Dejms Dojs (1882-1941), jedan od utemeljivaa moderne knjievnosti, roen je i odrastao u

Dablinu. U mladosti muen dilemom izbora izmeu svetenikog poziva i knjievnosti, u

poslednjem trenutku odabrao je ovo drugo. Potpuna posveenost koju je smatrao nunim
preduslovom ozbiljnog knjievnog rada, podrazumevala je i herojsku samou svojevoljnog
izgnanstva: zbog toga e Dojs 1904. godine zauvek napustiti Dablin i Irsku, da bi ostatak ivota
proveo zajedno sa svojom odanom saputnicom Norom Barnakl na bezbroj razliitih adresa u
Italiji, Francuskoj i [vajcarskoj.
Dela: pesnika zbirka Kamerna muzika (Chamber Music, 1907); zbirka pripovedaka Dablinci
(Dubliners, 1914); drama Izgnanici (Exiles, 1918); romani Portret umetnika u mladosti (A Portrait
of an Artist as a Young Man (1914), Uliks (Ulysses, 1922) i Fineganovo bdenje (Finnegans Wake,
1939).

Uliks

Pisan u Cirihu, Trstu i Parizu u periodu od 1914. do 1921. godine, roman Uliks postao je ne samo
kruna Dojsove asketski dosledne umetnike misije, ve i jedan od najznaajnijih romana u istoriji
pisane rei. Krajnje svedena i jednostavna fabula ovog dela obuhvata ivot tri glavna lika u toku
jednog jedinog dana, 16. juna 1904. godine, u Dablinu. No ispod povrinskog sloja radnje
satkanog mahom od trivijalnih sitnica koje prelomljene kroz svest junaka dobijaju neslueno veliki
znaaj krije se nesagledivo obilje nivoa kazivanja i znaenja. Najznaajniji i najraskoniji meu
tim nivoima verovatno je onaj koji je sagraen kroz preplitanje, paralelizme i kontraste sa
Homerovom Odisejom. Dojsov Odisej, Leopold Blum, daleko je od Homerovog junaka isto
onoliko koliko su dablinske zaguljive krme i javne kue daleko od uzvienog helenskog sveta.
Dojsova dekonstrukcija mita odvija se na beskompromisan i umetniki plodan nain: svaka od
Blumovih mahom banalnih dogodovtina ima svoj pandan u nekoj od velianstvenih Odisejevih
avantura, i time Dojs ubedljivo pokazuje u ta je mit pretvoren u savremenom svetu. Nema vie
heroja, nema vie podviga koji pomeraju granice ovekovih sposobnosti i dosega njegovog
saznanja. Ipak, ono da na kraju uvenog monologa Moli Blum kojim se roman zavrava, ne
mora znaiti tek rezignirano mirenje s uasom praznine, ve moda i radosno prihvatanje ivota
koji, iako lien mitske uzvienosti, nije ostao lien svakog smisla. Stari mitovi su mrtvi valja
izmiljati nove. Dejmsu Dojsu je to u Uliksu mnogostruko polo za rukom: uostalom, stvorio je
roman koji je i sam prerastao u mit, trajno otvoren za nova itanja i tumaenja.
_________________
"You'll remember me, for the rest of your life"
" I know the way to fuck them all...."
dreamwalker
*dragancee*
<b>*dragancee*</b>

Datum registracije: 06 Apr 2007

Poruke: 10118
Mesto: * in the dream *

blank.gif
PorukaPostavljena: Sre Nov 21, 2007 9:06 pm

Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

******************
Progonstvo i zaviaj
Iako su prvi nastavci romana objavljeni u SAD, zahvaljujui jednom tamparu, naeg porekla, jer
njemu nisu smetale bezobrazne rei, trebalo je ekati osam decenija da bi se to delo pojavilo i na
naem jeziku.
Meutim, koliko splet nesrenih okolnosti moe da ide velikom piscu naruku pokazuje ceo
Dojsov ivotni i stvaralaki put, na kome je svaka prepreka izrastala u podsticaj, svaki fijasko
vodio u neslueni trijumf. Izvanredno obrazovanje u elitinim katolikim kolama, a zatim na
univerzitetu, omoguilo je velikom buntovniku i ateisti da, za razliku od mnogih svojih
istomiljenika, bar uvek zna o emu govori. Kada je majka u njegovoj 14. godini otpustila
sluavku, uverena da je ona htela da joj zavede sina, bio je upuen da seksualne utehe potrai
na profesionalnom nivou. A kakvu su tek dra imale katolike ispovesti i kajanja na tom nivou
jasno se vidi na nekim od najivopisnijih stranica "Portreta umetnika".
Izabrano izgnanstvo
Sline sree bio je i sa enom. Umesto neke poluobrazovane graanske lutkice, dobio je divnu
seljanicu koja je radila kao sobarica u Dablinu i bila toliko zgodna i okretna da su joj poveravali i
rad za ankom. Jedan njen raniji momak, zajedno sa krivim krstovima na groblju gde je
sahranjen, uao je kao velika inspiracija "Pokojnika", moda najvee pripovetke na engleskom
jeziku u 20. veku. Istina, ona ga je esto pitala zato upropauje toliku hartiju svojim pisanjem,
dok je on u mladosti zabavljao drugove itajui im njena nepismena pisma. Ali kasnije su ta pisma
postala uzor za neke od najveih stranica njegove proze - zavrni monolog Moli Blum u "Uliksu",
sav u znaku "toka svesti", meavine percepcija,asocijacija, frustracija, ostvarenih i neostvarljivih
elja datih bez inteprunkcije.
Pa i ivot u izabranom progonstvu - u Puli, Trstu,Rimu, Cirihu i, nadasve, u Parizu - stvorio je
znatno dublji odnos prema zaviaju nego to bi se mogao odrati da je ostao u dablinskoj
svakodnevici. I zar mu nije upravo taj izgnaniki ivot doneo onu grotesknu svetsku slavu u
Parizu, gde je ak pokrenut i asopis traznicija - s malim slovom u naslovu, ali s velikim
pretenzijama da pokae da Dojsov jezik oznauje krupan bioloki korak u razvoju ljudskog roda?
Koliki i kakav je to korak ka prirodi i sudbini modernog malog oveka vidi se ve na poetku
"Uliksa", kad nam Blum, kae da je "vie od svega voleo ovije bubrege sa rotilja, koji su
njegova nepca darivali finim, lakim ukusom blago parfimisanog urina". Kao, uostalom, i na kraju
kad se Blum nae u sitne sate pred vlastitim domom i ustanovi da je zaboravio klju u
pantalonama koje je nosio prethodnog dana i zabrinut koliko e ena imati razumevanja za to,
pone hamletovski da se pita: "Kucati ili ne kucati".
Nenadmaan monolog
A jo bolje se to vidi u "valpurgijskoj noi" "Uliksa", kad Blum u svojoj velianstvenoj seksualnoj i
politikoj megalomaniji imenuje "svog vernog ata... naslednim velikim vezirom", odbaci, u
kraljevskom pluralu, svoju dotadanju suprugu ("koju brzo odvoze u crnoj marici"), "daje svoju
kraljevsku ruku princezi Seleni, dragulju noi" (476), i obeava irokim narodnim masama da e
ih povesti u novi ivot, u "zlatni grad... Blumusaliem", u "monumentalno zdanje, s kristalnim
krovom, sagraeno u obliku ogromnog svinjskog bubrega". Zato ne ovijeg?
Vidi se to, dakako, i u prvim poglavljima u kojima se Stiven pojavljuje kao pravi mladi evropski
intelektualac: aritkulisan, obrazovan i vispren, koliko pretenciozan i nadmen. Zar se on ne ruga

svojim knjigama kojima se sav svet divi a koje su predstavljene samo abecednim slovima: "Jeste
li proitali ono F? O da, ali vie mi se dopada K. Da, ali V je predivno". Da i ne pominjemo
njegove epifanije "ispisane na zelenim listovima, duboko dubokoumne", a uz to jo i pohranjene u
aleksandrijskoj biblioteci. Ali ponajbolje se se taj moderan gemit ogleda u onih nekoliko talasa od
po oko dve i po hiljade rei koje izbacuju na poslednju obalu romana sve otpatke i romanse
Molinovog ivota i u kojima se meaju patlidani, mrkve i podvezice s alpskim ruama, jeftinim
romansama, zavoenjem nekakvog pesnika, podavanjem onom ko je pri ruci i, najzad, hukom
valova koji se razbijaju o panske obale. Jo Arnold Benet je primetio da u pogledu razumevanja
enske psihologije taj monolog nadmauje sve to je on ikad proitao. Istina, jedna obrazovana
dama, Meri Kolam, smatrala je da tu Dojs nije dao sliku svesti jedne ene nego "izlobu uma
jedne enke gorile". Da li - s obzirom da je Dojsov tekst u pitanju - jedno iskljujuje drugo? I da li
je Dojs bio sasvim fer prema enki gorile?
****************
gkukolj
-tonica-palonica<b>-tonica-palonica-</b>

Datum registracije: 09 Dec 2009

Poruke: 36535
blank.gif
PorukaPostavljena: Pon Jun 21, 2010 8:49 pm
Nijemi svijet sna

Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dejms Dojs (1882 - 1941) izvrio je jedan od najjaih uticaja na razvoj moderne knjievnosti.
Kada mu je 1922. godine objavljen "Uliks", roman koji se ubraja u najbolja knjievna ostvarenja
20. vijeka, Dojs je napravio pauzu prije nego to je prionuo na pisanje poslednjeg djela. Ovaj
engleski pisac irskog porijekla, ivei u Parizu, sedamnaest godina radio je na "Fineganovom
bsijenju". Poto je u tom razdoblju Dojs ve gotovo izgubio vid, nije mogao sam da pie, ve je
teks "Fineganovog bdijenja" morao da diktira.
Samjuel Beket (1906 - 1989), jo jedan velikan svjetske knjievnosti, takoe Irac porijeklom,
biljeio je jedno vrijeme ono to bi mu njegov prijatelj Dojs diktirao. Ne treba zaboraviti da je
"Fineganovo bdijenje" izuzetno sloeno napisan roman za koji se kae da je "prvi pokuaj
artikulisanja nijemog svijeta sna". Diktiranje je ponekad imalo sasvim neoekivane obrte.
Tako je, jednom prilikom, Dejms Dojs uo da neko kuca na vrata i to tako tiho da Beket toga
nije bio svestan. Dojs je viknuo:"Uite!", to je Beket, zanijet biljeenjem teksta koji mu je drug
diktirao takoe stavio na hartiju.
Kasnije, kada je Beket proitao ono to je zapisano, Dojs se zamislio i rijeio da mu ba
odgovara da u tekstu ostane i ta sluajno umetnuta naredba.
"Fineganovo bdijenje", roman koji stvara glavobolje i ljudima koji ga itaju, moda jo vie
prevodiocima na druge jezike, osim velikog uticaja na kasniju knjievnost, ostavio je jak peat i na
Beketovo stvaralatvo.
Samjuel Beket postao je jedan od glavnih predstavnika pozorita apsurda. Njegovi junaci esto
sjede u nekoj nedoiji, u nadi da e neko ipak uti njihov glas.
_________________
Svako ima svoju Zvijezdu to kazuje mu put, a moja se Zvijezda gasi.
Koji je moj Grijeh?

Zato me stie Pokora?

Prikaz poruka:
Upiite novu temu Odgovorite na temu www.domaci.de Forum Indeks -> ~ Knjievnost ~ ->
Dzejms Dzojs Vreme je podeeno za GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

Preite u:
Vi ne moete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne moete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne moete menjati Vae poruke u ovom forumu
Vi ne moete brisati Vae poruke u ovom forumu
Vi ne moete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne moete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne moete preuzeti fajlove sa ovog foruma