Internacionalni univerzitet Brko

Pravni fakultet

Bosna i Hercegovina
BRKO DISTRIKT
BOSNE I HERCEGOVINE
Internacionalni
univerzitet Brko

Osnovne akademske studije

- Zakonska zatita softvera (Seminarski rad)

Predmet: Autorsko pravo

Mentor:

Student:

___________________

Dedei Anela
Brko, 2013.

Sadraj
1. Uvod............................................................................................................................3
2. Osnovi intelektualne svojine.......................................................................................3
2.1.

Patenti..................................................................................................................4

2.2.

Trgovake marke..................................................................................................5

2.3.

Dizajn....................................................................................................................5

2.4.

Autorsko pravo.....................................................................................................5

2.5.

igovi....................................................................................................................6

3. Krenje autorskih prava softvera................................................................................7

3.1.

Softverska piraterija..............................................................................................8

3.2.

Softver i razliita prava intelektualne svojine.....................................................10

4. Zatita softvera..........................................................................................................10
4.1.

Meunarodna zatita softvera pravima intelektualne svojine............................10

4.1.1.
4.2.

WIPO...........................................................................................................12

Softverski patenti - problemi...............................................................................12

5. Patentni sistem u Srbiji, Sjedinjenim Amerikim Dravama, zemljama Evropske

unije i Kini.........................................................................................................................13
5.1.

Regulativa u Srbiji..............................................................................................13

6. Zakljuak...................................................................................................................14
7. Literatura...................................................................................................................15

1. Uvod
U ovom radu se govori o zloupotrebi softvera, kao i njegovoj zatiti pravima
intelektualne svojine, prvenstveno patentima i autorskim pravima. Cilj ovog rada je da
ukratko prikae ova dva sistema zatite softvera, da ukae na njihove slinosti i razlike,
kao i na njihove potencijalne smerove razvoja u budunosti.
U drugoj glavi se uopteno govori o intelektualnoj svojini i osnovnim oblastima
intelektualne svojine, tj. o patentima, autorskom pravu, trgovakim markama dizajnui
igu. Trea glava govori o krenju autorskih prava softvera, softverskoj pirateriji i njenim
kategorijama. O meunarodnoj zatiti softvera i njenim problemima se govori u etvrtoj
glavi. A u petoj je dat uporedni pregled sistema zatite softvera, a posebno zatite
softvera patentima u Srbiji, Sjedinjenim Amerikim Dravama, zemljama Evropske unije
i Kini. U prilozima su data dva sluaja zloupotrebe softvera.

2. Osnovi intelektualne svojine

Skoro svaki korisnik je i potencijalni stvaralac intelektualne svojine. Njena zatita, preko
sistema nacionalnih i meunarodnih pravila, koja se zovu prava intelektualne svojine,
neophodna je radi sticanja i finansiranja inovacija i kreativnosti, koje za uzvrat, vode ka
ekonomskom, kulturnom i socijalnom napretku. Zatita intelektualne svojine takoe
podstie proizvodnju i irenje znanja i irokog asortimana kvalitetnih proizvoda i usluga.
Prava na intelektualnu svojinu stvaraju dodatnu vrednost za potroae i mogu da budu
garancija za poreklo i kvalitet.
Zatita intelektualne svojine doprinosi ekonomskom rastu kako u razvijenim, tako i u
zemljama u razvoju tako to podstie inovacije, kulturnu raznolikost i tehniki razvoj kao
deo ireg politikog okvira. Ukoliko se pravilno koriste, prava na intelektualnu svojinu
takoe mogu predstavljati kljuna sredstva za iskorenjivanje siromatva putem trgovine.
Intelektualna svojina, poznatija kao IP (Intellectual Property) obuhvata oblasti patenata,
robnih marki, igova, modela, uzoraka, geografskih oznaka, porekla, topografije
intergrisanih kola, zatite od kopiranja, poslovnih tajni, autorsko i srodna prava.
Pet osnovnih oblasti, koje se vezuju za intelektualnu svojinu su:
1)
2)
3)
4)
5)

Patenti
Trgovake marke
Dizajn
Autorska prava
igovi

2.1. Patenti
Patent je novi ili poboljani proizvodi ili procesi koji se mogu primeniti u industriji. Patent
dozvoljava pronalazau, da odreeni vremenski period, odluuje kome e dati
odobrenje za proizvodnju, prodaju i upotrebu tog proizvoda. Da bi proizvod bio
registrovan kao patent, mora da ispunjava specijalne uslove. Veina patenata je
napravljena da bi se primenjivala na poznatoj tehnologiji. Tehnologija patenata ne mora
da bude kompleksna. Prava patenata su teritorijalna, razliita su od drave do drave a
i zavise i od oblasti nauke u kojoj se mogu primeniti. Iako su retko gde prava dobro
formulisana, patent moe da bude od velike vrednosti za pronalazaa, a neretko moe
da bude od koristi i drugima. Preko ostvarivanja prava na licencu, drugi mogu koristiti
patent. Takoe, moe se nauiti dosta iz tehnologije tuih patenata. Postoje brojne
pravne institucije koje pokuavaju da zatite intelektualno vlasnitvo. Patenti se veoma
cesto koriste kao zatita u takvim sluajevima.
Prema Zakonu i patentima1 (lan 8.) pronalazak je nov ako nije obuhvaen stanjem
tehnike. Pod stanjem tehnike podrazumeva se sve to je uinjeno dostupnim javnosti u
svetu pismenim ili usmenim putem, upotrebom ili na bilo koji drugi nain pre datuma
podnoenja prijave patenta. Smatra se da pronalazak ima inventivni nivo ako reenje
odreenog problema za strunjaka iz odgovarajue oblasti na oigledan nain ne
proizlazi iz stanja tehnike. Smatra se da je pronalazak industrijski primjenljiv ako je
predmet pronalaska tehniki izvodljiv i ako se moe proizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj
oblasti industrije i u poljoprivredi.[22]
Patent garantuje nosiocu patenta sledea iskljuiva prava:

ako je predmet patenta proizvod: zabranu treim licima da bez njegove dozvole
izrauju, upotrebljavaju, nude na prodaju, prodaju ili za te namene uvoze
zatieni proizvod,
ako je predmet patenta postupak: da zabrani treim licima da bez njegove
dozvole upotrebljavaju postupak, nude na prodaju, prodaju ili za te namene
uvoze takav proizvod koji je dobijen direktno tim postupkom.

Nosioci patenata imaju pravo da putem ugovora ili nasleivanjem prenose prava i
zakljuuju ugovore o licenci. Patent, odnosno, patent sa skraenim trajanjem, stie se
na osnovu reenja o priznanju i upisom u odgovarajui registar. Obim prava koja se
stiu patentom, odnosno patentom sa skraenim trajanjem, odreen je sadrajem
patentnih zahteva koji su konano prihvaeni u postupku za priznanje patenta, s tim to
se opis i crtei pronalaska koriste za tumaenje tih zahteva. Ako je predmet patenta
postupak, prava iz tog patenta odnose se i na proizvode neposredno dobijene tim
postupkom.
1

"Slubeni list SCG" br.32/2004 - 2.7. 2004.godine

Na isti pronalazak se ne moe primeniti i pravilo patenta i poslovna tajna i jedan i

drugi pojam su ekskluzivni. Kada je patent jednom odobren, biva objavljen tako da ceo
svet sazna za njega, tako da nita u izdatom patentu, po definiciji, ne moe da bude
poslovna tajna. Od kada se podnese prijava kancelariji koja odobrava patente, do
momenta kada ista odobri patent, mora da proe period razmatranja koji podrazumeva
odreen vremenski period. U toku razmatranja proizvod podlee pravilu poslovne tajne i
nikakve informacije vezane za njega nee biti dosupne javnosti. To se deava jer uvek
postoji mogunost da patent nee biti odobren. Pronalaza moe da odlui da ne eli
patent i da e se osloniti na zakone vezane za poslovne tajne. Sve u svemu, u ovakvim
situacijama izbor je ili ili.

2.2. Trgovake marke

Trgovaka marka je pojam vezan za identitet brendova, koristi se za robe i usluge da bi
napravila razliku meu razliitim proizvoaima. Trgovaka marka moe biti re, dizajn
ili njihova kombinacija koju koristi proizvoa da bi svoj proizvod ili uslugu uinio
prepoznatljivim. Iako postoji poseban pojam marka usluge, retko se koristi. Trgovake
marke su pravno zatiene, ali se prvenstveno koriste da bi se izdvojio brend koji
tradicionalno obeava visok kvalitet proizvoda i usluge. Oekivaemo da automobil koji
nosi marku Rolls Royce biti superiorniji od onog koji nosi oznaku Yugo. Moe se
upotrebiti bilo kakav simbol ili ime da bi se identifikovao proizvod.
Dva simbola vezana za trgovaku marku (simbol trgovake marke) i (simbol
registrovane trgovake marke) predstavljaju status marke i nivo zatite. Dok se moe
koristiti za bilo koju optu zakonsku upotrebu marke, znak moe da koristi samo
vlasnik registrovane marke sa relevantnim nacionalnim nadlenostima.

2.3. Dizajn
Dizajn je pojam vezan za izgled proizvoda, primenjuje se na izgled celog ili dela
proizvoda. Dizajn podrazumeva boje, font, teksturu materijala, konture i oblik proizvoda
kao i njegovu ornamentaciju.

2.4. Autorsko pravo

Autorsko pravo je pojam vezan za zatitu. Autorskim pravom se tite knjievna dela
(romani, pesme i dr.), pozorina dela, prirunici, novine, raunarski programi, baze
podataka, filmovi, muzika dela, koreografska dela, dela slikarstva, grafike, fotografije i
skulpture, arhitekture, primenjenih umetnosti, kartografska dela, tehniki crtei i dr..
Meutim, autorska prava ne mogu zatiti ideje, naslove ili imena. Izvorni stvaraoci dela
zatienih autorskim pravom i njihovi naslednici imaju odreena prava u odnosu na sva
trea lica. Oni imaju iskljuivo pravo da koriste ili odobre drugima korienje dela pod
ugovorenim uslovima. Simbol copyright-a "" koristi se kako bi se ukazalo da je neko
delo zatieno autorskim pravom.
5

Stvaralac dela moe dati dozvolu ili zabraniti:

Umnoavanje dela u razliitim oblicima,

Javno izvoenje dela,
Snimanje dela na trajne podloge,
Emitovanje dela putem radija, kabla ili satelita,
Prevod dela na druge jezike ili druge adaptacije dela.

Autorsko pravo moe da se podeli na:

Materijalno autorsko pravo. Autorska prava omoguuju stvaraocu ekonomsku

zatitu u smislu da samo on ima pravo da raspolae svojim delom kad hoe i
koliko hoe. Ostali moraju da dobiju odobrenje autora, to podrazumeva novanu
nadoknadu. U dravama sa zdravom ekonomijom i pravosuem, vlasnik
autorskih prava moe da tui svakoga ko neovlaeno koristi ili promovie
njegovo delo.
Moralno autorsko pravo. Pored toga autorsko pravo omoguava i moralnu
satisfakciju da ime stvaraoca uvek bude uz proizvod. Moralna prava autora
obuhvataju: pravo prvog objavljivanja, pravo na priznanje autorstva, pravo na
potovanje autorskog dela i ast ili ugled autora i pravo pokajanja.

S druge strane, materijal za koji su specifina autorska prava, posebno raunarski

softver, moe i mora da bude zatien i autorskim pravima i poslovnim tajnama. U
nekim zemljama je ovaj problem premoen tako to su obezbeene su posebne
dozvole za ovakve dualne naine zatite. Materijal koji ne podlee zakonima o
autorskim pravima moe biti zatien poslovnom tajnom, tako to e se umanjena
koliina informacija biti prijavljena kancelariji koja se bavi autorskim pravima. Poslovne
tajne i trgovake marke su nasledno eksluzivni u odnosu jedan na drugog. Svrha
trgovake marke je da pobolja prepoznavanje proizvoda ili kompanije, nasuprot
poslovnoj tajni kojoj je cilj da dri neke informacije to dalje od potroaa. [1]

2.5. igovi
ig je prvno ztien znk kojim fiziko i prvno lice obelev svoje robe i usluge u
prometu, kko bi potroi mogli d ih rzlikuju od istovrsnih ili slinih rob i uslug koje
n tritu nudi neko drugo fiziko ili prvno lice.[2]
Individulni ig je prvno ztien znk koji u prometu koristi nosilc, odnosno vlsnik
ig. Nosilc individulnog ig je fiziko ili prvno lice, n ije ime je ig registrovn u
Zvodu z intelektulnu svojinu. Kolektivni ig pored nosioc ig koriste i drug lic
koj je nosilc ig svojim optim ktom n to ovlstio. ig grncije je ig koji koristi
vie privrednih drutv pod ndzorom nosioc ig, koji slui ko grncij kvlitet,
geogrfskog porekl, nin proizvodnje ili drugih zjednikih obelej robe ili uslug tih
privrednih drutv.[3]
6

Prvn ztit znk kojim se u prometu obelevju robe ili usluge nije zkonsk
obvez, ve je odluk o njegovoj prvnoj ztiti preputen slobodnoj volji onog koji
znk koristi. Privredni subjekt koji koristi svoj znk u prometu, nee trpeti nikkve
prvne snkcije zbog tog to g nije ztitio igom. P ipk, prvn ztit znk
igom uvek je dobrodol, jer nudi brojne koristi z njegovog vlsnik. Pored ostlih, i
sledee:
) iskljuivo prvo vlsnik d igom obelev svoje robe i usluge u prometu n
teritoriji zemlje u kojoj je ztit priznt.
b) iskljuivo prvo vlsnik d svim drugim licim zbrni neovleno korienje istog
ili slinog znk z obelevnje sline ili istovrsne robe i uslug u prometu n teritoriji
zemlje u kojoj je ztit priznt.
v) lko dokzivnje pred sudom, ili nekim drugim drvnim orgnom, vlsnitv nd
igom
g) ig je znjno orue z: ekskluzivnost vlsnik ig, budue investicije, finnsijski
dobitk od licenci, frnizing i prenos prv. [4]

3. Krenje autorskih prava softvera

Krenje autorskih prava, u kontekstu softvera, je, u sutini, pokretanje, kopiranje,
menjanje ili distribuiranje raunarskih programa, osim u sluajevima:

kada to radi sam vlasik tog programa, ili

kada se poseduje licenca (dozvola) vlasnika prava na program. Ugovor o
licenciranju mora da sadri sta se sme a ta ne.

Postoje razne vrste zloupotrebe softvera. Najee vrste povreda su sledee:

potpuna nelincencirana upotreba: na primer, kopiranje softvera od prijatelja ili

preko interneta, gde licenca za softver ekspilcitno ne dozvoljava ovo;
prekomerna upotreba: na primer: kupovina softvera koji je linceniran za jedan
raunar, a njeno instaliranje na dva;
ako se poseduje ve dodeljena licenca softveru: ako se kupujen polovan hardver,
on ne mora da prenese sve licencirane softvere i potrebno je da se preuzmu sve
mere da se osigura da je upotreba zakonita;
zloupotreba erovanja: gde je softver lincenciran ,,za odreene svrhe i slino, to
je krenje autorskih prava koji prevazilazi ove uslove;
pribavljanje softvera na prevaru: na primer, kupovina softvera za snizenu cenu
pretvarajui se da radite u obrazovnoj instituciji;

,,warez krenje autorskih prava: ,,warez je sajt na Internetu koji omoguava

ljudima da preuzmu ilegalne kopije softvera. Softver e obino imati svoja
,,oteena digitalna prava, pa se ona nazivaju ,,warez kopijama ili ,,hakovanim
kopijama. Ljudi koji prave warez kopije, ljudi koji vode warez sajtove i ljudi
koji preuzimaju te kopije i koriste ih su prekrioci autorskih prava.
nezakonite ,,specijalne ponude od hardverskog prodavca: hardver prodavac
prodaje kompjuter sa instaliranim softverom, ali to je softver bez licence.
pravljenje nazakonite kopije softvera na CD-ovima, ili neimu slinom, radi
davalja nekom drugom.
falsifikovanje: pravljenje nazakonite kopije softvera na CD-ovima, ili neimu
slinom, za komercijalnu svrhu, i prodavanje istih pod izgovorom da su to
zakonite kopije. Ako je softver koji se prodaje na znatno snienoj ceni, mogue je
da je falsifikovan. [5]

3.1. Softverska piraterija

Termin "softerska piraterija" pokriva razliite aktivnosti: nelegalno kopiranje programa,
falsifikovanje i distribuciju softvera - ak i razmenu programa sa prijateljima. Iako veina
korisnika danas shvata da je ovo pogreno, mnogi se ne obaziru na to jer ne shvataju
vanost injenice da je taj isti softver vredna intelektualna svojina. Obino se to radi
postizanja neke koristi (naroito komercijalne), te se preprodaju, ugrauju u proizvode
koje prodaju ili, ak, menjaju, prilagoavajui ih svojim ili tuim potrebama. Modaliteti
izvravanja postaju sve raznovrsniji i brojnji.
Pirateriju ine pojedinci i organizacije, a nekad ak ni uprava, pa ni mnoge drave ne
uspevaju da odole izazovu besplatnog korienja programa i pogotovo punjenju hard
diskova softverom i programima.
Softverska piraterija je postala kontraverzno pitanje jo kada je Internet prvi put stekao
popularnost. to se vie poveavao broj korisnika, uporedo sa njim je neovlaeno
kopiranje poelo da biva sve vei problem. Ovo se deava zbog vrlo lakog pristupa ve
ukradenim delima i zbog neverovatno niske cene reprodukcije.[1]
Internet piraterija podrazumeva upotrebu Interneta za ilegalno kopiranje i distribuciju
neautorizovanog softvera. Internet moe da se koristi za sve ili samo za neke operacije,
ukljuujui reklamiranje, ponudu, nabavku i distribuciju piratizovanog softvera.

Business Software Alliance (BSA), meunarodna organizacija vodeih proizvoaa i

prodavaca softvera, procenjuje da postoji 840,000 Internet sajtova koji prodaju nelegalni
softver. Mnogi korisnici koji kupe softver preko Interneta zapravo nikakda i ne dobiju
robu koju su platili. Drugi, opet, ne mogu da povrate uloeni novac nakon to su otkrili

da je softver koji su kupili falsifikovan. Nepotene Internet firme esto munjevito nestaju,
ostavljajui za sobom stotine nezadovoljnih muterija.

Web je znaajno uticao na porast softverske piraterije, jer naizgled legitimne firme
veoma lako kreiraju Web sajtove na kojima reklamiraju i distribuiraju piratizovani softver.
Povrh toga, eksplozivni razvoj elektronske trgovine u kombinaciji sa anonimnou i
neogranienim prostorom uinile su online prodaju falsifikovanog softvera jo lakom.
[6]
Dva najea oblika softverske piraterije su:

Kopije krajnjih korisnika: prijatelji pozajmljuju diskove jedni drugima, ili

organizacije prijavljuju manji broj instaliranog softvera.
Falsifikovanje: razni naini dupliranja i distribuiranja nelegalno kopiranog
softvera. [7]

Softverska piraterija se moe podeliti u sledee kategorije:

Piraterija krajnjeg korisnika

Klijent-Server overuse
Internet piraterija
Hard-disk loading
Softver counterfeiting

Krajnji korisnik je konani korisnik raunarskog sistema ili proizvoda. Piraterija krajnjeg
korisnika se pojavljuje kada pojedinac ili kompanija, neovlaeno koriste ili reprodukuju
softver. Ovo obuhvata, kako korienje jednog licencnog proizvoda za instaliranje na
vie raunara, kopiranje diska za dalju distribuciju, tako i upotrebu ogranienog,
akademskog softvera u komercijalne svrhe.
Klijent-Server overuse je je kada broj korisnika sa mogunou pristupa serveru
prekorauje broj u ugovoru sklopljenom pri kupovini licence.
Danas, postoje hiljade piratskih sajtova na Internetu, na kojima se virtuelno nalazi svaki
softverski proizvod koji se moe nai u slobodnoj prodaji. Dakle, Internet piraterija
predstavlja najveu pretnju. Ove Internet lokacije omoguavaju i upload i download
piratskog softvera.
Hard-disk loading je piraterija u kojoj prodavac raunara, odnosno hardvera prodaje
hard diskove na koje instalira nelegelne kopije softvera.
Counterfeiting je situacija kada se dupliciranje softvera sprovede tako da se direktno
imitira proizvod koji je zatien autorskim pravima. [1]

Stopa softverske piraterije u Srbiji je tokom 2008. godine iznosila 74% i medju najviim
je u regionu centralne i istone Evrope. Najniu stopu piraterije u regionu imaju eka
(38 odsto), Maarska (42), Slovaka (43), Slovenija (47) i Hrvatska (54). Smanjenje
stope piraterije je i jedan od preduslova ulaska Srbije u Evropsku uniju.[21]

3.2. Softver i razliita prava intelektualne svojine

Tokom 70-ih i 80-ih godina prolog veka se raspravljalo da li autorska prava ili softverski
sistem treba da obezbedi zatitu raunarskih softvera. U okviru Svetske organizacije za
intelektualnu svojinu (WIPO) ove rasprave su rezultirale u opte prihvaen princip po
kojem kompjuterski programi treba da budu zatieni autorskim pravom, dok bi postupci
korieni u rainarskim softverima ili izumi u vezi softvera trebalo da budu zatieni
patentom. [8]
Zakon o patentima i autorskom pravu pruaju razliite vrste zatite.
Autorsko pravo

titi originalnu implementaciju i nain prikaza neke ideje, a ne samu ideju,

moe se zatititi izvorni i izvrni kd, uputstva i dokumentacija u digitalnom ili
pisanom obliku,
ne titi algoritme, metode i matematike postupke koriene u realizaciji softvera.
o titi od neovlaenog kopiranja ili oponaanja koda, ali ne titi od
konkurencije koja samostalno i nezavisno (bez uvida u izvorni kd
konkurencije) razvija slian softver.

Patent

Za razliku od autorskog prava koje titi prezentaciju ideje i oblik izraavanja,

patent titi samu ideju.
Dakle, patent titi ideje, algoritme i matematike postupke koriene u programu,
a ne sam kd.
o zabranjuje objavu bilo kakvog slinog rada pa makar bio i nezavisno
razvijen. [9]

4. Zatita softvera
4.1. Meunarodna zatita softvera pravima intelektualne svojine
Zatita autorskog prava kompjuterskog softvera je utvrena u veini zemalja i
usaglaena meunarodnim ugovorima. Zakon koji se odnosi na patentibilnost softvera
10

jo uvek nije usklaen na meunarodnom planu, ali neke zemlje su prihvatie

patentibilnost kompjuterskog softvera, dok su druge usvojile pristupe koji priznaju
pronalaske stvorene uz pomoc kompjuterskog softvera.
Meunarodna zatita autorskog prava regulisana je Bernskom konvencijom koja je
doneta jo 1886.godine. i vie puta je revidirana. Ovom konvencijom se tite literarna i
umetnika dela, uz uslov da su originalna. Mada lista dela koja se mogu tititi autorskim
pravom ne sadri eksplicitno programe raunara, dolo se do generalnog stava da su
programi raunara proizvodi intelektualne kreativnosti i da se kao takvi smatraju delima
u smislu ove konvencije. Osim toga i prema TRIPS-u (Agreement on Trade-Related
Aspects of Intellectual Property, prev. Sporazum o trgovinskim aspektima prava
intelektualne svojine) predvieno je da se programi raunara bilo da su u izvornom ili
izvrnom kodu tite kao literarna dela prema pomenutoj Bernskoj konvenciji. Za tvorce
programa je znaajno da autorsko pravo ne zahteva otkrivanje dela, odnosno u ovom
sluaju ne zahteva otkrivanje programa u izvornom kodu. Na taj nain, za razliku od
programa u izvrnom kodu koji se plasira na tritu, izvorni kod programa ostaje
poslovna tajna to takoe predstavlja jo jedan oblik intelektualne svojine. Prema
Bernskoj konvenciji dela su zatiena samim inom svog stvaranja, odnosno nije
potrebno vriti njihovu registraciju kod nekog nadlenog organa, to vai i za softver.
Prema TRIPS sporazumu zatita softvera autorskim pravom traje za ivota autora i jo
70 godina posle njegove smrti.
U sluaju patenta stvari stoje sasvim drugaije. Naime, patentna prava se ne stiu
automatski, samim nastankom pronalaska ili obavetavanjem javnosti o tome. Ova
prava se stiu tek posle sprovedenog postupka za priznanje patenta koji se pokree
podnoenjem prijave patenta. Pomenuta prava vae od datuma podnoenja prijave
patenta instituciji koja je nadlena za priznavanje patentnih prava. Patent se izdaje
samo onda kada pronalazak zadovoljava definisane uslove patentibilnosti. Da bi mogao
biti zatien patentom pronalazak mora predstavljati tehniko reenje odreenog
problema koje je novo, koje predstavlja rezultat stvaralakog rada i koje je primenljivo.
Prvi od navedenih uslova znai da pronalazak mora biti tehnike prirode za razliku od
tvorevina, odnosno dela koje se tite autorskim pravom. to se tie novosti, potrebno je
da pronalazak ne bude identian onim tehnikim reenjima koja su bila dostupna
javnosti u pismenom ili usmenom obliku, upotrebom ili na neki drugi nain. Dalje,
pronalazak predstavlja rezultat stvaralakog rada ako nije nastao prostim
kombinovanjem dva ili vie pronalazaka koji su bili dostupni javnosti.
Konano, pronalazak se smatra primenljivim ako ga je mogue upotrebiti ili proizvesti,
to se obino mogue utvrditi na prvi pogled. Meutim, postoje odreena izuzea od
zatite patentom, odnosno pronalasci koji se ne mogu tititi patentom. Jedno od takvih
izuzea se odnosi na programe raunara i primenjuje se u skoro svim zemljama sveta,
ukljuujui i nau. Uprkos tome to je patent ogranien vremenski, jer moe da traje
najvie 20 godina od dana podnoenja prijave, zatim to je ogranien teritorijalno,
odnosno vai samo na teritoriji zemlje ijem nadlenom organu je podneta prijava
patenta i to se od pronalazaa zahteva otkrivanje pronalaska javnosti, to bi u sluaju
softvera znailo otkrivanje izvornog koda, poto se zatita patentom u praksi pokazala
11

kao najefikasniji nain za zatitu pronalazaka, ve od pojave prvih kompjuterskih

programa bilo je zahteva da se omogui njihova zatita patentom, ali to zbog napred
navedenih razloga nije bilo mogue. Ipak, posle ogromnog razvoja informacionih
tehnologija i njihovog prodora u sve aspekte savremenog ivota ovi pritisci su poeli da
daju prve rezultate koji se ogledaju u promeni regulative i prakse pojedinih zemalja, sa
perspektivnom znaajne promene sadanje situacije. [10]
4.1.1. WIPO
WIPO (World Intellectual Property Organization) promovie zatitu intelektualnog
vlasnitva irom sveta i administrira nekoliko ugovora o intelektualnom vlasnitvu.
WIPO je agencija Ujedinjenih nacija. Osnovna aktivnost WIPO organizacije je razvoj
meunarodnih normativa i standarda. Organizacija administrira ugovore koji
uspostavljaju meunarodno priznata prava i zajednike standarde za njihovu zatitu.
WIPO sarauje sa Svetskom trgovinskom organizacijom (World Trade Organization
-WTO) na zatiti prava intelektualne svojine.
TRIPS je sporazum izmeu svih lanica WTO koje zahtevaju zatitu i primenu prava
intelektualne svojine. Efektivan od 1. januara 1995. godine, TRIPS predstavlja
najsveobuhvatniji sporazum o intelektualnoj svojini do danas. TRIPS pokriva prava
kopiranja i srodna prava kao to su izvoaka prava i prava muzikih producenata i
medijskih organizacija.
Zemlje lanice WTO nastavljaju sa implementacijom TRIPS sporazuma razmatrajui
nove provizije koje e na bolji nain prilagoditi TRIPS digitalnoj ekonomiji. Microsoft
podrava integraciju WIPO WCT(WIPO Copyright Treaty, prev. Ugovor o autorskom
pravu) i WIPO WPPT (WIPO Performances and Phonograms Treaty, prev. Ugovor o
interpretacijama i fonogramima) dokumenata u TRIPS. [11]

4.2. Softverski patenti - problemi

Kod softverskih patenata postoji mnogo problema. Iako je za veinu dela, patentirati ih
najbolja zatita, za softver nije. Glavni razlog je to to nakon podnoenja prijave za
objavljivanje patenta, do njegovog objavljivanja, moe da proe i nekoliko godina. Pored
toga, objavljivanje patenta podrazumeva i objavljivanje tajnih informacija. Takoe je
problem i injenica da ne moe svaki softver biti patentiran. Ako bi sadrao bar jedan
algoritam koji je ve objavljen, ne bi se smatrao inovacijom, a samim tim ni patentom.
Patenti mogu da uspore, pa ak i da spree nove izume. Ovaj fenomen je poznat pod
nazivom hold-up problem. Pojavljuje se kada pronalaza koji upravo eli da objavi
patent, sazna da njegov proizvod ugroava postojei patent. Slian je i problem tragedy
of the anticommon. Kod ovog problema se pojavljuje situacija u kojoj svaki stvaralac
12

ima potrebu da se raferie na vie priznatih patenata, a da pri tome ne zna koliko e ga
vlasnici istih blokirati ili popularno hladiti. Ipak, patentiranje softvera moe da pomogne
malim kompanijama (kompanijama u osnivanju), da zatiti svoje programe od gigantskih
i ve priznatih firmi, koje se u ovakvim situacijama ponaaju kao predatori.
Patentiranje, takoe i podie cenu softvera: treba istraiti postojee patente, treba
sastaviti i podneti prijavu, treba platiti dabine. U ovakvim uslovima opstaju samo velike
kompanije, koje mogu da kompenzuju te trokove obilaznim putevima, a ne direktno
preko cene samog softvera. Oigledno je da e se dalja inovacija i proizvodnja platiti
bez hitne intervencije. [1]

5. Patentni sistem u Srbiji, Sjedinjenim Amerikim

Dravama, zemljama Evropske unije i Kini

5.1. Regulativa u Srbiji

U nadlenosi Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije su poslovi koji se odnose
na prava industrijske svojine kao i autorska i srodna prava. Od 2010. je u pripremi novi
Zakon o patentima. Od 1. oktobra 2010. Srbija postaje punopravna lanica Evropske
patentne organizacije. Oblast pronalazaka i patenata regulie Zakon o patentima. [22]
U Srbiji se godinje odobri nekoliko patenata za softver, i to uglavnom domaim
pronalazaima. U skladu sa osnovnim naelima Konvencije o evropskom patentu, iji
temelj predstavlja tenja ka ojaavanju saradnje izmeu drava Evrope sa ciljem zatite
svih pronalazaa, bilo da su to nezavisni pojedinci ili velike IT kompanije, moe se
zakljuiti da se u Srbiji primenjuje savremena praksa EPO (European Patent
Organisation), to je veoma znaajno imajui u vidu da Zavod pristupa Evropskoj
patentnoj organizaciji i da se strane prijave patenata za nau zemlju masovno prijavljuju
preko EPO. esto se deava da se prijave direktno podnose u EPO i USPTO (United
States Patent and Trademark Office), posebno za one koje dolaze sa univerziteta i
instituta, preko sestrinskih firmi.
U Tabeli 2 je prikazan broj svih autorskih dela deponovanih u Zavodu od 2008. godine
do danas, pri emu je posebno naveden broj deponovanih softvera.

Godina

Autorska dela

Softver

2008.

741

64
13

2009.
2010.

316

38

242

19

(do 1.oktobra)
TABELA 1: Deponovana autorska dela u Srbiji [12]

6. Zakljuak
U ovom trenutku u svetu su prisutna dva razliita sistema zatite softvera. Prvi od njih
tradicionalno predstavlja autorsko pravo i prisutan je jo od pojave prvih kompjuterskih
programa. Drugi od njih, koji se naknadno pojavio predstavlja zatita softvera
patentima. Softverski patenti su prisutni u svim veim zemljama, ali obimi zatite se
razlikuju od nadlenosti do nadlenosti.
Srbija polako postaje vaan izvoznik softvera. Zakon i praksa u Srbiji su potpuno
usklaeni sa Evropskom praksom i Evropskom patentnom konvencijom iz 2 glavna
razloga:

lanstvo Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije u EPO,

Prihvatanje smernica i preporuka EPO vezanih za kompjuterski implementirane
pronalaske.

U definisanju koncepta kao to je patentibilni predmetni pronalazak i njegove

povezanosti sa zatitom autorskih prava, ovde ipak dominiraju tehnika sutina, uslovi
patentibilnosti naroito inventivni nivo, stvari koje su pod dinaminim razvojem i
evolucijom digitalne tehnologije i koje mogu doneti nove pristupe u budunosti.
Znaajno je i vidljivo smanjivanje razlika u praksi izmeu US i Evropske unije vezani za
ovu problematiku.

14

7. Literatura
[1]. Rastko Ili, Osnovi intelektualne svojine,
http://www.cet.rs/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/1064.pdf , maj 2011.
[2]. http://www.zis.gov.rs/sr/zigovi/zigovi_pitanja_1.html , maj 2011
[3]. http://www.zis.gov.rs/sr/zigovi/zigovi_pitanja_2.html , maj 2011
[4]. http://www.zis.gov.rs/sr/zigovi/zigovi_pitanja_3.html , maj 2011
[5]. Software Copyright,
http://www.innovaccess.eu/documents/softwareCopyright_0000001105_00.xml.ht
ml, maj 2011
[6]. http://www.microsoft.com/scg/piracy/internet.mspx, maj 2011
[7]. http://www.microsoft.com/scg/piracy/falsifikovanje.mspx, maj 2011
[8]. http://www.wipo.int/copyright/en/faq/faqs.htm , maj 2011
[9]. Sigurnost raunarskih mrea,
http://nmacek.110mb.com/materijali_za_studente/vets_srm/srm_ch14.pdf , maj
2011

15