Anda di halaman 1dari 8

ODREIVANJE RIZIKA NA PUTNOJ MREI

NA ODREENOM PODRUJU

1. UVOD
Putna infrastruktura u hijerarhiji znaajnosti uticaja na bezbednost saobraaja
zauzima veoma visoko mesto. Stoga je obaveza drave (kao upravljaa puta) da
sopstvenim mehanizmima (organizacija, ljudski i tehniki resursi, metodologija rada,
finansije i dr.) prati i upravlja bezbednou saobraaja nad putnom mreom u okviru svojih
nadlenosti. Pogodna tehnika za identifikaciju, kontrolu i upravljanje rizika na putevima
predstavlja MAPIRANJE RIZIKA. Mapiranje rizika izvreno na osnovu prikupljenih,
sistematizovanih i analiziranih kvalitetnih podataka o saobraajnim nezgodama i njihovim
posledicama po putnim pravcima predstavljalo bi kvalitetnu osnovu za sve dalje
upravljake aktivnosti u cilju unapreenja bezbednosti saobraaja.
Predmet istraivanja su putevi, saobraajna optereenja (PGDS - prosean godinji
dnevni saobraaj), saobraajne nezgode i nastradala lica u ovim saobraajnim nezgodama
na podruju odreenog podruja. Osnovni cilj rada je sveobuhvatna analiza postojeih
podataka (o putevima, saobraaju, nezgodama i nastradalim licima), izraunavanje i
grafiko prikazivanje kolektivnog i individualnog rizika uea u saobraaju po deonicama
na putevima odreenog podruja.
Opti ciljevi izrade mape rizika su:
unapreenje nivoa bezbednosti saobraaju na odrenom podruju i
transfer znanja o primeni postupka mapiranja rizika na putevima.

Posebni ciljevi istraivanja su:


analiza saobraajnih nezgoda na putevima odreenog podruja,
utvrivanje obeleja bezbednosti saobraaja na putevima odreenog podruja,
identifikacija mikrodeonica sa poveanom ugroenou u saobraaju na putevima
odreenog podruja.
2. METOD RADA

Pri istraivanju mapiranja rizika u saobraaju na putevima odreenog podruja


koriene su sledee metode: metoda analize (istraivanje zasnovano na objanjenju
problema putem ralanjivanja sloenih misaonih celina na jednostavnije sastavne delove)
i sinteze (obrnut postupak u odnosu na analizu); metoda klasifikacije (uoavanje skupova
sa slinim svojstvima); metoda komparacije (uporeivanje istih ili slinih injenica, pojava
ili procesa, odnosno uoavanje njihove slinosti u ponaanju i razlika); statistika metoda
(pomou pokazatelja otkrivaju se strukture i zakonitosti pojave u pojedinim intervalima).
Za realizaciju definisanih ciljeva neophodno je bilo izraditi novu i specifinu bazu
podataka o strukturi putne mree, intenzitetu saobraajnih tokova, saobraajnim
nezgodama i njihovim posledicama. Za izradu ove, posebne baze podataka korieni su
podaci o putu i saobraaju koji se prate u JP "Putevi Srbije" i podaci o saobraajnim
nezgodama i nastradalim licima koji se vode u okviru jedinstvenog informacionog sistema
MUP-a R Srbije.
Pri mapiranju rizika korieni su najnoviji pristupi mapiranju rizika u
najrazvijenijim zemljama sveta. Pored opte analize bezbednosti saobraaja (obim

problema saobraajnih nezgoda i njihovih posledica, tendencije u razvoju pojava,


vremenska i prostorna raspodela saobraajnih nezgoda, okolnosti nastanka saobraajnih
nezgoda) za svaki putni pravac pojedinano (po mikrodeonicama) izraunati su rizici
nezgoda i stradanja u saobraaju (kolektivni i individualni rizik stradanja, kolektivni i
individualni rizik pogibije, kolektivni i individualni rizik poginulih i teko povreenih,
kolektivni i individualni rizik nezgoda korigovan njihovim posledicama). Na osnovu tako
dobijenih rezultata odreena je prostorna neravnomernost rizika nastanka nezgoda i
stradanja po deonicama koja je predstavljena na jedinstvenim kartama mapama rizika.
Prilikom odreivanja rizika na putnoj mrei odreenog podruja uvaavana je
najbolja praksa mapiranja rizika u svetu (posebno mapiranje rizika u Evropi - EuroMAP,
mapiranje rizika u Australiji AusMAP, mapiranje rizika u Americi usRAP). Meutim, u
pogledu sveobuhvatnosti analize razliitih vrsta rizika, ovo istraivanje predstavlja
znaajan iskorak u odnosu na sve, do sada, objavljivane radove u ovoj oblasti.
3. METODOLOKI POSTUPAK UTVRIVANJA OPASNIH DEONICA NA
PUTNOJ MREI ODREENOG PODRUJA I DEFINISANJE KRITERIJUMA
Vrednovanje bezbednosti saobraaja predstavlja izuzuetno sloen postupak. Tokom
tog procesa neophodno je definisati parametre, koji e na pravi nain reprezentovati
ugroenost u saobraaju i odrediti njihove kvantitativne vrednosti merodavne za
komparaciju rezultata utvrenih parametara. U postupku identifikacije opasnih deonica
koriteni su sledei, opte struno prihvaeni, pokazatelji:
Gustina saobraajnih nezgoda i njihovih posledica (kolektivni rizik, KR)
predstavlja broj nezgoda i nastradalih po kilometru puta. Ovaj pokazatelj ne uzima u obzir
razliit obim saobraaja na deonicama puta. Ako se prati samo kolektivni rizik, onda e se
lokacije sa visokim obimom saobraaja rangirati kao lokacije sa visokim rizikom (gustina
nezgoda je visoka zbog velike izloenosti, tj. zbog velikog obima saobraaja), ak i kada
ove lokacije imaju relativno mali broj nezgoda u odnosu na obim saobraaja (imaju mali
individualni rizik). Najee se preporuuje da se na osnovu kolektivnog rizika odrede
deonice visokog rizika, a onda da se drugim metodama upotpuni analiza rizinih deonica
(dubinska analiza, studija sluaja, konfliktna tehnika i sl.). Treba naglasiti da kolektivni
rizik raste sa porastom intenziteta saobraaja na putu, pa putevi veeg znaaja (sa veim
intenzitetom saobraaja) imaju vee kolektivne rizike.
Stopa rizika (individualni rizik-IR) predstavlja broj nezgoda i nastradalih u
odnosu na broj vozilo kilometara, na datoj lokaciji. Sa porastom obima saobraaja, opada
individualni rizik, pa je on najmanji na putevima sa najveim znaajem, odnosno na
putevima sa najveim obimom saobraaja. Dakle, sa porastom znaaja puteva raste
kolektivni, a opada individualni rizik nastanka nezgode.
Radom u prethodnom periodu kao i sticanjem najnovijih saznanja definisani su
osnovni pojmovi i obrasci koji e biti koriteni za identifikaciju opasnih deonica, i to:
1. Korigovani Kolektivni Rizik nezgoda KRsn* (korigovan teinom nezgoda)
Da bi se korektno uzeli u obzir svi opravdani razlozi za isticanje opasnosti na
deonici puta, najkorektnije je uzeti u obzir sve saobraajne nezgode. Sa druge strane, da bi
se uzele u obzir znaajne razlike u posledicama nezgoda sa poginulim, povreenim i
materijalnom tetom, odabran je postupak ponderizacije nezgoda. Ponderi su odreeni u
skladu sa ukupnim drutvenim posledicama pojedinih vrsta nezgoda, a u nameri da se sve
nezgode ''svedu'' na nezgode sa materijalnom tetom. Prihvaeno je da je jedna nezgoda sa
poginulim licima, u proseku, tea 150 puta od nezgode sa materijalnom tetom, a da je

nezgoda sa povreenim licima tea oko 20 puta od nezgode sa materijalnom tetom.


Ponderisani Broj Saobraajnih Nezgoda-PBSN, izraunava se primenom sleeeg izraza:
PBSN n1 1 n2 20 n3 150
(1)
gde je:
n1 - broj saobraajnih nezgoda sa materijalnom tetom,
n2 - broj saobraajnih nezgoda sa povreenim,
n3 - broj saobraajnih nezgoda sa poginulim.
Meutim, postoje vrste nezgoda, odnosno deonice puteva u kojima, po pravilu,
meu nastradalim licima ima vie poginulih. Da bi se uzeo u obzir povean broj poginulih,
ponderisan broj saobraajnih nezgoda je korigovan tako da se dobijaju netovee vrednosti,
ako je na posmatranoj deonici zabeleen vei broj poginulih meu nastradalim licima,
PBSN korigovan njihovom teinom-PBSN* izraunava se primenom sledeeg izaza:
POG

PBSN n1 1 n2 20 n3 150
1
(2)
LTP TTP POG

gde je:
POG broj poginulih u saobraajnaim nezgodama,
TTP broj teko povreenih u saobraajnim nezgodama,
LTP broj lako povreenih u saobraajnim nezgodama.
Vrednost korigovanog Kolektivnog Rizika nezgoda (KRsn*) dobija se stavljanjem
u odnos ponderisanog broja saobraajnih nezgoda korigovanog njihovom teinom i duine
predmetne deonice na osnovu sledeeg izraza:
G

KRSN *

PBSN
i 1

G L

*
i

nezgoda * (3)

km godinje

gde je:
G - broj godina (period za koji se vri analiza),
L - duina posmatrane deonice.
2. Korigovani Individualni Rizik nezgoda IRsn* (korigovan teinom
nezgoda)
Shodno injenici da se pri izraunavanju individualnog rizika uzima u obzir broj
vozilo kilometara, stavljanjem u odnos ponderisanog broja saobraajnih nezgoda
korigovanog njihovom teinom i brojem vozilo kilometara dobija se vrednost korigovanog
Individualnog Rizika nezgoda koji se izraunava na osnovu sledeeg izraza:
G

IRSN *

PBSN
i 1

*
i

L 365 PGDS I

nezgoda *
(4)
mil voz km

106

i 1

gde je:
PGDS - prosean godinji dnevni saobraaj.
3. Kolektivni Rizik Stradanja KRs (korigovan teinom posledice)

Trokovi saobraajnih nezgoda zavise i od vrste povreda koje uesnici u


saobraajnim nezgodama pretrpe. Zbog toga je umesto prostog zbira broja nastradalih,
njihov broj potrebno ponderisati teinom posledica. Ponderi su odreeni na osnovu
ukupnih drutvenih posledica koje nosi pojedina vrsta stradanja, a sve u cilju da se svi
nastradali svedu na broj lako povreenih lica. Tako je odreeno da jedno teko povreeno
lice, po ukupnim posledicama, kota drutvo kao 5 lako povreenih, a jedno poginulo lice
kao 50 lako povreenih. Ponderisani Broj Nastradalih-PBN izraunava se primenom
sledeeg izraza:
PBN LTP 1 TTP 5 POG 50
(5)
KolektivnI Rizik Stradanja izraunava se stavljanjem u odnos ponderisanog broja
nastradalih i duine predmetne deonice, primenom sledeeg izraza:
G

KRS

PBN
i 1

G L

nastradalih (6)

km godinje

4. Individualni Rizik Stradanja IRs (korigovan teinom posledice)


Stavljanjem u odnos ponderisanog broja nastradalih i broj vozilo kilometara dobija se
vrednost Individualnog Rizika Stradanja (IRS, formula 7).
G

IRS

PBN
i 1

L 365 PGDSi

nastradalih
(7)
mil voz km

106

i 1

Sobzirom na injenicu da u svetu postoje znaajne razlike u definisanju pojedinih


pojmova u oblasti bezbednosti saobraaja (saobraajna nezgoda, poginulo lice, teko
povreeno lice, lako povreeno lice i dr.) to oteava komparaciju bezbednosti saobraaja
izmeu pojedinih zemalj na globalnom nivou. Kako bi se ti problemi prevazili bilo je
potrebno nai reprezentativan zajedniki imenioc za sve zemlje u kojem su odstupanja po
pojedinim pokazateljima najmanja. Sva struno sagledana miljenja ukazuju da su ta
odstupanja najmanja kod broja poginulih i broja teko povreenih, kao i saobraajnih
nezgoda koje prouzrokuju te posledice. Pratei ove trendove u ostalim zemljama u
okruenju, pored dosadanjih navedenih parametara, uvedena su nova etiri parametra za
ocenu rizika i to:
5. Kolektivni Rizik Poginulih i Teko Povreenih KR(P+TP)
Vrednost Kolektivnog Rizika Poginulih i Teko Povreenih - KR (P+TP) dobija se
stavljanjem u odnos broja poginulih i teko povreenih u saobraajnim nezgodama i duine
predmetne deonice, odnosno primenom sedeeg iztraza:
G

KPP TTP

( POG TTP)
i 1

G L

pog. i teko pov. (8)

km godinje

U skladu sa prethodno navedenim ovaj parametar e biti reprezentativan za


rangiranje mikrodeonica po veliini rizika u saobraaju.

6. Individualni Rizik Poginulih i Teko Povreenih IR(P+TP)


Vrednost Individualnog Rizika Poginulih i Teko Povreenih IR (P+TP) izraunava
se stavljanjem u odnos broja poginulih i teko povreenih u saobraajnim nezgodama i
broja vozila kilometara, odnosno primenom sedeeg iztraza:
G

IPP TTP

( POG TTP)
i 1

L 365 PGDSi

pog . i teko pov.


(9)
mil voz km

106

i 1

7. Kolektivni Rizik Poginulih KRP


vrednost Kolektivnog Rizika Poginulih izraunava se stavljanjem u odnos broja
poginulih u saobraajnim nezgodama i duine predmetne deonice, odnosno primenom
sedeeg iztraza:
G

KPP

( POG)
i 1

poginulih (10)

km godinje

G L

8. Individualni Rizik Poginulih IRP


Vrednost Individualnog Rizika Poginulih izraunava se stavljanjem u odnos broja
poginulih u saobraajnim nezgodama i broja vozila kilometara, odnosno primenom
sedeeg iztraza:
G

IPP

( POG)
i 1

L 365 PGDSi

poginulih
(11)
mil voz km

106

i 1

Broj saobraajni nezgoda i nijihove posledica naodreenom putnom pravcu koje se


posmatraju u odreenom periodu ne mogu nam posluiti za kvalitetno sagledavanje i
odreivanje nivoa bezbednosti saobraaja. U cilju pouzdanog odreivanja nivoa i jaanja
sistema bezbednosti saobraaja na odreenom podruju, na osnovu podataka o
saobraajnim nezgodama, njihovih posledica, duine deonice puta i PGDS-a okvirima
ovog rada izraunat je i prikazan rizik uea u saobraaju za svaku deonicu puta
odreenog podruja. U tabeli 1 prikazani su osnovni parametri neophodni za odreivanje
rizika na navedenim deonicama.

PODACI O BROJU SAOBRAAJNIH NEZGODA I NJIHOVE POSLEDICE

Prema predhodno definisanoj metodologiji, a na osnovu predhodno navedenih


podataka izvrena je analiza bezbednosti saobraaja i odreeni svi definisani rizici za
svaku navedenu deonicu puta posebno. U tabeli (Tabela 3) prikazani su detaljni pokazatelji

bezbednosti saobraaja za deonice puta na podruju odreenog podruja, odnosno


vrednosti rizika.

4. ODREIVANJE RANGA I KLASE RIZIKA

Prilikom odreivanja rizika na putnoj mrei odreenog podruja uvaavana je


najbolja praksa mapiranja rizika u svetu (posebno mapiranje rizika u Evropi - EuroMAP,
mapiranje rizika u Australiji AusMAP, mapiranje rizika u Americi usRAP). Na osnovu
analize veliine rizika koji je odreen na osnovu predhodno definisanih programa,
utvrene su vrednosti rizika i opseg rizika, na osnovu kojih su definisani rangovi i klase
rizika koji su prikazani u tabeli (Tabela 2).
2.

. .

( )
()
()
()
1

0,5
2

(0,5 1,25)
3

(1,25 1,75)
4

(1,75 2,0)
5

2,0

5. ZAKLJUAK
Osnova svake aktivnosti na poveanju bezbednosti saobraaja, odnosno na spreavanju
saobraajnih nezgoda i njihovih posledica, mora poivati na tano dijagnosticiranom stanju
i jasno definisanim uslovima u kojima se ove pojave javljaju. Detaljna analiza i stalno
praenje distribucije (prostorne, vremenske) saobraajnih nezgoda, odnosno nastradalih
lica, omoguava da se efikasnije planiraju i sprovode mere i aktivnosti radi njihovog
spreavanja, jer nas rezultati ovih analiza upuuju kada i gde pojedine mere treba
preduzimati.
Mapiranje rizika po odreenim putnim pravcima predstavlja jednu od najznaajnijih
tehnika u realizaciji navedenog procesa. Efikasnost ovakvog pristupa rada prepoznata je u
mnogim drava koje postiu najbolje rezultate na prevenciji saobraajnih nezgoda i
njihovih posledica. Mape rizika omoguavaju jednostavnu identifikaciju najbezbednijih i
najopasnijih deonica puta unutar regiona ili drave i uporeivanjem mapa vie drava
omoguuje se poreenje bezbednosti na putevima istoh ranga izmeu njih.
U naim uslovima neophodno je kvalitetnije pripremiti evidencije podataka o saobraajnim
nezgodama kako bi tanost i pouzdanost podataka bila na visokom nivou. Na godinjem
nivou potrebno je vriti analize prostorne distribucije rizika na nacionalnoj putnoj mrei, a
kao izlazni rezultat takve analize treba da predstavljaju mape rizika. Ovakav pristup
omoguava definisanje prioriteta rada u narednom periodu, ali i stvara uslove za
vrednovanje efikasnosti svega to je uraeno u prethodnom periodu po pitanju unapreenja
bezbednosti saobraaja na pojedinim putnim pravcima.