UNUS EMRE

SLAVUJ LJUBAVI

Junus Emre (1238?-1320?)1, jedan od zaetnika poezije aika, predstavlja najeminentniju figuru u celokupnoj turskoj knjievnosti. ivot
ovog mistika predmet je brojnih rasprava. Iako postoje nedoumice u pogledu mesta njegovog roenja, ipak se, kao najpouzdaniji, uzima
podatak da je roen u selu Sarikoj, blizu Sivrihisara u Anadoliji. Takoe, postoji i nedoumica gde je sahranjen, ali se smatra da se njegov
grob nalazi u mestu Bektai Vilajet, u blizini Eskiehira. Iz tog razloga, o ovom turskom slavuju ljubavi, narod je ispredao razne legende
koje se u turskoj knjievnoj batini briljivo prepriavaju i danas. Junus Emre je bio turkmenski seljak koji je mladost proveo u
siromatvu. esto se oseao kao stranac iju je duu obuzimao oseaj duboke patnje, zbog ega su ga mnogi knjievni kritiari nazivali
najveim pesnikom patnje. Ve se tada nasluivao njegov humanizam i potreba za bratskom ljubavlju. Postoji jedna legenda koja govori o
tome kako je postao dervi.2 Pripoveda se da je u vreme velike gladi, u Anadoliji oslabljenoj ratovima, Junus Emre krenuo u potragu za
hranom kako bi pomogao sirotinji. Na tom putu se, sasvim sluajno, zaustavio u tekiji Hadi-Bekta Velija koja je bila poznata sufijska
loa. Junus Emre je eleo da voe koje je sa sobom poneo na put, zameni za ito. Kada je od Hadi-Bekta Velija zatraio ito, on mu je
ponudio himet to oznaava sufijski koncept (napor i dobrotu), ali je Junus Emre to odbio. Hadi-Bekta Veli mu je ponovo ponudio
himet, ali je Junus Emre i po drugi put to odbio. Na kraju mu je dao ono to je eleo, tako da je Junus Emre nastavio svoj put. Meutim,
Junus Emre je shvativi kakvu milost mu je Hadi- Bekta Veli ponudio, odluio da se vrati i da prihvati ponueno. Smatra se da je taj in
bio presudan za Junusovo duhovno preobraenje, a naroito za poetsko stvaralatvo. Ova legenda ima svoj simboliki znaaj jer pokazuje
Junusovo puteestvije od obinog anadolskog seljaka do bogobojaznog sufije. Jo jedna linost ostavila je traga u ivotu Junusa Emrea a
to je Taptuk Baba ili Taptuk Emre. U svom Divanu Junus Emre ga pominje s velikim potovanjem.3 Junus Emre je kod Taptuk Babe
sluio na molbu i predlog Hadi-Bekta Velija, ak se smatra da je bio zaljubljen u Taptukovu erku. To je navelo mnoge tumae Emreove
poezije da pesme s ljubavnom tematikom stavljaju u kontekst te velike ljubavi izmeu Junusa Emrea i erke njegovog zatitnika Taptuk
Babe.4 Postoji i legenda koja govori o Junus Emreu kao o posveenom mistiku koji je veoma esto recitovao pesme i himne koje je
komponovao Hadi- Bekta Veli, ali i da ih je, u stanju mistike ekstaze, i sm komponovao.5 Legendi poput ovih je mnogo a istorijski
utvrenih injenica vrlo malo, te stoga njima treba pristupiti sa odreenom dozom sumnje. Ono to je, pak, izvesno, to je da je Junus
Emre, kao anadolski dervi i tipini predstavnik anadolskog oveka, odredio put kojim e ii moderna turska knjievnost. On je svojom
vetinom i nadarenou stvarao poeziju koju karakterie ist, jednostavan turski narodni jezik. To je istovremeno i jedno od najveih
dostignua ovog pesnika. On je meu prvima svoj knjievni jezik oslobodio persijskog i arapskog uticaja i time odigrao odluujuu ulogu
u oblikovanju turske kulture i knjievnog stvaralatva. Lakoa kojom se obraa itaocu, dubina njegovih misli i jasna poruka koja proistie
iz njegovih stihova, uinili su ga naj-uticajnijim turskim pesnikom svih vremena. Ana-dolija, prostor na kome je Junus Emre proveo ceo
svoj ivot, bila je mesto gde su se osnivali brojni derviki redovi kao veoma znaajni, prvo verski, a potom i drutveno-politiki faktor
osmanskog drutva. Derviki redovi su tokom seldukog perioda, na elu sa svojim ejhovima, imali vodeu ulogu u nase-ljavanju Turaka
u Anadoliju. Vrlo je indikativno to to su se pod okriljem sufijskih tarikata nalazili ljudi iz razliitih socijalnih stalea, od zemljoradnika do
najvie birokratije i predstavnika uleme (islamske zajednice). Tako su ovi tarikati svojim radom obu-hvatili sve segmente osmanskog
drutva, te sufizam nije bio samo puko izraavanje mistike doktrine i izraz religijske potrebe, ve i svojevrsni drutveni fenomen i
istinski nain ivota.6 Junus Emre je stasavao pod uticajem persijskih sufija, pre svega Delaledina Rumija, po ijem uzoru je i stvarao.
Takoe, treba istai i da je na Junusa Emrea uticao Ahmed Jesevi, preuzimajui pesniku formu katren (tur. drtlk) koju je Jesevi
ustanovio. Junus Emre je pisao ilahije, pobone pesme jednostavne forme i oblika koje se sastoje iz 7, 8 ili 11 slogova. Njegovo glavno
pesniko opredeljenje bila je ljubav. Bio je zaetnik poezije aika (ask edebiyat)7 koja je karakteristina za tursku narodnu knjievnost.
Ljubav, kao veita pesnika tema, inspirisala je i Junusa Emrea, ali ne na nain na koji su je shvatali i obraivali zapadni pesnici, jer je
ljubav, kao pesnika tema, u sufijskoj knjievnosti imala potpuno drugaiju simboliku. Ljubav je za Junusa Emrea pre svega ljubav prema
Bogu. Alah je taj koga pesnik velia, oboava i prema kome izraava svoju ljubav. Meutim, ta ljubav nije jednostrana. Ljubav prema Bogu
ga u duhovnom smislu ini jo bogatijim, toliko bogatim da on svoju ljubav iri dalje, jer ga ona nagoni da voli jo vie. Ta ljubav otvara
vrata humanizmu, shvaenom na nain svojstven isto-njakim misticima i uenjacima. Jo jedna od estih Junusovih tema bila je smrt i
strah od smrti. Njegovi stihovi su iskrene refleksije jedne verujue due, napisani jednostavnim izrazima i frazama koji postiu efekat
jasnih poruka koje proizilaze iz hermetinih, teko razumljivih sufijskih ideja. Junus Emre je bio ovek iz naroda, shodno tome su i
njegova filozofska razmiljanja i njegova poetska stremljenja bila pojednostavljena. Sve to je stvarao bilo je upueno narodu, obinom i
siromanom, s kojim se susretao na brojnim putovanjima. O njegovoj poetici, humanizmu, filozofskim, religijskim i ivotnim
razmiljanjima, na najverodostojniji i najeksplicitniji nain govore njegovi stihovi, direktni i izrazito pristupani, kako tadanjem
neobrazovanom, tako i dananjem, moder-nom, uenom itaocu. U tome i lei njegova popu-larnost i slava, a on, do dana dananjeg,
ostaje nepre-vazieni turski pesnik. Junus Emre je imao i brojne naslednike. To su pre svega tekijski pesnici (tekke sairler)8 kao to su:
Aik Paa, pesnik iz 13. veka, Kajgusuz Abdal, pesnik iz 14. veka, Hadi Bajram Veli, pesnik iz 15. veka, Ibrahim Guleni, pesnik iz 16.
veka, Abdulah Nuri, Nijazi-i Misri iz 17. veka i Bursali Ismail Haki iz 18. veka. Junus Emre je tako postao vodei predstavnik misticizma u
Anadoliji, i narod ga je nakon smrti potovao kao sveca.9 Junus Emreova poetika, moe se uporediti i sa poetikom nekih zapadnih
pesnika. Ta humanistika komponenta koja provejava njegovim delom, dovela ga je u vezu sa nekim velikanima zapadne knjievnosti.
Zanimljivo je da je Junus Emre umro iste godine kad i Dante Aligijeri, veliki italijanski pesnik i humanista. Meutim, to nije jedina spona
izmeu ova dva pe-snika. Oni su zagovarali i sline ideje, s tim to je Junus Emre to inio na istonjaki a Dante na zapadnjaki nain.
Poznato je da je Dante zagovarao ideju o upotrebi italijanskog umesto latinskog jezika, dok je Junus Emre zagovarao ideju o upotrebi

istog turskog narodnog, umesto arapskog i persijskog jezika. Knjievna dela oba pesnika na slian nain obrauju i tematiku boanskog.
Junus Emre je, dakle, primer pesnika koji je proklamovao i irio humanistiku misao na Istoku. Poznati teoretiar turske knjievnosti
Sabahatin Ejuboglu, Junusa Emrea naziva turskim Servantesom, ak ga poredi i sa Ataturkom10, jer su i jedan i drugi shvatali znaaj
naroda.11 Poznati italijanski turkolog Alesio Bombai, Junusa Emrea pre svega dovodi u vezu sa ranijim turskim pesnicima kao to je
Ahmed Jesevi, ali i sa Mevlanom Delaledinom Rumijem. Nesumnjivo je da su njegovi prethodnici uticali na formiranje njegovog poetskog
pravca, ali se mora istai i da je Junus Emre to prevaziao, stvarajui novi, samo njemu svojstven poetski izraz. Junus Emre je pored
Sultana Veleda, Aik Pae i Gulehrija zasluan za prve iskom-ponovane gazele na prostoru Anadolije.12 Junus Emre je ostao dosledan
svojoj poetskoj inspiraciji, bilo da se koristio slogovnim metrom ili aruzom.13 Njegove pesme su sakupljene u Divan.14 Njegov Divan,
u narodu se itao od najstarijih vremena, te je, vremenom, pretrpeo i izvesne izmene, zbog ega se ne moe pronai nijedan njegov
autentini primerak. Pesme iz Divana, sakupili su Junusovi potovaoci, a deavalo se da su mnoge pesme pripisivane Junusu Emreu iako
nemaju mnogo veze sa njegovim stvaralatvom, mada se moe rei da su nastale pod njegovim uticajem.15 Divan Junusa Emrea uglavnom se sastoji od gazela i musamata pisanih starim turskim slogovnim metrom (hece vezni). Treba istai da je Junus Emre primenio
slogovni metar na gazel koji je bio karakteristian za divansku poeziju. U mnogim rukopisima, javljaju se i Junusove propovedi i
bektaijske himne. Zahvaljujui tome to se Junus Emre u poetskom stvaralatvu izraavao turskim narodnim jezikom i to je stekavi
popularnost meu narodom svojoj poeziji obezbedio vanvremensko trajanje, njegove su se pesme pevale, kako meu turskim, tako i
meu bosanskim narodom. Taj uticaj na mnoge dervike redove na teritoriji Bosne i Hercegovine i njegova prisutnost meu narodom koji
nije bio isto turski, omoguila nam je da i dan-danas imamo uvid u njegovo stvaralatvo. Naime, u zbirkama orijentalnih rukopisa u Gazi
Husrevbegovoj biblioteci, zatim Orijentalnom insti-tutu, Arhivu grada Sarajeva i Arhivu Hercegovine, broj rukopisa koji sadre Junusove
pesme nije mali.16 Junusov Dvn tampan je u Istanbulu 1864. godine a na latinici 1944. godine s predgovorom Asaf Halet elebija,
dok je naredno, popularno izdanje bilo iz 1972. godine.17 Junus Emre je pored Divana napisao i veliku poemu u formi mesnevije pod
nazivom Knjiga pouke (Rislet-n Nushiyye), za koju turski istoriar knjievnosti M. F. Koprulu kae da je zastupljena na prvim
stranama Divana. O znaaju Junusa Emrea i njegovog dela u prilog govori i injenica da je UNESCO 1991. godinu proglasio za
meunarodnu godinu Junusa Emrea.