mi ba neki dan, nije. A onda me pogleda i
osmehne se. Jo jednom ti hvala, Nikolo. I brzo izae iz kioska. io ostaje da
bulji u nju dok se udaljava.
Alo bre, ma ta ti radi sa enama? Ne moe ovek da te ostavi ni na
sekund... potresaju se, smeju se, plau, sad ak i ove matorke, a!
Onda sputa kesu s kornetima na tezgu i vidi koverat pun para.
Alo, ma ti si to poeo da radi kao igolo? Jebote, ne seri, prejako! Ovde
ima brdo para!
Luae, pusti sad to.
Uzimam mu pare iz ruku i stavljam ih u dep.
Tu ima vie od dve hiljade evra!
Pet hiljada. Ali to je bilo pozajmica koju je ona vratila.
Aha. io pravi facu kao da kae hm, nisam razumeo, ali i to je okej.
Nije bitno, ovde su svakako korneti iz Ungarija koji su ista perverzija!
A i kapuino po tvom ukusu, sa eerom sa strane.
Ja otvaram kesu i kidam jedan korneto, jo e topao i miriljav. io mi sipa
kapuino u papirnu au.
alu na stranu... Da li je sve u redu s onom enom?
Da, hvala, sve je u redu.
Da ti stavim eer?
Samo pola kesice.
io otvara kesicu i sipa malo u kapuino, onda mi ga dodaje dok rastvara
eer u ai, kruei njom.
Dri, evo...
Uzimam ga i ispijam, nije previe sladak ni previe topao, savren.
Nastavimo s dorukom ovog predivnog nedeljnog jutra s jo uvek blagim
suncem, slabim saobraaja i sveim vazduhom. Poneka starija gospoda s
vremena na vreme proe trotoarom ispred, sigurno da idu u crkvu na misu.
I, nita mi nisi ispriao.
O emu?
Namiguje mi.
Iiii?
Iiii, ta?
Kakva je bila?
Jedem jo malo korneta.

Da li ti je poznato ovo? Pokazujem mu korneto zagrien do pola, onda

ga umaem u au, natopim kapuinom i stavljam u usta. Eto, takva, i bolja od
toga!
O boe, koji si ti smara, nikad nee da se otvori.
A ta bi ti, hoe da zna detalje?
E da, ta tu ima loe? Ja kad sam je skinuo...
Sputa au na asopise.
Pazi da mi ne prevrne to tu!
Da, da, kako ti samo pegla. iri ruke prema nebu. Ima ovako velike
sise!
I ba u tom trenutku ulazi portir iz hotela Stelari.
ao, Nikolo, dae mi jedan Korijere delo sport... Onda pogled; u ia.
Samo ti nastavi, e, ne obaziri se, imam ja odlino pamenje, poneeg se i
seam...
Sigurno. Priali smo o privatnim stvarima, da, mislim, koje se tiu
njegove devojke... Pokazuje na mene. E, razume, ne moe tako.
Muterija slee ramenima, plaa novine i izlazi.
Da li si ti retardiran? Zato uvek mora mene da mea!
Pa dobro, ionako si ti skoro raskinuo!
Pa kakve to veze ima? Ti nisi normalan, zna...
Nastavljamo da askamo, a io koji sedi uuren na gomili s Porta,
Porteze, vadi i klub sendvie.
Izvini, ovako rano to jede?
Pa, ja volim slano!39
Shvatio sam, ali zar za ujutru nema neto lake!
A ta ako ja volim ba ove?
U redu, odustajem! Pa onda nastavimo da se smejemo i da se zezamo.
Alo, a kad se bre vraa Klose?
Kad mu bude bolje!
Bravo, bravo. io pokazuje na mene. To je tehnika! Da kae i da ne
kae, da ne da protivniku nita izvesno. A od koga si uio? Od Klaudija
Lotita?
Za to vreme ste vi sa etiri boda manje.
Ne reci etiri ako ti nisu ve u torbi!
Mada niko nikad nije shvatio kako je nastala ta poslovica...
Prava re je bila maka! Ne reci maka...
Ma gde...
Ma da, maka, ta izreka je potekla iz nekog rata, jo davno. Video sam to
ak i na vikicitatima.
Aaa. ti znai ne koristi kompjuter samo da skida, nego i da se
informie o ovakvim glupostima.
To je kultura!
39

Italijani uglavnom jedu sladak doruak. (Prim. prev.)

Ulazi neka lepa ena od etrdesetak godina, s detetom od otprilike est.

Dobar dan, ta si ono hteo, Davide?
Hteo sam ju-gi-o karte.
A da, imate li ih?
Da, izvolite, poslednje dve kesice, Davide, uvao sam ih samo za tebe.
Dete ih uzima uz osmeh, zadovoljno zbog ove nevine lai.
Hvala! Onda se predomisli i pita majku: Mama, jel' mogu?
Majka se osmehuje.
Naravno, naravno... I poto savreno zna koliko kotaju, daje mi ve
izbrojan novac da bi platila karte.
Hvala.
Samo to nisu izali, ali iu pada na pamet jedna ideja.
A, izvinite, gospoo, samo jedna stvar. Da li vi znate poslovicu: Ne reci
etiri ako ti nisu ve u torbi?
ena gleda prvo u mene, moda da vidi da li se smejem, ali ja ostajem
ledenog izraza lica, ak sav poslovan stavljam novac na mesto kao da nisam
nita ni primetio, onda opet pogleda u ia, ali i on je ozbiljan, ak
zainteresovano oekuje odgovor na svoje pitanje, i tako, poto ne vidi da je iko
zeza, odgovara:
Mada mislim da je to reenica koju je izgovorio onaj, kako se zove,
simpatini trener to je otiao u Nemaku...
Trap?
Da, Trapatoni!40
Vidi, a ti si govorio da nije, to i ona zna, je li tako, gospoo? Znai, nije
se govorilo: Ne reci maka ako ti nije ve u torbi?
Ne, ne znam, sad me zbunjujete, ne znam, mislim da je ne reci etiri.
Onda uzima dete za ruku i brzo izlazi iz kioska.
Mama, a ta to znai ne reci etiri pa ga posle stavi u torbu? Je li to kao
kad se igramo tombole?
Ali ne uspevamo da ujemo odgovor jer su ve daleko.
Ma koji ti je, to si kreten? Tako mi samo tera muterije! Ova ivi tu u
Ulici Vinja Steluti, ona je ena jednog poznatog ortopeda...
Odlino, tako da ako nam polomi noge, isto e on da nam ih nameta!
Ma ajde! Shvatila je da smo se zezali s njom!
Ma ne, bilo joj je zabavno, veruj mi, danas se ljudi dosauju. Svi se
dosauju. Da li si video koliko je Ruzzle moderan?
Da, pa?
Zato to ljudi nikad nemaju nita da kau, nema zanimljivih tema, ni
pitanja, kao to je ovo o Trapu! A onda se i ene kao to je ona dosauju i igraju
Ruzzle, ne, pazi, sledei put kad doe pitau je i to izvinite, da li vi igrate
Ruzzle? Siguran sam da igra! A zna li zato je Ruzzle. osvojio pre svega ene?
Zato to se smaraju vie od mukaraca, tanije, smaraju se upravo s nama
40

Gaf trenera ovanija Trapatonija, kada je pogreno interpretirao jednu izreku. (Prim. prev.)

mukarcima... Onda se okree ka meni i vidi da ja utim, s drugom polovinom

korneta u ruci, potpuno blokiran. ta je? ta ti se deava? Niko!
Alesija je uvek igrala Ruzzle.
A.
Onda i on ostane tako s polovinom klub sendvia i dalje u ruci.
Pa dobro, kakve to ima veze, ja sam to rekao onako, a i normalno je, na
poetku Ruzzle pomalo zarazi svakog, a posle nekog vremena se smori...
Alesija ga je igrala od poetka, otkad je igrica izala, i nije nikad ni
prestala.
Ma do kurca!
I ba u tom trenutku ulazi jedna starija gospoa koja, kad uje ia, na
trenutak zastaje iznenaena kao da nije dobro razumela, onda trai svoje
novine:
Imate li asopis Familja kristijana?41
Ne! Odgovaramo uglas, a onda ja zagrizem korneto, on svoj sendvi, a
gospoa izlazi odmahujui glavom.
Ma do kurca!
To zajedno ponavljamo i prasnemo u smeh.
io, ti si uvek u stanju da smiri svaku situaciju!
Da...
Razumem, da, ali ovo s Ruzzleom i s Alesijom je stvarno tuno.
Jeste.
A kako sad jeste?
A ta treba, da ti kaem nije?
Nastavljamo da priamo o toj besmislenoj situaciji, o ovoj igri sa slovima
od koje moe da odlepi. Alesija je ponekad znala da se izvali na kau i da se
sve vreme igra, nije mi se vie ni obraala, ak i celo popodne nedeljom. Ali to
neu da ispriam iu. Izmeu ostalog i zato to je sav obuzet priom o naim
strankinjama.
Ne, nisi shvatio, popeo sam se do nje u hotel, pustili su me da uem bez
problema... E, sluaj, malo posle toga, ovi ispod su pomislili da ih je strefio
zemljotres!
Verujem ti, znam koliko si teak!
Daaa, jeeste!
Onda mora da si igrao...
Da, kako da ne, zumbu! Onda napravi dva prilino nesigurna koraka
dok naravno u kiosk ulazi jo jedna gospoa. Iako njoj ovoga puta prodam
asopis Familja kristijana.
Provodimo celo jutro u smehu i zezanju i s vremena na vreme io se
zabavlja tako to postavlja pitanja muterijama koje ulaze. Sve izgleda malo kao
film Clerks Trgovci, crno-beli, koji sam davno gledao na Skaju i koji mi se ba
svideo. I mi imamo napaljenog lika u smeni, koji dolazi nedeljom u podne,
41

It.: Famiglia Cristiana - hrianska porodica. (Prim. prcv.)

folira se da ga sve pomalo zanima, a na kraju se baca na pornjavu. iu,

naravno, to nikako ne moe da promakne. ovek u ruci dri Paola non-stop.
E, taj uopte nije lo, gledao sam ga, ali ako treba da ti kaem iskreno
stvarno dobar ti je Pohotne usne, ba estoka stvar, Do DAmato je meni najbolji
kao reiser.
Hvala...
Preao je odmah na ti iako ovek mora da ima sigurno preko ezdeset
godina, ivi na kraju Ulice Stefana Jainija i nedeljom popodne uvek eta sa
suprugom, koja izgleda kao svetica, poslednja osoba koja bi ikad gledala porni.
A ta li se onda dogaa sa svim tim filmovima koje uzima svake nedelje?
Pre nego to taj ovek izae, io ga zaustavlja.
Izvinite, mogu li samo na trenutak?
On mu prua film i io bolje pogleda taj DVD.
U ovee, etrnaest i devedeset, ma ja u ovo da vam skinem za osam
evra, napraviu ga u odlinom kvalitetu, sledee nedelje ovde u isto vreme,
okej?
Gospodin klima glavom, onda izlazi nasmejan, ne zna ni sam kako treba
da prihvati ovu udnu ponudu.
Izvini, sad mi i krade muterije?
Nikako, otvaram ti novo trite, mi emo da posredujemo, on e da
utedi est a mi etiri i etrdeset!
Ma ti si potpuno lud!
Dobro, u pravu si, dau ti pet!
Ne radi se o tome! A ta posle da kaem stricu?
Ma videe da e i on da zaradi, to je vie od onoga to uzimate od
distributera!
A, ma kako da ne, kad si ve tu, zato ne bi malo uzeo i neku vutru da
prodaje?
Zajedno s porniima? A ne, to poklanjam, u suprotnom sam diler! Alo
bre, da zna i da ti nije skroz glupa ta ideja? Napraviemo novi svetski lanac i
eto odmah gomile para, ve imam i ime...
Da ga ujemo...
Kiosk poroka! Tvoj stric treba samo da vidi zaradu prvog meseca, i ve e
se sloiti s tim.
Naravno, ao mi je samo to mi danas nije dao da zamenimo smene,
inae biste se odmah dogovorili!
Znam! Zapamtio sam to i spremio sam ti iznenaenje, gledaj...
Izvirujem iz kioska i vidim je kako stie.
En.
Izvini, jesi li ti retardiran?
Zato? Srena je to te vidi, pravie ti drutvo, i mislim da e s njom
unutra i prodavati mnogo vie!
io joj se javlja i odlazi dok ona ulazi sva vesela.
Hi, how are you?

nela012

io, platie mi za ovo!

En se okree, dolazi do kase i ljubi me. Sva je slatka i nasmejana, bez
trunke minke je.
Hello, arent you happy to see me? Your friend Ciccio gave me the directions?
Pokazuje mi list s odtampanom mapom sa Gugla, sa savrenim
uputstvima kojim ulicama treba ii, koji metro uzeti, autobus, krug sa sve
uzvinikom na Trgu Jaini i napisanim Newspaper home!. Savreno prepoznajem
iov rukopis, isti onaj koji stoji na svim DVD-jevima.
And then he told me to give you this? Daje mi kesu iz oblinjeg trnog
centra. I went and picked it up from a big shop near here.
Otvaram kesu. Unutra su dva posluavnika zavijena bez greke u
aluminijumsku foliju i papirne kesice, a onda i pismo. Otvaram ga.
Dragi, Niko, pa posle nemoj da kae da ne mislim na tebe! ta bi ovek
jo mogao da poeli? San u obliku En koji e te jo i voditi da jede! Sve je
plaeno! Ja sam, bre, gospodin! Znai, napravio sam ti program za ceo dan:
radi do kad eli sa svojom asistentkinjom (nemoj da te ukebaju gospoe iz
kraja dok isprobava ne znam koju akrobaciju preko asopisa; iako su tek svee
iz tampe, bilo bi smeno itati vesti na Eninom dupetu, mada bi ak i neka
sitna i bezazlena kraa odtampana na taj nain podigla prodaju novina, i ne
samo tih)! Onda sam za 20.30 uzeo karte za Rajli i En (nita ne brini, i ovo je sve
plaeno!). Ii e da gledaju Madam Baterflaj u Operskom pozoritu, nadam se da
e skapirati neto. Uzbudie se i bie peene taman koliko treba za ono to ide
posle opere. A mi, je li, igraemo poker kod Bata, poslednja ruka u 23.30 (svi
smo se oko toga sloili) zato to posle imamo neke obaveze... I to kakve
obaveze! PS: ena ne sme nikada da ugrozi navike koje ima s prijateljima, iz
koje god zemlje i kakve god lepote da je! Imajmo to uvek u vidu, i ako ja to
sluajno zaboravim... pljuni me u facu! Ha ha ha, o, ne, izvini. Nije trebalo to da
ti kaem. Mislim, izvini, ali ja to smatram grekom!!!
Tako da En i ja uzmemo po pivce i pijemo ga u miru, otvorimo i onu
koaricu koju nam je io pripremio. Supli42, kalcone, tramecini s piletinom i
lososom i jedan ak s jajetom i paradajzom.
Thats why yesterday he asked me what I like! Hes too cool! Why is his name
Ciccio? Is it only because he is fat?.43 I smeje se dok me to pita, a onda pokriva
rukom usta dok jede. En je preslatka. Nekoliko puta uzima po kroket i daje mi
da ga probam, kao da ja taj ukus ne znam do detalja.
I like the name supli. And it is so yummy. But why are they called supli?
Navalila ko smrt na babu! Kod nas se tako kae. Ko smrt na babu... when
someone asks always the same thing, like you know...
Oh... Im not ko smrt na babu! Pa me gurne. Silly huh? Is it like silly?
Yes, Ithink so.
Nastavimo da se gurkamo i smejemo i ona me nekoliko puta poljubi, onda
Rimski specijalitet; prene pirinane loptice s mocarelom, jajetom i raznim drugim dodacima. (Prim.
prev.)
43 It.: ciccio - bucmast, debeljukast (Prim. prev.)
42

me opet gurne, pa me ljubi malo due, a onda ulazi neka ena.

Izvinite?
Da, dobar dan.
Imate li Sorizi e kanconi?'
Naravno, gospoo! Pokazujem ga En, koja joj ga ljubazno i uz osmeh
prua. ena je gleda sva zadovoljna, onda se i ona osmehne i izlazi priseajui
se ko zna kog bezbrinog momenta iz svoje prolosti, ili prosto injenice da jo
nije otila da kupi kolae. A En nastavlja da mi pomae celog dana, dodaje
novine i asopise muterijama koje dolaze, sa svojim zabavnim akcentom.
Tempo i Korijere? Sure... Pa uzima dvoje novina.
No, Ann, the other one, on the right.
Pa onda uzima Korijere i upitno me gleda.
Yes, that is. ak je i ostavljam samu da bi otiao po kafu, i kad se vratim
daje mi ceduljicu.
Its for you, its a surprise.
Iznenaen sam, otvaram je, od ia je.
Ne znam da li si ve uvalio gol na svoj nain, ali utakmice samo to nisu
poele i ako si sluajno zabo stativu, barem e gledati svoj Lacio. Prijatelj koji
zbog prijateljstva prelazi ak i preko zabrane koju je postavila Maika44.
En vadi ajped iz torbe.
This is for you! From your friend. This is Ciccios iPad and here are the
explanations?
Pratim uputstva, idem na Sky i na beinom internetu pronalazim
utakmicu Lacio-Inter! En u jednom momentu, da bi mi ugodila, poinje da
kuka.
Noooo!! Kako je mogue, zbog jednog pogrenog Militovog uta?
Ali, En! What are you doing? My team is the other one! You must do navijanje,
like pon pon girl, for Lazio, Lazio, Lazio!
Onda i ona kree da se dere sa mnom, konano je shvatila koji je pravi
dres za koji treba navijati, i gledamo utakmicu dok se grlimo i ljubimo jer svaki
povod je dobar, a jo lepi je svaki gol. I zavrava se s dobrih etiri nula za
Lacio.
Hey, you must stay always with me tohen Lazio plays, you are a great mascot.
Nisam ni sumnjao da e mi neko kao En doneti sreu, ali da odvale etiri nula
Inter, to znai da je io u pravu, ona stvarno ima vrhunsko dupe!45

44
45

It.: Magica - ekipa Rome, a io je njen navija. (Prim. prev.)

It.: avere culo (imati dupe) - italijanski izraz koji znai imati sree". (Prim. prev.)

Batova kua je posebna.

Kod njega smo se uvek zabavljali jer je najslobodnija koju znamo jo od
gimnazijskih dana. Iao sam u kolu zajedno s Batom, Gvidom i iom, i esto
smo s etrnaest, petnaest godina ostajali da spavamo kod njegove kue. Mojima
to nikad nije bio problem, moda zato to je Ulica Mafeja Pantaleonija sve u
svemu prilino blizu kraja u kom smo ranije iveli i pa su oni razmiljali kako bi
u svakom trenutku mogli da dou i da me spasu. Drugi, meutim, moda zato
to su iveli daleko, ili moda ne, nisu deci dozvoljavali da spavaju van kue
subotom uvee. A ja, io i Pjetra uvek smo ostajali tu. SubAta night, tako
smo je zvali. To je bilo fenomenalno. Mi, koliko smo tad mogli, nabavili bismo
cigarete i pie, pivo, koka-kolicu, ali ak i neko dobro belo ili crveno vino, u
zavisnosti od perioda, a on, Bato, pobrinuo bi se za hranu. Bio je odlian kuvar
ili sam barem ja kod njega uvek stvarno dobro jeo, a i dan-danas se tamo
boanstveno jede. Starinska napolitanska kuhinja, veliki i fino zagrejani tiganj
za dinstanje ali i za prenje, a jo pravi i boanstvenu pastu, uvek al dente, sve
vrste paste, pagete s belim lukom i maslinovim uljem i kao glavno jelo
kobasice, divlja svinja, ali i repin list, dinstana cikorija, sve u svemu, svake
subote uvee u svakom smislu kod njega je bilo ludilo. A kasnije, s injenicom
da smo se skoro svi bili smuvali s nekim devojkama, subota je postala
neizvesnija, i onda smo to okupljanje pomerili na nedelju. Ali io je u pravu,
koja god ena ue u na ivot, odnosi s drugarima ne smeju ni po koju cenu da
se promene! Ono to je lepo kod Batovog stana je to je na istom nivou kao i
stan njegovih roditelja, pa su dva stana povezana, ali ako hoe, istovremeno i
zasebna. Batov stan je mnogo manji od onog drugog, ulazi i tu je hodnik, skoro
odmah kod ulaza je kuhinja, onda toalet, Batova spavaa soba, onda jo jedan
toalet, mala radna soba i konano se stie u prilino veliku dnevnu sobu, s
nekoliko malo pohabanih somotskih kaua, starinskih slika koje skoro sve za
motiv imaju napolitanske barke, ogledala, ak i jednu statuu tipa Venere, na
koju svi obino kae kapute, Bato prvi. U ovoj sobi su i vrata koja povezuju ovaj
stan sa stanom Batovih roditelja, koja su uvek bila strogo zakljuana. Ja, io i
Pjetra uvek smo spavali nekako rasuti po kui, u dnevnoj sobi na somotskim
kauima, u maloj radnoj sobi, gde je kau prekriven medveom koom, izrazito
vetakom, ili u sobi s Batom, gde stoji pravi pravcati krevet. Zavisilo je od toga
koliko nas je puilo u dnevnoj sobi i koliko je ko hteo da aska i s kim,
uglavnom, u periodu srednje kole esto smo svi spavali zajedno i askali bismo
sve do zore. Onda se ovo pomalo izgubilo poto su svi, od fakulteta do tu i
tamo nekog poslia, promenili raspored i tako je za poker preostala samo
nedelja.
I? Kakav je to sad mirii?
Bato, koji nosi belu kecelju s nekim ruicama preko, ide preko hodnika s

velikim tanjirom u ruci.

De si, pederu, uspeo si da doe, a!
Ali io nikad ne ostaje duan.
Radio sam za vas.
E pa tako i treba... ve smo svi za stolom!
Gvido nosi ubrus zataknut za demper. io, preteruje kao i uvek, uvlai
ubrus direktno u svoj demper na V.
Ma hajde, samo to nismo pocrkali ekajui.
Daaa, sad ima da se oporavite... Dakle, tamo spremam jednu odlinu
pastu, a ovde... Bato sputa tanjir na sto. Svea bivolja mocarela, pravo iz
Napulja, rikota i burata, i ta biste vi jo poeleli?
Odmah se bacamo na mocarele, uzimamo i po dve ili tri svaki, a io stie
poslednji.
A meni ste ostavili samo jednu?
Pa dobro je da je ijedna ostala!
Pokua da mi ukrade jednu iz tanjira ali stavljam ruku preko da je
odbranim.
Ne... matori, mora da smra.
Crko dabogda, ti si kao rupa bez dna, ej, danas si sam pojeo i onu uvoznu
ameriku 'bivolicu, zar ne?
Ma gde, radili smo...
Ona pretpostavljam... Dobro?
Kad hoe, prava je svinja! Ali uopte ga ne sluam, to namerno radi, hoe
da mi skrene panju da bi tako pojeo moju mocarelu, isto kao to je radio i u
gimnaziji: za vreme odmora, ja sam uzimao neko strava lisnato pecivo u baru, i
io mi je skretao panju pokazujui mi neto u novinama, onda bi se otvorenih
usta bacao na njega dok sam ga ja jo drao u ruci, i tako bi zagrizao da bi od
tog peciva u mojim rukama ostajalo samo parence. Eto zato se tako ugojio, od
mog lisnatog testa!
Jedem mocarelu, po pare burate i rikote, sve je veoma svee. Batov otac je
sudija i vidi se da mu sva ova svea i tek spremljena hrana stie direktno od
nekog prijatelja iz Napulja. U ovoj kui se potuje tajna mocarele od bivolice: ne
sme se nikada stavljati u friider, uva se na sobnoj temperaturi i jede se im se
skine s mleka, sve ovo znam zato to mi je Bato ispriao.
Uskoro on dolazi iz kuhinje s tanjirom koji se pui.
Hajmo, momci, dajte tanjire jer je jo vrue, rigatoni al amatrie, oh, s
maminim raguom! I idemo!
Jedan za drugim punimo tanjire, io uzima i parmezan i oviji sir.
E tako je dobro.
Uzmi, napuni au ovim. Pa mi dodaje balon, jedan od onih opletenih.
To je kjanti novelo... videe kako se slae s amatrianom.
Bato se smeje, zeza se i neprestano nam puni tanjire, skoro da i ne jede
koliko misli na nas i koliko uiva to moe nama da ugodi.
Kad budete zavrili, sklonite tanjiire poto sam ispod stavio i plitke... I

uskoro ve se vraa iz kuhinje. Pa onda kobasice, repica i preni krompirii.

Odlini!
Za kratko vreme sve pomlatimo, neko i dalje pije kjanti, neko drugi otvara
pivo.
Bato, uzmi kola, u friideru je. Kad smo ve kod toga..., io se meni
obraa. Da li ti se dopalo iznenaenje?
En? Mnogo!
Ma izvini, a nita kroketi, tramecini, ajped i sve ostalo... Oh, etiri nula s
Interom, e, pa nije to mala stvar... U ovom periodu ba ti lepo ide!
Pa, nije loe...
io shvata na ta aludiram.
Ali videe kako im strankinje odu, vratie se i ona, ti si talian...
Klimam glavom ali, u stvari, na stranu onih etiri nula od danas popodne,
koje je Lao i zasluio poto je Inter igrao stvarno loe, svu tu svoju sreu ja ne
vidim.
Nego, da li si mi vratio ajped?
Spustio sam ga pored jakne na ulazu.
Okej, podseti me kad krenemo kui...
Sekund kasnije jedemo neki odlian kremasti kola od Antoninija, koji je
Gvido doneo.
Alo momci... to je pet evra po glavi!
Ma da li si ti lud? A sve ovo to je Bato potroio?
Mi ovde moramo da napravimo jednu zajedniku kasu, kao na maturskoj
ekskurziji.
Da, ZK... A ja mislim da nam je neko dizao lovu odatle, o, nikad nisam
potroio toliko kao na tom putovanju. Kad sam sledee godine otiao s
devojkom na Mikonos, potroio sam pola od toga.
E pa, verujem ti. Sve vreme si bio u sobi! Bato, legendo!
Smejemo se i poistimo i kola, i u jednom trenutku nema vie niega,
onda kreemo da gutamo muziku koju je Gvido pustio.
Hej, seate li se ove? Pa kree s Ultravoksom, pesma RockWrok s albuma
HaiHa! Ha!
Kako da ne, CD u rok fazonu... sluali smo ga celu ekskurziju!
Preli smo celu Heladu s ovom muzikom, ljudi!
Onda zaigramo dok sputamo tanjire u lavabo, pribor u mainu za
sudove. Gvido poinje da ih pere.
Ostavi to, ionako sutra dolazi curica!
Previe si ti meni veseo, nisi me ba ubedio, ja mislim da ona tebi
ponekad prepusti i neto da sam uradi...!
Da, da turimkaru i turimoku!
io i Bato su zabavni, ali nekad su stvarno preveliki abani. Gvido ih
zeza pravei se da je neki lord i govorei s francuskim R.
Ma oplostite. Ako to plimete vae supluge, ta bi one lekle?
Slaem se s njim.

Da, ba tako, iz zveri, vi se pretvarate u prineve. U svakom sluaju je

runo da se mukarac ponaa na potpuno drugaiji nain u zavisnosti od toga
da li mu je ena tu ili nije...
Ali pazi kad one hoe tako, odlino znaju kakvi smo, ali hoe da nas
promene, a ja im to i kaem, da li ti to hoe nekog drugog? E pa onda se
smuvaj s tim drugim, e!
Onda rairimo zeleno platno, uzimamo kutiju sa etonima i uz smeh i alu
kreemo da igramo.
ip.
Pet.
Diem na deset...
Pratim... ta ima?
Tri keca.
I sree kao konj! Promenio si tri karte...
Da, jurio sam fle...
Vai, samo to ti ne verujem! Daj, sipaj mi viski, ajde...
Bato se smeje.
Nema viskija.
Kako bre nema viskija? Pa ne moemo tako, pratio sam ga s tri asa i sad
nema ni viskija da to zaboravim? Vai, to znai da svi igrate protiv mene!
Ko nema sree u kartama, ima sree u ljubavi...
Ma ja nisam nita kresnuo mesecima! Po tome sudei, vi bi svi trebalo da
gubite jer kreete kao blesavi, i to neopravdano...
Pa, iskreno, ja... Pokuavam na neki nain da podsetim Gvida na svoju
situaciju s Alesijom.
Ali Gvido me gleda i podie obrvu.
Alo, matori, nemoj ak ni da pokuava! Ma pazi ti malog, sad je on
ostavljen, ludilo, poto s tom priom moe da hvata ene ee nego
superlepak!
Da, ali ne i nas!
Eto kako si uspeo da nahvata tu picu iz Amerike i njenu drugaricu!
Mislim, stvarno ne verujem... Okreem se ka iu. Priao si?
Ma ta znai 'priao si?, odmah se ubacuje Bato. Meu nama
drugarima ne sme da bude tajni, jebote! Niko, stvarno me fascinira!
io pokuava da se opravda.
Videli su nas u 'Mostu', Niko, svi su to znali!
Ma ta?
Gvido klima glavom.
To svi znaju, svi... ak ti je i Pepe pomogao da moe posle da napumpa
Amerikanku...
Bato ustaje i govori, dok ide ka kuhinji:
O, ne moe se tu jebeno nita, e... zbog pike se deavaju i
najneverovatnija uda...
iooo!!! ak si i to ispriao? O Pepeu?

io se kezi.
Pa to je bio najlepi deo! Izvini, a gde e da nae nekog kao to je Pepe
ko bi toliko zalego za tebe da bi ti posle lego s nekom ribom!
Vai, e znai od danas u ti kurac moj ispriati.
Alo Niko! Sad si kao iz onih smarakih filmova o devetnaestom veku,
gde su se svi kresali kao ludi a niko nije priao nita! Ma daj, je li tako? A ba
najlepi deo ti nee da podeli s drugarom. Ja sam tvoj veliki prijatelj, ti to
zna, zar ne...?
io ustaje, obilazi oko stola i grli me.
Mi moramo da se volimo, Niko, nemoj sad da mi pravi tu facu...
A onda se svom teinom naslanja na mene.
Ma daj, io... Jaoj, uguie me tako...
Onda ujemo neko udno krckanje i na kraju jedan odsean zvuk. Trasi
Poputaju sve etiri noge od stolice, a u isto vreme i io i ja zavrimo na zemlji,
na seditu koje se lomi u hiljadu komada.
Jaoj, jaoj! io je opruen preko mene koliko je dugaak, komadii
stolice razleteli su se svuda okolo.
Gvido poinje da se smeje kao luak.
O boe, o boe, boli me, o boe, nije mogue! Bato, Bato, dolazi!
Jaoj, boli me! io, pritiska me, ustaj!
Bato stie u dnevnu sobu.
Ma ne, ovee, u kurac! Stolice moje bake Uendaline!
A zato se tvoja baka zvala tako? Uendalina? S Ue?
E, pa ta je tu udno?
Ne, isto onako, ja to Uendalina nisam nikada uo.
io se iznad mene okree i gleda ih.
Pa ta je tu udno?
Da, pa ba nita.
A moda, ta, Evropljanka, UE?
Ja ne mogu vie, ova scena postaje apsurdna, i hvata me napad smeha.
Jaoj, jaoj... o boe, io, dii se, molim te, oseam se mnogo loe! I io
se smeje, kao i Bato i Gvido, isto kao kada smo bili u srednjoj koli.
O boe, ne mogu vie!
Dosta, dosta, molim vas...
Da, boli me! to vie io pokuava da se podigne, to se vie kliza po
komadiima stolice, a Bato i Gvido se smeju kao blesavi, i ja isto, osim to io
svaki put ponovo pada na mene.
Jaoj, ne, io, prekini, celog e me skriti!
A naravno, na ove rei, svi se samo jo vie smeju.

Zna li da me i dalje boli?

A ta?
Sve! Teak si kao konj, razvalio si me.
Kako ti smara!
io se smeje sav srean, pravi neki udan slalom izmeu automobila u
Francuskoj ulici i u punoj brzini ulee u krivinu, u pravcu Euklidovog trga.
O, kako god, na stranu En, osvojio si i brdo para na pokeru veeras...
Da, imao sam sree, ali to bi trebalo da ti ukae na neto, iako se ti toliko
pravi duhovit...
Na ta?
Da nije dovoljna jedna strankinja...
io se smeje.
I Barutina!
ak ni Barutina nije dovoljna!
Sutra mora da se pojavi s cveem u kancelariji.
Je li? A to? Ko je umro?
io podie obrvu.
Ti, ako ne uradi tako, veruj mi!
Imam ja svoju rezervnu kartu...
Ako bude srene ruke kao veeras, onda da, moda e ti sve ii dobro...
io vozi punom brzinom preko Euklidovog trga, prelazi ga i ide pravo ka
Ulici Antoneli, onda desno prolazi kroz uto, sekund fali, pa u pravcu Ulice
Veneto.
A tebi Bato veeras nije bio udan?, pitam.
Ne, zato?
Sve vreme je proveravao telefon...
io me gleda i neko vreme ne progovara.
I onda? ta to treba da znai?
Ne znam, on je uvek imao milion devojaka, ali nikad ga nije bilo briga ni
za jednu, uvek je gasio telefon kad smo igrali poker, ali veeras...
Veeras?
Veeras je proveravao po jedan telefon u svakoj ruci!
io opet na trenutak ne progovara.
Hmm, ne znam ta bih ti rekao, nisam primetio, iskreno...
udno...
A zato?
Meni se ini da ti uvek sve primeuje!
Izvini, ali ako si ti to tako lepo primetio, a to ga nisi nita pitao?
Hmm, pa ne znam, nije mi ba delovalo na mestu...
Pazi kad si udan, zna. Meni se uvek penje na kurac za sve, a s Batom i

Gvidom ima te udne obzire... Oh, ipak, arobno vee, e...

Zato?
Pobedili smo nas dvojica... a sad emo sve da potroimo s one dve! Evo
ih!
En i Rajli su na izlazu iz Operskog pozorita. Mukarci i ene svih godina
silaze niz glavne stepenice, mnogi se brzo udaljavaju bez rei, drugi se
okupljaju u malim grupama i, manje-vie oduevljeni ili kritini, komentariu
ono emu su upravo prisustvovali.
Bolja je ona zadnja od Petera taj na kad je reirao Nos od ostakovia,
O, da, meni se mnogo vie dopala..., Ali emu ova neumerena i za moj ukus
preterana izvetaenost..., Da bi izgledalo udno po svaku cenu, Ali
kostimi su ipak bili savreni..., Da, a ko je bio kostimograf?, Neki Englez,
udno, oni obino nemaju ukusa!
Onda se smeju, sreni zbog ovog svog zajednikog zapaanja, dok se En i
Rajli zaustavljaju i gledaju oko sebe. io i ja izlazimo iz auta.
Hej! Evo nas, ovde smo.
Mlatimo rukama ispred pozorita sve dok nas Rajli ne vidi i ne pokae En
gde smo. En zablista u jednom boanstvenom osmehu, takvom da to, iako je
daleko, io odmah primeuje.
Neverovatna je i tako posebno lepa ova devojka, ak i odavde se
primeuje koliko je srena to te vidi...
Istina je, u stvari, da mrzi metro...
Ma ta pria to...
Kao i taksi.
Sad stvarno razumem zato te je Alesija ostavila, mnogo si veliki cinik!
Neee, ma kakve to ima veze, u ovom sluaju to je istina...
Da, ali kako je bilo s Alesijom? Da li si se zaista ikad zapitao koji je bio
razlog? Da li analizirao ono to se dogodilo i pre svega zato je tako bilo?
En i Rajli prelaze preko malog trga i idu u naem pravcu.
Izvini, io, e, otkrij mi jednu tajnu: imao si ne znam koliko dana da me
navede na ova vana razmiljanja, i kad ti to radi? Veeras! Ne samo to, nego
ba u trenutku kad dolaze nae drugarice. Mislim, u svemu tome mora da
postoji neki plan, ne, objasni mi, poto iskreno nita ne povezujem.
io ih gleda, ali preostao je jo samo mali deo ulice izmeu nas.
Okej, u pravu si, ali reci mi samo jedno, Niko. Da li si ikada izjavio neto
lepo pred Alesijom? Mislim, da li si joj ikad rekao koliko je ona tebi bitna, ta ti
znai... Ili jo bolje, da li si joj ikad jednostavno rekao volim te? A onda utke
pilji u mene, a ja ga gledam ne znajui ta da kaem, na ta on iri ruke i smeka
se. Vidi...
I ba u tom trenutku prilaze En i Rajli.
Oh, thank you very much. It was wonderful.
Grle nas i ljube, i prekidaju nau situaciju od sekund ranije.
En ulazi u auto i ni na trenutak ne prestaje da pria, ja joj se pozadi
pridruujem i nametam sedite, a Rajli seda napred pored ia.

 The music was beautiful, I swear, I cried. It was so moving. Feel my heart
beating. Pa me uzima za ruku i sputa je na svoje grudi.
io me, naravno, gleda u ogledalu i smeje se.
Jo si i dobio na pokeru! He is a very lucky man...u
Why? En ga radoznalo pogleda.
First because he met you and second because he gives me a fantastic gift like
Raily.
Ohhh! Rajli je ganuta zbog ovih rei, moda zato to ih nije oekivala,
onda skida torbu s levog ramena i baca se na ia grlei ga i jako ga stiskajui.
io me opet gleda u ogledalu.
Vidi li na ta sam mislio? Mislim, da li je toliko teko da ispali dva
ovakva sranja? One su zbog toga srene... pa uini ih srenim, daj! Posluaj me,
jer onda e i ti biti srean! I onda skrene u jednu otru krivinu tako da
zavravam u drugom uglu automobila, tano preko En i jedva stiem da se
naslonim rukom na prozor da je ne bih potpuno spljotio.
Excuse me...
Oh... En se smeje. Its my pleasure. Squash me with love. I to kae na
jedan nain, s jednim pogledom... tako da bih eleo da pratim iova uputstva i
da joj sada kaem neto, dugo i prelepo. Ali u ovom sluaju je drugaije, ne
govorim njenim jezikom, imam pravo opravdanje.
io pali radio i puta CD.
Dakle, idemo dalje ili u hotel?
Ma no je duga... da!
En se smeje.
It has just begun. Pa ponu da igraju na Rijaninu pesmu s Mikijem Ekom,
Stay.
Zna li o emu je ova pesma? Ona je o nama... kae Something in the way
you move, Makes me feel like I cant live without you, It takes me ali the way, I want
you to stay.r
Ubrzo stiemo do obeliska na Euru46. io dolazi na jo jednu otru
krivinu i nastavlja luakom brzinom da krui oko obeliska, dok tokovi kripe
kao poludeli. En i Rajli su se obe zalepile za prozore i smeju se i urlaju kao
blesave.
Yeaaah!
Onda io izlazi iz krivine i ulee u openovu ulicu i parkira ispred lokala
Prostor 90047, onda izlazi kao da je Brus Vilis u nekom od njegovih najboljih
filmova.
Ej, Danilo... Hvataj. Baca kljueve auta deku s parkinga lokala, lik je od
oko trideset godina, elav i sa stomainom, ali koji mora da je gledao samo
Verdoneove filmove48, ak ne hvata kljueve i oni zavravaju na zemlji. Pravimo
se da nita nismo videli i ulazimo u Prostor 900.
EUR stambeno-poslovni kompleks u junom delu Rima. (Prim. prev.)
Spazio 900 - impozantna graevina na EUR-u; danas centar kulturnih i zabavnih zbivanja. (Prim. prev.)
48 Carlo Verdone- uveni italijanski glumac i reditelj, Rimljanin. (Prim. prev.)
46
47

E, Niko, veeras puta DJ Kokoluto! Sluaj kakva muzika!

io se odmah pokree, igra i provlai se ispod ogradice s neoekivanom
spretnou. Izbaciva mu odmah prilazi da bi ga, je li, izbacio napolje, ali kad ga
prepozna, odmahuje glavom.
Uvek si isti, ovee, io!
Uvek...
Koliko vas ima?
etvoro.
Okej.
Aleste, izbaciva, pria s Fricom, direktorom, elegantnim kao i uvek, bez
greke, s francuskim brkovima, lukavim plavim oima i s naoarima koje uvek
imaju drugaiji okvir. Fric ga saslua, onda Aleste pokazuje na nas, on nas
izdaleka posmatra i daje mu neto. Aleste dolazi do nas i daje iu etiri
kartice.
Uivajte i pazite...
Zato ?
Dobro ste uboli veeras... Ove dve su lepe, a veeras je mnogo abana...
io se kezi.
Umemo mi da se branimo... Ili, na kraju, ti e da nas brani.
Aleste se smeje kao luak i na kraju se zakalje od tolikog smeha.
io, matori! Oi lakedaimonioi...
Nego ta! Pa onda ulazimo.
ta je znaila ta poslednja reenica?
io uzima Rajli pod ruku kao da mu je oduvek devojka.
Ma nita, mi to uvek govorimo kad se pozdravljamo! Ja sam mu napisao
diplomski...
Ti?
Da, ja! A to? On je zavrio prava. Vidi li kakav je ivot danas? Mogao je
da bude odlian advokat, a on zbog ove krize mora da radi kao izbaciva.
Izvini, ali ako je diplomirao zahvaljujui tebi, nisam ba skroz siguran u
to...
Pa, zahvaljujui meni, zahvaljujui diplomskom! O, danas radove ak i
skidaju s interneta, zna! Dogovor je bio ovakav, ja sam njemu doneo rad, a
dobio sam gratis ufur gde god on radio kao izbaciva!
A, tako...
A kad mi treba, daje mi ak i pravne savete.
Pa naravno... kako sam mogao to da ne pomislim? Tako mu barem daje
priliku da se pokae.
Onda ulazimo u neto to lii na jarugu. En i Rajli priaju meu sobom. En
povremeno pokazuje Rajli neto, skree joj panju na ko zna ta u lokalu.
We want to go dancing...
Sure...
I kad to kau, stavljaju torbe preko ramena, skidaju jakne i stavljaju ih
unutra da ih ne bi drale u ruci. Ma, udne obiaje imaju ove strankinje. io to

primeuje.
No, no, is not good. When you are with us you dont have problems. Izvlai
jakne iz torbi i sputa ih na sto pored nas, onda se vraa do Alestea da
razgovara s njim. io pokazuje nas, a onda i sto. Aleste klima glavom i
kae mu neto na uvo. io mu pokazuje da je lud, to je previe. Aleste mu
onda kae jo neto na uvo. io se smeje pa ga potape po ramenu. Onda se
odmahujui glavom vraa do nas uz muziku Daft panka, Get Lucky.
Jebote, ekstra je ovaj Kokoluto, zna da uzima barem dva soma za vee,
ali stvarno ih i zasluuje, jebote!
Ma ti uvek samo o parama pria. ta ti je rekao Aleste?
A? io vodi do stola. Hajdemo ovamo...
Prvo mi reci ta ti je rekao!
Nita se ti ne brini...
Da li si izvukao neto?
io svom teinom oprua po kauu i vue me sa sobom kroz jastuie od
crne koe koji i dalje miriu na ko zna ta i koga.
Veeras jedrimo... Samo oputeno! Ej...
Doziva deka s posluavnikom.
Moe dva ruma i koka-kolu, hvala.
Ma ja neu to, rum i koka-kolu!
Deko ostaje da eka. io se smeje i lupi me po nozi.
Jaoj!
Kakav si fini, nema veze jer ja sam edan, dva ruma su za mene, misli da
bih naruivao za tebe a da te ne pitam?
Deko s posluavnikom u ruci kao da postaje nervozan.
I onda, ta es ti?
io se nekako pridie iz onih jastuka na kauu.
Ej, matori! Smiri doivljaj malo! No je pred nama, mi smo gosti princa
Kolone. Budi ljubazan, ili moe da zaboravi na baki!
Gutam knedlu.
Ja u din-tonik!
I donesi nam i jednu flau ampanjca s etiri visoke ae!
Deko odlazi ne odgovorivi nita.
io se opet uje iz dubine kaua.
Ma ovi klinci vie ne pokazuju nimalo potovanja!
Ma ovaj ima godina skoro kao mi...
Fale mu one dve godine to prave razliku. A mi jo i imamo ivot u
svojim rukama, za njega se vidi da ga ivot gazi... io podie glas jer
pokuava da se uje i pored muzike koja divlja. A jel se kae visoke ae,
jesam dobro rekao?
Onda ustaje i poinje da igra tu ispred.
A stvarno sve princ plaa?
Namiguje mi i klima glavom, a onda igrajui savreno u ritmu ide prema
Rajli i En. Prilazi im, ljudi mu prave prostora, io se javlja nekom, onda pravi

okret u ritmu i ljubi Rajli kao da nema nijednu devojku i da je samo s njom!
Da ovde spustim? Vratio se deko, sputa na sto dva ruma, moj dintonik, metalnu koficu s ledom i flau ampanjca s aama.
Da.
Dobro, onda mi se potpii ovde!
Prua mi bloki, ja gledam u ia da bih dobio njegovu potvrdu, ali on
igra kao lud, dok ga okruuju En, Rajli i mnogo drugih ljudi.
Onda se okreem prema izbacivau, koji me na sreu u tom momentu
gleda i klima glavom, onda uzimam bloki od deka, i poto jo uvek
sumnjam, potpisujem se tako da to moe da lii na sve osim na Nikolo Marijani.
Mladi konobar to uopte i ne pogleda, okree se, stavlja bloki u zadnji dep i
nestaje u gomili ljudi. Ja se okreem ka Alesteu, podiem ruku da bih mu
zahvalio i hteo bih i da mu kaem Oi lakedaimonioi... , ali ne daje mi vremena
jer se okree na drugu stranu kao da se nita nije dogodilo.
Kad je tako, ne preostaje mi nita drugo nego da popijem svoj din--tonik.
Hladan je, odlian, dobro smukan, samo ga srknem, sputa se niz grlo kao san,
tako da ga naginjem i iskapim u jednom cugu, ta me briga, naprotiv, oseam se
kao princ, ak sam se i potpisao kao princ Kolona! I s ovom milju odlazim u
centar podijuma da igram s njima.
Prilazim iu i derem mu se u uvo:
io!
ta je? ta hoe? Sve je plaeno!
Ma da, znam, hou neto drugo da ti kaem! A zar se ne plai da e da te
uhvate?
A ko? Gleda me zbunjeno.
Kako ko? Tvoje dve devojke!
Koji ti je, ta mi baksuzira?
Ne prestaje da igra, i nesvesno se hvata dole.49
Ali one znaju da veeras igramo kod Bata do kasno, i obe ve spavaju,
primio sam SMS-ove... A ovde ionako ima vie od tri hiljade ljudi! Morao bih da
budem najgori baksuz...
Nastavlja da igra fantastino oputeno. A muzika je podivljala, DJ je
stvarno moan, ide od hausa, s latino prelazima i ritmovima, do minimal tehna
i elektronike. A s vremena na vreme vraamo se do stola. io sljuti ona dva
ruma, a onda otvara flau ampanjca, puni nam ae i podie ih.
Hvala ti, prine Kolona!
A prince? Cool, thank you? Pa nazdravljaju s njim, a onda uz smeh ispijaju
sve iz svojih aa! A onda jo po jedna i jo po jedna i onda opet idemo da
igramo, a muzika izgleda kao da je jo lepa. Rairenih ruku i zatvorenih oiju,
u ritmu muzike, dok se plafon okree zajedno s kuglom u hiljadu boja na
muziku Feel This Moment.
Pitbul je car!
49

Italijani su izuzetno sujeverni; gest hvatanja za genitalije tipian je gest protiv zle sree. (Prim. prev.)

 Yes! We like this one.

Onda skau uivajui u notama naeg dragog kapetana. Vraamo se za sto
i dolazi jo jedna boca ampanjca, a ovoga puta En i Rajli prve podiu svoje
ae.
Thank you, principale Colonna?
Ma ne principale... Prine... Ma... Kad pogleda, dobro zvui i
principale!
Nastavljamo da igramo a redaju se Mengoni, Pink, Bruno Mars, Maks
Gaze, Ola!. A izmeu ploa popijemo neto, pa se onda vratimo da igramo.
Onda se io na trenutak udaljava i nakratko se zabrinem. A ta li e sad da
smuva? A gde je sad? Onda ga vidim u daljini. Blizu je miksete di-deja i neto
mu govori. Kokoluto klima glavom, uz osmeh. io podie ruku. Ne! ak i
jedan drugom bacaju petaka. ta rei. Ovaj ovek je iva misterija. I tako, dok
se on vraa sav ozaren, muzika se menja i kree Eros.
ta oekuje od nas... Ko zna da li ikad misli na nas... Da li zna da je i
more mnogo plavlje...
A svi ljudi kao da se slau s iom, pa se grle, prave se parovi i poinju da
pleu, lagano, kao da nisu ekali nita drugo osim tog trenutka. U elom
Prostoru 900 svetla se priguuju, a Rajli tu stoji i plae, s rukama oputenim niz
bokove, smeje se i plae.
Yes...u
Stie io koji joj se smei.
This is the song of yesterday night...
A onda ga jako stiska i sakriva se u njegovom naruju i nestaje u tim
grudima meu lancima i privescima i zatvara oi, zaljubljena, a ja se pitam da li
je sve ovo stvarno. Ne, ja sam moda oduvek u italijanskoj verziji filma
Trumanov ou, koju reira jedan veliki reiser: io. Ali onda oseam da me
neko grli i shvatam da nije, sve je stvarno, a ako i jeste neka skrivena kamera,
napravili su najbolju moguu foru poto je En jedinstvena. Zato zatvaram oi i
preputam se i igram s njom, i muzika je predivna, i Eros je stvarno car: Ovo
nae vreme i ivot udvoje, vreme samo da se zaljubimo, savreno je, ali nema prave
ljubavi kojoj ne treba malo panje... A ove rei jedino mogu da sugeriu onaj
specijalni Enin poljubac, koji je zauujue moj. Onda se ona odmie, pa se
naslanja na moje grudi. Koliko dugo nisam bio negde ovako? Da li je s Alesijom
ivot postao dosadan? Ja sam postao dosadan. O ne, sad shvatam, moda ja i
jesam dosadan. Gledam u En, oi su joj zatvorene i njie se sa mnom u ritmu
pesme. Predivna je, tano, ali ta moe da razume jedna Amerikanka? Uvek
smo ih viali u drutvu najgorih seljaina, kako gube glavu za najveim
diberima, lude za najveim abanima. Zato strankinje nemaju ukus kao nae
Italijanke? Uvek sam se smejao s iom kad smo sedeli na Trgu Navona i
gledali ko pravi drutvo strankinjama, uvek smo mislili da su to restlovi naih
devojka, jednom reju smee! Ali io ima dve devojke Italijanke, samo je mene
devojka otkaila, to znai da sam ja smee! Ali ne stiem da dovrim ovu misao
jer me u trenutku neko otkida od En, neko me vue za ruku i ja ujem glas koji

tako glasno vie da nadglaava ak i muziku.

Eto zato! Zato to si kao i svi drugi! Ma ne, ti si jo gori od drugih,
mnogo si vei smrad...
Ne mogu da verujem! Stoji ispred mene s rukama na kukovima,
zakrvavljenih oiju koje me gledaju kao da joj se gadi neto, onda bulji u En i,
naravno, jo vie popizdi.
I? ta ima da mi kae? Pa odmahuje glavom. Koliko si odvratan...
Ali Baru... mislim, Benedeta, izvini, ali zato se ti toliko ljuti?
Zato? Ti mene pita zato?
E da, zato?
Zato to mi posle svega onoga to se desilo nisi poslao ni poruku! Ne
samo to, pisala sam ti i nisi mi odgovorio!
Ali moda mi poruka nije stigla?
Poslala sam ti je pre pola sata!
Ali stvarno je nisam video!
Nita sad, bei, uivaj, pogreila sam... ali skroz, brate. I kree da se
odmakne od nas, a ja pokuavam da je zaustavim. Ma pusti me sad! Pa me i
udari. Ionako emo se, naalost, videti na poslu, zar ne?
I izgovara to ironinim tonom, kao da hoe da kae: Sve e mi ovo
platiti, zna, jelda?. Pa ode.
Eto ti... znao sam! Gurnem ia. Kako bee ono? Ima tri hiljade ljudi,
pa kad nekog sretne ovde, to je... I srednjim prstom pokazujem ta oseam i
izgovaram. Ba tako.
io slee ramenima.
Sam si sebi izbaksuzirao, mada je bolje to se ovo dogodilo, veruj mi, sad
si sve sredio i izaao iz toga na najbolji nain. Mogao si da ima gomilu
problema, a ovako je shvatila da je u pitanju bilo samo obino kresanje...
Pa nastavlja da igra uz remiks neke Kalifanove pesme, u disko stilu, Sve
ostalo je dosadno. Izgleda kao da je bilo namerno izabrano da bi pokvarilo
momenat. Onda mi prilazi En.
Hey, I know you have suffered so much for that girl, I imagined Alessia
differently, seriously. But I still like you more for what you feel for a girl like her... I
onda me jako zagrli.
io primeuje ta se deava, prilazi mi i dere mi se u uvo:
Mislim, ne mogu da verujem, ona misli da je Barutina Alesija! I zbog
toga joj se jo vie svia! Ma jel kapira? Veeras e moi da zavri ta god
poeli. Kako si ti jebeno talian, ee nego Talini Tom...!

Budim se naglo i kreem da se izvlaim iz prekrivaa, skroz sam se

umotao, ne mogu da se izvuem, ne diem, ali ipak na kraju isplivavam.
Fijuu! Ostajem da sedim, sav u goloj vodi s rairenim rukama
naslonjenim na duek, i gledam oko sebe. Da, u svojoj sobi sam. Ali ta se
dogodilo? Ma jesam li sve sanjao? Onda vidim odeu razbacanu svuda pomalo,
prepoznajem je i smekam se. Ne, sve je bilo istinito, i ono to sam popio, i celo
vee, susret s Barutinom i ono posle... Moda me je io vratio kui. Da, sad se
seam! Mislim, ovo je kao film Mamurluk, samo 23. deo! Bili smo toliko pijani da
je io pronaao taksi ili nekog ko bi vozio njegov auto, nemam pojma,
uglavnom znam samo da ni on ni ja nismo vozili, a jo manje jedna od
devojaka.
Ustajem i sav oamuen se vuem do kupatila. Gledam se u ogledalu, ali
ko sam ja, fotokopija? Toner se potroio? Izbledeo sam sav. Pljuskam se vodom
po licu. Oseam nevien bol u glavi, tipian za one koji meaju pia, rum, koji
sam na kraju uzeo, din-tonik, ampanjac i onda opet rum. Putam vodu da
tee. Kvasim se i pozadi po vratu, opet prskam vodu po licu i polako poinjem
da dolazim sebi.
Kod kue, na sreu, nema nikoga. Mama mora da je izala, a Valerija je
valjda na fakultetu. Ne bih podneo njihove uobiajene prigovore. Uvek
ponavljaju isto i, to je najlue, to uvek ide uz urlanje, i ne samo to, bojim se da
otkad vie nema tate one urlaju jo vie.
Stavljam kafu. Sedam za sto. Kroz poluotvoren prozor ulazi toplo jutarnje
sunce. Divno, danas mogu i da se opustim, nije moj red da idem u kiosk.
Konano kafa uz klokotanje izlazi, sipam je u veliku olju s malo hladnog
mleka, onda uzimam integralni keks. Imaju malo eera i ja ih jedem polako
dok uivam u kafi toploj taman koliko treba. Lagano poinjem da se priseam
celog poslednjeg dela veeri.
Lii mi na montau onog filma Unfaithful Neverna ena, od Edrijena Lina
s Riardom Girom i Dajan Lejn. Scena s Dajan Lejn, u vozu je i vraa se kui,
sea se sve te strasti s kojom je proivela neke momente s Polom, ili Olivijeom
Martinezom. Kakva ludilo montaa. Da, ja na isti nain opet proivljavam svoju
no s En. Njene pantalone koje se otkopavaju. Crno. Ona koja se povija
unapred i smeje se. Crno. Ja koji skidam koulju. Crno. Ona koja me jako grli i
ljubi me. Crno. Ona koja mi skida pantalone i sputa se. Crno. Ja koji je guram
dole i ljubim joj meunoje. Crno. O boe! Stajem na pola i dalje uspavan,
sputam olju i trim u sobu, brljam po svim svojim stvarima, pomeram
koulju, gae, arape, da, evo pantalona, guram ruku u dep i uzimam kutijicu.
Jedan, dva, tri! Fijuuu... dobro je, etvrti fali! Iskoristio sam kondom! Ali bio
sam toliko pijan, da li sam ga iskoristio na pravi nain? Da ga nije moda uzeo
io?

ao, Nikolo!
ao, mama! Nisam je ni uo.
Sve u redu?
Vraam sve u pantalone.
Jeste, ao maki, ba dorukujem...
I ta jo?
O, nita ne moe da joj promakne.
I jo nisam mogao da se setim gde sam stavio kljueve od auta.
Odlui da mi poveruje.
Aha. A danas malo kasnije?
Da... Vraam se u kuhinju do svog kapuina. Jue sam odradio svoje.
Bolje tako, zato si mogao malo due da spava.
E, da...
Mama skida jaknu, sputa je na stolicu i sklanja neke sudove, pere ih
deterdentom i sputa u reetku za ceenje. To su Valerijini sudovi, i ona je
trebalo da ih opere. Moja sestra je govno. Ako ikada u svom ivotu budem
pravio film, to e mu biti naslov.
A ta se deava s tvojom sestrom?
O boe, sad mi i ita misli.
Ma ne znam, mislim da je raskinula s dekom, a sad je s nekim drugim...
Molim? Ma kako to raskinula?
E, jeste, mama, deava se...
Ne, to se ne deava! Ili barem ne bi trebalo da se deava, nego se vena,
pa napravi dete a onda krene da se deava, ma hajde! Vi sve to tako olako!
Previe ima slobode, internet, mobilni! Pa one emisije gde svi idu sa svima u
onoj kui, napravili ste haos!
Ma ne, mama, nismo se razumeli, mislio sam da pria o Valeriji!
Ma ta, ma ta je uvek bila haos! Vie i ne obraam panju na nju! Priala
sam o Fabioli. Bio si na veeri s Vitoriom, je li tako?
Mislim, ne, moje sestre su izvanredne, prave gluposti, ispriaju ih mojoj
majci ali samo do odreenog mesta, a onda oekuju da ja stavim peat, kao
poslednje delove slagalice.
I? Hoe li mi rei, ili ne, ta se deava s Fabiolom? Ti si sad glava
porodice!
Ja samo znam da ne mogu vie da podnesem ovu reenicu.
Ali, mama, ta bi ti htela sad, to je neto to se normalno deava jednom
paru, zar ne? Svaa se, raspravlja, udalji se, mora da se deavalo i tebi i
tati...
Mama na trenutak ne progovara, onda me pogleda i nasmei mi se.
Ne. Mi se nikada nismo udaljili. I ak i kada smo bili fiziki udaljeni, u
stvari smo bili jo blii.
I krene polako ka svojoj sobi, bez osmeha i bez ikakvog zvuka, u tiini, a
takvi za njom odmah ostaju i kuhinja i cela kua. Kroz terasu ulaze zvuci iz
dvorita. Neko tamo neto popravlja. Ono to me vie iznenadi, sad kad

obraam panju, to je da je ispod uvek neko ko lupa.

Odlazim u svoju sobu. Opruim se na krevetu i gledam u plafon. Ljubav
izmeu mog oca i moje majke nikada nije proivela ni trenutak potekoa?
Neko predomiljanje? Udaljavanje? Po onome to mi ona kae, nije, a ne postoji
nain da ita saznam od druge strane. A ta misao mi na trenutak stee eludac,
oduzima mi dah. Ne mogu da mislim o tome da njega nema vie, da ne moe
da mi ispria njihovu priu. On bi mi rekao istinu. A jo je tu bila i ona ena,
Ilarija De Luka. Odjednom se podiem. Opet preturam po pantalonama, ovoga
puta s drugom jednom brigom. Ne, tu je. Gledam koverat s novcem. Sve je tu,
pet hiljada evra, nisam potroio ni kintu. A, da! Kakav debil! Bili smo gosti
princa Kolone! Onda opet razmiljam, da li mi je ta ena rekla istinu? Moda mi
je rekla samo ono to bih ja voleo da mi neko kae? Stojim tako s tom kovertom
u rukama. Ako se neto dogodilo, novac je tu bio umean. Novac uvek sve
zaprlja. Ali ako se nita nije dogodilo, onda ovaj gest postaje jo lepi. Da, ali ta
u sad?
Mama? ta radi...? U dnevnoj sobi je, sreuje nered koji je iza sebe
ostavila Valerija, naravno.
Evo me, reci... Govori mi a da me ne pogleda, kao da je i dalje postiena
zbog onoga to je rekla, moda, skoro kao da je pritiska lepota njene ljubavi.
Vidi, mama, hteo sam da ti kaem da je u poslednje vreme u kiosku
posao iao stvarno odlino i...
Onda se okree i vidi me s kovertom u ruci.
ta je to?
Pare, mama.
Zato?
Zato to bi moda mogle da ti budu od koristi. Tu ima pet hiljada evra.
ta si uradio, Nikolo?
Ma nita, rekao sam ti, zarada je stvarno bila dobra, malo sam i utedeo i
jo sam usput odradio neke poslie.
Sad postaje ozbiljna, skoro stroga.
Kakve poslie? S tvojim drugarom iom? Odakle stiu ove pare? Nemoj
da me sekira, Nikolo, molim te...
Osetim po njenom glasu da se ukrutila, ak joj je i lice ukoeno.
Ma ne, mama, veruj mi... Ali vidim da je nisam ubedio. Dobro.
Poputam. Osvojio sam... na grebgreb lutriji!
Ona izdahne s olakanjem.
Ozbiljno, stvarno? Nije valjda da me lae.
Ne, mama, stvarno. Izgrebao sam Ludi za opingom i osvojio deset
hiljada evra. Drago mi je to u tebi dati polovinu... I pruam joj kovertu.
Stvarno, izvoli.
Gleda ih na trenutak.
Ne, Niko, hvala ti, pravo si zlato. Skoro da je ganuta dok mi to govori,
ali onda je opet ozbiljna. Smeno mi je, tek sad me je nazvala Niko. Ti ih
zadri, mogle bi da ti zatrebaju jednog dana. Meni trenutno nita ne treba,

ozbiljno...
Kako eli, mama. Stavljam ih u dep. Kad bude htela, da zna, bie
tu.
I kao ohrabrena situacijom, ona uzdahne.
Na trenutak sam pomislila da ne prodaje moda marihuanu!
Mama, da dilujem misli?
Ma da, to, to, jeste. S tvojim drugarom za kog se ne zna ba ta tano
radi.
Ovako, io pravi sajtove, to jest platforme, da ti bude jasnije, za internet.
Zna li ko je Mark Zakerberg?
Onaj to smo o njemu gledali i film na TV-u?
E, da, taj! E pa, io, on donekle radi njegov posao.
Ali onaj je uvek iao u otvorenim sandalama, u nekim skoro opancima,
ak i po snegu, bio je, kako vi ono kaete? Mukica!
Da, da... kad bih i ja bio takva mukica, mama. Sad odoh da se istuiram
jer posle moram da idem u agenciju.
Pa je poljubim i osetim miris kreme koju stavlja otkad sam se rodio, i svu
njenu predivnu istotu.

A ja sam se, meutim, smorio od svoje istote, smorio sam se od svega, od

ovog drutva, od toga kako nas svuda samo zajebavaju i kako je sve uvek isto
kao i pre, pogledaj samo politiku: smatraju nas budalama, sad ve u elom
svetu, izbori se prave samo da bismo se posle dva meseca vratili na prethodnu
situaciju, svi su lukavi, svi misle samo kako da se obogate, ini mi se kao da
sam u onom romanu, Gepard, s onim Tankredijem koji je govorio: Treba
promeniti sve kako se ne bi promenilo nita. Politiari su identini onima od
pre i isti kao i oni iz budunosti. Tako da je ludi Paolino 50 bio stvarno u pravu
kad je iao po Trgu Barberini s one dve opruge oko glave i govorio: avo je
ovde, avo je u novcu, u moei, u neozbiljnosti sveta!.
A onda bi pokazivao na prolaznike. Ti! Da ti, ba ti! Ti bi se prodao
nizata, i ti isto! Svi ste kao fudbaleri! Nedelju dana kasnije igraju za protivniki
tim, ak za onaj kome su prethodno dali gol. Za pare, sve se radi za pare, sad su
mnogo potenije kurve, one se bar ne foliraju! I tako bi iao po trgu i izgledalo
je kao da je ljut na sve, vozio je nekakav bicikl i imao je i mali radio pojaan do
daske, drao ga je na ivici fontane i igrao, igrao kao luak, treskajui se skroz
van ritma. Simpatian luak. Onda je samo jednog dana nestao. io, Bato i
Gvido su s vremena na vreme ili na pivo na Trg Barberini uvee, da bi ga
sluali i smejali se njegovim prozivkama. Ali kad ga jedno vee samo vie nisu
videli tamo, bilo im je ba ao. Onda je neko odmah rekao kako je dobio na
lotou, neko drugi je rekao da je on oduvek bio bogat i da nas je samo zajebavao,
a io, koji je vie realan nego romantian, rekao je jednostavno da je ovek
umro. Ne znam ta mu se zaista dogodilo, ali mislim da on i nije bio toliko lud,
da je govorio istinu. Seam se da je jednom u koli profesorica istorije
umetnosti, kad je priala o Van Gogu, rekla: Luaci otvaraju puteve kojima
posle hodaju mudraci, citirala je Karla Dosija. Nisam je nikada sluao, ali
ponekad je znala i da kae neto ispravno.
Pogled mi pada na onu fotografiju iz Ancija. Da, mislim da smo sve
unitili, da more na koje me je moj otac vodio kad sam bio mali nije vie tako
isto kao na toj fotografiji. Dobro je da jo postoje ona mora koja ponekad viam
na internetu, ali na kojima nikad nisam bio. Ili su moda i ona lana? Sreena u
fotoopu kao i sve manekenke u novinama ili one ribe to stavljaju fotke na svoj
fejsbuk, a posle provali da su lane i da su jo i loe uraene. Svet vie nije ist,
hrana vie nije ista, mocarele nisu vie zdrave i svi se oajniki trudimo da
izgradimo budunost a nje moda nee ni biti.
Mislim i da je sve ovo drkanje normalno za mene, klasian efekat posle
pijanstva, uvek mi je loe iako je vee bilo savreno i zabavno kao to je bilo
jueranje! Ali ono to je ludo jeste to su mi se olabavile konice, to jest
Paolino II Pazzo jo jedan od simbola Rima; ovek obuen u dronjke, s udnim predmetima na glavi,
koji je drao propovedi na Trgu Barberini i zabavljao prolaznike. (Prim. prev.)
50

nela012

govorim sve, mislim, slabo ili nimalo se ne zaustavljam i najlua stvar je to

upravo ulazim u zgradu agencije za nekretnine. Pozivam lift, on dolazi, ulazim
i stiem da pritisnem dugme, a ona ulazi sa mnom, s onim tajmingom koji samo
sudbina moe da ima. Barutina.
ao, Benedeta.
ao? Jo ima i hrabrosti da me pozdravi?
Da. Moda nije trebalo da pijem, ali je isto tako istina da drugaije ne bih
ni uspeo. Zato se smekam, moda zato to ve zamiljam ta u moi da
kaem. U stvari, ako ovek razmisli, nikada zaista ne zna ta e izai iz tvojih
usta kad rasprava pone, a ponekad oveka moe i da iznenadi ono to nije ni
sanjao da bi bio u stanju da kae.
A, je li? Onda ovako, draga Barutino...
Barutino?
Da, kao ona to odmah pone da pizdi kad zavri u njoj! Da, kad se
tako ponaa, prava si Barutina, zna? ta, jesam li ja to tebe silovao, a? Moda
sam te naterao da radi sve ono to si uradila? Ne! Naprotiv, moda sam ja taj
koji bi trebalo da se ali! Doao sam da budem s tobom i nita vie, zato to si
mi rekla da si oajna, a ti ta radi? Okoristi se mojom dobrotom i baca se na
mene sa sisama i dupetom tako da bi i najgori gej mogao da pomisli da je
pogreio...
Hmm...
Ne mogu da verujem. Tek sad primeujem da su vrata iza mene otvorena.
Ovaj lift stie direktno na recepciju agencije, tu gde je sekretarica, table s
razliitim zadacima za tu nedelju, i naravno moje kolege su sve tu i, sudei po
tome kako su ostali mirni i zapanjeni, mora biti da su sve uli. Izlazim iz lifta
kao da se nita nije dogodilo.
Okej, Benedeta, slaem se s tobom. Videe da emo kad budemo snizili
kao to si predloila odmah prodati... Onda prelazim preko sale traei sve
vreme neto po torbi. A, dobar dan svima...
Pa nestajem iza svog stola. Odmah ukljuujem kompjuter i proveravam
potu krijui se iza ekrana, sputam se, kao da ko zna ta traim u uglu ko zna
kog neodredenog mejla. Nita, naravno da mi Alesija nije pisala. Gledam u
mobilni, ni tamo nita, nema poruka. Sputam mobilni i otvaram svoj fejsbuk.
Idem na Alesijinu stranicu, nita, nema nikakvih znakova, nieg to bi me
navelo da pomislim da je u njenom ivotu dolo do neke znaajne promene.
Uobiajene fotografije. Evo, ovo mora da je bila na veeri sa svojim drugaricama
kao i svake subote kad nije izlazila sa mnom. Nastavljam da klikem po
fotografijama, jedna za drugom. Ima jedna njena mnogo slatka. Novija je, ko
zna ko je to fotografisao, mora da je Aleksandra, ona je istripovana za fotkanje,
bez prestanka pravi fotografije telefonom. Kupila je ajfon 5 samo zato to ima
veu otrinu nego 4S. Gledam malo bolje u fotografije. Struktura... Neto
udno je napisano iza nje, ali izgleda mi poznato. Moda sam to video u nekom
lokalu. Pa da, znam gde su, kod Setembrinija, blizu Macinijevog trga. Ali ne u
restoranu, to je knjiara u kojoj moe da se jede. Dobra ideja, to da stavi

kulturu u slubu stomaka, da, to im je stvarno dobra ideja. udno samo da je

Alesija opet otila tamo. Seam se da mi je onog dana kad smo s drutvom otili
tamo rekla: Zamisli sve ove knjige koje su tako natopljene ovim mirisom od
prenja... Pomirii samo... Mirisala je i svoju kosu. Moram da se istuiram
Onda se udaljila... A ova? Uzela je u ruku knjigu koja se zove Zloin i kazna.
Eto, sad e Fjodor da ostane natopljen mirisom prenja! Ma daj!
Da, to je stvarno zloin, ne, ak je i kazna za knjigu kao to je ova da je
tako pre... Pokuao sam da napravim foru, ali ona se nije smejala. Kad se
tako ponaa, stvarno zasluuje drugare koje ima.
Ma hajde, zezao sam se...
Ti si budala!
Daj bre, Alesija, ba preteruje. A onda je ona otila iz lokala. Seam se
da sam slegnuo ramenima i nastavio da pijem belo vino koje je izabrao Gvido.
Zajebana mala, e..., kae on. Ja nisam odgovorio. U stvari bih voleo da
potrim za njom, i da tu nisu bili moji drugari, to bih i uradio. Koliko drugaijih
stvari radi kad nisi sam i kako se ponekad obre na ivot krivicom drugih
ljudi.
Jednom sam video sliku koja mi se mnogo svidela. Na slici je bila ena
okrenuta leima i ispod nje jedan zamrljan natpis, ali koji se iz daljine jasno
mogao proitati. A koji drugi? Samo to je pisalo. Bili smo na panskom trgu,
u Ka DOro, kod Glorije, Alesijine drugarice, u predivnoj galeriji. Tada se
Alesija mnogo lepo provela, bili smo zajedno i kad sam joj pokazao tu sliku, nije
me vreala, naprotiv. Stvarno joj se dopala.
Tano..., rekla je. A koji drugi? Strava je!
A nasred izlobe me je uzela za ruku i odvukla me gore preko panskog
trga, gore sve do vrha stepenita. Uzela je pivo i poela da igra na stepenicama,
izmeu gitarista koji su se tu bili okupili zbog nekog udnog demovanja.
Jedan je imao dugu kosu kao Kusturica, ili kako se ve zove onaj reiser to
pravi one filmove s mnogo strava muzike. Da, tip je odlino svirao i mnogo je
gledao u Alesiju, ali ona nije videla nikoga, samo mene, i ljubila me je kao da
nije bilo nikoga oko nas, kao da nisu postojali... ma, koji to drugi? I poinjem da
se smejem kad se opet setim toga. Eto na ta je mislila. Eto zato joj se svidela ta
slika i zato je te veeri reila da se tako ponaa. A moda je to bila poruka koju
ja, meutim, nisam umeo da ujem.
Nema nijednog mejla za mene, nikakve poruke, a s druge strane prostorije
vidim Barutinu kako me fiksira pogledom. Onda se opet krijem iza kompjutera
i bez svoje volje primeujem tri stvari na internet stranici italijanskaposla.it51.
Prva je da svi kritikuju lanke na italijanskim poslovima, druga je da ima
neverovatnih ponuda za putovanja ovde po Italiji i da je stvarno teta propustiti
ih, i trea je ona zbog koje i donosim jednu vanu odluku. Stoga ustajem od
svog stola i prelazim preko prostorije ba u istom trenutku kad Barutina ustaje
od svog stola da bi krenula ka meni.
51

www.afFaritaliani.it (Prim. prev.)

Sluaj, Nikolo, razmiljala sam o onom potkrovlju...

Ne brini, ja nisam vie zaduen za njega, ako ti hoe, nema problema,
ostavio sam kljueve na svom stolu.
A... Pa onda zauti jer ne zna ta vie da mi odgovori. Ali nisam htela
to da ti kaem...
No ne stie da zavri reenicu jer ja sam ve u kancelariji anija Salvetija.
ao, Nikolo...
Slobodno?
Da, da... naravno.
Da, eto, sino smo se nali u jednoj neobinoj situaciji...
I ba u tom momentu ispred kancelarije prolazi Marina, koja me prvo
pogleda, a onda se, poto je sigurno prilino sramota, okree na drugu stranu.
Da zatvorim vrata?
I ne saekam da mi odgovori, samo ih zatvaram.
Vidi, Dani, ja sam na neki nain postao... ne znam kako da kaem...
Sputam telefon na sto i na trenutak ne progovaram. Dani gleda u telefon,
onda opet u mene, a ja onda nastavljam.
Da, da kaem, ja sam bio svedok neega. Eto, ja sino nisam eleo da
budem prisutan u tom potkrovlju i da doem do odreenog saznanja, koje,
kako da kaem, uopte nisam ni oekivao... ali naalost sad sam u toku i u
velikoj sam nevolji.
Dani se pomera ka naslonu stolice. Beo je u licu, izvija obrve, prekrta ruke
preko stomaka. Na levoj ruci moram da primetim burmu. On to primeti, pa
drugaije ukrta ruke i tako je sakriva.
Dakle, Nikolo, ta si hteo da mi kae?
Ubrzo potom izlazim kroz ta vrata nasmejan. Moram da kaem da je
Alesija bila u pravu, ponekad iz novina moe da dobije ideju kakvu moda
nikada ovako ne bi imao. Dani se odmah sloio, biu na terenu kako bih
proirio mogunosti agencije, dakle narednih dana u putovati, to e mi
omoguiti da izbegnem Barutinu na neko vreme, da manje mislim na Alesiju,
ali pre svega da mogu da pokaem naim dvema lepim strankinjama neki drugi
deo Italije, ba onako kako su sugerisala italijanska posla. A koja je bila ta
trea stvar koja me je pogodila? A da, da se sve vie poveava broj uena na
poslu.

Tako da se vraam kui i kreem da pakujem kofer.

Mama, imam jedno lepo iznenaenje, mama, gde si? Ali nema nikoga,
moda je izala u prodavnicu, i bolje je tako, ostaviu joj poruku a posle u je
zvati, inae e se, kakva je, odmah zabrinuti.
Halo, iko? Hteo sam da ti kaem da u otputovati zbog posla.
A okej.
A moe li Sero da me zameni?
Ma zna li ti da tvoj brat za to nee ni da uje, za njega je posao u kiosku
cheap.
Poinjem da se smejem.
Dobro, hajde, razumeo si, zar ne? Za njega je to jadniki, diberski!
Ma ne, iko, cheap je bilo odlino...
A zato se uopte kae cheap? Zato to diberi esto igraju poker, mislim...
Kao ono kad stavi ip?
Ne, iko, to je neka amerika moda.
A, razumem. A ne zna ni kad se vraa?
Zautim.
Ne. Ali mislim da u brzo, javiu ti telefonom. ao. Pa sputam
slualicu.
Uskoro sam ispred iovog stana. Zvonim dva puta i ubrzo ujem nekoga
kako prilazi vratima, a onda zvuk pijunke.
Ko je?
Ja?
Ko ja?
Tvoj najbolji drug...
Ma nije mogue... Mark Zakerberg! Strava!
Otvara mi vrata u gaama, skroz grogi, ostavlja otvoreno i kree opet ka
spavaoj sobi.
Mark, ostavi jedno hiljadu akcija na stolu u kuhinji, molim te, sad nemam
vremena...
I samo se baca na krevet.
Alo, pa tako e ga izbuiti!, kaem mu zatvarajui vrata. Ma jesi li
dosad spavao?
Da.
A tvoji?
Na poslu!
A nee kui na ruak?
Danas ne. Ma ta je ovo, kakvo je ovo sasluavanje? Nisam jo ni
dorukovao, a pod firmom Zakerberg u kuu mi je uao Gestapo.
Ma kakva su ti to poreenja? Daj, sad e da se sredi, pazi ovamo.

Vadim iza lea kesu, a unutra sve ono to bi njemu moglo da se svidi.
Korneti prazni, korneti s okoladom i sa utim filom, zemike sa lagom,
tramecini s lososom, tramecini s piletinom, tost s prutom i sirom...
Pa zar nisi hteo da me baci na neku dijetu?
Pa jesam, ovo je za celu nedelju. Uskoro kreemo.
Mislio sam da sam se probudio, a u stvari i dalje sanjam...
Ne, ne, ozbiljno ti govorim, gledaj... Sedam za njegov sto i palim
kompjuter.
Stani! Naglo ustaje, dolazi do mene i otima mi mia iz ruke. Dri, sedi
za ovaj drugi... Onda mi okree stolicu tako da se naem ispred drugog
kompjutera. Tu imam seriju filmova koji su tek izali za daunloud...
Ja mislim da e ovde pre ili kasnije napraviti raciju.
Gledam oko sebe: njegova soba je praktino kao jedna ogromna blokbaster
odaja, zidovi od poda do plafona puni su diskova. Primeuje u koje ja upravo
buljim.
Taj deo koji vidi su filmovi s originalnim tonom, zna, neki vole tako da
ih gledaju!52
Filmovi na originalnom jeziku... ali kopije!
Ljudi su udni.
Jedan zid je ceo u diskovima s crvenim omotima.
A to su pornii, tako ne mogu da se pomeaju! A kad smo ve kod toga,
podseti me u nedelju da donesem jedan u kiosk kod tebe, oko pola jedan, ili u
ti ga dati vee pre, a ti e se pobrinuti za onog lanog svetenika. Koliko sam
mu bee rekao?
Osam evra i etrdeset centi.
Da, bravo, jo se i sea, malo fali da te stvarno zaposlim u udruenju!
Pie cenu na nalepnici koju stavlja na DVD.
Evo, ponesi mu ovo, to je jedan od prvih sa Saom Grej, dobar je, mada
nita posebno, posle njega ti se gleda jo toga, a porni mora da bude kao
trenje, jedna vue drugu, i na kraju ti izvue ludilo, ha, ha, ha!
Dok izgovara ove budalatine, ja nalazim ono to sam traio.
Evo ga. Okreem kompjuter ka njemu i pokazujem mu posebnu
ponudu.
Strava... Pojeo je jedan korneto i gleda dok lie prste skroz umazane
okoladom i utim kremom, onda srkne malo kapuina, uzima papirnu salvetu
i brie usta.
Ta ponuda mi izgleda odlino... ali kakve to veze ima s nama?
Smekam se i kliknem na sajt postavljajui onda mesto polaska, sat, dan i
broj osoba, etiri.
Idemo s Amerikankama!
Zamalo da se udavi.
ek... a koliko bi to trajalo?
52

U Italiji se svi strani filmovi sinhronizuju. (Prim. prev.)

Pa, tri dana...

Tri dana, ali... ja ne mogu, moram da skidam filmove, etvrtkom uvek
stiu novi...
I ta onda? Podesi da se samo skida, daj.
Ali... ali ja imam devojku!
Ostavi ih malo obe na miru, dobro e im doi...
A ta da kaem?
Istinu, uvek mora da govori istinu. Reci da ide meni da pomogne u
traenju nekih nekretnina i kako je sve plaeno.
Stvarno?
Pa, uvek mora da govori bar delimino istinu.
A koji je deo istina?
Pa, da je neto plaeno, a neto i ne, da emo malo raditi kao agencija za
nekretnine, a malo ne!
io zagriza jo jedan korneto, opet gleda u kompjuter, a onda u mene.
Zna li da u Americi guraju ba ovakav fazon? Kau da s vremena na
vreme mora da ide na odmor. Odmor i igra odmaraju mozak i ine ga
produktivnijim! To mi izgleda kao odlina ideja, i poto je to jedna istina koju
sam proitao, rei u tako i svojim devojkama.
Eto, tako treba, sad kad mi deluje ubeeno, klikni ovde i plati!
Ma ta? Zar nisi rekao da je sve plaeno?*'
Delimino! Put nije plaen i platie ga ti...
A zato?
Zato to ima pejpal i uvek govori kako je siguran.
On se na trenutak zbuni.
Ma hajde, ta e ti biti, posle u ti vratiti pare, upisaemo to u trokove
agencije..
io je pomalo zbunjen, ali na kraju ga ubedim.
Ma ti jo razmilja?
Da li si ti razmiljao da u kiosk ubaci moju specijalnu DVD liniju u
ogranienom tirau? Stani, nemoj da mi odgovori! Mogao bi da odgovori
ishitreno. Razmiljaj o tome za vreme ovog naeg puta, okej?
iroko mi se smei, popije jo jedan gutljaj kapuina i onda pone da lupa
po tastaturi kompjutera, ulazi u sve stavke tog sajta i zavri za vrlo kratko
vreme sve to je hteo.
Okej, uspeo sam da dobijem sve mogue popuste, ukupno je 438 evra...
U je, ala je popust...
219 evra je tvoj deo... ili emo da delimo na etvoro?
Ma ta ti je, sad kad je tako, hoe da prosi od njih? Bei tamo, hajde!
I oteram ga da ode da se tuira.
Hej, hej, stani. Imam ovde jo kapuina! Ali na kraju mu ga ostavljam na
stolu i on ne stie ni da odgovori jer mu otvaram tu.
Ledena jeee!
Jo bolje, bre e da se probudi!**

Vraam se u njegovu sobu, otvaram prozor, podiem roletnu i bacam se u

njegovu fotelju. iova soba je puna zvunika, bouz, poslednji model, tri
kompjutera, airport express, beini tampai, halogene lampe. Druge prostorije
u stanu mnogo vie podseaju na one iz italijanskih filmova, tipa Gomora. U
stvari, Mario i Enrika, iovi roditelji, nemaju ama ba nikakve veze s njim.
Mravi su, ne umeju da koriste kompjuter, oboje rade u optini i leviari su, i po
mom miljenju, on je usvojen.
Evo me, spreman sam, kreemo?
Kad ga vidim kako se pojavljuje sav zalizan gelom, u crnim pantalonama,
s elinom lanugom debelom skoro kao moj zglob oko vrata i u crnoj majici s
natpisom Jedem kao leinar. Naalost, slinost se tu ne zavrava. Gruo
Marks, uopte vie ne sumnjam u to. Ne samo da je usvojen, nego su ili po
njega ak u Ameriku, ili jo bolje, u Rusiju, u onaj deo Rusije za koji sam u
novinama itao da se uvek buni protiv svih sistema. Ilid, ovo nije sibirsko
vaspitanje, ovde je u pitanju iovsko nevaspitanje.
Kad stignemo ispred hotela, En i Rajli sede za stolom kafia pored, sunaju
se, uivaju s flaicama akvarijusa na stolu, ispijenim do pola.
Hej, evo nas!
ao! Sad ve izgledaju kao Italijanke.
How are you? You are beaming.
En me onda poljubi, a i Rajli izgleda veoma srena to vidi ia.
So? En me gleda pravo u oi. What surprise?
io iz depa svog kofera vadi karte.
Evo nas, tri dana, three days to visit the most beautiful city of Italy. Firenca,
Venecija i Napulj!
Yeah! En skae na mene i skoro da me obara. Who has hod this idea?
Mislim da je pitala ija je ovo bila ideja...
Aaa, njegova! I izgovaramo to uglas, pokazujui jedan na drugog, a
onda poinjemo da se smejemo, pa se zagrlimo.

Pomaem iu da ubaci kofer u vagon.

Alo, ma ta si ti ovde poneo?
Neto za itanje, muziku da sluamo, ima i neki video za evenutalne
none peripetije...
Stvarno ne verujem.
Veruj, veruj, i neku majicu i gae!
Dobro, bar neto.
Onda ubacujem i raneve od devojaka. Rajlin ranac je lagan, ali Enin je kao
perce!
But you understand that we stay three days...u
Yes. Smeje se. There are only a toothbrush and Chanel... it is so hot. Pa mi
se smeje jer kao time mene zeza. No, no, I'm joking, I want to buy a lot of nice
things here in Italy, I'll do it on this trip...
Rajli se ubacuje.
Ann is a very important model in NY.
Ali En je prekida.
Raily! He isnt interested in that.
Ove poslednje rei savreno razumem.
To nije tacno, it is not true, I'm curious about you...u
A ona me gleda nekako... da, kao da sam u tom trenutku naao savrenu
kombinaciju, kao u onom filmu, Presti, ili kao kad igra kviz Nasledstvo53 i
pogodi pravu re, odmah shvati da si pogodio zato to se savreno uklapa sa
svim drugim reima, iako ne zna ba najbolje ta sve one znae. Ne stiemo ni
da sednemo na svoja mesta, voz kree, a ja zauzimam mesto pored prozora. En,
poto je uzela flaicu vode iz svog ranca, seda pored i naslanja se na mene. Voz
ubrzava i panorama brzo poinje da prolee pred nama. Samo to smo izali iz
stanice i ukrtamo se s nadvonjacima, neki automobili u koloni deluju tiho,
meutim
sigurno sve vreme trube, onda ide jedan deo gde proleu stare prljave zgrade
Tiburtine, pa odjednom kratak blesak zelenila, jedan deo Tibra, krivina reke
Aniene, a onda uto, polja suncokreta i veliki bregovi s nekoliko belih ovaca
koje pozdravljam, a onda stavljam ruku u dep.
What are you doing? En se pridie s mojih grudi i radoznalo me gleda.
Who is on the hills? Some friends of yours?
Ne, ne... pozdravljam ovce, its like a joke, I say hello to the pecore...54
Pokazujem joj ih. If you say goodbye to the pecora and you put your hand in your
sack, you do a lot of money..
And thats a strange superstition.
53
54

Eredita - kviz u kome u poslednjoj igri treba pogoditi re koja povezuje sve ostale. (Prim. prev.)
It.: pecora - ovca. (Prim. prev.)

No, it is something that is good luck... and good money. io vadi svoj ajped i
otvara ga.
ak si i to poneo?
Pa naravno, Google Translate. Dakle... 'Pozdravi ovce jer donose dobru
sreu i pare! I pojavi se prevod. Greets the sheep that bring luck and money.u
En i Rajli se smeju kao blesave, a onda me En ispravlja.
No, the right translation is: Say hello to the sheep that wear well and
money.' Onda pokuava da popravi moj izgovor. The sheep. The, th. I izbacuje
jezik dok ja oajniki pokuavam da oponaam taj zvuk.
De... De...
No, thats not exactly it...
I izvlai jezik napolje i pokazuje mi ga, dri ga meu zubima, blago. A
mene podsea na jedan film koji mi se mnogo svideo, Ukus drugih'. on je mnogo
bogat ovek, ali bez ukusa, a ona je profesorka engleskog, siromana ali s
mnogo ukusa. Ona pokuava da ga naui engleski na isti ovaj nain, zato ja
gledam u En i skoro da je i ne ujem dok pokazuje svoj jezik i smeje mi se i tera i
mene da radim to isto, a zvuk voza je snaan i on ide sve bre i bre. Taj film
sam gledao s Alesijom. Kad smo izali iz bioskopa rekla mi je: Lii malo na
moju i tvoju priu, ti nikada nita ne primeuje, to se tebe tie, zvezde bi
mogle i da ne postoje...
Onda se okrenula i pola, ali ja sam je stigao, zaustavio sam je i onda je
polako okrenuo ka sebi.
Tebe sam primetio. I ti si vie od jedne obine zvezde.
Na to se Alesija nasmeila.
O... uspeo si da mi jednom kae neto! E pa, konano! Ma ta su tebi
radili kad si bio mali?
Onda me je jako zagrlila, pa se odmakla od mene i pogledala me u oi.
Uvek mi priaj, molim te, nemoj nikad da se umori, moe i da izmilja,
ako hoe, kopiraj iz knjiga, iz pesama!
Onda je poela da se smeje.
Ukratko, reci mi neto! Ali ne o levici ili, jo gore, o desnici, reci mi neto
ljubavno!
Onda smo nastavili da hodamo, pa mi je ona naslonila glavu na rame a ja
sam je jako zagrlio, ali nisam vie nita rekao. Hodali smo u tiini, a oko nas se
nije ulo nita, nijedan automobil, nijedan autobus, hitna-pomo, neki ovek,
maka, ak su i zvezde stajale tu kao da su okaene i kao da su elele da sluaju
neto to ja imam da kaem. Ali ja vie nita nisam rekao.
Reci neto ljubavno...
Nita, ostao sam da utim isto kao i sada, dok gledam kroz prozor u polja
koja sve bre promiu.
En je prestala sa svojim oajnikim pokuajima oko mog izgovora, pa se
opet naslonila na moje grudi. Levom rukom se igra dugmetom moje koulje
dok joj ja milujem kosu. S vremena na vreme zatvara oi, onda ih opet otvara i
gleda kroz prozor, vidim da je vrh njenog nosa, pravog i savrenog, lagano

preplanuo. Preko puta nas Rajli i io gledaju neto na kompjuteru, imaju dvoje
slualice utaknute u jedan adapter. S vremena na vreme se zasmeju. Ljudi koji
sede pored, na mestima desno od njih, povremeno ih osmotre i bacaju pogled i
na kompjuter, radoznali. Nadam se samo da ne gledaju neki porni.
Firenca. Kad izaemo iz stanice Santa Marija Novela, En i Rajli zastaju
otvorenih usta.
Its so magical here...u
Odmah otvaraju Lonely Planet, ali ja ih zaustavljam.
Now we go in the hotel so we put there our laggage and we can see the city.
Yes, perfect. A ja to radim veseo, srean i s odreenim zadovoljstvom,
razmiljajui o tome da bi u ovo vreme trebalo da sam u kiosku, ali pre svega da
se sve ovo deava zahvaljujui aniju Salvetiju.
Dolazimo do taksista, dok hodamo Rajli razgovara s En, ne razumemo
dobro ta one govore, a onda, ba kad stiemo do prvog slobodnog taksija, En
mi se obraa.
No, Nicco, we aren't in Rome anymore so let us pay for the train tickets, taxy
now...
io nam prilazi.
ta pria sad?
Mislim da hoe da one plate neto.
Prilazi nam taksista, neki mladi Firentinac s facom nekoga ko mnogo zna.
Da, one hoe da plate voz, ili ete da delite, ili ete morati da idete
autobusom. Pa napravi mudar izraz lica. Nosi malecne naoari, ima
kovrdavu kosu, malo dlaica po licu, mora da je naih godina, a pravi se vaan
da ne veruje. Kezi se naim prijateljicama.
They are deciding.
Excuse me... efe... stavi nae torbe u svoj gepek i neka to bude to. Hvala.
Izvini, e, ali one pokuavaju da naue italijanski...
Pa mu se i prilino smekam, a on slee ramenima i uzima nae kofere. Da,
ovo je jedini momenat u kom sam srean to je io poneo brdo stvari. On mi se
smeka i podie ruku blizu grudima spreman za udarac, pa bacamo petaka.
Tako je, Niko, kae tihim glasom. Onda bolje pogleda u devojke. Ali
mogle bi stvarno i one neto da plate, zar ne?
Ma ta pria, io!
Ali i njima je stalo da plate neto!
Ma da li stvarno misli da u da pravim zajedniku kasicu s njima, kao s
Batom i Gvidom kad smo onda ili u Grku posle mature? Ma hajde, mislim da
je ovo sad drugaije, ta kae?
Pa i ne ba, putujemo zajedno, jedemo zajedno, mislim, Rajli nekad
pojede vie od nas... ja mislim da je to isto!
Ne, zato to nije isto, one su ene!
A izvini, u Americi nema feministkinja?
E, dobro sad, pusti, hajde... Sputam ruke. So, come on, everybody on the
taxi. Otvaram vrata. Now you are here in our country, Rome, Florence, Venice is

ali the same, is our country, our home! And you are our...u Gledam u ia. Kako se
kae gosti?
io odmah ide na prevodioca.
Guests..
Yes, you are our guests so no money with us.
Pa svi ulazimo u taksi simpatinog Firentinca koji ne progovori vie ni re
ni na jednom jeziku sve dok ne stignemo. Svi izlazimo i ulazimo u hotel.
Nisi valjda ostavio taksisti baki?
iu padaju na pamet nenormalne ideje.
A ta ti misli?
ta ja mislim... Gleda me, zakilji i procenjuje me isto kao kad igramo
poker. Onda ih naglo otvara kao da je pronaao reenje. Mislim da nisi!
Bravo! Eto zato uvek gubi od mene na pokeru, jo nisi shvatio
kontrablef, dri, uzmi svoj kofer jer ja ne mogu sve da nosim. I kreem prema
pultu do kog odmah stie i neki simpatini gospodin od oko pedeset godina,
lepo oeljan, ali crvenih obraza.
Dobar dan, kako mogu da vam pomognem?
Rezervisali smo dve sobe, mi smo tu zbog kontrole voenja B&B-ja.
On proverava u nekoj knjizi.
Naravno, evo ovde ste! Pozvao nas je gospodin Salveti, i vrlo ljubazno
nas za sve zamolio, ostavio sam vam najbolje sobe na poslednjem spratu,
nadam se da e vam biti lepo kod nas.
U neki aparati ubacuje dve kartice i odmah mi ih prua.
ta god vam zatreba, pozovite me. Ja se zovem Ozvaldo i biu ovde na
portirnici do sutra ujutru. Hoete li da pozovem nosaa za kofere?
Ne, ne, hvala, lagani su. Pa krenem u pravcu lifta, u ogledalu vidim
iovo lice, vidim kako odmahuje glavom dok vue za sobom svoj kofer.
Pritiskam etiri.
Ovako, sputamo stvari i uskoro se vidimo dole...
Gledam ia koji mrda obrvama kao da bi da kae:
Ja ve imam neku ideju.
Ma daj, tako neemo videti grad...
Ali e ona zato videti zvezde.
Lift se otvara.
Veeras e ih videti, znai za deset minuta ovde dole.
Izlazim s En i vrata se zatvaraju. Posle tano sat vremena svi zajedno se
nalazimo u holu.
Stvarno se dobro poznajemo, e...
Pa da...
Ozvaldo se pojavljuje iz prostorije iza pulta.
Sve u redu?
Da, hvala... hteli smo da vidimo ima li neto novo, da kaem, neto
zanimljivo danas u Firenci, neko posebno mesto za aperitivo, negde da odemo
na veeru, neka predstava...

Ozvaldo sputa neki list na mermerni pult.

Evo, ovo svakog dana pripremamo za nae goste. Tu je sve ono
zanimljivo to se danas dogaa, a onda dodaje, malo tie: ak i sa specijalnim
cenama, ima raznih ponuda...
Uzimam list, previjam ga i stavljam u zadnji dep farmerki.
Oh, nita ne brinite, hvala, gospodin Salveti mnogo polae na na posao,
sve ide u trokove firme!
A onda izaem iz hotela, drei En za ruku.
etamo se pod predivnom svetlou zalaska sunca u Firenci, stiemo do
Starog mosta. Gledajte... There is the same, like a Ponte Milvio in Romet
Neki katanci su zakaeni ba na sredini mosta.
I have an idea...u Odlazim do Marokanca koji stoji tu pored uz svoju tezgu.
U jednom krajiku vidim katance. Pokazujem mu na njih. Yes, two...
Iznenaeno me gleda.
Are you American? You look like an Italian...
Yes... Nasmejem se. I wrong. Daj mi dva komada, ovaj i onaj tamo, jeste,
tako... ekaj, moe i to da uradi? Pa mu pokaem na mainicu odmah pored,
a koja je spremna da napravi nekoliko narukvica od koe.
Naravno! Nasmeje mi se svojim velikim zubima.
Ubrzo se vraam u grupu.
Evo ga, pazite, za vas dvoje sam uzeo jedan vei, tako e iu biti
komotno.
En i Rajli uzimaju katance u ruke.
Wonderful, with our names on them.
Yes, I put them on.
Tako kaimo katance tano na lanac oko glavne uline svetiljke.
Hej, ti! Moe jedna usluga? Marokanac nam prilazi, dajem mu iov
ajfon. Ume li da ga koristi?
Naravno, prodajem ih!
A da, super, hoe li da na fotka?
Pa se svi okrenemo leima prema Arnu i na
Three, two, one! Love, bacamo kljueve iza lea u reku. Marokanac
napravi nekoliko fotografija ba u tom trenutku i jo jednu u trenutku kad se
poljubimo.
Hvala...
Vraa mi ajfon, dajem ga iu i odmah smo svi tu okolo da gledamo
fotografije.
Jebote, ba je brz! Vidi kakve je fotke napravio! Kao neka sekvenca
svakog naeg pokreta, sa sve bacanjem kljueva i poljupcem. Sve etvoro se
smejemo i nastavljamo etnju. Idemo da popijemo neto u Vinskim notama, u
Grkoj ulici.
Hej, uzmite, probajte ove, ja ih pravim, ovakvih nema nigde..., govori
nam Lorenco, vlasnik. Pa nam tu na drvenom stolu ostavlja mini bruskete s
ljutim sosem, sirovim maslinovim uljem, sirom i rukolom. Onda nam donosi i

tanjir sa salamama i sirevima.

io uzima ajfon. ekaj, moe li da nam donese etiri ae crnog vina?
Na primer... montepulana!
Brusketi su jo topli. En ih jede s uivanjem.
Mmh, very very good..
Onda prstom brie malo ulja koje joj curi iz ugla usana, a meni je sve to
neverovatno erotino i ona me gleda, smeka mi se, a onda izvija obrve kao da
je primetila moju misao, kao da ju je razumela. Onda srena odmahuje glavom,
uzima maramicu i brie njom usta i skoro da me prekoreva.
Hej, a ono je Santa Kroe, moda je tu jedan moj drugar, hoemo da
idemo da ga potraimo? Moda e nam pokazati unutranjost crkve, za njih e
to biti neto jedinstveno... io pokazuje na nae dve strankinje.
To mi se ini kao odlina ideja, pa onda pokuavam da im je objasnim,
diui ruku da bi me konobar video i doneo raun.
Yes, it is a very beautiful thing only for you...
En i Rajli se zahvaljuju iu, srene zbog ove prilike, a u meuvremenu
stie Lorenco s raunom. Pogledam koliko je, kreem da platim, ali io mi
krade raun iz ruke.
Trideset dva evra? Onda bolje razmisli. Pa dobro, u stvari, etiri ae
vina i dva prepuna posluavnika, potena cena... Plati, moe.
Vraa mi ga. En stavlja ruku na svoju torbu.
Dont worry, this is for our work. We don't pay, Salvetti pay.
Yes..., dodaje io. Its like principe Colonna.
A En i Rajli se gledaju zbunjene, ne razumeju dobro, ali onda En padne na
pamet jedna ideja, uzima au jo dopola punu crnog vina i podie je.
Hvala, Salveti! Uvek me mnogo zasmeje kako ona izgovara neke rei s
amerikim akcentom, pa onda svi zajedno nazdravljamo.
Onda Rajli sputa svoju ruku na Eninu.
They want to be nice, it means that if they ever come to New York they will be
our guests. Obraa nam se s osmehom.
Malo posle toga io lupa na vrata manastira Crkve Santa Kroe.
Izvini, ali...?, pitam ga. A on je ve razumeo.
Ma narezao sam mu diskove...
Ma koje? One?
Ne stie da mi odgovori jer se ba u tom trenutku otvara kapija.
Dobar dan, ta elite?
To je uvar, neki gospodin od oko pedeset godina u uniformi koja me
podsea na domara kod nas u osnovnoj koli.
Traimo oca Fjaskonara.
Saekajte malo.
Ostavlja otvorenu kapiju i odlazi. Vidim dugaku zelenu livadu, savreno
ureenu, unutar dvorita.
Izvini, hoe li, molim te, da mi kae koje diskove? Nije valjda one,
daj...

io se okree ka meni, podie obrvu, ali ne progovara. Faca mu je kao

Beluijeva iz Brae Bluz.
Ne, molim te, reci mi da nije. Ja u odmah da idem!
Uzimam En za ruku i hou da krenem ali me on zaustavi.
Ma ne, ta ti je, alio sam se! Kopirao sam mu neki DVD, napravio sam
mu sto kopija.
Je li? A ta je na njima?
To je neki snimak gde on pria o znaaju Svetog Franje, onda idu neke
slike crkve, pa umetnika dela u njoj, a onda pria i o Sestri umetnosti, a to je
neka njihova fondacija, mislim...
I nema nikakvih drugih slika, tako...?
Naravno... da nema!
Jo samo neto, iz iste radoznalosti, koliko e zaraditi za to?
Nita. Uradio sam mu to onako... A onda podie pogled ka nebu. I
uradio sam to sa zadovoljstvom... Pa i glas podigne. Dobro je napraviti sebi i
mali zalog za budunost, zar ne? Barem e mi izbrisati neki grehi...
Gledam ga zaprepaen.
Pa ja ne verujem, posluje i s Bogom? U jednom filmu, Pozitivna strana,
ini mi se, ima jedna odlina fora: Kad sam se ja rodio, mislim da je Bog imao
druga posla. Ali moda to nije bio taj film.
io! Stie jedan paroh, hoda brzo na svojim kratkim nogama i iri ruke
uz iskren osmeh. Mnogo sam srean to te vidim! Kakvo predivno
iznenaenje!
Pa zagrli ia i pokuava, koliko je to mogue, da ga celog obuhvati.
Paroh onda gleda u nas.
Zdravo, ja sam Nikolo, a ovo su nae drugarice.
Uite, uite samo, neto da se posluite, ja sam otac Paolo Fjaskonaro.
Pa onda zatvara kapiju i uvodi nas u tu neverovatnu baziliku. En i Rajli
otvaraju svoj Lonely Planet i srene su to uju da otac Fjaskonaro savreno
govori engleski i objanjava im da je crkva zatvorena, ali da emo mi moi da
uemo sa zadnje strane. A vrlo je ljubazan poto govori malo i na italijanskom
zbog nas.
Ovde napolju ste videli trg, koji je ogroman, u doba renesanse tu su igrali
fudbal, a ak i danas svake godine u junu igraju fudbal u renesansnim
kostimima.
Ma, daj, oe Paolo, onda u i ja doi da igram!
I to nekom krpenjaom, neku vrstu ragbija!
Jo bolje, ja mogu da budem super stub u ragbiju. A mogao bih da
budem i stub ove crkve!
Otac Fjaskonaro poinje da se smeje, onda otvara drvenu kapijicu koja
vodi direktno u unutranjost bazilike. U prolosti su crkve bile horizontalne, a
franjevci su bili prvi koji su poeleli da centralizuju crkvu, koja bi trebalo da
predstavlja mesto okupljanja ljudi. Ona je oblika egipatskog krsta, poput slova
T, to je tipino i za druge velike franjevake crkve. Tokom sedam vekova od

njenog podizanja, polako je postajala simboliki drugaija, nastala kao

franjevaka crkva postala je i laboratorija i umetnika radionica.
Vidim da En i Rajli sluaju oca Fjaskonara, proveravaju u vodiu i klimaju
glavom. Onda odluuju da zatvore vodi i da samo sluaju njega. Svi gledamo
gore.
Evo, vidite, svetlost dolazi kroz one jako visoke brodove crkve, prepune
prozora u najrazliitijim bojama i razlee se u unutranjosti bojei stubove.
Gledajte u kipove.
Svuda oko njih su slike i biste.
Ovde su sahranjeni Mikelanelo, Galilej, Makijaveli... Seate se njih, zar
ne?
Gleda nas zabrinut da smo moda ve sve zaboravili.
Pokuavam da ga ubedim.
Da, da, kako da ne...
io me klepi po ramenima.
On je bio dobar ak u gimnaziji, a ja onako.
Otac Fjaskonaro klima glavom.
Pretpostavljam... Vidite li ovu statuu Dantea? Trebalo je da i on bude
sahranjen ovde, ali Ravena to ipak nije dozvolila. Vidite li ovu enu koja klei i
plae nad sarkofagom? To je poezija koja plae.
En i Rajli se uzbude sluajui ovu priu.
Druga vremena..., zakljuuje otac Fjaskonaro i vodi nas u unutranjost.
Tako nastavljamo posetu i otkrivamo franjevaku menzu i probamo jedan
specijalni liker, rozolin, koji oni spremaju.
Kako vam se svia?
En ga lagano kua.
Its incredible.
Ali to je tajna... Otac se smeje.
Onda odlazimo da vidimo radove, penjemo se na skele i stiemo skroz
gore do raspea. Brinem se za ia: ne samo da se zadihao zbog penjanja, nego,
prvenstveno, hoe li ova skela izdrati? Ali ne govorim nita.
Hej, trebalo bi ee da mi dolazi u posetu, tako bi postao pravi
maneken...
Da, da!, to je jedino to io uspeva da izgovori. Onda silazimo u tajne
elije u kojima nalazimo stare slike, dokumente, kao i flae.
Hvala! En i Rajli ga tako pozdravljaju kad nam se pridrui na kapiji,
stvarno su srene.
Ma nema na emu. When you want to come back, I will pray for you... I to
im govori drei ih obe za ruke s pravom i iskrenom nenou.
Onda odlazimo do Stare palate.
Za ove ovde nisi nita pravio? DVD, daunloud, neki diplomski? Nita?
Ne, nikoga ne poznajem. Tako da nam preostaje dvadeset minuta
ekanja u redu da bismo uli u Galeriju Ufii. Ipak, io uvek uspeva da me
iznenadi, uzima svoj ajfon i brzo kuca neto po njemu, i kad stignemo do

blagajne on ovako izlazi: Rezervisali smo etiri karte, znai plaamo samo
etiri evra po karti umesto est i etrdeset! Malo smo ekali u redu, ali smo
neto i utedeli.
En i Rajli uzimaju audio-vodia i bez greke prate celu putanju.
Onda idemo na veeru kod Latinija, u Ulici Palketi. I ovde io ispada
pravi genije.
Imamo rezervaciju, hvala, izvinite, hvala... Tako prolazimo ceo red, od
barem trideset ljudi.
Sedamo za jedan veliki sto zajedno s nekim Nemcima. io, koji je sve
proitao na Trip Advisoru, umiruje ih.
To je ovde tako, its normal, we all eat together but everyone with his personal
plate.
Zabavljaju se i smeju, samo to je Rajli malo zateena kad naruuje, pa
trai:
A steak well done....
Kelner je gleda i smeka joj se, pokuava da bude ljubazan.
Its impossible, the Fiorentina must be rare.
Na kraju Rajli odluuje da mu poveruje i kad stie jelo ona ga proba i slae
se, tako spremljeno je odlino, skoro da se topi u ustima. A osim bifteka, i sve
drugo to jedemo je toskansko, praeno jednim finim kjantijem: runo seena
pruta, mortadela u krupnim komadima, prepeeni hleb i palenta s peurkama i
mnogo ukusna kaa od paradajza. I na kraju En i Rajli odlepe.
Dobro, zar ne? Umau koricu hleba u slatko belo vino.
Very good? Pa ispiju po nekoliko aa, taman toliko da su malo
nacvrcane kad izaemo napolje.
io ljubi Rajli, a onda gleda oko sebe.
E, nee valjda da me ukeba otac Fjaskonaro i da me natera da se
pokajem?
Daaa, zbog toga? A kad bi mu ispriao sve drugo, morao bi da se
zamonai!
Ha, ha... Rajli se smeje kao blesava i pita ga, radoznala: What is he
saying?
Nothing, its a joke...
Onda io prilazi grupi ljudi koja u tom trenutku prolazi tuda, obraa im
se, neto ih pita.
Okej, hvala! Pa se odvoji. Brzo, doite, samo to nisu krenuli!
A gde idu?
Ma kao da je bitno! Bie nam sigurno zabavno!
Tako u letu kupuje karte na kiosku i ubacuje nas u autobus, koji u tom
trenutku kree. Putujemo u tiini, malo pijani, upijamo ovu udnu oputenost,
io i Rajli priaju o ne znam emu, dok drugi ljudi ute. Ja i En buljimo jedno u
drugo, a taj pogled je sainjen od hiljadu rei na bilo kom jeziku, barem je to
ono u ta mi se svia da verujem.
Stiemo do Mikelanelovog trga. Iz visine je pogled na Firencu

boanstven. Stojimo tako u tiini kao etiri figurice, drei se za ruke. Topao i
blag vetar mrsi Eninu kosu i klizi nadole, pritee joj haljinu, pripija je uz to
njeno telo, ve lepo samo po sebi, koje ipak tako ak postaje jo i lepe. Stoji tu,
blago rairenih nogu, s tim svojim profilom koji se ocrtava pod svetlou
Firence.
Iz oblinje diskoteke Flo uje se muzika. ini se da je Limmenso55 od
Negramara. I iznenada te note stiu do nas jo jasnije, vidi se da je vetar skenuo
svoju putanju. Kada bih mogao da vratim svet unazad, sigurno bih uinio da se vrati
ti...
En se okree i gleda me, mesec je pun, predivan, ona mi prilazi i ljubi me.
Hold me... I love this trip, it is special and I will remember it forever. You will be
my Italy, I will remember every secret kiss.
A ja je drim u svom naruju i njene rei na engleskom su mi se dopale
vie nego inae, moda zato to sam pomislio da je u pitanju predivna izjava
ljubavi, ono to ja nikada nikome nisam uputio. Sad ide neka druga pesma, Girl
on fire od Alie Kis. This girl is on fire This girl is on fire Shes walking on fire This
girl is on fire Looks like a girl, but shes a flame So bright, she can bum your eyes Better
look the other way You can try but youll never forget her name.
En me gleda.
This song is true, its about me, please dont forget my name.
Ja joj se smeim.
Sure.
Nisam ba sve ispratio, ali sam razumeo da ne treba neto da zaboravim,
kao ni ovaj trenutak. Ovu pesmu nisam nikad sluao ni sa kim, sluam je sada s
njom, ovde, drei je u naruju. A sve to je novo i jedinstveno. Neki helikopter
prolazi u potrazi za ko zna im, osvetljava na trenutak krovove Firence, onda
gasi svetla i udaljava se sa sve bukom koju pravi. Maka skae na zidi ispred
nas, a trgom prolazi jedna ena na biciklu. Svetla Firence su poput poezije po
notama koje sluam. Sad. Ovog trenutka. Da, sve ovo Alesija nikada nee
doiveti, sve je samo deo ovog trenutka, ove lepote koliko god besmislena bila.
Kada nismo vie s nekim, kako polako idemo dalje, ivimo nove momente koji
nas sve vie udaljavaju od te osobe. Ovi momenti e biti moji, ali ne vie nai i
koliko god da se silno trudim i oajniki pokuavam da zadrim svaki
fotogram, da zapamtim sve ono to proivljavam bez nje, da bih joj to posle
jednog dana ispriao, neu moi. Ranije sam je viao, ili barem uo, nekoliko
puta u jednom danu. Ale, pa ne moe da zamisli kakav prizor, kakav
zalazak na mostu u Francuskoj ulici, jesi li ga moda i ti zakaila? Ili: Mora
da ih vidi, ludilo je, kanader avioni stiu od jezera Braano, uti i puni su
vode, gase poar na breuljcima Monte Marija. Jesi li videla? Pada sneg! I kod
tebe? Koji ou... Ovde sam u Bulevaru Julija Cezara a ogromna jata roda
igraju na nebu, zajedno, u istom ritmu, prave razne oblike, loptu, pa trougao, pa
neto kao tornado od ptica... snimio sam ih mobilnim, posle u da ti pokaem.
55

Beskrajno. (Prim. prev.)

Da, dok ovaj trenutni prizor, kao i hiljadu drugih delova dana koji su ve proli
ili koji e doi, mi smo ih izgubili zauvek, Alesija. I tek u tom trenutku, prvi put
otkad se dogodilo, shvatio sam da smo se zaista rastali.

Sledeeg dana kreemo rano vozom i za kratko vreme evo nas u Veneciji.
This is the city of love... Its for us. io je na neverovatan nain uvek u
formi. So, I have all ok. On je sve savreno organizovao, kae. Tako da stiemo
do jo jednog hotela koji je Salveti, naravno, ve rezervisao za nas.
Naravno, oekivali smo vas..., govori nam drugi ljubazni vratar po
imenu Pjetro. Ostavljamo stvari u sobi i pogubimo se po Veneciji.
Getting lost in Venice... It could be a movie. En uvek hoe sve da smesti u
neki okvir, ali na kraju pratimo iova uputstva, tavie neuputstva, i
gubimo se. Tako kreemo da lutamo venecijanskim uliicama i trgovima, i
naletimo na jednu malu pijacu na kojoj En kupuje neto. Kako i prilii
savrenom turisti, devojke se neprestano slikaju ispred graevina, statua,
mostova i starinskih venecijanskih kua, ponekad malih, ali s razliitim
iznenaenjima unutra, od neke stare slike do nadgrobnih spomenika vanih
ljudi. A naravno, En i Rajli ne proputaju da podvuku sve ono na ta nailazimo
nekom reenicom iz Lonely Planeta.
This is Basilica of Santa Maria Gloriosa dei Fran. This is San Rocco, here on
the sides of the organ there are doors painted by Tintoretto. Here in this ehureh called
Madonna dellOrto Tintoretto was buried. I tako pratimo glasove ove dve
stankinje a io im pribliava svoj ajfon koji, uz pomo Dragon dictation
aplikacije, prevodi sve to one govore. Otkrivamo da je centar svih poslova u
Veneciji bio u Rijaltu, da se ovde nalaze stare banke u kojima su beleene sve
operacije, prodaja i tranja ugovora izmeu Venecijanaca i stranaca, a onda je tu
i Crkva San akomo, koju zovu San akometo poto je veoma mala, ali
neverovatno lepa. Smatra se najstarijom crkvom u Veneciji, kao i da je
podignuta jo pre samog grada. Ovde su se sreli papa Aleksandar III i
Barbarosa, da potpiu mir. A onda uivamo i u oprobavanju tipinih proizvoda:
kastronce, koje su u stvari artioke, bruskandole, koji su od hmelja od koga se
spremaju odlina jela, a onda i parezi, slini divljoj pargli. Onda sedamo na
brodi i prelazimo ceo Veliki kanal. Naslanjamo se na stubie od ograde i
gledamo ivot Venecije na vodi: gust saobraaj, iako na njihov nain. amci
svih vrsta ukrtaju se na glavnoj ulici da bi onda nestali udesno ili ulevo u
mnogobrojnim uliicama.
What are you thinking about?
Ma nita.
Really? En me radoznalo gleda, sputa mi ruku na rame a onda prua
drugu ruku preko ograde brodia da bi telefonom napravila fotografiju.
Napravi je, onda je gleda, ne znam da li je dobro ispala, ali po njenom osmehu
reklo bi se da jeste, a mi i dalje utimo dok brodi nastavlja svoju vonju. Jedno
je sigurno, oseam se kao turista, isto kao i ona, a ovo s Venecijom je jedna od
stvari koju radim bez Alesije, a koja e sigurno ui u moja seanja. En, kao da je
shvatila da sam u stvari zabrinut, poljubi me u obraz ali nita ne govori. I oboje

nastavljamo da gledamo u graevine koje promiu ispred nas, koje se podiu iz

vode i penju navie, prema nebu, sa svojim zidovima u boji i tamnijim
prozorima i tim malim pristanitima, vodenim garaama koje umaraju talasi
jutarnjeg saobraaja.
Hej, a ta kaete da neto pojedemo? I'm hungry. io kree da se pipa
po stomaku i da ga masira.
I Rajli stavlja ruku na stomak.
Yes, I love it and it is synchronized with mine, I'm hungry too.
We can go for shadow...Ovoga puta sam ja taj koji je proitao neto na
mapi koju nam je poklonio Pjetro kad smo izlazili iz hotela.
What?
It is the lunch of this hour, and shadow is because in the past they had put the
wine in the shadow of the zvonik Crkve Svetog Marka... This is the ombra, we can
find a lot of bacari, little restaurants, very good.
I uskoro smo Na mostu u Ulici Dainta Galine, sedimo za stoiem
nakon to smo za ankom napunili tanjire tuenim bakalarom, sardinama,
koljkama, morskim puiima i sitnim barenim hobotnicama.
What is this?
It is like octopussy... io prua ruke i mrda prstima, imitira kao neku
hobotnicu. But they are more little.
Delidoust Jedemo tako, u senci, u uliici kroz koju struji fini vazduh, a
one aice vina samo klize da je to kao u snu.
And? What are these?
itam na listu, ali ih ne nalazim. io mi pomae, pa onda trai na
mobilnom.
Are some nerves56, but not of an anger man... Pa onda imitira nekog luaka
s otvorenim ustima. But a very sweet man?
En i Rajli se smeju dok s uivanjem jedu barenu teletinu u siretu i ulju.
Malo kasnije stajemo na ostrvu Murano, malo etamo i na kraju ulazimo u
jednu radnju. Fascinira nas ovek koji duva u dugaku gvozdenu cev, kao da
pravi balon od stakla. Onda mu se io obrati a Paolo, tako se zove, klima
glavom. Onda Paolo obrauje staklo, greje ga, uvija, omekava, sputa ga
povremeno na jednu kuglu koja se vrti i na kraju poklanja En i Rajli dva mala
srca od stakla. Uspeo je ak i da napravi i rupicu kroz koju moe da se provue
kona traica.
Izlazimo iz radnjice, En i Rajli nose svoja staklena srca oko vrata i srene
su, nisu razmiljale da u svoj odmor ukljue i ove gradove.
Lets go there, they say there is a beautiful view. I to je tano. Uskoro smo na
vrhu zvonika Svetog Marka i vidi se cela Bazilika, trg, i jo vie u daljini zaliv,
pa kopno, ak i planine.
One day we have to go to the sky together. kae io pokazujui prstom
nagore.
56

It.: nervetti (bukvalno: mali nervi), zapravo tetive. (Prim. prev.)

nela012

Yes, next time.

A on, odjednom radoznao, uzvraa:
But when you come back to America?
En i Rajli se gledaju, ali samo na trenutak, onda En brzo odgovara:
Oh, we have not decided yet, we have an open ticket...
Okej... I odmah potom smo u Bazilici Svetog Marka gde je, iako je ulaz
slobodan, io ipak rezervisao i tako smo svi preskoili dugaak red. Onda se
vraamo u hotel, tuiramo se dok s radija pored kreveta dopire Amami57 od
Eme. Voli me kao zemlju, kiu, kao leto, voli me kao da sam svetlost svetionika u moru,
voli me bez sutra, bez rana i boli, ali sad me voli, posle nas ostae samo vetar i odneti
ljubav sa sobom... A onda se oboje u bade-mantilima naginjemo preko prozora
koji gleda na mali kanal i delimo jedno pivo gledajui u gondolu koja prolazi
puna turista. Gledam je zainteresovano.
Do you want to do a tour in gondola.
Its for old people...
But why? Its romantic...
No, its too expensive and youre not allowed to stop whenever you want, you
can not even get down from a gondola, the gondolier is always there staring. For
romantic occasions there should be no one except the person you like... I govori mi to
gledajui me u oi i njena koa, njena kosa, okupani su suncem koje se odbija na
vodi uz zalazak, En mi vrlo polako iri bade-mantil, a ja se slaem s njom, ovo je
veoma romantino.
Kad siemo, Pjetro nam se smeka, stoji dole kao da nas eka.
Is ali ok?
Da, da, odlino, hvala.
Onda mu recite, hm, gospodinu Salvetiju da smo ak i popravili sve svoje
usluge, uspeli smo da dobijemo i trajekt koji staje tano ovde ispred nas, i taksi s
popustom za svoje klijente...
Sigurno u mu to rei...
Pjetro se zadovoljno osmehuje, odradio je svoj posao.
Va prijatelj vas oekuje ispred.
A hvala. Izlazim u dvorite. U stvari, ovog puta smo mi zakasnili. En i ja
se hvatamo za ruke i idemo preko dvorita, a na kraju pristanita stoji io.
E, jeste li uspeli, a? Ovog puta nisi pogodio moj tajming, kako treba to da
protumaim?
Kako eli... A Rajli? Gde je nestala?
Tu je.
Tek tad primetim da ispod malog pristanita stoji taksi. Sav sija, ispunjen
je jastuiima od smee koe i be seditima, ba je elegantan.
Hi. Rajli mi se osmehuje, ima skupljenu kosu, plavu jaknu s
rajsferlusom koji ide zdesna nalevo, i naramenicama malo u stilu osamdesetih,
dole nosi svetloplave pantalone, cipele s platformom od belog i plavog platna i
57

It: Voli me (Prim.prev.)

belu lakovanu torbicu preko ramena. Prilazim iu.

Hej, a moemo li mi ovo sebi da priutimo? Ne znam da li e mi taksi
proi u trokovima firme. Ne bih ba previe zatezao sa Salvetijem.
Opusti se. Namiguje mi i kree ka malim stepenicama. Gratis vonja, u
oba pravca...
Kreem niz stepenice i ve mi je mnogo lake.
A otkud to?
Fausto je odlepio za mojim proizvodima!
Dobro vee, pozdravlja me taj Fausto, mornar, dok ja sedam u vrhu
amca na veliko udobno sedite zajedno s En. Tek tad primeujem da pored
komandne table stoji desetak crvenih DVD-jeva.
io seda preko puta nas blizu Rajli i namiguje mi ponovo.
Nikad ne izlazim bez... nema druge, Roko ima gomilu fanova! I ba u
tom trenutku amac se odvaja od mola, a onda posle jedne otre krivine ulazi u
kanal i u punoj brzini prestie neke dosta sporije amce.
Hej...
En i Rajli gledaju trag na vodi, vetar im miluje kosu ali je ne mrsi jer je
ivice amca tite.
He is going so fast?
Yes, may be he would like come back early at home... Hoe da gleda ove
pornie! Ovo poslednje io naravno govori samo da ja ujem. Uskoro, taksi se
zaustavlja s neverovatnom lakoom uz jedno pristanite, Fausto stavlja konopac
oko stubia i onda silazimo. io se jo malo domunava s njim, dogovaraju se
za povratak i evo nas ve kako sedimo za stolom u restoranu.
Stie kelner.
Izvolite, ta elite?
Za poetak, dok itamo jelovnik, moete li da nam donesete malo obine
vode?
Svakako.
Hvala.
En i Rajli nas zainteresovano sluaju.
The name of this place is assassin.
Really?
Prave se kao da su uplaene.
But the owner seems so kind...
He is also handsome...
What? io se pravi da je ljubomoran. Ah, you prefer Giusy... this is the
name of the owner! Giusy alias Giuseppe Galandi so older and you prefer one man like
him and not me! Pa se smeju i zezaju i gurkaju se, tako da kad vlasnik stigne to
izgleda kao da se stvarno prepiru.
Hej, pa ta se to deava? Svaate se? Ne, hej, ovde nema svae! Ovde
mora svima da vam bude dobro, inae e posle da misle da sam ja kriv.
io i Rajli prsnu u smeh, a uzepe se pravi da je ljut, ali posle se smeka.
Znate li zato se zove Krma ubica? Zato to su to bili sledbenici Hasana-i-

abaha, od koga potie hai...

io se pravi kao da pui.
Da, njegovi... Zamislite da nai stolovi potiu od rasldopljenih starih
stolova iz kancelarije matiara iz venecijanske optine. Nekada, da bi se
pokazala vernost nekoj osobi, govorilo se: 'Ja sam va ubica, dakle ovako ili
onako, ja sam ovde samo zbog vas.
Tako mi prihvatamo svaki njegov savet, dok Rajli i io nastavljaju da se
zezaju meu sobom, i svaki put kad je io iznenadi jer gleda uzepea, blago je
udari ispod stola.
Na kraju naruujemo jela koja nam uzepe preporuuje, malo suncokreta
sa kampima i njokama od rakova, kombinaciju bakalara i prene ribe, sve uz
pivo za ia i flau vina prilagoenog lino ubicama kue, za nas troje,
stvarno odlinog. I onda vrhunski venecijanski kolai za desert, i raun, koji ak
nije ni toliko papren.
I tako, posle jedne romantine noi koja se uljuljkala u ovom gradu na
vodi, naputamo i Veneciju.

Eno ga, eka nas na kraju perona! io brzo silazi iz voza sa svojim
koferom, a mi za njim.
Pikjo!58
io!
Tre jedan drugom u zagrljaj. Lik koga je on Pikjo nosi crnu majicu kao i
io, kosu namazanu gelom i skupljenu malim crnim rajfom kao i kod njega,
minuu na levom uhu, iroke pantalone u kojima moda izgleda mravije, ali
ne previe, i patike bez pertli. Sve u svemu, kao da je io stao ispred ogledala.
io nam ga sav ponosan pokazuje.
Ovo je Pikjo, moj brat, samo juna pruga!
Lik se kezi.
Alo, nemojte se zezati... Udara se po grudima. Danas ste kao na svojoj
gajbi i nema nita da brinete...
En me gleda sva radoznala.
What is he saying?
I dont know...
Smejemo se dok idemo za njim i veoma brzo smo u njegovom autu, jednoj
od onih starih buba, beloj, s otvorenim krovom. Vozi isto kao i io, dve krivine
i prestie sve taksiste.
Sedim iza, izmeu En i Rajli, a on nas bacaka tamo-amo.
Hej, pa vi ste u svemu identini, znate!
io se okree ka nama.
On je moja franiza ovde u Napulju... aljem mu diskove i sve drugo,
svake nedelje.
I Pikjo se okree ka nama.
Ali ovde je trite mnogo sloenije! Ima brdo konkurencije.
io mu stavlja ruku preko ramena.
Da, da, sad to govori da bi mi se izvukao za procenat... ono to ti ja
nalazim, to ti niko nee dati...
E, dobro sad!
Mislim na kvalitet!
Pikjo se opet okree ka nama.
Uvek tako govori...
Smekam se ali onda primeujem ta e da nam se desi.
Da, samo gledaj pravoooo... Jedva stie da se okrene i da ne udari
oveka koji prelazi raskrsnicu na motoru, iako je crveno. Pikjo ga spretno
izbegava, u brzini skree. Proveravam iov kofer u gepeku iza nas, a Pikjo to
primed.
Sve je okej, Niko, sa mnom ste na sigurnom!**
58

It: picchio detli (Prim.prev.)

En i Rajli se zgledaju i odmahuju glavom zabrinute, a onda me En

radoznala pita:
Doesnt anyone wear helmets on a motorbike? Look at them, there are three of
them with baby...
Pikjo se okree sav srean.
Gospodo, here the company for the helmets... closed, finished, kaputt! We love
too much the wind in the hair, to hear the waves, the porfum of the sea...
io ga iz zezanja udari pesnicom.
Daaa, evo nama jo jednog pesnika!
Pikjo poinje da se smeje.
Ja strankinje... Prinosi ruku ustima i skuplja prste kao da im alje
poljubac, ali ga u stvari sisa. pojedem ih iako su gabori!
Njih dvojica se smeju kao ludi, stvarno su blesavi, a usput, ova pria o jo
jednom pesniku podseti me na moju sestru Valeriju, a onda na Fabiolu, na sve
njihove frke i, naravno, i na Alesiju i na moju frku, iako je jo nisam do kraja
shvatio. Uzimam mobilni, stavio sam ga na tiho, ali mogao sam to i da ne
uradim, nema nita, nijedna poruka, osim od mame. Kad se vraa? Iako sam
joj ve pisao. Opet joj odgovaram. Brzo. Stavljam telefon u dep, vadim svoje
rejbanke i preputam se vetru da me nosi. Trebalo bi da u ovom momentu
budem srean. Zajedno sam s jednom prelepom devojkom na obali mora u
Napulju, u Merdelini59, sunano je i pred sobom imam ceo dan samo da
uivam. Ipak, neto nedostaje. Da, znam, smejem se, zezam se, priam kao
navijen, ali onda kad stanem i na trenutak se okrenem na drugu stranu,
primetim da u dubini oseam neko nezadovoljstvo. Moda je to injenica da
sam ja sad glava porodice, a to mi ni najmanje ne prija da to budem. Hteo bih
da smirim svoju majku i da joj kaem: Vidi mama, moe da bude mirna,
imam reenje...
Ali ne znam kako to da uradim, ne mogu, ali prvenstveno - nemam ga.
Buba i dalje juri niz etalite uz more, a sad je zauujue malo saobraaja.
Rajli je stavila eiri na glavu, a En pokuava da dri kosu s obe ruke, ali joj
ona neprestano ide ispred lica. U jednom momentu se okree ka meni.
Its everything ok?
Yes... thanks.
No, thank you for everything.
Stiemo do hotela u Napulju. Na brzinu se tuiramo i izleemo napolje.
Pikjo je ispred auta i pui, a kad nas vidi, uz pucne prstima i izbaci cigaretu
prema moru.
Hajde, kreemo jer Vezuv nas eka!
Onda svi sedamo u auto, a Pikjo nam objanjava turu.
Ovo je Spakanapoli. Evo, kreemo ovde od panskih kvartova i idemo
gore sve do Forele60!
Mergellina - jedna od centralnih turistikih zona Napulja, obuhvata i veliko etalite uz more. (Prim.
prev.)
60 Forcella Jo jedna od centralnih zona Napulja (Prim.prev.)
59

Pikjo brzo vozi, s vremena na vreme javlja se nekom, i to rukom koju sve
vreme dri napolju, a onda nam pokazuje neto uz objanjenje, manje--vie
jasno, o nekoj crkvi, staroj graevini, ali i o nekom specijalnom jelu.
Jel oseate ovaj miris? Utipci s paradajzom, posle emo da ih probamo!
Onda Pikjo staje na Trgu Svetog Gaetana. Evo, vidite li onu tamo? To je
Marijana. Ona e vas povesti u pojedinanu posetu, samo za vas! Hajde, idite
sad, pa se vidimo kasnije.
Evo ih, ekala sam vas! Plavua, s plavim oima, smeka se En i Rajli, a
onda se upoznaju. Lepa devojka, ali dosta punija od francuske Marijane.
Krenite za mnom.
Gde idemo?
Ma ta, Pikjo vam nije rekao? Idemo u podzemni Napulj...
Onda zaronimo ispod zemlje na vie od pedeset metara, u neto nalik
tunelima, koji su po atmosferi svi meusobno razliiti, magini, misteriozni.
io u jednom trenutku, kad vidi sve ui lagum, kree da se brine.
A neu ja valjda ovde ostati zaglavljen?
Smean je.
Gurnuu te u suprotnom smeru, ako se desi.
Marijana pria malo na italijanskom, malo na engleskom i sve nam
savreno objanjava.
Evo, da li ujete ove glasove? To je munaelo, jedan mali duh monaha
koji, po napolitanskom verovanju, nekog zaspe bogatstvom, a nekog bedom.
Nita se ne brinite, on upravo odlazi svojoj kui, u Marinu del Kantone, u Kulu
Montalto... Ako ga vidite, pa vam doe u posetu, ne smete nikom nita da
priate, ostavite mu malo hrane i to je to... A ako on bude hteo, donee vam
blago..
Na ove rei io se zainteresuje.
Izvini, Marijana, a kako emo da ga prepoznamo?
Lako je, on je deki, sav izoblien, nizak, nosi mantiju i cipele sa
srebrnim preicama... Okree se da bi i na engleskom objasnila En i Rajli
specifinosti tih podzemnih rezervoara.
io razrogai oi.
Pa naravno, vidi tog munaela kako ti tako ulazi u sobu, moda i dok
kree, i zna kako bude srean!
Malo kasnije opet smo u autu s Pikjom.
I, jel* vam se svidelo? Did you like it?'
A lot, but it was cold in there... En trlja ruku o ruku u pokuaju da se
zagreje.
Grlim je jer vidim da joj se najeila koa, i da drhti, ponekad se i strese. Jo
jae je steem.
Pikjo nas gleda u ogledalu.
Hej, nemojte mi se ovde drpati, e! Sad u da pustim prirodni topao
vazduh... Ukljuuje klimu, a onda dok vozi poinje priu o tekoama u
Napulju, o zajednikom ivotu s Kamorom, o brzim poslovima koje nude i deci

i kako je teko odoleti kad nema posla, onda staje i parkira. ekam vas ovde.
Daj, sad ete se ugrejati!
Uzimamo bicikle i vozimo celom Ulicom Karaolo. Predivna je, s
Vezuvom i zamkom Del Ovo u pozadini, a sunce i zalazak nas zaista greju.
From here we can go to Procida, Ischia, Caprit61.
Yes... En klima glavom, sad joj je bolje i vesela okree pedale ispred nas,
blizu svoje drugarice. Ko zna, moda emo jednog dana stvarno ii na ta ostrva.
Onda se izgladneli vraamo do auta.
Da li ste gladni? Sad vas vodim na jedno fantastino mesto, videete.
Onda Pikjo opet vozi kao lud, pretiui automobile u Ulici Umberto, onda ulazi
u neku uliicu, pa onda u jo jednu i jo u jednu i na kraju stie u Sudsku ulicu
broj 94, kod Matea. Evo nas, stigli smo, uite a ja u za vama, ve sam
rezervisao...
Dobro vee, petoro nas je, onaj deko tamo je rezervisao... Pica-majstor
gleda kroz izlog. A da, Pikjo, ostavio sam vam sto na spratu, u uglu, najbolji!
Penjemo se gore, sedamo, i uskoro stie i Pikjo.
O, meni je ovo najbolje mesto u celom Napulju! Jede se fantastina
punjena pica62! A, evo nas, ao Nuncio! Za na sto stie neki simpatian kelner.
Onda ovako, donesi nam punjenu picu i margaritu, jednu finu kalcone pravo
iz pei i jedan marinara sos, da, i pet piva.
Moe, Pikjo, odmah stie, a prvo u vam doneti porciju zapeenih
makarona, krokete i aranine!
Okej.
A doneu malo i da probate belu picu s rukolom, prutom i rendanim
parmezanom, to e se sigurno dopasti vaim girls.
Ma da, moe, moe!
I u stvari, u ovom lokalu se jede kao u snu, a ostajemo bez rei kad nam
donesu raun.
ta, punjena pica kota samo dva evra? Marinara dva i po, a margarita je
najskuplja i kota tri i po.
io mi otima papiri iz ruke.
ta? Onda su nas kod Pica-kralja i u drugim picerijama u Rimu dosad
uvek iali za cenu! I od tog poslednjeg zakljuka se oporavljamo tek poto
smo se proetali kroz kvart Kjaja. To je svet za sebe: prelepe devojke, momci
vrlo prefinjeni u odevanju, po frizurama, po modnim detaljima: ermes kai,
prada cipele, gui eiri, torbica luj viton. Svi su tu da bi videli i bili vieni, a mi
hodamo tako oputeni, s onim jedinstvenim oseajem koji ti moe dati jedino
saznanje da si u drugom gradu.
Gledam ia koji se smeje s Rajli, njegovog dvojnika Pikja, koji hoda malo
ispred nas, i En, koja se s vremena na vreme zaustavlja, radoznala da pogleda
neku tezgu. Gledam je i oseam se oputeno i obuzima me neki udan oseaj.
Tako ti je lepo kad si sam sa sobom i nema briga, ne brine ni o emu, kad se
61
62

U pitanju su ostrva u blizini Napulja. (Prim. prev.)

Pica koja se preklopi napola, a onda pri u vrelom ulju; napolitanski specijalitet. (Prim. prev.)

osea zadovoljno bez nekog posebnog razloga, i kad nema nita da radi
posle. Onda udahnem stvarno duboko i osmehnem se. Da, ovo je taj trenutak
sree. Ali odmah eto i misli, dovoljno je nita da taj trenutak ve proe. Nema
ga vie, izgubio sam ga i ve pitam samog sebe kada u ga opet nai.

Stiemo u Rim sutradan, u vreme ruka.

Ispred hotela, umorne ali srene, devojke trei izlaze iz auta i lete ka
ulazu poto su se pozdravile s nama.
Well see you later in the afternoon.
Ok.
Sure. Opet nam mau, a onda vidimo kako nestaju u hotelu.
io stie do moje zgrade i ostavlja me ispred ulaza.
Hej, luaki smo se proveli, zar ne?
Neverovatno! A Pikjo je skroz simpatian lik, toliko je bio fin i pobrinuo
se za sve umesto nas. Poslednji put sam bio u Napulju kad sam gledao Lao, ali
sva ova divna mesta nikad dosad nisam video...
Ma verujem, nisi ih ni primetio, tad su vas oljutili!
io i njegova pomamna vernost Romi.
Dobro, hajde, vidimo se posle.
Nee valjda u kancelariju?
Ma da li si blesav? Dao mi je odmor do ponedeljka.
Vrh! Zna ta, mogli bismo da probamo da radimo zajedno. Pala mi je na
pamet ta ideja s ovim devojkama, putovanja, a onda pornii, trafika, da valjamo
diskove...
Ma da, io, kako da ne, vidimo se posle!
Stani... Dri. Iz depa vadi karte. Neto za tebe. Naao sam ih preko
jednog drugara, ali sam uspeo da izvuem samo dve.
Ma, daj, fantastino, ja ih oboavam!
Znam, a ja ih ionako, poto sam ih skidao, znam napamet. Prvi put
dolaze u Rim, videe da e ona da odlepi... a posle joj daj ovo. Otvara kofer i
daje mi kopiju poslednjeg CD-a. Odlian snimak, narezan je bolje nego onaj to
su snimili u Parizu, ostae bez teksta! Onda lupi po koferu. Vidi, ti stalno
kuka na njega, ali on je pun iznenaenja i ne zna koliko je samo toga izvukao
ovih dana.
Mogu da zamislim, dobro je samo to nas nisu uhapsili! Jo jednom,
hvala ti.
Mi posle idemo na veeru Kod Franeska, u Smokvinoj uliici, ako hoete,
svratite, uzeo sam sto napolju.
Jesi li siguran? Ma tuda prolazi milion ljudi.
Veeras sam se ve uo s njima, jedna ide na urku kod neke sestre, samo
ene, kao na sahrani, a onda u dvanaest i jedan minut sve idu na lalanje, ma sve
same Pepeljuge. A druga mora rano da se vrati, zato to e neko da je odbaci
autom kui, inae e se izgubiti, Palia iz Ulice Salario!
Alo bre, ti kao da si ih sve naao u Dizni radnji u Ulici Del Korso...
E, ajde, dobro, matori, gledamo se. I kree uz turiranje kao to i obino
radi, eto isto da ga niko ne bi prepoznao. Otvaram kapiju i idem ka ulazu u

zgradu, ali dok prilazim, ujem njegov glas.

Sidi, rekao sam ti sii.
A onda prepoznajem odgovor koji stie s interfona.
Neee... ma hoe li da skapira, neee, rekla sam ti neee.
A ja sam ti rekao sii...
A mislim da ovo traje ve due vreme, barem sudei po tonu, koji je
postao neka vrsta naricanja.
Opet ti kaem, sii...
ao, Ernesto.
Ali kad se okrene, ne prepoznajem ga, druga polovina lica mu je sva u
ogrebotinama, i jedno oko mu je oplavljeno. Ajoj. Pepe mora da im se javio,
iskoristio je to to sam bio na kratkom odmoru. Sklanja prst s interfona i sada
njime pokazuje na mene.
Jeste, bravo, ti si znao, znao si i nisi nita rekao... Bravo, bravo...
A onda krene polako da pljeska rukama, prema meni, na vrlo iritantan
nain.
Sluaj... Konano uspevam da otvorim kapiju. Ne elim da se meam u
vaa ludila.
I tako ostavljam Ernesta s druge strane reetaka i dok zovem lift ujem da
on i dalje neto baljezga. Odmahujem glavom. Oh, pa tu se ne moe nita
uiniti, moja sestra je neprevaziena u pravljenju haosa, to to ona moe ne
moe niko ivi. Ulazim u lift, koji je u meuvremenu stigao. Naravno da ga je
Pepe u stvari samo pomazio, to je za njega samo milovanje.
ao! im stignem na na sprat, eto Valerije ispred lifta, skae na mene i
grli me. ula sam tvoj glas na interfonu, javio si se onom mueniku, zar ne?
Jesi li video kako je pokidan? Kakav kreten, to sebi nipoto nije smeo da
dopusti.
Pa nije. Kad pogleda, ak ga nije toliko ni sredio!
Valerija pravi neki udan izraz lica, kao da kae pazi ta pria, a
sekund kasnije shvatam i zato.
Ovo je oro Palini, mora da ga zna, on je ampion Italije u jedrenju.
ao.
Pruamo jedan drugom ruku. U stvari, tu su svi mogui uljevi od jedno
hiljadu obaranja na dasci. Lice mu je opaljeno suncem i kad se osmehne jo vie
padaju u oi njegove bore.
Moda si video moju sliku na Esovim plakatima, mene su uzeli za svoje
zatitno lice...
Ne, izvini, ja uvek sipam benzin kod Luiija u Ulici Kamilua, na IP-ju.
Aha.
Prilino se smori, ali mene to stvarno ni najmanje ne zanima. Valerija ga
obilazi i ide za mnom dok kreem ka svojoj sobi. Sputam ranac na krevet.
Daj, nemoj da si takav. Zna li ta je uradio? Odbranio me je! Svaala sam
se s Ernestom, s onim kretenom, i u jednom momentu je on krenuo da mi uvre
ruku zato to sam htela da krenem kui, kapira, pazi koji Pesnik! Onda sam

posle provalila da je sve to to mi je pisao u stvari prepisivao iz pesama,

kapira? Jedan obian smrad.
Otvaram kofer i vadim stvari za pranje.
oro je tu prolazio i zaustavio se, izaao je da mi pomogne, a onda su se
pobili... Onda je insistirao da me isprati...
Ispraznim ranac, kreem u kupatilo i ubacujem stvari u korpu za prljav
ve.
Kapira? oro nije uopte hteo da se svaa, ovaj ga je primorao.
Vraam se u svoju sobu, vidim ampiona u pozadini koji se pravi da ne
slua. S neverovatnim zanimanjem posmatra jednu Magritovu sliku.
Derem se, iz daljine:
Lanjak, tu kopiju smo kupili u Ostrvu sunca u Ulici Ripeta. Tamo imaju
sve, ak i Botera i Matisa!
Ne verujem da je uo za njih, ovaj lepotan ima onu petparaku kulturu, a
onda zatvaram vrata svoje sobe, ali Valerija ubacuje nogu da bi ih zaustavila.
Alo. Prilazi mi da bi mi tiho rekla, s vrlo ozbiljnim izrazom lica: Znaj
samo da nismo nita uradili...
Alo, kraljice, ta hoe ti od mene? Izvini...
I izguram je napolje da bih mogao lepo da zatvorim vrata. Valerija se
okree ka jedriliaru, kezi se i slee ramenima.
Zna, ceni te nevieno, samo to je moj brat ljubomoran. Ja sam njegova
mlaa sestra.
oro Palini joj se nasmei.
Razumem ga.
A onda ga Valerija uzima za ruku i vodi ga u kuhinju.
Doi, da se posluimo neim.
E, hvala.
Zna, on je sada glava porodice, normalno je da se ovako ponaa, on
osea taj pritisak odgovornosti...
Otvara friider i shvata da u njemu i nema bogzna ta.
Ako hoe, imamo zeleni aj. Ili emo morati da siemo, ali onaj i dalje
stoji ispred interfona.
aj, odlino!
Sipa mu aj.
Kad e biti sledee takmienje?
O, ima jo dosta. oro uzima au i seda tako na sto, sav oputen. Ne
pre decembra. Sad imamo samo treninge.
Valerija onda i sebi sipa aj, pa onda nazdravljaju.
Pa dobro, onda za neka budua takmienja, moda doem i da te
gledam.
Zato da ne, biu u Honoluluu.
Wow, onda sigurno dolazim!
Valerija seda na sto blizu njega, ali ba u tom trenutku uje kako se
otvaraju vrata stana.

Mi smo!
Prepoznajem mamin glas, pa otvaram vrata svoje sobe.
ao!
Vidim je da sputa neke kese na ulazu i odmah zatim za njom stie Vitorio
s Fabiolom, a tu je i Franesko.
Ma vidi, cela porodica!
ao, Franesko. Pomilujem ga po glavi.
ao, Niko. Ali nosi neki auti u ruci i ne obraa ba mnogo panje na
mene.
Moja majka me radoznalo posmatra.
Vratio si se. Uvek se trudi da provali da li neto kod mene nije u redu.
Doi, hajde ljubi mamu. Mama iri ruke i ja je urno poljubim, ali ona to i ne
primeuje mnogo i ve kree s pitanjima. I? Kako ste se proveli? Sve je dobro
prolo? Kako je proao posao?
Dobro...
Fabiola me znatieljno gleda.
Koji posao?
Ma za agenciju, poslali su me u Firencu, Veneciju i Napulj.
O, pa dobro si proao, bilo je jo i lepo vreme...
Onda mi prilazi i proverava gde je Vitorio. On sedi na fotelji i ita novine.
Iao si s njim na veeru i nita mu nisi rekao.
Ja sam shvatio da si mu ti ve bila ispriala.
Fabiola me samo gurne.
Duguje mi veeru.
Ja tebe ne podseam na sve ono to mi duguje.
Mama se pomalja iz kuhinje.
ta e, i ti ostaje na ruku? Danas je Franesku roendan.
Tano, ja sam to i zaboravio.
Mama otvara pakovanje testenina i poinje da je meri.
Zato su svi reili da dou! Hajde, ostani!
Ne, moram da idem do kancelarije...
Okej. Onda mi uini uslugu, uzmi moju torbu, spustila sam je u dnevnoj
sobi.
Idem da je potraim. Vidim je, stoji na komodi ispod velikog ogledala.
Vitorio prestaje da ita, skuplja novine, onda se zabulji u mene.
Ti misli da ja nita ne znam? Pazi kad sam ve sve sam shvatio.
Ja se zaledim i pogledam u vrata oekujui pomo.
Neke stvari ovek nasluti... mislio sam da si hteo o tome da priamo ono
vee.
Da... Na trenutak ne progovaram. Ja i jesam hteo, ali...
Rukom mi pokazuje da stanem.
Nemoj nita da kae. Pusti, Niko. Te stvari se dogaaju. Mislim, mi
nikada nismo bili u prilici da budemo malo nasamo, ali sam hteo da ti kaem da
mi je, iako moda tako ne izgleda, stvarno ao...

Dobro...
Ne, ne, stvarno, ao mi je zbog tebe.
Zbog mene?
Da, zato to si raskinuo s Alesijom.
Aha. Ostajem bez teksta. Ma ko je njemu, u kurac, to ispriao? Fabiola?
Umesto da pria o njihovim problemima... ona mu pria o mojim!
Vitorio prebacuje novine preko rukohvata fotelje.
Seam se da sam u tvojim godinama bio s nekom koja mi se sviala do
bola, moji ortaci je nisu podnosili, ali ja sam bio potpuno lud za njom. Ali smo
onda u jednom trenutku raskinuli, mnogo smo se svaali, ona je bila
ljubomorna, ja isto, posesivac... Jednom smo dogurali do toga da smo se ak i
potukli zbog toga. Kad smo se rastali, bilo mi je mnogo teko, mislio sam da se
neu vie nikad zaljubiti, ali sam onda jednog lepog dana ipak upoznao
Fabiolu, i vie na nju nisam mislio... iri ruke i kezi se. Razume?
Razumem, da.
Hvala ti, Vitorio.
Ja ne znam kad e mu Fabiola sve ispriati, da li e mu ikad ispriati, ali
tog dana bih samo voleo da ne budem tu.
Jesi li naao? Mama se pojavljuje na vratima.
Vitorio se izvinjava.
Priali smo...
Evo je...
Pretura po torbi.
Izvinite ako sam vas prekinula u nekoj prii. Odmahujem glavom. Da,
Niko, htedoh, moe li da mi kupi tortu u kafeu Fleming, ili negde gde ti hoe,
ja sam to skroz zaboravila!
Hou ja da idem s tobom!
Franesko se pojavljuje iza nje i smeka mi se.
Da, hou da idem s Nikom. I to izgovara siguran, samouveren, reen,
kao da sve ono to neko eli da uradi moe i da uradi. Tri godine reenosti.
Okej, idemo.
Meni je smeno. Fabiola mi opet prilazi.
Molim te, dri ga za ruku, ne putaj ga ni trenutka, budi priseban i uvek
uz njega. Govori to potpuno drugaije nego to inae pria. to se ovog tie,
jedino se ona pita, ona i taka. Jaka, ena, odluna, koja voli i zna tano ta eli,
nita napola. Ona je mama.
Da, sigurno. I ne pada mi na pamet da se s tim alim. I ja umem da
budem drugaiji, ponekad.
Ulazimo u lift.
Ja da pritisnem, ja da pritisnem...
Hou da ga podignem gore, ali on odguruje me s obe ruke.
Sam u! I podie se na vrhove prstiju, i uspeva da stigne do najdonjeg
dugmeta, onog na kom pie P za prizemlje, i pritiska ga.
Lift kree.

Jesi video?
I stoji tako, mali, sa svojih metar i neto, naslonjen na zid, dok polako
lupka nogom po podu dok ga ja gledam sa svojih metar i osamdeset. A onda,
vrlo polako, Franesko podie glavu i gleda me odozdo.
Danas je moj roendan.
Znam.
Ali neu da neko tape rukama.
Da im kaem to?
Onda opet gleda dole, malo se opustio. Izlazimo iz lifta. Pesnik vie nije
tu. I to je jedna dobra vest. Uskoro evo nas u baru. Gledam torte, i na kraju
odluujem.
Hteo bih ovu od esnaest evra i osamdeset.
Devojka se trudi da proita cenu s one strane tezge, na kraju je pronalazi.
Da, bakinu tortu, uti fil i pinjoli. Moe ova, Franesko?
Ali on ba i ne obraa panju na to.
Da. A hou da se igram ovoga.
Zalepio se za staklo i gleda u mainu s hvataljkom koja ide gore-dole. S
vremena na vreme sputa se na upa-upse, na medvedie, autie, druge
lizalice, sklapa se, hvata neto, ali kad se podigne, puta to da opet padne.
Hou da se igram ovoga!, navaljuje Franesko i poinje da lupa rukama
po staklu.
Vai. Prilazim, gledam koliko kota, uzimam etrdeset centi iz depa i
ubacujem ih u aparat. uje se novi kako upada, a dizalica ovog puta stvarno
kree.
Evo, evo, dri ovde, time se pomera...
Stavljam mu ruke na dojstik.
Jo, jo, tako je Fra...
Dizalica stie do mesta gde, dole nisko, stoji mnogo vie predmeta.
Da, evo ovako, sad pritisne dugme, ovo crveno, ovde gore, pa e da se
spusti...
Franesko me gleda.
Da, ovo.
Pritiska dugme i hvataljka se otvara i silazi, sve nie. Kad stigne skroz
dole, poinje da zatvara svoje metalne krake, strue po podu, hvata bombone,
kutijice vaka, upa-ups, na trenutak ostaje nesigurna i naglo kree nagore.
Da, Franesko je presrean. Dizalica je uhvatila lizalicu i polako se
pomera ka rupi, ali malo pre nego to stigne do nje, lizalica ispada. Pada i
zaustavlja se uz ivicu. Franesko se u trenutku okree ka meni, ali i dalje uti.
Trai objanjenje od mene, hteo bi da shvati zato nije dobio tu lizalicu koja je
ve bila njegova, koju je ta dizalica pokupila i koju je samo trebalo da spusti u tu
rupu.
ao mi je... I ne znam ta bih mu jo rekao i ova reenica koja mi tako
izleti dramatino me podseti na jedan drugi trenutak, i samo zbog toga
dodajem jo neto. Deava se...

Ali njemu to nije dovoljno, da, u stvari nije ga zadovoljilo.

Idemo!
Ali moemo opet da pokuamo.
Ne kae vie nita i kree ka izlazu. Na sreu prodavaica je ve bila
upakovala tortu, tako da brzo plaam i izlazim s njim. Franesko hoda ispred
mene, ostavljam ga tako, ali ga ipak kontroliem. Danas puni tri godine.
Ponekad te pogleda tim oima, s nekom ozbiljnou koja te navede da pomisli
da je sve shvatio. Ipak znam da nije tako. Pitam se koliko e u ivotu patiti,
kada e doiveti prva razoaranja, kada e iznenada bez ikakvog razloga
izgubiti neto to je oekivao, to mu je neko obeao, to je izgledalo da mu
neko duguje, ba kao ova glupa dizalica i njena lizalica.
Franesko? Vidi ovde...
A on staje i radoznao eka mene.
ta?
Sputam tortu na krov nekog golfa i stavljam jednu ruku iza lea.
Desnu ili levu?
Ovu.
Pokazuje mi na desnu, izvlaim je iza lea i polako je otvaram pred njim.
Jeeee. Srean je. Moja lizalica.
Evo, sad u da ti je otvorim. Nestrpljiv je i skoro da mi je otima iz ruke,
onda je stavlja u usta, poinje da je lie i to ga malo smiri, to je njegova neobina
pobeda nad dizalicom i nad njenom neopravdanom nepreciznou.
Ulazimo u lift.
Hoe li ti da pritisne dugme?
Odmahuje glavom.
Okej, ja u.
Nekoliko spratova ne progovaramo. Onda odluim da prekinem tiinu.
Kakva je lizalica?
Klima glavom.
Zna ta su mi mama i tata poklonili za roendan?
Ne, ta?
Jedan divan bicikl, a danas sam s mamom probao da ga vozim.
I, kako je bilo?
Odlino, mama mi je objasnila sve i na kraju sam uspeo...
Stigli smo, izlazi iz lifta i ide ka vratima, nezavisan, uivajui u svojoj
lizalici. Pritiskam zvonce. Ko zna kako e mu mama objasniti sve ostalo.
A, tu ste, nikako da se vratite!
Malo smo se proetali!
Franesko odmah ulazi u sobu i ide da trai Fabiolu.
Uzmi mama, evo i kusur...
ta si uzeo?
Bakinu tortu, uti fil i pinjoli, mislim da je jo svea.
Mama gura celu glavu u kesu.
Po mirisu je odlina. Onda je naglo zatvara i smei mi se. Daj, a to ne

ostane?
Ne, mama, ozbiljno. Moram to da obavim, ne mogu.
Saekaj malo. Sputa tortu na komodu u dnevnoj sobi i dolazi do mene.
Ne znam ta hoe da mi kae, da li je neto shvatila, ali neko vreme uti, a onda
me grli. Hvala ti.
Jako me stee, pa jo jae, toliko da zatvaram oi jer ovo stvarno nisam
oekivao. Odjednom mi doe da zaplaem, i stvarno se oseam glupo.
A za ta, mama? Za tortu?
Ona se odmie od mene i pogleda me u oi.
Za sve.
I tada stvarno ne mogu vie, ne, moram odmah da krenem. Otvaram vrata
i pobegnem u lift.
ao, mama.
Ne elim da vidim Fabiolu i Vitorija, Vitorija koji bi mi moda priao o
Alesiji. Nemam elju da vidim Fabiolu i Vitorija, koji se pretvaraju da je sve u
redu. Ali moda se samo ona pretvara, Fabiola. Da, recimo onda da nemam
elju da gledam Vitorija, koji se smeje, zeza se, koji ne shvata, nemam elju da
ga vidim tako glupog. Da li je to ono to bog osea kada nas gleda? Kakvo
miljenje ima o naoj naivnosti? Ili o naim sitnim lukavstvima? O naim
podlostima? A postoji li neko meu nama ko s vremena na vreme uspe da ga
iznenadi? Koliko bih to voleo da znam. Moda u dalekoj, ali ba dalekoj
budunosti. Jeste, kad bolje razmislim, to me stvarno mnogo ne interesuje. Ali
jedna stvar me ipak interesuje: da li je oro Palini, svetski ampion u jedenju
na dasci, koga sam tek danas upoznao, ostao s njima na ruku? Ne, zato to je
Valerija za sve sposobna.

Parkiram, pa idem malo peke. Turisti svih jezika prolaze, jedan

Marokanac pokuava da proda neku udnu lutku, baca je na neki karton na
zemlji, zbog ega ona skroz promeni oblik, pa se onda veoma sporo vraa u
staro oblije.
Ulazim u Fontana Hotel Rome, a En je dole na kraju prostorije, blizu
balkona. Pria s Robertom i smeje se ko zna emu, a kad me vidi ni najmanje se
ne postidi.
Nikolo! Hi? Tri mi u susret, grli me, pa se kratko i poljubimo, u usta,
onda kreemo ka izlazu, a ona se okree da ga pozdravi.
ao, Roberto! See you later. A uskoro ve ulazimo u auto i ja kreem
lagano ka centru, Ulica Del Korso, Trg Venecija. En je presrena.
Where are we going? What surprise do you have for me?
Primeuje da je ne razumem dobro ono to me je pitala, ili barem da nisam
u to siguran, pa mi onda sve ponavlja sporije.
Where are we going?
Do you know them? Vadim karte i dajem joj ih.
Ona ih gleda, onda levom rukom prikuplja kosu koja joj se skroz rasula po
elu, i vraa je unazad.
Coldplay! I love them! Thank you. Pa skae na mene i zabije se u volan,
skoro da skreemo s puta, na sreu trg je ogroman i nema nikoga da nam ide u
susret.
Prelazimo Kampidoljo i onda samo pravo prema Teatru Marelo i jo nie.
En mi pria o Koldpleju i kae mi da su odlini i da peva is married with
Gwyneth Paltrou. Sve u svemu, shvatio sam da je taj Kris Martin u braku s
Gvinet Paltrou i da imaju dvoje dece.
Yes, I know, Apple and Moses. Kad kiosk i te informacije postanu tvoja
velika karta na koju igra! And I also know that she has some problems because she
was waiting for the third baby but she lost him...u
Really? Oh... I didnt know that...u
To je iznenadi, pa me radoznalo gleda, drugim oima, srena to ja znam
tako neto. Pa mi i dalje pria kako su oni odlini, da su napravili neke stvarno
dobre stvari i da ona toliko dugo eli da ih slua i nikako nije uspevala.
Really I like them a lot. A onda mi kae kako misli da su ih bili optuili da
su kopirali pesme. Oh, seriously! I read it in a newspaper! They say Viva La Vida
is similar to the song by Cat Stevens, Foreigner Suites, but also another singer, Joe
Satriani, says it sounds like his If I could fly! All three are beautiful and I think its just
like love. We kissed each other and we kissed other people in our lifetime, but each time
is special.
Pa mi se nasmei. Mislim da je priala o nekom poljupcu, moda o naem,
i kako mi nismo nikog kopirali, mislim, kako smo mi jedinstveni i specijalni.
You say that we are like a beautiful song... and is the only one?

Yes... Smei mi se i ja sam siguran da je rekla i gomilu drugih stvari, ali

moda je sutina bila to i, kako god, svidela joj se ideja, pa se onda naslanja na
moje grudi i puta me da oputeno vozim i da vie nijednom ne skrenem pre
Cirkusa Maksimusa.
Alesija nije nikad bila takva. Ako sluajno ne bih tano odgovorio na
pitanje ko je napisao, naslikao, odsvirao ili uradio ko zna ta, nije se smejala ili
zezala sa mnom, posebno u poslednjem periodu. Ipak imaju neto zajedniko:
Alesija isto zna sve pesme od Koldpleja i san joj je bilo ba ovo, da ih vidi uivo.
Zakuni mi se, ako dou u Italiju, ii emo da ih gledamo, koliko god da
kota, molim te, Niko, ak i ako budu u Torinu! Zakuni mi se!
Kunem ti se!
Juhuuu! Videe, i tebi e se svideti do bola...
Da, ali stvari ipak idu ovako.
Parkiramo auto i izlazimo, u tiini prolazimo kroz guvu ljudi koji idu na
koncert. Alesija, ja bih svoju zakletvu ispunio, uzeo bih karte, iznenadio bih te i
ne bih to sigurno zaboravio, a ipak, sigurno bi me u ovo vreme ti na to
podseala ve nedelju dana. Ali to nije bilo mogue jer ti vie nisi tu.
Neka devojka i momak prolaze u trku zajedno s ostalima, moda jo
nemaju karte ili ele da idu skroz do pozornice.
Lets hurry.
No, we have no problem. Ciccio is incredible... Pokazujem joj karte. These
are the best, with this we can arrive to touch the Coldplay.
Oh, fantastic.
io nam je naao karte za najbolji sektor na koncertu, tano smo ispred
bine, u VIP zoni. Prejak je ovaj io, ko zna kako li ih je dobio i koju robu je za
to utrapio. Ma, ko zna dokle e on stii, jednog dana e moda sedeti u
Parlamentu! A tamo e ak i protivnici da postanu njegove muterije, io je
takav.
Prolazimo ispred Usta istine, uvar ih je otvorio specijalno za veeras, i
eno ga tamo na vratima.
Moe li da se ue?
Naravno, veeras je Note bjanka!63
Nisam to znao...
Niko nije znao... Pokazuje na ljude koji prolaze i ne zaustavljaju se.
Jo bolje... Ulazim s En i stajemo ispred drevnog mermernog lica
uzidanog u zid crkve.
Do you know what is this?
A gentleman who must have done something bad?
No, nothing of all this! The story start with Praznik u Rimu zar ne? S onim
filmom s Odri Hepbern?, ljubazno upitam uvara koji poinje da se smeje.
To ih je uinilo poznatim u celom svetu, ali ova strana maska, koji je u
stvari bila aht u rimsko doba, vidi... Pokazuje mi isklesanu sliku. Ovo je
63

Notte Bianca - no kada su svi gradski sadraji dostupni: muzeji, galerije, kao i radnje. (Prim. prev.)

jedno reno boanstvo koje je gutalo vodu... kad je bilo aht! Sad turisti tu
zavlae ruke! Zamisli da stoji od 1632. godine na ovom zidu Crkve Santa Marija
iz Kozmedina... Ali pre tog filma nikog nije bilo briga za to! Odmahuje glavom
i odlazi.
Have you seen the movie Roman Holiday?
Yes. But I don't remember...
Its the story of a young princess that comes to Italy and for some days goes in
the city and nobody knows that she is a princess.
Oh, I remember, there is the scene... Pa pokazuje kao da e da uvue ruku.
Because if you put the hand you must say the truth...
Oh, this is not for me, Im a liar...
Pa mi se zloesto nasmeje, okree se i odlazi. Ja idem za njom i prvi put je
gledam nekim drugim oima. ak i uvar ide za njom, i on je gleda s vie
panje, kao da je En drugaija, lepa.
Dovienja, e...
A, da, naravno, prijatno. Vraa se sebi.
Stiem je, uzimam je za ruku i hodamo tako, a no je predivna. Sad ima
vie ljudi i svi tre prema Cirkusu Maksimusu, iz nekih automobila se uje
sirena poto su promaili ulicu i ostali zarobljeni izmeu ljudi. S bine dopire
muzika, u toku je tonska proba. Sigurno neki tehniar isprobava sve
instrumente po redu. Mesec je visoko na nebu i s mora dopire povetarac, blag i
nestaan, savren za ovo vee. Prolazimo kontrolu i ulazimo u Cirkus
Maksimus, pokazujemo karte nekom redaru koji nas puta i prolazimo u VIP
sektor. More ljudi je dolo, neki sede na zemlji na svojim jaknama, drugi stoje,
neki su ak poveli i decu koja im sede na ramenima, ko zna da li e se ikada
setiti ove veeri i ta e shvatiti od svega ovoga, s obzirom da, pre svega, pevaju
na engleskom! A tu je i En. Vesela En, radoznala En, lepa En, jednostavna En,
En koja se okree oko sebe, koja gleda, zabavlja se, koja gleda u ljude, koja
eljno sve posmatra, En koja izgleda sreno.
Do you like to be here?'
Very much! Its incredible to see this concert here in Rome and with you. This
night, me, you and Coldplay.
I ba u tom trenutku, kao da su nas uli, u savrenom tajmingu sve se
zamrai i kree vatromet iza bine. Zasijaju narukvice koje nosimo, a koje su nam
dali na ulazu. S bine kreu baloni i s jednim zrakom svetlosti izlazi on.
Kris Martin!
En urla kao luda i kree da igra uz muziku Us Against the World. Zna je
celu napamet i peva mi gledajui me u oi.
Oh, morning come bursting, the clouds, Amen. Lift off this blindfold, let me see
agian. And bring back the water, let your ships roll in. In my heart she left a hole...
Pa mi prevodi i taj poslednji deo na neprecizan italijanski, ali koji se meni
ludilo dopada.
U mom srcu... ti si stavila rupu.
I dalje igra i lepa je, luda je, i slobodna i podie ruke ka nebu i gleda

zvezde i ponovo gleda u mene i onda se i ja preputam svemu i igram s njom.

Poinje i druga pesma, Yellow.
Look at the stars... look how they shine for you! And everything you do...
Zna i ovu pesmu i krenula je tano u trenutku kad smo gledali zvezde i
ona se smeje, tako to ide u ivotu, a onda pokazuje na mene, a ja igram srean i
igram, igram, igram oko nje i nastavljam da se vrtim i kad otvorim oi... Tako to
ide u ivotu! Osim zvezda, koga u sutra nai ispred sebe?
Benedeta!
ao! Upuuje mi osmeh na silu i nastavlja: I ti si ovde, a...
Gleda u En, koja nita nije primetila i koja nastavlja da igra kao da se nita
nije desilo, jer na kraju, lepo recimo jedno drugom, nita i nije! Ali Benedeta to
ne vidi tako, snima je od glave do pete, onda opet gleda u mene.
Naravno... Kao da je ko zna ta zakljuila. Bila sam u pravu. A, ovo je
Domeniko, radi isti posao kao ti, skoro nikad ga ne via zato to uvek dolazi
ujutru...
Ne, ne, znamo se...
Pa mu se javim.
Dobro, onda, vidimo se...
Naravno, u ponedeljak.
Da, da...
I izgovara to kroz udan osmeh, kao da bi trebalo na neki nain da
shvatim da je moje radno mesto u opasnosti i zna ta? Koliko god moe da
izgleda neverovatno, mene nije ni najmanje briga. I nastavljam da igram.
When she was just a girl, she expected the world... but if flew away from her
reach, so she ran away in her sleep... Onda me En zaustavlja. Whats the matter?
Was she your girlfriend? Im sorry...
Ma ne! No, Ann, you wrong! She is not my love! My love is better than her!
Pa ponem da se smejem i ne elim ni da mislim o tome. Naravno da ideja
da bi moja patnja, moji problemi, moje loe raspoloenje mogli da se rode zbog
injenice da me je ostavila Barutina, pa, ne bi bila toliko loa! I svia mi se ova
pesma i ovde svi igraju kao ludi i voleo bih kad bih znao engleski da pevam s
njom.
And dreams of para-para-paradise, para-para-paradise... para-para--paradise...
Ova je laka, govori o raju i tu se poljubimo. Oseam miris dointa, neko
nam ga dodaje i povlaimo dva dima, samo dva i onda ga aljemo nekome
dalje, a ona me poljubi dugo i onda se odmie i smeka mi se i nastavlja da igra.
Ja je gledam i u ovom trenutku sam srean, da, jo jedan jedinstveni momenat,
zvezde, mesec, En, ova muzika, ali mi nedostaje moj otac, i u istom momentu
kad mi ovo prolazi kroz glavu taj trenutak sree je proao. Zatvaram oi i vidim
majku kako rasprema po kuhinji, vidim je s lea, staje, ne okree se, vidim je da
sputa ruke na ivice lavaboa. Onda uzima maramicu s rolne, kida je i brie nos.
Plae, ali onda pokuava da sredi svoj glas. ta kae, kako je bilo danas, sve u
redu? Ali ostaje tako okrenuta leima, zna da njene oi ne bi mogle da me
slau.

nela012

This could be para-para-paradise... para-para-paradise oh oh oh oh oh oh.

I dalje igram i hteo bih da sam u raju samo na trenutak, molim te, da
mogu da ga zagrlim, samo na sekund, kunem se... ali nije tako.
Ne, mama, nije bilo u redu.
Zato? Zato to bih hteo da te vidim srenu, i hteo bih da vidim svoje
sestre da razree sva svoja ludila, a pre svega bih voleo da je tata ovde. Da,
voleo bih da si ti taj koji se brine o svemu, tata, da ti ide i pria s njima, umiri
ih, reci im ta treba a ta ne treba da rade, a na kraju se okree ka meni,
smeka mi se i kae neto od onoga to samo ti zna da kae.
Onda kree Viva la vida i u pozadini se pojavljuje ogromna slika Eena
Delakroe i svi ostajemo opinjeni, i igramo s Krisom Martinom i Koldplejom u
oblacima koji izlaze ispod bine i skaemo u ritmu. Onda se smanjuju svetla na
bini, i pojavljuje se sunce iza lea grupe, svetio koje nas skoro oslepljuje. En mi
se pribliava.
Look, now Chrisll play an old keyboard, it was Bruces keyboard, Gwyneths
father. Grli me s lea i ne prestaje da mi pria: This keyboard had never been
played by anyone... Bruce bought it before bis death. This song is the love he feels for
Gwyneth. A onda poinje jedna spora, Sparks. A ja je gledam i ona se osmehuje i
moda i ne oekuje drugo.
Ova je predivna. Hoe da igra sa mnom?
Grlimo se i drugi kreu isto za nama, kao da su jedno drugom rekli isto to.
My heart is yours, its you that I hold onto, yeah, thats what I do. Pa proba da mi to
prevede svojim nesigurnim italijanskim.
Moje srce je tvoje, dri me za sebe. Pa me onda jo jae stegne. A
Koldplej furaju jednu pesmu za drugom. Speed of Sound, Strawberry Siving. A En
me ljubi u usta i grize ih, sisa ih i smeje se. You are my strawberry, how do you
say, cherries, once you start you can't stop. A onda sviraju We Found Love, Run
This Town, The Scientist i druge pesme s X&Y i Mylo Xyloto. Njihov koncert je
pravi spektakl, ali onda iznenada sve staje i oni odlaze. Stojimo tako, u
neoekivanoj tiini te noi. Poneko svedo se upali, a onda svi kreemo da se
deremo kao ludi: Bis, bis. I malo kasnije svetla se ponovo gase i oni izlaze u
polumraku. Doekujemo ih s jakim urlikom. Pa kreu s Everythings Not Lost.
Divna, bolna, ali optimistina, govori o nadi da nije jo sve izgubljeno. En
veeras vidim pod drugaijim svetlom, ne deluje mi vie toliko daleka sa svojim
ivotom u NY i sa svojim engleskim, moda u jednog dana sve ono to elim
da kaem i uspeti. I u tom momentu kree Charley Brown. I ja se nasmejem zato
to izlgeda kao da se odnosi na mene, arli Braun je onaj deak kome uvek sve
ide naopako, ali je on tvrdoglav i nikad se ne predaje, i seam se da je, iako ni za
bejzbol nema smisla, jednom postigao pobedniki home run. Tom zadnjom
pesmom zavravaju koncert, a meni ona izgleda kao poruka. Svetla se pale,
poneko i dalje insistira da produe: Bis, bis, ali sad je ve sve upaljeno, i kad
je tako to znai da ak ni ako insistira nee biti vie nita ni za koga. Ljudi
polako poinju da odlaze. En i ja se hvatamo za ruke da se ne izgubimo, ali
esto se sudaramo s nekim poto svako ide u drugom pravcu.

Niko, I really like Chris Martin, I think he could have a lot of women but I think
he understood how special being in love with the same woman is. Perhaps he will stay
with Gwyneth forever... and it would be nice that you thought this same thing...
Onda me gleda i smeka se.
A ja sam shvatio poneto, ili barem pokuavam.
But I'm not able to sing like Chris Martin. A ona se na to mnogo smeje.
Oh, its ok also if you are out of tune. Onda vidi tezgu s majicama,
kaketima i hiljadu drugih sitnica Koldpleja. Oh, fantastic. Hey, wait for me just a
moment. I ne daje mi vremena, otrava, gubi se meu ljudima i stie do tezge.
Pratim je izdaleka i kontroliem da joj se nita ne desi, da joj opet ne ukradu
novanik, koji bi trebalo da joj je u depu farmerki. Povremeno se pomeram
meu ljudima koji prolaze kako je ne bih izgubio iz vida, ali neko nalee na
mene.
O, izvini, izvini stvarno.
Niko?
Alesija. I dalje ostajem bez rei, ali ovog puta samo zato to ovo nisam
oekivao.
ao! Ona se smeka, deluje jako srena to me vidi. Kako si? Pa me
zagrli jako, i meni je udno, da, ali i ne ba toliko, mislim ne razumem, ne mogu
ba lako da razumem, onda se ona odmie. Dobar koncert, a? Prelep, zar ne?
Kao da smo se jue poslednji put videli.
Da, napravili su stvarno neverovatan spektakl.
Pa se i sam iznenadim ovom svojom sigurnom izjavom.
Onda Alesija gleda ispred sebe.
Izvini... Opet se smei. Inae e me ostaviti ovde i izgubiu se...
Ali ko, neki mukarac? Ko drugi? I ne razmiljam vie od toga, naglo se
okreem. Ne, to su njene standardne drugarice koje mi se javljaju izdaleka.
Dobro, onda, ao, Niko, beim, javi se ako hoe. Pa me poljubi u obraz i
otri. Jedva stiem da vidim kako se obukla: farmerke, bledoroze koulja, ona
pastelna boja koja mi se mnogo svia. Moda sam joj je ja poklonio. Vezana
kosa, ima neku narukvicu vie nego obino i ogrlicu koju nisam nikad video, a
onaj koni kai mi je poznat. Onda vie nita. Ne vidim je vie, izgubio sam je.
Ponovo.
Hey, do you like it? Okreem se, En stoji tu ispred mene. U majici koju je
obukla preko svoje odee. Svetloplava je sa svetlucavim natpisom Coldplay.
Svetluca kao i njene oi.
Yes, I like it. Ali moda i ne uspevam da delujem toliko sreno.
Sure?
Yes.
Then... I have something for you. Izvadi istu takvu majicu, samo veu. Its
for you... for our concert?
Pa me poljubi, a onda me hvata pod ruku i nastavljamo da idemo ka
izlazu, u tiini. En je stvarno mnogo slatka, ali ne uspevam da se osmehnem. Da
li se Alesija setila da je trebalo zajedno da idemo na ovaj koncert? O tome smo

priali milion puta. Moda se setila toga kad me je videla. A svega ostalog, da li
se Alesija sea? Javi se ako hoe. A ta to treba da znai? Koji je smisao toga?
Da li e se ona celog ivota seati da smo jeli zajedno, koliko smo se voleli? A da
je En dola pre nje? Gledam u En kako mirno hoda s rukama u depovima. Bilo
bi mi drago da su se njih dve srele. I ja bih shvatio jo neto vie. Alesija me ak
nije ni pitala s kim sam. Ali moda to nije ni bila Alesija, moda sam sve sanjao.
I na trenutak bih voleo da je stvarno i bilo tako.

io sedi za stolom u Kod Franeska, u Smokvinom prolazu. Formirala se

mala grupa ljudi tu oko njega, konobari stoje i sluaju ko zna koju anegdotu.
Rajli ga zainteresovana prati, i mada ne razume mnogo, smeje se zajedno sa
svima drugima.
Hej, to znai da je ovde afterparti posle Koldpleja!
Niko, matori! I? Kakav je bio koncert?
Fantastic. They played for all ages!
En i ja sedamo pored njega.
Predivan, mnogo nam je bilo lepo.
ta elite? Jedan konobar stie u trku, nimalo ga ne interesuju pesme s
koncerta. Odluimo se za jednu margaritu, jednu djavolu i pivo, ali prvo idu
brusketi, supliji i kroketi.
Okej, obinu vodu ili kiselu?
Obinu, hvala.
Priaj! Kakav je bio taj koncert? io deluje stvarno zainteresovan. Koje
su pesme svirali?
Ostavljam En da pria o ovome poto se svega do detalja sea.
A, vidi, nisu svirali In My Place?
Oh, yes.
Pa da, bilo mi je udno. A Rush of Blood to the Head jedna je od njihovih
najboljih pesama!
Konano stie i pie, sipam En vodu, a onda otpijem malo piva. Vrue je,
ali je prijatno, lagani vetar pronalazi put kroz uliice ovde iza Trga Navona.
io, poto je uvek na internetu, na kraju zna gomilu stvari, pomalo zato to ih
skida, pomalo zato to je po prirodi radoznao.
Odjednom se okree ka meni.
Je li bilo mnogo ljudi na koncertu? Kao da mu je neto palo na pamet.
Zaustavljam se i sputam au na sto.
Mnogo, stvarno mnogo...
I nisi nikoga sreo?
Prvo otpijem jo jedan gutljaj.
Nita ne priaj. Koncert pun susreta, iako je bilo barem etrdeset hiljada
ljudi, izgledalo je kao da smo se svi dogovorili da se naemo tamo! Sreo sam
Barutinu!
Ne, ne verujem! iu je to mnogo zabavno. Daje znak konobaru.
Moe li i meni da donese jedno? Pokazuje na moje pivo. Hoe da do
maksimuma uiva u ovom momentu. I onda? ta ti je rekla?
Ma nita, bila je smorena...
Verujem ti, izveo si klasino vee s muzikom i magijom...
to bi bilo? Radoznalo ga gledam.
Prvo ribu istandre, a onda, paf, nestane!

A i da kaem da sam znao tu njegovu izreku, on me ipak uvek zezne. Dve

devojke za stolom pored gledaju se iznervirano. Sve su ule. Jedna kae
drugarici:
Pa jedino su i mogli da budu s dve strankinje...
Pa da, ako ih razume, izbegava ih.
io nita nije uo, tako da nastavljam s priom.
Kako god, bila je s Domenikom, likom iz agencije, nekim muenikom.
uvaj se, jer ona ima da ti ga postavi za nadreenog da bi te iznervirala!
Da... mislim da ve ima to u planu.
Stie i njegovo pivo. io otpije jedan dugaak gutljaj, onda sputa au i
zatvara oi.
Ah... Tano mi je ovo trebalo, veeras je prevrue.
Stiu brusketi, iznose ih na sto zajedno sa suplijima i kroketima.
Pay attention..., obraam se En. They are very hot.u
Ona se smeje, uzima brusketu i zagrize je, a onda mi namigne.
iu to ne promie.
Tako i tebe grize?
Ma bei tamo!
Okreem se ka one dve za stolom pored, ali na sreu one misle o neem
drugom.
I onda?
ta?
Jedem brusketu, stvarno je odlina. Ono to mi se najvie svidi u nekom
restoranu je kad je paradajz nedavno iseen i ne slue ti neke parie koje su
isekli ranije tog dana i ostavili ih dugo vremena u friideru.
I onda? Nisi vie nikoga sreo?
io navaljuje, izgleda skoro kao da zna. Gledam ga na trenutak, fiksiram
ga pogledom, a on uti i u vazduhu dri pivo koje se sprerfiao da nagne.
ta?
Nita, nita...
Pa reci mi sad...
Vraam se brusketima.
Sreo sam Alesiju.
Ne, ne verujem, kakvo ludilo! Barutinu... i nju. O, kad tako krene, ivot
stvarno zna da se zeza s nama...
Da, jedino tebi sve uvek dobro ide!
io prekida s piem, sputa au i odmah se hvata ispod stola.
Jebote, koji ti je, poludeo si?!? ta mi baksuzira ovde? Nemoj tako ni u
ali da govori! Onda gleda u mobilni. Ipak, veeras je udno, zna... Ili ovde
ne stiu poruke, ili mi nijedna od njih dve nije odgovorila...
Ja bih odmah otiao kui...
I dalje! Opet se hvata za meunoje. Niko, bre, daj, nemoj tako da se
zeza, nikako. Nego mi ispriaj za Ale!
Gledam u En, smeje se i zeza s Rajli, moda joj prepriava neto s

koncerta.
Ma ta da ti kaem? Nema tu mnogo da se pria...
Kako ti izgleda?
Drugaija je, ne znam, mislim, ne bih mogao da kaem, moda odraslija.
A izvini, kakvo ti je to pitanje?
Pa dobro, tako mi je nailo...
E pa loe ti je nailo!
Dobro sad, i, kakva je bila?
ta hoe da kae?
Lepa?
Pa lepa, nego kakva, kako bi se i promenila za tri i po nedelje... io
poinje da se smeje.
Jedem kroket. A io uzima moj supli.
Da, a to?
A ta je sad?
Nita, izvini, samo mi je pala na pamet jedna gadost: tri i po nedelje, film
u kome nema nieg sem masturbiranja!"64
Ovog puta one dve su nas ule. Jedna uzima torbu i kae:
Svaka ast... ali ovo je barem bilo smeno!
io ne proputa priliku da odgovori.
Hvala. A imaj u vidu da veeras nisam u formi!
Devojka odmahuje glavom i odlazi s drugaricom.
io mi namiguje.
Oh, pa jesi li video? Zbarili smo jo dve ribe, ti i ja smo neodoljivi..."
Da..."
Jedem kroket. A io uzima moj supli.
Izvini, a zar nisi ti ve jeo?
Jesam, ali ovde su supliji mnogo dobri..."
,,E pa uzmi sebi jo jedan!"
Okej, posle u ti naruiti jo jedan..."
Ne, posle mi stie pica..."
Pa ta ima veze? Sve ide u jedan stomak!" A onda opet razmilja. A jeste
li neto priali?"
Pozdravili smo se."
Da li je videla da si bio s ovakvom ribetinom?"
Pokazuje na En koja jede onaj kroket.
Nije, En tad nije stajala pored mene..."
Aha, a s kim je ona bila?"
,,S drugaricama."
,,I samo s njima?" Iznenaen je ovakvim mojim odgovorom.
Da, a to?"
Ne, ne, onako..." I ba u tom momentu stiu pice.
64

Pravi analogiju s filmom Devet i po nedelja (Prim.prev.)

Margarita?"
Za nju!"
Djavola?"
Za mene, hvala."
Konobar nam sputa pice na sto i odlazi.
Mmm... Gledam u En i omiriem picu ispred sebe. I think this pizza must
be incredible!
Ona s osmehom uzvraa.
Sure? I odsee viljukom i noem pare svoje pice. Je ne stiem svoju ni
da iseem, a io mi je ve uzima.
Hmm, strava, a la djavola! Miris je odlian, mora da je fantastina, mogu
li?
Ve ima jedno u ruci...
Kad tako kae zvui grozno! teta to nisu tu i one dve... Smeje se pa
zagrize picu. Mmh, very very good? A onda pita Rajli: Do you want?
Yes, thanks?
See joj pare pice, ali kad Rajli hoe da ga uzme, io joj ga sklanja.
No hands... With the mouth. A ona ga onda zloesto gleda dok io skroz
napaljen izvija obrvama.
Rajli prilazi da zagrize pare, ali io ga pomera sve vie unazad dok ga
ne priblii svojim ustima. Onda ga Rajli poljubi u usta i tek posle toga zagriza
picu velikim ugrizom, i pravi se da je tigar: Roar...
io povlai ruku kao da je uplaen, kao da je mogla da ga ujede.
Do you like it? Its pizza and salamino! I know that you like it... Opet kree
da izvija obrvama, ali mu posred face stie udarac torbicom. A joj, jebote! Ma
ko je to? ta radi koji kurac?
Okree se i tek tad primeti da je to Beatrie.
Da, tano si pravu stvar rekao. Ja hou da znam ta sam koji kurac radila
sve ovo vreme.
io ustaje.
Ali, Bea, ne, grei...
ta ja greim? Zvala sam te i rekao si da ide da igra poker, i izgleda da
te je ova ruka loe krenula, drugarice i ja smo... Pokazuje na njih. U stvari to su
dve mnogo tune osobe koje nas gledaju smrtno ozbiljne i ne odobravaju,
verujem, ak ni izbor pice. ... dogovorile smo se da se malo proetamo. Znao si
da sam bila u Gustu, zar ne? Ali ti si svakako hteo da rizikuje, ali si izgubio!
Ma, daj, Bea, nemoj tako! Pokuava da je dodirne ali ona mu otresa ruku
s vrata.
Ne diraj me.
Ma, daj, nemoj tako, nisam ti nita rekao da ti ne bi bila ljubomorna...
Izali smo s ove dve strankinje, ali samo zato to se Niko loe oseao...
Tek sada me Beatrie pogleda. Punih sam usta, ali pokuavam da se
smeim, a njoj to ni najmanje ne pada na pamet.
io gleda u nju, pa u mene.

Reci joj, Niko, reci joj...

ta?
Ma kako ta? Da si se oseao loe!
Da, to je tano, loe sam se oseao...
Za to vreme neki ljudi nas gledaju s drugih stolova i ak su se i prolaznici
zaustavili da isprate scenu, neki se sasvim lepo zabavljaju. io ne gubi nadu,
naprotiv, veruje da bi ova moja potvrda mogla da baci jedno sasvim novo svetio
na situaciju. io odluuje da je to pravi klju i insistira kod Beatrie.
Daj, rekao sam ti, ne, da je Niko raskinuo s Alesijom... Jedan deo ljudi
koji prate scenu okreu se radoznalo prema meni, primeujem da jedna devojka
neto ape svojoj drugarici, onda ova druga klima glavom kao da se oko
neega slau: da, skapirao sam, ali oko ega? A pre svega, ko su one? ta se to
ovde dogaa? U kurac, io i njegova sranja... ali zato na kraju uvek mora da
pria o meni i o mom ivotu? En jede picu kao da se nita ne deava, Rajli sipa
sebi au vode, moda na sve naine pokuava da izgleda nezainteresovano.
Znai da je ipak istina!
ujem taj glas i ne verujem svojim uima, ali onda io prebledi, i ja
shvatam da je sve istina. Iza naih lea pojavljuje se Debora, druga iova
devojka, u pratnji jednog svog prijatelja, mislim, i jo jedne devojke. Gleda u nas
koji sedimo za stolom. Onda gleda u ia.
I? Kako ide ova partija pokera? Samo ja nigde ne vidim etone... samo
etoniranje!
Ipak... Ova je barem simpatinija.
Pozvali su me moji drugari koji su te videli u prolazu ovde kod
Franeska, ali ja nisam htela da im poverujem...
io me gleda, ja sleem ramenima. Debora baca pogled na momka i
devojku koji su doli s njom.
Ali, gledajte, to je iva istina. Evo ga ovde!
Beatrie je gleda, onda gleda u ia.
Izvini, a ko bi trebalo da je ona?
Debora je sad zapanjena.
Ne, izvini... a ko si ti doavola?
Beatrie se smeje.
Sasvim sluajno ja sam njegova devojka!
Debora gleda u ia, koji je bukvalno potonuo u stolicu.
ta? Ba udno, ve vie od godinu dana sam ja njegova devojka... je li
tako, io?
Beatrie gleda u ia, onda gleda u Deboru.
I ja sam s njim vie od godinu dana...
Kako, kako?, Beatrie prilazi iu. Kakva je ovo pria, a? Je li? Objasni
mi malo.
Ljudi su okolo sada ve formirali pravu pravcatu grupu. Ali opet, ko od
nas proputa da isprati ovakve scene kad se dogode?
io ustaje.

A ta treba da ti objasnim?
Ali Debora poveava tenziju.
Ne, ne, objasni mi, objasni, i meni objasni kad si ve tu...
Devojke, ovde rei nita ne pomau. Ja sam se zaljubio, Im in love. Pa
uzima Rajli za ruku i podie je da bi krenuli odavde. Onda se tiho obraa meni:
Ti regulii sve ovde, Niko...
Ali ne stie ni da zavri reenicu, a neko uzima pivo ispred mene i poliva
ga celog.
Svinjo! Bila je to Beatrie.
Ma ne! Pa jebote, moje pivo!
A Debora uzima iovo pivo i baca celu au na njega, ali samo ga malo
okrzne.
Da, ti si stvarno jedna obina svinja!
A joj! Ma jeste li vi lude...?
Ljudi okolo kreu da aplaudiraju i da prave haos.
Svaka ast!
Bravo, io! Ti si na ovek!
Mukarci navijaju za njega, dok ene udaraju svoje momke i sad nastaje i
udna mini tua izmeu mukaraca i ena, a io, manje nepristojan nego
inae, nestaje u dnu uliice vukui sa sobom poslednju enu koja mu je ostala,
Rajli.
Dok traim raun, vidim Beatrie i Deboru koje jedna drugoj priaju sve
ivo o iu.
Ne, ne verujem, ma ozbiljno? A kad?
Ma ovog leta.
I odmahne glavom.
Eto zato...
Stie i konobar koji mi donosi raun.
Slomljenu au ti nisam naplatio. Na kraju, tvoj drugar nam je napravio
ogromnu reklamu.
E pa jeste...
Tako da plaam i kreem s En. Hodam u tiini i ne znam odakle da
ponem. Onda me ona hvata za ruku i prekida trenutak neprijatnosti.
Your friend is nice, is he really in love with Raily? Or did he just say that
because the two girls were so angry?
Gledam je s osmehom.
No, I think it is true, Raily is very nice...
Ona se nasmeje pa mi jako stisne ruku. I dalje hodamo utke.
I also saw the other girl on the concert... But have you got as many women as
Ciccio.
No, not so many. Pa i ovog puta poelim da kaem neto vie, ili
drugaije, ali moda e me nepoznavanje jezika opravdati.

Rano je jutro, u vozu smo koji juri brzo, ali ne prebrzo. Razgovarali smo
malo nakon celog onog haosa od sino izmeu ia, njegovih devojaka i Rajli,
tako da sam na kraju na neki nain uspeo da je smirim. Ali nije bilo
jednostavno.
I'm not like Ciccio, now I'm alone.
Na to se ona nasmejala. Ba udno, na trenutak joj je bilo dolo ak i da
zaplae. Oborila je glavu, ostala je da uti. Video sam kako joj brada drhti, a
onda iznenada i jednu suzu kako silazi, polako, niz njen levi obraz, pa sam je
zaustavio. Stavio sam kaiprst desne ruke na njen obraz, kao da je mala
trepavica, tu, na pola, sputena s nenou, i onda sam je osetio kako stie.
Ostao sam tih, s tim mokrim prstom, i pala mi je na pamet jedna luda ideja.
Ovo je jedna amerika suza, prva koju sam ikada video.
Onda sam joj stavio ruku ispod brade i neno joj podigao lice. A ona je
onda jo neko vreme drala zatvorene oi, ali kada ih je otvorila, to je bio
predivan prizor. Zelene s pomalo smee tu i tamo, ali nakvaene suzama,
duboke, prefinjene, oseajne, bezazlene, s celim jednim ivotom pred sobom i s
ogromnom eljom da budu voljene. Tako sam ih ja video. U njima sam
pronaao sve ovo, putovanje jedne beskrajne ljubavi. Da li ti sve ovo moda
moe dati jedan obian pogled? Ili sam ja taj koji je eleo da vidi sve to?
Seam se da sam jednom s Alesijom iao na izlobu u Kvirinalske tale.
Zvala se Metafizika. Bilo je vrlo mnogo slika, i ona mi je rekla: Dolaze direktno
iz MoMe, njujorkog muzeja. Ima i Italijana i stranaca, od dadaizma do
nadrealizma, sve do amerikih apstraktnih ekspresionista.
I tako smo proveli mnogo vremena u obilasku svih tih sala i na kraju me je
ona pitala: Koja ti se najvie svidela?
Ova.
Pa naravno, zato to te podsea na onu reklamu... za benzin!
Ma ne, Magrit mi se svia zato to dovodi u pitanje realnost.'*
A neka profesorka koja je stajala tu u blizini s acima prila mi je
iznenaena. Gde si to proitao?
Nisam proitao.
A kako onda to zna?
Razmiljao sam.
A ona je otila, ne ba skroz ubeena.
Stvarno si razmiljao o tome?
Da, ali ta tu ima udno, svaka slika, svaka stvar te navodi da razmilja,
ako razmilja.
A Alesija mi se nasmeila, ni ona nije bila ba skroz ubeena. I seam se da
sam joj uvee poslao poruku na mobilni. Srea nije sudbina, srea je umetnost
u istom obliku, Rene Magrit. A ovo jesam proitao. Mada se ne slaem. Ja
sam tebe sreo sluajno.

Ta Magritova reenica, a posle i ta moja, nisu ipak bile dovoljne: moda je

ona ve bila odluila poto mi te veeri nije odgovorila. Onda pogledam En,
njeno lice je u mojim rukama, a njene oi kao da u meni trae neki odgovor,
neku reenicu, bilo ta to bi joj pomoglo da se oseti sigurnijom. Ali ja uspevam
samo da joj kaem da sam ja drugaiji od ia, a onda je ljubim i njene usne su
meke i vlane i miriu na neku ve proteklu suzu i jo uvek drhte i gube se u
mojima. Onda me En jako stee kao da se boji da u da pobegnem ili da e me
izgubiti ili kao da bi da mi neto kae. Ipak, taj poljubac je drugaiji od ostalih,
oseam to. Kao da je u njemu sadran oaj, ili neka tajna poruka, ali toliko tajna
da je ne razumem. Onda se odmie od mene, gleda me pravo u oi, malo
mrke i na kraju se nasmeje.
Tomorroiv I would like to see the sea.
I tako evo nas ovde. Htela je da ide vozom, poto je sve istraila u svom
Lonely Planetu.
It makes fifteen trips a day and it only takes an hour. A onda se nasmejala i
odabrala mesto. I would like to go to... Anzio!
A ja sam osetio kao mi se srce stee, iznenada je ona bila ta koja je otkrila
ko zna koju moju tajnu.
Why Anzio?
I want to see this place because the Americans landed here during the war and
then because... Im sure its nice! Do you know it?
Yes, I went there very often with my family when I was very young... Ali ne
kaem vie nita.
Voz sad juri dosta bre. utimo, sedimo jedno naspram drugog, ona ita
ko zna ta u svom vodiu. Ja imam naoari. Vetar ulazi kroz prozor i oseam
miris mora koje se pribliava. Gledam napolje. Nisam nikada iao vozom u
Ancio, uvek smo ili kolima, svi zajedno magistralom Pontina. Moj otac je
pevao, a mi s njim, kao to sam esto viao u nekim amerikim filmovima kad
ele da prikau da se radi o porodici. Ali mi smo to stvarno radili. A onda voz
staje. kripa konica po zaralim tokovima, sigurno su i one pune soli. Da,
kroz prozor se vidi more, nije mnogo daleko. Onda gledam napred i vidim
plavu zastavu sa utim suncem u centru i nedaleko i svetionik. Ne verujem
svojim oima, tu je.
Come on? Sputam nae rance s nosaa za kofere. Lets go down?
Are we already there?
Ali ja joj ne odgovaram, uzimam je za ruku i ona tri za mnom kroz
hodnik sve do vrata.
Come on, come on?
Pomaem joj da sie, jedva na vreme. Vrata se zatvaraju uz odsean zvuk i
svi oni zupanici opet se stavljaju u pokret uz veliki napor. Gledamo voz kako
se polako udaljava, a onda ubrzava pre nego to nestane iza okuke.
Where are we?
This is one of the most beautiful place of Anzio. Come with me..?
Pa je povedem za ruku van stanice i ve smo u poljima koja idu prema

grebenu. U daljini se vidi svetionik, pokazujem joj ga.

This is Capo DAnzio..? I dalje hodamo. And this is Grotta di Nerone..?
Silazimo nekoliko stepenika i naemo se na plai. The legend says that Nerone
could escape with his ship and these..? Pokazujem joj nekoliko tih peina ispod
spruda. ... arrive to the incredible Villa di Nerone?
Tako etamo po plai, more je uzburkano, talasi se odbijaju o obalu, ima
vetra i nema ive due. Puno je kamenja, okruglog, trouglastog, kvadratnog,
malog, velikog, kao i staklia, komadia flaa, a sve je to more omekalo, sve je
zaobljeno, nema nieg iljatog. A ja joj na svom nesavrenom engleskom priam
da sam ovde uvek dolazio sa svojim ocem kad sam bio mali, da je on pravio
kolekciju ovog kamenja, sve ih je drao u jednoj velikoj crvenoj kutiji i svakog
leta, kad bi se vraao u Rim, donosio je poneki novi. I ne znam kako, ali kaem
joj kako mi nedostaju njegove velike i tople ruke koje bi me s vremena na vreme
pomilovale ili mi obuhvatale celo lice, ak samo da bi me nervirale, da bismo se
smejali i alili. I dok sve to priam, shvatam kako plaem dok sedim na nekoj
maloj steni. A ona me jako grli i miluje me po kosi, dok ja sluam more,
sakriven u njenim rukama. Onda oseam njen miris, poinjem da je milujem,
uzimam njene ruke i ljubim ih i grizem joj zglobove, a ona se smeje i onda se
premetamo malo, malo dole, izmeu stena, skriveni od svih i svega. Otvaram
ranac i stavljam veliki pekir na jednu ravnu stenu a ona se oprui preko njega,
onda vadim i telefon i prikljuujem jedan mali zvunik i putam She, muziku uz
koju smo se upoznali i koja je posle na neki nain postala naa pesma. Ona
odmahuje glavom, stidi se i krije glavu meu rukama, onda podie noge i brzo
ih pomera ka nebu, kao da vrti pedale, sva opijena od sree. Na kraju se
zaustavlja, savija noge i sputa ih na stenu. Ja ih milujem, oseam ih tako gole
meu svojim rukama, a ona, i dalje s glavom skrivenom u rukama, otkriva
jedno oko i zloesto me gleda. Ja se penjem preko nje, pa jo gore, i oseam
njene gaice i milujem tanku gumu i onda se uvlaim i vidim kako ona zabacuje
glavu unazad i ostaje tako da udie more i ja je oseam tako, meu svojim
prstima, i pratim svaku najmanju nijansu njenog uitka. Ugrize se za donju
usnu i oseam da je jo vrelija i nastavljam da se igram s njom, prstima. Ona
pomera lea i skoro da se izvija u luk, a ja joj onda s obe ruke povlaim gaice
nadole, a ona ostaje na pekiru rairenih nogu i podignute suknje i sa svojim
plavim, kovrdavim breuljkom, slobodno okrenutim ka nebu, i laganom vetru
koji ga miluje. Jo joj zadiem suknju, ljubim joj stomak, ravan i mek, a onda
pupak i silazim jo dole i kreem da je grizem udiui miris mora. Pesma se
zavrila i sad kree druga. Sailing od Kristofera Krosa. io i njegove plejliste.
Ipak u njoj ima neega maginog, sad izgleda kao da se talasi pomeraju u
tempu. En otvara oi, vidim u njima odraz neba i oblaka i podiem joj noge u
trenutku kad postaje moja. Grli me jako, jo jae, i vidim da me stee sve vie i
vie, do momenta kad je svrila. I ostajemo tako, zagrljeni, ja sam opruen
preko nje i gledam u more i sluam muziku i zvuk talasa i lupanje njenog srca
koje se polako, polako, usporava. Onda me obuzima oseaj neke udne sete, ne
bih nikada pomislio da u se jednog dana vratiti na, ovu plau da bih doiveo

sve ovo. Gledam nebo, tako plavo u daljini i poneki oblak iznad sebe, i ne znam
da opiem ono to oseam. esto sam kao mali bio na ovoj plai sa svojim ocem
i nisam ni razmiljao da u nekad uspeti da je opet naem, a evo me, meutim,
sad ovde s En, jednom strankinjom... Oajniki traim objanjenje za sve ovo i
pomae mi pesma od Komandanta65, Un senso, u kojoj on pokuava da nae
razlog za na ivot.
Ipak sve ovo mora da neto govori, ovo nebo i ovo more su isti oni
gledaoci iz mog detinjstva, iz tih momenata, iz tih etnji, iz te ljubavi, i oni
stvarno znaju ta sam izgubio, znaju ta ne mogu vie nikad da naem, moda
su mi dali tu mogunost da se vratim ovamo, da danas naem ovo mesto koje
e mi rei neto, da En nije sluajnost, da e za ono to izgubi posle nai neto
drugo... A ta misao, ta slatka iluzija, poklanja mi osmeh i jo jedan trenutak
sree.
Malo kasnije, ludi i polugoli, ulazimo u vodu.
Brrrrrr, its very cold. Ona se smeje, ali na kraju nas ba i nije briga,
skidamo sve sa sebe i bacamo se u vodu. Ostajemo tu, na puini kod rta Arko
Muto. Sada je more mirno, vetar se stiao, plutamo jedno ispred drugog dok
sunce postaje crveno i lagano se sputa. Da, ovo je jedan od onih momenata koji
e sigurno ui meu naa najlepa seanja.
Malo kasnije se osuimo, a ja joj jako trljam noge i ruke pre nego to se
obue. Kosa joj se sui na poslednjem suncu, ali ostaje malo nadignuta i ona
poinje da se smeje dok pokuava da je oelja.
Hey, look... I found it. Do you like?
Oh, very much.
Dajem joj kamen i ona ga jako stee i prinosi ga srcu i jako trepe, poela je
i da imitira, mnogo je zabavna.
,,Oh, its my heart...
No, its mine and you have stolen it.
Ona me gleda s osmehom, onda ga ljubi i stavlja u torbu. Kamen je
tamnoplave boje, u obliku srca, savreno zaobljen, deluje skoro kao skulptura
koliko je dobro ispao.
Malo kasnije smo na veeri u Kod Romola u Luci.
Hej, io me je zvao da se osigura da u dobro da vas pazim! Mada bih ja
to i inae uradio!"
Simpatian je ovaj Valter, koji zajedno s bratom vodi ovo mesto. Donosi
nam itavu seriju predjela.
Ovo su vam bila hladna, a sad u vam izneti i topla...
Skoro da se zabavlja time to nam donosi itav niz izvrsnih jela.
Evo, ovo su inuni punjeni mocarelom, ovde imamo lucijanske
hobotnice, tople, s paradajzom, a ovo je musaka od krompira s bakalarom i
mladim ovijim sirom... pa se posluite..." Puni Eninu au, a onda i moju. Ovo
je izvrsno, zaista kvalitetno vino." A za to vreme i dalje stiu druga jela. Evo,
65

Vasko Rosi, pesma se u prevodu zove Smisao. (Prim. prev.)

ovo je riblja orba, a ovo su pageti sa koljkama preliveni sosom od brokolija."

A odmah zatim stie itava serija glavnih jela u malim porcijama. Riba grdoba
s eri paradajzom i lukom i arbun s hrskavim povrem... da, a s ovim opet
morate da probate ovo... Gewurztraminer Sanct Valentine. Pa odmah sputa dve
nove ae i puni ih. Onda odjednom staje. Hej, a kako ste doli?"
Vozom!"
Ah, odlino!" Pa napuni ae. Posle ove veere treba znai da brine
jedino da ne postane tata..." Pa gleda u En kroz osmeh. Iako..." Pa odlazi sav
veseo.
En me radoznalo gleda.
What did he say?
Nita... nothing. He loves the family?
Aha... Smeka mi se ne ba skroz ubeena, onda nazdravlja sa mnom i
ispija celu au belog vina. Good! Very good.
Da. Yes, its true... Pa se i ja osmehujem dok briem usta i razmiljam o
onome to mi je rekao Valter.
Onda probamo i odline slatkie: kola s pijanim krukama, s okoladom i
seckanim bademima i semifredo s kremom od badema i pistaima i rumom
starim petnaest godina. Na kraju Valter kae:
Ovo apsolutno morate da probate, to je ejk od limuna koji mi
pravimo... Tako pojedemo i ovu poslednju poslasticu s prikrivenim ukusom
ledene votke.
En ga skoro u dahu dovri, a onda i dalje jednom dugom kaikom kopa po
dnu.
You liked it, eh?'
A lot. Olie jo jednom kaiku i zatvara oi. Fantastic!
Gledamo u amce koji se ljuljukaju ispred nas, pristale u luci, uad koja
lupa poterana vetrom, a onda iznenada osetim Eninu ruku na svojoj, gledam je
dok me miluje, a da me i ne gleda.
Thank you, Nicco... Onda se okree ka meni, oi joj blistaju od sree. For
everything...
Onda poinje bre da govori i ne razumem ba dobro ono to mi kae.
I wish you were really in love with me, that this week would never end, that I
was not the classic foreigner, a beautiful girl good for just a one night tand... A onda
mi se osmehne i moj izraz lica bi donekle trebalo da je navede da shvati da
nisam ba bogzna ta razumeo. Oh... its not important. Could we pay half each?
Ne!
Ovo sam razumeo.
Excuse me... Mhm, mislim, mogu li da dobijem raun?
Valter stie do stola.
Da li je sve bilo u redu?
I vie od toga, stvarno izvanredno, sve je odlino, hvala.
Okej, zadovoljan sam zbog toga, to znai da je to to, io e se pobrinuti
za sve.

Ja sam iznenaen.
Ma ne, ma kako?
Imamo vrlo poseban odnos, taj nesrenik i ja... Valter se smeje dok
pomera stolicu. Zvao je dok ste jeli, i dvesta puta me je zamolio, zna kakav je
on, zar ne?
Eh! Ma kako da ne, ko zubna bolest je!
Da, ba tako, rekao je da on plaa poto mora da vam se izvini zbog
sino, ko zna ta je izveo taj frkadija!
E, da...,
Pozdravljam i Valterovog brata i njihovu mamu Luizu u kuhinji.
Dovienja, gospoo, hvala, e, stvarno je sve izvanredno!
A oni nas svi pozdravljaju na vratima restorana, zajedno s tetkom
Frankom, koja je neposredno zaduena za slatkie.
U brzini hvatamo voz u 22.56 za Rim, i moda zbog veere, ili moda zbog
umora od celog tog dana, ili zbog lepote veeri, evo nas ispred njenog hotela a
da to nismo ni primetili.
So... Stajem malo dalje od ulaza. See you tomorrow. I have to work but if
you want we can stay together for lunch... maybe one hour and then the night... always
if you want..
Ona obara pogled, onda ga podie i otvara usta kao da treba neto da mi
kae, ali onda kao da se predomisli i kae mi neto skroz udno.
I saw a movie once called Serendipity. I always thought that that is true...
Poljubi me u usta i pobegne. A ja ne shvatam i stojim tu da je gledam dok
uzima kljueve s recepcije i tri uz stepenice a da se i ne okrene. Pa razmiljam o
tom tako brzom poljupcu, i ovom skoro beanju, kao da bi da izbegne suze.
Moda je trebalo da shvatim.

Stiem, stiem... Bio si nestrpljiv, a?

Stric mi preuzima smenu u kiosku, i stvarno sam srean, nekih dana
vreme kao da uopte ne prolazi.
Vidi se, a?
Spremao si se da krene iako jo nisam stigao!
Ne bih to nikada uradio...
Upuuje mi osmeh i sputa jaknu unutra.
iko, vidi, Tempo smo prodali, ak i Di pju smo skroz prodali, a preostali
Porta Porteze su ispod tezge...
Stric Karlo gleda ispod i pronalazi ih.
Okej. Sutra ujutru doi na vreme...
Uvek...
Eh, da, uvek, uvek...
Ne stiem ni da izaem, a io tano tad stie ispred kioska. Ulazim u
njegov auto, a on naravno kree u punoj brzini, ali ne obraam mnogo panju
poto sam mnogo radoznao.
I?
I ta?
Pa, pre svega, hvala ti za veeru u Romolu, to je bilo fantastino, a onda
ispriaj mi...
ta?
Nakon celog haosa od prekjue, nema nita da mi ispria?
ta treba da ti ispriam?
ta su posle priale Beatrie i Debora?
Pa otkud ja znam, jel' misli da one to priaju meni? Obe su mi poslale
itav niz neverovatno estokih poruka i dva mejla od kojih, ako samo krene da
ita, posle prvih redova moe da te strefi srka!
Poinjem da se smejem.
Pazi, sam si to traio
Pazi, kad sam stigao u hotel barem su me pustili da se popenjem u
Rajlinu sobu, samo to ta tenzija, kad sam opet pomislio na baksuzluk da su obe
prole ba tuda posle godinu dana savrenog preplitanja, mislim, prolo je loe,
kiksirao sam.
Ma ne verujem! Ti, legendarni io koji je priao neverovatne stvari s
Beatrie, pa odmah sledee veeri s Deborom... Izblamirao si se? Ma ta e
strankinje rei o nama? Moramo ponosno da nosimo svoje italijansko ime...
Da, i ne samo to!
abane!
E, pa ionako da ja to nisam rekao, ti bi...
Ma nemoj...
Sad je tu neto udno... Jutros sam probao da pozovem Rajli ali njen broj

je nedostupan.
Koji?
Italijanski, ja imam samo taj, dao sam joj jednu karticu koju sam imao,
inae bi je s romingom masakrirali!
A, pa da...
Stiemo ispred hotela i io pronalazi parking, tako da izlazimo zajedno.
Zdravo.
O, dobar dan.
U susret nam ide Roberto, simpatini portir. Prepoznaje ia i osmehuje
mu se... moda je ba njemu tutnuo novac da bi se popeo u sobu. Mi neko
vreme utimo, Roberto nas gleda. io onda bude malo iznenaen, videvi da
tip apsolutno nita ne preduzima, pa on kree.
Moe li da nam ih pozove, molim te?
Koga?
Ove dve strankinje, Amerikanke.
Ne mogu.
Ve su izale?
Da, jutros rano.
io me gleda iznenaen.
Ah Rajli mi nije nita rekla.
Pa dobro, sad e se vratiti...
Ne, nisu one izale, one su otputovale.
Otputovale su?
Obojica se gledamo iznenaeni.
Kako, otputovale? A gde su otile? Pitam ga smirenim glasom. Moda je
pogreio, ili su moda otile negde a on nije dobro shvatio.
Vratile su se u Ameriku. Imale su let danas u dvanaest.
A nas dvojica ostajemo zapanjeni, bez rei.
Aha, hvala...
Izlazimo.
Evo, izgubio si ak i Rajli... hmm, neki ba lep period.
Jesi li siguran da nisi nita znao?
Ne, nije mi nita rekla, to mi uopte nije palo na pamet.
A jel' moe biti da portir grei?
Ne, pogledao je i u knjigu. Otile su...
Samo tako, da se ne pozdrave?
E... tako izgleda.
Skroz sam iznenaen i obuzima me neki udan oseaj, iznenadan, jak,
neka vrsta panike. I na trenutak mi ponestaje daha, a srce mi jako lupa, ali onda
uspevam da se iskontroliem, malo se umirim. Meni se En dopadala. Mnogo.
Ali ne samo to, nego i njen iznenadni odlazak, to je kao da sam izgubio nekog,
bez objanjenja, bez pravog razloga, ak i bez poslednjeg pozdrava.
io, ta misli da ga pitamo za jednu uslugu?
Za ta?

Ako moemo na trenutak da se popnemo u njihovu sobu...

A io u tome uspeva, naravno. Jedna spremaica ide s nama, otvara vrata
sobe karticom i ostavlja nas tu, na pragu, a ona nastavlja da isti na kraju
hodnika. Nakratko ostajem na vratima, a onda ulazim. Soba je u neredu, prozor
je otvoren, kreveti neraspremljeni, pekiri razbacani svud po sobi. Uzimam
jedan u ruku, i dalje je vlaan. Ko zna da li je njen ili Rajlin. Gledam oko sebe po
sobi. Kreveta su dva, a jedan je skroz neraspremljen, drugi je donekle sreen.
Taj drugi mora da je Enin. Prilazim, uzimam jastuk i miriem ga. Da, oseam
njen parfem. Onda zatvaram oi, zamiljam je, opet vidim neke zajednike
momente, najlepe, najintimnije, to to smo se tako dobro upoznali, to to sam je
u nekim trenucima doiveo tako duboko, kao svoju, samo svoju, a da sad
nemam vie nita. Jako steem jastuk, onda ga sputam na krevet i na uzglavlju
vidim jednu dugu smeu dlaku. Smekam se. Moda i dalje mirie na more.
Fioke su zatvorene, otvaram ih da vidim da li su ostavile neto. U prvoj nema
niega, i druga je prazna, ali kad krenem da je zatvorim oseam da se neto
pomera. Onda je otvaram, uvlaim ruku i nalazim ga. I pomislim da je to znak.
Nije mogla da ga zaboravi.
Hej, io... da li se plai aviona?
Mnogo, a zato?
Morae to da prevazie.
ta? Neee, ma nema govora o tome. Ma ti si poludeo, svakog dana si mi
bez prestanka iao na jaja s priom da te je Alesija ostavila, a sad, jedva je prolo
nedelju dana s ovom devojkom, lepa je, jeste, prelepa, i ti hoe da ja prelazim
okean tako brzo? Neee, odmah to zaboravi, neemo ni da priamo o tome...
io, vano je.
Vano? Moj ivot je vaan, devet sati uasa koje bih proiveo na tom
avionu su vani, to to je meni u Rimu odlino, to ja volim Rim, to se ja ne bih
nikada preselio iz Rima, ni zbog ega na svetu, to je vano... Vidi da me ta
njegova pria nije ni najmanje ubedila. Ne, a?
Ne.
Odlino, onda mi objasni zato bi ja i ti ikada trebalo da idemo u
Njujork.
En je zaboravila ovo.
Pa mu pokaem kameno srce koje smo pronali u Neronovim peinama.
Znai, mi idemo sve do Njujorka zato to je En ovde zaboravila kamen?
To je srce.
Dobro, ta god da je!
I onda poinjem da mu priam i ispriam mu u ta ja verujem... Da se
stvari ne deavaju sluajno, da je En mogla i da ne zaboravi to srce, ili taj kamen
kako on kae, ali se to ipak dogodilo i moda je, na svoj nain, to neki znak. Da
mi nikada nismo videli Njujork i da ga moda ne bismo videli jo ko zna koliko
godina, a da ga moda ne bismo nikad ni videli. I da ivot treba da se ivi i da
mi treba da gledamo dalje od Olimpijskog stadiona u Rimu, dalje od Tibra ili da
pogledom stignemo bar do Ulice Salario, a onda i severnije od Rima i kad

jednom budemo tamo, e da onda idemo jo dalje. Zato to bi sve ovo moglo da
nas promeni, da nam pomogne da odrastemo, da razvijemo intuiciju, moda,
kao kod njegovog prijatelja Zakerberga, i da nas navede da razmiljamo na
drugaiji nain i da nije uvek sve ono to je bio na svakodnevni ivot i zaista
na svakodnevni ivot.
A on se posle nekog vremena vie ne buni, ne govori o svojim strahovima,
tu je i slua me, a ja se ne zaustavljam i kaem jo mnogo toga jer znam da sam
ga moda uverio, i kad bih se zaustavio, izgubio bih ga, a to ne elim. Ali istina
je da mi je potreban jedan san, oajniki mi je potrebno da o neemu sanjam, jer
sve ono to me sada okruuje nije san, izgubio sam neto zbog ega sam prestao
da sanjam, i u jednu stvar sam siguran: ako ne sanja, nigde nee stii.

Taj trenutak sree... kad je kia padala do pre samo jednog trenutka, ti
treba da izae i odlui da nee poneti kiobran. A im izae, pojavljuje se
duga i odmah zatim sunce. I u sekundi shvati ta znai kad veruje.
Taj trenutak sree... kad si na telefonu s njom i prepriava joj svoj dan.
Ona te pita: Gde si sad?, i ba dok joj ti to objanjava, ona stie autom i
upuuje ti osmeh.
Taj trenutak sree... kad stoji u redu u supermarketu i ne uri ti se, ali
onaj ispred tebe, nije jasno zato, gleda te, vidi da ima mnogo manje stvari od
njega i odluuje da te propusti. Ti kae da nema veze, ma kakvi, nema potrebe
i osmehuje mu se. Osea se kao njegov prijatelj zauvek. Iako ga vie nee
videti.
Taj trenutak sree... kad se nada da e dobiti poruku, onu poruku, i
hiljadu puta gleda u mobilni ali nita, nema je. Onda na trenutak zaboravi na
to... i evo je! Onda je otvara i napisano je ba ono to si eleo.
Taj trenutak sree... kad, nakon to si mesecima razmiljao ta da joj
pokloni, stane i shvati da je sam dan ono to treba da bude poklon za nju. Pa
onda isplanira sve, od jutra do veeri, kako bi svaki trenutak za nju bio
neponovljivo iznenaenje.
Taj trenutak sree... kad si zavrio ono to je trebalo i moda si se jako
namuio i nisi bio siguran da e uspeti. Ali da, uspeo si. I osea se kao
ampion, ali jedan od onih koji tajno pobeuju, koji nou jure po pustoj stazi
bez publike.
Taj trenutak sree... kad ti neto ispadne iz depa a ne primeti, i neko te
zove jer je to podigao i sad hoe to da ti vrati. Na trenutak ne razume i skoro
da mu i ne veruje, ali onda ga pogleda u oi i vidi da je iskren. Iako je to bilo
samo dvadeset centi, tebi se ini kao da su ti vratili blago.
Taj trenutak sree... kad konano, nakon to si izgubio gomilu lopti, ovu
ba dobro prima, prilazi golu, ne razmilja, utira i postie gol. Svi skau
na tebe, prekrivaju te, gue te i izgleda ti kao da si osvojio svetsko prvenstvo,
iako je rezultat 4 prema 1 za njih...
Taj trenutak sree... kad se nakon jednog dana koliko eka i neprestano
proverava ikonicu s obavetenjima na svom fejsbuku u nadi da e se pojaviti
1 na porukama, to konano i dogodi. Ona je videla. I odgovorila je i napisala
ti je neto zbog ega se osea veoma vanim.
Taj trenutak sree... kad ima malo baterije na telefonu, a ona te zove i ti se
nada da e izdrati jo malo da bi ona stigla da ti kae volim te. To se i
dogodi, i kae ti volim te i posle samo jednog trena telefon umire i moda si i
ti hteo da kae neto ljubavno, a u stvari ostaje tako tu, sa svojim blentavim
kezom...

Jednom prilikom je neki pisac, u zahvalnicama za svoju knjigu, napisao da

e to biti poslednje, da nee vie nikome zahvaljivati. Ja sad ne znam da li je on
to stvarno uradio, ali me je to veoma potreslo. Pomislio sam kako mora da su se
oseali svi oni kojima je on upravo zahvalio i, pre svega, ta je to to zbog ega
je doneo takvu odluku. Mislim da sve treba da se radi s najveom moguom
slobodom i da to pre svega treba da bude neka vrsta egoistinog zadovoljstva,
kao kada kupi poklon za prijatelja, ili jo bolje, za nekoga koga voli. Ja
verujem da iza svake stranice, na ovaj ili onaj nain, stoji itavo mnotvo osoba
koje su nam neto savetovale. tavie, na neki nain knjiga esto dozvoljava
piscu da dovede u red neke stvari koje mu nisu bile jasne, da trai oprotaj od
nekih ljudi iako njih vie nema, ili nisu vie prisutni u ivotu pisca.
Na stranu sva ova razmiljanja, priinjava mi veliko zadovoljstvo da se
zahvalim odreenom broju ljudi koji su uinili neto za mene.
Antonio Rikardi. Jednom sam s njim askao o nekom autoru i nekoliko
dana kasnije priredio mi je jedno predivno iznenaenje. Ovo je jedna od stvari
zbog koje elim da mu zahvalim, ali i najmanja.
Posebno hvala Gabrijeli Ungareli zato to me je ubedila i razveselila
svojom strau i svojom velikodunou i Kjari Skaljoni za sav posao koji je
uradila i za to kako se posvetila ideji paste grie, nadajui se da nee ostati
neostvarena, i mojim priama koje su, kunem joj se, bile istinite.
Hvala Andrei Delmonteu na njegovoj ogromnoj trezvenosti i preciznosti i
na tome to ti s njim ak i najtee stvari izgledaju lake.
Hvala Marti Treves na njenoj izvrsnoj intuiciji, a odmah potom hou da
zahvalim akomu Kalu i veoma mnogo Suzani Tozati na njenoj strpljivosti i na
ishodu ovog mora!
Hvala Roberti Skarabeli i svima onima koji su radili korekturu ak i do
kasno u no!
Zahvalnica ovaniju Dutu na njegovom ubedljivom planu, Emanueli
Ruso na entuzijazmu i radosti koju unosi u sve ono to radi.
Zahvaljujem se elom sektoru za komunikaciju: sektoru za medije,
Franeski Gariaco, Kjari Doreli, Mari Samaritani, Kamili Sika, Kristijani
Renda i Valeriji De Benediktis koja mi je pomogla svojom velikom
raspoloivou i ljubaznou pri tafeti Rim-Milano zajedno sa do kraja
preciznom Evom Evandelistom! Uz to hvala i Federiki Saleri i Rafaeli Ronkato
za sva ona druga, veoma moderna saoptenja!
Hvala Nadiji Foile i Nenci Sonsino na naem prvom organizovanom
dogaaju i na svim onim buduim.
Hvala Valeriju Duntiniju na oseanju i sigurnosti koje mi je dao prilikom
naeg prvog susreta, Dariju De akomu, koji ga je sa svojom majiicom uinio
ne tako ozbiljnim, ankarlu Gvidaniju, koji se naalost povredio ali koji se sad

nela012

osea bolje, a onda i Luizi Brembila, kojoj se izvinjavam jer nisam uspeo da
zavrim onaj razgovor s njom. Hvala Vitu Leoneu, Gofredu Bateliju i elom
sektoru prodaje koji sam upoznao u Pjetrasanti, svi su bili mnogo simpatini i
uinili su da se osetim kao njihov prijatelj.
I posebno hvala:
Zahvalnica Kajli, Ked, italo-strankinji kontrolisanog kvaliteta, koja me s
Laurom i Anom prati u svakoj mojoj avanturi, bilo u Italiji, bilo u inostranstvu.
A hteo bih da zahvalim i jednom deku, ali ije ime ne znam. Bio sam na
motoru na keju uz Tibar iza svog prijatelja Mima, na jednom semaforu nam se
pribliio i rekao: Vidi, ispalo ti je ovo.... Dao mi je to, i onda je otiao a da ja
nisam stigao ni da mu kaem hvala. Da, ko god da si, sad ti zahvaljujem.
A onda bih voleo da zahvalim svima onima koji su na ovaj ili onaj nain,
ak i bez svog znanja, doprineli jer su mi dali neto dobro za ovu knjigu.
Verujem da je uivanje u pisanju direktno proporcionalno onome to ti se
dogaa u ivotu: susreti, sukobi, nepravde, uspesi, razoarenja, iznenaenja,
radosti, ljubavi, trenuci sree. Samo onaj kome se nita ne dogaa nema ta ni
da pie.
Hvala mom prijatelju uzepeu, koji uvek uspeva da me iznenadi i koji je
bio uz mene u ovoj knjizi i koji me je naravno zasmejavao.
Hvala Lue, Fabijani i Valentini, koje su sve vreme pravile drutvo Niku,
kao i tetki Anamariji!
A onda i poslednje mnogo hvala mojoj ljubavi uliji, zato to mi je dala
dva najlepa poklona: Alesandra i Mariju Lunu, taj trenutak sree koji traje
zauvek.