ULOGA MEDIJA U NORMALIZACIJI ODNOSA NA ZAPADNOM BALKANU

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FILOZOFSKI FAKULTET
ODSEK ZA MEDIJSKE STUDIJE
CENTAR ZA ISTRAIVANJE RELIGIJE,
POLITIKE I DRUTVA
NOVI SAD
Za izdavaa
dr Ivana ivanevi Sekeru
dr Nikola Kneevi
Ureivaki kolegijum:
dr Dubravka Vali Nedeljkovi
dr Nikola Kneevi
mr Dinko Gruhonji

Akademski odbor:
dr Neboja Majstorovi, dr Dubravka Vali-Nedeljkovi, dr olt Lazar, dr eljko Kaluerovi,
dr Nikola Kneevi, dr Sran Sremac, dr arko Puhovski, dr Janja Be Neumann, dr Zdravko
Grebo, dr Dejan Donev
Recenzenti:
dr Helena Popovi, dr Dubravka Vali Nedeljkovi, dr Dejan Pralica, dr Vladimir Barovi, dr
Zlatiborka Popov Mominovi, dr Nikola Kneevi, dr Sran Sremac,
Konferencija je organizovana povodom 60. godinjice od osnivanja Filozofskog fakulteta i 10.
godinjice od osnivanja Odseka za medijske studije

Medijska istraivanja - Knjiga VII

2

ULOGA MEDIJA U NORMALIZACIJI ODNOSA NA ZAPADNOM BALKANU

2

Novi Sad, 2015.

3

Filozofski fakultet
Dr Zorana inia 2
21000 Novi Sad, Vojvodina - SRB
Tel: +38121459483
www.ff.uns.ac.rs
Centar za istraivanje religije,
politike i drutva
21000 Novi Sad, Vojvodina - SRB
Tel: +381216623277
www.cirelstud.org

SADRAJ
UVOD
arko Puhovski
Od kadaverine liberalizacije, preko govora mrnje, do manipulativne normalnosti
Janja Be Neumann
Pucanje due/Shattering of the Soul/ La destruccion del alma
MEDIJI I JAVNI INTERES
Boris Varga
Odnos nivoa slobode medija i stanja politikog reima u dravama na prostoru bive Jugoslavije
u periodu 1990 2012. godine
Nikola Radunovi
Politika volja kao potencijalna konica upotrebi elektronske uprave u Crnoj Gori
Zlatomir Gaji
Medijska recepcija rok poezije Branimira tulia
MEDIJI, RELIGIJA, LGBT
Dejan Donev
Kultura makedonskih tampanih medija u odnosu na LGBT populaciju
Ana Albu Savi i Jelena Vinji
"Kakav je to krivi spoj: religija i prava LGBT zajednice u medijskom kontekstu
Dubravka Vali Nedeljkovi
Netolerantnost prema drugom i drugaijem u zemljama Zapadnog Balkana na primeru Parade
ponosa u Crnoj Gori

Nikola Kneevi
Profanizacija svetoga i sakralizacija politikog u javnom diskursu verskih velikodostojnika na
prostoru Zapadnog Balkana
MEDIJI I SUOAVANJE S PROLOU
Aleksandra uri Bosni
Mediji u funkciji plasiranja i distibuiranja ideolokih matrica u Srbiji - od devedesetih do danas
Andrea Ratkovi
Mediji u slubi ideologizovanih politikih strategija
Vinja ijai
Tranziciona pravda u Srbiji (pravo na reparacije): Simbolike reparacije - Javna izvinjenja
Dinko Gruhonji
Dvadeset godina kasnije: Aleksandar Vui u Sarajevu - Medijsko izvetavanje u Srbiji i Bosni i
Hercegovini
MEDIJI I GOVOR MRNJE; MEDIJI, NACIJA I NACIONALIZAM
Ana Klem Aksentijevi, Anica Pakaki, Biljana Radusin, Eva Vukainovi,
Jovana orevi
Analiza sadraja internet stranica desno orijentisanih organizacija u Srbiji: rodna perspektiva
Dijana Subotiki
Odnosi Beograda i Pritine u medijima tokom predizborne kampanje
Andrej Kubiek
Rasizam prema Romima na internetu

Miroslav Kevedi
Predizborna obeanja krajnje desnice u Srbiji 2014. godine - analiza sadraja internet stranica
Srpske radikalne stranke, Dveri, SNP Nai i Srbskog Obraza

UVOD

UDK 316.647:316.774(497)
UDK 179.1:316.774(497)(091)
arko Puhovski
Filozofski fakultet, Zagreb

OD KADAVERINE LIBERALIZACIJE, PREKO GOVORA MRNJE, DO

MANIPULATIVNE NORMALNOSTI

Raspadanje SFRJ, koje poinje sredinom devedesetih, omoguilo je (spontano, naime:

oficijalno neeljeno) liberaliziranje medija (koji se tada, sreom, nisu tako zvali). Bitna je tek
naizgled popratna - pojava te liberalizacije bilo okretanje desetljeima zabranjenim, potisnutim
temama, meu kojima su prednjaile one vezane uz (sustavno neproraena) ratna zbivanja, to je
obnovilo (sada javno) raiavanje rauna iz II. svjetskoga rata. To se je naknadno
interpretiranje zbivalo u striktno nacionalnome (pa, sve jasnije, i nacionalistikom) kljuu to je
ujedno pripravljalo atmosferu sukobne mobilizacije za naredni rat.
Naknadno je do poetka devedesetih uglavnom javno onemogueno tumaenje
prolosti bilo u svakome pogledu bitno vezano uz legitimaciju Jugoslavije kao politike
zajednice. Ona je, kako je poznato, nastala nakon I. svjetskoga rata - u fazi koju brojni
povjesnici nazivlju razdobljem zavrnoga trijumfa evropskih nacionalizama - kao politiki
izraz tenji da se rijei tzv. nacionalno pitanje na jugoistoku Evrope (na to je, uz ostalo,
upuivalo i njezino prvotno ime - Kraljevina SHS). Nakon II. svjetskoga rata Jugoslavija se
kao politika zajednica sui generis konstituira 1948, nakon raskida s SSSR-om, koji je neovisno o visoko ideologiziranoj retorici sukoba - metodiki izveden uporabom
tradicionalnoga nacionalistikoga obrasca (nitko u Moskvi ne moe znati to treba
Jugoslaviji bolje od nas ovdje, i sl.). Kasniji su nacionalistiki prosvjedi u pravilu koristili
istu retoriku, no u ime neke od jugoslavenskih nacija, a protiv jugoslavenskoga centra
moi. Slubena je legitimacija jugoslavenske federacije, kao i dominantna svjetonazorska
fraza bratstvo i jedinstvo, dodatno naglaavala da je Jugoslavija imala - i u drugoj verziji
- zadau rjeenja nacionalnoga pitanja.

Kako su ratovi izmeu kojih je Jugoslavija egzistirala - od onoga 1914-1918. do

onoga

1991-2001.

bili

mnogome

opravdavani

borbom

za

nacionalne

interese/emancipaciju, bitno pogreno postavljanje nacionalnoga pitanja, kao i

odgovarajue neuspjeno rjeavanje tako postavljena pitanja, oznaili su u biti znaaj
jugoslavenske zajednice, posebice sa stajalita mirovne preobrazbe sukoba. Jugoslavija je,
rijeju, u svakoj svojoj verziji funkcionirala kao (razmjerno dugotrajno) primirje, koje je
najee pogreno shvaano kao mir. Smislenost ove teze indirektno se moe pokazati
injenicom da su nakon svakoga raspada Jugoslavije (od 1941. do 2000.) na djelu gotovo
identini legitimacijski obrasci kako za oruane sukobe, tako i za tvorbu novih politikih
zajednica. Primirje, naime, zaustavlja rat, ali ne rjeava ni probleme koji su do njega
doveli, niti ukida legitimaciju koja u stanovitim povijesnim trenucima rat ini za milijune
ne samo prihvatljivim, nego i moralno nunim. Nedvojbeno je da primirje predstavlja bitan
napredak u odnosu na ratno stanje, ali dugoroni problemi nastaju kada ga se nekritiki
razumije kao mir (to, konzekventno, znai da se uzroci rata - i njegove barem privremene
prihvatljivosti za mnoge - skrivaju pod ideologijski tepih, suoavanje s prolou sustavno
izostaje, a cijena je ve toliko puta pokazana - prolost se, s varijacijama dodue, ponavlja).
Provizornost koja je kljuna karakteristika svakoga primirja zbog ovih se je
razloga postupno prelila na egzistenciju jugoslavenske politike zajednice u cjelini.
Ustav iz 1974. bio je posljednji pokuaj da se osigura opstanak Jugoslavije no taj
pokuaj, premda zapravo tek nastavak svijesti politikoga vodstva o reenoj
provizornosti, nije bio oajniki, nego pompozan (takoreku u Titanic stilu). Upravo
svojom pompoznou on je utjecao na (krvavi) kraj drave koju je teio ne tek (koliko toliko razumno) ouvati, nego (posve nerazumno) ovjekovjeiti. U svakoj svojoj verziji,
Jugoslavija je, naime, funkcionirala kao (razmjerno dugotrajno) pr imirje, koje je
najee pogreno shvaano kao mir. Primirje, naime, zaustavlja rat, ali ne rjeava ni
probleme koji su do njega doveli, niti ukida legitimaciju koja u stanovitim povijesnim
trenucima rat ini za milijune ne samo prihvatljivim, nego i moral no nunim.
Nedvojbeno je da primirje predstavlja bitan napredak u odnosu na ratno stanje, ali
dugoroni problemi nastaju kada ga se nekritiki razumije kao mir (to, konzekventno,
znai da se uzroci rata i njegove barem privremene prihvatljivosti za mnoge skrivaju

10

pod ideologijski tepih, suoavanje s prolou sustavno izostaje, a cijena je ve toliko

puta pokazana prolost se, s varijacijama dodue, ponavlja).
To su, ini se, ustavopisci iz 1974. bili smetnuli s uma povjerovali su da je
horizont (politikih) oekivanja neupitno zadan, pa su se, pod tom pretpostavkom,
naprosto

ideologijski

razbakarili.

Rezultat

je

bila

tipino

real-

socijalistika/komunistiki fikcija na mjestu ustava. U trenutku u kojem je sredinom

osamdesetih, kada je Titova smrt politiki doista pojmljena ta fikcija morala poeti
djelovati kao zbiljski ustav pokazalo se je da je njezina konstrukcija neodriva u
realnosti.
S jedne strane, odluivanje je na saveznoj razini bilo mogue samo uz uvjet
suglasnosti svih republika i pokrajina od odluivanja u Saveznoj skuptini,
odreenoga lankom 301, preko odluivanja u Predsjednitvu SFRJ, do djelovanja vlade
(Saveznoga izvrnog vijea), koje u mnogome podsjea na dananje funkcioniranje
EU (poput niza drugih konstrukcijskih odredbi ustava iz 1974. uglavnom neuspjeno
nametanih u posve drukijim civilizacijskim, socio-ekonomijskim i politikim
prilikama). To je, teorijski, znailo da predstavnici (delegati) najmanje federalne
jedinice (Crne Gore) s oko 2,5 posto puanstva mogu blokirati odluku koju prihvaa
preostalih 97,5 posto.
Takav sustav nije mogao funkcionirati konsenzus, kako je poznato, naelno
znai i veto, pa se model brzo poeo transformirati u kompliciranu (saveznu) trnicu
glasovima. I opet valja uglaviti: sve je to postalo (za mnoge zauujue brzo) moguim
nakon Titove smrti i raspada itava jugoslavenskoga sustava (ukljuujui i SKJ) na
osnovi ustavnoga odreenja da je legitimacija federalnih jedinica (naroda i
narodnosti) izvorna, a ona saveznih institucija iz njih izvedena. Ovaj je raspad
dugogodinjega politikog hegemona imao posve kratkorono, naravno i niz
pozitivnih posljedaka; prije svega radikalno oslobaanje medija i javnosti uope, ali i
dijela pravosudnoga aparata.
Izvornost legitimiranosti federalnih jedinica ne demonstriraju samo zamreni
odnosi na saveznoj razini, nego i ve navedene formulacije iz l. 1 i Osnovnih naela
(koja nomotehniki superiorno npr. sadanjem hrvatskom ustavu zavravaju
11

konsekventnom, iako u tadanjim okolnostima prijeteom, formulacijom: Izraavajui

osnovna naela socijalistikog samoupravnog drutva i njegovog napretka, ovaj dio
ustava je osnova i pravac za tumaenje ustava i zakona, kao i za djelovanje svih i
svakoga).
Koncept prema kojemu je Jugoslavija zapravo ono o emu se federalne jedinice
mogu usuglasiti, pa ju potpuna odsutnost te suglasnosti faktika ukida (na osnovi
opeprihvaenoga naela samoodreenja naroda) bio je formalnom pretpostavkom
dravnoga osamostaljenja bivih jugoslavenskih republik a poetkom devedesetih (tzv.
Badinterova komisija je na toj osnovi donosila neke od svojih najznaajnijih odluka).
Ovakvo - nerijetko odista farsino ponavljanje prolosti (odnosno, tonije, njezine
ideologijske slike) vrvi paradoksima. Prilikom posljednjega raspada kompletne Jugoslavije,
1991, kljuni je paradoks - koji su razumjeli odista rijetki - bio slijedei: gotovo od samoga
poetka sukobljene su strane raspravljale o Jugoslaviji i njezinu usudu, propustivi da
pojme kako se vie nije radilo o sudbini Jugoslavije, nego o opstanku Jugoslavena (svih
stanovnika jugoslavenske teritorije). Drukije reeno; u ratnim uvjetima politika se
pitanja nuno reduciraju na osnovno: koliko mrtvih stoji neko rjeenje. A jugoslavensko
rjeenje krize oito bi bilo stajalo ivota toliki broj njezinih stanovnika da bi se samo
rjeenje moralo iskazati neprihvatljivim (to se je, nakon gotovo stotinu tisua rtava i
pokazalo tonim). Istovremeno, dugogodinje je postojanje Jugoslavije, unato tomu to
ona nikada nije bila demokratska drava, jamilo razmjerno mirne uvjete preivljavanja, te
je najee (zapravo pogreno) pitanje posljednjih godina glasilo: je li posljednji rat bio
posljedica samoga postojanja Jugoslavije ili njezina raspada?
Pritom se je, s pravom, polazilo od drugoga paradoksa, od toga da je, naime,
Jugoslavija bila desetljeima uzorna komunistika zajednica u kojoj je vladao svojevrsni
mekani totalitarizam, u mnogome neprispodobiv s onime to je karakteriziralo ostale
komunistike drave, a njezin je pak raspad bio bitno krvaviji od kraja komunizma bilo
gdje drugdje. U Jugoslaviji je, naime, raspad komunistikoga sustava, pod ruku s raspadom
jugoslavenske zajednice i krajem hladnoga rata stvorio posve specifinu eksplozivnu
smjesu. Osnova je te eksplozivnosti bila upravo u znaajkama koje su desetljeima iz
Jugoslavije inilo sredinu mnogo povoljniju za ivot od bilo koje druge u komunistikome
12

svijetu. Najistaknutije su meu tim znaajkama - koje su oznaavale i razloge razmjernoga

uspjeha titoizma - bile u ustroju Jugoslavije kao zemlje organiziranoga verca izmeu
Istoka i Zapada (oficijalno nazvanoga nesvrstanou), te u njezinu organiziranju na osnovi
nakane da se demokratizacija zamjeni decentralizacijom (to je bilo slubeno nazvano
samoupravljanjem).
Prvi je imbenik prestao djelovati s krajem hladnoga rata (kada je i nestalo
izvanjskoga interesa za opstankom Jugoslavije), drugi je pak doveo do stanja koje je
potenciralo traginost postjugoslavenskih sukoba, do injenice da je JNA ostala jedinom
jugoslavenskom ustanovom (sve su druge, u najmanju ruku od sredine osamdesetih godina,
djelovale na osnovi republiko-nacionalne legitimacije), te je tako bila izvan svake civilne
kontrole. To je postalo akutnim u trenucima u kojima su - inae posve suprotstavljene nacionalne frakcije u tadanjem partijskome vodstvu demonstrirale suglasnost u odbijanju
pluralistikih izbora za jugoslavenski parlament (koji bi jedini mogao raspolagati
politikim autoritetom za kontrolu vojske, te, u najmanju ruku, sprijeiti oruani raspad
drave). Jugoslavija, ukratko, nije mogla izdrati demokratizaciju, niti je ova mogla
podnijeti Jugoslaviju - u tradicionalnim filozofijsko-politikim terminima velik je broj
politiki relevantnih djelatnika optirao za slobodu (koja je, na koncu, svedena na dravnu
neovisnost) umjesto sigurnosti (pa makar i na onoj razini na kojoj je bila zajamena u
Jugoslaviji). Rat je tako postao prihvatljiv i kao nacionalistiki, ali i kao demokratizacijski
projekt - upravo stoga, nakon njega, sama demokracija nije mogla biti rjeenjem, jer je s
njome on i zapoeo.
Takva

pak

egzistencija

ne

smije

biti

pogreno

tumaena

po

paradigmi

jugoslavenskoga mira - koji to, zapravo, i nije bio. Ono to se je zbivalo (a to, dodue,
svojim socijalnim i ostalim kvalitetama u mnogome nadilazi postjugoslavensku praksu)
bilo je zamrzavanje sukoba. Postkomunistike su dogodovtine - poput proljetnih voda
(prljavih kao i u ranijim razdobljima) - naprosto otopile led jugoslavenske zajednice koja je
poivala na neosvijetenim sukobima (s kojima se, ba zbog toga, nije ni znalo postupati).
Nova se je realnost pokazala u svoj destruktivnosti rata, koji je, neprijeporno, predstavljao
posljednju fazu jugoslavenske politike egzistencije, tonije postjugoslavensku fazu.
Nakon jugoslavenskoga gigantskog hladnjaka, nastupio je, dakle, postjugoslavenski rat, a
ovih ga mjeseci zamjenjuje postjugoslavensko primirje. Pitanje svih pitanja koje je sada na
13

epohalnome redu rasprave jest ono o mogunostima zbiljskoga postjugoslavenskoga mira,

stanja koje bi osvijestilo ne samo uzroke ranijih sukoba (i razloge njihove prihvatljivosti),
nego i, konano, omoguilo politiko, socijalno i svjetonazorsko okretanje pojedincu i
njegovoj dobrobiti.
Mobiliziranje medijskih mobilizatora na samome kraju devedesetih omoguilo je
nacionalistiki orijentiranim politikim vodstvima da, po volji, urede situaciju u svojim
federalnim jedinicama, a jugoslavenski je nacionalizam sve jasnije povezivan s posljednjom
jugoslavenskom institucijom, JNA;
Ratna su zbivanja doprinijela dodatnome svrstavanju (gotovo) svih medija u
propagandistikim naporima motiviranima tenjom da pobijedi naa strana (zanemariva
medijska alternativa nala se je pod teko podnosivim pritiscima, ne samo politikih institucija i
nacionalno svjesnih medija, nego i velikoga broja graana koji su godinama s apetitom gutali
slubenu propagandu).
O naravi rata - koji je predstavljao formativni kontekst ovih zbivanja - jedva da je u
svim tim godinama neto suvislo reeno. Od televizije do crkve, od politikih stranka do
brbljavaca po krmama, reciklirane su iste fraze. Prva je u hrvatskome kontekstu bila
reducirana na formulu IA (indikativno slinu onomatopeji magareega njakanja; sa slinom
ju se je uestalou i promiljenou na poetku rata moglo uti). Imenovati agresora bilo
je, naime, vano (ali i jednostavno), no mnoga su pitanja ipak ostajal a neodgovorenima.
Jedino, meutim, to je oficijalna ideologija imala dodati bilo je: rije je o nametnutome
ratu. Ovdje je, ipak, bilo rijei o konzekventno dalekosenijem i smislenijem stajalitu.
Nametnuti je rat - u davnoj kranskoj tradiciji - bio paradigmatian sluaj stanja
oznaenoga kao ius ad bellum (pravo na rat). No, trik koji su opetovano i za mnoge
efikasno koristili ideolozi bio je interpretiranje opravdanosti zapoinjanja rata kao
opravdanosti (svih) ratnih djelovanja, ius in bello (pravo u ratu) - u kategorijama iste
tradicije.
Odjednom se je tako umjesto o nametnutome ratu zapoelo pripovijedati o njegovu
dostojanstvu. Sama konstrukcija koja ratu pridaje dostojanstvo nije bez presedana, no jedva
ju se moe nai u ozbiljnijim (moda ak ni i u propagandistikim) raspravama nakon
drugoga svjetskog rata. Problem je, u osnovi u slijedeemu: dignitet pridan ratu oduzima ga
14

ljudima, kako borcima, tako, jo vie, njihovim rtvama. Iz opravdanih (ne uvijek u
poopivome smislu i pravednih) razloga za poetak rata ustvruje se jednostavno mi smo
u pravu. Zato, zato to su oni u krivu. Sve je nakon toga logino, od onih koji tvrde da
mi - dakako - nismo mogli poiniti zloine, do onih koji, prostoduno, pokuavaju
popraviti oitu glupost ekstremnoga nacionalizma tvrdnjom da je kod nas bila rije o
pojedinanim incidentima, dok se je kod njih radilo u sustavnome zloinu.
Pritom je indikativno da se ideologijski obrat zbiva paralelno s promjenama ratne
situacije. Poetak je rata, u ljeto 1991. doveo do prave katastrofe za velik dio puanstva
Hrvatske, posebice etnike Hrvate. Premo JNA izazvala je, kao posljednji izraz oaja,
opeprihvaeni poziv u (vanjsku) pomo, izraen sloganom Stop the war in Croatia!.
Nije bilo mnogo sluha za taj poziv, no kada je - postupnim jaanjem hrvatskih oruanih
snaga uz istovremeno raspadanje JNA posljetkom ratova u Hrvatskoj i BiH, te
predmodrenu zasnovanost vojske Republike srpske Krajine - situacija na bojinicama
preokretana i konano 1995. posve preokrenuta, taj je slogan odjednom prihvatila srpska
strana. Isti oni koji su ga neprestance ponavljali 1991, etiri godine poslije vie nisu ima
sluha za nj. A i formalna su opravdanja vojnih akcija bila identina. Kao to je
jugoslavensko vodstvo 1991. uvjeravalo itav svijet da je rije o ogranienim unutranjim
vojnim aktivnostima na meunarodno priznatome teritoriju SFRJ, tako su 1995. hrvatski
elnici svim kritikama odgovarali istom frazom (samo to je, dakako, bila rije o teritoriju
u meuvremenu meunarodno priznate Republike Hrvatske).
Toka na kojoj se je bjelodano pokazala razlika (koliko-toliko) neovisnih medija od
ostalih bila je u izvjetavanju o ratnim zloinima poinjenima s nae strane, izvjetavanju koje
je, u pravilu, na svim stranama bilo proeto govorom mrnje. Bitno je pritom pojmiti da govor
mrnje predstavlja viestruko protuslovnu pojavu, nedvojbeno znakovitu za posljednje godine
postjugoslavenskoga javnog ivota. S jedne strane, govor mrnje jest bitno komunikacijski
fenomen, a, s druge, on intencionalno niti svaku komunikaciju, svodei objekte govora na
objekte politikih (i drugih) obrauna. U tom se pogledu posve razorkriva uvodno predznaena
njegova iskonska ideologinost. Rije je, naime, o poimanju ideologije kao oznake za ideje
kojima je tijesno u govoru, teoriji, ideologiji, te bi iz njih van, u mijenjanje realnoga svijeta.
Govor mrnje tako - tendencijski - ne iskazuje tek animozitet spram svojih objekata, ve i tenju
za njihovim zbiljskim ukidanjem/unitenjem. On funkcionira uspjeno tek u osloncu na
15

mobilizirane masovne emocije, te je tako, dodue, podoban za racionalnu analizu, no ne i za

neposredno racionalno opovrgavanje.
Sa stajalita politike teorije emocionalizacija javne sfere znai da ne postoji mogunost
za potpuno racionalnu raspravu, to je preduvjet za proces donoenja poopivih odluka o
zajednici (individualnih, skupnih ili drutvenih). To ujedno znai da pod specifinim uvjetima,
nametnutima od strane emocionalizirane javne sfere, nema, metodologijski gledano, mjesta za
bitnu distinkciju izmeu privatnoga i javnog ivota, izmeu intimnosti i otvorenosti, izmeu
autonomije i heteronomije, rijeju: izmeu podanika i dravljanina. Nametnuta emocionalizacija
omoguuje tako skraivanje, ako ne i izbjegavanje, procesa argumentacije kao i prevlast
nepoopivih termina u javnoj raspravi.
Nepoopivi termini su, u stvari, termini stvoreni (i koriteni) u namjeri da se opravdaju
izuzeci. Druga strana, uspostavljena na opoj pretpostavci da naa strana nije ustrojena samo
kao etniki ve i kao etiki (kolektivni) subjekt, iskljuena je dosljedno tomu, iz zajednice koja
se temelji na "naim" vrijednostima. A u hrvatskoj tradiciji "drugi" su prvenstveno bili Srbi.
Dakako, nepoopivi termini nisu dovoljna znaajka govora mrnje. Oni su, meutim,
pokazatelji javne (ili bolje, masovne) atmosfere u kojoj govor mrnje moe lako nai svoje
mjesto. Za potrebu ove interpretacije, govor mrnje je shvaen kao intervencija u javnu sferu
komuniciranja sa slijedeim znaajkama:
1. uporaba negativnih vrijednosnih kvalifikacija (ukljuujui uvredljive i klevetnike rijei i
formulacije) za osobe, pojave i, osobito skupine, sa samorazumljivim izbjegavanjem svake
argumentacije za ove ocjene;
2. uporaba emocionalno optereenih termina, posebice onih vezanih uz nacionalistiku tradiciju
predrasuda spram etnikih (ili drugih) skupina;
3. izraavanje sadrajno posve negativnih (ali moralni i politiki pozitivno vrednovanih) elja,
nada ili oekivanja koja se odnose na sam opstanak suparnikih etnikih (ili drugih) kolektiva.
4. uporaba teorije zavjere s nakanom da se: a) nadomjesti svaka raslamba ili interpretacija
zbivanja o kojima je rije; b) stvori privid vanosti vlastite (u naemu sluaju: hrvatske) nacije,

16

drave ili stranke, itd. kao subjekta koji se mora boriti protiv zavisti i sabotiranja praktiki itava
svijeta;
5. nakana mobiliziranja javnosti protiv neprijatelja i izdajica zajednice, temeljena na
apstraktnome poimanju zajednice i njezinih interesa (te stoga i izdaje ili neprijateljstva), ali, s
druge strane, i na konkretnom imenovanju "izdajica" ili "neprijatelja", itd.
6. stvaranje javne netrpeljivosti spram ak i rudimentarnih pokuaja (ili pak planova) za moguu
liberalizaciju drutva, koja se temelji na vjerovanju da su "nae" tradicionalne vrijednosti
superiorne suvremenoj meunarodnoj sceni;
7. demagogijska interpretacija poloaja specifinih rtvovanih skupina unutar naega drutva
(invalidi, prognanici i izbjeglice, obitelji rtava rata i ratnih zatoenika, itd.), odnosno neupitno
shvaanje nae zajednice u cjelini kao glavne ratne rtve, kako bi se "argumentiralo" protiv
"izdajica" i "neprijatelja".
Ove karakteristike su, djelomice, metodologijske naravi (1. - 4.), ali su takoer dijelom
temeljene i na sadraju konkretnih govora mrnje koji se dogaaju u suvremenoj Hrvatskoj (5. 7.). Ni najpreciznije, najsofisticiranije analize ne mogu dotai dio problema koji se nalazi iza
fenomena govora mrnje. To je tako stoga to nije problem samo tekst bilo koje vrste, ve
ponajprije kontekst. Pitanje je, naime, s kojime treba svagda iznova izii na kraj koje su stvarne
posljedice govora mrnje po njegove objekte (i rtve).
Nema dvojbe da su se mnoge osobe koje pripadaju svjetonazorski ugroenim skupinama
u ratnim (a, dijelom, i poratnim) godinama konstantno nalazile u veoma neugodnoj, ponekad ak
opasnoj situaciji u drutvu - u Hrvatskoj, primjerice, Srbi, djelomice Muslimani/Bonjaci, bivi
komunisti koji nisu bili spremni suraivati s novim strukturama vlasti, internacionalisti, liberali,
aktivisti za zatitu ljudskih prava, itd. (mutatis mutandis, slino vai i za sve ostale sljednice
Jugoslavije). Ali se, isto tako, mora rei da aktivisti za zatitu ljudskih prava - budui jednom od
omiljenih tema (simbolikoga) pogroma u govoru mrnje - ne mogu ba biti najbolji suci (ili
barem interpreti) u brojnim sluajevima govora mrnje (pa i njegovih egzistencijalnih
posljedaka), jer su ti sluajevi esto bili upravo njihovi vlastiti.

17

Poratno se je normaliziranje mukotrpno probijalo kroz naslage nacionalistikih

predrasuda, neraienih rauna i uvrijeenih neistina; no, klatno se je socijalno normalnosti
nastavilo kretati i pribliavati drugome ekstremu koji je u mnogim medijima na
poslijejugoslavenskome prostoru oznaen preuzimanjem Evrope kao nove (i opet neupitne)
informacijske okosnice, a namjesto ritualne kritike jugoslavenstva sve se ee pojavljuje
(podjednako nekritika) jugonostalgija.
Medijska se praksa i na Zapadnome Balkanu, kao i drugdje u svijetu moe, kako to
iskustvo pokazuje, doista normalizirati tek radikalnom promjenom sadanje funkcije medija;
povratkom, dakle, korijenima, ponajprije onima etimologijskim medij je, zna se, izvorno
oznaka za posredovanje. Program bi normalizacije stoga morao poinjati onime to se brojim
medijskim aktivisti(ca)ma nee svidjeti; ukidanjem posvudanjega subjektiviranja informacijskih
servisa i njihova vraanje originalnoj, posredujuoj ulozi. Jer, tek bi tako postalo mogue ne
samo rigorozno vezivanje uz istinu kao okosnicu medijske uloge u drutvu, nego i (barem
djelomini) otklon od emocionaliziranja javnosti koji je ba u (prije)ratnim vremenima u
Jugoslaviji pokazao svoju temeljnu zloudnost.

18

UDK 177.82:341.485(497.11)
Janja Be Neumann
International Association of Genocide Scholars / IAGS
Fakultet za evropske pravno-politike studije, Novi Sad

PUCANJE DUE/SHATERRING OF THE SOUL/LA DESTRUCCION DEL ALMA

SAETAK:
Srbija je danas post genocidno drutvo sa svojim zonama utanja pre svega poinilaca i
bystandersa/posmatraa koje jo traju i sa svim oblicima poricanja genocida. Genocid nije samo ubijanje ljudi nego
razaranje drutva preko stvaranja novih drutvenih odnosa koristei teror, surovost i strah kao metod. Genocid je
tehnologija vladanja terorom, oblik socijalnog inenjeringa, koji stvara, razara i na tom razorenom reorganizuje
odnose u jednom drutvu. ABC genocida je: A - genocid je zloin drave B -poricanje genocida je strategija drave
C - genocid nije dogaaj, to je proces. Svaki genocid je proces, ima tri faze; predgenocid, genocid i postgenocid.To
nije samo Auvic, Darfur, Mauthausen, Srebrenica, Sajmite, Jasenovac, Prhovo, Donji Biljani nego proces sa puno
malih predogoenih simbolikih i materijalnih auvica, sajmita, srebrenica, mauthausena, jasenovaca, darfura,
prhova, donjih biljana. Oni se svi ne mogu porediti po razmerama terora (Jermenski genocid, Holokaust, Gvatemala,
Kamboda, Argentina, Ruanda, Bosna i Hercegovina) nego po ciljevima poinilaca genocida da terorom preoblikuju
drutvene odnose. To je abeceda a onda posle abecede poinje uenje, samo za one koji ele i mogu da znaju i
razumeju ta se desilo. Knjiga Pucanje due, Kurs Ratni zloini, genocid i seanje: Koreni zla elim da razumem,
kola Sophie Scholl/ Sofi ol Mi neemo da utimo, su pukotine u utanju, pre svega akademskom, zbog pucanja
due onih koji su stradali, onih koji su preiveli i onih koji hoe i mogu da razumeju korene zla. Pukotine u utanju
imaju cilj da stvaraju politiku kulturu koja e biti sposobna da se suprotstavi i bori protiv simbolikih i materijalnih
preduslova koji omoguavaju da teror oblikuje drutvo.

19

SPALJIVANJE KNJIGA I SPALJIVANJE LJUDI

Kada ponu da spaljuju knjige,

uskoro e spaljivati i ljude.
Heinrich Heine, 1820, Almasor, scena prva

Knjiga mora da bude sekira za zaleeno

more u nama.
Franc Kafka, u pismu prijatelju
Oscaru Pollacku, 27. januar 1904

Gervasio Sanchez, fotograf iz panije koji je pratio ratne konflikte u Latinskoj Americi,
Golfskom ratu i na Balkanu, nosilac Nacionalne panske nagrade za fotografiju (2009) je autor
naslovne strane moje knjige Pucanje due/ La Destruccion del Alma, izdanje na panskom
jeziku, izdava Continta me Tienes, Madrid, 2013, prevod Carla Matteini, predgovor Richard
Goldstone i naslovnica Gervasio Sanchez. To je fotografija sruene i spaljene Nacionalne
biblioteke u Sarajevu u noi 25-26. avgusta 1992. u toku opsade Sarajeva, koja je poela 2. maja
1992 i trajala je do 26. februara 1996. ili 1395 dana. Te noi u leto 1992, ubrzo posle poetka
opsade, spaljeno je u sruenoj i zapaljenoj Nacionalnoj biblioteci preko milion knjiga, ogroman
broj domaih i stranih strunih i naunih asopisa i kolekcija starih, raritetnih knjiga. Gradska
kua u Sarajevu je graena u pseudomavarskom stilu 1884, u vreme vladavine Austro-Ugarske i
kao jedna od najlepih graevina u Sarajevu pretvorena je u Nacionalnu biblioteku 1945. Te noi
25-26. avgusta 1992. sa 50 granata sa Trebevia je pred pono zapaljena zgrada Nacionalne
biblioteke, simbol lepote i pismenosti Sarajeva, ali i simbol varvarstva ruitelja (Suada Kapi,
20

2009). Pepeo spaljenih knjiga je dugo leteo iznad Sarajeva. Zgrada Nacionalne biblioteke je
obnovljena i ponovo otvorena 28. juna 2014. godine.
Zapravo prva spaljena velika biblioteka u toku Treeg Balkanskog rata (1991-1999) je
biblioteka Interuniverzitetskog centra u Dubrovniku, sa oko 30.000 knjiga, u toku opsade
Dubrovnika, 6. decembra 1991. dana kada je grad bombardovan sa kopna, sa mora i iz vazduha.
Pepeo spaljenih knjiga je dugo leteo iznad Dubrovnika. Zgrada Interuniverzitetskog centra je
takoe obnovljena iz pepela i na ulazu u staklenoj kutiji stoji sauvana nagorela knjiga iz
spaljenje biblioteke i datum 6.12.1991.
Ne znam da li je postojala biblioteka u selu Prhovu, opina Klju, sela odakle je Hida.
estero sam ece rodila, pet era i jednog sina, i sve sam ih kolala na vee kole. erka mi je
zavrila medecinsku a sin mainsku, osnovnu su zavrili u Sokolovu a srednju u Kljuu, to smo
ih kolovali da dou vamo u Sloveniju za raditi , tako smo mislili, a tako se utrefilo da nisu.
Poeo je rat. Zavrili su na mjesec dana prije kolu. A uili su dobro, sve etvrtice i petice.
(Janja Be, 1997). Hidu sam poela da traim u maju 2002 kada sam prvi put dola u Klju.
Nikada pre rata nisam bila u Kljuu. Nikada pre rata nisam bila u Bosni.
Ne znam da li je postojala biblioteka u selu Donji Biljani, opina Klju, odakle je Rubija.
Kako Ti je tamo? Radi?, pitala me je Rubija.
Radim, rekla sam.
ta?
Prodajem lutke.
Uzmi ove jabuke, da ne bude gladna,
Da ne bude gladna kad se bude tamo vraala.
(Janja Be, 1997)
Rubiju sam poela da traim u aprilu 2003, kada sam prvi put otila u Klju sa
studentkinjama i studentima sa mog postdiplomskog kursa Ratni zloini, genocid i seanja:
Koreni zla - elim da razumem, Univerzitet u Sarajevu, Centar za interdisciplinarne
21

postdiplomske studije, Evropski regionalni postdiplomski kurs ljudska prava i demokratija u

Jugoistonoj Evropi - ERMA .
Hida je genocide survivor, preivela je genocid prema istrazi i optunici ICTYMeunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju , selo Prhovo, opina Klju, kada su u noi 30.
maja 1992. ubijeni njene tri kerke i sin. Emira, roena 1978, Semira roena 1977, Zemina,
roena 1973 i Nedad roen 1970.
Rubija je genocide survivor, preivela je genocid, selo Donji Biljani, opina Klju, 9. juli
1992, kada su ubijeni njen mu i dva sina.
Hida i Rubija su preivele genocid u opini Klju, sela Prhovo i Donji Biljani, prema
optunici ICTY- Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju. Optunica za genocid je
potvrena u ICTY, dana 11.7. 2013.

PUCANJE DUE

Neke primalne sile deluju, mrnja prema ivotu

ili nepostojanje talenta voljenja ivljenja.
(Sigmund Freud)

Razmisli da li je to ovek
Onaj koji radi u blatu
Ko ne poznaje mir
Ko se bori za mrvicu hleba
Ko umire zbog neijeg da ili ne.

22

Razmisli da li je to ena
Bez kose i bez imena
Bez snage da se sea
Njene oi prazne i materica hladna
Kao aba zimi.
(Primo Levi)

Tri meseca, od poetka novembra 1995. do kraja januara 1996. u tri Begunska Centra
/Izbeglika logora u Sloveniji, u Celju, Mariboru i Ptuju, razgovarala sam sa oko sto ena
izbeglica koje su preivele ratne zloine i genocid u Bosni i Hercegovini u prolee i leto 1992. i
u julu 1995. u Srebrenici i koje su izgubile u ratnim zloinima i genocidu lanove ue porodice:
decu, roditelje, brau i sestre, supruge, dedove i bake.
Sve ene su iz tri regiona: prvi region Kotor Varo, sela Orahova, ejvani, Vrbanjci,
Veii, Grabovci, Hanifii; drugi region Klju, Sanski Most, Prijedor: sela Prhovo, Gornji
Biljani, Hrustovo, Jugovii, Velagii, Pudin Han, Biani, Trnopolje, Ljubija. Tomaica; trei
region Srebrenica i epa: sela Milaevci, Kruev Dol, Potoari. Ispovesti sam snimala i posle
zapisala bez ikakvih promena, do kraja juna 1996. u knjigu Pucanje due.
Razgovarala sam samo sa enama zato to su mukarci odbili da razgovaraju sa mnom.
Mi govorimo jezik koji se sada u ICTY zove b/c/s, bosnian/ croat/serbian odnosno b/h/s
bosansko/hrvatsko/srpski ali je po mom akcentu bilo vidljivo da dolazim iz Srbije. Sa mnom su
razgovarale samo ene seljanke, zato to su ene sa obrazovanjem - nekoliko uiteljica,
nastavnica, pravnica - odbilo da razgovara sa mnom.
Razgovarala sam samo sa enama iz mesta gde su ve poele ili su bile zavrene istrage u
ICTY u vreme kada je glavni tuilac bio sudija Ustavnog suda June Afrike Richard Goldstone.
Za moj rad u Begunskim centrima/ Izbeglikim logorima nisam nikad dobila odobrenje
od slovenakih vlasti koje sam traila 1994. ekala sam do 11.7.1995. i posle Srebrenice sam
23

odluila da uem u Begunski Centar Celje. Moj rad u Begunskim Centrima Celje, Maribor i Ptuj
je omoguio upravitelj Begunskog Centra Celje, Ludvig Kranjc.
Istraivanje su mi poverili i omoguili Civic Link - Center za lovekove pravice,
Ljubljana, Slovenija i Olof Palme Institut, Stockholm, vedska. Emotivnu podrku bez koje ne
bih ostala u Begunskim Centrima, su mi davali moji bliski prijatelji iz Ljubljane Tanja Petovar,
Zoja Skuek-Monik i Mario Kopi. Mario Kopi je dao ime knjizi Pucanje due. Sve moje
knjige posle toga su dobile imena koje im je dao Mario Kopi.
U leto 1996. Emir Dragulj je poeo da radi crtee za moju knjigu Pucanje due. Poslala
sam mu tekst i molila ga da uradi crte za naslovnu stranu. Nije se javljao mesec dana, mislila
sam zaboravio je. Onda je zvao jednog jutra i rekao Doi, zavrio sam noas crtee za tvoju
knjigu. Otila sam u njegovu kuu i atelje u Zemunu, u kuu na Dunavu, nekoliko kua od nae
lepe, stare kue gde sam ja roena i u kojoj sada ive drugi ljudi. Po stolovima za grafike u
ateljeu je bilo stotine crtea. utala sam. Nisam imala rei da kaem ono to sam oseala. Emir
Dargulj je nacrtao ono to sam ja zapisala. Tada nisam znala da je deak sa crtea bio zapravo on
1942. kada su etnici spalili njegovo selo u okolini Foe.
Posle smo napisali, Za moju mamu Persidu, Janja Be i Crtee posveujem svojoj
majci Meiri, Emir Dragulj, Pucanje due, strana 9.
U jesen 1996. Aleksandar Tima napisao je predgovor Podrka jednog pisca: Jer je
patnja ljudi zbog meusobne mrnje opta, i mi iznosei patnju jednih iznosimo patnju svih, a
pravo mesto za iznoenje patnji Muslimana i Muslimanki upravo je sredina iz koje su njihove
patnje ponikle, to jest srpska, jer upravo u njoj moe da se javi onaj jedan ispovestima pogoeni
koji e odluiti da patnju ne nanosi.
U leto 1997. u Beogradu Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji & Radio B92 su
objavili Pucanje due.
U Centru za kulturnu dekontaminaciju 12. jula 1997 odrana je promocija knjige.
Pljutala je kia, letnji topli estoki pljusak, na ljude koji nisu mogli da uu unutra, nije bilo
mesta, prepuna velika sala. Govorili su Latinka Perovi, Sonja Biserko, Borka Pavievic, Emir
Dragulj a ja sam proitala prvi zapis iz Pucanja due, Hida. Nikada nisam ula takvu tiinu.
24

Samo se kia ula. Moda je to bila samo kia, moda se meni uinilo da su neki mukarci u
publici plakali.
U leto 1997. Richard Goldstone, prvi glavni tuilac ICTY-Meunarodnog suda za bivu
Jugoslaviju, izabran na predlog Nelsona Mandele, i sudija Ustavnog suda June Afrike, napisao
je predgovor za izdanje na engleskom jeziku, Shattering of the Soul. U leto 2012. napisao je
predgovor za izdanje na panskom jeziku, La Destruccion del Alma. Na kraju, ova knjiga
jeste vana za sve nas gde god da smo, ali njen direktni znaaj koji ona nosi za sve ljude u
postkonfliktnoj bivoj Jugoslaviji, bez obzira na politiku pripadnost, etniko ili religijsko
poreklo, je u tome to ona nosi mogunost da se ponovo otkriju osnovna zajednika iskustva biti human i znati da biti human znai voleti, deliti i patiti. Mi sluamo u ovoj knjizi glasove ena
Muslimanki, ali one u ovoj knjizi ne govore samo kao Muslimanke, nego kao ene i ljudska bia.
I odnos izmeu autorke i tih ena nije, kao to moe da se uini na prvi pogled, odnos
Muslimanki i Srpkinje, nego odnos izmeu ljudskih bia koja dele istu patnju i koja jo vanije
imaju sposobnost da prepoznaju da je to jedino vano.
Posle promocije moje knjige u Human Rights Watch u New Yorku, na Meunarodni dan
ljudskih prava, 10. decembra 1997. Simon Wiesenthal Centar je stavio The Shattering of the
Soul/Pucanje due na svoj web knjiga na kome je i danas.
U leto 1998. na predlog Mirze Idrizovia Ale Kurt je u Sarajevu, Kamerni teatar 55 i
MESS, reirao predstavu Pucanje due, dramatizacija Zlata Kurt.
Osnovala sam 2002. u novembru kurs Ratni zloini, genocid i seanja: Koreni zla elim da razumem, Univerzitet u Sarajevu i Univerzitet u Bologni, Centar za interdisciplinarne
postdiplomske studije, ERMA - Evropski regionalni postdiplomski studij ljudska prava i
demokratija u Jugoistonoj Evropi (2002-2007). To je bio prvi i do sada jedini kurs u
akademskim zajednicama, privatnim i dravnim, na prostoru bive Jugoslavije na temu genocida.
kola Sophie Scholl/Sofi ol - Mi neemo da utimo: Ratni zloini, genocid i seanja:
Koreni zla - elim da razumem je osnovana u leto 2012. kod ena u crnom u Beogradu. Trajala
je nekoliko meseci, odrana su dva dvodnevna seminara, juli 2012. i novembar 2012. Posle toga
je ugaena (2012-2012).

25

kola Sophie Scholl/Sofi ol - Mi neemo da utimo: Ratni zloini, genocid i seanja:

Koreni zla ja elim da razumem, Anima Kotor dvodnevni seminar u Kotoru, Crna Gora januara
2013.
U jesen 2012. moja prijateljica Carla Matteini je poela da prevodi Pucanje due na
panski. Marina Beloki urednica u izdavakoj kui Continta me Tienes iz Madrida mi je poslala
ugovor za tampanje knjige. Carla je zavrila prevod, radila je bolesna, ve je primala kiseonik
ali mi to nije rekla. Carla je predala prevod i ubrzo posle toga umrla u Madridu 18. septembra
2013. La Destruccion del Alma, Pucanje due je objavljena posle mesec dana. Naslovnica,
spaljena Nacionalna biblioteka u Sarajevu je fotografija koju je jula 1993. snimio slavni ratni
fotograf iz panije Gervasio Sanchez. Kroz prozor sruene zgrade, na fotografiji, prolazi zrak
svetlosti kroz poruene prozore, preko gomile razvaljenih cigala, kroz brutalno razorenu zgradu.
La Destruccion del Alma sam posvetila Carli Matteini. Za Carlu, svetlost moga srca.
ICTY-Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju je odlukom od 11.7.2013. potvrdio
optunicu za genocid u sedam optina u Bosni i Hercegovini. Od sedam optina etiri su iz
Pucanja due: optine Klju, Prijedor, Sanski Most i Kotor Varo. I Srebrenica.
Maja 2014. sam pozvana prvi put posle 25 godina, da govorim na akademskoj instituciji
u Srbiji, verujem ne sluajno u Vojvodini, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek
za medijske studije, Druga meunarodna konferencija Uloga medija u normalizaciji odnosa na
Zapadnom Balkanu.
Moja knjiga Pucanje due je nominovana za Nobelovu nagradu za mir 2005.
Postala sam poasna graanka opine Klju 2005. na predlog preivelih logoraa logora
Omarska, Keraterm i Trnopolje.
Nominovana sam za Nemaku nagradu za mir nemackih knjiara-Friedenpreis des
Deutschen Buchhandlers, 2014.
Pucanje due, izdanje na panskom La Destruccion del Alma je nominovano za
nagradu Raphal Lemkin 2014.

26

RATNI ZLOINI, GENOCID I SEANJA: KORENI ZLA-ELIM DA RAZUMEM

Ja verujem da su svi sluajevi genocida

slini i razliiti, posebni i jedinstveni,
i zato su predmet komparativne analize
(Israel Charny)

Nisu svi, ali zato ih je bilo tako puno?

(Jan Philipp Reemtsma)

U maju 2002. pozvana sam na konferenciju Studenti grade mostove, na Univerzitetu u

Hamburgu. Pozvao me je jedan student, jedan od organizatora, meni tada nepoznat, koji je
proitao Pucanje due. To je bio poslednji veliki skup studenata sa prostora bive Jugoslavije,
pre svega iz Bosne i Hercegovine, preko 60 odsto ( Janja Be, 2004) sa oko 400 uesnika,
umesto planiranih oko 60. Tada su se okupili studentkinje i studenti iz regiona bive Jugoslavije
koji su pobegli od ratova, pobegli u ivot, kao i brat i sestra, Erika i Klaus Mann, deca Thomasa
Manna. Oni su u izbeglitvu napisali knjigu Escape to Life/Bekstvo u ivot i objavili u
Americi 1939. (Erica i Klaus Mann, 1991) o intelektualnoj i kulturnoj eliti koja je pred
nacizmom pobegla iz Nemake. Na naslovnoj stranici je njihov prijatelj Albert Einstein.
Tamo smo se sreli profesori Dan Bar-On, Univerzitet David Ben-Gurion, Beer Sheva,
Izrael i Peter Riedesser, Univerzitet Hamburg, Nemaka i ja, i razgovarali da region bive
Jugoslavije koji je ne samo postratni nego i postgenocidni, treba hitno kurs o toj temi, da se u
akademskoj zajednici prevaziu zone utanja koje nastaju posle velikih trauma ratova i gladi. Da
se proe kroz nivoe informacija, znanja, razumevanja i onda stigne do empatije. U jesen 2002.
27

sam to predloila profesoru iz Sarajeva Zdravku Grebi i profesoru iz Bologne Stefanu

Bianchiniju i tako je roen na Univerzitetu u Sarajevu kurs Ratni zloini, genocid i seanja:
Koreni zla - elim da razumem. Moj kurs je bio deo postdiplomskog kursa ERMA, Evropski
regionalni postdiplomski magistarski kurs ljudska prava i demokratija u Jugoistonoj Evropi,
koji su organizovali Univerziteti u Sarajevu i Bologni a u saradnji sa univerzitetima u Skoplju,
Beogradu, Tirani, Grazu, Zagrebu, Sofiji, Pritini i London School of Economics and Political
Sciences.
Kako predavati u akademskim institucijama o ratnim zloinima i genocidu u regionu
posle ratova 1991-1999? Kako proi kroz traumu kroz koje ljudi iji smo mi potomci
generacijama i vekovima nisu proli? I koji su nas nauili da utimo? Kako o tome govoriti deci
tih ratova? Da li imamo pravo da im govorimo o tome? Moda je zaista bolje utati kao to su
utale generacije pre nas?
Potisnuti traumatski dogaaji, ne mogu prestati postojati samim potiskivanjem, kako na
drutvenom tako i na individualnom nivou. Upravo suprotno: oni nastavljaju da kljuaju na
povrini kao preutane injenice koje mogu nekontrolisano eksplodirati kada se stvori za to
povoljna politika ili ekonomska situacija. Na Balkanu se ta situacija stvorila nakon pada
komunizma u Istonoj Evropi, ranih devedesetih. To se sve moglo i predvideti. ak ni injenica
visoke stope meanih brakova izmeu Muslimana, Hrvata i Srba nije pomogla. Susjedi pa i
lanovi uih porodica okrenuli su se jedni protiv drugih, ne razumijevajui potpuno odakle ta
energija zla iz njih dolazi. No ak ni ova bolna pria nije sve: Balkan je bio periferija svih
moguih carstava: bio je periferija Osmanskog carstva vie od 500 godina, postao je periferija
Austro-Ugarskog carstva tokom XIX vijeka, onda je postao periferija nacistikog reima u toku
Drugog Svjetskog rata, te na kraju i periferija komunistike imperije.
Psihologija periferije kao psihologija potlaenih i uskraenih, ne omoguuje razvoj
pozitivne samopercepcije, koja je sutinski elemenat za stvaranje zdravog multikultularnog
drutva. Internalizirana agresija ugnjetavaa, s kojom se nikad nije suoilo, potisnuta je i
onemoguava potovanje kako sebe tako i drugih. (Dan Bar-On, 2004)
Balkan, iji smo mi deo, jeste region u kome mnogo ljudi pati od internalizirane agresije
sa kojom se generacije nisu vekovima suoile i od psihologije periferije ili zadnjeg dvorita.
28

Moj kurs je bio samo jedan petogodisnji pokuaj u okvirima akademske zajednice da se pokrene
ovaj zaputeni proces. Izai iz vekovnih zona utanja.
Primenjivali smo interdisciplinarni pristup (sociologija, istorija, meunarodno krivino
pravo, ratna fotografija , literatura, poezija, muzika, ratno novinarstvo, film, ljudska prava,
psihologija, svedoenja preivelih, leenje traume, itd) i komparativnu metodologiju. (Israel
Charny: Jermenski genocid, Holokaust, Gvatemala, Kamboda, Argentina i Bosna i
Hercegovina, Ruanda, Sudan, Kongo, Uganda). Na cilj je bio da pokuamo da razumemo
korene zla (Hannah Arendt & Ervin Staub), da otvorimo prozore u dvostrukim zidovima
utanja, da promislimo i gradimo poverenje, da proemo kroz traumu i bol, da izaemo iz
internalizirane agresije i psihologije periferije prethodnih generacija (Dan Bar-On), da izaemo
iz banalnosti ravnodunosti (Yair Auron ), da sluamo i govorimo i da nauimo nae
studente da prepoznaju signale zla i da ne utimo kada se zlo desi, kada ponu da pale knjige
(Janja Be-Neumann). Mi smo predavali o genocidu kao zloinu drave (Helen Fein) kao
formi ekstremnog terora i destrukcije koji je samo poslednji korak u toku kontinuiteta destrukcije
i surovosti. (Janja Be-Neumann & Daniel Feierstein)
Kurs je poeo u novembru 2002 , mojim predavanjem Pucanje due u kontekstu
genocida u XX veku i ukupan broj sati kursa u 2002. je bio dva sata predavanja. Kurs se
razvijao i rastao, broj sati kursa je rastao u 2003. do 18 sati, u 2003/2004 do 60 sati, 2004/2005
do 64 sata, u 2005/2006 do 68 sati i 2006/2007 do 90 sati. Poveavao se broj predavaa, tema,
oblasti, napisanih seminarskih radova, odbranjenih magistarskih radova, broja gostujuih
studenata na kursu u Interuniverzitetskom centru u Dubrovniku. Gostujui studenti su dolazili na
kurs u Interuniverzitetski centar u Dubrovniku i taj se broj poveavao od pet u maju 2003. do 21
studenata/ studentkinja u maju 2007. Gostujui studenti su bili iz Argentine, Austrije, Bosne i
Hercegovine, Bugarske, Danske, Hrvatske, Italije, Kanade Makedonije, Nemake, Poljske,
Srbije, Srbije i Crne Gore, panije, vedske i USA.
Broj ERMA studenata je bio stalan ukupno 35 po kolskoj godini; 30 iz regiona
Jugoistone Evrope i 5 iz Evropske Unije. Studentkinje i studenti iz Jugoistone Evrope su bili iz
Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Srbije i
Crne Gore, Srbije. Iz Evropske Unije su bili studenti iz Austrije, Grke, Holandije, Italije,

29

Nemake, Poljske, Rumunije, Velike Britanije. Bilo je i nekoliko ERMA studenata iz Izraela,
Kirgistana, Kanade, Moldavije i Turske.
ERMA kurs je finansirala Evropska komisija i Ministarstvo spoljnih poslova
Italije. Moj kurs je finansirala Evropska komisija, Ministarstvo spoljnih poslova Italije, Goethe
Institut Bosna i Hercegovina, Fond Otvoreno drutvo, Bosna i Hercegovina, Heinrich Boell
Stiftung, Sarajevo, Friedrich Naumann Stiftung, Zagreb, ACNUR/UNHCR/ Visoki komesarijat
za izbeglice Ujedinjenih nacija, Spanija, ICMP/Meunarodna komisija za nestale, Sarajevo,
HESP/ Meunarodni program za podrsku visokog obrazovanja,Open Society InstituteBudimpesta, Koerber Stiftung, Hamburg, Univerzitet Hamurg, CIDA/ Kanadska meunarodna
agencija za razvoj, War Photo Ltd. , Dubrovnik, Ministarstvo za nauku, obrazovanje i sport,
Republika Hrvatska, Univerzitet Michigen, Centar za Ruske i Istonoevropske studije, USA,
Lisa di Caprio, USA, Tanja Mra, USA, Vittoria Fiumi& Perla Ciommi, Italija, Janja i Reinhard
Be-Neumann, Nemaka, Steven Sage, USA i Wade Goddard, Dubrovnik/ Novi Zeland.
Prvi magistarski rad napisao je student iz Italije, Majke pravde, Sergio Paini,
Italija, ERMA 2002/2003, ocena 1.5 ( najbolja 1, najloija 5)
Prvi magistarski rad koji je u Bosni i Hercegovini napisala ena, Azra Smailkadi, Bosna
i Hercegovina Udario te je samo jednom?, ERMA 2004/2005, ocena 1.25
Emir Suljagi, Bosna i Hercegovina, Zajednica ubica, ERMA 2004/2005, ocena 1.25
Barbara Chiarenca, Italija, ene u ratu, ERMA 2004/2005, ocena 1.25
Mario Bezbradica, Hrvatska, Genocid fobija u Srbiji: Neki oblici poricanja genocida u
tampanim medijima u Srbiji. Banalnost ravnodunosti, Srebrenica i Srbija , ERMA 2005/2006,
ocena 1.5
Tanja Mra, USA, Asimetrino ratovanje: Silovanje kao oruje rata , ERMA
2005/2006, ocena 1.5
Angela Wieser, Austrija, Borba izmeu prolosti i sadanjosti: ICTY i Evropska unija
preduslovi za tranzicionu pravdu, ERMA 2005/2006, ocena 1.5

30

Prvi doktorat ERMA studenata na temu genocida, Dennis Gratz, Univerzitet u

Hamburgu.
Sve koordinatorke na kursu su zavrile ili zavravaju doktorske radove; Ljubljana, New
York, Castellon, Hamburg, Beograd, Sarajevo.
U ediciji listen/talk/reflect/trust sluati/govoriti/promisliti/graditi poverenje, su
objavljeni svi magistarski radovi kao e-knjige, e-knjige ne mogu da se spale, na www.warcrimes-genocide-memories.org Urednici Janja Be - Neumann & Dan Bar-On, naslovnice Haris
Memija, design Nataa Teofilovi.
Predavaice/predavai su bili, sledei interdisciplinarni pristup i stav da su genocidi
uporedivi (Israel W. Charny) i stav da i odabir predavaica/predavaa mora biti vidljivi znak
potovanja rtava i istinske ogromne ljudske patnje ( Janja Be). Meunarodno krivino pravo
(Richard Goldstone, Luis Moreno-Ocampo, Nenad Dimitrijevi, Xabier Agirre Aranburu), ratni
reporteri i fotoreporteri (Aernout van Lynden, Wade Goddard, Dinko Gruhonji, Sergio Paini,
Lana Slezi, Haris Memija, Tarik Samarah, Samir Sinanovi, Anur Hadiomerspahi, Yuri
Kozjev, Ron Haviv), literatura (Laszlo Vegel, Janja Be, Dan Bar-On ), psihologija (Dan BarOn, Tara Ney, Phillis Thompson), sociologija ( Janja Be-Neumann), ljudska prava (Sonja
Biserko, Anna Garzia Rodicio, Charles David Tauber), preiveli (Kada Hoti, Hatida
Mehmedovi, Smilja Mitrovi, Munevera Avdi, Nusreta Sivac, Fikret Bai, Zilhad usti,
Hida Jusi, Rubija Bajagi, Aia Omerovi, ehida Abdurahmanovi), ERMA studenti (Sergio
Paini, Tarik Ceri, Barbara Chiarenza, Tanja Mra, Angela Wiesser, Emir Suljagi, Katerina
Vasileska, Lejsa Heimovi, Ranko Marku, Ivan Barbali, Aida Koar, Azra Smailkadi,
Nataa Govedarica, Nejra Nuna engi, Vedran Horvat, Kumjana Novakova) Ph.D. studenti
(Dannis Gratz, Senadin Musabegovi, Naida Musabegovi, Edin Hajdarpasi, Nataa Teofilovi,
Nejra Nuna engi, Mia Sidran, Dinko Gruhonji, Kumjana Novakova, Emir Suljagi, Michelle
Kelso, Viktor Bojkov), ICMP/ Meunarodna komisija za nestale (Asta Maria Zinbo), Federalna
komisija za nestale (Amor Maovi, Marko Jurii, Jasmin Odobai), dokumentarni filmovi
(Nataa Teofilovi, Muhamed Mujki, Biljana aki, Koa Pavlovi, Michelle Kelso), film
programi (Varja Monik, Vlado kafar, Mario Hibert, Nataa Govedarica), muzika (Dalibor
Davidovi), omladinski projekti (Farah Tahirbegovi, Damir Imamovi, Inicijativa mladih za
ljudska prava u Srbiji) i profesori univerziteta (Dan Bar-On, Senadin Musabegovi, Janja Be31

Neumann, Zdenek Kavan, Julian Casanova, Nenad Dimitrijevi, Aernout van Lynden, Anna
Garcia Rodicio, Luc Reychler, Gerhard Hirchfeld, Patricia Schneider, Rodrigez Francisco Javier,
Hans Joachim Giessman, Phillis Thompson, Tara Ney, Smail eki, Marjan Vejvoda, Steven
Sage, Lisa di Caprio).
Koordinatorke kursa su bile: Mia Sidran, Nejra Nuna engi, Nataa Govedarica, Azra
Smailkadi i Srana Cvijeti.
Asistentkinje i asistenti kursa su bili: Mariana Nicuta, Sara Nikoli, Kumjana Novakova,
Viktor Bojkov, Azra Zupur, Violeta Buri-Miloevi, Monja Suta, Davor Marko.
Savet kursa/Board, Richard Goldstone, prvi glavni tuilac u ICTY i sudija Ustavnog suda
June Afrike, Juna Afrika, Dan Bar-On, David Ben-Gurion Univerzitet, Beer Sheva, Izrael,
Peter Riedesser, Univerzitet Hamburg, Nemaka, Zdravko Grebo, Univerzitet u Sarajevu, Bosna
i Hercegovina, Aernout van Lynden, American University, Blagoevgrad, Bugarska, Nanci Adler,
Centar za Genocid i Holokaust Studije, Univerzitet Amsterdam, Holandija, Rosallina Tuyuc,
Udruenje udovica Gvatemale, Gvatemala, Estella Carloto, Majke sa majskog trga, Argentina,
Irae Baptista Lundin, Univezitet Maputo, Mozambik, Mario Lopez Martinez, Univerzitet
Granada, panija, Leonardo Franko,Univerzitet Lanas, Buenos Aires, Argentina i Janja BeNeumann, autorka kursa.
To je bio, pet godina je trajao 2002-2007, prvi i jedini takav kurs u regionu sa stotinu
univerziteta, fakulteta, privatnih i dravnih. Da li je bilo prerano za takav kurs? Nije bilo prerano,
ve je bilo prekasno. Odrastale su nove generacije bez prolaska kroz traumu u regionu koji
vekovima nije proao kroz traume ratova, gladi, siromatva, diktatura i nasilja. Stvarale su se
nove zone utanja; utanje poinilaca zloina, utanje rtava, utanje posmatraa, utanje
spasilaca i boraca/borkinja. Ali stvarale su se i pukotine u tim utanjima. Pojedinci i neke
organizacije, neke spisateljice i pisci, neke rediteljke i reditelji, neke slikarke i slikari, neka
suenja, to se vie nije moglo sakriti. Najdublje i najopasnije utanje je bilo u Srbiji. Ja nikad
nisam javno govorila u Srbiji od 1992, samo na promociji Pucanje due, 12. jula 1997. Nisam
nikada odrala seminar na temu kojom se bavim do prolea 2004. kada sam imala dva kratka
predavanja u Novom Sadu i Kragujevcu na poziv Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji.

32

To je bio deo zavere utanja, zloina utanja, govora mrnje koji se pretvorio u utanje mrnje,
deo banalnosti ravnodunosti (Yair Auron, 2000)
U Beogradu sam prvi put javno govorila 27. januara 2012, za Dan seanja na Holokaust u
Biblioteci grada Beograda na promociji izvanredne knjige, jedinstvene u celom regionu Zato
su utale: Majka i erka o istom ratu, autorke Nevena Simin i Magda SiminBoan. Dvostruki
zid utanja, transgeneracijsko utanje (majka i erka), dva rata (Drugi svetski rat i Holokaust, i
Trei Balkanski rat 1991-1999). Ova knjiga jeste prolazak erke, Nevena Simin, kroz traumu
majke koja je utala Magde Simin-Boan, politike zatvorenice u Drugom svetskom ratu i
Holokaust preivele, i otvaranje prozora na dvostrukom zidu utanja. Dvostruki zid utanja
je otkrio psiholog iz Izraela, dete Holokaust preivelih iz Hamburga, i unuk Holokaust rtava
kada je istraivao ponaanja dece preivelih Holokausta i dece poinilaca Holokausta, njihove
odnose sa roditeljima i zajednicom. Svaka je strana sagradila svoj sopstveni zid utanja i kada je
jedna strana pokuala da otvori prozor na tom zidu, najee su se sreli sa zatvorenim prozorom
na drugoj strani (Dan Bar-On, 1995)
Suenje Ratku Mladiu u Hakom tribunalu je poelo 16. maja 2012. Prvi svedoci su bili
preiveli iz Donjih Biljana sela iz Pucanja due. Toga dana ene u crnom su me pozvale da
odrim predavanje o genocidu. Posle predavanja smo poeli razgovore o seminaru od dva dana.
On je odran 21. i 22. jula 2012. i tada se rodila kola ena u crnom Sophie Scholl/Sofi ol - mi
neemo da utimo. kola Sophie Scholl/Sofi ol je trajala je nekoliko meseci i bila ugaena.

APRIL U KLJUU

Oi rtava e se zatvoriti na dan pravde

ili se nee zatvoriti nikada
Miguel Asturias, Gvatemala, Nobelova nagrada za knjievnost

33

okantni zloini poine se na inicijativu

nekolicine beskrupuloznih pojedinaca,
sa blagoslovom veine i sa pomirenou svih.
Tacit

Odnese ti ispred tebe kruh. Kad su poeli i

kruh otimati, ja velim malom, moramo sine
kreati pa makar ti ostane iv.
Rubija, Pucanje due

I tu mi je odvelo mua i dva sina, i od evera dva sina, kod damije. Dok su ih odveli, ula se
pucnjavina, ta se radilo nita ne znam. Nisam videla. Samo se ulo. To je bilo 1992, u sedmom
mjesecu, devetog datuma. Tako je to taj dan pucalo, tuklo. Dan po dan, od tada nikakav glas od
njih dobila nisam.
Ile smo mi ene tamo, ali ne daju vojska i policija, ne daju blizo prei. Da smo ole ja bih
poznala po robi ecu ako ne bih poznala po licu. I nije nam dalo i mi smo se povraale kui. Tri
dana su oni tuj bili, nisu dali blizu tim mrtvima prei, i oni su prekonoi pokupili to i e su ih
otjerali mi ne znamo, te mrtve. A je li iko preivio, devet je sela taj dan otjeralo ljudi, od 16 do
65 godina, Botonjii, Donja Sanica, Osmanovii, Jabukovac, Cerii, Domazeti, Brkii, Gornji
Biljani, eto mog je malog vratilo. etvrti smo dan uspjeli doi kod damije, samo smo nali
lokve krvi po onim barama po njivama. I otjeralo mi je tako dva sina i ovjeka. Njih trojicu. I sve
je popaljeno kad smo mi otili na kraju ljeta, ni ovolike daske nije ostalo, sve pogorelo. Sve
otilo.
Rubija, preivela genocid, selo Donji Biljani, opina Klju

34

Tu no nismo otili u umu, nismo se estito ni smjestili, ove male se rasmijale, ja kaem utite,
ue nas pa e doi pa e nas sve pobiti, nisam to sestro ni rekla kad oni na vrata, izlazite viu.
Kad ja pogledala a ono na hiljadu i hiljadu njih. Komije, profesori, nastavnici, vojska. Pred
trgovinu su nas postrojili, ispitivali ge je ko, tukli su nas od devet do pola jedanaest, red je bio
nas ena, ece, mladih. Mukarce i momke su ve odvojili i oterali kamionom. Baka ene i
eca, baka momci i mukarci. Moja kua je prva zapalita, sve je u naem selu zapalito, mi u
stroju, stroj pada, kue padaju. Izgore moje mame kua kae moja najstarija, uti nek gori, uti
nek gori samo da ste mi vi ivi.
Odjedanput se smrai. Tukli su nas sa svih strana sa svakim orujem i onda su bacili granatu i
stroj je pao. Poslije su dole tri djevojice sa baterijom da trae ko je iv. Je si li iva, pitaju me,
jesam, sva sam krvava od ovih tih mojih era to su mi u krilo pale, je si li ranjena, ne znam.
Onda sam se okrenula, a moja najstarija lei, ve poutila, samo sam rekla, eri moja mila zar si
ti mrtva a ja iva. Onda su me ove cure uzele za ruke i noge i odnele u njihovu kuu.
Hida, preivela genocid, selo Prhovo, opina Klju

Posle prvog predavanja u novembru 2002, moji studenti su dobili Pucanje due kao
literaturu. Posle itanja nekoliko studentkinja/ studenata koji su to sami eleli je govorilo o knjizi
i jednoj od dve prie, Rubija ili Hida u kontekstu sluajeva u ICTY-Meunarodnog krivinog
suda. Nekoliko puta se desilo za pet godina toga rada da su neki studenti/studentkinje odbili da
uestvuju u itanju i raspravi. Uvek je razlog bio da je njima to prestrano i da ne mogu da
podnesu emotivni teret, da ne mogu to da sluaju. To je bila priprema za nas prvi odlazak u Klju
aprila 2003. Posle smo ili svake godine, pet godina. Sretali smo preivele: ratne zarobljenike iz
logora Manjaa, Omarska i Keraterm, majke koje nisu do tada uspele da nau svoju decu nestalu
u ratu, decu iz lokalne kole koja su izgubila roditelje. Sluali smo njihove prie u Kljuu. Oni su
govorili. Mi smo sluali. Nauila sam tada da ako hoemo da nas razumeju, mi prvo moramo da
nauimo da sluamo druge.
Posle smo ili u selo Biljani i na Lanite II, da posetimo groblje u selu Biljani i jamu u
umi Lanite, primarnu i sekundarnu grobnicu sinova i mua Rubijinog. Ubijeni su u selu Donji
Biljani 9.7.1992. zajedno sa jo 190 suseda uglavnom mukaraca. Rubija ih je izgubila drugi put
35

kada su preneseni u sekundarnu masovnu grobnicu, u jamu u umi u okviru Lanita II, bive
kasarne Jugoslovenske narodne armije, blizu sela Biljani. Jama je otkrivena posle rata i tela su
preneena ponovo u Biljane.
Hidu sam nala u Kljuu i molila sam je da doe da govori mojim studentima i
studentkinjama. Oni su nju znali iz knjige Pucanje due ali nisu je nikad sreli.
Odbila je. Ne mogu, ti si dua moja, ali ne mogu. Posle etiri godine dola je. Sama.
Dola je sama. Nisam znala da e doi, tog aprila 2006. Izgledala je loe. Ne brini za mene,
dobro sam ja, pripremila sam se, imam sve to mi treba, hou da govorim tvojim studentima. I
poela je da govori I odjednom se smrai, tukli su nas sa svih strana...
Posle mi je dala pare papira Daj to tvojim studentima, ja sam zaboravila, rekla je. Na
papiru istrgnutom iz kolske sveske je zapisala:
Dan kada su ubijeni 1.juni 1992
Godine kada su bili roeni
Nedad - 1970
Zemina - 1973
Semira - 1977
Emira - 1978

Rubiju sam nala u Sanici, pored Kljua. Govorila je studentkinjama i studentima moga
kursa, u Kljuu, aprila 2007. ivi u malom iznajmljenom stanu. Njena kua je zapaljena, sruena
i nikad je nije obnovila.
A imala sam kuu novu, pa imala sam talu, pa imala sam sve ono to mi treba. Kuu
sam pravila novu, sa muom sam pravila, eca mi pomagala iz Slovenije. Imala sam talu, imala
sam pojatu za sjeno za krave, imala sam etiri krave, imala sam upu za drva, imala sam kurzanu
za kuruze sve sam imala to mi je trebalo.
36

Kad su meni tu ecu moju oerali, sinove, i oerali mi mua, ovaj mali to mi je ostao,
on je kod jednog Srbina bio, mislim zarobljen je bio. Radio je ta god mu je Srbin nareivo, iao
je kositi, kupiti sjeno, ako onaj napljaka neto on je morao kupiti sa njim u auto pa dogoniti
njegovoj kui. Ko sluga, ko rob bio. Gladan, edan, po cjeli dan, on je njega iscrpio tolko, on je
bio mrtva glava vie. Dojde on navee i meni, sutra u to i to raditi, mali nek ide sa mnom. Ja ne
smijem rei njemu da ja ne dam djeteta. A on meni treba, ja imam posla svoga, ja sam jo mislila
tu u ostati. Cijelo ljeto tako, ali eto kad je njihova sila. Komija mi prvi bio, moja sva zemlja
kraj njega. Svako je vee dolazio nami prije na posjelo, svaki dan, nerazdvojen je bio sa nami.
On je fini ovjek bio. Prije rata.
A to ljeto ja sam jo uvek savijala ljetinu. Reko, da imamo preko zime ta jesti. Ono puca
a ja ljive tresem, nisam ja imala strah, nisam ja znala da e to tako biti, i stavljam ljive za
rakiju, i sve sam ja to posuila na suane, i djemove ukuvala, i salatu napravila, sve sam mislila
to e proi taj rat. Mislila sam to e bit gotovo, hajde reko, tu u ostati.
A onda jednog dana od Milana Andrejia sinovi dou pa veli on meni ta eka, to ti
jo ne ide?, a ja, to u ja ii ja sam na svom nisam na tvom, kae O tome se i radi, da zna
ta se sprema tebi i malome bolje ti je da ide, ta mi tebi spremamo, to je sve naa srpska
zemlja. A preko noi idu od kue do kue, ubijaju, otimaju pare, otimaju zlatninu, pljakaju.
Sve ti otme iz kue, ti ostane, gledi, ne sme nita rei. Odnese ti ispred tebe kruh. Kad su
poeli i kruh otimati ja velim malom, moramo sine kreati pa makar ti ostane iv. Mora se ii. I
tako smo krenuli za Klju, i u Kljuu sredim te papire i doli smo u Sloveniju, mi smo doli rano
oko pet navee, ljetnja doba, ma nije ljetnje, podjesen ali dugi su dani, sunce je grijalo i tu su nas
upisali u te njihove knjige i dali nam dva stola eljezna i dve deke obine da prespavamo.
Rubija danas ivi sama. Govorila je o starosti, siromatvu, samoi, bolesti, korupciji,
nepotizmu. Lice siromatva je lice stare, same ene u Bosni.

37

ZONE UTANJA U POSTGENOCIDNIM DRUTVIMA

Samo ne do bog da ih sretnem

te to su mi djecu odveli, ne bojim se ja
vie ni boga ni naroda. A oni drugi,
oni dobri, neka ostanu.
Rubija, Pucanje due

Nije malo teko, puno je teko. Ona uti,

slua, a ja plaem i priam joj,
tamo u Bosni plakala sam stalno
a nie glasa nisam smjela da pustim,
alost sam svu prola, pretrpila,
nie glasa nisam smjela pustiti
amka, Pucanje due

Proces normalizacije posle magnum crimen kao to je genocid, jeste vaan psiholoki
konstrukt koji je deo realnosti i ivota posle genocida. To je utanje, tiina kao kombinacija
onoga to se reima ne moe opisati (indescribable) i onoga o emu se ne govori (undiscussible).
Plakala sam stalno a nie glasa nisam smjela da pustim (amka, Pucanje duse). To utanje i
tiina posle genocida imaju svoje razliite aktere i interese.
Poinioci genocida namerno podravaju, stvaraju i odravaju utanje i tiinu i raunaju
na specijalnu kombinaciju onoga o emu se ne govori (tabui: stvari o kojima se u drutvu ne
38

moe otvoreno diskutovati i govoriti) i onoga to se reima ne moe opisati (dogaaji i ljudi za
koje mi nemamo rei da opiemo jedni drugima).
I rtve i poinioci mogu da ele da normalizuju svoje ivote i u toku i posle viktimizacije
naravno iz veoma razliitih razloga. rtve ele da sauvaju svoj ljudski izgled uprkos fizikoj
patnji, poniavanju i dehumanizaciji koje su preiveli. Poinioci ele da sauvaju svoj ljudski lik
uprkos bestijalnosti koje su poinili. A bystanders/posmatrai oni ele da kupe normalizaciju kao
normalnost zato to ih to oslobaa moralne dileme o njihovoj sopstvenoj problematinoj
nedelatnosti, nedelovanja u procesu viktimizacije. ute i spasioci i borci/borkinje ako se kontekst
nije promenio, ako su poinioci na vlasti ili jos imaju mo i uticaj. (Dan Bar-On, 1999)
Posle velikih trauma ratova i gladi, stvaraju se zone utanja. Kako izai iz zona utanja?
Zone utanja rtava? Zone utanja poinitelja? Zone utanja bystanders/posmataa? Zone
utanja spasilaca? utanje posle traumatinih dogaaja je sofisticirano, nije banalno, i ima
veoma visok nivo kompleksnosti.Traumatina iskustva stvaraju zone utanja, na mikro i na
makro nivou. utanje posle genocida imaju najsofisticiranije forme i najvii nivo kompleksnosti.
Postoje najmanje etiri zone utanja: zona utanja rtava, zona utanja poinitelja, zona utanja
bystanders/posmataa i zona utanja spasilaca i boraca/borkinja.
Te etiri zone utanja su razliite i komplementarne: utanje o teroru i odgovornosti
poinitelja, utanje o stidu i patnji preivelih, utanje o ulozi bystanders/ posmatraa pa ponekad
i utanje o ulozi spasilaca koji su spasavali rtve od poinitelja. Takoe ove etiri zone utanja
same nisu monolitne. utanje poinioca koji je ubio nekoga se razlikuje od utanja poinitelja na
daljinu koji je planirao, organizovao, nareivao i koordinirao zloine. utanje
bystanders/posmatraa koji je nemoan posmatra viktimizacije i ne moe da pomogne u
situaciji ekstremnog nasilja je razliito od utanja bystanders/posmatraa koji ima nameru da
profitira u situaciji nasilja. utanje rtava koje su same je razliito od utanja rtava koje se stide
zato to nisu uspele da zatite one koji su ranjiviji i trebaju zatitu, uglavnom su to deca, roditelji,
ene, stari, bliski prijatelji i ranjeni. utanje spasilaca koji su spasili rtve iz ruku poinilaca za
novac je razliito od utanja spasilaca koji su reskirali ivot da spasu rtve iz ruku poinilaca
(Janja Be-Neumann, 2014).

39

Zato ute poinioci? Uglavnom ute zbog straha; strah od hapenja, suenja, gubitka
materijalnih i statusnih privilegija. Ali ute i zbog dvostrukog morala poinitelja. Ogromna
veina poinilaca ima opravdanja za teror i zloine nastale iz toga terora: Branio sam svoj
narod, Ja toga dana uopte nisam bio tamo, To je bilo davno, vie se ne seam, Branio sam
svoju veru, Ja se seam da sam spasao jedno dete toga dana, Mi smo deci delili pomorande
iz konvoja humanitarne pomoi, Nismo ih proterivali, sami su otili, To uopte nisam bio ja,
zamenjen je identitet su najee reenice. To su delom lai ali delom i duboka psiholoka
potreba da se magnum crimen opravda zato to ne moe emotivno da se podnese. Upravo ta
mrva ljudskosti ne moe da podnese sopstveni magnum crimen, sopstvenu bestijalnost pa ga
racionalizuje i u seanju uva te, moda stvarne, momente ljudskosti u uslovima ekstremnog
terora. Na suenju Ratku Mladiu u ICTY, svedoci optube uglavnom koriste ove reenice. To
su sada stari ljudi, bioloki starci posle 25 godina. Mnogi od tih svedoka su sada u inu generala
a bili su kapetani ili pukovnici u vreme genocida. Oblik normalizacije ivota poinilaca kada
normalizaciju prodaju kao normalnost.
Zato ute rtve? Uglavnom zbog oseaja stida, krivice i straha. Stida to su bili toliko
dehumanizovani kao ljudska bia u uslovima ekstremnog terora. I stida i oseaja krivice to nisu
uspeli da zatite one slabije od sebe koji su od njihove zatite zaviili. Decu, roditelje, stare,
prijatelje, ranjene i iznemogle. A oni su preiveli. Taj oseaj krivice preivelih/survivor guilt
moe da bude toliko jak da esto vodi u samoubistvo. Primo Levi je, uhvaen kao italijanski
partizan na severu Italije, poslat u Auvic, radio kao diplomirani hemiar u fabrici Buna za
proizvodnju gume u okviru logora. Preiveo je logor u Auvicu i pisao o tome knjige svetski
poznate i itane, koje su pomerile nae granice razumevanja kao ljudskih bia o Holokaustu. Paul
Celan iz Bukovine, Rumunija je preiveo Holokaust, tako to je otiao je u Pariz. On je napisao
uvenu Fugu smrti koja je takodje pomerila nae ljudske granice razumevanja Holokausta.
Primo Levi i Paul Celan su izvrili samoubistvo kao Holokaust preiveli nekoliko decenija posle
Holokausta. rtve ute i zbog straha ako se kontekst nije promenio, ako su poinioci zloina jo
na vlasti ili imaju mo. Veliki broj rtava uti i na mikro nivou, u porodici, uglavnom sa
namerom da zatite svoju decu roenu posle traume, od patnje kroz koju su sami proli. Stvaraju
zidove utanja.

40

Zato ute bystanders/posmatrai? To je u svim oblicima ekstremnog nasilja i najbrojnija

grupa. Dok je literatura o poiniocima, rtvama i spasiocima ogromna, samo nekoliko autora se
bavilo temom bystanding/posmatrakog ponaanja u odnosu na poinioce i rtve, pokuavajui
da objasne kako je mogue prevazii bystanding/posmatrako ponaanje aktiviranjem
bystanders/posmatraa u pokretima otpora ili u spaavanje rtava i tako smanjiti potencijal za
viktimizaciju (Ervin taub, 1996). utanje bystanders/posmataa je izuzetno nehomogeno. Neki
bystanders/posmatrai ute iz straha da bi se moglo otvoriti moralno pitanje njihovog neinjenja
ali i zbog direktne pre svega materijalne i statusne koristi koju su imali u toku situacije
ekstremnog nasilja. Jo je jedna velika grupacija bystanders/ posmatraa, to su emotivni
bystanders/ posmatrai koji ute. To su deca, roditelji, suprunici, bliski roaci i prijatelji
poinitelja. Ta su utanja uglavnom transgeneracijska.
Zato ute spasioci koji su u bystanders/posmatrakoj situaciji postali borci ili borkinje u
aktivnom procesu otpora ili su spaavali rtve? ute ako se kontekst nije promenio. Tada ute
pre svega zbog straha. Ova grupa takoe nije homogena. Spasioci koji su reskirali ivote ne
spadaju u istu grupaciju sa spasiocima koji su to radili za novac ili druge oblike materijalnih i
drugih koristi.
Kako izai iz zona utanja u jednom duboko traumatiziranom drutvu kao to je
postgenocidno? Po mom znanju, iskustvu i ivljenju u takvom drutvu, pre svega davanjem glasa
slabijima u toj ekstremnoj asimetriji moi (Juergen Habermas, 1971). Samo kada se da glas
slabijima u ekstremnoj asimetriji moi mogue je probiti zone utanja. U situacijama dok traje
ekstremno nasilje to skoro da i nije mogue, kada amka koja je ostavila umirue dete na putu i
otila da pokua da spasi drugo dvoje preivele dece plae stalno a nie glasa ne smije pustiti.
Posle situacije ekstremnog nasilja mogue je dati glas slabijima, Rubiji koja je preivela genocid
u selu Donji Biljani 9. jula 1992. u Begunskom centru u Ptuju decembra 1995. meni kae Ne
bojim se ja vie ni Boga ni naroda. Tako se asimetrija moi menja. U sluaju bive Jugoslavije
to je pre svega bio ICTY-Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju koji jeste pre svega dao
glas slabijima. Tvrdim da u regionu bez pravde (Milovan ilas,1958) suenja za ratne zloine i
genocid u toku terora 1991-1999. ne bi bilo narednih sto godina da nije osnovan ICTYMeunarodni krivini sud. U regionu gde se vekovima utalo o traumama ratova i gladi, ICTY
jeste bio pucanje leda u surovo zamrznutom ledu kulture utanja.
41

Otpor utanju je bio pre svega individualan. Neke ene, neki mukarci su govorili, ali pre
svega kao pojedinci a ne kao organizovane grupe. Mali broj tih grupa je postojao ali najbrojniji
su bili pojedinci. U sluaju Vojvodine masovno, neorganizovano dezertersvo je bio nenasilni
otpor utanju i ratu. Preko 200.000 ljudi je napustilo Vojvodinu u periodu 1991-1999. ( Janja
Be-Neumann, 2012). To jeste bio istinski, nenasilan poetak stvaranja jedne nove kulture otpora
i borbe protiv terora.

PSIHOLOGIJA PERIFERIJE I INERNALIZIRANA AGRESIJA

Hido, ja sam, uje me?

Ti si?
Zato si mi na kraju rekla i hvala vam puno, puno?
Da sam valjala ubili bi i mene.
Zato si mi rekla?
Zato to si od onog naroda a plakala si sa mnom.
Hida, Pucanje due

Ti si puno kola zavrila? pitala me.

Pa tako, puno.
Zato nam nisu rekli?
Ne znam, to nema u knjigama.
A ta ti misli, da li je njma, da li je njima ao, da li je njima ao nas?
Nefa, Pucanje due
42

Znati sve to je strano,

ali je jo stranije ne znati.
I utati.
Janja Be

Poricanje genocida je poslednja faza genocida. Srbija je danas u toj fazi, poslednjoj fazi
genocida protiv Bonjakog naroda 1991-1995. Poricanje genocida je strategija drave i njenih
institucija. Genocid je proces koji se razvija kroz osam faza koje su predvidljive ali nisu
neizbene sve da se dogode. Na svakom nivou preventivnim merama moe se genocidni proces
zaustaviti. Osma, poslednja faza genocidnog procesa je poricanje da se to desilo. Poricanje je
jedan od najsigurnijih preduslova da se genocid ponovi. Jermenski genocid se porie i danas u
Turskoj a desio se pre skoro sto godina u Otomanskom carstvu. Genocid u Darfuru koji se danas
uivo direktno prenosi, porie vlada u Sudanu. Strategije poricanja su veoma sline, skoro iste:
Jermenski genocid, Holokaust, Kamboda, Argentina, Gvatemala, Bosna i Hercegovina, Ruanda,
Sudan. Zajedniko im je i to da su to su pre svega dravne strategije (top-down procesi) koje se
ostvaruju na 12 slinih naina; konteksti, vreme deavanja i drutveni ugovori su razliiti. 1. Broj
rtava i sumnje u verodostojnost statistika 2. Moralna diskvalifikacija svedoka 3. Tvrdnje da su
smrti bile nenamerne, sluajne 4. Isticanje udnih obiaja rtava. 5. Racionalizacija ubijanja
kao plemenskih konflikata 6. Sile koje su se otele kontroli 7. Plaenje diplomata tvrdnjom da
ako se uhapse ubice da e biti ugroen ili ak i neostvariv mir 8. Pravdanje poricanja zbog
ekonomskih interesa 9. rtve imaju dobar tretman 10. Definicionalisti 11. Optuivanje rtava 12.
Mir i pomirenje su vaniji nego optuivanje ljudi za genocid. (Gregory H. Stanton, 1998). Srbija
je danas postgenocidno drutvo (Daniel Feierstein, 2014) koje jo uvek aktivno ivi svih ovih 12
oblika dravne strategije poricanja. Poricanje genocida je strategija drave a na elnim
pozicijama drave Srbije danas su demokratski izabrani ljudi iz Srpske radikalne stranke,
ekstremno nacionalistike partije srpskog naroda u vreme kada se genocid desio. Tri najuticajnije
pozicije u dravi, predsednica Parlamenta, predsednik drave i premijer su bili lanovi te stranke
43

u vreme genocida. To je uporedivo samo sa postgenocidnom Turskom posle raspada Otomanske

imperije. Nije uporedivo sa ostalim sluajevima postgenocidnih drutava u XX veku.
Srbija je zaglavljena u traumi. Koji su mogui putevi izlaska iz traume genocida u Srbiji?
Kako se osloboditi genocid fobije? (Mario Bezbradica, 2007) Kako izai iz zona utanja danas
kada generacije naih predaka to nisu uradile i ostavile su nam u naslee kulturu utanja posle
trauma? Malo je verovatno da e poinioci govoriti osim ako podravaju, stvaraju i odravaju
zone utanja i tako stvaraju sebi uslove za normalizaciju svojih ivota. Srbija, posebno
Vojvodina, ima ogroman priliv stanovnitva posle svih izgubljenih ratova i teritiorija u ratovima
1991-1999. Prema popisu stanovnitva 1991. i 2011. u Vojvodinu se naselilo oko 400.000 ljudi
skoro iskljuivo Srba iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova, a otilo je oko 200.000
uglavnom ne-Srba. (Janja Be-Neumann, 2012). Velika je verovatnoa da je znaajan broj
upravo poinilaca u tom ogromnom ratnom prilivu stanovnika.
Bystanders/posmatrai su uvek najbrojnija grupacija pa je zona utanja tu najvea i
najkompleksnija. Tako je i u Srbiji. Upravo zbog produenog utanja posle zavretka situacija
ekstremnog nasilja ova grupacija ratnih bystanders/posmatraa bi mogla da se zove post
bystanders/posmatrai, ili trajni bystanders/posmatrai ali to je neka druga tema za mogue
istraivanje. Bystanding/posmatrako ponaanje pa tako i bystanders/ posmatrai nastaju u
bystanding/posmatrakoj situaciji koja je odreena duinom trajanja ekstremne situacije nasilja i
fragmentacijom planiranja i izvrenja zloina. U zavisnosti od toga postoji razlika u niskom,
srednjem i visokom stepenu bystanding/posmatrakog ponaanja. Deset je oblika
bystanding/posmatrakog ponaanja u Holokaustu: 1. Oportunistiki bystanders/posmatrai 2.
Ulini bystanders/posmatrai 3. Ideoloki orijentisani bystanders/posmatrai 4. Karijeristiki
bystanders/posmatrai 5. Institucionalno racionalni bystanders/posmatrai 6. Profesionalni
bystanders/posmatrai 7. Profesionalni bystanders/posmatrai, manje karijeristiki orijentisani 8.
Bystanders/posmatrai na daljinu 9. Mrzioci drugaijih bystanders/posmatrai 10.
Emocionalno povezani bystanders/posmatrai. Samo paljiva analiza konteksta i interakcije sa
osobama koje su ukljuene u proces viktimizacije, moe pomoi da se proe kroz traumu, i
moda, spree negativni aspekti bystanding/ posmatrakog ponaanja u buduim moguim
kriminalnim radnjama (Dan Bar-On, 2002).

44

Zato mi ljudi dozvoljavamo poiniocima zloina da nanose patnju rtvama a da mi

stojimo sa strane i posmatramo? Zato nismo svesni trenutka kada se nae nedelovanje preokrene
u destrukciju? Zato samo tako zastraujui mali broj ljudi pree iz te posmatrake pozicije u
aktivnu, pomaui rtvi, kao spasilac ili zaustavljajui viktimizaciju, kao borac u pokretu otpora?
(Ervin taub, 1996). Bystanding/posmatrako ponaanje je kontekstualno, situacijsko pre nego
to je to lina karakteristika bystanders/posmatraa. Individualistiki stav gledaj svoja posla i
ne deava se to u mome dvoritu, selu, dravi, zatim zastraujui trend porasta privikavanja na
nasilje na javnoj sceni, onda esto prihvatanje da je rtva sama kriva za to to joj se desilo i da
su takva vremena bila, teko shvatljivi paradoksalni moral poinioca zloina koji vraaju u
svoje seanje detalje zloina i to seanje im pomae da zaborave ili potisnu ceo zloin u kojem
su uestvovali i na kraju proces normalizacije posle zloina, su pet psiholokih konstrukta koji
mogu da pojasne bystanding/posmatrako ponaanje i bystanders/ posmatrae (Dan Bar-On,
2002)
Uvaavajui sve ove psiholoke konstrukte, moe se rei da ne postoje
bystanders/posmatrai kao takvi, kao karakterna crta ili tip linosti. Postoje mnogi oblici
bystanding/posmatrakog ponaanja. Postoje razliite pozicije u tom ponaanju; oevici, oni koji
uju o dogaaju, oni koji su daleko kao i razliiti nivoi izloenosti procesu viktimizacije.
Bystanders/posmatrai nisu pravno odgovorni za zloinaka dela poinilaca. Ali danas je ljudska
zajednica ipak dola do toga da iako bystanders/posmatrai nisu pravno odgovorni oni jesu
moralno i psihosocijalno odgovorni zato to svojim neinjenjem omoguavaju da se proces
viktimizacije desi; i da pone i da traje. Sa moralnog i psihosocijalnog stanovita ne postoji ni
jedan poinilac koji bi mogao da uini zlo rtvama bez utljive, nekad i aktivne, podrke
mnogobrojnih bystanders/posmatraa.
Holokaust jeste promenio stav prema bystanders/posmatraima tako da danas ipak imamo
porast svesti o bystanding/posmatrakom ponaanju. Jedan od vidljivih oblika porasta te svesti
su zahtevi onih koji su preiveli Holokaust za finansijskom kompenzacijom od banaka i
osiguravajuih organizacija u vajcarskoj i Nemakoj, a ubrzo posle toga kao posledica toga
dogaaja zahtev za kompenzacijom potomaka preivelih Jermenskog genocida koji su podneli
naslednici u treoj generaciji bankama u Nemakoj (Janja Be, 2006). To je bilo mogue kada su
se te institucije nale pod ogromnim pritiskom javnog mnjenja u izmenjenom drutvenom
45

kontekstu i u drugaijem drutvenom ugovoru nego za vreme procesa viktimizacije. To se moe

uzeti kao prvi korak koji bystanders/posmatrae ini pravno i drutveno odgovornima za proces
viktimizacije u kome oni nisu direktno uestvovali, ali mogli su imaju direktne ili indirektne
koristi od procesa viktimizacije. To su samo primeri koji pokazuju da smo mi kao ljudska bia na
poetku puta otvaranja pitanja bystanders/posmatraa a ne na kraju toga puta.
Ostaje otvoreno pitanje zato se bystanding/posmatrako ponaanje tako retko preokrene
u aktivno, bilo kao spaavanja rtava ili kao aktivan otpor poiniocima. (Ervin taub, 1989)
Bystanding/posmatrako ponaanje ima svoje unutranje razlike i dinamiku. U ispoljavanju
postoje tri nivoa bystanding/posmatrakog ponaanja; nizak, srednji i visoki nivo. Kod niskog
nivoa toga ponaanja glavni uzrok je nain na koji smo kondicionirani u svojoj zajednici da se
ponaamo kao da se to nas ne tie i da budemo ravnoduni. Vreme je takoe vaan faktor za
odreivanje nivoa bystanding/posmatrakog ponaanja, to vreme due traje to se i taj nivo
pomera ka srednjem ili visokom bytanding/posmatrakom ponaanju. Korist koju bystanders/
posmatrai mogu da imaju je izuzetno vaan faktor u bystanding/posmatrakom ponaanju.
Korist koju su bystanders/posmatrai dobili direktno utie na utanje i prikrivanje
viktimizacijskog procesa u zajednici sa poiniocima.
Ukljuenost bystanders/posmatra u planiranje procesa viktimizacije je jo jedan vaan
kriterijum u odreivanju nivoa bystanding/posmatrakog ponaanja. Planiranje viktimizacijskog
procesa je uglavnom fragmentirano i skriveno, ali danas postoje utvreni kriterijumi koji
omoguavaju predvidljivost takvih procesa. To predvianje i prevenciju oteavaju poinioci koji
su uglavnom, u tom delu planiranja, znaju jako dobro svoj posao i naine kako da izbegnu
razotkrivanje plana. Fragmentiranje i birokratizaija mesta i vremena omoguavaju
dezinformisanje i smanjuju vidljivost i jasnou plana procesa viktimizacije. (Zygmund Bauman,
1989). Bystanding/posmatrako ponaanje se dogaa u veoma hijerarhijskom drutvenom
okruenju. Neki loini su planirani i izvreni od drave (Rummel, R.J.1994) a genocid je zloin
drave (Helen Fein, 1995).
ta moe da uradi obian graanin u situaciji genocidnog planiranja i izvrenja? Poto se
radi o totalitarnim dravama koje ine takve zloine, ono to pojedinac moe da uradi je veoma
ogranieno u poreenju sa patnjom koju moe da nanese sebi i svojim blinjima. Kriminalni
reimi i poinioci upravo i raunaju na specifinu kombinaciju poslunosti, ravnodunosti i
46

straha koji im omoguavaju da neometano od bilo koga ili malog broja ljudi poine zloine i da
raunaju s tim da posle tih zloina ive pod zatitom onoga to se reima ne moe opisati i o
emu se u naem drutvu ne govori javno (Dan Bar-On, 1999).
Emocionalna povezanost je takoe vaan deo bystanding/posmatrakog ponaanja;
roditelji, deca, supruge, ira porodica, roaci, prijatelji poinioca utiu na nivo
bystanders/posmatrakog ponaanja iz emotivnih vezanosti a ne iz sebinih razloga ili direktne
koristi osim emocionalne koristi.
Nivoi bystanding/posmatrakog ponaanja su vani za razumevanje zato to na niskom
pa i na srednjem nivou postoji mogunost da se destrukcija zaustavi. Ljudi nisu dovoljno svesni
o emu se radi, nije ih briga poto se ne deava u njihovom dvoritu, ili su i sretni to se tako
deava. Kada pree sa ta dva nivoa u visoki nivo bystanding/posmatrakog ponaanja onda se
destrukcija vie ne moe zaustaviti i dobija zastraujue razmere i po vanosti i po veliini. Tako
je bilo i u Holokaustu. Tako je bilo u Argentini, Bosni i Hercegovini, Gvatemali, Jermenskom
genocidu, Kambodi, Ruandi, Sudanu.
U naim razgovorima od 2002 do 2008 o Ruandi, Kongu, Sudanu, Ugandi, Bosni i
Hercegovini, Centralnoafrikoj Republici, Kambodi, Gvatemali, Argentini, ileu, Holokaustu,
Dan Bar-On i ja smo stalno poveavali broj bystanders/posmatraa koji su potrebni da bi se desio
zloin. On pie o tome i kae 2002 da je potrebno 10 bystanders/posmatraa koji omoguavaju
poiniocu da uini zlo, zloin.
Srbija je danas postgenocidno drutvo formirano na teroru ratova 1991-1999. Naslee tih
ratova su genocid nad Bonjakim narodom i na voenim ratovima unitena ekonomija. Na
teroru drave je izvrena preraspodela ukupnog bogatstva celog drutva. Privatizacija je bila
ratna i izvrena je preko ekstremnog nasilja i pljake prema zakonima drave Srbije. Pljakanje
imovine kroz procese ratnih privatizacija na osnovu zakona koje je donela drava, prodaja
plodne zemlje i resursa u Vojvodini na osnovu zakona iste drave, namerno unitavanje od strane
drave uspenih firmi, dravna pljaka novanih rezervi, zauzimanje radnih mesta proteranih i
dezertera posebno iz Vojvodine kao vienacionalne zajednice, sticanje ogromnih bogatstava u
zemlji koja nije ni imala znaajno privatno vlasnitvo u vreme socijalizma. Nove elite nastale na
ratu i pljaki su oligarhijske elite od dole, uglavnom vrtoglavom brzinom socijalno promovisane,
47

uglavnom niskog socijalnog porekla i uglavnom niskog i sumnjivog formalnog obrazovnog

nivoa, dominantno akindijskog mentaliteta. Profesionalna elita je sprena: proterana,
osiromaena, ili je bioloki nestala ili je u biolokom odlasku. U Srbiji je u toku zapravo proces
borbe za prevlast izmeu tri najbrojnije grupacije: radikalno vojniko-ratnike, umereno
vojniko-ratnike i radnih slojeva drutva (Klod Levi Stros, 1978) gde su radni slojevi drutva
za sada najslabiji deo. Posle ratova 1991-1999. ponavljaju se ovde zaarani krugovi siromatva i
diktature. Ponavlja se u takvom okruenju psihologija periferije/zadnjeg dvorita i internalizirana
agresija.
ta moe danas da se uradi u Srbiji na psihologiji periferije/zadnjeg dvorita i
internaliziranoj agresiji iz novije prolosti 1991-1999? Ne sme se zaboraviti da je genocid zloin
drave a poricanje strategija drave i da su upravo dravne strukture u Srbiji, pre svega vojne i
policijske, bile i sada su veoma sofisticirani u voenju toga procesa. Dnevna indoktrinacija traje
bez prestanka 25 godina, jo od Jogurt revolucije kada je genocidni proces poeo upravo u
Novom Sadu ispred Banovine. Traje i manipulacija jezika i slika, plus strah, pretnje i nasilje, sve
je to bilo u slubi i pod kontrolom jednog totalitarnog reima. Dravna elita Srbije koja je vodila
taj proces je takoe savreno raunala na ljudsku ravnodunost i to ne manje nego na strah i
mrnju. Ta ravnodunost ljudskih bia je univerzalna i upravo je ta ravnodunost ljudskih bia
za tuu patnju i stradanje vana za razumevanje kako je jedan takav sistem bio mogu. Ne
moemo samo govoriti o razlikama izmeu reima. Mi moramo uiti kako ljudska bia
prihvataju takve reime i kako funkcioniu u takvim reimima kao da je to obian posao i kao da
se nita ne deava (Dan Bar-On, 2002). Deca poinitelja i deca bystanders/posmatraa (Jennifer
Teege, 2013 & Beate Niman, 2013) imaju anse da se suoe sa zloinima svojih roditelja, jer jo
uvek mogu imati lina iskustva koji ih mogu voditi priznanju i suoavanju. Kada se barem prizna
ta se dogodilo, to je prvi korak prolaska kroz traumu. Posle toga reaktiviranje prolosti kroz
umetniku, obrazovnu i literarnu formu mogu pomoi generaciji dece u post genocidnom drutvu
da prihvate ta oseanja, da se suoe sa njima i da prou kroz tu patnju suoavanja. Priznati tu
ulogu tlaitelja, i odrei se onog dela samo-percepcije koji nas prikazuje kao heroje. Posle
genocida u Srebrenici i sedam optina u Bosni i Hercegovini 1991-1995, prema meunarodniom
krivinom pravu i optuznicama u ICTY nas veina sveta ne vidi kao heroje nego kao ozbiljne,
serijske ubice posle genocida poinjenog bonjakom narodu u opinama Klju, Prijedor, Sanski
Most, Kotor Varo, Foa, Vlasenica, Zvornik. I Srebrenica.
48

TRT/to reflect and trust/promisliti i graditi poverenje, grupe su bile sastavljene od

potomaka nacistikih nemakih poinilaca zloina u Holokaustu i potomaka Holokaust
preivelih. Nemci su poeli da se sastaju kao grupa za samopomo oktobra 1988, kao rezultat
razgovora koje sam vodio sa njima u Nemakoj (Bar-On, 1989). Pratio sam njihov rad etiri
godine i onda sam ih pitao da li su spremni da sretnu grupu sa druge strane. Odgovor je bio
pozitivan i nekoliko njih iz grupe su bili pozvani da uestvuju u radu seminara na Univerzitetu
David Ben-Gurion u Beer Shevi, Izrael, seminar o psihosocijalnim post-efektima Holokausta na
drugu i treu generaciju (Bar-On, 1995). Seminaru su prisustvovali i lanovi organizacije
Jedna generacija posle, koja je okupljala potomke Holokaust preivelih iz New Yorka i
Bostona. Dobrovoljci iz tri podgrupe su se okupili na prvom sastanku u Wuppertalu, Nemaka u
junu 1992. i posle toga su se redovno svake godine ponovo susretali u poslednjih deset godina.
Od 1998. ova grupa poinje da poziva aktiviste koji rade na pomirenju, iz June Afrike, Severne
Irske i Palestince i Izraelce da uestvuju u zajednikom radu (Bar-On Dan, 2000).
Spasioci i borci/borkinje zbog jo bitno nepromenjenog konteksta u Srbiji i sada su pod
pritiskom direktno od drave ili od para-dravnih grupa kako kad. Oni odravaju svoj otpor i
nastavljaju da ne ute koliko mogu posle ogromne iscrpljenosti (Hannah Arendt, 1993) zbog
dugog trajanja procesa marginaliziranog ali zauvek vrednog otpora nezavisno na krajnji ishod
toga otpora teroru. Moda je najvanije da su upravo oni preneli na sledeu generaciju kroz svoje
ivote i aktivizam credo, mi neemo da utimo. Kao i moje Pucanje due/Shattering of the
Soul/La Destruccion del Alma. Dua puca da bi se seala. (Mario Kopi, 2014) Kako pale
knjige. Kako pale ljude.

LITERATURA:
Auron, Aier (2000). Banality of Indifference: Zionism and the Armenian Genocide. Transaction,
Rutgers University Press, New Brunswick.
Arend, Hannah (1993). Besuch in Deutschland. Berlin: Rotbuch Verlag.
Bar-On, Dan (1989). Legacy of Silence: Encounters With Children of the Third Reich.
Cambridge, MA: Harvard University Press
49

Bar-On, Dan (1999). The Indescribable and the Undiscusable: Reconstructing Human Discourse
After Trauma. Budapest: Central European University Press.
Bar-On, Dan (2002). The Bystanders in relation to the victim and the perpetrator: Today and
during Holocaust. (privatna prepiska sa autorom).
Bar-On, Dan (2004). In Sarajevo life is worth 1 DEM-the same as a bullet: Academic Exile- The
long-term threat of intractable conflicts. Pogovor u: Janja Be, Arhipelag Atlantida, Sarajevo:
Buybook, EdicijaListen/Talk/Reflect/Trust.
Bar-On, Dan (2006). Who are perpetrators and who are we? (privatna prepiska sa autorom).
Bar-On, Dan (2007). Reconciliation Revisited for More Conceptual and Empirical Clarity u:
Darkness at Noon: War Crimes, Genocide and Memories, ed: Janja Be-Neumann, Sarajevo:
University of Sarajevo,CIPS, edition: Listen/Talk/Reflect/Trust, www.war-crimes-genocidememories.org
Bauman, Zygmund(1989). Modernity and the Holocaust. Ithaca. NY: Cornell University Press
Be, Janja (1997). Pucanje due. Beograd: Helinski odbor za ljudska prava u Srbiji & Radio B92.
Be, Janja (2003). Genocide live. III Seminar Refugees and Post-Confl ict Reconciliation,
Granada, April 3-6, 2003.
Be, Janja (2003). Vreme koliko traje rat. predgovor u: Torture u Bosni i Hercegovini za
vrijeme rata 1991-1995, Savez logoraa Bosne i Hercegovine, Centar za istraivanje i
dokumentaciju, Sarajevo.
Be, Janja (2004). Arhipelag Atlantida. Sarajevo: edicija Listen/Talk/Reflect/Trust, Buybook.
Be, Janja (2005). Od Hate Speach do Hate Silence: Banalnost ravnodunosti. predgovor u:
Srebrenica: Od poricanja do priznanja ( ur. Sonja Biserko). Beograd: Helsinki odbor za ljudska
prava u Srbiji.

50

Be-Neumann, Janja (2006). Life after Genocide. III Young Womens National Conference Are
We Women Able? Gender and Multiculturalism, Isonomia Foundation of the Jaume I
Castellon, Spain, September 13-15, 2006.
Be-Neumann, Janja (2006/2). The Other Side of Silence: Private and Public Stories about KZ
Semlin. Conference The State of Holocaust Studies in South Eastern Europe: Problems,
Obstacles and Perspectives, Goethe Institute Sarajevo, Sarajevo, October 27-29, 2006.
Be-Neumann, Janja (2007). Darkness at Noon: War Crimes, Genocide and Memories.
Sarajevo: University of Sarajevo, CIPS, Edicija: Listen/Talk/Reflect/Trust.
Be-Neumann, Janja (2007). Talks with Richard Goldstone. Sarajevo: University of Sarajevo,
CIPS, Edition Listen/Talk/Reflect/Trust.
Be-Neumann, Janja (2008). Talks with Luis Moreno Ocampo. Sarajevo: University of Sarajevo,
CIPS, Edition:Listen/Talk/Reflect/Trust.
Be-Neumann, Janja (2009). Poricanje genocida kao poslednja faza genocida iz perspektive
bystanders/posmatraa: Srebrenica i Holokaust. Srebrenica, 11-13.7.2009
Be-Neumann, Janja (2012). Zones of Silence in Post Genocide Societies. ICC/International
Criminal Court, The Hague, July 13, 2012.
Be-Neumann, Janja (2012). Is it Republic Solution for Vojvodina?. Trondheim University,
Norway, 9-10.11.2012.
Be-Neumann, Janja (2014). Zones of Silence. IAGS & University of Manitoba, Time,
Movement and Space: Genocide Studies and Indigenous Peoples, July 16-19, 2014, Winnipeg,
Canada.
Bezbradica, Mario (2007). Genocide Phobia in Serbia. University of Sarajevo, CIPS, Edicija:
Listen/ Talk/Reflect/Trust, e-book: www.war-crimes-genocide-memories.org
Celan, Paul (1990). Selected Poems. London: Penguin Books.
Dallaire, Romeo (2004). Shake Hands with the Devil: The Failure of Humanity in Rwanda.
Vintage. Canada.
51

Djilas, Milovan (1958). Land without Justice. A Harvest/HBJ Book, Harcourt Brace Jovanovich,
Publishers, San Diego, New York , London.
Einstein, Albert & Freud, Sigmund (1972). Warum Krieg? Ein Briefwechsel. Zuerich: Diogenes,
Verlag.
Fein, Helen (1995). Genocide and Other State Murders in the Twentieth Century. US Holocaust
Memorial Museum, Committee on Conscience, October 24, 1995
Feirstein, Daniel (2014). Genocide as Social Practice. Rutgers University Press, New
Bruncwick, New Jersey and London
Goldstone, Richard (1997&2013). The Shattering of the Soul. Predgovor u: Janja Be The
Shattering of the Soul i La Destruccion del Alma.
Goldstone, Richard (2007). Darkness at Noon. Predgovor u: Janja Be-Neumann, Darkness at
Noon: War Crimes, Genocide and Memories, University of Sarajevo, CIPS, Edition
Listen/Talk/Reflect/Trust, Sarajevo.
Habermas, Juergen (1971). Knowledge and Human Interest. Cambridge: Harvard University
Press.
Kapi, Suada (2009). Sarajevo-Survival Map. Sarajevo: FAMA International.
Kopi, Mario (2014). (u tampi) Dua je pukla da bi pamtila. Predgovor za Pucanje due. Novi
Sad: Cenzura & CINK-Centar za interkulturnu komunikaciju.
Levi, Primo (1987). If this is a Man? London: Abacus.
Levi, Primo (1987). Moments of Reprieve. London: Abacus.
Levi, Primo (1985). The Periodic Table. London: Abacus.
Levi, Primo (1988). The Wrench. London: Abacus.
Levi-Stros, Klod (1978). Divlja misao. Beograd: Nolit.
Mann, Erika und Klaus (1991). Escape to Life: Deutsche Kultur im Exil. Edition Spangenberg.
52

Niman, Beate (2012). Moj dobri otac. Beograd: Slubeni glasnik.

Rummel, R.J. (1994). Death by Government. Transaction Publishers, New Brunswick (USA) and
London (UK).
Staub, Ervin (1996). The Roots of Evil: The Origin of Genocide and Other Group Violence. New
York: Cambridge University Press.
Simin, Nevena & Simin-Boan, Magda (2009). Zato su utale? Majka i erka o istom ratu.
Novi Sad: Futura Publikacije & enske studije i istraivanja.
Stanton, Gregory (1998). Eight Stages of Genocide and Preventing Genocide.
www.genocidewatch.org/images/Eight_Stages_of_Genocide_and
Preventing_Genocide_by_Gregory_Stanton_Genocide_Watch_May_1988
Teege, Jannifer (2013). Amon mein Grossvater haette mich erschossen. Rowohlt, Reinbeck bie
Hamburg.
Tima, Aleksandar (1997). Podrka jednog pisca. Predgovor u: Janja Be,Pucanje due.
Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji &Radio B-92.
upanov, Josip (1995). Od industrijskog konflikta do Balkanske krme. Predgovor u: Janja Be
Bekstvo od rada, neobjavljeni doktorski rad Bolovanja zaposlenih kao oblik industrijskog
konflikta. Zagreb: Sveuilite u Zagrebu, Filozofski fakultet, Odsjek za sociologiju, 1991.
Human Rights Watch (2006). Weighing the Evidence; Lessons from the Slobodan Milosevic
Trial. New York, www.hrw.org

53

MEDIJI I JAVNI INTERES

54

UDK 342.727:316.774(497)"1990/2012"
Boris Varga
nedeljnik Ruske slovo

ODNOS NIVOA SLOBODE MEDIJA I STANJA POLITIKOG REIMA U

DRAVAMA NA PROSTORU BIVE JUGOSLAVIJE U PERIODU 1990 2012.
GODINE

SAETAK
U svom istraivanju, autor analizira kakav je odnos izmeu nivoa slobode medija i stanja u politikim
reimima u dravama na prostoru bivih jugoslovenskih republika (teritorija): u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj
Gori, Srbiji, Makedoniji i na Kosovu. Autor se koristi metodama uporedne analize kvantitativnih ocena stanja u
medijima koje su na godinjem nivou u periodu od 1990. do 2012. godine objavljivale organizacije Fridom haus i
Reporteri bez granica, kao i kvantitativnu analizu stanja reima i demokratije koju istrauje Fridom Haus. Takoe,
autor koristi i studije sluaja koje ukazuju na pojedinane primere pozitivnih i negativnih uticaja na te procese.
Autor zakljuuje da su oruani konflikti najvei neprijatelji slobode medija na Balkanu, a ekonomska kriza
i dugorona tranzicija ugroavju slobodu medija u regionu. Takoe, zakljuak je i da integracija bivih
jugoslovenskih republika u EU i konsolidacija demokratije ne garantuje nivo kontinuiteta slobode medija. Razvoj
slobode medija i konsolidacija demokratije utie na normalizaciju odnosa na Zapadnom Balkanu i na pomirenje u
postkonfliktnim dutvima.
Kljune rei: mediji, demokratija, autoritarizam, bive jugoslovenske republike, rat, pomirenje.

Skoro da je potpuno izvestan idividualni utisak da ratni konflikti utiu na pogoranje

nivoa slobode govora. Meutim, tu tezu nije jednostavno nauno, odnosno disciplinarno
metodoloki dokazati. Zbog toga ovo istraivanje ima za cilj da, koliko je to mogue preciznije i
osnovano, preispita uticaj promenljive varijable oruanih konflikata na prostoru bivih
jugoslovenskih republika na slobodu govora i na stanje politikog reima u tim novostvorenim
dravama.
55

Medotologija
U svom istraivanju, analiziran je odnos izmeu nivoa slobode medija i stanja u
politikim reimima u pet do sedam drava, odnosno teritorijalnih jedinica na prostoru bive
jugoslovenske federacije (odnosno est priznatih drava i jednoj teritoriji koju UN ne priznaje
kao dravu): u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini (BiH), Makedoniji, SR Jugoslaviji,
odnosno Srbiji i Crnoj Gori i Kosovu. Za odreivanje nivoa slobode medija i statusa politikog
reima primenjeni su rezultati kvantitativne analize, odnosno perceptivna istraivanja godinjih
izvetaja organizacija Fridom haus (Freedom house, dalje FH) i Reporteri bez granica (Reporters
without borders, dalje RBG). Pregled obuhvaa period od uvoenja viestranaja i raspada SFRJ
1991. godine, pa do 2012. godine. U ovoj analizi su koriena tri istraivanja: dva od FH (jedan
o stanju slobode medija Freedom of the press i drugo o slobodi u svetu, odnosno stanju reima
Freedom in the world) raenih od 1990. do 2012. godine i jo jedno istraivanje rejtinga
slobode medija u svetu od Reportera bez granica koje je raeno za period od 2002. do 2012.
godine. Svi ovi podaci pregledno su prikazani u Tabeli 1.
Drava

Slovenija

Hrvatska

Bosna i Hercegovina

Jugoslavija

Srbija i Crna Gora

Srbija

Crna Gora

Makedonija

Kosovo
Drava

1990
------N/A ----N/A
--N/A ----N/A
--N/A
5
4
PF
PF
------------------------------N/A ----N/A
------------1990

1991
2
3
F
N/A 3
4
N/A
PF
N/A ----N/A
--N/A 6
5
PF
NF
--- ----------- ----------- --------N/A ----N/A
----- --------1991

1992

1993

2
40
1
2
2
PF
F
F
N/A
4
56
4
4
4
NF
PF
PF
PF
N/A
6
70
6
6
6
NF
NF
NF
NF
N/A --- --------NF
--------6
86
6
5
6
--NF
PF
NF
----- --------------------- ----------------N/A
3 N/A
3
4
3
PF
N/A
PF
PF
----- ----------------1992
1993

1994

N/A

N/A

N/A

37

N/A

N/A

PF

PF

1
2
F
56
4
4
PF
PF
72
6
6
NF
NF
--- --------87
6
6
NF
NF
--- ----------- --------34
4
3
PF
PF
--- --------1994

1995
1
2
F
58
4
4
PF
PF
76
6
6
NF
NF
--- --------77
6
6
NF
NF
--- ----------- --------36
4
3
PF
PF
--- --------1995

1996
1
2
F
63
4
4
NF
PF
71
5
5
NF
PF
----------75
6
6
NF
NF
--------------------33
4
3
PF
PF
----------1996

1997
1
2
F
63
4
4
NF
PF
74
5
5
NF
PF
--- --------75
6
6
NF
NF
--- ----------- --------44
4
3
PF
PF
--- --------1997

1998
1
2
F
63
4
4
NF
PF
56
5
5
PF
PF
----------81
6
6
NF
NF
--------------------42
3
3
PF
PF
----------1998

1999
1
2
F
63
4
4
NF
PF
56
5
5
PF
PF
----------81
5
5
NF
PF
--------------------42
3
3
PF
PF
----------1999

2000
1
2
F
50
2
3
PF
F
54
5
4
PF
PF
--- --------56
4
4
PF
PF
--- ----------- --------44
4
3
PF
PF
--- --------2000

2001

27

28

27

27

27

21

20

1
2
F
33
2
2
PF
F
53
5
4
PF
PF
----------45
3
3
PF
PF
--------------------46
4
4
PF
PF
----------2001

56

Slovenija

Hrvatska

2002
19

4.00

14
(139)

33

8.75

PF

33

49 12.50
Bosna i Hercegovina

Srbija i Crna Gora

Srbija

Crna Gora

Makedonija

Kosovo

PF

43

2003
1
1
F
2
2
F
4
4
PF

40 20.75

PF

60
(YU)

---

---

---

---

---

---

---

---

---

50

---

PF

---

---

---

---

--2002

F
----------3
3
PF
-------

19

3.00

20
(166)

37 16.50
PF

69

48

6.83

PF

37

40 21.33
PF

85

---

---

---

---

---

---

---

---

53

9.67

PF

52

---

---

---

--2003

2004
1
1
F
2
2
F
4
4
PF
3
2
F
------------3
3
PF
-------

19

2.25

15
(167)

37

11.83

PF

54

45

3.67

PF

21

40

20.13

PF

77

---

---

---

---

---

---

---

---

51

11.25

PF

49

---

---

---

--2004

2005
1
1
F
2
2
F
4
3
PF
3
2
F
------------3
3
PF
-------

20

1.00

10
(167)

39 ####
PF

56

45

7.00

PF

33

40 ####
PF

65

---

---

---

---

---

---

---

---

49

8.75

PF
-----

43

2006
1
1
F
2
2
F
4
3
PF
3
2
F
------------3
3
PF

#### --100
2005

-----

21

3.00

13
(168)

37 13.00
PF

54

45

5.00

PF

19

2007
1
1
F
2
2
F
3
3
PF

39 11.50 --PF

48

---

---

---

---

37

---

PF

---

45 11.50
PF
-----

46

----3
2
F
3
3
PF
3
3
PF

16.00 --71
2006

-----

23

6.50

22
(169)

36 12.50
PF

41

45 11.17
PF

34

39

---

PF

---

--- 21.00
---

67

38 19.00
PF

59

47 11.50
PF

36

2008
1
1
F
2
2
F
4
3
PF
------3
2
F
3
3
PF
3
3
PF

--- 19.75 -----

60
2007

-----

24

7.33

30
(173)

38

8.50

PF

45

47

8.00

PF

36

---

---

---

---

39 13.50
PF

64

37 10.00
PF

54

47

8.25

PF
-----

42

2009
1
1
F
2
2
F
4
3
PF
------3
2
F
3
3
PF
3
3
PF

12.00 --58
2008

-----

25

9.50

38
(175)

40 17.17
PF

78

48 10.50
PF

39

---

---

---

---

35 15.50
PF

65

37 17.00
PF

77

46

8.75

PF

34

53 16.58
PF

75
2009

2010
1
1
F
1
2
F
4
3
PF
------2
2
F
3
2
F
3
3
PF
5
4
PF

25

13.44

46
(178)

41

17.50

PF

63

48

13.50

PF

47

---

---

---

---

33

23.00

PF

85

37

28.50

PF

105

48

18.40

PF

68

51

24.83

PF

92
2010

2011
1
1
F
1
2
F
4
3
PF
------2
2
F
3
2
F
3
3
PF
5
4
PF

25

9.14

36
(179)

40 23.33
PF

68

48 19.50
PF

59

---

---

---

---

35 29.00
PF

80

35 39.00
PF

107

54 31.67
PF

94

49 30.00
PF

87
2011

Drava

2012
1
1
F
1
2
F
4
3
PF
------2
2
F
3
2
F
3
3
PF
5
4
PF

24

1
1

F
40

1
2

PF
49
PF
----36
PF
36
PF

Slovenija

F
Hrvatska

monitoring je raen za 2011/2012. godinu

Drava

56

3
3
PF

Bosna i
Hercegovina

----- Srbija i Crna Gora

--2
2

Srbija

F
3
2

Crna Gora

F
3
3

PF

Makedonija

PF

49

5
4

PF

Kosovo

PF
2012

Vremenski, ovo istraivanje podelili smo u dve paualne celine: prva je za period od
1990. do 2000. godine, i druga od 2000, do 2012. godine1. Postoji najmanje dva razloga za takvu
podelu, prvo da je raspad SFRJ praen jakim ratnim sukobima u vie republika i takoe da se
sa tim terminima poklapaju politike sistemske i personalne promene lidera u Hrvatskoj i u Srbiji
koji su bili garanti Dejtonske mirovne konstrukcije Franje Tumana i Slobodna Miloevia.
Jo jedan razlog takve podele je i pojava godinjeg izvetaja Reportera bez granica, koji je raen
od 2002. godine, tako da u periodu 20022012. za nae istraivanje imamo vie izvora o slobodi
medija na Balkanu.
Istraivanje od sedam teritorijalnih jedinica podelili smo u dve celine u odnosu na
prisustvo konflikta: na one drave i teritorije koje su imale dugotrajne i intenzivne oruane
sukobe (Hrvatska, BiH, SR Jugoslavija, odnosno Srbija, Crna Gora i Kosovo) i one koje ih nisu
imale ili su ih imale jako kratko (Slovenija 1991. i Makedonija 2001).
Kad je re o demokratiji, prihvatili smo teoriju edlera koji tvrdi da ukoliko postoji
nekoliko faza demokratskog razvoja ili nekoliko tipova demokratskog poretka, onda takoe mora
postojati nekoliko koncepta konsolidacije reima. Svakom tipu reima mora da odgovara jedan
tip konsolidacije. U svom kontinuumu, edler pravi razliku izmeu etiri osnovna tipa reima:
autoritarnog, izborne demokratije, liberalne i napredne demokratije. Kao i kod Dajmonda, prema
edlerovoj matrici izborna demokratija je poredak koji ima samo slobodne izbore, ali kome

Za vreme pripreme materijala za konferenciju i realizacije ovog rada, iz raznih razloga, nisu nam bili dostupni svi
podaci za 2013. godinu.

57

nedostaju mnogi elementi za konsolidaciju liberalne demokratije (Schedler 1997: 5-28; Diamond
1999: 10-11; Pavlovi/Antoni 2007: 191).
Kad je re o liberalnoj demokratiji, Dajmond smatra da je liberalna demokratija (eng.
liberal democracy) koncizovana u odnosu na teoriju Dala, te da je to unapreena forma izborne
demokratije u pravcu: 1) vertikalne odgovornosti vladalaca prema graanima, koja podrazumeva
horizontalnu odgovornost inovnika, ograniavanje izvrne vlasti i zatitu ustavnosti, legaliteta,
kao i savetodavnih i nadzornih procesa (borbe protiv korupcije); i 2) obuhvatanje irokih mera
politikog i graanskog pluralizma, kao i individualnih i kolektivnih sloboda, iji se interesi i
vrednosti izraavaju i takmie kroz stalni proces artikulacije i predstavnitva na periodinim
izborima (Diamond 1999: 10-11; Dal 1997: 10-40).
Kompleksnost pregovarakog procesa u EU uslovljava drave kandidate da vre reforme
koje su, u stvari, ujedno i proces konsolidacije liberalne demokratije. Tako da sve drave koje su
integrisane u EU (osim Rumunije i Bugarske), mogu se smatrati da su konsolidovale liberalnu
demokratiju.
Devedesete godine XX veka i pojava novih oblika reima koji su se nalazili izmeu
autoritarnih i demokratskih, a za koje smo prihvatili naziv hibridni reimi, zahtevali su novi
pristup tumaenju procesa demokratizacije, s obzirom na to da se ona odvijala upravo u zoni
tranzicije. Novija literatura autora kao to su Dajmond, Levitski, Vej, Merkel i Morlino, kao i
preciznija istraivanja o tipologiji reima kao to je, meu ostalim, i organizacija Fridom haus,
ukazuju na to da ne postoji vakuum izmeu demokratskog i autoritarnog reima, te da su
najee u dravama u tranziciji, posebno onim u bivoj Jugoslaviji, postojali reimi koji imaju
elemente oba i sve takve reime sa dva lica nazivaemo terminom hibridni reimi
(Levitsky/Way 2010; Merkel 2005: 157-166; Morlino 2008).
U istraivanju FH Freedom in the World autoritarni reim je onaj koji ima ocene od 5,5
do 7, odnosno neslobodne drave. Hibridni ili meani autoritarno demokratski je onaj reim sa
ocenama od 3,0 do 5,5 (od 2003. 3,0 do 5,0), odnosno bile bi to delimino slobodne drave,
dok izborna i liberalna demokratija obuhvata ocene od 3,0 do 5,5 i status slobodne drave.
Treba naglasiti da su istraivanja FH i RBG samo percepcija na osnovu utisaka
(pojedinaca), te da se moe vie govoriti o trendovima, nego o egzaktnim konstatacijama stanja
58

reima, a posebno slobode u medijima. Meutim, to su istraivanja koja se esto koriste za

naune analize i stoga ih smatramo relevantnim.
Po teoriji veine pomenutih teoretiara, sloboda medija sastavni je deo procesa
konsolidacije demokratskog reima, bez obzira da li je u pitanju na niem (izborna demokratija)
ili viem (liberalna demokratija) nivou. Zato je odnos slobode medija i statusa politikog reima
u stvari sistem spojenih sudova. Kada je ugroena sloboda tampe, nesumnjivo je stavljen u
pitanje kvalitet demokratije, kao i injenica da poboljanje slobode tampe nesumnjivo utie na
tranziciju reima od autokratije prema demokratiji.

Sloboda medija i status reima: 19902000 Slovenija i Makedonija

Prva celina, odnosno prva dekada (19902000), predstavlja period uvoenja
viepartijskog sistema, raspad socijalistike federacije i poetak intenzivnih oruanih sukoba u
Hrvatskoj, BiH i SR Jugoslaviji. U tom periodu najveu slobodu medija, prema istraivanju FH,
imale su Slovenija i Makedonija, gde su oruani sukobi trajali veoma kratko (Slovenija) ili ih do
2000. godine nije bilo (Makedonija). Mediji u Sloveniju su samo od 1992. do 1994. bili ocenjni
kao delimino slobodni. Dok su od 1995. do 2000. godine mediji u toj zemlji ocenjeni kao
slobodni. Mediji u Makedoniji su u periodu od 1990. do 2000. bili uglavnom delimino
slobodni , s tim da je 1994. godine Makedonija ocenjena kao medijski najslobodnija drava na
prostoru bive SFRJ, slobodnija ak i od Slovenije. Najbolji period slobode tampe za
Makedoniju je od 1994. do 1996, ukljuujui ak i drugi period istraivanja do 2012. godine.
Prema istraivanju FH, SFRJ je do 1983. godine po statusu politikog reima bila
neslobodna, odnosno autoritarna drava. Situacija se popravlja od 1989. godine i za vreme
uvoenja viepartijskog sistema u republike bive SFRJ, da bi ve 1991. godine biva
Jugoslavija postala neslobodna, odnosno vratila se na status autoritarne drave. Uoi samog
raspada, SFRJ je 1990. ocenjena kao delimino slobodna, sa prilino loim ocenama za
politika prava i civilne slobode, da bi se ve sledee 1991. godine, u poslednjoj godini de jure
postojanja, SFRJ postala neslobodna, odnosno autoritarna drava.

59

Prema istraivanju FH, Slovenija konstantno ima konsolidovani reim izborne

demokratije, odnosno slobodna je drava od 1991. do 2012, sa neto slabijim ocenama 1991
92. godine na poecima osamostaljivanja i za vreme, odnosno nakon kratkih oruanih sukoba, sa
najboljim ocenama za politika prava i neto slabijim do 2001. godine za civilne slobode.
Politiki reim u Makedoniji je takoe konstantno bio ocenjen kao delimino slodan, a po
pitanju slobode medija, drava je sve do 2012. godine takoe delimino slodna. S tim da su
ocene skoro konstantno varirale izmeu 3 i 4 za politika prava i partijske slobode, osim za
vreme oruanog konflikta 2001, kada je ocenjena neto slabije sa obe ocene 4. To su i najgore
ocene politikog reima u Makedoniji do 2012. godine.

Sloboda medija i status reima: 19902000 Hrvatska i SR Jugoslavija (Srbiija, Crna Gora i
Kosovo)
Kad je re o medijskim slobodama, za vreme konflikta u Hrvatskoj i BiH, nivo slobode
medija i statnje reima je degradirano, posebno u Bosni i SR Jugoslaviji. U Hrvatskoj je situacija
bila neto bolja, iako je njen status varirao izmeu nivoa delimino slobodne i neslobodne.
Najgora situacija u hrvatskim medijima je od 1996. do 1999, odnosno od perioda koji se poklapa
sa operacijama Oluja i Bljesak, pa sve do poraza stranke HDZ na izborima krajem
devedesetih godina. Medijska situacija u BiH je kritina i ocenjena kao neslobodna od 1993.
godine, pa sve do 1997. godine, odnosno dve godine nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog
sporazuma.
Najgore ocene medijskih sloboda meu bivim jugoslovenskim republikama tokom
devedesetih godina imala je SR Jugoslavija, koja je od 1992. ocenjivana kao neslobodna i sa
najniim ocenenama do 1994, da bi nakon Dejtona, posle 1995. godine, bila neto povoljnije
ocenjena, ali nakon stupanja na snagu novog Zakona o informisanju 1998. godine, te ocene bile
su sline kao iz perioda dok su trajali ratni sukobi u BiH. Pad Miloevia drastino je promenio
tu sliku.
Kad je re o stanju politikog reima, meu dravama Dejtonskog trougla (HrvatskaSrbija-BiH), Hrvatska je imala najgore ocene za politika prava i civilne slobode sa ocenama 4,
sa uspostavljenim hibridnim reimom sve do 2000 godine. Bosna je za vreme ratnih razaranja od
60

1993. do 1995. i nakon potpisivanja Dejtona ocenjena sa najniim ocenama politikog reima,
koji u sutini de fakto nije funkcionisao. Od 1996. stanje u politikom reimu u Bosni se samo
malo poboljava u smeru prema hibridnom reimu.

20002012 Slovenija, Hrvatska, SR Jugoslavija (Srbija, Crna Gora i Kosovo), BiH,

Makedonija
Sloboda medija
Odlazak sa politike scene populistikih lidera Franje Tumana i Slobodana Miloevia,
1999. i 2000. godine, odrazio se na stanje u medijima i na politiki reim u Hrvatskoj i Srbiji.
Dok su prema istraivanju FH u Hrvatskoj jo 1999. mediji bili neslobodni, sledeih godina ta
slika se drastino popravila na nivo delimino slobodne i takva ostaje do 2012. godine.
Istraivanje RBG daje neto drugaiju sliku, meutim oba istraivanja FH i RBG belee
pogoranje nivoa slobode tampe u Hrvatskoj od 2009. godine. RBG Hrvatsku 2009. godine
rangiraju na 78 mesto od 175 monitorovanih drava. Prema istraivanju RBG, najgore ocene
slobode tampe Hrvatska u poslednjoj deceniji belei 201112. godine 68 mesto, od 179
drava.
Prema istraivanju FH, Srbija nakon pada reima Slobodana Miloevia naglo popravlja
nivo slobode medija sa statusa neslobodne 1999. na delimino slobodnu 2000. godine. Isto
istraivanje belei konstantno popravlje nivoa slobode govora u Srbiji sve do 2012. godine.
Meutim, istraivanje RBG se znaajno razlikuje od FH, te 2006. konfederaciju Srbije i Crne
Gore u godini svog raspada najbolje ocenjuje 48 mesto (11,50 poena), od 168 ispitivanih
drava. Prema istraivanju RBG od 2007. poloaj Srbije i Crne Gore na lestvici slobode medija
pada, da bi 2012. godine Srbija bila na 80 mestu, od 179 drava, sa najgorim ocenama od 2002.
godine (29,00 poena), dok je situacija u Crnoj Gori bila jo gora (39,00 poena) pad na 107
mesto, to su najgore ocene za jednu zemlju u istraivanju RBG za bive jugoslovenske
republike.
Prema istraivanju FH sloboda medija u BiH nakon 2001. godine belei konstantan, isti
nivo ocena i statusa reima delimino slobodne. Prema ocenama istraivanja RBG, mediji u
61

BiH 2004. imaju najbolje ocene i 21 mesto u svetu od 167 monitorovanih drava, to je meu
najboljim ocenama istraivanja RBG za medije u tom preiodu (iskljuujui Sloveniju). Stanje
slobode u medijima BiH poinje znaajno da se pogorava 2010, da bi 201112. dostiglo najnii
nivo prema istraivanjima RGB od poetka dvehiljaditih 59 mesto od 179 drava (ocene
19,50).
Prema ocenama FH, Makedonija nakon oruane pobune 2001. godine, belei pad u
ocenama slobode tampe sledee 2002. i 2003. godine, ali ostaje delimino slobodna.
Meutim, prema istraivanjima RBG situacija u medijma u Makedoniji naglo se pogorava od
2010. godine, da bi 201112. bila najgore ocenjena od poetka dvehiljaditih (31,67), 94 od 179
drava.
RBG ocenjuju i Kosovo od 2005. godine, te se ono nalazi na 100 mestu od 167 drava (sa
25,75 poena), da bi se situacija sledeih godina poboljala i u godini proglaenja nezavisnosti,
upravo kao i u sluaju nezavosnosti Crne Gore, ta teritorija pod meunarodnim protektoratom
imala je najvie ocene 58 mesto, od 173 monitorovane drave (ocena 12,00). Meutim,
situacija sledeih godina se pogorava, da bi Kosovo 2012. godine bilo najgore ocenjeno od
2005. godine (30,00 poena) na 87 mestu, od 179 drava. Istraivanje FH prati Kosovo tek od
2009, ocenjuje ga kao delimino slobodnu dravu, sa tendencijom stalnog poboljanja do
2012. godine.

Status reima
Prema istraivanju FH, Slovenija je 2002. godine imala najbolje ocene u smislu
demokratizacije za politika prava i civilne slobode, to znai konsolidovanu izbornu
demokratiju. Dve godine kasnije Slovenija je integrisana u EU, ime se smatra da je tokom
pregovora postigla nivo konsolidovane liberalne demokratije. Takve rezultate je zadrala do
2012. godine.
Hrvatska je od 2002. godine konsolidovala izbornu demokratiju, odnosno prema
istraivanju FH smatra se slobodnom. Hrvatska je integrisana u EU 2013. godine, a do tada
belei, prema tim istraivanjima, samo poboljanje u pravcu demokratije.
62

Posle Slovenije i Hrvatske, najbolje ocene stanja demokratije, odnosno reima, prema
istraivanju FH ima Srbija, koja je od 2002. godine slobodna, odnosno izborna demokratija.
Ocene se popravljaju nakon 2009. godine, uprkos znaajnom padu u medijskim slobodama koje
belei istraivanje RBG.
Skoro odreenom grupom prema tipu reima, pema istraivanju FH, moemo smatrati
drave Crnu Goru, Makedoniju i BiH, koje su tokom dvehiljaditih do 2012. konstantno
delimino slobodne , odnosno hibridni reimi. S tim da je Crna Gora neto sa boljim ocenama,
Makedonija sa prosenom konstantom, dok je BiH od 2007. neto gora po pitanju politikih
sloboda, to se poklapa sa poetkom ustavne krize u toj zemlji.
Najgore ocene politikog reima ima Kosovo, koje FH monitoruje tek od 2009, te je ono
ocenjeno kao Bosna i Hercegovina u periodu 20002001. godine delimino slobodno,
odnosno konstantni hibridni sa tenjom prema autoritarnom reimu.

Zakljuci:
1. Oruani konlikti su najvei neprijatelji slobode medija na Balkanu
Raspad jugoslovenske federacije, koji je pratio oruane sukobe skoro u svim
jugoslovenskim republikama, znaajno je uticao na stanje u medijima i istovremeno na status
njihovih politikih reima. Najvee medijske slobode tokom devedesetih godna imale su drave
u kojima se nisu odigravala ratna dejstva (Makedonija) ili su sukobi bili kratkotrajni (Slovenija).
Prema istraivanju FH, mediji u Makedoniji su sredinom devedesetih ocenjeni kao najslobodniji
na prostoru bive SFRJ. Meutim, Makedonija ima gore ocene slobode medija u godinama
nakon 2001. godine, i dve godine nakon kratkotrajnih, ali intezivnih ratnih dejstava za vreme
pobune u toj zemlji, da bi 2012. dospela na mesto drava sa najneslobodnim medijima, zajedno
sa Crnom Gorom i Kosovom (prema RBG), odnosno sa BiH i Kosovom (prema FH).
Studije sluaja pokazuju da ratna dejstva, ali i potpisivanje mirovnih sporazuma,
znaajno, na razne naine, utiu na nivo kvaliteta tampe, pa i politikog reima u dravama
Dejtonskog trougla (Hrvatska-Srbija-BiH). Najgore ocene medijskih sloboda meu bivim
jugoslovenskim republikama tokom devedesetih godina imala je SR Jugoslavija, posebno tokom
63

rata u Hrvatskoj i Bosni, kao i godinu dana pre NATO intervencije. Slina je situacija bila u BiH
za vreme rata, koja se popravlja, slino kao i Makedonija, tek dve godine nakon potpisivanja
Dejtonskog, odnosno Ohridskog sporazuma. U Hrvatskoj je situacija neto bolja, s tim da ta
drava belei najnie ocene nakon operacija Oluja i Bljesak i one se poboljavaju, slino kao
i sluaju Srbije, nakon izbornog poraza HDZ 2000. godine.
2. Ekonomska kriza i dugorona tranzicija ugroavju slobodu medija na Balkanu
Mediji na prostoru bive Jugoslavije ponovo belee pad slobode nakon 2008. godine, to je u
korelaciji sa pojavom varijable globalne finansijske i ekonomske krize. Pad belee sve drave
koje je obuhvatilo ovo istraivanje, s tim da se prema istraivanju FH najdrastiniji pad slobode
medija odigrava u Makedoniji, to se moe povezati sa potekoama i problemima njene
tranzicije i barijerama u procesu evroatlantskih integracija. Godine 201112. su za medije
prema oba istraivanja FH i RBG najgore za Makedoniju, BiH, Crnu Goru i Kosovo.
3. Nova osamostaljenja nakon 2000. na prostoru bive SFRJ pozitivno su uticala na
nivo slobode medija
Prema istraivanju RBG, godine sticanja nezavisnosti, 2006. Srbije i Crne Gore, kao i
2008. godine za Kosovo su najpogodnije za nivo slobode medija u tim dravama.
4. Integracija u EU i konsolidacija demokratije ne garantuje nivo kontinuiteta slobode
medija
Prema istraivanju FH, Slovenija i Hrvatska su 2002. godine konsolidovale izbornu
demokratiju. Slovenija se dve godine kasnije, a Hrvatska 2013, integrisla u EU, ime se smatra
da su obe drave tokom pregovora postigle nivo konsolidovane liberalne demokratije. Ali to ne
znai da su uspele da zadre odgovorajui nivo medijskih sloboda u sred globalne i evropske
ekonomske i politike krize. Odnosno pojavom opteg trenda pada kvaliteta slobode govora i
kvaliteta demokratije u svetu. Time se potvruje teza da je konsolidacija demokratije dinamina
kategorija, da nije trajnog karaktera, te da pod odreenim okolnostima uvek moe da se pokrene
tranzicija politikog reima prema autokratskim oblicima, iako je drava lanica EU.

64

5. Poboljanje statusa politikog reima ne garantuje i znatno vii nivo slobode medija
Srbija je od 2002. godine slobodna, odnosno izborna demokratija. Ocene u demokratizaciji
reima se popravljaju i nakon 2009. uprkos znaajnom padu u medijskim slobodama koje belee
istraivanja FH, a posebno RBG. Iako je sloboda govora jedna od sastavnih elemenata
demokratije, kod konsolidacije na niim nivoima kao to je to u sluaju izborne demokratije
mediji mogu da budu jako osetljivi zbog nepostojanja raznih garancija odgovornosti koje postoje
kod liberalne demokratije. Stoga paradoks tranzicije moe da bude da poboljanje statusa
politikog reima automatski ne garantuje i znatno vii nivo slobode medija.
S obzirom da nakon 2000. godine nisu zabeleeni intenzivni i dugovremeni konflikti na
prostoru bive Jugoslavije, moemo zakljuiti da razvoj slobode medija i konsolidacija, posebno
viih nivoa demokratije, pozitivno utie na normalizaciju odnosa izmeu novostvorenih
nezavisnih drava i teritorija, kao i na pomirenje u postkonfliktnim dutvima.

LITERATURA:
Dal, Robert (1997). Poliarhija Participacija i opozicija. Beograd: Filip Vinji.
Diamond, Larry (1999). Developing Democracy: Toward Consolidation. Baltimor and
London: The Johns Hopkins University Press.
Levitsky, Steven, Way, Lucan A. (2010). Competitive Authoritarianism: Hybrid Regimes
After the Cold War. New York: Cambridge University Press.
Merkel, Wolfgang (2005). Ukotvljene i manjkave demokracije. Politika misao. Vol.
XLII, No. 1, Zagreb: Fakultet politikih znanosti.
Morlino, Leonardo (2008). Hybrid Regimes or Regimes in Transition?. Fride
Fundacion Para Las Relaciones Internacionales Yel Dialogo Exterior. (Working Paper).
Pavlovi, Duan, Antoni, Slobodan (2007). Konsolidacija demokratskih ustanova u
Srbiji posle 2000. godine. Beograd: Slubeni glasnik.

65

Schedler, Andreas (1997). Concepts of Democratic Consolidation. Paper prepared for

delivery at the 1997 meeting of the Latin American Studies Association (LASA). Guadalajara,
Mexico, 17-19 April 1997.
Internetski izvori
http://en.rsf.org/
http://www.freedomhouse.org/
http://www.freedomhouse.org/report-types/freedom-press#.VDQxBmeSzbI
http://www.freedomhouse.org/report-types/freedom-world#.VDQwomeSzbI

BORIS VARGA
RELATIONSHIP BETWEEN THE LEVEL OF FREEDOM OF THE PRESS AND POLITICAL REGIME IN
COUNTRIES OF THE FORMER YUGOSLAVIA 1990 2012
Summary
The article analyses relationship between the level of freedom of the press and political regime in Slovenia, Croatia,
Bosnia and Herzegovina, Montenegro, Serbia, Macedonia and Kosovo. In this research author used research of
Freedom House and Reporters without borders about Freedom of the press and status of the regime. The author
concludes that war conflicts endangered level of Freedom of the press. As well consolidation of democracy and
developing level of free mass-media influenced to establish stability, reconciliation and peace on Western Balkan.
Key words: press, democracy, authoritariansm, former Yugoslavia, war conflicts, reconciliation.

66

UDK 35:004.451(497.16)
Nikola Radunovi
Univerzitet Crne Gore, Fakultet politikih nauka, Mediji

POLITIKA VOLJA KAO POTENCIJALNA KONICA UPOTREBI ELEKTRONSKE

UPRAVE U CRNOJ GORI

SAETAK
Politike elite i javna administracija u Crnoj Gori svakodnevno rade na ispunjavanju zahtjeva koje su pred
crnogorsko drutvo postavili zvaninici Evropske unije u procesu pridruivanja toj zajednici. Upotreba interneta kao
najbre razvijajueg medija i omoguavanje elektronskih servisa za graane i preduzetnike jedan je od vanijih
zahtjeva koje treba ispuniti kako u cilju olakavanja procedura za kljune potrebe graana u komunikaciji sa
administracijom, tako i zbog dostizanja visokog nivoa otvorenosti, transparetnosti i ukljuivanja javnosti u
donoenje odluka na nediskriminatornim osnovama. Iako su politike elite deklaratorno posveene zadovoljenju
postavljenih ciljeva, stie se utisak da se mediji generalno, pa i internet, jo uvijek dominantno doivljavaju kao
sredstvo za jednosmjernu komunikaciju i politiki marketing. S druge strane, prilino tradicionalno crnogorsko
drutvo kao da jo uvijek veinski nije shvatilo mogunosti koje internet kao novi medij nudi u svrhu jaanja javnog
interesa, pa to skupa sa kompleksnom socio-politikom situacijom utie da i graani i politiari imaju sasvim druge
prioritete. Crna Gora je jedina od bivih lanica Jugoslavije kod koje se od uvoenja viepartizma nije desila
promjena vlasti, pa se ini da su politiari potpuno svjesni znaaja i moi medija, posebno onih koje ne mogu u
potpunosti da kontroliu. Zato i izgleda da strah od slabljenja politike moi zbog gubitka neposrednog kontakta
licem u lice i uvoenja elektronske komunikacije sa graanima i potencijalnim biraima, postaje mogua znaajna
smetnja za ostvarivanje javnog interesa i znaajniji napredak u implementaciji elektronske uprave.
Kljune rijei: elektronska uprava, evropske integracije, politika volja, javni interes

Uvodna razmatranja
Razvijene zemlje svijeta ve neko vrijeme omoguavaju svojim graanima da koristei
demokratske tekovine i sistem elektronske uprave (e-uprave) ostvaruju na jednostavniji nain
67

prava i obaveze, i time podiu kvalitet odnosa sa dravom i lokalnom upravom. Na ovaj nain,
korienjem savremenih tehnologija, graani postaju relaksiraniji i komfornije obavljaju
komunikaciju sa administracijom (Irani et al, 2008). Naime, koristei u prvom redu internet kao
najbre razvijajui medij u istoriji, danas je mogue iz kune udobnosti podnijeti poresku
prijavu, uloiti albu na rjeenje organa uprave, potpisati peticiju, izvriti uvid u biraki spisak i
dobiti na taj nain odreene elektronske potvrde, uvjerenja, dozvole i slino (DAgostino et al,
2011).
Crnogorska dravna administracija tek stidljivo ulazi u svijet korienja moderne
tehnologije za komunikaciju sa graanima. Naime, lokalne samouprave i dravni organi u
najveem broju sluajeva imaju prisustvo na internetu preko zvaninih web-sajtova i donekle se
slue drutvenim mreama. Za sada je najvei pomak koji se tie korienja elektronske
komunikacije napravljen u smislu korienja elektronske pote (e-mail) putem koje graani
mogu postavljati nadlenima odreena pitanja, na koja esto naalost ne dobijaju odgovore, kako
to pokazuje i praksa u regionu (Martinovi, 2012).
U aprilu 2011. godine profunkcionisao je i sajt Vlade Crne Gore eUprava
(www.euprava.me), putem kojega je mogue ostvariti neke od usluga dostupnih u razvijenim
demokratijama. Dodue, broj tih usluga je za sada izuzetno mali, a sa druge strane pojedine
usluge ne funkcioniu do kraja elektronski, ve je esto neohodno kao i ranije odlaziti na potu
radi plaanja takse ili ovjere, a u nekim sluajevima je neophodno odlaziti u prostorije nadlenog
organa uprave radi dostavljanja dokaza o plaanju. Uz to, injenica da je za omoguavanje
obinog podnoenja zahtjeva elektronskim putem potrebno izdvojiti godinje iznose koji prelaze
1002, to je za osiromaene i prezaduene graane i previe, govori u prilog tezi da graani nee
uskoro znaajnije koristiti ovaj servis.
Iako se veinom raene studije odnose na centralnu vladu (Wauters, 2006), najvei broj
za graane i privrednike interesantnih usluga vezan je za lokalne samouprave. Ipak, jo uvijek
nijesu stvorene pretpostavke za znaajnije uee u ovakvom modelu komunikacije graana sa
jedne, niti organa uprave sa druge strane. Graani jednostavno jo uvjek nijesu dovoljno
informatiki pismeni, pa im veliki problem predstavlja i ak malo komplikovanija procedura

Cijena digitalnog certifikata koji je preduslov za korienje najveeg broja usluga moe se vidjeti na sajtu Pote
Crne Gore u dokumentu Cjenovnik za izdavanje i obnovu kvalifikovanog digitalnog certifikata, s. d., pregledano 02
februar 2013, <http://www.postacg-ca.me/main.php?idstr=557>.
2

68

krstarenja po nedovoljno jednostavnom sajtu eUprave, uslovljena obaveznom prijavom,

potvrivanjem, pribavljanjem digitalnog certifikata, uenjem korienja digitalnog potpisa i
slino.
Posljednjih godina dogaa se pokuaj uvoenja elektronskog dokument menadment
sistema u nekim lokalnim samoupravama u Crnoj Gori. Cilj uvoenja ovakvog modela
upravljanja je navodno pokuaj prevazilaenja navedenih problema koji optereuju i graane i
administraciju (Kamal and Alsudairi, 2009). O razlozima za implementaciju novih rjeenja moe
se voditi diskusija da li je to stvarna elja rukovodeih struktura da se pomogne graanstvu, ili
se radi o djelovanju uzrokovanom oekivanjima domae, i posebno meunarodne javnosti.
Brojni problemi koje se pojavljuju u procesu implementacije elektronske uprave moda i nijesu
neizbjeni (Radivojevi, 2009), ali oni se ipak ne rjeavaju na zadovoljavajui nain. Postavlja se
pitanje zato i to se zapravo dogaa sa politikom moi da li ta mo slabi uvoenjem
elektronske uprave?
Metodologija i cilj rada
Aktuelnost problema, kao i injenica da nijesu raena istraivanja koja se bave
sagledavanjem i razumijevanjem ove problematike, te nemogunost sakupljanja relevantnih
podataka u smislu iskazivanja neskrivene volje i namjere politiara, ili pak nemogunost
iskrenog razgovora na temu gubitka njihove politike moi, sugeriu upotrebu kvalitativne
analize i analitiko-logike metode kako bi se pokualo pribliiti i razumijeti nekoliko znaajnih
aspekata u konteksu ove teme.
Cilj rada je pokuaj da se, ukazujui na faktiko stanje i poreenje tog stanja sa slikom
koja se kreira i prenosi javnosti, ukae na mogue razloge za nedovoljno uinkovito korienje
modela e-uprave u Crnoj Gori, posebno na nivou lokalne samouprave.
U tom smislu, bie uzeti u obzir razliiti aspekti djelovanja dravnih i organa lokalnih
samouprava (odnosno funkcionera koji rukovode tim organima), te kroz opis stanja u ovoj
oblasti, kroz zakljuna razmatranja bie date preporuke za unaprijeenje u ovoj oblasti.

Hipoteza
Svakodnevno u crnogorskim medijima imamo vijesti i navode o tekim krenjima
ljudskih prava i demokratskih tekovina. Uvoenje elektronskog poslovanja u lokalne
69

samouprave bi trebao biti dodatni doprinos demokratizaciji i potovanju ljudskih prava, jer je
zamiljeno da se na taj nain graani vie ukljuuju u kreiranje ambijenta u lokalnoj zajednici, i
da im se omogui da na transparentan nain ostvaruju svoja graanska prava. Meutim, kljuno
pitanje koje se namee je: Da li se uvoenjem elektronske uprave gubi politika mo?
Stoga, kao glavnu hipotezu koja e biti obraena kroz ovaj rad, moemo posmatrati
sljedei stav:
Starjeine dravnih i lokalnih organa uprave, to jest funkcioneri koji su istovremeno u
najveem broju sluajeva i istaknuti lanovi partije, uvoenjem elektronske uprave gube
kontrolu, to dovodi do slabljenja njihove politike moi.
Korienje savremene tehnologije u cilju poveanja efikasnosti administracije,
podrazumijeva odreenu automatizaciju procesa i procedura, precizno definisane rokove i
ovlaenja, tokove dokumentacije i modele za postupanje. Istovremeno se ostavlja neizbrisiv trag
o svakoj preduzetoj aktivnosti od svih aktera u postupku, ime se mogunost sporednog i
naknadnog uticaja funkcionera uveliko smanjuje, to dovodi do gubitka kontrole nad postupcima
i smanjenja mogunosti za intervenciju mimo predviene procedure. Elektronski servisi i
automatizovane procedure dovode i do manje potrebe za neposrednim susretima stranaka sa
administracijom, to bi trebalo da je pozitivan iskorak - no da li ba svi to ele?

Teorijski aspekt
Proces pridruivanja Crne Gore Evropskoj uniji predstavlja svojevrstan test aktuelnoj
crnogorskoj vlasti sa nekoliko razliitih aspekata. Prvi aspekt, koji je svima oigledan, je pokuaj
meunarodne zajednice da kroz preporuke pokua da crnogorsko drutvo uvede u sistem slian
onom koji vlada u zemljama lanicama EU. Ovaj zahtjev meunarodne zajednice donekle
relativizuje injenica da ni sve lanice EU nemaju jednak stepen razvijenosti i demokratskih
tekovina, pa su mogue i vrlo velike razlike u nainu ostvarivanja vladavine prava u razliitim
lanicama unije. Dakako, na sastancima koji se odvijaju izmeu crnogorskih predstavnika i tijel
EU, fokus je sada na pitanjima iz oblasti vladavine prava, i borbe protiv korupcije i
organizovanog kriminala. Oigledne su poruke meunarodnih posmatraa koji prate zbivanja u
Crnoj Gori da su ovo upravo najvei problemi sa kojima se srijee savremeno crnogorsko
drutvo? Vladavina prava, korupcija!? Oba ova fenomena moramo vezati za politiare, odnosno
za one koji politikom voljom bivaju postavljeni na funkcije na kojima je najlake doi u
70

situaciju da budu ukljueni u krenje zakona zbog korupcije. Ova vrsta problema u Crnoj Gori
nije toliko izraena kroz uzimanje mita kako se to obino u javnosti misli, ve je izraeniji model
korienja protekcija, preporuka, poznanstava, kumstava, roakih veza i slino (Bei, 2012).
Drugi izazov, koji je ini se, daleko vaniji za vladajue strukture, je kako uspjeti uvjeriti
Evropsku uniju da je uinjeno sve ono to je i traeno, a da pritom stvari ne odu predaleko od
sadanjeg naina funkcionisanja koji oigledno ima mnogo mana kad je u pitanju vladavina
prava. Ovaj drugi aspekt prepoznaju uglavnom intelektualci koji povremeno skreu panju
javnosti na potekoe koje smetaju da vladajue strukture prihvate demokratske standarde
Evrope.3
Neki autori sugeriu da vlast ne eli olako da izgubi monopole (Ebrahim & Irani, 2005),
koji su u Crnoj Gori evidentni pojednine sudije se optuuju da rade pod izrazitim uticijam
vlasti, zapoljavanje je skoro nemogue bez saglasnosti nekoga iz partija (pozicije ili opozicije,
svejedno). ini se da predstavnici drave i njenih organa pokuavaju da u oima evropske
javnosti izgledaju maksimalno posveeni vladavini prava i borbi protiv korupcije, a da
istovremeno ostanu privreni ranije usvojenim principima vladavine, koji su doveli do toga da je
vlast u Crnoj Gori jedina u regionu koja se nije mijenjala od pada komunizma do danas.

Elaboracija - Ko i kako vlada?

Ministarstvo za informaciono drutvo i telekomunikacije u Vladi Crne Gore je jedno od
rijetkih kojim upravlja manji koalicioni partner, koji se pri tome esto javno deklarie kao
protivnik krenja zakona i nerijetko u javnosti alje optuujue poruke na raun najveih
funkcionera svog koalicionog partnera Demokratske partije socijalista (DPS), koje optuuje za
nezakonit rad. Dio graanstva smatra da se radi o principijelnoj borbi za vladavinu prava, a dio
da se radi o pukoj predstavi koju bi jedino in izlaska iz vladajue koalicije mogao uiniti
iskrenom. I zaista, moramo se zapitati, kako je mogue stalno prelaziti preko brojnih optubi,
koje su najee i opravdane, a pritom istovremeno funkcionisati na vlasti skupa sa onima koji ne
pridaju veu panju takvim javnim optubama koalicionih partnera.

Ovom temom se na svakodnevoj bazi bave razni crnogorski kolumnisti, pa Vuk Perovi kae: Koliko smo
odmakli od devedesetih? Samo onoliko koliko smo morali. Koliko nas je svijet oko nas na to natjerao. I vrijeme koje
eto nije stalo. I to protiv nae volje.(---) Mi jo briljivo njegujemo vrijednosti devedesetih. Svjesno ili nesvjesno.
V. Perovi, Vrijednosti, februar 2013, pregledano 22 februar 2013, <http://www.cdm.me/kolumne/vrijednosti>.
3

71

Upravo je

pomenuto

Ministarstvo

donijelo

2009.

godine

Strategiju

razvoja

informacionog drutva u Crnoj Gori od 2009. do 2013. godine, i u dijelu koji se tie elektronske
uprave naglasilo: Najvei izazov prilikom realizacije projekata i implementacije razliitih
rjeenja nalazi se na institucijama koje treba da implementiraju predloena rjeenja, kako zbog
prihvatanja novog naina rada i modernizacije poslovnih procesa, tako i zbog izazova oko same
reorganizacije administracije.4 Meutim, gdje smo danas? Da li je ita reorganizovano?
Na gornja pitanja odgovor je mnogima jasan. Zanimljive su u tom kontekstu opservacije
profesora Ratka Boovia (2010: 134) koji kae: Da bi dolo do sutinskih promjena
neophodno je prevrednovati sve to je naslijeeno kao talog prolosti.(---) Vladajui sistem se
iskazivao kao utoite osrednjosti i neznanja. O svemu su odluivali mrzitelji svega umnog,
kompetentnog i odabranog.
Volja vlasti i politika mo
Kod crnogorskih politiara koji su naviknuti da ih ljudi neprestano mole za odreene
usluge, oboavanje moi nikako da splasne. Sa druge strane, u razvijenim zemljama Evrope
odavno je prevazien takozvani eye contact i na scenu je stupila elektronska uprava. U srenim
drutvima graani i ne znaju ko su njihovi funkcioneri. Meu prvima na evropskom kontinentu
koji su shvatili prednosti ovakvog modela komunikacije drave i graana su Holandija, Island,
Danska, Estonija i zemlje Skandinavije koje prednjae u korienju elektronskih usluga.
Skoranji podaci govore da preko 70% Danaca koristi ove usluge.
Sutina elektronske uprave je da smanji birokratiju, ali i da smanji trokove vlade
racionalnijim troenjem novca poreskih obveznika (Pieterson et al, 2005). Constantin Van
Oranje iz Evropske komisije za digitalnu agendu kae: U procesu prikljuivanja mi gledamo
napredak u elektronskoj upravi i primeni informacionih tehnologija. Nadgledamo taj proces i
smatramo da E-uprava ima mogunost da inovira javni sektor. Zato smatramo da zemlje koje
investiraju u ove oblasti imaju bolje ocene u procesu pristupanja.(Mlaenovi, 2013). Pa kakva
je konano situacija u Crnoj Gori?
Vlada Crne Gore posljednjih godina formalno pokazuje elju da crnogorsku
administraciju uini boljom i efikasnijom. Ovakav zakljuak se namee svakom prosjeno

Opirnije o ovome se moe proitati u aktu Ministarstva za informaciono drutvo i telekomunikacije, Strategija
razvoja Informacionog drutva u Crnoj Gori od 2009. do 2013. godine, Vlada Crne Gore, 2009.
4

72

politiki informisanom graaninu, naroito ako se ima u vidu injenica da postoji zasebno
Ministarsvo koje se bavi informacionim drutvom. Ministarstvo radi na promociji korienja
informacionih tehnologija i, s vremena na vrijeme, organizuje okrugle stolove i seminare koji se
bave ovom problematikom. Krajem 2012. godine zapoet je i projekat Jaanje administrativnih
kapaciteta u informacionom drutvu Crna Gora, a radi se o projektu u kojem strunjaci
Ministarstva u saradnji sa italijanskim i estonskim kolegama treba da usvoje i primijene pravila i
mjere koje pomau boljoj organiziciji i snanijoj edukaciji kadrova kako bi graani na najbolji
nain iskoristili on-line usluge Vlade, u skladu sa EU i meunarodnim standardima.
Postavlja se pitanje da li se u timovima koji su odreeni da iznesu ove projekte nalaze
zaista strunjaci, ili se radi o ljudima koji zadovoljavaju prije svega partijske kriterijume, dok se
struka stavlja u drugi plan. Dravni poslovi su nekako posljednjih godina privlaili uglavom
ljude ija je ambicija isto politika, i koji u najveem broju sluajeva nijesu dali nikakav
poseban doprinos razvoju javnog sektora. Mnogi doivljavaju dravu kao nepresuni izvor o
kojemu se treba dobro okoristiti. Tako je nedavno istraivanje UNDP-a u Crnoj Gori pokazalo da
bi veina graana, odnosno 64% njih radije radila u javnom sektoru za manju platu, nego u
privatnom za veu.5
Da je situacija u lokalnim samoupravama jo gora nego to je sluaj sa dravnim
organima nije potrebno posebno elaborirati ako se zna da se tek u posljednih par godina situacija
pomie sa mrtve take. Naime, svega nekoliko optina se moe pohvaliti da u njima funkcionie
kakav-takav oblik elektronske uprave, to jest da administracija koristi raunarsku mreu u cilju
obavljanja svakodnevnih poslova. U tom smislu prednjae optine Tivat, Bar, Podgorica te
Cetinje, Budva, Herceg Novi koje su kroz uspostavljanje Graanskih biroa graane konano
oslobodile lutanja po razliitim optinskim kancelarijama. Takoe slini biroi postoje u Bijelom
Polju i Kotoru, ali je neto manji opseg elektronskih usluga koji se nudi graanima. Ostale
optine funkcioniu uglavnom po starom, manje centralizovanom sistemu rada. Tivat nudi
graanima da putem web-portala prate status svojih zahjeva, ali tu uslugu nudi samo za jednu
oblast djelovanja. Bar je razvio poseban oblik eOptine za koju je i nagraen od Zajednice
optina kao najbolja praksa. Cetinje je razvilo novi specijalizovani softver za jedinstven rad
U posljednje vrijeme je mnogo diskusija na ovu temu koje pokuavaju dati odgovor zato je to tako. Veina medija
je prenijela informaciju iz istraivanja UNDP-a, a podaci se mogu vidjeti u tekstu TANJUG-a, CG: Veina eli
dravni posao, januar 2013, pregledano17 februar 2013,
<http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2013&mm=01&dd=28&nav_id=681563>.
5

73

organa uprave koji bi trebao da u bliskoj budunosti integrie mogunost primjene

najsavremenijeg naina e-uprave. Naravno finansijska situacija u dravi pa i na nivou lokalnih
uprava, sa izuzetkom Tivta koji je doio procvat u posljednjih nekoliko godina zbog znaajnih
ulaganja svjetski poznatih privrednika, ne ide nimalo u prilog bilo kakvom razvoju. Stoga su
uglavnom strane institucije kao to su USAID, UNDP, CHF, ili evropski IPA fondovi, pomagale
razvoj raznih servisa pa i elektronske uprave. Upravo se zbog njihove pomoi i deava odreeni
napredak. Ipak, poraavajua je injenica da se u lokalnim upravama irom Crne Gore uglavnom
koriste zastarjeli raunari u prilino loem stanju, koji esto prave vie problema nego to
koriste. Jo gora stvar je korienje nelegalnog i nelicenciranog softvera i operativnih sistema.
Osim injenice da se radi o oiglednom krenju zakona i nelegalnom korienju intelektualne
svojine, lokalne samouprave su pretrpane slubenicima, i to uglavnom slubenicima starije
generacije koji nemaju volje da ue, niti da koriste nove tehnologije. S tim u vezi se mora istai
problem da te i takve slubenike, koji su zapoljavani uglavnom zbog politikih preporuka ili
drugih slinih veza, vlasti nemaju namjeru da otputaju ili kanjavaju, a sve zbog konstantnog
straha od negativnih reperkusija na izborima.

Mo direktne komunikacije i problem napretka

Crnogorska i meunarodna javnost svjedoe brojnim aferama koje ukazuju na teka
krenja zakona od strane institucija sistema, prije svega zbog politikog zapoljavanja.6 Postavlja
se pitanje da li je iko u Crnoj Gori zateen i iznenaen takvim ponaanjem vlasti? Da li postoji
neko ko nije znao kako se radi oni bliski vlasti znali su jer su oni ili sprovodioci nezakonitih
radnji ili su nad njima sprovedene iste, a oni bliski opoziciji znali su jer ih jednostavno nema
meu izabranima za posao (osim ako se ne umjea uticaj njihove strane koja blisko-interesno
sarauje sa vlau glumei dobru opoziciju). Prvo, graani su navikli da esto pokuavaju da
ostvare neko pravo koje i nije ba utemeljeno u zakonu, i drugo svi ele da priaju direktno sa

Profesor orije Blai, dekan Fakulteta za dravne i evropske studije, reagujui na objavljeni snimak sa sjednice
DPS-a koji sadri navode o tome kako dravne institucije zapoljavaju samo ljude biliske toj partiji, i na izjavu
Dravnog tuioca da u tom snimku nema nita sporno, objanjava: Pravno nasilje se nastavlja, nastavlja se rad
kvazi-institucija sistema kao izvrnih partijskih organa i to stanje traje naalost ve dvije decenije u Crnoj Gori.(---)
Zloupotreba dravnih resursa je neto je to je uobiajeno, i to je bilo poznato uoi svakih izbora.. MINA, Blai:
ovjek se zapita da li je normalan, da li da vjeruje uima ili funkcionerima februar 2013, pregledano 23 februar
2013,<http://www.vijesti.me/vijesti/blazic-covjek-se-zapita-da-li-je-normalan-da-li-da-vjeruje-usima-ilifunkcionerima-clanak-114747>.
6

74

gradonaelnikom! Prvi navedeni aspekt opravdavaju injenicom da je zaboga toliko njih ve

zavrilo stvar na isti nain, pa zato ne bi mogli i oni! Drugi aspekt je posljedica nataloenog
iskustva po kojem resorni sekretari uglavnom pravdaju svoju nemo da pomognu injenicom da
bez odobrenja gradonaelnika nemaju mogunost da odrade posao na jedan ili drugi nain.
Naalost, svakodnevna praksa pokazuje da su oba navedena aspekta i te kako opravdana. Naime,
dobar dio ljudi bliskih vlasti uspio je da, na samo njima poznat nain, ostvari neka prava ije
utemeljenje u zakonu u najmanju ruku izaziva sumnju tako se grade objekti bez dozvola,
dobijaju se sumnjive koncesije, dozvole, uvjerenja, amnestije, pa ak i dravljanstva na vrlo
interesantne i tajnovite naine, skrivene od oiju javnosti.
Imajui navedeno u vidu, potpuno je razumljivo ponaanje graana koji ele direktno kod
gradonaelnika, premijera ili predsjednika, jer su svjesni svih prepreka na koje e naii ako se
odlue za propisima predvieni put. Sa druge strane gradonaelnici iako su uvjek u velikim
obavezama, nekako nalaze vremena da prime sopstvene graane i uju njihov glas. No, da li je
svrha ovih prijema samo mogunost da se uje glas graana? to se razgovara iza zatvorenih
vrata znaju uistinu samo akteri tih razgovora, i eventualno krug ljudi njima blizak. Ipak, nije
teko na osnovu skoranjih dokaza koji su isplivali u javnost kroz aferu Snimak7, pretpostaviti
da se radi o klasinoj trgovini u ijoj pozadini stoji iskljuivo odravanje na vlasti! Nedavno je,
reagujui vie na nezainteresovanu reakciju dravnih insitucija8 koje bi trebalo da tite zakonitost

Radnja se odvija sredinom 2012. godine na sjednici Glavnog odbora vladajue Demokratske partije socijalista
(DPS), gdje se u prisustvu najveih partijskih (moe se rei i dravnih) funkcionera i, to je najvanije, ispred
sedmostrukog premijera svih graana Mila ukanovia (u tom trenutku je premijer Igor Luki, takoe prisutan na
sjednici) i predsjednika drave Filipa Vujanovia, uju rijei direktora Zavoda za zapoljavanje (suvino je rei svih
graana) Crne Gore: Pripremajui se za predstojee izbore u Zavodu za zapoljavanje pokrenuli smo nekoliko projekata. Prvi projekat je struna praksa za 500 visokokolaca. Mi smo do jue zaposlili ve 460 ljudi a do srijede e
poeti jo 40, tako da e projekat time biti zavren. Ovaj projekat kota 750.000 eura a kroz fiskalitete u budet se
odmah vraa 300.000. Projekat je izuzetno funkcionalan. Kroz ove projekte zaposliemo prije svega lanove DPS-a.
Imamo svakodnevne kontakte sa predsjednicima odbora DPS-a u svim optinama jer elimo da prije svega zaposlimo svoje ljude.(---) Ako zaposlimo svog ovjeka smanjili smo njima a poveali nama. Hajde da pomognemo ovjeku da se zaposli i imaemo efekat etiri glasa za DPS. Ulaganje u aktivne mjere zapoljavanja nije troak ve investicija, i to treba svima da vam bude jasno. Gospodine predsjednie, klju rjeavanja problema nezaposlenosti je u
naim rukama a uspjeh na predstojeim izborima zavisi iskljuivo od nas. V. Radenovi, Jedan zaposleni donosi
etiri
glasa
DPS-u,
februar
2013,
pregledano
22
februar
2013,
<http://www.dan.co.
me/?nivo=3&rubrika=Vijest%20dana&datum=2013-02-15&clanak=367502>.
8
Svi crnogorski mediji su prenijeli stav Vrhovne dravne tuiteljke da u dostupnim snimcima nema nieg spornog,.
Primjer je objavio portal Vijesti online:arapi: Analizirali smo snimak sjednice DPS-a, nema krenja zakona,
pregledano 20 februar 2013, <http://www.vijesti.me/vijesti/carapic-analizirali-smo-sni mak-sjednice-dps-a-nemakrsenja-zakona-clanak-114595>.

75

i pravdu, a voen (po sopstvenom priznanju) ienjem savjesti, ugledni ljekar Ivo urii, bivi
lan DPS-a i bivi direktor Doma zdravlja u Podgorici objasnio javnosti sistem po kojemu je
prije 11 godina zaposlio 200 ljudi i tako partiji donio nekoliko hiljada glasova.9 Imajui u vidu i
injenicu da se danas u Crnoj Gori ljudi uglavnom zapoljavaju u javnom sektoru dravnim
organima i lokalnim samoupravama koji su ve viestuko prenatrpani, namee se zakljuak da je
direktna komunikacija graana sa funkcionerima izazvana uglavnom eljom za dobijanjem
nekakvog posla. Tako dolazimo u situaciju da poetna pretpostavka, da funkcioneri ne ele
uvoenje e-uprave kako ne bi izgubili kontrolu i kontakt sa graanima, i shodno tome politiku
mo, biva viestruko poduprijeta injenicom da i graani vie preferiraju direktnu komunikaciju
sa funkcionerima. Dakle, imamo apsurdnu situaciju u kojoj zapravo niti politiari, niti jedan
dobar dio graana ne ele e-upravu.
Evropska unija i razne meunarodne institucije pokuavaju na razliite naine da
pomognu crnogorskim institucijama da postanu efikasnije i transparentnije. Ipak, ini se da vlast
eli prije vlast i kontrolu nego efikasnost, a graani vie ele posao i beneficije nego efikasnu
upravu. Erich Fromm (1989: 56) u djelu Anatomija ljudske destuktvivnosti citira B. F. Skinnera i
navodi: Rob upravlja robovlasnikom u istoj mjeri kao i ovaj njime... Ovim zapaanjem
moemo tumaiti oba odnosa o kojima govorimo prvi: EU - Crna Gora, i drugi: crnogorske
institucije crnogorski graani! Oba su izuzetno zavisna od ponaanja i jedne i druge strane, i
meusobno uslovljavaju djelovanje oba subjekta i interakciju. Evropljani, pomou svakodnevnih
afera u medijima, sve vie shvataju da vlast u Crnoj Gori zasluuje daleko stroije kriterijume od
onih koji se primjenjuju u njihovim zemljama i zato ne ude jako strogi i nedemokratski
standardi koje Evropa oekuje od Crne Gore da bi ostavila utisak reformisanog i demokratskog
drutva. Crnogorska vlast od graana oekuje sve veu podrku jer demonstrira da bez ikakvih
negativnih konsekvenci radi to joj se prohtje, iako su i graani i drava na rubu provalije.
Graani oigledno oekuju da preive!

urii objanjava: Ako je 30 hiljada ljudi na Birou rada, i mi iz DPS-a uzmemo jednog nezaposlenog, taj ima
petolanu porodicu i svi oni glasaju DPS, ali ima i tri sina koji su oenjeni i njihove tri ene, to je osam. Sinovi
imaju tazbine, a iz svake tazbine moete dobiti makar tri glasa. Je li to dvanaest? I onih prvobitnih osam, to je
dvadeset glasova za DPS. A oni svi imaju roake.... M. Bogdanovi, urii iz iskustva objanjava DPS metode:
Zaposle
siromanog pa
glasa
i
tazbina,
februar
2013, pregledano
24
februar 2013,
<http://www.vijesti.me/vijesti/durisic-iskustva-objasnjava-dps-metode-zaposle-siromasnog-glasa-tazbina-clanak114970>.

76

Zakljuak
Iako se kao glavni razlog za sporost u napretku korienja e-uprave moe optuiti vlast,
to jest funkcioneri koji upravljaju organima lokalne uprave i dravnim organima, situacija nije
tako jednostavna. Naslijeeni modeli vladavine praeni su ve uhodanim nainom ponaanja
graana koji vlastima daju podrku zadnje dvije i po decenije. Dok su jedni okrenuti biznisu pa
im za nesmetano obavljanje posla treba podrka vlasti, drugi su prinueni da u pokuaju da
preive tragaju za poslom koji se danas najee nalazi samo u pretrpanim javnim institucijama.
Stoga je fokus graana pomjeren na neposrednu komunikaciju sa funkcionerima, a efikasnost
uprave i nove tehnoloke mogunosti su im u sasvim drugom planu. Politiari takoe, radi svog
osnovnog cilja - opstanka na vlasti, samo pred oima meunarodne javnosti izigravaju
reformatore, dok istovremeno u praksi ne ulau vee napore u cilju poveanja efikasnosti i
transparentnosti organa kojima upravljaju. Potpuno odsustvo odgovornosti pred sopstvenim
graanima ini da se i svakodnevne afere koje ukazuju na teku korupciju i nepotovanje zakona,
ele kamuflirati samo zarad meunarodne zajednice. Reklo bi se, ne postoji stvarna volja za
promjenom naina funkcionisanja sistema, to se vidi i kroz strah od gubitka kontrole i politike
moi u sluaju uvoenja e-uprave, kada graani ne bi bili prinueni da se za razne usluge
neposredno, licem u lice, obraaju funkcionerima! Funkcioneri bi tada izgubili mogunost
kontrole i uticaja na ishode razliitih automatizovanih procesa, a smanjila bi se mogunost
traenja protivusluge od graanina, dok bi graani izgubili mogunost da mimo zakona dobiju
ono to im treba.
Oigledno, dok javna uprava ne bude mjesto na kojem e na rukovodeim mjestima biti
nestranaki stunjaci iz raznih oblasti, za sada se ne moe oekivati realni napredak i brzo
zaivljavanje modela elektronske uprave. ansa da se do kraja iskoriste novci iz stranih fondova,
zbog injenice da se u budetima crnogorskih institucija ne planiraju znaajnija sredstva za
razvoj i primjenu ICT-a, to je jo jedan pokazatelj (ne)posveenosti ovoj vrsti napretka, ostae
oigledno kao mogunost nekoj buduoj vlasti iji primarni cilj nee biti jaanje sopstvene
partije i ostanak na vlasti.

77

LITERATURA:
Bei, M. (2012). Occupational attainment in Montenegro, CIVIS, 1(1), Podgorica.
Bogdanovi, M. (2013). urii iz iskustva objanjava DPS metode: Zaposle siromanog pa glasa i tazbina, pregledano 24 februar 2013, <http://www.vijesti.me/vijesti/
durisic-iskustva-objasnjava-dps-metode-zaposle-siromasnog-glasa-tazbina-clanak-14970 >.
Boovi, R.. (2010)., Tiina dokolice, igoja, Beograd.
D'Agostino, M. J., Schwester, R., Carrizales, T. & Melitski, J. (2011). A study of egovernment and e-governance: an empirical examination of municipal websites, Public
administration quarterly, (Spring 2011), 35 (1): 3-25.
Ebrahim, Z. & Irani, Z. (2005). "E-government adoption: architecture and
barriers", Business Process Management Journal, 11 (5): 589611.
Fromm, E. (1989). Anatomija ljudske destuktvivnosti, NAPRIJED, Zagreb.
Irani, Z., Love P. E. D. & Jones, S. (2008). Learning lessons from evaluating
eGovernment: Reflective case experiences that support transformational government. in The
Journal of strategic information systems, 17(2): 155-164.
Kamal, M. M. & Alsudairi, M. (2009). "Investigating the importance of factors
influencing integration technologies adoption in local government authorities", Transforming
Government: People, Process and Policy, 3(3): 302-331.
Martinovi, D. (2012). Komuniciranje lokalne samouprave sa javnou, Media plan
institut, Sarajevo.
MINA, (2013). Blai: ovjek se zapita da li je normalan, da li da vjeruje uima ili
funkcionerima, pregledano 23 februar 2013, <http://www.vijesti.me/vijesti/blazic-co vjek-sezapita-da-li-je-normalan-da-li-da-vjeruje-usima-ili-funkcionerima-clanak-14747>
Ministarstvo za informaciono drutvo, (2009). Strategija razvoja Informacionog drutva
u Crnoj Gori od 2009. do 2013. godine, Vlada Crne Gore.

78

Mlaenovi, D. (2011). Brisel: Razvijajte elektronsku upravu!, s. d., pregledano 08

februar

2013,

<http://www.smedia.rs/m/spress/vest/641/Konstantin-Van-Oranje-Evro

pska-

komisije-Informacione-tehnologije-Brisel-Razvijajte-elektronsku-upravu.html>.
Perovi,

V.

(2013),

Vrijednosti,

pregledano

22

februar

2013,

<http://www.cdm.me/kolumne/vrijednosti>.
Pieterson, W., Ebbers, W. & van Dijk, J. (2005). The Opportunities and Barriers of User
Profiling in the Public Sector, Proceedings of EGOV 2005, Copenhagen.
POTA CG-CA, (2011). Cjenovnik za izdavanje i obnovu kvalifikovanog digitalnog
certifikata, s. d., pregledano 02 februar 2013, <http://www.postacg-ca.me/main.php?idstr=557>.
Radenovi, V. (2013). Jedan zaposleni donosi etiri glasa DPS-u, pregledano 22
februar 2013, <http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Vijest%20dana&datum=2013-0 215&clanak=367502>.
Radivojevi, M. (2009). e-Uprava PUT DO ZADOVOLJNOG KORISNI- KA,
Moderna uprava, Agencija za dravnu upravu Republike Srpske, Banja Luka.
TANJUG, (2013). CG: Veina eli dravni posao, pregledano 17 februar

2013,

<http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2013&mm=01&dd=28&navid=681563>
Vijesti online, (2013). arapi: Analizirali smo snimak sjednice DPS-a, nema krenja
zakona, pregledano 20 februar 2013, <http://www.vijesti.me/vijesti/carapic-analizirali-smosnimak-sjednice-dps-a-nema-krsenja-zakona-clanak-114595>.
Wauters,

P.

(2006). Benchmarking e-government

policy within

the

e-Europe

programme. Aslib Proceedings, 58(5): 389-403.

79

Nikola Radunovi
POLITICAL WILL AS A POTENTIAL OBSTACLE FOR USING ELECTRONIC GOVERNMENT IN
MONTENEGRO

Summary

Political elites and public administration in Montenegro, work on daily basis in order to fulfill the demands
that are placed in front of the Montenegrin society, that are set by the officials of European Union in the process of
joining that community. Using of the Internet as the fastest-evolving media and enabling electronic services for
citizens and entrepreneurs, is one among the most important requirements that have to be met, in order to improve
the procedures related to the key needs of the citizens regarding the communication with the administration, and in
order to attain a high level of openness, transparency and public involvement in decision making process in nondiscriminatory manner. Although declaratory the political elite is dedicated to achieving the goals, it seems that the
Internet and media in general are still predominantly seen as means of one-way communication and political
marketing. On the other hand, it looks like that the quite traditional Montenegrin society still did not understand the
opportunities that the Internet provides for the purpose of strengthening the public interest. All this, together with the
complex socio-political situation, affects that the citizens and politicians have other priorities. Montenegro is the
only former Yugoslavian country, in which, after the introduction of political pluralism, the Government structure
has not been changed, so it seems that politicians are fully aware of the importance and power of the media,
especially those that can not be fully controlled. For this reason, it seems that the fear of weakening of the political
power due to the loss of face-to-face contact and because of the introduction of electronic communication with
citizens and potential voters, represents possible significant obstacle for the public interest and for significant
progress in the implementation of e-governance.
Keywords: Electronic Administration, European integration, political will, public interest

80

UDK 78.071.1:929 tuli B.]:316.774

Zlatomir Gaji
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za medijske studije

MEDIJSKA REFLEKSIJA ROK POEZIJE BRANIMIRA TULIA10

SAETAK
Branimir tuli je avangardni pesnik i rok muziar, koji je najaktivnije stvarao u decenijama koje su
prethodile poslednjim ratovima na Balkanu i raspadu Jugoslavije. Predvodei rok grupu Azra, ve samim
pojavljivanjem na jugoslovenskoj umetnikoj sceni, 1977. godine, postao je priznat kao jedan od vodeih rok
muziara na ovim prostorima, a njegovo poetsko stvaralatvo snano je uticalo na generacije mladih sve do danas. U
tom periodu gotovo da ne postoji medijski proizvod koji nije ukljuio i obradu tulievog lika i dela na razliite
naine, kroz vesti, izvetaje, osvrte, kritike, recenzije, kolumne, intervjue ili razne oblike vizuelne prezentacije.
Svesna njegovog uticaja na mlade u Jugoslaviji, reimski kontrolisana medijska sfera nije bila
blagonaklona prema ovom pesniku. Sa druge strane, uglavnom ignoriui njegove pesnike stavove, mrane slike,
sumorna predvianja i snaan graanski protest, mejnstrim mediji su se trudili da istaknu njegovu popularnost i
kontroverznu prirodu, sklonu ispadima i oporoj retorici, pridobijajui iri krug italake publike. Struna tampa pak
uglavnom se isticala negativnim ocenama i otrim komentarima njegove poezije. Ipak, kult ovog pesnika meu
potovaocima bivao je sve snaniji i masovniji, kao konstanta koja se ouvala do sadanjeg vremena. To je ujedno i
najvei fenomen u medijskoj recepciji dela ovog pesnika, koji je, mada jo uvek iv, ve dve decenije odsutan sa
pesnike i rok scene Jugoslavije i svih njenih drava-naslednica.
Kljune rei: pesnik, rok muzika, mediji, kritika, recepcija.

UVOD

Decenije koje su prethodile ratovima na Balkanu i raspadu SFRJ iznedrile su brojne

avangardne umetnike koji su iveli i stvarali na ovim prostorima sa vie ili manje uspeha, a jedan
10

Rad je nastao kao deo doktorske disertacije na temu Rok poezija Branimira tulia i njeni medijski odjeci.

81

od vodeih meu njima bio je pesnik i rok muziar, tekstopisac, kompozitor, araner, gitarista i
peva, Branimir tuli. Najpoznatiji kao lider rok grupe Azra iz Zagreba, on je ve samim
pojavljivanjem na jugoslovenskoj umetnikoj i javnoj sceni, 1980. godine, postao poznat i vrlo
brzo priznat kao jedan od vodeih rok muziara u okruenju. Branimir tuli se ve od prvih
trenutaka istakao na dva naina: kvalitetom svoje poezije, uglazbljene i praene atraktivnom,
originalnom i virtuozno odsviranom muzikom podlogom, kao i neverovatno obimnom
koliinom poetsko-muzikog materijala, budui da je za samo dve godine rada, do kraja 1982.
godine, objavio etiri albuma, od toga dva dvostruka i jedan trostruki, sa ukupno 110 pesama.
tulievi tekstovi bavili su se svakodnevicom mladog oveka tog vremena u gradskoj sredini
urbanog Zagreba, ali su njihova univerzalna formula i poruka bile lako primenjive i iz ugla
stanovnika nekog drugog miljea tadanje drave, i ire.
Smrt Josipa Broza Tita znatno je uticala na promenu drutveno-politikog konteksta u
tadanjem jugoslovenskom drutvu, donosei vii stepen liberalizacije i, uslovno reeno, slobode
govora, ublaavajui dotadanje krute stavove, ak i drutvene dogme socijalistikog dravnog
ureenja, koje su u velikoj meri ometale demokratizaciju drutva i sputavale njegov razvoj u
pravcu slobodnog izbora i linog opredeljenja pojedinaca, i zajednice u celini. Mladi umetnici
avangardnih ideja u okviru pokreta rokenrola to su shvatili kao pozitivan znak za hrabriji i
masovniji izlazak na scenu i otvoreniji pristup poetskom i muzikom stvaralatvu, pratei
umetnike trendove sa zapada koji su ve uveliko osvajali svet. Tada dominantan muziki pokret
bio je poznat kao novi talas, koji je, anrovski sveobuhvatan, nekoherentan i otvoren za razne
uplive lokalnih kulturnih miljea u elementarnu anglosaksonsku ritmiku i lingvistiku osnovu,
izuzetno pogodovao i jugoslovenskim autorima da prikau svoj talenat i rad. Usledila je
hiperprodukcija rok grupa, sa velikim brojem novih, sveih i zanimljivih umetnikih kreacija,
koje je, uglavnom, pratilo masovno sledbenitvo mladih generacija, potpomognuto izuzetno
snanim medijskim aktivnostima u pravcu promocije i prezentacije, kao i kritike valorizacije
oivele umetnike rok scene. Rad talentovanih autora predano je pratila i vrednovala struna
kritika u tipskoj rokenrol tampi, te TV i radio emisijama, iji je medijski sud u to vreme bio
veoma uticajan i bitan za optu recepciju stvaralatva svakog rok muziara.
Naizgled ureeno drutvo, na pragu ulaska u takozvano "zlatno doba" ekonomske i
politike stabilnosti, tuli je svojom poezijom ocenio kao licemerno, u sutini pokvareno i
sklono (samo)unitenju, dok je pravi drutveni napredak video kao nedokuivu tenju zarobljenu
82

u komplikovanom, krutom i samodovoljnom birokratskom aparatu i nespremnosti pojedinca, kao

i drutva u celini, da se zaista unapredi i krene u korak sa modernim svetom, ka demokratskom
drutvenom ureenju sa istinski ostvarenim ljudskim pravima i slobodama. Tako izreen
graanski protest sa snanom kritikom, izreenom kroz negatvno intoniranu sliku drutvene
stvarnosti, morao je da odjekne u tadanjem drutvu veoma snano, te je, kao logian sled,
naiao na najire razumevanje i prihvatanje kod mlaih, otvorenijih generacija, dok je starije,
ideoloki okotale i manje spremne na promene, raunajui i politiku i drutvenu elitu,
uglavnom okrenuo protiv sebe.
Branimir tuli je autor antologijskih pesama, kao to su "Balkan", "Teko vrijeme",
"Gracija", "Ne mogu pomoi nikome od nas", "Marina", "Vrijeme odluke", "Poljska u mome
srcu", "Pit i to je Amerika", "Kurvini sinovi", "Nedeljni komentar", "Grad bez ljubavi", "Jablan",
"Pametni i knjiki ljudi", "Tko to tamo pjeva", "68", "Proljee je 13. u decembru" i mnoge druge.
U zapadnobalkanskim rokerskim i knjievnim okvirima delo Branimira tulia se u dananje
vreme prihvata sa posebnim pijetetom, budui da su generacije koje su odrastale u doba nastanka
njegovih pesama, koje su tada primane pomalo nesvesno, nagonski i idolopokloniki, ali ne i bez
razumevanja, nakon to su sazrele u tekim okolnostima ratne stvarnosti i konstantne ekonomske
nestabilnosti, svesne teine, proroke uloge i pravog znaenja drutvene kritike koja je listom
proisticala iz stihova ovog jedinstvenog autora. Uprkos tome, tulieva poezija, kao i njen
medijski odjek, nikada do sada nisu bile predmet naune obrade.
Cilj ovog istraivanja je da utvrdi na koji nain su ta poezija, i linost njenog autora,
medijski reprezentovani kao jedinstven fenomen, koji se u vrlo snanom obliku ouvao sve do
dananjih dana. Izuzetan presedan u uobiajenom nainu poimanju dela nekog rok pesnika, ali i
snaan dokaz kvaliteta poetskog rada Branimira tulia, predstavlja injenica da medijska fama
oko njegovog imena ni danas ne prestaje, ak se odvija nesmanjenim intenzitetom, mada je kao
umetnik i ovek ve skoro dve decenije odsutan sa pesnike i rok scene Jugoslavije i svih njenih
potonjih drava-naslednica. Izolovan u samonametnutom egzilu u Holandiji, tuli se posvetio
prevodilakom radu i prepevima klasinih poetskih dela svetske knjievnosti, Homerovih epova,
Aleksandride i drugog. Ipak, medijska glad za njegovim likom i delom nikada nije utihnula, pa je
dobiti intervju ili bilo kakav glas ili signal od ovog umetnika i danas stvar medijskog prestia.

83

Kvalitativna analiza medijskog sadraja primenjena je u istraivanju sa ciljem da se

sagleda obiman korpus novinskih priloga u strunoj tampi i na internetu, prvenstveno kritikih
tekstova objavljenih u tampanim medijima koji su izlazili na prostorima bive SFRJ u vreme
tulievog aktivnog uea na rok sceni. Kao polazna osnova za formiranje korpusa istraivanja
odabrana je zbirka od 385 novinskih tekstova o Branimiru tuliu i grupi Azra, objavljenih u
dnevnoj tampi i periodici na ukupnom prostoru bive SFRJ od marta 1977. do avgusta 2005.
godine, pod nazivom Govorili su o Doniju - itinerer (Beograd, 2010). Dodatak korpusu
predstavlja kolekcija tekstova dugogodinjeg novinara i urednika najznaajnijeg mesenog
asopisa o rok muzici i kulturi na podruju SFRJ, Duboks, Branka Vukojevia, Kako je bio
rokenrol: izabrani tekstovi 1975-1991 (Beograd, 2005). Deo uzorka predstavljae i novinski
tekstovi o tuliu i njegovom bendu objavljeni u asopisu Rock i njegovom kasnijem nastavku
Pop rock, koji je objavljivan u Beogradu, a distribuiran u itavoj SFRJ, kao meseno izdanje u
kontinuitetu od 1982. do 1990. godine. Znaajan segment predstavljaju i novinski tekstovi
objavljeni u specijalizovanom magazinu za pop kulturu XZ, koji je tokom devedesetih godina
jedini na ovim prostorima nastavio tradiciju kvaliteta prethodna dva pomenuta izdanja. Ostatak
korpusa inie nekoliko karakteristinih javljanja Branimira tulia u nedeljnim i mesenim
tampanim publikacijama.

Mediji i rok kritika

Pokret rokenrola je, pre svega, oduvek predstavljao poligon za plasman avangardnih
ideja, koje po potencijalno revolucionarnoj ili barem inovativnoj vokaciji najee nisu ni imale
mogunost da neposredno po nastanku steknu ire sledbenitvo, ma koliko takve ideje bile
vrednovane kao nosioci stvaralake originalnosti. Meutim, ta god da se deavalo na muzikoj
sceni i kakve god se ideje rojile u umetnikim krugovima rokenrola, presudnu ulogu za njihov
plasman, kao i iru recepciju imali su mediji. Meu medijskim poslenicima gotovo po pravilu su
bili angaovani i pojedinci specijalizovani za struno praenje oblasti popularne kulture,
dovoljno obrazovani u kulturolokom i muzikolokom, esto i knjievnom smislu, te sposobni da
prepoznaju kvalitetne autore i pronau pravi nain za njihovu afirmaciju i otvore put za dalji rad
i daleko iru recepciju njihovog stvaralatva. Primer pojave, usvajanja i irenja pokreta novog
talasa u Jugoslaviji govori tome u prilog.
84

Od samog zaetka navedenog pokreta na ovim prostorima, jo krajem sedamdesetih

godina, inovativne ideje jugoslovenskih rokera su nailazile na puno razumevanje, podrku i
afirmaciju kod medijskih poslenika u specijalizovanim tampanim izdanjima namenjenim
ljubiteljima rok kulture. Rok kritiari su, kao uobiajen pojavni oblik u uticajnim medijima tog
vremena, dosledno pratili sva deavanja na sceni i kritiki ih vrednovali, po uzoru na isti, ali
dugotrajniji, razvijeniji i daleko vie etabliran segment u zapadnim medijima. Na ovdanjoj
medijskoj sceni se, jednako kao i na umetnikoj, u tom periodu javila i profesionalno razvila
itava plejada obrazovanih i elokventnih rok kritiara, koja je novotalasnim i drugim naprednim
stremljenjima rok autora davala nesebinu podrku, ali i realan vrednosni sud zasnovan na
postulatima pokreta preuzetim sa daleko razvijenije anglosaksonske umetnike i medijske scene.
Najzvunija kritiarska imena tog vremena, kao to su bili Vlatko Fras, Sven Semeni,
Zlatko Gal, Darko Glavan, Branko Vukojevi, Petar Popovi, Aleksandar iki, Petar Janjatovi,
Dragan Kremer, Petar Lukovi, Momilo Rajin i drugi, uglavnom i danas predstavljaju autoritet
u ovoj oblasti, iji se estetski i vrednosni sud posmatra kao struna valorizacija u koju se retko
sumnja. Potpuno svesni uspostavljenih vrednosti u okviru pokreta, kao i svoje uloge u njemu, oni
nisu prezali od strogih kritikih analiza, opservacija i preseka, koji su esto bili intonirani veoma
negativno. Njihovi kritiki tekstovi su jasno ukazivali na porast spoznaje o postojanju i drugaije
slike drutvene stvarnosti od one koju je javnosti plasirao establiment, kao i konkretnom stavu
o neophodnosti subverzivnog dejstvovanja rok poslenika zarad pokuaja da se stanje u socijalnoj
sredini promeni na bolje ili u optem interesu. Rok kritiari su ozbiljnim, strunim i
argumentovanim pristupom materiji dali znaajan doprinos uspostavljanju drugaijih,
prozapadno orijentisanih vrednosti u ovom segmentu na javnoj sceni, takoe i formiranju
zadovoljavajue ponude, stvarajui tako osnovni preduslov za iru recepciju vrednih umetnikih,
muziko-poetskih dela.

tuli u medijima
Izuzetno zanimljiv je nain na koji se u medijima reflektovala poezija Branimira tulia.
Gotovo da ne postoji medijski proizvod iz osamdesetih godina 20. veka koji nije ukljuio i
obradu lika i dela ovog umetnika na razliite naine, kroz vesti, crtice, izvetaje, osvrte, kritike,
recenzije, kolumne, intervjue ili razne oblike vizuelne prezentacije. Svesna njegovog uticaja na
85

mlade, tada jo uvek reimski kontrolisana medijska sfera nije bila nimalo blagonaklona prema
ovom, ili bilo kom drugom buntovno orijentisanom rok pesniku. Uglavnom ignoriui njegove
pesnike stavove, mrane slike i sumorna predvianja, mejnstrim mediji su se trudili da istaknu
njegovu popularnost i kontroverznu prirodu, sklonu estim medijskim ispadima i oporoj retorici,
irei tako krug italake publike i na mlae generacije ljubitelja rok muzike. Tipska tampa pak,
struno posveena rokenrolu, uglavnom se isticala otrim komentarima na raun tulieve
poezije, koju su pojedinici, poput najcenjenijeg hrvatskog rok kritiara tog vremen, danas
pokojnog Darka Glavana, ocenjivali krajnje negativno i sasecali u korenu. Ipak, to je stav
kritike bio otriji, to je kultni status ovog pesnika meu potovaocima bivao sve snaniji i
masovniji, kao konstanta koja se ouvala do dananjeg vremena.
U tom kontekstu, kljunu ulogu u "novotalasnom" Zagrebu, kao popritu zaetka karijere
Branimira tulia, odigrao je omladinski magazin Polet, tanije novinari ove redakcije Vlatko
Fras i Sven Semeni, ija je podrka u tom trenutku bila od presudnog znaaja za dalji razvoj
medijske slike o ovom pesniku. Semeni je tako autor prvog pisanog dokumenta o pojavi grupe
Azra, u izdanju Poleta iz marta 1977. godine, gde procenjuje da ona ima "zaista realne anse za
uspeh, budui da izvodi iskljuivo vlastite, vrlo zanimljive i specifine kompozicije" (tuli
2010: 5). Fras je u ovom listu objavio prvu verodostojnu procenu jednog od poetnih nastupa
grupe Azra, u prolee 1978. godine, u kojoj tvrdi da je zvuk na sceni bio "ubojit i kompaktan",
dok je lider sastava izgledao "poput Roberta De Nira u filmu Taksista: oiana glava, tamne
naoale, tanker vindjakna, neurotine grimase - izgled oveka koji je spreman za napad" (Horvat
2005: 37). Odluan da pomogne nadolazeoj generaciji mladih muziara, koja je, po njihovoj
proceni, donosila prekopotrebnu sveu energiju na staromodnu jugoslovensku rok senu, Polet je
u septembru iste godine organizovao zajedniki koncert etiri najperspektivnija novotalasna
benda tog trenutka, gde se, uz Pankrte, Paraf i Prljavo kazalite, nala i Azra, koja je u izvetaju
sa dogaaja okarakterisana kao Poletova kuna grupa (tuli 2010: 11). Koliko su konkretne bile
tenje ovih novinara, govori i Frasova opaska u istom tekstu da je vreme da se ovi bendovi
upuste u ozbiljniji odnos sa drutvenom i medijskom situacijom. O ukupnom dejstvu Poleta na
razvoj tadanje scene najbolje svedoanstvo dao je lider Prljavog kazalita, Jasenko Houra, u
jednom kasnijem intervjuu, gde naglaava da je pisanje ove redakcije davalo neverovatnu snagu
svim tim mladim entuzijastima u usponu, dok im je sa druge strane, uz takvu podrku, kritika iz

86

Saveza komunista i drugih drutveno-politikih struktura sve manje znaila i predstavljala sve
manji problem (Kostelnik 2004: 124).
Prvo diskografsko izdanje Azre, singl-ploa sa dve pesme, "Balkan" i "A ta da radim"
doekana je u medijskoj sferi sa velikim oekivanjima, koja su, manje vie jednoglasno, prela u
opte odobravanje i podrku tulievom umetnikom uzletu. Goran Lisica je u rijekom Valu
ovo delo svrstao u "konkurenciju ponajboljih koje je na rok ikada dao", dok je tulia opisao
kao "veliki kreativni potencijal, kapacitet kakav se na naoj sceni raa jednom u deceniji", uz
proroku preporuku izdavakoj kui "Jugoton" iz Zagreba da bi, uz pomo njene mone
propagandne mainerije, ovaj autor mogao da postane "pravi jugoslovenski fenomen kvalitetne
popularnosti" (tuli 2010: 17). Isti povod skrenuo je, konano, panju i beogradskih novinara
na nadolazeu atrakciju. Petar Lukovi je, u osvrtu na ovu plou na stranicama najuticajnijeg
tipskog izdanja tog vremena, magazina Duboks, naglasio da je to "najprijatnije, najbolje,
najlepe i najuzbudljivije iznenaenje", da bi zakljuio kako "autentian emocionalni naboj
prosto izvire ispod pevaevog glasa" te da tako domaa scena, umesto kvazi filozofiranja, najzad
dobija pravu stvar - rok za 1980. godinu (tuli 2010: 18).
Isti kritiar je, sada na stranicama ilustrovanog magazina Duga, sa jo veom dozom
odobravanja ispratio objavljivanje Azrinog prvog albuma Azra ("Jugoton", 1980):
"Lepeza raspoloenja na Azrinom albumu ide od furioznih rokerskih napada s
neodoljivim refrenima ("Marina"), preko emocionalnih izliva ljubavne energije, iskrene i
ubedljive motivacije ("Obrati panju na posljednju stvar"), do pastoralnih romantinih pejsaa u
"Graciji". Nijednog trenutka Azra ne dozvoljava sluaocu da predahne, ve ga veto, sa
razoruavajuom iskrenou vodi putevima uzbudljivih muzikih siea, terajui ga da stalno,
iznova otkriva svet rei i zvukova." (tuli 2010: 38)
Jedan od doajena rok novinarstva na ovim prostorima, Petar Popovi, na stranicama
uticajnog beogradskog politikog nedeljnika NIN ne tedi pohvale na tuliev raun, pre svega
hvalei njegov poetski potencijal i hrabrost, dok sa druge strane, u nastojanj da bude objektivan,
kritikuje muzike potencijale ovog autora:
"... Pridobio je pristalice dva posve razliita sveta, onog tradicionalnijeg koji je navikao
na tvorce starog reda i tipa, i ovog novog, koji je posledica vremena, to podrazumeva agresivne

87

i konkretne posmatrae u estim nesporazumima sa sredinom. Iz prvog miljea Doni11 iznosi

neosporni pesniki dar, dok iz drugog pokuava, dodue s manje uspeha, da preuzme aktuelnu
zvunu estinu. (...) Brbljivac od obeanja, autentini pesnik i pripravnik muzikog faha u kome
se istinski teko moe pronai, Doni je pravi jer peva kao to i govori - bez dlake na jeziku - o
svetu koji je stalno izloen posebnoj optici." (tuli 2010: 59-60).
Nita manje uticajan beogradski rok kritiar neto mlae generacije, Dragan Kremer, na
stranicama najuglednijeg dnevnog lista u tadanjoj dravi, Politika (10. februara 1981), ne
uspeva da sakrije isreno oduevljenje sadrajem albuma, ali i ukupnom pojavnou autora,
njegovih stihova i furioznih pet koncerata virtuoznog trija Azra u Beogradu za samo tri dana:
"Njegove su pesme izrazito line, sainjene od estokih, gotovo neobuzdanih izliva
oseanja i tananih poetinih matarenja. No, kao to svojim strastima moe dozvoliti da provale
iz najskrivenijih kutaka, tuli isto tako ume hladno, pronicljivo i otro da posmatra. Njegovi
stihovi naizmenino ili u isti mah odiu ljubavlju, nekim udnim zanosom, temama seksa,
beznaa, oaja, pa ak i uasa izgubljenog ivota u dungli na asfaltu, govore jezikom ulice,
mogu biti bezazleni, skoro detinjasti, ali i bievanje nekih pojava u drutvu. Donijeve su pesme
od krvi i mesa, a kada se tome doda humor, preteno crni, postaje sasvim razumljivo zato se
ljudi takvom silinom vezuju za Azru." (tuli 2010: 80)
Stav beogradskih kritiara, u ranoj fazi tulievog rada uvek uz visoku dozu objektivnog
respekta, ali i gotovo na granici hvalospeva, bitno se razlikovao od pisanja nekih njihovih
zagrebakih kolega, pre svega Darka Glavana. Najuticajnije "pero" hrvatske rok kritike tog
vremena, inae kustos u muzeju "Topi-Mimara", sa fakultetskom diplomom iz istorije
umetnosti i svetske knjievnosti, uz sva nastojanja da ostane u granicama objektivnosti, nije
uspevao da sakrije otar kritiki otklon prema tulievoj poeziji i muzici i, pre svega, javnoj
izvedbi. Tako je za Azru tvrdio da je "navodno, odlino svirala svaki put kad nisam bio prisutan"
(tuli 2010: 22). Izlazak albuma Azra Glavan je okarakterisao kao promaaj (beogradska
Mladost, 12. septembar 1980), uz opor komentar kako "tuli nije u stanju obuzdati i kanalizirati
svoje, nesumnjivo strastvene, kreativne impulse na nain koji bi mogao biti prihvatljiv ikome
osim njemu i njegovim poklonicima". Ovaj ugledan medijski delatnik je napravio i korak dalje, u

11

Nadimak Branimira tulia pod kojim je stekao optu popularnost. uven je grafit koji se u godinama rane Azre
pojavio na jednom od zagrebakih zidova: "Doni je Bog!"

88

komentaru na sledei Azrin album, dvostruki Sunana strana ulice (zagrebaki Studio, 5. avgust
1981). Ne samo to je, u tada ve prepoznatljivom stilu, nastavio lini rat protiv tulia, nazvavi
ga "osionim", a njegove drutvene analize, sadrene u pesmama, optuio da "ne polaze od
konkretnog, objektivnog opisa drutvene situacije, ve od osobnog, narcisoidnog doivljaja
nepriznate veliine", ve se i izrazito otrim tonom obruio na redakciju Duboksa i novinara
Dragana Kremera, optuivi ih za neosnovanu podrku koja "prelazi sve granice zdravog razuma
i profesionalne objektivnosti:
"Oni koji, poput Dragana Kremera, nisu u stanju razlikovati konstruktivnu drutvenu
kritiku od egzorcizma i ganjanja privatnih fantoma trebali bi biti daleko oprezniji i trezveniji u
pokuajima da svojim zanosima i osobnom neukusu pridaju nekakav razumniji i itljiviji okvir.
No izgleda da e oni i dalje tulievo fal-pevanje i izgubljene ratove s intonacijom opisivati kao
'svilenu maramu noenu vetrom'. Na alost, patetika i retorika ostaju i dalje ubitano oruje
brojnih balkanskih rokera i njihovih medijskih duebrinika".
Pomenut Kremerov tekst u Duboksu od 5. juna 1981. je, inae, sa svim dodacima,
objavljen na punih sedam strana, i sa oiglednim simpatijama prema tulievoj umetnikoj
pojavi. Glavni urednik ovog magazina, Branko Vukojevi, jedan od najcenjenijih rok kritiara
tog doba, poznat po posebnim simpatijama koje je gajio za "staru gardu" jugoslovenskih rokera,
onu koja je obeleila sedamdesete godine, bio je jedan od retkih u redakciji Duboksa koji nije
favorizovao ni tulia niti Azru u odnosu na bilo koje staro ili novo ime na rok sceni. Njegov
komentar trodnevnih pet koncerata Azre u Beogradu obiluje pokuajima da ostane objektivan i
suzdran, pa ak i izbegavanjem da doe do sutine stava kroz nezanimljive i nepotrebne
anrovske elemente reportae o posetiocima i organizaciji dogaaja, troei na takve osvrte
itava poglavlja. Ipak, pravi komentar ovog kritiara ita se kroz pasa o rok pesnitvu:
"Doni tuli je najnovije ime u dugoj liniji naih genijalaca poput Dade Topia, ora
Balaevia i Bore orevia, preko kojih deo publike kupuje izbavljenje od kompleksa
inferiornosti to se zanima 'niim oblikom kulture' kao to je rok, traei od njih 'klasine
poetske vrednosti'. Sve te domae varijante Dilana i Morisona najmanje uverljivo deluju kada
isforsirano pokuavaju da budu poete. Isto vai i za Donija, koji je par dobrih tema upropastio
kvazi poetskim batrganjem u metafizikom dokuivanju sveta oko sebe, mada se ne moe kazati
da ne ume da pogodi dobar stih." (Duboks, mart/april 1981)
89

Uprkos linom stavu urednika, ostatak redakcije Duboksa je prema tuliu i dalje bio
blagonaklon, to ponovo nije promaklo kolerinom Glavanu, koji je u osvrtu na redovan godinji
izbor najboljih na sceni po miljenju novinara ovog uglednog beogradskog rok magazina tvrdio
da je proglaenje tulia za instrumentalistu godine "poluuspela ala" (tuli 2010: 147). Neto
kasnije je i sam Vukojevi vrlo direktno priznao da je sve vreme bio svestan kako tekstove o
tuliu i Azri u Duboksu piu uglavnom "njegovi izraziti poklonici koje je on lako koristio kao
medije za afirmisanje svojih muzikih i ne samo muzikih stavova" (Vukojevi 2005: 482).
Stoga je na intervju sa tuliem povodom objavljivanja albuma Kad fazani lete, otiao lino,
potaknut razilaskom dotadanje postave Azre, to je dovelo do sasvim novog zvunog zaokreta,
pa je ak i sama tulieva poezija u tom trenutku dobila novo, uvijenije i indirektno znaenje, sa
puno skrivenih simbola i nejasne metaforike.
Ovaj intervju, objavljen u Duboksu 4. aprila 1983, u reportano-interpretativnom
anrovskom okviru, sadri zanimljivu Vukojevievu autorsku opservaciju dodatadanjeg
tulievog poetskog opusa:
"... Jasno je da je konstanta u njegovom stvaralatvu eksponiranje mladoleviarskog
bunta koji za njega, kao i veinu "prosveenih" tridesetogodinjaka, predstavlja ideju otpora
prihvaenim drutvenim vrednostima. Otuda, gledano sa strane, njegova veza sa radikalnim
pozorinim rediteljem Ljubiom Ristiem i njihova zajednika amerika turneja deluju potpuno
logino... Meutim..."
U odgovoru na ovu novinarsku opasku, tuli je reagovao vrlo uno i oporo, iznosei
krajnje negativan stav, to je postala odlika i znak prepoznavanja veine medijskih razgovora sa
njim u tom trenutku, kao i u budunosti:
"On je obian arlatan, to je isti onaj sindrom ove zemlje od kojeg ja beim... Ne vidim
kako neko moe porediti mene i Ljubiu, ja sam samo jedan, a Ristia ima koliko ti dua hoe."
(Vukojevi 2005: 485)
Intervjui Branimira tulia su od poetka njegovih medijskih istupa privlaili posebnu
panju, prvenstveno zbog izuzetnog znaaja koji je u trenucima potpunog kreativnog naboja, u
prvih nekoliko godina karijere, imao na javnoj sceni, ali i zbog kontroverzne prirode ovog rok
pesnika i muziara, plahovitih emocija i eksplozivnog temperamenta, uvek na granici verbalnog
incidenta i sposoban da izgovori reenice koje bi objekti njegovih razmiljanja zaista teko mogli
90

da apsorbuju. Mentalni sklop sposoban da konstantno kritikuje gotovo sve pojave oko sebe i sa
lakoom ulazi u sukob sa itavim svetom, mogao bi se, sa jedne strane, okarakterisati i kao
suvie iskren, a sa druge kao jednostavno osuen na odbacivanje. Takve karakteristike su za
savremene medije i te kako privlane kao nain pribavljanja panje ireg auditorijuma, pa se i
struna tampa tog vremena veoma esto uputala u duge i teke razgovore sa tuliem. Primer
magazina Rock i Pop rock govori tome u prilog.
Cenjen i tiraan mesenik, vodei u fahu rokenrol tampe osamdesetih godina u SFRJ, je
krajem dekade polako gubio na uticaju, sinhronizovano sa polaganim gubitkom znaaja itavog
pokreta rokenrola pred nadolazeom "kontrarevolucijom" ruralnih oblika kulture koji e preuzeti
primat na ovim prostorima samo nekolio godina kasnije. U borbi za ouvanje prvenstveno tiraa,
makar to bilo i na utrb kvaliteta (to e naknadno postati opta formula medijskog rada na ovim
prostorima), Pop rock je od jula 1988. do maja 1990, dakle za nepune dve godine, objavio ak
pet intervjua sa Branimirom tuliem, ukljuujui i jedno pojavljivanje na naslovnoj strani, mada
je karijera ovog umetnika u tim trenucima bila u naglom padu, a kvalitet poetskog rada izloen
salvama najotrijih kritika, pa i podsmeha i okretanja lea od strane do pre samo nekoliko godina
i te kako sklonih mu medijskih poslenika. tulieva retorika pak nije gubila na otrini, naprotiv:
"Od koje godine misli da si najbolji?
- Otkad sam otiao u inozemstvo i video kako tamo izgleda. Oni vrede kao organizacija,
ali ne umeju napraviti pesmu. Sigurno da ima ljudi koji to znaju, ali ne mogu da se probiju.
Springstin, U2, sve je to... Meni su Bitlsi dobri, Morison, svi oni koji su mrtvi. Ne zato to su
mrtvi - oni su i umrli zato to su najbolji. Ljudi ne vole takve. " (Pop rock, jul 1988)
"Grozan je kvalitet zemlje12. Ne zato to u njoj ne valja ovo ili ono. Grozna je jer nema
duha! Onaj Vlatko Stefanovski nema pojma sa sviranjem gitare. Toliko je bez duha! Verovatno
da sve u ivotu to radi tako radi. Skroz je limitiran svojim karakterom." (Pop rock, 18. oktobar
1989)
"ta ja zapravo radim? Muziku, melodiju? Poznat sam po tekstovima. Ako emo poteno,
vie od tekstova i muzike po intervjuima. Mogao bih naplaivati intervjue... Ma, znam da mogu

12

Govori o dravi, SFRJ.

91

sve. Ko ima duha moe sve, a ko nema duha - nema duha. A takvih ima koliko hoe." (Pop
rock, 24. januar 1990)
"Niko mene nije dizao - ja sam njih dizao (kritiare). Isto kao to je Tito ove njegove
dizao i sad mu oni tako i vraaju..." (Pop rock, 2. maj 1990)
Snana podrka pre svega beogradskih medija ipak nije trajala previe dugo. Ve nakon
prve dve godine uestalih aktivnosti na sceni, tuliev diskografski opus je poprimio dinovske
razmere, to ni najvernije medijske sledbenike ovog autora nije moglo da ostavi bez potrebe za
negativnom kritikom. Jedan takav tekst, povodom izlaska albuma Filigranski plonici pojavio se
ak i u Duboksu, do tada bezrezervno nastrojenom ka potpunoj podrci lideru Azre. Autor je bio
Aleksandar iki:
"Pre svega, ono to je ranije predstavljalo vrednost, bez obzira to se ponekad
pribliavalo granici manirizma, sada je tu granicu definitivno prelo i pretvorilo se u
konglomerat ve uvenih odlomaka, manje vie uspeno izmeanih i upakovanih u donekle
drugaiju ambalau. To ide toliko daleko, da se javlja problem snalaenja u hrpama pesama koje
sa svih strana zasipaju publiku, uvek eljnu Donijevih rei. Samim tim, pesme gube snagu, a
tekstovi vie ne poseduju ubojitost koju su imali ranije." (Duboks, jun 1982)
Slino usmeren, ali daleko otrije intoniran je i tekst Zlatka Gala u splitskoj Nedeljnoj
Dalmaciji, napisan istim povodom. Ovaj kritiar nikada nije bio previe naklonjen tulievom
delu, ali je ovde, ini se, dosegao meru objektivnosti, u emu mu je znatno pomogao i sam
objekat njegovog pisanja:
... Ako Plonici jo i nisu kraj Donijeve storije, onda ga svakako nasluuju, jer dok je
svaki od prethodnih projekata u sebi imao uvek neko pokrie, Plonici su ploa na raku koju je
Doni polako eprkao Azri. (...) Oiste li se skladbe sa ovog albuma nepotrebnih naslaga
aranerske minke, od njih ne ostaje nita, one jednostavno nemaju kostur koji bi mogao izdrati
nadgradnju. Donijev protok ideja oito je definitivno cementiran i svaka od 27 skladbi citat je
ve pre izreenog tuberansko-nejakog materijala." (tuli 2010: 209)
Isti kritiar je ve u sledeoj prilici, nakon izlaska albuma Kad fazani lete dodatno
pootrio negativno nastrojenu kritiku notu, a delo je okarakterisao kao isprazno i pretenciozno
"s njegovim iritirajue upljim sadrajem" (tuli 2010: 246). U tom trenutku je i Duboks

92

polako prestao da veruje u povratak izvornog kvaliteta ovog pesnika, mada je novinar Slobodan
Konjovi daleko suzdraniji u komentaru, koji ipak nije pozitivan (tuli 2010: 238). Konaan
pad tulia u oima kritike bio je vidljiv nakon teksta Dragana Kremera, koji mu je do tada bio
naklonjen vie nego bilo koji drugi medijski poslenik u SFRJ:
"Grubo nepotovanje osnovnih zakonitosti rokenrola, koje je u tulievim diskografskim
poecima ak i plenilo, s vremenom i preterivanjem postalo mu je kamen oko vrata, jer se pri
sluanju Kad fazani lete jasno oseti nedostatak nadahnua i visokog emocionalnog naboja kojim
je nekada savladavao sve prepreke. Bez obzira to je Doni ovom prilikom digao ruke od dnevne
politike, pesme prepune nadrealistikih slika nisu nita probavljivije, i neizbean je utisak da on
kao autor oponaa samog sebe." (Politika ekspres, 3. april 1983).
Na ovom mestu u karijeri najcenjenijeg rok poete prve polovine osamdesetih godina u
SFRJ prestaje medijska i kritiarska podrka njegovom radu. Idilina slika razumevanja i
potovanja pretoena je u otru polemiku o razlozima, kako je ocenjeno - velikog kreativnog
sunovrata, obeleenu nadom da e se stanje jednom konano preokrenuti na prvobitni nivo
kreativnosti, lucidnosti i otrine tulieve subverzivne pesnike misli. Meutim, budui albumi,
potpisani imenom Azre ili tulia kao samostalnog autora, nisu uspeli da ispune takva
oekivanja, naprotiv, iz medijske sfere se itao sve vei stepen odricanja od lika i dela ovog
pesnika. Pravi primer je recenzija albuma Blaze, koju je napisao Vojislav Panti, a objavio
beogradski magazin XZ u martu 1998. godine:
"ija su oseanja na ovoj ploi otupela? Od Fazana naovamo nevoljno uzimam svaku
Donijevu plou. Sebe dovoljno poznajem: opet u ravnoduno odsluati par desetina pesama
koje u brzo zaboraviti. Zato? Da li smo mi, koji sebe ponosno zovemo 'generacijom novog
talasa', moda bili u zabludi kada smo tako brzo (olako?) promovisali svog heroja?"
Nekadanji stepen medijskog oduevljenja postao je jednak izneverenim oekivanjima,
dok se nada u srean kraj polako gubila u pravcu severo-zapadno od bive drave, ka Holandiji,
u kojoj je omiljeni trubadur novotalasne scene SFRJ pronaao trajno utoite u samonametnutom
egzilu. Ipak, restlovi zajednike prolosti mogli su i dalje da se proitaju iz poetizovanih odjeka
tulieve poezije, kroz kvazi-novinarske i poluumetnike uzlete u estim medijskim istupima
nostalgije za boljim vremenima i kvalitetnijom muzikom od aktuelne:

93

"Vraao sam se iz Zagreba sa nekom pesmom na usnama. Dugo sam ve bio odvojen od
gramofona i svojih ploa i nisam mogao da se setim ta to bee. Tek negde ispred Vinkovaca,
malo pre nego to sam siao, rei su se uobliile sasvim i aputao sam: Ona vue moje niti, ona
ini moje sne. Dok ja itam stare novine, ona bjei od dosade. Uspjela je da se smiri. Odlazi
nekud nasamo, a ja matam zatvorenih oiju13..." (Dragan Todorovi, Rock, april 1986, rubrika
"Pesme uz koje ne igram")
"Vie nikada nisam bio u Hrvatskoj. Doni je ovde negde, ne pravi muziku, a i zato bi,
ako je i od njega - dosta je. Ne, zaista ne mislim da je 'Balkan' rok himna jedne generacije. To je
samo jedna besmrtna pesma, dok himne bivaju zaboravljene kao i neke drave. Ne seam se da
je neko sa ovog podneblja napravio autentiniju pesmu. Ko? Goran Bregovi? Kai mi jednu.
Ma kai mi pola. Molim te, kai mi, pa u ti pokloniti svoj primerak prve ploe Azre..."
(Radoslav Kominac, XZ, decembar 1997/januar 1998, rubrika "Ploe koje nisu na prodaju").
Od poslednjih balkanskih ratova na ovamo, od kada se preselio u Holandiju, Branimir
tuli se retko pojavljivao u medijima, lino - gotovo vie nikad. Ipak, potreba medija za likom i
delom ovog umetnika nikada nisu utihnuli, mada je njegov odgovor na brojne zateve za intervju
uglavnom bio negativan. Karakteristian je primer opisan u dokumentarnom filmu o junacima
novotalasne scene Sretno dijete, kada autor Igor Mirkovi dolazi pred vrata tulievog stana u
Utrehtu, u nameri da porazgovara sa njim o prolim danima, ali ne uspeva da slomi uporan otpor
nesuenog sagovornika, koji mu ne daje priliku ak ni da se vide.
Ipak, ono to nije uspelo mnogima, polo je za rukom Petru Popoviu. Dugogodinji rok
novinar i urednik najuticajnijih magazina Duboks i Rock, briljantne karijere u kojoj je rok
novinarstvo na ovim prostorima uzdigao na nivo institucije, uspeo je da od tulia dobije prvi i
za sada poslednji intervju u vremenskom razdoblju od gotovo dve decenije. Povod je bio izlazak
etrnaestotomne edicije tulievih prevoda i pesnikih prepeva, a razgovor je objavio NIN 15.
oktobra 2009. U karakteristinom, narcisoidnom tonu, sa pomeanim oseanjima ljutnje i
melanholije, pesnik se osvrnuo na prolost i, na neki nain, odrekao sopstvene poezije koja mu
je, po optem miljenju, obezbedila mesto u istoriji:
"Ja sam bio prinuen da neto kaem, jer se sviralo i pevalo bez rei. Da sam svirao
instrumentale ne bih nikada uspeo, jer ljudi vole da im peva. A kad peva ne moe gluposti
13

Stihovi pesme "Gospodar samoe" sa Azrinog albuma "Sunana strana ulice".

94

pevati. Bar ja. Onda sam morao da napravim te tekstove, ali njima nikada nisam ozbiljno
pristupio, ve najbolje da uradim kako ne bih unitio osnovnu melodiju. Inae, tragedija najboljih
melodija su glupi tekstovi koji ih prate. Dve dobre stvari ne idu nikad zajedno. Dobri tekstovi
uvek skrenu panju sa melodije. To znam, ali sam neto morao rtvovati, platiti cenu."
tuli je istovremeno dao i negativan odgovor na pitanje da li bi i pod kojim uslovima
nastupio negde u bivoj domovini, reima da je ta nepostojea drava, ujedno i jedina iji paso
jo uvek poseduje, sada okupirana, a da on na okupiranim teritorijama ne svira. Nakon ovog
intervju ponovo je utonuo u medijski mrak, u kome se, izgleda, ve dugo najbolje osea.

Zakljuak
Veliki pesnik jugoslovenskog rokenrola, Branimir tuli, svojim radom je u potpunosti
obeleio prvu polovinu osamdesetih godina 20. veka u bivoj dravi, kako na umetnikom tako i
na medijskom planu. Opusom i kvalitetom poezije, scenskom izvedbom i masovnou kultnog
sledbenitva koje je usledilo kao redak fenomen na ovim prostorima, privlaio je veoma veliku
panju medija svih profila i sfera, sa akcentom na strunu rok kritiku u tipskim asopisima tog
doba, koja je, delom zahvaljujui i pisanju o njemu, doivela veliku ekspanziju i ugled na
optedrutvenom planu.
Analiza paralelnog suivota Branimira tulia kao umetnika i medija koji su beleili i
valorizovali njegovu umetniku karijeru, pokazuje u kolikoj meri je dobra, umetniki oblikovana
i estetski doterana subverzivna rok poezija predstavljala znaajnu kariku u posttitoistikom
drutvu na ovim prostorima, koliki je bio njen uticaj i znaaj na veoma irok krug potovalaca i
sledbenika, te koliko su joj mediji pridavali panje i znaaja, svesni svih navedenih osobina.
Meutim, problematina, autodestruktivna linost ovog pesnika povela je sopstvenu karijeru ka
neslavnom kraju, koji je bio vidljiv kompletnoj javnosti, svima osim njemu samom, kao
osnovnom subjektu.
Uporedo sa tim fenomenom, i njegova medijska refleksija prola je kroz tri faze: 1. brz
uspon do potpunog trijumfa; 2. period stagnacije i zavretak i 3. izolacija sa oekivanjem
95

povratka. Medijski veoma atraktivna i intrigantna linost koja, ustvari nikada nije stavila potpunu
taku na svoju karijeru, na taj nain postala je, sama po sebi, fenomen bez premca u medijskoj
sferi postjugoslovenskog drutva na Balkanu, koja i dalje aktivno prati sve nagovetaje mogueg
ponovnog susreta sa ovim umetnikom, a esto i sama kalkulie o tome, bez realnih osnova. Ipak,
to je taka oko koje mediji i njihov auditorijum na ovim prostorima postiu potpuni koncenzus:
povratak Branimira tulia bio bi zaista pravi spektakl, u svakom smislu.

LITERATURA:
Horvat, Hrvoje (2005). Johnny B. tuli: Fantom slobode. Profil international, Zagreb.
Janjatovi, Petar (2007). Eks Ju rok enciklopedija: 1960-2006. Petar Janjatovi, Beograd.
Jaus, Hans Robert (1978). Estetika recepcije. Nolit, Beograd.
Kostelnik, Branko (2004). Moj ivot je novi val. Fraktura, Zaprei.
Maricki, Duanka - priredila (1978). Teorija recepcije u nauci o knjievnosti. Nolit,
Beograd.
Radii, Mladen - priredio (1998). Branimir tuli Johnny: Nemam vie ni s kim a ni
protiv koga. Heroina, Subotica.
tuli, Branimir - priredio (2010). Govorili su o Doniju - itinerer. Plato books i
Balkanska partija rada, Beograd.
Vukojevi, Branko (2005). Kako je bio rokenrol: izabrani tekstovi 1975-1991. Drutvo
ljubitelja pop kulture, Beograd.

Zlatomir Gaji
MEDIA REFLECTION OF BRANIMIR TULI'S ROCK POETRY
SUMMARY

96

Branimir tuli is the avant-garde poet and rock musician, who has created the most active in the decades
that preceded the recent wars in the Balkans and the break-up of Yugoslavia. Leading the rock band Azra, just by
appearing on Yugoslav art scene in 1980, he became recognized as one of the leading rock musicians in the area,
and his poetic creativity is strongly influenced a generation of young people since today. During this period, there is
almost no media product that did not include the processing tuli's character and work in different ways, through
news, reports, essays, criticism, reviews, columns, interviews and various forms of visual presentation.
Aware of its impact on young people in Yugoslavia, the regime-controlled media sphere was not very
favorable towards this poet. On the other hand, largely ignoring his poetic views, dark pictures and gloomy
predictions of a strong civil protest, the mainstream media have tried to highlight his popularity and controversial
nature, prone to outbursts and harsh rhetoric, trying to win wider range of audience. Expert printed media is mainly
emphasized the negative opinions and sharp comments of his poetry. However, the cult of the poet's admirers grew
stronger and more massive, and constant preserved to the present time. It is also the biggest phenomenon in the
media reception of the work of this poet, who is still alive, but two decades absent from poetry and rock scene of
Yugoslavia and all its successor states.
Keywords: poet, rock music, media, criticism, reception.

97

MEDIJI, RELIGIJA, LGBT

UDK 305-055.3:316.774(497.7)
UDK 070.16:316.77]:174

98

Dejan Donev
Institut za novinarstvo, medije i komunikaciju, Pravni fakultet "Justinijan I", Univerzitet "Sv.
Kiril i Metodij", Skoplje, R. Makedonija

KULTURA MAKEDONSKIH TAMPANIH MEDIJA

U ODNOSU NA LGBT POPULACIJU

SAETAK
Mediji su vana komponenta svakog razvijenog demokratskog drutva. Ali istovremeno, tragajui za
ekskluzivitetom, utrkujui se s vremenom, mediji zaboravljaju na istinske vrednosti i etiku pri izvetavanju i
prikazivanju specifinih i marginalizovanih grupa u drutvu.
Osnovni cilj teksta je da prikae sliku i nain na kom se vri medijsko predstavljanje LGBT osoba u
tampanim medijama u R. Makedoniji, preko rezultata dobijenih iz istraivanja sprovedenog u 2009/10, a otuda i
pokuati notirati i analizirati osnovne probleme ove situacije.
Kljune rei: mediji, LGBT, etika, senzacionalizam

Uvod
Mediji su vana komponenta svakog razvijenog demokratskog drutva. Oni su bitna
karika u procesu komunikacije s javnou, ne samo kao tehnika sredstva za prenos informacija
ili samo kao pasivni posrednici izmeu poaljioca i primatelja poruka, ve i kao oni koji bitno
menjaju jezik, oblik i strukturu poruke, a time, istovremeno, i jako utiu na poaljioca i
primatelja poruke izazivajui lavinu razliitih socijalno-psiholokih posledica.
Ovo dolazi iz saznanja da su se sredstva informisanja pokazala kao mona sredstva
stvaranja, sakupljanja, i brzog prenoenja gomilu najrazliitijih informacija, ali isto tako i kao
mona sredstva moguih manipulacija javnou i dezinformisanja, stvaranja krive slike i krivog
miljenja o realnosti, o razliitijim procesima u stvarnosti, o dogaajima i ljudima, to ukazuje da
mediji utiu na formiranje stavova i uveravanje ljudi, kao i na njihove percepcije o drugim
99

drutvenih grupa i zajednica. Meutim, taj uticaj se ne odvija uvek u oekivanom ili eljenom
smeru. Nain na koji mediji predstavljaju i omoguavaju vidljivost razliitim drutvenim
akterima, tj. nain na koji se oni fokusiraju na negativne pojave i procese moe i nenamerno
podstei stereotipe, netrpeljivost, lo govor ili govor mrnje ( et al. 2011: 2-3).
Zadnjih petnaest godina, u Makedoniji bilo je primeeno dosta primera nepaljivog ili
namernog izvetavanja u kojem je odsustvovalo senzibiliteta o ovim, LGBT, temama. To je
podstaklo potrebu, ne samo za pravnu, nego i za moralnu regulaciju postupanja pripadnika
novinarskog stalea14, izraenu u obliku etike novinarstva kao posebnog oblika primenjene i
profesionalne etike.15 Diskriminatorski narativ medija nije samo problem koji proizlazi iz
sistema zatite ljudskih prava, nego pre svega predstavlja krenje profesionalne novinarske etike
( & & 2013: 3).
Prethodno govori da tragajui za ekskluzivitetom, utrkujui se s vremenom, mediji
zaboravljaju na istinske profesionalne vrednosti i etiku pri izvetavanju i prikazivanju specifinih
i marginalizovanih grupa u drutvu. Naime, bez razmiljanja o moralnim i etikim standardima,
novinari sve ee izvetavaju senzacionalistiki, posebno o temama povezanim sa LGBT
populacijom, svesni injenice da bude emotivnu stranu kod javnosti to se pokazuje kao
najpodobniji nain prodaje prie. Shodno tome, logino je postaviti pitanje o profesionalnoj
orijentisanosti inilaca medijske realnosti, novinarskog esnafa, posebno kulture tampanih
medija koja se moe sagledati preko mogunosti proizvodnje diskursa koji bi nastojali
identifikovati probleme u vezi sa diskriminacijom i socijalnim iskljuenjem pripadnika
marginalizovanih zajednica ( et al. 2011: 4). Postavlja se pitanje: da li u
makedonskim medijima, pogotovo u tampanim, postoje diskriminatorske praktike prema
pripadnicima marginalizovanih grupa, bilo preko teksta ili govora koji derogira, vrea ili
Istaknuti novinar Danko Plevnik, govori o etici novinarstva kao o najvanijem delu za odravanje verodostojnosti
korektnog izvravanja ove profesije i dodaje da je profesionalna etika kredo, vokacija i disciplina koja mora trajati
celog radnog veka (). Negovanje humanizma u osobi je temelj sposobnosti prihvatanja i primene profesionalne
etike, zato to sporadino i dekorativno apliciranje etikih normi predstavlja samo odlaganje budueg
profesionalnog kraha. (Plevnik 2003: 14).
15
Etika novinarstva je jedna etika koja obezbeuje filozofsko promiljanje moralne procene novinara i predstavlja
teorijski diskurs o normama koje su temelj njegovog moralnog izbora, kao i o legitimnosti tih normi u odreenim
situacijama. Otuda, novinarska etika je etika odgovornosti koja, kao primarnu odgovornost novinara,
odreuje odgovornost prema javnosti. Uslov, tj. Pretpostavka novinarske etike jeste sloboda koja je utemeljena na
potovanje dostojanstva ljudske osobe. Pa tako, novinarska etika je suprotna makijavelizmu. Osoba se potuje kao
cilj po sebi, najvie dobro, vrednost i dostojanstvo! Potovanje dostojanstva ljudske osobe je temelj novinarske etike
i temelj novinarske delatnosti (profesije) uopte ( 2011: 217).
14

100

poniava, bilo preko drugih strategija marginalizacije ili iskljuivanja iz medijskih diskursa, ili
postoje medijska praksa koja, slino socijalnoj praksi pokuava eliminisati diskriminaciju
marginalizovanih grupa, a time postaje i deo borbe za jednakost ljudska prava ( et
al. 2011: 4). Ove prakse govore mnogo o trenutnoj kulturi tampanih medija u odnosu na pitanja
i teme povezane sa LGBT populacijom u R. Makedoniji.

Drutveni kontekst u Makedoniji i pitanje LGBT populacije

Prihvatanje graanskog modela i novog politiko-pravnog koncepta u Republici
Makedoniji, poevi od 1991 godine, uticalo je na afirmaciju individualnih ljudskih prava i
slobode kao i na njihovu specifinu zatitu. Kada je Makedonija u 1995 godine uspostavila
diplomatske relacije sa EU,16 i potpisivanjem Evropske konvencije o ljudskim pravama drava se
obavezala, izmeu ostalog, da uini promene u Krivinom zakonu. Nov, promenjen i prilagoen
prema meunarodnim zahtevima, ovaj Krivini zakon je bio doneen u julu 1996 godine, a
stupio je na snagi prvog novembra iste godine.
Donoenjem ovog zakona, Makedonija je de facto dekriminalizirala homoseksualnost.
Time, ova seksualna manjina u Makedoniji je dobila pravo slobodno izraavati svoju seksualnu
orijentaciju i rodni identitet a da pritom ne bude kanjena. Ali ovaj korak je samo prvi od gomile
koraka koje Makedonija treba preduzeti ka cilju da LGBT osobama omogui dostojanstveni
ivot pravima koja su jednaka pravima heteroseksualaca.
Od tada pa do sada, vlast u svim njenim politikim strukturama i varijantama nije
preuzela nikakve konkretne i znaajne korake u smeru zatite i promocije prava LGBT
populacije. Izmene u zakonu za vojsku, koji su predviale kaznene mere za muku
homoseksualnost u toku sluenja vojnog roka, dopune zakona o radnim odnosima u posebnom
nedskriminatorskom odreenju u kome osobno mesto jeste odvojeno kao i o zabrani
diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, ostale su jedine pozitivne promene u smeru
potovanja ljudska prava LGBT osobama. ( & 2010: 75-82).

Sve do 1996 godine homoseksualnost u Makedoniji je bila smatrana kao krivino delo kaznjivo zatvorom.
Donoenjem izmena zakona, nezavisno od volje i ubeenja vlasti u slobodi izbora i osnovnih principa koncepta
ljudskih prava, smatralo se da Makedonija moe biti blie ulazu postati lanica Saveta Evrope.
16

101

U ovom trenutku, LGBT zajednica u Makedoniji suoava se sa socijalnim i zakonskim

predrasudama, homofobinim i transfobinim ponaanjem i diskriminacijom okoline, ali i
nadlenih institucija koje bi trebale initi suprotno. LGBT osobe nisu tretirane kao graani sa
jednakim pravima i slobodama, dok odgovorne institucije ne pokazuju nikakav interes promeniti
ovo stanje ( et al. 2013: 2).
Odsustvo bilo kakve javne promocije gore spomenutih zakonskih odluka od strane vlasti,
kao i daljeg dopunjavanja ve postojee legislative i Ustava, ime bi se obezbedila zatita,
podrka i promocija prava LGBT osobama u Makedoniji - ostali su kljuna slabost makedonske
vlasti u odnosu na preduzimanje uspenih strategija u razvijanju ljudskih prava. Potrebno je
poboljati dijalog i saradnju izmeu vlasti i graanskog drutva u praksi, posebno sa onim
organizacijama koje se bave socijalnim reformama, rodnom jednakou, praima Roma, kao i
pravima lezbejki, homoseksualaca biseksualaca, transseksualaca i interseksualaca (LGBTI).
Vlast mora pokazati veu otvorenost za ukljuivanje istih u graansko drutvo (
, 2013: 8).
Postojanje diskriminacije i visoki stepen homofobije u politikom sistemu u dravi,
tokom prologa perioda pokazao se i preko niza opstrukcija s kojima se suoila Makedonska
asocijacija za slobodnu seksualnu orijentaciju MASSO, u toku realizacije svojih aktivnosti, kao
i preko jo uvek visoko izraene ukorenjenosti zastarele ideologije i stereotipa u obrazovnom
sistemu, i u kvalitetu i kvantitetu zainteresovanosti, informisanju i ueu medija u
prezentovanju i promovisanju ljudskih prava, a posebno prava LGBT populacije u Makedoniji.
Uveani stepen politizacije makedonskih medija je isto tako bio primeen ne samo u statistikim
analizama koje je MASSO izvrio posredstvom svakodnevne opservacije rada medija, (FYR
Macedonia score sheet based on Rainbow Europe Map 2013) nego i u Godinjem izvetaju
Evropske komisije, gde se kae da ima znakova uveane netolerancije prema LGBT populaciji,
ponovljenim fizikim napadima na Centar za podrku LGBT populacije u Skoplju i
homofobinih medijskih sadraja ( 2013: 15).
Pored niza formalno-pravnih aktivnosti koji su potrebni da bi se postigla takva jednakost
(kao to je postavljanje seksualne orijentacije kao karakteristike individue osnova po kojoj je
zabranjena diskriminacija i slino), neophodno je te da aktivnosti budu podrane i od strane
makedonskih graana. Na alost, dosadanja istraivanja vezana za stavove prema
102

homoseksualnosti i LGBT populaciji su pokazala da makedonska javnost, posebno mlada

populacija, u velikoj meri izraavaju neprihvatanje i negativne stavove prema ovim pojavama i
ovim osobama,17 tj. evidentan je aktivni otpor prema promovisanju prava gej populacije koji se
reflektuje u ak 49 odsto ispitanika koji su se izjasnili o redukovanju prava homoseksualne
populacije ( et al. 2006: 22).
U isto vreme, u mozaiku o percepciji LGBT populacije u drutvu veliki, ali i negativni
udeo imaju i sami mediji koji moraju postati svesni o sopstvenim predrasudama, o diskriminaciji
koju svesno ili nesvesno promoviu ili pokreu i o uticaju koji imaju na formiranje javnog
miljenja prema odreenim ranjivim grupama kao i o diskrimiuoj praksi.Dananja
diskrimacija je dobila novo lice. Ona je postala strukturna i institucionalna, skrivena iza socijalno
prieljkivanog ponaanja i maskirana u tradiciju. Otkrivanje, eksponiranje i borba sa ovakvom
diskriminacijom je izazov dananjice, a uloga novinara u tom procesu je unikatna i
nezamenjljiva ( & 2010: 5).

Kultura makedonski tampanih medija u odnosu na LGBT populaciju

Svest o kapitalnoj vanosti sredstava informisanja, odavno je ve prikazana u potranji
slobode tampe, a ta ista svest je kasnije ula i u fundus garantovanih ljudskih osnovnih prava.
Meutim, takva sloboda povlai sa sobom i primerni stepen kulture u ponaanju i obavljanju
delatnosti od strane medijskih radnika koja se ogledava u potovanju i izvravanju profesionalnih
dunosti i odgovornosti, tako to se ista ta sloboda mora staviti pod odreene formalnosti,
uslove, ogranienja i kazne propisane zakonom, posebno kada je povreen interes nacionalne i
javne bezbednosti u demokratskim drutvima, kada je naglaena potreba zatite od nereda i
kriminala, potreba zatite zdravlja ili morala, kao i potreba zatite ugleda i prava drugih.
U tom nizu izdvaja se medijsko informisanje i predstavljanje socijalno maraginalizovanih
grupa, posebno LGBT populacije. Ovo sledi iz injenice da je, zbog specifinosti ovih
marginalizovanih

grupa,

potrebno

aktualizovanje

tema

povezanih

sa

drutveno

marginalizovanim grupama u koje ulaze i LGBT osobe, kao i razvoj drutvenih debata o istim,
poto e, u suprotnom, stereotipi u medijima ojaati socijalne predrasude i nejednakosti.

17

Detaljnije pogledaj Egal, , 2005-2008.

103

Poto mediji predstavljaju glavne informatore, a ujedno i kreatore miljenja javnosti

odakle proizlazi i poverenje graana, posebno o delikatnim temama kao to su LGBT osobe i
ostale marginalizovane grupe, zato se mora voditi rauna o nainu njihovog izvetavanja. Zbog
injenice da se, u veem broju medija, novinari ne osvru na otvorene diskriminiue izjave kada
se javno delegitimie homoseksualnost kao negativna i nenormalna pojava, a istorija je
pokazala da stereotipi mogu dovesti do igosanja koje kasnije moe dovesti do diskriminacije, a
koja zatim moe dovesti do segregacije, te do fizikog maltretiranja, i na kraju,ak i do
dravnosponzorisanog genocida (Lester & Ross 2003: 2).
Prava retkost su naslovi koji promoviu prava homoseksualaca tretiranih jednakou
navedenom u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i slobodi, a u kojima se adresiraju
negativni stereotipi i predrasude. Time, stereotipe u medijima redukuju i/ili nadilaze razlike, tj.
stereotipi preokreu realnu osobu u vetako lice (Enteman 2003: 17), pri emu se negira
humanost osobe. Drugim reima, iako mediji sve ee (sebe) percepiraju i kao agente
socijalnog ukljuivanja, kod nas, prava retkost su medijski sadraji koji pokuavaju predstaviti
probleme pripadnika marginaliziranih grupa na nesenzacionalistiki nain ( et al.
2011: 33).
Uovom kontekstu, sve ee se ide ka tome da problemi i potrebe pripadnika
marginaliziranih grupa ostanu u zoni medijske nevidljivosti zbog namernog ignorisanja od strane
novinara ili medija. Iako novinri i mediji ne trebaju ignorisati probleme i potrebe pripadnika
marginaliziranih grupa, posebno sluaja kada postoje ozbiljne indicije krenja njihovih ljudskih
prava, medijsko ignorisanje je esta pojava ( et al. 2011: 30).

3.1. Rezultati kvantitativnog prioda u istraivanju

Saglasno cilju ovog teksta, prikazivanje i analiza naina na koje se vri medijsko
predstavljanje LGBT osoba u tampanim medijama u R. Makedoniji isti predstavljaju rezultate
dobijene iz istraivanje sprovedenog u 2009-2010 godine,18 a otuda notiraju i analiziraju osnovni
problemi ovakvog stanja i nude se adekvatna reenja za nadilazak istih.19

Istraivanje smo radili zajedno sa m-r Andrijanom Koroveovskom, u periodu 2009-2010 godine, pre svega zbog
potrebe njenog magisterskog rada Kultura tampanih medija povezanih sa temama o LGBT osobama u Republici
Makedoniji, odbranjen na Pravnom fakultetu, Master studije medija i komunikacije pri Institutu novinarstva,
18

104

U ovom kontekstu, primarna zamisao teorijskog okvira ovog istraivanja je bila analiza
sadraja u tri reprezentativno odabrana primerka dnevne tampe u R. Makedoniji, na
kvalitativnom, ali i na kvantitativnom nivou. Meutim, zbog specifinosti teme povezane sa
LGBT osobama, kao i nedostatka u kontinuitetu pri izvetavanju o njima u dnevnoj tampi,20
analiza na kvantitativnom nivou se nije mogla uraditi.
Ovo znai da je, prema metodolokom pristupu, re o empirijskom istraivanju. Analiza
sadraja posveenih LGBT populaciji u tri najtiranija dnevna tampana medija u R. Makedoniji:
Vest, Dnevnik i Veer21 analizirana je sa kvalitativnog aspekta, ime je omogueno
dobijanje kvalitativnih podataka o medijskoj zastupljenosti i medijskom predstavljanju LGBT
populacije u dnevnim tampanim medijima u Republici Makedoniji, tj. informacije o:

odnosu medija prema LGBT osobama koji, istovremeno, prikazuje profesionalni

odnos u izvravanju novinarske profesije;

upotrebe stereotipa, predrasuda i stigme pri izvetavanju o LGBT osobama sa ciljem

odbacivanja svega to je protivno heteroseksualnom moralu;

razliku u izvetavanju o LGBT osobama od jednog do drugog medija, tj. razliitost

pristupa medija ovakvim dogaajima, koji govori o nespremnosti za rad na ovakvim
pitanjima, pritom ukazujui i na nedostatk etikog senzibiliteta u izvravanju posla.

injenica je da se informacije koje tampani mediji nude odlikuju visokom analitinou,

lakom

dostupnou,

dugotrajnou

mogunou

ponovnog konzumiranja,

saglasno

razumevanju tampe koja je budno oko narodnog duha, satkano poverenje naroda prema samom
sebi, reita (fluentna) veza koja povezuje pojedinca sa dravom i sa svetom...tj. duh naroda koji
je mogue doneti u svaku kolibu i to svetlije od fenjera ( & : 188).

medija i komunikacije u Skopju 2011 godine, ali i ire, jer smo smatrali da se u Makedoniji jako malo posveuje
panju ovom problemu. Istraivanje smo sproveli u periodu kada su bila aktuelnija izvetavanja o LGBT osobama u
dnevnoj tampi, tj. kada je bila doneena izmena zakona o spreavanju i zatiti od diskriminacije marginaliziranih
grupa.
19
Zbog prostora, u lanku je izdvojeno i predstavljeno samo nekoliko eklatantnih case study prikaza, bez intencije
da se isti kompariraju u sva tri tampana medija.
20
Poto je bio predvien malo dugaiji vremenski period za istraivanje, upravo zbog njihovog nesvakodnevnog
izvetavanja u tampanih medija, odluili smo se na kvalitativnu analizu sadraja koja bi temelno obuhvatila sve
segmente koje su potrebne da bi se odredio odnos medija prema LGBT osobama, kao i u odnosu na izvetavanju
novinara.
21
Izbor je napravljen na osnovu logike pretpostavke da nejvei tira znai najveu itanost, a time i najvee
poverenje i identifikaciju od strane graana.

105

Ujedno, pri analizi tekstova korien je i komparativni metod koji omoguava

verodostojniju sliku medijske politike i naina prezentovanja LGBT osoba u javnosti. Isto tako,
preko ove analize bio je korien i anketni upitnik, tj. kratki intervju od delatnih medija,
novinara, urednika s ciljem dobijanja verodostojnih podatka o predmetu istraivanja u potkrepi
glavne hipoteze.
3.1.1. PEDAGOGIJA
Na dan 13.06.2009 godine je bila objavljena vest o ubeniku Pedagogija za
srednjokolsko obrazovanje u dnevnoj tampi VEST,22 koja predstavlja klasini pokuaj
diskriminacije polnog i rodnog identiteta kao i seksualne orijentacije od strane urednice Eli
Makazlieve, koja je javno iskazala svoj stav i miljenje kao odbranu onoga to je napisano u
knjizi ispod definicije o homoseksualnosti:
Kada u Makedoniji bude legalizovan brak izmeu lezbejki i izmeu pedera, onda emo
mi isupati tu stranicu i napisaemo da je homoseksualnost normalna i prirodna stvar. A
normalna ce biti kada dvojca mukaraca budu rodila dete.
Jasno je da postoji ogromna doza diskriminatorskog odnosa i govora mrnje prema ovoj
marginalizovanoj grupi. Izjava gospoe Makazlieve je preneena u tanom kontekstu iskljuivo
u dnevnoj tampi VEST, koja vai za jednu od najsenzacionalistikih tampanih medija i koja
konstantno traga za ekskluzivitetom i glasinama bez obzira na povredu ljudskih prava ili oseaja.
tavie, novinari se ne osvru na otvorene, diskriminiue izjave, niti, pak, pokuavaju preispitati
argumentaciju autora ubenika preko koje se pokuava legitimisati diskriminatorski i
homofobini stav u ubeniku iz pedagogije. Isto tako, simptomatino je i odsustvo line izjave
od strane onih koji su najvie zasegnuti homofobinim izjavama.

3.1.2. EVROVIZIJA

22

Arhiva tekstova povezana sa LGBT osobama. http://www.vest.com.mk.

106

Nakon nastupa makedonskog benda Next Time na izboru pesme Evrovizije, na dan
18.05.2009 godine, u dnevnoj tampi VEER u okvirima rubrike Ponedelniki, bila je
obljavljena kolumna autora Dragana Pavlovia Latasa sa naslovom Evrovizija koja je bila
prepuna diskriminatorskim i homofobinim predrasudama.23
Mora da je to bilo razlog to su Norveani napustili za njih standardne hevi metal
bendove i hard rok udovita i monstrume, pa su izali na Evtroviziju sa pametnim, okupanim,
nasmejanim i negovanim licama umesto sa travestitima, homoseksualcima i monstrumima. Jedan
takav lik je i pobedio.
Autor uopte ne uzima u obzir znaaj i senzibilitet ljudskih prava i diskriminacije, nego
se, primarno, fokusira na promovisanje makedonske nacije iz njegovog ugla. Govor mrnje i
diskrimantorski odnos je usmeren prema Albancima i homoseksualcima. Kao glavno, on iznosi
svoje

revoltirano

miljenje

preko

sopstvene

pogrene

argumentacije

percepciji

homoseksualnosti u Evropi. Njegov stav i odnos je krajnje homofobian i pun predrasuda i

stereotipa, bez ikakve panje i potovanja prema ovim ljudima.

3.2. Rezultati intervjuisanih novinara i urednika medija

Kvalitativna analiza sadraja u istaivanju je imala i jo jednu komponentu, tj. intervju sa
novinarima i urednicima medija o pitanjima povezanim sa medijskim predstavljanjem LGBT
populacije u tampanim medijima u Republici Makedoniji.
Pri intervjuisanju dominantan je bio stav novinara da su teme koje su povezane sa
marginalizovanim zajednicama vrlo malo zastupljene u medijima, tj. da se iste samo ad hoc
tretiraju, u odreenom trenu aktualnosti ovog tipa tema, tj. vidljivo je prisustvo malog broja
naslova i tema i to iskljuivo povezanih sa mukom homoseksualnou i pravima
homoseksualaca, a ne i pravima lezbejki, biseksualaca i transeksualaca. Meutim, isti su naglasili
da problem nije u kvantitetu, nego u nainu na kojem se obrauju ove teme. 24 Ovo dolazi iz

23

Arhiva tekstova povezana sa LGBT osobama. http://www.vecer.com.mk.

Prema jednom novinaru, kvanitativni aspekt tema o marginalizovanim zajednicama u medijima ne treba biti
prioritet zato to Dragan Pavlovi Latas (novinar sa najgorom diskriminatorskom retorikom) najvie pominje ove
grupe u svojim prilozima i kolumnama.
24

107

frapantnog saznanja da dobar deo novinara nema jasnu predstavu ta se sve podrazumeva pod
marginalizovanim grupama/zajednicama25.
U isto vreme, tematizovanje marginalizovanih grupa u medijima najee se dogaa kada
nevladine organizacije odlue progovoriti odravajui pres konferencije, pri emu se teme
najee fokusiraju na emocionalnu identifikaciju, line prie, ali vrlo retko i na pitanja koja se
neposredno odnose na prava LGBT osoba.26 U ovom kontekstu, iz intervjua se moglo videti da
su mediji, tj. novinari i urednici, vrlo malo senzibilizovani oko koncepta ljudskih prava i principa
nediskriminacije. Isto tako, pokazali su se i nedovoljno spremnima za prepoznavanje
diskriminacije, posebno kada su rtve pripadnici marginalizovanih grupa, jer najee pripadnike
LGBT populacije nazivaju i prestavljaju kao bolesne ljude.
Generalni zakljuak koji se moe izvesti iz ovog istraivanja je da odnos medija prema
LGBT osobama, pre svega, zavisi od ureivake politike.27 Oni prave jedan oblik senzacija
tekstovima koji su povezani sa ovim grupama, prezentirajui ih spektakularno, sa ciljem
privlaenja panje publike i javnosti, a pritom ne vodei rauna da li e neko biti povreen,
uvreen ili slino. U ovom smislu, ...teme koji su na dnevnoj agendi medija, najvie su pod
uticajem stavova glavnih urednika i urednika rubrika. Novinari su najee stavljeni u ulogu
prenosilaca pozicija vlasnika ili menadmenta medija, koji, pak, zavisi od njihove trenutne
naklonosti prema odreenoj politikoj ili biznis grupaciji ili nekom drugom centru moi
( et al. 2011: 8).
Prava retkost su naslovi u kojima se promoviu prava homoseksualaci i u kojima se
adresiraju negativne stereotipi i predrasude. U odreenim medijima, negativni stereotipi i
predrasude su posebno izraene u komentarima proaranim homofobinim i nacionalistikim
izjavama i govorima mrnje prema homoseksualcima. To ukazujena na injenicu da je, jo uvek,
prisutan senzacionalistiki pristup u veem broju tampanih medija u R. Makedoniji, tj.
predstavljanje homoseksualnosti kao neeg udnog, neuobiajenog, izvan normalnog toka stvari.

Jedna novinarka je definisala kao marginalizovane sve one ljude koji ive na rubu drutva i ne uklapaju se u
dominantne vrednosti, dominantnog sistema.
26
Kao najaktualna tema povezana sa marginalizovanim grupama u svojim medijima, novinari su notirali: Gej
parade u Moskvi koju su povezali sa Evrovizijom, Zakon o antidiskriminaciji, Istraivanja Instituta Pavel
atev o homofobiji
27
Iako nema odreene razlike u nainu razmiljana izmeu novinara i urednika i pored razlike u odgovornosti
radnog mesta, kao i u odnosu na uzrast i pol (intervju je bio sproveden na novinarima i urednicima srednjeg uzrasta,
tj. izmeu 22 i 50 godina, preteno enskog pol).
25

108

Ovakav diskriminatorski govor primeuje se u medijima, a novinari to pravdaju argumentima o

konzervativnosti i patrijahalnosti drutva u kojem ivimo.
Svakako, postoji razlika od medija do medija u nainu plasiranja informacija, ali ipak
princip i cilj ostaju isti. Svi tragaju za onim ekskluzivitetom koji, na alost, ne znai uvek i korak
napred prema uspehu.

4. Zakljuak
Vrlo esto ujemo vesti i itamo tampu u kojoj novinari lakomisleno izgovaraju i piu
odreene rei , bez imalo promiljanja o teini i ozbiljnosti onoga to govore ili piu. Jo manje
su svesni odgovornosti koju nose na sebi koristei stereotipnu terminologiju pred mnogobrojnom
publikom, a da pritom nisu ni razumeli istu odgovornost na pravi nain. Naime, ove rei
izazivaju i kreiraju fantazme, stahove, fobije ili jednostavno lane predstave. Novinari grosso
modo, zanimaju se za iskljuivo, za ono to je iskljuivo za njih. Otuda nastaje i taj problem, da,
ono to je banalno za druge, za njih je izvanredno. Neuobiajeno i izvanredno koje nije
uobiajeno za druge tmpane novine je ono to prinuuje novinare, a pritom i namee potragu za
ekskluzivnom novou. Da bi bio prvi, novinar je spreman na sve, te svi zavravaju pravei istu
stvar, tj. greku. Potragu za ekskluzivnou, koja na drugim mestima i na drugim poljima
proizvodi originalnost, neobinost, tu dovodi do uniformnosti i do banalizacije ( 2006:
160).
U ovom kontekstu, polje nejednakosti marginalizovanih drutvenih grupa, na manje
jednake meu jednakima, ipak jo uvek egzistira. Istovremeno, na alost, jo uvek ivimo u
drutvu u kome vlada ta ogromna doza stereotipnosti. Sprovedene analize pokazuju da jedan od
najznaajnijih faktora u kreiranju diskriminiuih medijskih politika je hetero-patrijahalna
matrica, tj. duboko ukorenjene tradicionalne vrednosti, stereotipi i predrasude koje se mobilizuju
od strane medija, i koji, u velikoj meri, reflektuju konzervativne vladinu politiku.28 Prema
novinarima, tradicionalne moralne vrednosti koji proizlaze iz religije, ali i tradicionalne
praktike (kao brak i reprodukcija), iniciraju marginalizaciju, diskriminalizaciju i socijalno
iskljuenje pripadnika odreenih marginalizovanih grupa. Prema njima, i desna konzervativna
Marignalizovane zajednice su bili diskriminisane ak i za vreme medijskog pokrivanja javne debate o predlogu
zakonu o zatiti od diskriminacije.
28

109

ideologija je uticala na formiranje, ojaavanje i odravanje negativnih stereotipa i predrasuda

( et al. 2011: 38).
Izlaz se, kako se ini, nalazi u veoj informiranosti graana o ljudskim pravima (meu
kojima je i pravo seksualne orijentacije) pomou medija, (vea zainteresovanost za ovaj problem
naputanjem dosadanjeg senzacionalistikog predstavljanje u marketinke svrhe), ali i
agresivnija kampanja graanskih organizacija (koje se bave pravima LGBT populacie ili uopte
ljudskim pravima) mogu dovesti do promene u odnosu na dravne institucije. Ovaj zakljuak se
temelji na saznanjima da LGBT osobe su jedna od najranljivijih grupa u makedonskom drutvu,
poto za nju praktino ne postoji nikakva zakonska zatita od diskriminacije, a za iju inkluziju u
glavnim drutvenim tokovima ne postoje nikakve institucionalne politike ( et al. 2013:
1). Odsustvuje javni diskurs koji bi bio senzitivan za ljudska prava ove zajednice. S druge strane,
u okvirima samog pokreta, do nedavno, u potpunosti je odsustvovala vidljivost lezbejki,
transrodnih osoba i etnikih manjina.
I dok u veem broju zemalja u regionu, a i ire u Evropi, kauza LBGT aktivizma se
uspostavlja, ili preko delanja u okvirima diskursa i borbe za prava, ili preko negiranja
pretpostavke diskursa u celosti (Downing & Gillet 2011: 2), a ponekad i preko obe, ini se da u
ovom trenutku makedonski mediji ne podravaju niti jednu od ove dve navedene strategije. U
ovom kontekstu, analizirani tekstovi u ovom radu u veem delu i, ak, u celosti potvruju glavnu
tezu da je pristup tampanih medija temama povezanim sa LGBT osobama kranje
neprofesionalan. Profesionalnost nije bila ocenjivana samo sa aspekta njihove objektivnosti i
preciznosti, nego i u pogledu na senzibilitet prema ovakvim temama koje zasluuju poseban
tretman, bar kad je re o njihovom plasmanu javnosti, kao i sa aspekta etinosti u delanju koja je
mnogo vana pri izvravanju profesionalnog angamana. Upravo zbog toga, potreban je
korektan pristup prema LGBT osobama u medijima (bez senzacionalistikih naslova, uvreda,
stereotipizacije i govora mrnje), kao i vea vidljivost u uticajnim medijima koji su, najee,
politiki nekorektne prema njima ( et al. 2013: 4).
U ovom smeru, sve prethodno pomenute preporuke nije mogue ostvariti ukoliko glavni
kreatori javnog miljenja, mediji, ne pokau senzibilitet u odnosu na LGBT osobe. Ovo se
posebno odnosi na medije koji trebaju ne samo promovisati ove vrednosti, nego i upoznati
javnost sa odreenim saznanjima koje bi spreile kreiranje novih predrasuda. To dovoljno
110

ukazuje na saznanje da se mediji ne percepiraju samo kao deo problema diskriminacije, nego i
kao deo reenja problema. Mediji i medijski profesionalci imaju jednu od glavnih uloga u borbi
protiv diskriminacije i u ohrabrivanju interkulturalnog dijaloga. Bez medija, kao dela ireg
graanskog drutva, ne moe se zamisliti borba protiv svih formi diskriminacije ( &
2010: 38).
Upravo zbog toga je i poruka Saveta Evrope ivimo zajedno jednaki po dostojanstvu
poslana do medijskih profesionalaca kao glavnih faktora promocije kulturne tolerancije,
uzajamnog razumevanja i potovanja razlika. Upravo zbog toga, kljuna uloga novinara i
urednika jeste omoguavanje da se uje glas svih ljudi ukljuujui i glas pripadnika
marginalizovanih zajednica. Prepoznavanjem i osudom diskriminacije, govora mrnje i nasilja
prema marginalizovanim grupama, novinari mogu pomoi u nadilaenju nejednakosti i povrede
osnovnih prava ( & & 2013: 79).

LITERATURA:
Belsey, Andrew & Ruth Chadwick (1998). Ethical Issues in Journalism and the Media. London:
Routledge.
, (2006). , . : .
, (2011). . : .
Downing, Lisa & Robert Gillet (2011). Introduction, in: Queer in Europe, Surrey: Ashgate.
(2013). 2013.
Enteman, Willard F. (2003). Stereotyping, Prejudice, and Discrimination, in: Images that
Injure: Pictorial stereotypes in the media, ed. by Paul Martin Lester and Suzan Dente Ross.
(Praeger Publishers).
FYR Macedonia score sheet based on Rainbow Europe Map 2013. Retrieved 24th April 2014,
URL:<http://www.ilgaeurope.org/home/publicatons/reports_and_other_materials/rainbow_europ
e/score_ sheet/fyr_macedonia>
, et al. (2011). .
: .

111

, et al. (2013).
. :
.
Koir, Manca (1995). Novinarska etika, u Profesionalna etika pri delu z ljudmi. (Maribor:
Univerza v Mariboru in Intitut Antona Trstenjaka v Ljubljani).
Lester, P.M. & S.D.Ross (2003). Images that Injure: An Introduction, in: Images that Injure:
Pictorial stereotypes in the media, ed. by Paul Martin Lester and Suzan Dente Ross. (Praeger
Publishers).
, & . , .1.
McLeod, Jack & Searle E. Hawley Jr. (1964). Professionalization Among Newsmen,
Journalism Quarterly, 41(4).
, & (2010). .
: .
Plevnik, Danilo (2003). Praksa etikog novinarstva. Zagreb: Masmedia.
, & (2010). .
: .
, et al. (2006).
. : .
, & & (2013). ,
: . :
.
, et al. (2011). :
. :
.

Dejan Donev

112

THE CULTURE OF MACEDONIAN PRINT MEDIA IN TERMS OF LGBT POPULATION

Summary

The media are an important component of any democratic society developed. They are an important link in
the process of communication with the public, but not only as a technical means to transmit information or just as a
passive intermediaries between senders and receivers of messages, but more like the ones that change the language,
form and structure of the message and hence strongly affect the sender and the receiver of the message causing a
variety of social and psychological consequences.
But, at the same time, searching for exclusivity, racing against time, the media forget the true values and
ethics in reporting and presentation of specific marginalized groups in the society. Namely, without thinking about
moral and ethical standards, journalists are often reporting sensationalisticly on topics related to LGBT people,
aware of the fact that they evoke the emotional side of the public as the most appropriate way to sell the story.
The main objective of this text is to show the image and the way on which the media representation of
LGBT people is in the print media in R. Macedonia, through the results of a survey conducted in 2011, and hence to
try to note and analyze the main problems for this situation.

UDK 316.774:305-055.3(497.11)
UDK 316.774:[271.222(497.11):305-055.3
113

Ana Albu Savi i Jelena Vinji

ACIMSI Centar za rodne studije, Univerzitet u Novom Sadu

KAKAV JE TO KRIVI SPOJ: RELIGIJA I PRAVA LGBT ZAJEDNICE U

MEDIJSKOM KONTEKSTU
SAETAK
Transformacije drutvenog sistema nakon sloma socijalizma pokreu redefinisanje javnog prostora Srbije u
kojem raste uticaj i mo Srpske pravoslavne crke, kao jednog od kljunih nosilaca rehabilitacije tradicionalnog
diskursa i otpora modernizaciji drutva, posebno u odnosu na pitanje poloaja pripadnika/ca LGBT zajednice.
Reprodukcija homofobije u javnom i medijskom diskursu predstavnika SPCa posebno je intenzivirana u periodima
organizacije Parada ponose. Kao odgovor, usledila je reakcija LGBT aktivista i aktivistkinja, koji su se otvoreno
suprotstavili homofobinoj vrednosnoj matrici kroz razliite oblike (novog) medijskog aktivizma, i na taj nain
upozorili javnost na rastui nacionalizam, klerikalizam i tradicionalizam u savremenom srbijanskom drutvu.
Cilj ovog rada je da se na osnovu analize tekstova objavljenih u dnevnim listovima Politika i Dnevnik
utvrdi na koji nain su mediji u Srbiji izvetavali o Povorci i Paradi ponosa u vreme kad je ona trebalo da bude
odrana, odnosno kad je zabranjena, 2009. godine i u vreme njenog odravanja 2010. godine, kao i da li je i u kojoj
meri u medijima prisutan govor mrnje proizveden od strane zvaninika Srpske pravoslavne crkve.
Kljune rei: crkva, Parada ponosa, LGBT grupe, govor mrnje, medijski aktivizam

Uvod u anatomiju realnosti LGBT zajednice u okviru konteksta savremene Srbije i jezika
srpske pravoslavne crkve
Mediji p/odravaju vladajuu drutvenu strukturu i nuno je stalno i iznova ih pratiti jer
monitoring medijske stvarnosti treba da pokae da li su na delu i ako jesu na koji nain deluju
strategije iskljuivanja LGBT populacije u medijskoj praksi kroz konstrukcije drutvene
stvarnosti, getoizacije i njihove stereotipizacije u medijima. Politike predstavljanja rodnih
identiteta mogu se posmatrati kao izraz odnosa moi u odreenom drutvu i istorijskom
razdoblju i u tom smislu pozicija LGBT populacije u medijskom diskursu najee je
114

konstruisana i oznaena kao figura Drugog, kao figura u kojoj se ogledaju preovlaujui
drutveni odnosi i ono to joj se obino pripisuje je drugorazredno, nepoeljno, manje
vrednovano u vladajuim ideologijama i njima svojstvenim medijskim praksama.
Prevod srbijanskog konteksta pokazuje da bez obzira na postojanje formalno
proklamovanih univerzalnih prava u vidu Ustava i pojedinih zakona, homoseksualci, lezbejke,
biseksualci i transseksualci i dalje su rtve diskriminacije i nemaju jednak tretman u drutvu.
Homofobini diskurs jo uvek je dominantan u naem drutvu u kojem je istopolna
ljubav polje zabrane i tabua. Reprodukcija homofobije se ostvaruje kroz autoritativnu
promociju nenaunih stavova, predrasuda, tradicionalnih srpskih vrednosti, kako
religijskih, tako i moralnih (Vinji, Lonarevi 2011: 8).
Slabost i odsustvo politike volje u procesu unapreivanja i sprovoenja prava LGBT
populacije u Srbiji jasno se reflektovalo kroz pokuaje i zabrane organizovanja Parade ponosa,
nasilje koje ih je pratilo, iako sama parada predstavlja politiki in mirnog okupljanja kojim se
ukazuje na diskriminisani drutveni poloaj i koji predstavlja jedan od temelja funkcionalne
demokratije.
Srbija je poslednja zemlja na Balkanu u kojoj je tek 2009. godine izglasan Zakon o
zabrani diskriminacije, kao prvi pravni akt koji nedvosmisleno afirmie prava seksualnih
manjina. Srpsko lekarsko drutvo je tek 14. maja 2008. godine konano priznalo da
homoseksualnost nije bolest, osamnaest godina nakon odluke Svetske zdravstvene organizacije o
skidanju homoseksualnosti sa Meunarodne klasifikacije oboljenja (ICD-10). U Hrvatskoj je ovo
u okviru Hrvatske lijenike komore i Hrvatskog psihijatrijskog drutva uraeno jo 1973.
godine. Homoseksualna orijentacija je na podruju bive Jugoslavije bila tretirana do 1977. kao
krivino delo protivprirodnog bluda meu mukarcima koje je moglo biti kanjeno zatvorom,
dok lezbejski odnosi nisu bili kanjivi zakonom (Bori, 2007:31). Homoseksualnost je
dekriminalizovana 1977. godine u Hrvatskoj i Crnoj Gori, a u Srbiji tek 1994. godine. S tim to
Krivini zakon SAP Vojvodine iz 1977. godine ne poznaje ovo krivino delo. U Srbiji postoji
ukupno sedam zakona u kojima se eksplicitno tvrdi pravo na seksualnu orjentaciju. To su Zakon
o javnom informisanju, Zakon o radiodifuziji, Zakon o radu, Zakon o visokom obrazovanju,
Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o socijalnoj zatiti i Zakon o mladima. Iako je zakonski
115

okvir za potovanje ljudskih prava obezbeen, uloga drave nije dovoljno uinkovita u procesu
poboljanja poloaja LGBT osoba. Unapreenje prva LGBT populcije podrzumev sveoptu
drutvenu, institucionalnu mobilizaciju i ukljuivnje medijske dimenzije ko jednog od
znjnih element u procesu formirnj jvnog miljenj.
Sa druge strane, alarmantna koliina govora mrnje prema LGBT zajednici u javnom i
medijskom diskursu dolazi od predstavnika Srpske pravoslavne crkve. Nakon sloma
socijalizma, uticaj SPC drastino je porastao, i to ne samo u sferi kulture, nego i u smislu
osvajanja politike, pa i ekonomske moi (Perica 2011: 37). Od poetka devedesetih godina
prolog veka, primetno je nastojanje SPC da se pozicionira ne samo kao verska, ve i kao
politika institucija (orevi, 2001). Rast uticaja srpske pravoslavne crkve u savremenoj Srbiji
je uslovljen lokalnim specifinostima, posebno ratnim dogaanjima, glorifikacijom ratnih
zloina, kao i agresivnim, destruktivnim nacionalizmom na prostoru SFRJ tokom devedesetih
godina prolog veka. Ako se mapiraju inioci koji su bili scenografija buenju pravoslavlja u
Srbiji nailazimo na sledee socijalne punktove normalizacija nacionalizma, uspon antiantifaizma, upitnost sekularnosti drave (Staki 2013, Kulji, 2002.), kao i jaanje
nekonzervativizma i ekstremne desnice. Sa druge strane, nedostatak sankcija od strane drave,
kao i osvajanje i povratak na politiku scenu retrogradnih nacionalistikih stranaka, koje su
napravile dekorativni i formalni evropski preobraaj zapravo proizvedena je jedna vrsta
saveznitva crkve i drave.
Srpska pravoslavna crkva poetkom devedesetih godina prestaje da bude samo verska
institucija, i u javnom prostoru se konstruie kao politiki subjekt. Tokom ratova na prostoru
bive SFRJ, SPC je odigrala neslavnu ulogu, pruajui podrku tadanjem srpskom rukovodstvu
i obezbeujui teoloko opravdanje ratne politike (orevi 2001, Staki 2013). Zajedniki
imenitelj ideologije savremene desnice u Srbiji i jednog broja predstavnika Srpske pravoslavne
crkve je odnos prema prema ratnim zloinima, LGBT populaciji i organizaciji Parade ponosa,
teritoriji i fiktivnim granicama Srbije, tako da klerikalizacija drutva tee paralelno sa jaanjem
uticaja i vidljivosti ekstremnih desniarskih grupa.
Vezu izmeu tradicionalizma, nacionalizma i homofobije potvruje i istraivanje Gej
strejt alijanse (2010) koje je pokazalo da je od ukupnog broja ispitanih koji su okarakterisani kao
tradicionalisti samo 5% onih koji nisu homofobini, a 76% onih koji to jesu, kao i da gotovo

116

osam od deset nacionalista ima homofobine stavove. Mos (2002:337) kao primer veze izmeu
nacionalizma i homofobije navodi da su prilikom napada na uesnike Parade ponosa u Beogradu
2001. nasilnici skandirali Srbija Srbima, napolje sa pederima!, iz ega, kako zakljuuje,
proizilazi da homoseksualci ne mogu biti Srbi. Mos u ovom kontekstu istie jo jednu
predrasudu koja je u Srbiji veoma rasprostranjena, to takoe potvruje i istraivanje Gej strejt
alijanse, a to je da homoseksualnost dolazi sa zapada, te tako naruava tradicionalne vrednosti
(Savi, 2012:9-10).
Srpska pravoslavne crkva je jedan od kljunih nosilaca rehabilitacije tradicionalnog
diskursa i otpora modernizaciji drutva, posebno u odnosu na pitanje poloaja pripadnika/ca
LGBT zajednice. Reprodukcija homofobije u medijima predstavnika SPC posebno je
intenzivirana u periodima organizacije Parada ponose. Sa druge strane, govor mrnje
predstavnika SPC rezultirali su reakcijama LGBT grupa.
LGBT aktivisti i aktivistkinje, koji su vidljivi i aktivni u borbi protiv homofobije, izloeni
su raznim pritiscima i pretnjama. No, to ih nije zaustavilo da javno istupaju u razliitim
medijskim formatima upozoravajui na rastue nasilje i dominantni diskurs
nacionalizma, tradicionalizma i provincijalizma u savremenom srbijanskom drutvu
(Vinji 2014: 371).
Labris, grupa za promociju enskih lezbejskih prava je zajedno sa Koalicijom protiv
diskriminacije je poslala pritubu Poverenici za zatitu ravnopravnosti 14. oktobra 2010, koja se
odnosila se na diskriminatorske izjave mitropolita Amfilohija Radovia. Mitropolit Srpske
pravoslavne crkve Amfilohije Radovi nije postupio po preporuci Poverenice za zatitu
ravnopravnosti Nevene Petruic i izvinio se gej populaciji zbog izjave o smradu sodomskom,
protiv njega nikad nije podignuta tuba zbog govora mrnje o uesnicima Parade ponosa 2010.
Odsustvo reakcije institucionalne, drutvene ili medijske kritike predstavlja ohrabrenje svima
onima koji svakodnevno koriste govor mrnje i pravdaju nasilje protiv pripadnika razliitih
manjinskih grupa (Vinji, 2012).
Cilj ovog rada je na osnovu analize tekstova objavljenih u dnevnim listovima Politika i
Dnevnik utvrdi na koji nain su mediji u Srbiji izvetavali o Paradi ponosa u vreme kad je ona
trebalo da bude odrana, odnosno kad je zabranjena, 2009. godine i u vreme njenog odravanja

117

2010. godine, kao i da li je i u kojoj meri u medijima prisutan govor mrnje izreen od strane
predstavnika crkve/svetenstva.

Iza duge: analiza rezultata istraivanja medijskih tekstova o Povorci i Paradi ponosa (2009. i
2010.)29
Mediji obuhvaeni analizom su Politika i Dnevnik. Analizirani su tekstovi koji se na bilo
koji nain dotiu Parade ponosa, LGBT populacije i organizacija. U obradi i analizi podataka iz
dnevnih novina "Dnevnik" i "Politika" koriena je metoda kvantitativno-kvalitativne analize
sadraja, to podrazumeva "da se klasifikuje i meri ono to je prisutno u datom korpusu, tanije
prisutnost i odsutnost odreenih kategorija i utvrivanje frekfencije njihovog pojavljivanja"
(Baanovi, 2008:16), ali i uporedni metod, iji su osnovni zadaci opisivanje odreenih
drutvenih pojava i njihovo objanjavanje (Mili, 1965 :657).
Korpus istraivanja ini 169 tekstova. Od toga je 61 tekst objavljen 2009. godine, a 108
tekstova 2010. godine. Kategorije koje ine kodeks po kom su obraivani podaci su: medij,
datum, broj tekstova, naslov, tema teksta, povod, citatnost.
Istraivanjem je obuhvaen period od pet dana: dva dana pre, sam dan odravanja Parade
ponosa i dva dana nakon odravanja parade.

Parada ponosa 2009. je trebalo da bude odrana 20. septembra, pa je analizom obuhvaen
period od 18.9.2009. do 22.9.2009.

U 2010. godini, Parada je odrana 10. oktobra, te je analizom obuhvaen period od

8.10.2010. do 12.10.2010.

Ukupan broj tekstova

U 2009. godini je u periodu obuhvaenom analizom obajvljen 61 tekst i to: 26 tekstova u
Politici i 35 tekstova u Dnevniku.
U 2010. godini je u periodu obuhvaenom analizom objavljeno 108 tekstova i to: 56
Deo podataka rezultat je ireg istraivanja uraenog za potrebe master rada Ane [Albu] Savi (2012.)
Analiza medijskog diskursa: Vidljivost i prikaz LGBT tema i populacije u pisanim medijima u Republici Srbiji sa
osvrtom na pisane medije u Republici Hrvatskoj i Crnoj Gori i preuzeti su iz navedenog rada.
29

118

tekstova u Politici i 52 teksta u Dnevniku.

Naslov
Od ukupno 61 naslova objavljenog 2009. godine, skraenica LGBT istaknuta je jednom u
naslovu i to u listu Dnevnik, odnosei se na LGBT centar i u jednom ponaslovu u Politici,
odnosei se na LGBT populaciju. Nasuprot tome, naslova koji se odnose na crkvu ima tri, dva u
Politici i jedan u Dnevniku.
U okviru naslova objavljenih 2010. Godine, samo je jednom istaknut naziv neke od
organizacija koje se zalau za LGBT prava i to je re o Labrisu. Takoe, sama skraenica LGBT
se nalazi samo u jednom naslovu, kao i u analiziranom periodu iz 2009. godine. Naslova koji se
odnose na crkvu i njene predstavnike ima ukupno devet: etiri u Dnevniku, a pet u Politici.

Tema teksta
Od ukupnog broja tekstova objavljenih 2009. godine, a kojima je glavna tema Povorka
ponosa ili druga LGBT tematika (47 tekstova, odnosno 77%), tri teksta (6,38%) imaju za temu
odnos crkve prema Povorci ponosa/LGBT populaciji, od ega su dva teksta objavljena u Politici
i jedan u Dnevniku.

Grafikon 1 Tema
Meu tekstovima objavljenim 2010. godine koji kao centralnu temu imaju Paradu ponosa
ili LGBT populaciju (102 teksta, odnosno 94%), 11 tekstova (10,8%) ima za temu odnos crkve
prema Paradi ponosa/LGBT populaciji, od ega je sedam tekstova objavljeno u Politici i etiri u
Dnevniku.
119

Grafikon 2 Tema
Povod
Tokom perioda obuhvaenog analizom u 2009. godini povod za bavljenje LGBT
tematikom ili populacijom su u jednakom broju sluajeva aktuelni dogaaji i pseudodogaaji
(46%). Aktuelan dogaaj je najee Parada ponosa, odnosno odlaganje parade. Organizatori,
odnosno kreatori pseudodogaaja, su u najveem broju sluajeva politiari i dravni funkcioneri.
Predstavnici LGBT organizacija ili same organizacije kreirale su pseudodogaaj etiri puta
(15,38%) i to povodom odlaganja Parade ponosa. Teme tekstova koji za povod imaju medijsku

inicijativu (8%) su najee nasilje.

Grafikon 3 Povod za bavljenje LGBT tematikom 2009. god.

120

Povod za bavljenje LGBT tematikom ili populacijom je u periodu iz 2010. godine u

najveem broju sluajeva aktuelan dogaaj (66%), najee parada. Mada je povod za
objavljivanje tekstova kao aktuelan dogaaj najee odravanje Parade ponosa, mnogo je vea
panja posveena neredima i nasilju koji su se tada dogodili nego samoj manifestaciji. Meu
drugim aktuelnim dogaajima koji su bili povod za izvetavanje, odnosno pominjanje LGBT
populacije ili tematike nalazi se i Porodina etnja koja se odigrala dan pre odravanja Parade
ponosa. Pseudodogaaji bili su povod za medijsko izvetavanje u 25%. Kreatori pseudodogaaja
su u najveem broju sluajeva dravni funkcioneri/ke i politiari/ke. LGBT organizacije kreirale
su pseudodogaaj samo jednom (3,7%) i to pre odravanja Parade ponosa.

Grafikon 4 Povod za bavljenje LGBT tematikom 2010. god.

Citatnost
Od ukupnog broja citata u analiziranim tekstovima iz 2009. godine, predstavnici organizacija
koje se zalau za LGBT prava ili pripadnici LGBT populacije su citirani ukupno osam puta (11%),
u okviru osam tekstova, i to dva puta u Politici i est puta u Dnevniku. Citirani su: organizatori,
Gej strejt alijansa, lanovi organizacionog odbora Parade ponosa, Majda Puaa (Kviria), Dragana
Vukovi (Labris), Duan Kosanovi (GSA) i Centar za razvoj prava i kulture LGBT Vojvodine.
Citati koji se odnose na crkvu javljaju se dvaput (3%), po jednom u oba lista, a citirani su
episkop baki Irinej i Jevanelje po Luki.

121

Grafikon 5 Citatnost 2009. god.

Predstavnici i predstavnice organizacija koje se zalau za LGBT prava ili pripadnici/ce
LGBT populacije su u tekstovima iz 2010. godine citirani u osam tekstova, a ukupno deset puta
(8%) - i to u Politici osam i Dnevniku dva puta. Citirani su: organizacioni odbor, Majda Puaa
Kviria, Predrag Azdejkovi - Gej lezbejski info centar, Boban Stojanovi, Dragana Vukovi iz
Labrisa, kao i sama organizacija Labris, Lazar Pavlovi predsednik Gej strejt alijanse, Linda
Frajman iz ILGA - Europe, kao i uesnik parade D.T. Citati koji se odnose na crkvu javljaju se
14 puta (11%), etiri puta u Politici i tri u dnevniku. Citirani su: mitropolit crnogorsko-primorski
Amfilohije, sveti arhijerijski sinod SPC, Justin Popovi, Novi Zavet, sveti Jovan Zlatousti,
vladika zahumsko-hercegovaki Grigorije, patrijarh Irinej, vladika Atanasije (vikar patrijarha
Irineja). U odnosu na 2009. smanjio se procenat citata LGBT aktivista, a povecao predstavnika
crkve.

Grafikon 6 Citatnost 2010. god.

122

Srpska pravoslavna crkva o Paradi ponosa, (na)uene lekcije

Parada ponosa 2009. trebalo je da se odri na Platou Filozofskog fakulteta i etnjom kroz
centar Beograda. Vlada Srbije i ministar policije Ivica Dai garantovali su bezbednost
uesnicima, a predsednik Srbije Boris Tadi poruio je da e drava reagovati na svaki vid
nasilja na ulicama Beograda i da nee dozvoliti da se stvori atmosfera haosa. Ove izjave prenose
oba lista (Savi, 2012). Istovremeno,desniarske organizacije upuuju pretnje pripadnicima
LGBT populacije i organizatorima parade, koje i mediji prenose. Na fotografijama se prikazuju
pretei grafiti i poinje da se stvara napeta atmosfera i panika pred paradu, a brojni politiari i
zvaninici paradu nazivaju skupom visokog rizika. U 2009. sve je usmereno prvo ka potovanju
prava, a kasnije ka zabrinutosti kakva e se slika poslati u svet ako na paradi doe do nereda.
Predstavnicima LGBT organizacija poinju da se upuuju pozivi da otkau paradu, "jer je vie
desniarskih udruenja i navijakih grupa najavilo da e pokuati da sprei okupljanje
homoseksualaca i fiziki se obrauna sa njima" (Politika, 19.9.2009.), a sa druge strane ne
apeluje se na navijake i ekstremistike grupe da odustanu od okupljanja i od napada.
Tri dana pre Parade ponosa mitropolit crnogorsko - primorski Amfilohije nazvao je
paradu povorkom srama, povorkom Sodome i Gomore. U svom saoptenju citira da drvo koje
ploda ne raa see se i u oganj baca (Blic, 7.10.2010.). Oba teksta objavljena u Politici
predstavljaju reakciju na Amfilohijeve izjave. Neposredno pre zabrane Povorke ponosa, vladika
baki Irinej iznosi stav SPC da crkva ne odobrava javno izraavanje seksualne orijentacije ili
bilo koje druge line sklonosti, pogotovu ukoliko ona vrea pravo graana na privatnost i
porodini ivot, njihova verska uverenja i neprikosnovenost dostojanstva linosti (Dnevnik,
19.9.2009.). Radna grupa MUP-a Srbije odluila je dan pre zakazane Povorke da promeni mesto
odravanja Povorke ponosa zbog procena da bi tokom njenog odravanja moglo doi do nereda u
kojima bi bilo poginulih i teko povreenih osoba (Politika, 20.9.09.). Organizatori Parade
ponosa nisu prihvatili da promene lokaciju i navode da reenje MUP-a ne znai direktnu zabranu
skupa, ali podrazumeva da manifestacija nije ni odobrena (Politika, 19.9.2009.). Na dan kada je
trebalo da se odri Parada ponosa, uhapene su desetine pripadnika desniarskih organizacija, te
se i mediji okreu ovoj tematici, kao i potencijalnoj zabrani desniarskih organizacija.

123

Organizovanje Parade ponosa u 2010. dobija drugaiji ton. Predstavnike LGBT

organizacija primio je u junu te godine predsednik Srbije Boris Tadi, te podrao odravanje
Parade ponosa i najavio da e drava zatititi uesnike. Jula 2010. Gej lezbejski info centar
(GLIC) poslao je molbu Srpskoj pravoslavnoj crkvi u kojoj trai sastanak sa patrijarhom srpskim
Irinejem. U molbi se navodi da "GLBT populacija u Srbiji svakodnevno trpi nasilje i da veina
osoba koje ga vre to nasilje opravdavaju svojom verom i uenjem Srpske pravoslavne crkve.
Zbog svega toga SPC moe da ima veliku ulogu u smanjenju nasilja nad GLBT populacijom"
(Vesti online, 14.7.2010.). Na novinarsko pitanje da li bi pristao da se sastane sa LGBT
aktivistima i podri njihova zalaganja za odravanje parade u Beogradu, odgovorio je: Ni u
ludilu (Vesti online, 15.7.2010.). U periodu obuhvaenom analizom reima podrke se
pridruuju i dravni funkcioneri i politiari, te su se i mediji, prensoei njihove izjave, usmerili u
ovom pravcu. Oni najavljuju uee, pozivaju graane da im se pridrue, pozivaju se na
evropske i demokratske vrednosti, toleranciju i zatitu ljudskih prava. Meutim, Parada je i ovaj
put ostala u senci napada i ruenja od strane grupa koje su pokuale da napadnu uesnike Parade
(Savi, 2012: 94).
Uoi odravanja Parade ponosa 2010. Politika je objavila saoptenje SPC u kom se
navodi da:
Srpska pravoslavna crkva se odluno protivi organizovanju takozvane parade
ponosa, jer je protiv javnog izraavanja i reklamiranja seksualne orijentacije ili bilo koje
druge line sklonosti. Istovremeno, svako nasilje je za Crkvu uvek nedopustivo i to vai i
za nasilje prema licima ili grupama koje po shvatanju Crkve, gree protiv moralnih
normi ili tavie, ugroavaju javni moral.
...Otvoreno ili prikriveno pozivanje na nasilje, a pogotovo vrenje nasilja, toboe
u ime Crkve Boje i hrianske vere, ili u ime bilo koje vere, prema bilo kome, pa i prema
nesrenim, upravo traginim uesnicima buno, neuskusno i krajnje provokativno
najavljivane svetogrdne parade, apsolutno nedopustivo i suprotno svemu hrianskom.
Nasiljem se zlo ne lei i ne pobeuje nego umnoava (Politika, 8.10.2010.).
Ovaj stav o nedopustivosti nasilja je pozdravila organizacija Labris, o emu je objavljen i
tekst u Politici. Iz Labrisa ipak primeuju da SPC i dalje ne razume i ne prihvata pravo na
124

ispoljavanje razliitosti, kao i pravo na mirno okupljanje graana, to se jasno vidi iz navedenog
saoptenja SPC. U Labrisovom saoptenju se navodi i da veruju da je stav SPC njen prvi i
najvaniji korak u potovanju prava LGBT osoba (Politika, 8.10.2010.).
Istog dana mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije apelovao je na uesnike parade da
prestanu sa nasilnikom propagandom koja ih dovodi u opasnost izazivanjem drugih da se
nasilno ponaaju, ali i na dravu da ove grupacije uputi na drugaiji nain ostvarivanja svojih
navodno ugroenih prava. Svodjenje ljubavi na beslovesnu pohotu: 'pohotu ploti' i 'pohotu
oiju', a takvo je raspaljivanje pohote mukog na muko, i enskog na ensko, predstavlja
obesmiljenje velike i sverodne tajne ljubavi mua prema eni i ene prema muu (Dnevnik,
8.10.2010.). I u Politici i u Dnevniku je objavljen po jedan tekst kao reakcija na Amfilohijeve
izjave.
Dan pre odravanja parade, objavljeno je da je mitropolit crnogorsko - primorski
Amfilohije rekao da dogaaji poput Parade ponosa pokazuju moralno stanje naeg drutva, ali i
itave evro-amerike civilizacije, kao i da je takav duhovni raspad u prolosti bio znak katastrofe
i propasti jedne civilizacije (Politika, 9.10.2010.). Pored Organizacije za lezbejska prava
Labris koja je podnela pritubu zatitnici za ravnopravnost protiv mitropolita Amfilohija,
reagovao je i Helinski odbor za ljudska prava koji u saoptenju objavljenom u Politici
10.10.2010. kritikuje izjave mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovia.
Na sam dan odravanja Parade ponosa, nakon nereda koji su se tog dana dogodili,
patrijarh Irinej je apelovao da se na ulice Beograda vrati mir, naveo da niko od onih koji su se
sukobili sa policijom za to nije imao ovlaenje Srpske pravoslavne crkve i pozvao da se ne
primenjuje nasilje nad uesnicima Parade (Politika, 10.10. 2010.).
U kontekstu nasilja koje se dogodilo na Paradi ponosa 2010. Godine u listu Politika
sociolog Boris Jaovi primeuje da
potencijalni objekat agresije postaju svi koji su po bilo kom osnovu razliiti, a
homoseksualci su najtransparentniji dokaz te razliitosti, jer njihova seksualna
opredeljenost udara na same temelje tradicionalizma. Ne treba zanemariti ni glasnu
osudu Parade ponosa od Srpske pravoslavne crkve, s obzirom na to da je crkva jedan od
kamena-temeljaca tradicionalnog drutva i njegovo vezivno tkivo (orevi, 2010).
125

Poraavajui je podatak da ak 64% stanovnitva smatra da je crkva u pravu sto osuuje

pojavu homoseksualnosti (Gej strejt alijansa, 2010), a preko polovine graana Srbije (52%)
veruje da organizatori Parade ponosa svesno izazivaju nasilje (oki, 2012).

(Ne)moemo zajedno, zakljuna razmatranja30

Jedan od najvanijih zadataka u savremenom svetu jeste redefinisanje, rekonstrukcija
ponovno itanje i pisanje samog koncepta politike i/ili politikog. I trebalo bi da je to u mnoini,
budui da se tie zivota u svojoj kompleksnosti; tie se tekih odluka koje treba doneti; tie se
odsustva izvesnosti; u igri je svaki put i kada su ja i Drugi izloeni jedno drugom (Jelisaveta
Blagojevi).
Primeri diskriminacije LGBT lica su svakodnevno prisutni. S druge strane, jo uvek
izostaje analitiko medijsko izvetavanje, kao socijalni korektor, koje otvara prostor za
manjinske grupe, potuje etike novinarske kodekse, ne proizvodi govor mrnje i homofobine
stavove. LGBT populacija je dugi niz godina kontinuirano brisana iz teksta mejnstrim medijskih
programa. Iako danas savremeni mediji imaju sloeniji i vieznani pogled na rod i seksualnost
vie nego ikada ranije, medijske slike LGBT populacije pokazuju da je to manjinska grupa koja i
dalje ne dobija dovoljno prostora u tampanim i elektronskim medijima, a pojavljivanja i
tematizacije su periodina. Dugo je opstajala matrica po kojoj su svi drugi su pozvani da vie
govore (promoviu, anatemiu, diskriminiu) o istopolno orijentisanim osobama od njih samih,
pa je LGBT aktivistkinja/aktivista, organizacija i/ili pripadnica/ka LGBT zajednice kao izvora
informacija, sagovornika/ca bilo u zanemarljivom broju.31 Ova slika se danas ipak menja, glasovi
grupa Kviria, Idaho, Gej strejt alijansa, Labris, Gej lezbejski info centar prisutniji su u medijima
nego ranije. Pitanje odnosa prema LGBT populaciji je politiko pitanje, jedno od kljunih za
Srbiju u procesu tranzicije i demokratizacije drutva. Srbija bez obzira na formalni i dekorativni
napor koji ulae je daleko od moderne zajednice koja je otvorila prostor za manjine, kao i za
promociju politika razlike i potovanja istih. LGBT zajednica je i dalje izloena govoru mrnje.
Terminologija koja se koristi je esto uvredljiva i diskriminiua, a televizije i tampani mediji,
Moemo zajedno je slogan na jednom od transparenata na Paradi ponosa 2010.
Pogledati istraivanja, kao i medijska izvetavanja Labrisa, grupe za promociju enskih lezbejskih prava (2010.,
2011.. 2012)
30
31

126

suprotno onome na ta ih obavezuje Zakon o radiodifuziji, emituju govor mrnje usmeren prema
osobama koje su drugaije seksualne orijentacije od heteroseksualne. Nepostojanje sankcija i
relativizacija govora mrnje i nasilja u javnom diskursu obezbeuje materijalne uslove za irenje
atmosfere netolerancije i lina prema pripadnicima gej populacije i predstavlja podstrek svima
onima koji svakodnevno koriste govor mrnje i pravdaju nasilje protiv pripadnika razliitih
manjinskih grupa.
Srpska pravoslavna crkva konstantno konstruie diskurs mrnje prema pripadnicima
LGBT populacije u javnom i medijskom prostoru i doprinosi jaanju patrijarhalnih,
tradicionalnih i konzervativnih obrazaca koji se iznova regeneriu u Srbiji.32
da je Srpska pravoslavna crkva pre Paradu ponosa, rekla: zahtevamo od ove, ove, ove i
ove organizacije da njihovi lanovi ni po koju cenu ne idu na ulicu 10. oktobra, jer ta
vrsta nasilja nije potrebna to bi bila adekvatna odbrana od nasilja, ali to naravno
nikad nije uinjeno. Da je Crkva ikada imenom i prezimenom, osudila organizacije,
njihove voe i slino, one bi znatno umanjile njihov uticaj, koji oni danas imaju u Srbiji
(Jovan Bajford, Insajder B92 Nasilje uz blagoslov crkve, 2010).
Izjave netolerancije i govora mrnje Srpske pravoslavne crkve u javnosti doprinose
jaanju protivnika Parade, iz redova rastue desnice, stvarajui atmosferu koja moe da rezultira
fizikim napadima i linom pripadnika/ca LGBT zajednice. To vie nema veze ni sa religijom,
ni sa pravoslavljem, to je ista mrnja, poziv na mrnju i obeleavanje jedne grupe ljudi
(Filipovi, 2014). Duboka podeljenost izmeu tradicionalnog i modernog, strah od svega to
dolazi Spolja (kao nacionalistika matrica), potvrduje da ivimo u zemlji u kojoj se drutveni
kontekst naizgled menja toliko brzo, a zapravo ostaje u trajnosti mitova i u inerciji konzervati
vizma (Kolakovski, 1989: 20) i strahu od svake Drugosti, kao i mogunosti da se napusti zona
sigurnosti (hetero)normativnih identitetskih praksi.33
32

Iako crkva nikad nije javno podrala nasilje, ona isto nikad nije ni kritikovala niti javno osudila.

33

Sa druge strane, ostaje nam mogunost da izgradimo mogui simboliki kapital drutvene promene koji poiva u

viestrukim meuidentitetskim formacijama, koje proizvode drugost kao takvu i otvaraju prostor politike kulture
koja bi uvaavala pravo na razliitost ili prava na nepripadanje bilo kojoj identitetskoj formaciji (Blagojevi,
Lonarevi, Stojanovi, Vinji, 2008: 417).

127

Iako lan 11. Ustava Srbije garantuje svetovnost drave i odvojenost dravnih institucija
od crkve, pravoslavno hrianstvo je u Srbiji faktiki uspostavljeno kao dravna religija (Perica
2011: 38). No, ne treba zaboraviti i treba i javnost i crkvu, stalno i iznova opominjati i
institucionalno reagovati, da zvaninici Srpske pravoslavne crkve imaju pravo na vlastito
miljenje, ali da Srbija je zemlja sa zakonima i Ustavom koji graanima i graankama u
Srbiji obezbeuju pravo na slobodno okupljanje, proteste i mogunost da kroz iste
pokau i izraze svoje neslaganje sa poloajem u socijalnom sistemu i kontekstu u kom
se nalaze.

LITERATURA:
Baanovi, Vinja (2008). Uvodnik Kandidatkinje. U Kandidatkinje: Monitoring prisustva
ena kandidatkinja u medijima tokom predizbornih kampanja za lokalne i pokrajinske
izbore u 2008 (ur. Vali Nedeljkovi Dubravka). Novi Sad: Novosadska novinarska
kola, 13-19.
Blagojevi, Jelisaveta (2005). Feministike politike: od politike identiteta do politike razlike u
ene i politiki uticaj, ur T. Ignjatovi (Beograd: Glas razlike, grupa za promociju
enskih politikih prava).
Blagojevi Jelisaveta, Lonarevi Katarina, Stojanovi Slobodan., Vinji Jelena. 2008. Queer
molitva: politika kultura i evrovizija u Srbiji na poetku XXI veka U: Teorije i politike roda
(ur. Rosi, Tanja). Beograd: Institut za knjievnost i umetnost.
Blic (07. 10. 2010.) Amfilohije apelovao na prestanak nasilnike propagande organizatora
Parade ponosa. Pristupljeno 14.04.2014.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/210819/Amfilohije-apelovao-na-prestanak-nasilnickepropagande-organizatora-Parade-ponosa

128

Boli, Silvano (1994). O svakodnevnici razorenog drutva Srbije poetkom devedesetih iz

socioloke perspektive u Kulture u tranziciji, ur. Mirjana Proi (Beograd: Plato).
Bori, Rada (2007). Pojmovnik rodne terminologije prema standardima Europske unije Zagreb:
Ured za ravnopravnost spolova Vlade RH.
Filipovi, Stevan (2014). Zlo. Pristupljeno 25. 05. 2014. URL: http://pescanik.net/zlo-2/
Gej Strejt Alijansa (2010). Predrasude na videlo - homofobija u Srbiji.
oki, Katarina (2012). Graani Srbije o nasilju. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu
politiku.
orevi, Katarina (2010, oktobar 12). Bes dece devedestih. Politika. Pristupljeno 23.12.2010.
http://www.politika.rs/rubrike/dogadjaji-dana/Bes-dece-devedesetih.lt.html
Kulji, Todor (2012). Anti-antifaizam U Antifaizam pred izazovima savremenosti (ur. M.
Belin i P. Atanackovi). Novi Sad: AKO.
Mili, Vojin (1965). Uporedna istraivanja. U Socioloki metod. Beograd: Nolit, 647-665.
Milivojevi, Snjeana (2012). Razlike i drugost U Izvan etiri zida. Prirunik za novinarke i
novinare o profesionalnom i etikom izvjetavanju o LGBT temama (ur. L. Huremovi).
Sarajevo: Sarajevski otvoreni centar.
Mos, Kevin. 2002. Jugoslovenski transseksualni heroji: "Virdina" i "Marble Ass". Re. 67/13,
327-346
Perica, Vjekoslav. 2011. A Post-Communist Serbo-Russian Romance: Eastern Relic of the PanSlavic Myth In Political Myths in the Former Yugoslavia and Successor States: A Shared
narrative (ed. P. Vjekoslavi & D. Gavrilovi). The Hague: The Institute for Historical Justice
and Reconciliation.
Savi, Ana. 2012. Analiza medijskog diskursa: Vidljivost i prikaz LGBT tema i populacije u
pisanim medijima u Republici Srbiji sa osvrtom na pisane medije u Republici Hrvatskoj i Crnoj
Gori. Neobjavljena master teza, Univerzitet u Novom Sadu, ACIMSI Centar za rodne studije.
129

Savi, Marija. 2009. itanka Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima. Beograd: Labris.

Staki, Isidora. 2013. Odnos Srbije prema ekstremno desniarskim organizacijama. Retrieved
13th March 2013, URL:
http://www.bezbednost.org/upload/document/odnos_srbije_prema_ekstremno_desniarskim_orga
nizac.pdf
Vali Nedeljkovi, Dubravka. 2007. O novinarstvu i novinarima. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Vinji, Jelena i Lonarevi, Katarina. 2011. Politike reprezentacije LGBTTIQ populacije u
medijima Srbije. Beograd: Labris, grupa za promociju lezbejskih ljudskih prava.
Vinji, Jelena. 2012. LGBT populacija u tampanim medijima Srbije. Beograd: Labris, grupa za
promociju lezbejskih ljudskih prava.
Vinji, Jelena. 2014. Im coming out: Medijsko delovanje i strategije otpora LGBT aktivista i
aktivistkinja u Srbiji U Meu nama: nesipriane prie gej i lezbejskog ivota, ur. J. Blagojevi
& O. Dimitrijevi (Beograd: Hartefakt Fond): 370-384.
Vesti online (14.7.2010). Gejevi trae sastanak sa patrijarhom. Pristupljeno 30.03.2014.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/67413/Gejevi-traze-sastanak-sa-patrijarhom
Vesti online (15. 07. 2010). Patrijarh: Sa gej aktivistima ni u ludilu! Pristupljeno 30.03.2014.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/67656/Patrijarh-Sa-gej-aktivistima-ni-u-ludilu
Vukovi, Dragana i Savi, Marija. 2010. Godinji izvetaj o poloaju LGBTIQ populacije u
Srbiji za 2009. godinu. Beograd: Labris.

130

Ana Albu Savi i Jelena Vinji

THE WRONG CONNECTION: RELIGION AND THE RIGHTS OF LGBT COMMUNITY IN THE MEDIA
Summary
Transformation of the social system after the collapse of socialism caused redefinition of Serbian public opinion
with growing influence and power of the Serbian Orthodox Church as one of the key factors in the rehabilitation of
traditional discourse and resistance to modernization of society, particularly regarding the issue of social status of
LGBT people. Reproduction of homophobia in public and media discourse produced by churc representatives is
especially intensified when the Pride Parade is being organized. This discurs is followed by reactions of LGBT
activists, who openly oppose the homophobic matrix through various forms of (new) media activism, thereby alert
the public to growing nationalism, clericalism and provincialism in contemporary Serbian society.
The aim of this paper is to determine how the Serbian media informed about Pride Parade at the time when it should
have happened in 2009 and when it was held in 2010, as well as whether is the hate speech produced by
representatives of the Serbian Orthodox church present in the media, based on the analysis of texts published in the
dailies Politika and Dnevnik.
Key words: church, Pride Parade, LGBT, hate speech, media activism

131

UDK 81'42:[004.738.5:316.774"2013"

Dubravka Vali Nedeljkovi

Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za medijske studije

(NE)TOLERANTNOST PREMA DRUGOM I DRUGAIJEM NA PRIMERU PARADE

PONOSA U CRNOJ GORI34
(Testirano na modelu moralne panike Keneta Tompsona)

SAETAK
U radu se analizira pisanje medija o Paradi ponosa odranoj u Podgorici 20. oktobra 2013. Rezultat je jednako
poguban kao i nakon Parade odrane u Beogradu nekoliko godina ranije, privedeno je 60 osoba, povreeno 20
policajaca. Etno-nacionalizam i seksualni nacionalizam obeleavaju popularnu kulturu post-komunistikog,
tranzicionog zapadnag Balkana. Korpus obuhvata 777 objava u medijima i na internetskim portalima tokom
oktobra 2013. Osnovna metoda je analiza medijskog diskursa sa fokusom na kvalitativnu analizu sadraja. Jedinica
analize je celokupan tekst i pratea oprema. Analizom je uoeno da su mediji o Paradi pisali kao o dogaaju
visokog rizika, kreirajui moralnu paniku (termin Keneta Tompsona). Re je o modelu, koji se testira u ovom
radu na primeru Parade ponosa u Podgorici 2013, prema kojem se prvo neto ili neko define kao pretnja- narodni
demon (LGBT populacija) opteprihvaenim vrednostima (tradicionalistiko, iskljuivo heteroseksualno drutvo).
Zatim se pretnja u medijima prikazuje u prepoznatljivoj formi (ugroena bezbednost, upozorenja neupitnih autoriteta
visokopozicioniranih u hijerarhiji tradicionalne crkve, pritisci meunarodne zajednice, identifikacija Parade i EU
integracija). Potom dolazi do naglog rasta zabrinutosti javnosti. Navedeno utie na vlast koja, predvidljivo,
Rad je nastao u okviru obeleavanja 60 godina Filozofskog fakulteta i kao rezultat istraivanja u okviru
Republikog projekta Digitalne medijske tehnologije i drutveno-obrazovne promene Filozofskog Fakulteta u
Novom Sadu koji Odsek za medijske studije realizuje od 2010. do 2014. Projekat finansira Republiko ministarstvo
prosvete i nauke, ifra projekta III 47020.
34

132

restriktivno, reaguje (zabrana Parade ili preregulisanje dogaaja). Nakon krizne prekretnice (odravanja ili zabrane)
panika se povlai i nestaje do narednog izazova, ili ree pokree drutvene promene.
Kljune rei: Parada ponosa, moralna panika, tradicionalistiko drutvo, LGBT populacija.

Uvod
Mediji razliitim mehanizmima ostvaruju mogunost da pospee ili umanje znaaj
dogaaja, pojava i linosti. Dekonstrukcije ureivakih politika kojima se bavi Kritika analiza
medijskog diskursa ukazuje na to da mediji esto svoju mo koriste za diskriminaciju
marginalizovanih grupa (Vali Nedeljkovi 2010, 2011a, 2011b, 2013a, 2013b, 2014), meu
kojima je i LGBT populacija, a ne za razvijanje tolerancije prema drugom i drugaijem. Bez
obzira na to to se u ustavima svih zemalja, pa tako i ovim Zapadnog Balkana, kao i u
medijskim i drugim zakonima, pre svega onima o zabrani diskriminacije, istie tolerancija i
zabrana govora mrnje, kao osnovni principi svakog demokratskog drutva. U konkretnim
situacijama, kao to je na primer Parada ponosa, o ijem izvetavanju se bavimo u ovom radu,
mediji u zemljama Zapadnog Balkana ne dre se proklamovanih naela. U Crnoj Gori, Hrvatskoj
i Srbiji podjednako visok procenat graana ne podrava LGBT populaciju niti Paradu ponosa
(Savi 2011). Ovi dogaaji u celom regionu su nailazili na ozbiljan otpor kako politikog
establimenta35, desniarskih grupa i klera, tako i graana, a dravna administracija se uglavnom
zaklanjala iza argumenata sigurnosti i u poslednjem trenutku obino otkazivali organizatorima
etnje u duginim bojama. Pod pritiskom meunarodne zajednice Parada ponosa je
organizovana 2014. u Ljubljani, Zagrebu, Beogradu, u vreme pisanja ovog teksta najavljena je i
za Podgoricu, ali prema izvetavanju medija Skoplje, Sarajevo i Banja Luka jo nisu spremni.
35

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vui je na konferenciji za novinare 24. Septembra 2014. neposredno pred
odluku o tome da li e biti Parade ponosa u Beogradu, prema pisanju Veernjih novosti, izjavio: Potujem ustavne
obaveze drave i moja obaveza je da se svim ljudima garantuje bezbednost i sigurnost. Moje je demokratsko pravo neu da prisustvujem Paradi niti mi to pada na pamet. Ba ne bih mogao da se etam, imam druga posla nego
da se etam pa i da nemam opet ne bih etao. To je moj izbor. Moj je izbor da li u u nedelju da izaem sa decom ili
idem u Tekiju da radim. To je moj izbor. Vui takoe naveo, nee da se dodvorava nikome, ni stranim
ambasadama, pa da pria kako e biti na elu kolone.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:511722-Vucic-Necu-setati-na-Paradi-ponosa

133

Osnova za analizu naina pisanja medija o Paradi ponosa u Podgorici 2013. preuzeta je od
Keneta Tompsona iz studije Moralna panika (2003).
Anja Gvozdenovi (2008:418) navodi da su ameriki sociolozi fenomen moralne panike
prikazivali kroz prizmu socijalne psihologije objanjavajui ga jednim od naina kolektivnog
ponaanja ili su ga, analizirali tako to su razotkrivali interesna stajalita raznih drutvenih grupa
i pokreta. Sedamdesetih godina dvadesetoga veka britanske studije objanjavale su moralnu
paniku krizom kapitalizma i rastom autoritarizma. Vodei autor je Stjuart Hol iz Centra za
savremene kulturalne studije u Birminghamu, istie Gvozdenovi.
Autorka dodaje (2008:418) da Kenet Tompson zauzima poziciju kontekstualnog
konstrukcionizma to podrazumijeva istraivanje verodostojnosti zahteva, odnosno utemeljenost
problema kao i proces stvaranja i predstavljanja problema u javnoj sferi.
Senzacionalistiko izvetavanje je osnov za kreiranje moralne panike stoga se Kenet
Tompson objanjavajui mehanizme ovog fenomena fokusira na prouavanje novinskih tabloida
u Velikoj Britaniji smatrajui da su oni iz nekoliko razloga zanimljivi za istraivanje moralne
panike (drugo poglavlje knjige Moralna panika 2003:41-54). U drugoj polovini XX veka,
navodi Tompson, celo Britansko drutvo je prolo kroz itav niz moralnih panika (npr. fenseri i
rokeri) koje su generisali visoko tirani nacionalni tabloidi.
Kada je dolo do prvoga incidenta izmeu fensera i rokera, navodi Tompson (2003:50-51),
mediji su izvetavali o incidentu kroz: preuveliavanje, predvianje i simbolizaciju (Tompson
2003:43).
Preuveliali su ozbiljnost dogaaja u odnosu na: broj uesnika, broj nasilnika, ozbiljnost
posledica i vrsta nastale tete.
Istovremeno su senzacionalistiki i melodramatino prikazali ceo incident predviajui
ponavljanje ovakvih sukoba, nagovetavajui ire razmere sukoba sa jo gorim posledicama.
Neadekvatan publicitet je do tada vrednosno neutralne kljune simbole: karakteristini stilovi
oblaenja, ivotni stilovi i naini zabave pretvorio u simbole delikventnog, odnosno devijantnog.

134

Mediji stvaraju interpretativni okvir dogaaja, vodei rauna da dogaaji za medijske

izvetaje budu u skladu sa prethodnim predstavama, odnosno da potvruju prethodne ideje o
samom dogaaju.
Time se poveavala nervoza javnosti koja je vrila pritisak na policiju, sudstvo te
zakonodavnu vlast koji su potom restriktivno delovali na devijantna ponaanja fensera i rokera.
Upotrebom senzacionalizma masovni mediji podstiu moralnu paniku kojom se mobilizuje
javnost protiv pretnji drutveno prihvaenim vrednostima.
Novinari/mediji uglavnom koriste definicije monika i upravo taj strukturalni odnos medija i
poverljivih izvora, odnosno institucionalnih izvora informacija i definicija, osigurava
reprodukciju dominantnih ideja ili ideologija (Gvozdenovi 2008:420).
Seksualnost drugosti je u sreditu panje Keneta Tompsona u Petom poglavlju (2003:83-99)
u kojem obrauje drugu polovinu Dvadesetog veka u svetu. Mediji podstiui moralnu paniku
istiui bolest/AIDS kao osnovnu dimenziju homoseksualnosti. Bolesni se markiraju i
stigmatizuju. Homoseksualci su predstavljeni kao pretnja za porodicu i zdravlje drutva jer je
fokus izvetavanja bio na bolestima, pre svega na AIDS-u, kojem se u 1980-ima, pridaje moralni
znaaj, tanije zbog nemoralnog ponaanja homoseksualci se razboljevaju i dovode u opasnost
sve u okruenju. Potpuno se zanemaruje osnovno ljudsko pravo na seksualno samodreenje.
Panika od AIDS-a po Watney (Tompson 2003:88) je ideoloka borba oko naina
medijskog predstavljanja odreenih grupa kao opasnosti za koheziju i jedinstvo opte javnosti
pri emu mediji nastoje optu javnost (belci i heteroseksualci) da pretvore u vrednosno unisonu.
Model proizvodnje moralne panike prema Tompsonu sadri pet koraka:
Prvo se neto ili neko definie kao pretnja (narodni demon) opteprihvaenim
vrednostima.
Drugo pretnja u medijima prikazana je u prepoznatljivoj formi za senzacionalistiko
tabloidno novinarstvo.
Tree, dolazi do nagloga rasta zabrinutosti javnosti.

135

etvrto, na zabrinutost javnosti reaguje vlasti,

Peto, panika se povlai i nestaje ili pokree drutvene promjene (Tompson 2003:16).
U medijima se opasnosti ili prijetnja predstavljaju znaajnijima nego to ustvari jesu.
Iskrivaljavaju se i preuveliavaju injenice i dogaaji, predvia se katastrofian ishod i
simbolizuju se akteri u odnosu na odelo, ponaanje, i tako se izgrauje sibol statusa u drutvu
(marginalizacija, pretnja drutveno afirmativnom heteroseksualnom porodinom mejnstrim
graanstvu).

Metod, korpus, hipoteza

Osnovna metoda je analiza medijskog diskursa sa fokusom na kvalitativnu analizu sadraja.

Jedinica analize je celokupan tekst i pratea oprema u okviru niza tekstova koje objedinjuje ista
tema izvetavanje o Paradi ponosa u Podgorici. Diskurs se nikada ne sastoji od jednog iskaza,
jednog teksta ili jednog izvora. Jedan isti diskurs, karakteristian za nain miljenja ili stanje
znanja o neemu (to Fuko naziva epistemom), pojavljivae se u nizu razliitih tekstova i u
brojnim raznolikim institucionalnizovanim podrujima drutva. Kada se ovi razliiti iskazi
odnose na istu stvar..imaju isti stil ipodravaju strategiju, zajedniki institucionalni
obrazac..ili politiku struju ili obrazac(Hall, 1992:291), oni, prema Fukou, pripadaju istoj
diskurzivnoj formaciji (Tompson 2003: 34).
Korpus obuhvata 777 objava u medijima i na internetskim portalima tokom oktobra 2013.
Osnovna hipoteza je da su mediji o Paradi ponosa u Podgorici 2013. izvetavali po modelu
moralne panike koji je razvio Kenet Tompson (2003).

Analiza i diskusija
Korpus smo klasifikovali u tri grupe. Osnovna kategorija za klasifikaciju je bilo vreme
objavljivanja medijskih sadraja.
136

Prvu grupu ine oni objavljeni od 1. do 11. oktobra 2013; drugu od 12. do 20. oktobra 2013.
ukljuujui i sam dan odravanja Parade ponosa 20. oktobar; treu grupu ine tekstovi objavljeni
nakon odravanja Parade ponosa od 21. do 30. oktobra 2013.
Analizirali smo tekstove unutar te tri grupe u odnosu na pet koraka modela proizvodnje
moralne panike prema Kenetu Tompsonu (2003).
Analizirani su svi tekstovi iz korpusa, ali se u radu dekonstruiu samo prototipini primeri
pisanja medija, odnosno najee naslovi objava, za svaki korak u formiranju moralne panike u
diskursu o normalnom i devijantnom seksualnom opredeljenju.
Prvi korak u proizvodnji moralne panike je period kada se neto, ili neko, definie kao
pretnja (narodni demon) opteprihvaenim vrednostima
Prvi period u kojem su svrstani tekstovi od 1. do 11. oktobra 2013. je u potpunosti markiran
Fazom pretnje.

1.10.2013. MINA
Ministar pravde, Duko Markovi, kazao je da je dobio zahtjev za odravanje trodnevne
manifestacije LGBT osoba i Parade ponosa za 20. oktobar, navodei da vjeruje da e
drava imati demokratskog kapaciteta kako bi taj dogaaj protekao u
razumijevanu i toleranciji. Komentariui zabranu odravanja parade ponosa u
Beogradu, Markovi je rekao da mu je ao zbog toga to su se stvari tako desile.
Cijenim da su nadlene institucije Srbije imale adekvatne i pouzdane informacije u
vezi sa odlukom o zabrani.
U vesti agencije MINA indirektno se citira deo izjave ministra pravde Crne Gore i to onaj
u kojem se na implicitnom nivou anticipiraju mogui nemiri, a na eksplicitnom se izraava nada
da e sve protei u miru. Istovremeno opravdava zabranu parade ponosa u Beogradu, dakle na
implicitnom nivou ukazuje da bi, ako kontekst bude isti, i odluke e biti jednake.
U istom vremenskom periodu uoen je i drugi korak u kreiranju moralne panike.

137

Drugi korak je pretnja u medijima prikazana u prepoznatljivoj formi za

senzacionalistiko tabloidno novinarstvo.
Pobjeda 2.10.2013.
Na bezbjednosnoj procjeni se ozbiljno radi, kazao je Pobjedi Danijel Kalezi iz
organizacionog odbora povorke.
-etaemo i za sve one koji jo nijesu spremni da izau na ulicu.
Okvir: Policija se priprema za Prajd. 400 policajaca titilo je uesnike gej parade u
Budvi !

Oprema teksta kao i sam tekst elementi su diskursa koji dovodi do moralne panike. U tekstu
koji zauzima celu stranicu Pobjede, najstarijeg dnevnog lista u Crnoj Gori, naslov je istaknut,
srazmerno tekstu veliki, slova crna i podebljana Mir e uvati 2000 policajaca. Informacija u
okviru zavrava se velikim crvenim znakom uzvika, a sa leve strane du celog teksta je
fotografija policajca u pokretu u punoj antiteroristikoj opremi sa titom od pleksiglasa.
Prikazana je cela figuri na beloj pozadini, znai bez kontekstualnih informacija gde i u kojoj
prilici je snimljen, to znai da je Parada ponosa mogua pretnja miru. Oprema teksta je u formi
tabloidnog, senzacionalistikog novinarstva.
U drugom periodu koji obuhvata od 12. do 20. oktobra 2013. identifikovali smo Trei
korak u kreiranju moralne panike kada dolazi do nagloga rasta zabrinutosti javnosti

Portal Cafe dell Montenegro 11.10.2013.

GEJ PARADA PA PREGOVORI
PRIJAVE PROTIV 9 MALOLJETNIKA ZBOG GOVORA MRNJE PROTIV LGBT
ZAJEDNICE

138

Senzacionalistiki naslov u prvom primeru na implicitnom nivou indikuje zabrinutost kod

graana da nee biti ispunjene njihove tenje (postati deo evropske zajednice naroda) ukoliko se
ne odreknu tradicionalnih vrednosti sopstvenog drutva (porodica). Istovremeno u drugom
primeru indukuje bojazan od nereda poto ukazuje da dogaaj koji predstoji ve izaziva
drutveno neprihvatljivo ponaanje u stepenu kada organi reda i mira moraju da reaguju. Dakle,
sledstveno tome dogaaj ne treba dozvoliti iz bezbednosnih razloga ime bi tradicionalne
vrednosti ostale ouvane i graani poteeni ulinih nereda onih jasno opredeljenih da je
drugauje seksualno opredeljenje pretnja njihovoj kulturi i istoriji.

Cafe del Montenegro 12.10.2013.

Queer Montenegro: POLICIJA I DRAVNI VRH ODGOVORNI ZA BEZBEJDNOST
PARADE

Dan 15.10.2013.
PORODICA DUNA DA IH ZATITI

Vjesti 15.10.2013.
POLICIJA SPREMNA

Podsticanje zabrinutosti javnosti u kreiranju moralne panike oituje se i u naslovima

objavljenih tekstova u kojima se targetiraju i unapred osuuju oni koji bi mogli doprineti svojim
neinjenjem da doe do nereda u toku Parade ponosa.
Naslovi su dati u prezentu, iako su tekstovi objavljeni nekoliko dana pre datuma
predvienoig za odravanje Parade ponosa. O bezbednosti LGBT populacije, ukazuje
dekonstrukcija navedenih naslova medijskih objava, ne treba da brinu sami aktivisti, ve oni koji
139

su na drugoj strani, tanije strejt populacija (roditelji, politiki vrh i policija). Na implicitnom
nivou se ukazuje da je LGBT populacija nedorasla, nesposobna i uopte ona o kojoj neko drugi
treba da brine, da je uva od same sebe zbog njenih nezrelih i neodgovornih odluka (da
se odreenog dana mirno eta ulicama grada).
Iskaz da je policija spremna ukazuje na to da se sigurno zna da e nereda biti.
Meutim najrevnostniji uvari tradicije i kulture drutva, predstavnici klera, upozoravaju
na svu pogubnost Parade ponosa kao manifestacije neprimerene jednom ozbiljnom drutvu.
Mediji takve iskaze revnosno objavlju bez ikakvog kritikog otklona, ime dodatno utiu do
naglog rasta zabrinutosti graana.
Treba imati u vidu da su vodee crkve na teritoriji Zapadnog Balkana jedinstvene kada je
upitanju odnos prema drugom i drugauje seksualno orijentisanom stanovnitvu. Rigidnost
prema LGBT populaciji poprimila je ak veoma agresivna i imperativna obeleja. Tako je na
primer patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej uputio otvoreno pismo 2012. godine tadanjem
predsedniku Vlade Ivici Daiu u kojem otvoreno zahteva da se Parada zabrani36 zbog
naruavanja hrianskih vrednosti, uprkos tome to je po Ustavu Srbije (2006) crkva odvojena od
drave, dakle svetovna od verske vlasti, te shodno tome crkveni poglavar ne bi smeo da se mea,
ili utie, na odluke politikog establimenta. Parada je otkazana u Beogradu 2012. Isti model
uoava se i u Crnoj Gori 2013.

Atlas televizija 16.10.2013.

MITROPOLIT AMFILOHIJE UPUTIO PISMO ORGANIZATORIMA GEJ PARADE:

Gejstvo vodi do unitenja ovjeanstva

Molimo i zahtevamo da se onemogui i odravanje nagovetene tragino-komino nazvane parade ponosa, a

ije je pravo ime parada srama, koja baca teku moralnu senku na na grad, nau vekovnu hriansku kulturu i na
36

dostojanstvo nae porodice, kao osnovne elije ljudskog

roda, istakao je izmeu ostalog patrijarh Irinej u pismu predsedniku Vlade Srbije Ivici Daiu.
(http://www.rtk.co.rs/drustvo/item/4542-patrijarh-trazi-zabranu-prajda)

140

Aktuelno. me 16.10.2013.

AMFILOHIJE: VLAST U CRNOJ GORI POD PRITISKOM EVROPSKIH GEJ

LOBIJA

Osim najviih predstavnika vodeih verskih zajednica i crkava izjave i saoptenja politikih
aktera mediji takoe objavljuju bez kritikog stava u odnosu na krenje ljudskih prava, ime
dodatno podstiu rast zabrinutosti graana. Parada ponosa postaje u medijima lakmus papir
demokratinosti, evropskog puta, modernizma, odnosno konzervativizma, tradicije, hrianskih
vrednosti, kulturnog koda, asne istorije, ojstva i junatva. Kao da je re o suprotstavljenim i
nespojivim kategorijama, a ne onima koje bi sutinski trebalo da se nadopunjuju u javnom
interesu.

Aktuelno.me 16.10.2013.
RASTU TENZIJE UOI PRVOG GEY PRIDEA U PODGORICI

Atlas televizija 17.10.2013.

SRPSKA LISTA: SUPROTSTAVITE SE GEJ LOBIJU

Dan 17.10.2013.

PARADA BESTIDNOSTI ZBOG PEDERSKIH LOBIJA

LIBERALI NA PRAJDU BURZAN U IME KRIVOKAPIA

141

Portal analitika, Vjesti 17.10.2013.

Maldi SL : PROTESNA ETNJA POVODOM POVORKE PONOSA

IZ ZAGREBA STIE PODRKA PODGORIKOJ PARADI PONOSA

U poslednjem navedenom primeru na eksplicitnom nivou bi se moglo smatrati da je

solidarnost LGBT populacije doprinosi i procesu pomirenja na Zapadnom Balkanu. U stvari
upravo je re o suprotnom implicitnom znaenju, jer podrka iz Hrvatske u odravanju Parade
ponosa sutinski dezavuie sam dogaaj poto evocira kontroverzna seanja na balkanske sukobe
iz devedesetih godina prolog veka.
etvrti korak u kreiranju moralne panike na zabrinutost javnosti reaguje vlast mediji
pozicioniraju u vreme pred samu Paradu ponosa, dakle u drugu grupu analiziranog korpusa koja
obuhvata objave medija izmeu 12. i 21. oktobra 2013.

TV Crne Gore, Vjesti 18.10.2013.

OTRE SANKCIJE ZA NAPAD NA PARADU PONOSA

Javni servis Crne Gore upozorio je auditorijum da je Vlada sprema da otro sankcionie sve
one koji budu provocirali nerede. Vlast je reagovala na zabrinutost javnosti koju su tokom
desetak dana pred Paradu ponosa mediji podsticali svojim objavama u kojima se jasno
sugerisalo da e nereda biti.

142

Peti korak u medijskoj proizvodnji moralne panike odnosi se na povlaenje panike i

nestajanje ili pokretanje drutvenih promena. Obuhvata treu grupu analiziranih tekstova koja
zahvata period od 21.do 30. oktobra 2013. dakle dana nakon odrane Parade ponosa u Podgorici
kada je tampa izvetavala o dogaaju, pa do kraja meseca, nakon ega su objave o Paradi
ponosa potpune nestale iz medija. Poto se najavljivani neredi nisu obistinili u predvianoj meri,
ubrzo je splasnuo interes medija za ovu temu.
U obavetavanju javnosti o odranoj Paradi ponosa samo sporadino je bilo objava koje su
ukazivale da su se strepnje o neredima donekle ostvarile.

TV Crne Gore, Vjesti 21.10.2013.

JO UVEK SE PROCJENJUJE TETA NASTALA PROTESTIMA PROTIV GEJ

PARADE

Mediji su se dominantno opredelili da o dogaaju izvetavaju kao o meunarodnom

uspehu Crne Gore fokusirajui se na izjave stranih aktera, ime su moralnu paniku stavili ad
akta.

Atlas TV 21.10.2013.

KACIN: CRNA GORA PRIMJER DRUGIM DRAVAMA U REGIONU

KRISTIJAN DANIJELS: CG JE POKAZALA ODLUNOST DA ZATITI LJUDSKA
PRAVA

143

Zakljuak

Kritika analiza diskursa pisanja medija o Paradi ponosa u Podgorici oktobra 2013. jasno je
ukazala da je prouzrokovana moralna panika. U medijskim objavama je identifikovan/na:
1) visok stepen zabrinutosti zbog ponaanja odreene grupe/LGBT, te je sledstveno tome
Parada ponosa opasnost po sigurnost graana i drutveni poredak! Rezultat privedeno 60 osoba,
povreeno 20 policajaca.
2) Povean stepen neprijateljstva prema onima koji se smatraju drutvenom prijetnjom, u
ovom sluaju, organizatori Parade ponosa iz LGBT zajednice, kao i cela zajednica. Mitropolit
SPC Amfilohije Radovi osuuje LGBT zajednicu.
3) Nestalnost moralne panike, njena kratkotrajnosti: najava Parade, neposredno pred
(ne)odravanje, sam dan za koji je zakazana i analiza onoga ta se nije/jeste desilo sve se
odvijalo u oktobru 2013. Nakon toga tema je potpuno nestala iz medija.
4) Nesrazmernost izmeu stvarne i medijske posredovane opasnosti, oituje se u tome da
grupa LGBT aktivista potpuno nenasilana sutiski nije mogla da utie na bezbedonosnu situaciju
u Podgorici, a predstavljena je po modelu po kojem se u medijima izvetava o huliganima,
teroristima, naoruanim bandama i slino.
Sve objavljene informacije u periodu od 1. do 30. oktobra 2013. u korpusu kojim je
obuhvaeno 777 objava u crnogorskim medijima favorizovano je konzerviranje
tradicionalistikog sistema vrednosti, pre svega iskljuivo heteroseksualne porodice.
U tekstovima su reprodukovane dominantne ideje i ideologije u okviru kojih nema mnogo
razumevanja za drugog i drugaijeg, u ovom sluaju LGBT populaciju.
Mediji su preuveliano prenosili zabrinutost za temeljne vrednosti drutva. Na implicitnom
nivou iskazivali su neprijateljstvo prema dogaaju (Paradi ponosa). Sa nesrazmerom i
disbalansom pratili su sve to je bilo u neposrednoj i posrednoj vezi sa Paradom ponosa.
Predviali su najgore mogue obrte situacije na sam dan Parade.

144

Sve reeno ukazuje na to da su sistematino kreirali moralnu paniku u vezi sa Paradom

ponosa i LGBT populacijom u Crnoj Gori, ime je potvrena osnovna hipoteza.
Valja istai na kraju da je diskurs o normalnom i devijantnom seksualnom opredeljenju
deo ire diskurzivne agende celog regiona Zapadnog Balkana i ne samo tog podruja.

LITERATURA:
Gvozdenovi, Anja (2009). Prikaz knjige Moralna panika Keneta Tompsona. Sociologija i
prostor. Vol. 46/ No. 3-4 (2008), Recenzije i prikazi, Institut za drutvena istraivanja u
Zagrebu: Zagreb. Str. 418-422.
Kenneth Thompson (2003). Moralna panika. Clio : Beograd.
Savi, Ana (2011). Analiza medijskog diskursa: Vidljivost i prikaz LGBT tema i populacije u
pisanim medijima u Republici Srbiji sa osvrtom na pisane medije u Republici Hrvatskoj i Crnoj
Gori. Master rad odbranjen na Asocijaciji centara za interdisciplinarne i multidisciplinarne
studije i istraivanja, Univerzitetski centar za rodne studije, Univerzitet u Novom Sadu.
Mentorka Dubravka Vali Nedeljkovi.
Vali Nedeljkovi, Dubravka (2010). Strategija netolerantnog govora medija. Medijska kultura:
meunarodni nauno-struni asopis, br 1, Novi Sad Niki - Dubrovnik: Civilni Forum. Str.
199-213.
Vali Nedeljkovi, Dubravka (2011a). Ljudska prava u vodeim medijima. ivot i istraivanja:
Spomenica Dejanu Jani. Ur. prof. Dr Tanja Mievi. Beograd: Biblioteka Drutvo i nauka,
Slubeni Glasnik. 211-224.
Vali Nedeljkovi, Dubravka (2011b). ene, mukarci i mediji: studija sluaja Srbija. Mesto i
znaaj medijskih studija za meunarodnu saradnju, ur. Dubravka Vali Nedeljkovi. Novi Sad :
Filozofski fakultet. (str. 89-103).
Vali Nedeljkovi, Dubravka (2013a). Analiza diskursa polemike o religioznosti i
sekularizmu/teizmu i ateizmu u dnevnom listiu Danas. U: Mediji, religija i nasilje. ur. Sran
Sremac, Nikola Kneevi i Dubravka Vali Nedeljkovi. Novi Sad i Beograd : Centar za
istraivanje religije, politike i drutva i Bogoslovsko udruewe Otanik.
145

Vali Nedeljkovi, Dubravka (2013b). Fears and hopes related to the EU: Discourse strategies of
the comments on the Politicas media portal. In: Europe Here and There: Analysis of
europeanization discourse in the Wester Balkans media, edited by Dubravka Vali Nedeljkovi
and Jelena Kleut. Novi Sad : Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu. (pp. 147-159).
Vali Nedeljkovi, Dubravka (2014). Patrijarh srpske pravoslavne crkve, prajd, onlajn javnost.
Zakon o zabrani diskriminacije. (2010). Slubeni list Crne Gore, broj 46/2010

146

UDK 2::32(497)
UDK 322(497)
Nikola Kneevi
Visoko evaneosko teoloko uilite u Osijeku
Centar za istraivanje religije, politike i drutva, Novi Sad

PROFANIZACIJA SVETOGA I SAKRALIZACIJA POLITIKOG

U JAVNOM DISKURSU VERSKIH VELIKODOSTOJNIKA
NA PROSTORU ZAPADNOG BALKANA

SAETAK
Na prostorima Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske religije predstavljaju znaajan faktor u
kreiranju kulturnog i nacionalnog identiteta i zauzimaju primetan javni i medijski prostor koji neretko izlazi izvan
okvira religijske tematike i retorike te poprimaju odreenu formu religijsko-nacionalistiko-politikog amalgama.
Javni diskurs ovakvog tipa moe se definisati kao sakralizacija politikog ili profanizacija Svetog ili kako je to
definisano u modernoj sociolokoj misli, kao Politizacija religije i religizacija politike (Vrcan, 1996 i Beckford i
Luckmann, 1989:10, Robertson, 2009) Roberston terminoloke definicije postavljene krajem osamdesetih godina
produbljuje inspirisan Dirkemovim poimanjem "sloenih odnosa religije i drutva i njegove tvrdnje religije kao
glavne politike institucije" sa jedne strane i teze poznatog filozofa Dona Greja (John Gray), da "moderna politika
predstavlja poglavlje u poglavlju istorije religija" (Robertson, 2009:452 i Gray, 2008:1) sa druge. U analizi odnosa i
uticaja koje dominatne religije imaju na drutvo i politiku u zemljama liberalne demokratije poput SAD i Velikoj
Britanije, te prethodno pomenutih pojmova, Robertson takoe podsea na jo jedan termin, tzv. "lake" teokratije.
(Robertson, 2009:453) Drugim reima, u pluralistikim i modernim demokratskim drutvima odnosi religijskog i
politikog isprepleteni su kroz razne vidove nacionalno-mitsko-etnikih veza te u krajnoj instanci o klasinom
sekularnom drutvu ili o striktno depolitizovanoj religiji nije mogue govoriti (Kneevi, 2014) gde je na ovim
prostorima u delovanju Religije naroito izraen ideoloki od tri njena osnovna konstitutivna elementa koji se
oslikava u "racionalizaciji grupnog interesa" (imi, 2002:56). U kontekstu Zapadnog Balkana su politizacija
religije i interpolacija nacionalno-mitskog-transcedentnog u politikom domenu naroito dominatni u javnim
nastupima pojedinih verskih velikodostojnika, pre svega, Mitropolita Crnogorsko-Primorskog g. Amfilohija,
umirovljenog episkopa zahumsko-hercegovakog. g. Atanasija, biveg Reisa-I-Uleme Islamske zajednice u BiH,
Mustafe ef. Ceria, biveg predsednika Meihata Islamske zajednice u Srbiji, muftije Zukorlia i Nadbiskupa

147

Rimokatolike crkve u Hrvatskoj g. Bozania. Interpolacija religijskog u domen politikog iako ne nuno negativna
u modalitetu koji se projavljuje kroz diskurs koji e biti analiziran ima svoje negativne implikacije jer ideologizuje
religiju, stavlja se u slubu nacionalno-dravotvornih interesa a samim tim neretko i stvaranja etnikih tenzija,
diskriminacije i anti-zapadnog resantimana. Analiza ovog rada ukljuivae javne nastupe pomenutih verskih
velikodostojnika a kao primarnu nauno - istraivaku metodu koristie kvalitativni pristup, to jest analizu diskursa.
Kljune rei: religija, politika, mit, nacionalizam, politizacija religije, religizacija politike, mediji i religija

Na prostorima Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske religije predstavljaju

znaajan faktor u formiranju kulturnog i nacionalnog identiteta i zauzimaju primetan javni i
medijski prostor koji neretko izlazi izvan okvira religijske tematike i retorike te poprimaju
odreenu formu religijsko-nacionalistiko-politikog amalgama. Javni diskurs ovakvog tipa
moe se definisati kao sakralizacija politikog ili profanizacija Svetog ili kako je to definisano u
modernoj sociolokoj misli, kao politizacija religije i religizacija politike (Vrcan, 1996:190 i
Beckford i Luckmann, 1989:10, Robertson, 2009). " Politizaciju religije moemo posmatrati kao
politiko-ideoloku interpolaciju religijskog diskursa, to jest, momenat kada se isti nalazi u
slubi odreene ideoloke ili politike konstrukcije " (Kneevi, 2014). Roberston terminoloke
definicije postavljene krajem osamdesetih godina produbljuje inspirisan Dirkemovim poimanjem
"sloenih odnosa religije i drutva i njegove tvrdnje religije kao glavne politike institucije" sa
jedne strane i teze poznatog filozofa Dona Greja (John Gray), da "moderna politika predstavlja
poglavlje u poglavlju istorije religija" (Robertson, 2009:452 i Gray, 2008:1) sa druge. U analizi
odnosa i uticaja koje dominatne religije imaju na drutvo i politiku u zemljama liberalne
demokratije poput SAD i Velikoj Britanije, te prethodno pomenutih pojmova, Robertson takoe
podsea na jo jedan termin, tzv. "lake" teokratije ili kod nas neto eksploatisanijeg pojma
klerikalizacije koja se u modernom drutvu artikulie kroz postojanje graanske religije.37
(Robertson, 2009:452-453). Drugim reima, u pluralistikim i modernim demokratskim
drutvima odnosi religijskog i politikog isprepleteni su kroz razne vidove nacionalno-mitskoetnikih veza te u krajnoj instanci o klasinom sekularnom drutvu ili o striktno depolitizovanoj
religiji nije mogue govoriti (Kneevi, 2014) gde je na ovim prostorima u delovanju religija
naroito izraen ideoloki od tri njena osnovna konstitutivna elementa koji se oslikava u
U ovom procesu, nacija postaje bazini element. "Religija postaje sredstvo, instrumentalizuje se u konkretnu
formu graanske religije." Vidi: Bogomilova, 2003:523
37

148

"racionalizaciji grupnog interesa" (imi, 2002:56). Radi daljeg pojanjenja pojmova treba
naglasiti da je profanizacija svetoga analogna je sa "sankcionirajuom" fazom iskustva svetoga,
to jest sa modalitetom u kojem se podrazumeva da "sveto intervenie kako bi spreilo odreeno
zamiljeno delovanje" (imi, 2002:61) koje se na naim prostorima najee otkriva kroz
legitimizaciju boanske naklonosti i krilatica "Bog i Hrvati", "Nebeska Srbija" i druge.
U kontekstu Zapadnog Balkana su politizacija religije i interpolacija nacionalno-mitskogtranscedentnog u politikom domenu naroito dominatni u javnim nastupima pojedinih verskih
velikodostojnika, pre svega, Mitropolita Crnogorsko-Primorskog g. Amfilohija, umirovljenog
episkopa zahumsko-hercegovakog. g. Atanasija, biveg Reisa-I-Uleme Islamske zajednice u
BiH, Mustafe ef. Ceria, biveg predsednika Meihata Islamske zajednice u Srbiji, muftije
Zukorlia i Nadbiskupa Rimokatolike crkve u Hrvatskoj g. Bozania. Interpolacija religijskog u
domen politikog iako ne nuno negativna u modalitetu koji se projavljuje kroz diskurs koji e
biti analiziran ima svoje negativne implikacije jer ideologizuje religiju, stavlja se u slubu
nacionalno-dravotvornih interesa38 a samim tim neretko i stvaranja etnikih tenzija,
diskriminacije, i anti-zapadnog resantimana. Analiza ovog rada ukljuivae javne nastupe
pomenutih verskih velikodostojnika a kao primarnu nauno - istraivaku metodu koristie
kvalitativni pristup, to jest analizu diskursa. U korpus istraivanja ukljuiu samo primere javnih
nastupa koji na najflagratniji nain govore u prilog teze politizovanja religijskog ili sakralizacije
politikog.
Uzimajui u obzir kumulativni aspekt analiziranog materijala, a kako e to u tekstu koji
sledi biti prikazano, indikativno je da su javni nastupi pomenutih verskih velikodostojnika
izrazitog nacionalistikog-ideoloko-mitolokog naboja, konfiktne retorike, eksluzivizma i
neskrivenih ili prikrivenih antagonizama koji su neretko usmereni jedni protiv drugih ili ka
spoljanjem objektu prema kojem je resantiman usmeren, a veoma esto prema nekoj manjinskoj
grupaciji etnike, verske ili seksualne prirode. Mojzes, sagledavajui modalitete "kontinuuma susreta" meu religijama istie 7 osnovnih vrsta odnosa: "verski ratovi, antagonizmi,
ravnodunost, pregovaranje, dijalog, saradnja i sinteza" (Mojzes, 2002:11) Shodno tome, on
naglaava da religijsko-ideoloki antagonizam meu sukobljenim stranama nije "eksplicitno

to ne mora biti negativno per se. ali se u kontekstu analiziranog diskursa kao posledica se javlja verski
eksluzivizam, pasivni odnosno aktivni antagonizam prema drugim etnikim, verskim ili seksualnim grupama.
38

149

nasilan, ve se izraava kroz netoleranciju, mrnju, nepoverenje, ugnjetavanje, progone,

ogranienje ljudskih prava, posebno religijskih sloboda" (Mojzes, 2002:14). U kontekstu ove
terminoloke matrice primeri koje u dati implicitno, ukazuju kako na postojanje aktivnog
antagonizma, tako i ravnodunosti kao latentne vrste konflikta niskog intenziteta koji u
mirnodopskim okolnostima slui kao ideoloka potka ali poseduje snaan konfliktni kapacitet i
moe eskalirati u datim okolnostima i doprineti razvoju nasilnog konflikta. U krajnjoj liniji, on
nikako ne pridonosi prevazilaenju razliitih pristupa prema minulim sukobima i prolosti ve
odrava tenzije koje se u manjoj ili veoj meri zavisno od situacije drutveno-politiki artikuliu.
Javni nastupi Mitropolita crnogorsko-primorskog g.. Amfilohija (u daljem tekstu. Mitr.
Amfilohije) i umirovljenog vladike zahumsko-hercegovakog g. Atanasija (vl. Atanasije) po
pravilu izazivaju veliku panju u medijima. Za to postoje dva osnovna razloga: Prvi je svakako
upadljiva i konzistentna misaono-retorika matrica u okviru koje nastupaju a koja povremeno
poprima formu vulgarizacije religijskog jezika, a drugi je senzacionalistiki pristup (Videti o
tome vie u Stephens, 2007:281) kojeg mediji na naim prostorima najee koriste kada su u
pitanju saoptenja i vesti u vezi sa religijama. Plastini primeri kroz koje u javnom diskursu
dolazi do politizacije religije ili profanizacije svetoga jesu i skoranje izjave putene u etar. Jedna
od poslednjih izjava Mitr. Amfilohija izreena na prezentaciji knjige Leonida Reetnjikova
"Vratiti se Rusiji" imala je snaan publicitet pre svega zbog svoje kontraverzne sadrine i
aktuelizacije kletve Sv. Petra Cetinjskog koja doslovno a glasi: "Ko ne bude vjeran jednovjernoj,
jednojezinoj i jednokrvnoj Rusiji dabogda ivo meso od njega otpadalo, bio proklet tri puta i
hiljade puta od mene"39. Pored toga to su kletve deo starozavetnog politiko-verskog diskursa40
i nemaju svoj novozavetni, dakle, hrianski kontinuitet, bar ne u istom kvalitativnom modusu,
one, pored svog pagansko-plemenskog anahronizma imaju i snanu negativnu poruku jer
predstavljaju dehumanizovanje objekta na kojeg su usmerene. Nasuprot takvoj distorziji, jedan
od temeljnih novozavetnih principa podrazumeva blagosiljanje onih koji proklinju (Mt 5:43-44)
a grka re koja se koristi u novozavetnom kontekstu oznaava odvajanje od onih koji
se svojevoljno odriu hrianskog uenja, tj. jeretika a ne u kontekstu odnosa prema dravi ili
dnevno-politikih diskusija o kakvoj je u konkretnom sluaju ovde re. Drugi vaan momenat u
39

http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-ko-ne-bio-vjeran-rusiji-dabogda-zivo-meso-od-njega-otpadalosv-petar-cetinjski/
40
Poznati egiptolog Jan Asman smatra da su kletve u Starom Zavetu u 5 Knjizi Mojsijevoj umetnute od strane
redaktora - autora. Prema teoriji Asmana, redaktor je u Starozaveni tekst stavljao asirske politike tekstove i kletve.

150

izjavi Mitr. Amfilohija jeste jasna aluzija na geopolitiku ulogu Crne Gore, te neskrivena tenja lobiranje da se njeni politiki interesi usmere ka Rusiji kao integrativnom svepravoslavnom i
koheretnom duhovno-politikom biu - paradigmi duhovnosti i dravno-politikog integriteta,
personifikaciji Treeg Rima. Anatemisanje dravnog vrha odgovara analogiji jeretika, te
anticipacije krajnjeg ishodita - sudbine ukoliko se jeretika - u ovom sluaju politika praksa
nastavi. Religijsko pravoverje (o) se u ovom sluaju poistoveuje sa politikim
pravoverjem. Ovakvu transpoziciju religijskog na ravan politikog ameriki sociolog Mark
Jergenzmejer (Mark Juergensmeyer) definie kao religijzaciju politike, pojam kojim opisuje
nain religijske imaginacije politikog i modalitete kojima se drutvena i politika kretanja i
previranja lociraju u domen kosmikog i manihejskog sukoba (Juergensmeyer, 2009:891). Jedan
drugi primer ovakve misaone inercije vidimo u zajednikom javnom nastupu Mitr. Amfilohija i
vladike Atanasija kao reakciju na postizanje briselskog sporazuma, 10 Maja 2013 godine. Mit je
tada

jo jednom pobedio nad razumom i verom.

doslednim

retoriko-misaonim

konceptom

Izjave dvojice vladika koji nastavljaju

sintentizovanom

pseudopravoslavnoj

pseudohrianskoj opciji bellum iustuma, uzburkale su strasti i jo jednom pokazale koliko se

religija i politika sloeno prepliu u savremenom "sekularnom" drutvu. Retorika, kojoj bi i
pengler

pozavideo,

obogaena

kontekstualizovanim

lajt

motivima

nezaobilaznom

polarizacijom na rodoljube i izdajnike, od koje je zazirao ak i Karl mit, jo jednom je pokazala

da pojedinci gravitiraju u iluzornom i opojnom zanosu mitoloke percepcije stvarnosti. Taj
omamljujui duh fiktivne transcedencije kojom se hrane mitomani nije nita drugo do nevidljivi
balon sapunice pomou koje se stvarnost po oprobanom patolokom receptu zamagljuje i
kompenzuje. Nakon to je Mitr. Amfilohije odsluio "liturgiju" za upokojenje vlade vl. Atanasije
jo jednom je utelovio poznati koncept polarizacije na prijetalje i neprijatelje, klasian spin i
stigmu na ideoloko-politiki nepodobne: "(Premijer Ivica) Dai kae da je za zemaljsku
politiku, ne interesuje ga nebeska, tako je govorio i (ubijeni premijer Srbije Zoran) ini, a
kako je zavrio neka Bog sudi.", obraajui se Predsedniku, premijeru i prvom potpredsedniku
drave rekao je: "ova trojica na vlasti su izdajnici koji veruju u garancije NATO-a"41
Pretnje i molebane za upokojenje ivih, kako drugaije shvatiti nego kao odraz nemoi da
se prihvati realnost koja ipak ne lei u mitsko-transcedentnom pogledu prema prolosti nego

41

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=05&dd=10&nav_category=640&nav_id=712599

151

izazovima pred kojima nas neumitno stavlja budunost, jer su epilog, ovog prvog uvek bili poraz
i nacionalno ponienje. Prvo ipak pripada nekom neolitskom, pagansko-plemenskom i pseudohrianskom konceptu pravednog rata, kome je krajnje odredite religijska legimitizacija
politikih ili vanpolitikih sredstava u cilju postizanja neke nove nesekularne politiko-duhovne
ili kripto - papocezaristike zatvorene realnosti. Inverzija religiskog i politikog u pomenutom
diskursu ide u prilog Jergenzmejerove teze o religizaciji politike, gde u ovom konkretnom
sluaju anti-zapadni resantiman nalazimo u mitologizaciji istorijsko-politikih odnosa,
glorifikaciji i eksluzivizmu istorijsko-geopolitike uloge srpskog naroda te dihotomnoj i
manihejskoj podeli stvarnosti i mesijanskom kompleksu. Iako je Kosovska bitka istoriografski
utvrena pria - kosovski narativ "ostaje trajni kulkturni kod kroz kojeg se tumai novija srpska
historija, posrednik je kolektivno pamenje koje preko kulturnih obrazaca tumai prolost i
stvara moralnu solidarnost" (Kulji, 2006:258) a koji neretko u svojoj retoriko-politikoj
artikulaciji predstavlja religizovanje politike. Jedan moda i plastiniji primer nalazimo u govoru
Mitr. Amfilohija na sahrani Borislava Miloevia, brata Slobodana Miloevia gde vri
flagrantnu zamenu teza42 u martilolokom maniru, govorei o Tribunalu kao o osueniku a o
optuenom Miloeviu kao o mueniku. U odsustvu svakog kritikog promiljanja ili kulture
seanja, Mitropolit izvodi volebnu, vanvremensku retoriko - istorijsku - martioloku inverziju.
Poredei Miloevia sa Knezom Lazarom, locira njegovu rtvu u samu sr kosovskog narativa i
u pravno-teolokom smislu je legitimizuje i abolira, inei to uspostavlja anamnetiki kontinuitet
ne samo sa uvenom bitkom na Gazimestanu, ve i sa euforinom Miloevievom mimikrijom i
njegovim pokuajem da 1989. godine personifikuje Kneza Lazara, ni sam svestan teine i dubine
do koje je vulgarizovao istorijsko i kulturno seanje srpskog naroda.
Slinu inverziju Mitr. Amfilohije napravio je 11.10.2012 u svojem obraanju nakon
liturgije u selu Klinci. Osvrui se na Paradu ponosa, nasilje i devastaciju koje je nakon toga
usledila, on vri perfidnu apologiju nasilja a krivicu prebacuje na organizatora Parade ponosa
koristei biblisjke motive i u arhainom tonalitetu uesnike protesne etnje locira u drevni
"Borislava danas ispraamo, a Slobodan je zapisao sebe neizbrisivim slovima u knjigu vjenoga ivota. Slobodan
je na Vidovdan poslan na hako besue, a njegov je ivot i djelo u duhu velikomuenika kosovskog Lazara.
Vidovdansko i Lazarevsko itije je itije i kraj itija Slobodana Miloevia, a Borislav je hodio istim tim asnim
putem. Svedoim danas da sam trebao i morao da kaem u Hagu da oni koji su trebali da budu sueni, i koji e biti
sueni pred Boijim sudom i sudom istorije i pravde, oni su Miloeviu sudili, a sebi presudili", 2.2.2013,
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/365745/Amfilohije-na-sahrani-Borislava-Milosevica-Nadlezni-u-SPC-mi-nisudali-da-svedocim-u-Hagu
42

152

biblijski narativ Sodome i Gomore - drevnog simbola izopaenosti, zla, perverzije i iskvarenosti
iji je epilog unitenje.43 Posredi je latentna dehumanizacija uesnika etnje koja implicira i
njihovu krajnju sudbinu. Na tragu sline narativne forme ostao je i narednih godina kada je u
pitanju LGBT populacija. Na kraju treba pomenuti da Crkva ima svako pravo da iznosi svoje
miljenje povodom aktuelnih drutveno - politikih pitanja i bude deo javnog diskursa. U pitanje
se dovodi nain na koji se odreeno miljenje iznosi i posledino politiki ili ideoloki artikulie
ili zloupotrebljava i dovodi do vrste instrumentalizacije religije. Retotika matrica Mitr.
Amfilohija je koherentna i konzistentna, ona je konstanta i ostaje na trajnom verskom i
nacionalno-romantiarskom kodu i misticizmu, kao i eksluzivizmu istono-pravoslavnog etosa sa
upadlivim anti-zapadnim resantimanom - to u konkretnoj drutvenoj artikulaciji podstie
antagonizam i homogenizuje religiju.
Javni nastupi Muftije Islamske zajednice u Srbiji, Muamera ef. Zukorlia (u daljem
tekstu. Muft. Zukorli) daju nam svojevrsnu retrospektivu politizacije religije, pre svega zbog
injenice da u Islamu ne moemo govoriti o politizaciji religije jer ne postoji jasna distinkcija
izmeu ovih entiteta. Islam obuhvata dravu, pravo, religiju, kulturu i politiku kroz sloene
pravno-religijske normative. (Esposito, 1998:3, Jevti, 2008:1436) Javne izjave Muft. Zukorlia
su veoma este i bilo bi neproduktivno taksativno ih navoditi. Retorika matrica Muft. Zukorlia
kao klirika dominatno je usmerena ka politikoj borbi za interese bonjake nacionalne manjine i
islama u Srbiji, neretko zagovarajui autonomiju Sandaka. Viktimoloki narativ naroito je
prisutan u njegovoj retorici koji kao posledicu ima politizaciju narativa rtve i samim tim
odravanje etniko-verskih tenzija i razliitih antagonizama. U intervjuu u za televiziju BiH,
Zukorli je izjavio sledee: "od Bonjaka u Srbiji se oekuje da stalno govore kako najvie vole
Beograd, pa i posle 11 genocida mi treba da kaemo da ih volimo."44 Opasnost ovakvog diskursa
izraava se kroz silogizam koji perfidno namee bonjakoj populaciji i javnosti o Srbima kao
"genocidnom" narodu. Pritom je izlino govoriti o kakvih jedanaest genocida se radi budui da je
presuda Meunarodnog suda pravde u Hagu zakljuila ovo pitanje45 gde o pojmu genocida
postoje i dalje brojne nesuglasice (Vidi: Magnusson, 2013:27). U jednom intervju Muft. Zukorli
43

http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-najveci-smrad-sodomski-savremena-civilizacija-izdigla-napijedestal-bozanstva/#sthash.imjh19HY.dpuf
44
Intervju u emisiji "Crta", Oktobar, 2010.
45
The Application of the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide (Bosnia and
Herzegovina v. Serbia and Montenegro) [2007] Judgment, ICJ General List No. 91, p. 108, paragraph 297.

153

perfidno etiketira i Karaora kao ratnog zloinca, te vojne operacije u Sjenici tokom Prvog
srpskom ustanku kao genocidne.46 Javnosti je poznato da je isti muftija decidno odbacio
"Deklaraciju o osudi zloina u Srebrenici" jer nije eksplicitno sadrala re genocid. 47 To je
termin koji se dosta esto nalazi u njegovim javnim nastupima ili intervjuima a prisutni su i
biblijsko-kuranski motivi u kojima se realnost premeta u manihejsko - alegorijske slike.
Prilikom uea na tribini "Srebrenica kontinuitet genocida nad Bonjacima", odranoj u
8.7.2012 u Tuzli, on kroz poznati biblijski narativ o Faraonu i Mojsiju govori o onima koji
ugroavaju egzistenciju bonjakog entiteta, implicirajui tako i njihovu konanu sudbinu jer se
drevna pria zavrava tragino po Faraona.48 Posredi je klasina mitoloko-manihejska
projekcija stvarnosti koja se transponira na ravan kosmikog sukoba izmeu dobra i zla i namere
da se pokae boanski legitimitet borbe za interese bonjakog entiteta a dehumanizuje i
demonizuje suparnik. Suparnika strana nije tada samo politiki protivnik ve duhovni demonski entitet (Juergensmeyer, 2009:890). Istorijski revizionizam takoe nalazi svoje mesto u
nastupima Muft. Zukorlia. Indikativan je njegov intervju u listu Svedok49, gde vri svojevrsnu
apologiju zloglasne kvinslike SS jedinice, poznatije kao Handar divizije. Ovakva istorijska
instrumentalizacija stvara antagonizam i nepoverenje meu pripadnicima srpske nacionalnosti u
kojima je traumatsko i generacijsko seanje na zloine poinjene od strane ovih jedinica i dalje
veoma ivo.
Javni nastupi Muftije Islamske zajednice u Srbiji, Muamera ef. Zukorlia (u daljem
tekstu. Muft. Zukorli) daju nam svojevrsnu retrospektivu politizacije religije, pre svega zbog
injenice da u Islamu ne moemo govoriti o politizaciji religije jer ne postoji jasna distinkcija
izmeu ovih entiteta. Islam obuhvata dravu, pravo, religiju, kulturu i politiku kroz sloene
46

Dnevni Telegraf, 25.2.2012, http://www.telegraf.rs/vesti/politika/88998-intervju-muamer-zukorlic-opasan-sam-iradikalan-zato-sto-nisam-poltron-vlasti, pristupljeno, 16.5.2014

47
Blic, Zukorli u ime Bonjaka, odbacio Deklaraciju o Srebrenici, 1.4.2010,
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/183368/Zukorlic-u-ime-Bosnjaka-odbacio-Deklaraciju-o-Srebrenici, pristupljeno:
16.5.2014
48
,,Faraon se ree muftija u svom zlu elio uzdii iznad drugih, a Allah ga je ponizio pa je skonao na dnu mora,
na najnioj razini. Bonjaci se ne boje dananjih faraona. Oni su jedinstveni i slobodni, a sloboda se ne daje, ve
osvaja. Bonjako jedinstvo je zasnovano na postulatima humanosti i univerzalnih ljudskih vrijednosti, uz
prihvatanje formule La ilahe ilellah! Istina se mora iznositi na vidjelo. Istinu treba govoriti, ak i kada nema
dovoljno odvanih koji bi je podrali!, http://ligazasandzak.org/vijesti/tribina-srebrenica-kontinuitet-genocida-nadbosnjacima/
49
Svedok, 24.12.2013, Intervju:Muamer ef. Zukorli, http://www.24sata.info/vijesti/regija/175751-intervju-muftijezukorli%C4%87a-za-%E2%80%98svedok-%E2%80%98dajte-mi-prava-za-moj-narod,-dobit-%C4%87etestabilnost-za-dr%C5%BEavu-srbiju%E2%80%99.html, pristupljeno: 16.5.2014.

154

pravno-religijske normative (Esposito, 1998:3 i Jefti, 2008). Javne izjave Muft. Zukorlia su
veoma este i bilo bi neproduktivno taksativno ih navoditi. Retorika matrica Muft. Zukorlia
kao klirika dominatno je usmerena ka politikoj borbi za interese bonjake nacionalne manjine i
islama u Srbiji, neretko zagovarajui autonomiju Sandaka. Viktimoloki narativ naroito je
prisutan u njegovoj retorici koji kao posledicu ima politizaciju narativa rtve i samim tim
odravanje etniko-verskih tenzija i razliitih antagonizama. U intervjuu u za televiziju BiH,
Zukorli je izjavio sledee: "od Bonjaka u Srbiji se oekuje da stalno govore kako najvie vole
Beograd, pa i posle 11 genocida mi treba da kaemo da ih volimo."50 Opasnost ovakvog diskursa
izraava se kroz silogizam koji perfidno namee bonjakoj populaciji i javnosti o Srbima kao
"genocidnom" narodu. Pritom je izlino govoriti o kakvih jedanaest genocida se radi budui da je
presuda Meunarodnog suda pravde u Hagu zakljuila ovo pitanje51 gde o pojmu genocida
postoje i dalje brojne nesuglasice (Magnusson, 2013:27). U jednom intervju Muft. Zukorli
perfidno etiketira i Karaora kao ratnog zloinca, te vojne operacije u Sjenici tokom Prvog
srpskom ustanku kao genocidne.52 Javnosti je poznato da je isti muftija decidno odbacio
"Deklaraciju o osudi zloina u Srebrenici" jer nije eksplicitno sadrala re genocid. 53 To je
termin koji se dosta esto nalazi u njegovim javnim nastupima ili intervjuima a prisutni su i
biblijsko-kuranski motivi u kojima se realnost premeta u manihejsko - alegorijske slike.
Prilikom uea na tribini "Srebrenica kontinuitet genocida nad Bonjacima", odranoj u
8.7.2012 u Tuzli, on kroz poznati biblijski narativ o Faraonu i Mojsiju govori o onima koji
ugroavaju egzistenciju bonjakog entiteta, implicirajui tako i njihovu konanu sudbinu jer se
drevna pria zavrava tragino po Faraona.54 Posredi je klasina mitoloko-manihejska
projekcija stvarnosti koja se transponira na ravan kosmikog sukoba izmeu dobra i zla i namere
da se pokae boanski legitimitet borbe za interese bonjakog entiteta a dehumanizuje i
50

Intervju u emisiji "Crta", Oktobar, 2010.

The Application of the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide (Bosnia and
Herzegovina v. Serbia and Montenegro) [2007] Judgment, ICJ General List No. 91, p. 108, paragraph 297.
52
Dnevni Telegraf, 25.2.2012, http://www.telegraf.rs/vesti/politika/88998-intervju-muamer-zukorlic-opasan-sam-iradikalan-zato-sto-nisam-poltron-vlasti, pristupljeno, 16.5.2014
53
Blic, Zukorli u ime Bonjaka, odbacio Deklaraciju o Srebrenici, 1.4.2010,
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/183368/Zukorlic-u-ime-Bosnjaka-odbacio-Deklaraciju-o-Srebrenici, pristupljeno:
16.5.2014
54
,,Faraon se ree muftija u svom zlu elio uzdii iznad drugih, a Allah ga je ponizio pa je skonao na dnu mora,
na najnioj razini. Bonjaci se ne boje dananjih faraona. Oni su jedinstveni i slobodni, a sloboda se ne daje, ve
osvaja. Bonjako jedinstvo je zasnovano na postulatima humanosti i univerzalnih ljudskih vrijednosti, uz
prihvatanje formule La ilahe ilellah! Istina se mora iznositi na vidjelo. Istinu treba govoriti, ak i kada nema
dovoljno odvanih koji bi je podrali!, http://ligazasandzak.org/vijesti/tribina-srebrenica-kontinuitet-genocida-nadbosnjacima/
51

155

demonizuje suparnik. Suparnika strana nije tada samo politiki protivnik ve duhovni demonski entitet (Juergensmeyer, 2009:890). Istorijski revizionizam takoe nalazi svoje mesto u
nastupima Muft. Zukorlia. Indikativan je njegov intervju u listu Svedok55, gde vri svojevrsnu
apologiju zloglasne kvinslike SS jedinice, poznatije kao Handar divizije. Ovakva istorijska
instrumentalizacija stvara antagonizam i nepoverenje meu pripadnicima srpske nacionalnosti u
kojima je traumatsko i generacijsko seanje na zloine poinjene od strane ovih jedinica i dalje
veoma ivo.
Pomenuti primeri jasno ukazuju na problem politizacije religije koji je prisutan u
dominantim religijama na prostoru Zapadnog Balkana. Politizovani religijski konstukt u javnoj
sferi, pored svog legitimiueg faktora u ideoloko-dravotnornim narativima, moe da poslui i
kao snaan katalizator etno-verskih i politikih antagonizama. Vano je meutim naglasiti i
injenicu da iako je u dominantnim religijama problem politizacije prisutan, on nije endemska
pojava i svakako ne kolektivna, ve iskljuivo gravitira na odnosima individualnih ili manjih
grupnih struktura, te bi trebalo izbegavati ikakve generalizacije budui da su religije na ovim
prostorima sloeni hijerarhijski organizmi u kojima postoji manje ili vie (zavisno od konfesije
ili religije) pluralizam razliitih drutveno-etiko-politikih stavova, te stavove verskih
velikodostojnika ne treba apriori posmatrati i kao oficijalne stavove religijskih zajednica.

LITERATURA:

Bogomilova, Nonka. (2003). "Reflections on the contemporary religious 'revival'". asopis

Teme, XXVII, 4:513-523.
Esposito, John L. (1998). Islam and Politics: Contemporary issues in the middle East. Syracuse
University Press
Kneevi, Nikola (2014). "Kultura seanja, problem selektivizacije i politizacije religije

Svedok, 24.12.2013, Intervju:Muamer ef. Zukorli, http://www.24sata.info/vijesti/regija/175751-intervju-muftijezukorli%C4%87a-za-%E2%80%98svedok-%E2%80%98dajte-mi-prava-za-moj-narod,-dobit-%C4%87etestabilnost-za-dr%C5%BEavu-srbiju%E2%80%99.html, pristupljeno: 16.5.2014.

55

156

u verskom medijskom kontekstu" u D.V. Nedeljkovi, Sremac. S. Gruhonji D. i Kneevi, N

(ur.), Uloga medija u normalizaciji odnosa na Zapadnom Balkanu, Filozofski fakultet
Univerziteta u Novom Sadu i Centar za istraivanjre religije, politike i drutva - Novi Sad, Novi
Sad.
Kulji, Todor (2006). Kultura seanja: Teorijska objanjenja upotrebe prolosti. Beograd:
igoja.
Juergensmeyer, Mark. (2009) "Religious violence", u Clarke, Peter, (ur.) The Oxford Handbook
of the Sociology of Religion, Oxford Handbooks Online, 2009.
Stephens, Mitchell (2007). A History of News, Oxford University Press
Magnusson, Kjell. (2013). "Pojam Genocida u pravu i nauci: jaz koji se iri". Crimen , VI, 1:2748.
Mojzes, Pavle (2002). "Tipovi susreta meu religijama". asopis Teme, XXVI, 1:11-32.
Jefti, Miroljub. (2008), "Ideja islamske transformacije sveta", Politika revija, (XX)VII,
4:1379-1412
imi, Esad (2002). "Politiko i religijsko u drutvu". asopis Teme, XXVI, 1:55-76.
Vrcan, Sran, (1996). "O suvrenenim religijskim promjenama u optici politike sociologije
religije". Politika misao Vol XXXIII, 4:190.
Robertson, Roland, "Globalization, Politics and Religion", u Beckford, James; Luckmann,
Thomas (ur.) The Changing face of Religion, Sage, London, 1989.
Robertson, Roland, "Globalization, Theocratization and Politicized Civil Religion", u Clarke,
Peter, (ur.) The Oxford Handbook of the Sociology of Religion, Oxford Handbooks Online, 2009.
Gray, John, Black Mass, How Religion Led The World Into Crisis, Anchor Canada, 2008.

157

Nikola Kneevi
THE PROFANITY OF THE SACRED AND SACRALITY OF THE POLITICAL IN THE LANGUAGE OF
RELIGIOUS OFFICIALS IN THE WESTERN BALKANS
Summary

In the Western Balkans context, the politicization of religion or nation-state-myth discourse is very present in public
language of few high religious officials which deepens the ethnic and religious antagonisms, discriminates the
minorities and creates Anti-Western sentiment. Such religious language is occupying public space, often media, but
in malicious manner, usually merging Religion with Nationalism, constructing the negative the-political discourse.
At some extent, some of the prominent members of clergy are still standing as hallmarks of nationalism. Their
public language is having strong mythological sense, conflict rhetoric, exclusiveness, (un)folded antagonism
towards the other, often towards minority groups - ethnic, religious or sexual. This research will include public
speeches of few prominent religious officials from the dominant religions in the Balkans - Serbian Orthodox
Church, Roman-Catholic Church and Islamic community, while discourse analysis will be used as the primary
research method.
Keywords: Religion, Politics, Myth, Nationalism, Politicization of Religion, Cultural memory, Media

158

MEDIJI I SUOAVANJE S PROLOU

159

UDK 32.019.5(497.11)
Aleksandra uri Bosni
Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad

MEDIJI U FUNKCIJI PLASIRANJA I DISTRIBUIRANJA IDEOLOKIH MATRICA U

SRBIJI - OD DEVEDESETIH DO DANAS

SAETAK
U radu e biti analiziran kontinuitet upotrebe medija u sociokulturnom prostoru Srbije, kao jednog od
dominantnih dravno-ideolokih aparata, podesnog i podeenog za masovno ideoloko oblikovanje putem plasmana
i distribucije ideolokih matrica. Analiza posredovanja na relaciji poiljalac primalac poruke svakako otvara i
problem jezikog uobliavanja i modelovanja stvarnosti, identiteta, prostora, vremena i konteksta. Na primeru
tekstova objavljivanih u Politici devedesetih kao i tekstova objavljenih u nedeljniku Peat (2011 - 2014)
pokuaemo da sagledamo postojanje kontinuiteta u odnosu na izrazito odsustvo neutralnosti medija, kao i njihove
nedvosmislene i iskljuive ideoloke pozicioniranosti, manifestovane putem doktrinarno doslednog plasmana i
distribucije ideolokih matrica. Istraivaemo i afektivni angaman medijskih plasmana ideolokih matrica, kao i
njihovu potencijalnu mobilizatorsku funkciju.
Kljune rei: Stereotipne predstave, ideoloke matrice, medijski plasman, distribucija, manipulacija, ideoloko
oblikovanje.

Dominantne stereotipne predstave u Srbiji krajem osamdesetih i tokom devedesetih,

kreirane u kulturnom i javnom prostoru, plasirane su putem medija sa jasnom tendencijom
konvertovanja kritikog miljenja u dogmatsko prihvatanje ponuenih manipulativnih naloga, pa
dakle i konvertovanja kritike javnosti u istomiljeniku masu. Ideoloke matrice, sainjene od
ovih stereotipnih predstava bile su fokusirane oko tematskih jezgara izuzetnosti, drevnosti,
autohtonosti i posebnosti nacije, njenog neprekinutog stradanja (kao istorijskog usuda ali uvek i
kao posledice zavere), spoljanjih i unutranjih neprijatelja, nacionalne tradicije, jezika, kulture,

160

knjievnosti, patrijarhalnih modela i obiajnosti, obogovljenog roda, osnivakih mitova,

duhovnog i teritorijalnog, svenarodnog i sveslovenskog jedinstva...
U ideolokom smislu, svi dravno kontrolisani mediji od sredine osamdesetih do kraja
devedesetih varirali su i ponavljali, sa ciljem ostvarivanja punog sinergijskog efekta, stereotipne
predstave identine onima koje su kreirane u nauci i kulturnoj i umetnikoj produkciji. U tom
kontekstu je medijska scena zapravo bila u funkciji njihovog glavnog distributera i transmitera
ali i pojaivaa njihove autentinosti, uverljivosti i istinitosti. Upravo ove stereotipne
formacije, zgusnute u ideoloke matrice, plasirane i distribuirane putem medija za reim tog
vremena znaile su primarne nukleuse njegovih minuciozno razvijanih manipulativnih strategija,
voenih sa krajnjim ciljem odravanja poretka vlasti ali i hermetizacije, konzerviranja i izolacije
dravnog, drutvenog i kulturnog sistema u celini.
Novija istraivanja meuzavisnosti medija i nacionalnih ideologija upuuju na injenicu
da je eskalaciji nacionalizma u svim republikama bive Jugoslavije prethodilo reaktiviranje ili
novo uspostavljanje nacionalnih medija sa ciljem konstruisanja i provociranja oseanja
nacionalnog identiteta, posebnosti ali i ugroenosti i razliitosti: Mediji su u velikoj mjeri bili
odgovorni za utvrivanje osjeaja nacionalnog identiteta i pripadnosti, koji iskljuuje druge
osjeaje i pojaava etnike napetosti (...) Umjesto da ponude prostor za demokratsku raspravu i
kritiko razmiljanje o situaciji na terenu, nacionalistike su elite podjednako u svim bivim
jugoslovenskim republikama osigurale produetak sistema velikom upotrebom nacionalistike
ideologije kao novog izvora legitimnosti svoje vladavine, ukljuivi i medije u taj 'projekat'.
(Voli, Dihana 2011: 8)
Naporedo sa kulturnom i naunom produkcijom i mediji u ovom kontekstu mogu biti
shvaeni kao jo jedan od dominantnih dravno ideolokih aparata (Altiser), kako zbog svog
grupno homogenizujueg potencijala, tako i usled svoje podeenosti ka manipulativnom
modelovanju stvarnosti, identiteta, prostora, vremena i konteksta... Upravo je pojam
istovremenosti i jasno definisanog nacionalnog prostora presudan za kreiranje nacionalnih svesti,
smatraju Voli i Dihana: Novine su povezivale udaljene gradove sa simbolikim diskursima
nacije, a ritual itanja novina i gledanja nacionalnih vijesti na televiziji i dalje predstavlja jedan
od osnovnih elemenata izgradnje ideje nacionalne zajednice. tampani i elektronski mediji
pomogli su u stvaranju nacionalnih javnosti koje su poele zamiljati svoju zajednicu kao naciju
koju podrava nacionalizam. (Isto, 14) Ova svoja uverenja, autori povezuju sa stavom Teuna
161

Van Dijka da u bivoj Jugoslaviji nijedna politika elita kao ni njen ideoloki koncept ne mogu
biti toliko uticajni bez posrednikih i osnaujuih delovanja tampe, radija i televizije. (Voli,
Dihana: 2011) Kada je re o medijskoj sceni u Srbiji krajem osamdesetih i tokom devedesetih,
uoljivo je izrazito odsustvo neutralnosti medija kao i njihova jasna, nedvosmislena i iskljuiva
ideoloka pozicioniranost, manifestovana putem neprekidnog i doktrinarno doslednog plasmana i
distribucije ideolokih matrica koje je reim kvalifikovao kao uinkovite i poeljne. Ovakvi
medijski plasmani ideolokih matrica nisu bili lieni i izrazito afektivnog naboja te dakle nisu bili
tek pasivni prenosioci dogmatskih kodova. Upravo suprotno, njihova mobilizatorska funkcija
najee je bila vrlo eksplicitna i intenzivna.
Prema miljenju D. Vali Nedeljkovi da bi se medijem mogle posredovati ubeivake
poruke, potrebno je medij potiniti propagandnom mehanizmu delovanja politikih centara
moi. (Vali Nedeljkovi 1997: 19)
U ovakvim sluajevima, smatra Vali Nedeljkovi, neizbena je dvostepena manipulacija:
najpre, manipulacija medijima kao nosiocima poruke, a potom i manipulacija auditorijumom kao
recepijentom poruke.56
Za medijsku manipulaciju zasnovanu na upotrebi politike propagande karakteristine
metode su ponavljanje iste informacije (koja je i najee koriena) ali i ubeivaka
komponenta ugraena u organizaciju same poruke: poruka vie nije samo nosilac informacije
ve i vrednosno oploenog dodatka koji se usvaja sa informacijom (Vali Nedeljkovi 1997:
19) Kao i u svakoj manipulativnoj strategiji, i u sluaju medijske manipulacije, upravo se
semantiko-vrednosno-afektivnim amalgamisanjem u strukturi poruke ostvaruje njen uinak na
primaoca kao i potencijalno uobliavanje masovnih stavova, ponaanja i akcija. Prema naem
istraivanju tekstova posveenih kulturi i objavljivanih u najtiranijem dnevnom listu Politika
u periodu od 1987. do 2000. semantiko-vrednosno-afektivni okvir poruka u najveoj meri je bio
odreen variranjem dominantnih stereotipnih predstava u potpunosti kompatibilnih sa
stereotipnim predstavama kreiranim u knjievnim, umetnikim i naunim ostvarenjima ovog
perioda.57

Knjiga Dubravke Vali Nedeljkovi Rikoet rei - Jezika analiza radijskih izvetaja sa ratita, objavljena je
1997. (Beograd, Argument) na osnovu rezultata rada na istraivakom projektu Oslobaanje i potinjavanje medija
u Srbiji 1989. do 1993. koji je realizovala agencija Argument.
57
Metodom sluajnog uzorka istraivano je 200 brojeva Politike u ovom periodu.
56

162

Primer br. 1 Bitka na Kosovu kao veiti izazov i podsticaj za ouvanje nacionalnooslobodilakih vrednosti
(Citati dela teksta VI vekova Kosovske bitke, objavljenog u Kulturnom dodatku Politike, 24.
decembra 1988. godine, broj 50)
...Obeleavanje este stogodinjice znai stvaralako i kritiko suoavanje naih generacija sa
tom tradicijom u dananjem vremenu. U tom jubileju ogledae se i nae drutvo i kultura.
Obeleavanje ove godinjice treba da bude pre svega kulturni in. Aktivnosti koje e biti
ugraene u ovo obeleavanje, doprinee da uspenije uspostavimo ravnoteu izmeu tradicije i
savremenosti. Zaokupljeni budunou ne smemo zaboraviti prolost, niti se odrei onoga to
nas je odralo...
Pored onoga to e uiniti naa nauka, nai univerziteti i istoriari, ne bi trebalo zanemariti, u
samom obeleavanju, ono to su tradicija i mit o Kosovu znaili za istoriju srpskog naroda.
Tradicija i mit o Kosovu u istoriji srpskog naroda, sem moda retkih izuzetaka, imali su po
pravilu progresivnu ulogu, oslobodilaku, ne samo usku srpsko nacionalnu, nego i ire
jugoslovensku, pa i evropsku. Ta bitka ivi u tradiciji neprekidno od XIV veka pa do dananjeg
dana...
Tradicija o Kosovskoj bici i u krugovima obrazovanih, i u irokim masama naroda, bila je
sastavni deo svesti o sopstvenoj prolosti, a u isto vreme i izvor potsticaja za oslobodilaku
borbu. U toj obimnoj i slojevitoj tradiciji manje je vano pitanje o tome koliko je verno prenela
istorijske dogaaje od pitanja kako je odgovarala na izazove vremena u kome je nastajala i kako
je nadahnjivala borce i stvaraoce u kasnijim vremenima.
Primer br.2 Stvaranje jedinstvene Srbije - jue, danas, sutra uz jasno opredeljenje ka
mirnom reenju:
Citati delova teksta Vidovdan na Kosmetu: U Prizrenu otkriven spomenik caru Duanu (sreda,
28. jun 1995.)
U antrofileu je naznaeno da je centralna sveanost u Obiliu, kao i da je tom prilikom
predsedniku Republike Srbije dodeljena upravo ustanovljena Povelja Miloa Obilia.
Povodom velikog srpskog praznika Vidovdana danas je na Svetosavskom trgu u centru
Prizrena, na svean nain otkriven spomenik caru Duanu. Pored mnogobrojnih graana iz svih
delova Kosmeta velikoj sveanosti prisustvovali su i savezni ministar za ljudska prava Margit
Savovi, republiki ministar Aleksa Joki, dr Branislav Ivkovi i Vekoslav aevi, komandant
163

Pritinskog korpusa general-potpukovnik Milovan Bojovi, Vladika Rako-prizrenski Artemije i

vei broj uglednih linosti javnog i kulturnog ivota Srbije...
...Na konferenciji za novinare istaknuto je da je Optinsko vee Obilia izraavajui elju
graana, donelo odluku da se predsedniku Republike Srbije Slobodanu Miloeviu dodeli
novouspostavljena Povelja Miloa Obilia, u znak zahvalnosti za njegov doprinos u stvaranju
Jedinstvene Srbije...
Primer br.3 Citati delova teksta Kada liberali cenzuriu Dragoa Kalajia (subota, 21.12.1990.)
Tekst je posveen neprijateljima i domaim izdajnicima, ratu kulturama, otkrivanju zavere:
novom kapitalistikom totalitarizmu i potkulturnom kolonijalizmu s ciljem destruiranja srpskog i
evropskog kulturnog prostora:
Sudei po tekuem repertoaru, naom kulturom su zavladali Mikisti, odnosno vernici ili
slubenici amerikog potkulturnog kolonijalizma, nametanog arom iskljuivosti na kojoj im
mogu pozavideti ak i najgoropadniji skojevski Marksisti.
Izloeno opaanje lako je proveriti uvidom u program beogradskih bioskopa. Ve skoro godinu
dana u naim Hramovima sedme umetnosti, vrte se skoro iskljuivo ameriki filmovi uz
retke izuzetke, uglavnom domae radinosti, koji samo potvruju pravilo svevlaa novog,
kapitalrealistikog totalitarizma...
Zahvaljujui politici domaeg distributera filmova, mi smo ve skoro godinu dana potpuno
odseeni od Evrope i gurnuti na razinu treesvetske provincije amerikog potkulturnog
kolonijalizma. Ustvari, domai distributeri su izgubili nezavisnost i odgovarajua prava na
slobodu izbora, postavi puke agenture amerikih kompanija za fabrikovanje i plasman
masovnih snova.
Ideoloke poruke u Politici tokom devedesetih su postojale sve eksplicitnije, a plasirane
su u tekstovima razliitih anrova: prikazima novih izdanja, intervjuima, kulturolokofilozofsko-sociolokim ogledima i kritikim osvrtima, i bile su najee nedvosmisleno
formulisane ve u naslovima i podnaslovima.
Primer br.1 Citati delova teksta Istorija se ne pie preutkivanjem Dinka Davidova,
(25.6.1994, 18)
Re je o kritikom osvrtu na studiju Manastiri Fruke Gore autora B. Kuli i N. Srekov u
izdanju Pokrajinskog zavoda za zatitu spomenika kulture i Prometeja, Novi Sad 1994.

164

Autoru osvrta je pisanje o ovoj studiji posluilo i kao povod za pokretanje ideoloko-politikih
problema budui da su, po njegovom miljenju, autori ove foto-monografije preutkivali ono o
emu se ne sme i ne moe utati i tako otetili nacionalnu istoriju a sve po meri nekadanje
vojvoanske politike:
Knjiga Manastiri Fruke Gore ima nedopustive mane istoriografske prirode. Ona ne donosi
punu istinu o njihovoj stradalnoj sudbini za vreme okupacije Nezavisne drave Hrvatske koja se
u knjizi i ne pominje, pa izlazi da Srem i nije bio u sastavu te drave. Nema pomena o
ustaama, nemakoj vojsci i njihovim zlodelima (...) Jedini dodatni podatak o poruenim
hramovima, manastirskim konacima, spaljenim ikonostastima, ikonama i knjigama jeste taj da su
stradali u Drugom svetskom ratu. Samo toliko. Pa zar samo toliko? Zloin je poznat, ali su
zloinci neutvreni! Ako se ne pominju u prirunoj knjizi kojom e se sluiti mlai, nedovoljno
obaveteni pa i stranci, onda je to ak i pedagoki nedoputeno... Meutim, oteena je i
nacionalna istorija... Preutkivanjem Nezavisne drave Hrvatske u ovoj knjizi mogu sada biti
zadovoljni samo razni neoustaki publicisti i istoriari, poput Franje Tumana koji obmanjuje
Hrvatsku i svetsku javnost time to umanjuju, odnosno negiraju ustake zloine. Ova knjiga im se
izneobjanjivih razloga pridruuje zatakavajui ime najveeg varvara novijeg doba i naziv
drave u kojoj je zatiranje kulturno-istorijske prolosti srpskog naroda i pravoslavne crkve bilo
sastavni deo ideolokog programa o unitenju pravoslavlja
I upravo zbog toga se ne sme izbrisati iz istorijskog pamenja injenica da ni u jednoj oblasti
porobljene Evrope nije uniteno toliko spomenika i crkvene kulture kao u Nezavisnoj dravi
Hrvatskoj. Plodotvorna duhovna, kulturna i nacionalna misija frukogorskih manastira, smetala
je ustakim i klerikalnim prvacima koji su se, neposredno posle proglanje NDH, ustremili da, uz
pogrome, koji su prerasli u genocid, zatruju istorijske belege srpskog postojanja u Sremu, ali i u
severozapadnim srpskim oblastima i krajinama.
Fotomonografija Manastiri Fruke Gore je, dakle, i po meri nekadanje vojvoanske
politike. Ostaje otvoreno pitanje kako se moglo desiti da se takva politika istorija ponovi u
ovoj knjizi...
Primer br. 2 Citati delova teksta: Slabosti demokratije Danila N. Baste (subota, 25. jun
1994)
Autor u tekstu razmatra potencijalno fatalne posledice demokratije kao ideolokog uzora i
izbora:
165

Patos demokratije, obuzevi duhove, ne stvara pogodno tle niti prijemivu atmosferu za skretanje
panje na slabosti i mane demokratije...ak se i u ozbiljnim intelektualnim krugovima rairio
svojevrsni-ako je tako mogue rei-demokratski apriorizam tj.nepokolebljivo stanovite po kojem
se demokratija unapred uzima kao najvie politiko dobro i izuzima od bilo kakvog kritkog
pretresanja. ak se i tu olako prelazi preko nimalo bezazlene i zato vrlo indikativne injenice da
tokom duge i bogate istorije politike misli znatan (ako ne i preovlaujui) broj njenih
predstavnika, meu njima i onih najznaajnijih, ne samo da nije imao visoko miljenje o
demokratiji nego ju je, obrnuto, smatrao manje vrednim dravnim i politikim oblikom...
Smemo li se prema saznanjima velikih politikih mislilaca, nepovoljnim po demokratiju,
odnositi ignorantski i odmahujui rukom? Moemo li sebi dopustiti da preko njihovih upozorenja
o slabostima i boljkama demokratije preemo kao da nikada nisu izreena? Treba li da,
zaslepljeni oduevljenjem za demokratiju i gladni njenih nesumnjivih prednosti nakon godina
pomirenja i nanetih oiljaka od strane totalitarne vladavine, prenebregnemo ili ak otvoreno
nipodatavamo uvide i argumente koji ne idu u prilog demokratiji i koji, tavie, iznose na videlo
njenu drugu, manje svetlu stranu?... Da bismo odgovorili na ova pitanja, a time i na ona koja su
postavljana neposredno pre njih, neophodno je da se najpre vratimo-Platonu. Poznato je da ovaj
nezaobilazni politiki mislilac, koji je svoju politiku filozofiju zasnovao na sopstvenom
metafizikom uenju o idejama, nije bio pristalica demokratije i da ju je podvrgao snanoj,
umnogome i razornoj kritici...
Razliite tematske orijentacije tekstova koje smo naveli kao primere, povezuje identian
nain graenja ideoloke poruke: a) problematizacija postojeeg, zateenog, situacije ili pojave
b) pozivanje na uzore iz svetske i domae kulturne tradicije kao nesumnjive garante istinitosti
c)formulisanje nove paradigme istine putem tumaenja ili definicije.
U primerima koji slede, a re je o tekstovima objavljivanim u Politici u periodu od 1994. do
2000. varirane su medijski aktuelizovane, frekventne i poznate stereotipne predstave s kraja
osamdesetih o neophodnosti zatite i ouvanja batine, o potrebi uspostavljanja kako
nacionalnog, jasnog i omeenog identiteta, tako i povezanosti slovenskih naroda, o ugroavanju i
ugroenosti nacionalne ravnopravnosti u Vojvodini, o mogunosti da se kulturom potre razlika
izmeu nacionalnog i linog i da se, ak i pitanje izbora linog i nacionalnog imena saobrazi
kulturno-istorijskoj tradiciji: svi analizirani tekstovi su gotovo identino intonirani i bez obzira

166

na razlike u tematskim okvirima njihov preovlaujui ton je agitatorski i polemiki, eksplicitno

stigmatizirajui i prozivaki:
Primer br.1 Citat dela teksta Batina na udaru, autor Jovan Kruni, Politika 25.6.1994.
(str. 15)
Namera Udruenja novinara Srbije da preuredi svoj dom ravna je agresiji na batinu, na
spomenike izuzetne vrednosti, koji je projektovao Le Korbizijeov saradnik...
Spomenike treba ne samo sauvati nego i zatititi od bilo kakvih izmena...
alosno je da ba organizacija novinara, koja je nekada znala da odabere arhitektu za svoj
dom, sposobnog da arhitekturom Doma novinara izrazi sav znaaj i internacionalni opseg toga
zanimanja, danas izneverava taj nivo svoje struke, s namerom da iz takorei isto
komercijalnih razloga nadzida dva sprata, adaptira i dogradi, itaj oskrnavi i devalvira,
dokumentarnu vrednost svoga doma U Resavskoj ulici:..
Ova novinarska kulturna agresija posledica je neobavetenosti o vrednostima arhitekture
Beograda. Nema gore ocene za novinara nego da je neobaveten...
Primer br.2 Citat dela intervjua sa Ljubiom Ristiem (tada direktorom Narodnog
pozorita u Subotici), (Politika, 28.jun.1994.)
Sada kada vie nema mobilizacije, kada se rat primie kraju, a na delu je sveopti grabe i
otimaina, nita lake nego proglasiti Narodno pozorite u Subotici za glavnog krivca. Mi, u
osnovi, deuramo kao krivci...
sad unitavaju oni koji hoe da zastupaju maarsku kulturu u Vojvodini...
...sa naim predstavama obili smo celu Jugoslaviju i posvuda su nas gledale hiljade gledalaca.
Svuda smo bili prava atrakcija. Subotiani, meutim, misle da je to normalno-da im to pripada.
Ono to je danas katastrofalno to je sistematsko delovanje profesora po kolama koji zabranjuju
deci da odlaze na predstave. Uvek smo imali meane predstave i meanu publiku. Sa istim
prevodima kretali smo se kroz celu Jugoslaviju, izvodili smo Strindberga na makedonskom, 30
do 40 predstava i niko nije imao primedbe. Naravno da to divljacima ne odgovara. Do sada smo
ih drali na odstojanju. Sada, meutim, Maari hoe direktno da nas zatru.58

Iste godine kada je sa Ljubiom Ristiem voen ovaj razgovor, osnovana je Jugoslovenska udruena levica-JUL.
Zvanina ideoloka paradigma JUL-a bila je komunizam i opte jugoslovenstvo, od 1996. do 2000 bila je deo
vladajue koalicije u Srbiji i SRJ. Predsednik JUL-a bio je Ljubia Risti a stranku je, zapravo, vodila Mirjana
Markovi.
58

167

Primer br. 3 Citat dela teksta Nespokoj akademika Volkova-o zajednitvu i razlikama
slovenskih naroda, Borka Gvozdenovia (Politika, subota, 20. jun 1998),
Ideja o slovenskoj povezanosti sada ima sasvim novi status i nove mogunosti razvoja, kae
Vladimir Volkov, direktor Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.
Danas se moe govoriti o tome da je ideja slovenskog jedinstva romantina prolost. Ali, sa
odreenim ogradama. Ta ideja se rodila u prolosti, meutim, mislim da nije iscrpela sve svoje
mogunosti...
Mi moramo da priznamo da se sada nalazimo u toj situaciji da na televizijskim ekranima, da
na tritu knjiga, da je informativni sistem poplavila amerika kultura. Dakle, ne elitna, ve
neka da je nazovem, masovna kultura koja je usmerena da sasvim zaglupljuje ljude, i molim da
mi oprostite za iznoenje ovih grubosti: naalost, re je o injenicama.
Ako se tako nastavi, u redu, za velike narode Ruse, Poljake u izvesnoj meri, to ne mora biti tako
strano. A za male slovenske narode, a oni su, u veini u slovenskom svetu, naravno ne po broju,
za Slovake, takoe za ehe, za Hrvate, za Srbe, Bugare, Makedonce, ta e to znaiti? Gubljenje
nacionalnog lica? Svoenje njihove kulture na etnografski nivo? Da li im je to potrebno? Ili: da
moda razmislimo o tome, da ulaskom u evropski svet u tu evropsku civilizaciju, mogu da
sauvaju svoje nacionalno bie? Tvrdim da ga ne mogu sauvati bez saradnje sa ostalim
slovenskim narodima, slovenskim zemljama. (...) O tome bi trebalo zaista ozbiljno razmisliti. Ne
videti opasnosti koje se javljaju za kulture malih slovenskih naroda, bilo bi opasno. U prvom
redu za male narode...
Primer br. 4 Citat dela teksta Kako emo se zvati, Dragana Lakievia (Politika, 24. jun, 2000)
Blii se popis stanovnita. Kada se bolje razmisli, taj inventar imena nije samo
administrativno-politiki, nego i kulturno-jeziki in. Izmeu ostalog, na popisu se izjanjavamo
o svom imenu: linom i nacionalnom. Lino i nacionalno- zar to nije isto?
Na prethodnim popisima, preovlaivale su politike pretpostavke za odreenje sopstvenog
nacionalnog identiteta i imena. U doba SFRJ, u epohi proklamovanog jugoslovenstva,
bratstva i jedinstva , nacionalno ime bilo je marginalizovano i potisnuto eljom za
odricanjem, zadatkom o ravnotei i jednakosti u srenoj dravnoj porodici.
Na samom poetku novog veka, do godine-opet smo u prilici da-odgovarajui na pritisak
dramatine stvarnosti, reirane mimo pravila civilizovanih naroda i drava - ne sluamo svoj
jezik i bie, kulturu i istoriju, nego da opet, pod uticajem nove i vulgarno aktuelne politike
168

propagande - ponovo budemo neto to je nakalemljeno i strano izvornom i istinskom jezikom,

tradicijskom nacinalnom odreenju- u kojem je naa sutina.
Sutina nije u dnevno politikom, nego u kulturnom i jezikom biu oveka i naroda.
Ako se oslonimo na kulturu, zvaemo se kao Sveti Sava, Vuk, Njego, Koi, Dui, Desanka,
Crnjanski...
Ovakva upotreba medija u smislu masovnog ideolokog oblikovanja i prenoenja i
posredovanja na relaciji poiljalac-primalac ideoloke poruke svakako otvara i problem jezikog
uobliavanja i modelovanja stvarnosti. U zbirci eseja Jezik od mira do rata, objavljenoj 1994.
godine u izdanju Beogradskog kruga, Ranko Bugarski je u kontekstu problematike upotrebe
jezika i medija u politiko ideoloke svrhe formulisao stav koji gotovo da ima potencijal
definicije: Jezik a) proizvodi b) ponitava c) posuvrauje stvarnost. (Bugarski 1994: 79) Stav
da jezik proizvodi stvarnost Bugarski argumentuje upravo pozivajui se na primer kriminalne
ratno-huake propagande, jer je, kako pie, poznato da je verbalna artiljerija temeljito
pripremila teren za govor gvoa (Isto, 79)
A stav da jezik ponitava stvarnost ilustrovao je tada aktuelnim dogaajem i njegovom medijskoideolokom obradom: To je arogantna demostracija vlasti i gole sile, ispoljena prilikom
zauzimanja zgrade Saveznog MUP-a od strane jedinica republikog MUP-a. Ova skandalozna
akcija, nezamisliva u bilo kojoj pravnoj dravi, okirala je domau i svetsku javnost i
protumaena je, kao najava ili poetak graanskog rata u samoj Srbiji. Meutim, republike
vlasti su to zatakale, a uskoro potom izdato je zvanino zajedniko saoptenje saveznog i
republikog ministra unutranjih poslova. U njemu one naglaavaju da je ovo imovinsko-pravno
pitanje nepotrebno politizovano, te da postoji saglasnost o istovetnosti ciljeva i funkcija kao i
puno meusobno razumevanje da saradnju ministarstva treba zasnivati na Zakonu (...)
Verovatno oseajui da treba nekako pojaati kredibilitet ovog kratkog i geografski sroenog
teksta, list Politika (07.10.1992) ga je opremio ne samo fotografijama dvojice ministara nego i
faksimilom njihovih potpisa (Isto, 81) Meutim, prema Bugarskom, najzanimljiviji je upravo
trei manipulativni potencijal jezika kao osnovnog sredstva medijske propagande-naime, njegova
mo da posuvrauje stvarnost: Ipak, najzanimljiviju kategoriju predstavljaju mnogobrojni
sluajevi kada dirigovani jezik stvarnost ne izneverava niti je tek lano prikazuje jer je to malo
rei, nego je ba posuvrauje, birajui rei ne drugijeg, nego upravo suprotnog znaenja, tano
po obrazcu Orvelovog Mnistarstva istine (Isto, 81) Ovo jeziko izvrtanje stvarnosti sa krajnjim
169

ciljem njenog ideolokog preoblikovanja Bugarski je ilustrovao primerima iz srpskih dravnih

medija devedesetih. Kreirane stereotipne predstave o golorukim braniocima vekovnih ognjita,
pravednoj odbrani i ideji oslobaanja preoblikovale su injenicu da je uveliko re o osvajakom
ratu za teritorije a, nepodnoljiva napetost koja je medijski permanentno indukovana, vodila je
kako formulie Bugarski, pravim malim semantikim eksplozijama: Trebalo je, naime,
uverljivo izrei po sebi nepojamne stvari - da se neko mesto brani opkoljavanjem, a zatim
pobeivanjem i proterivanjem okupatora u njemu, ili da se jedan grad oslobaa odbranom nekog
drugog mesta (Isto, 82) Tako je prema naslovima novinskih tekstova tih godina, JNA oslobodila
Dubrovnik, branioci Mirkovaca su oslobodili Vukovar koji prema medijskoj obradi nije osvojen,
nego odbranjen.59 Neprekidnim medijskim plasmanom stereotipnih predstava o osloboenim
teritorijama koje treba oistiti a zatim i zatiti od dalje najezde neprijatelja, smatra Bugarski
kreirana je kroz priu o nedopustivoj nacionalnoj degradaciji patetina kolektivna slika vraanja
dostojanstva srpskom narodu.60 U tom smislu, upravo je medijski rat, zapoet i voen u TV
dnevnicima sukobljenih strana pripremio podlogu za ratove koji su tokom devedesetih postali
realnost: naime, medijsko targetiranje spoljnih i unutranjih neprijatelja i izdajnika, bilo je
neophodno za kondicioniranje i odravanje tenzija i konfliktnih naboja. Analizirajui medijsku
sliku stvarnosti devedesetih u Srbiji, Ranko Bugarski ukazuje na direktnu kauzalnost na relaciji
verbalna agresija-fiziko nasilje: ...Rairena verbalna agresija u Srbiji, kao izraz prihvaenih
metoda uspostavljanja vlasti, nad bezmalo svim ivotnim domenima, direktno vodi fizikom
nasilju. Ako je prethodno neodgovorno posezanje za ubistvenim prirunim etiketama tipa etnici,
ustae, balije, najavilo krvave meuetnike obraune, tekue podele svekolikog ovdanjeg
Kreirani stereotip o odbrani i zatiti Bugarski ilustruje primerom ratne demagogije Radovana Karadia: Ovde
je najbolji primer crnogorski lider bosanskih Srba, iji junaci u patriotskoj ekstazi, a iz topova i minobacaa bive
JNA, ve nedeljama i mesecima nekanjeno ubijaju nedune a bespomone stanovnike gradova koje dre u
elinom zagrljaju, izlaui preivele laganoj smrti od gladi, bolesti ili zime. Meu tim nesrenicima, ve mrtvim ili
jo ivim, ima, kao to je poznato i na hiljade Srba, uz pripadnike mnogih drugih nacionalnosti I ba ovaj nareeni
lider u poslednje vreme zasipa zemlju i svet krokodilskim suzama, predstavljajui se kao zabrinuti zatitnik tih istih
ljudi i optuuje drugu stranu da je od Srba u gradovima napravila zatoenike i etnike taoce, to je, kako kae,
gaenje enevske konvencije. A u samoj enevi netrepnuvi izjavio je da srpska strana ne dri Sarajevo pod
opsadom: Mi jednostavno titimo srpska predgraa od muslimanskih napada, citira ga Rojters. (Bugarski, isto,
84) U srpskim dravnim medijima Radovan Karadi je uz Ratka Mladia sve do oktobra 2000-te, a prilino
uestalo i narednih desetak godina, uprkos hakim optunicama, bio proizvoen u nacionalnog heroja i branitelja.
60
Jedan od upeatljivijih primera medijske manipulativne zloupotrebe devedesetih koje Bugarski navodi svakako je
sluaj nasilnog preuzimanja dopisnitva RTV Sarajevo i Osloboenja u Beogradu a za potrebe dopisnitva medija
iz Srpske republike BIH : U Javnosti, listu bosanskih Srba, a pod naslovom Ono to nam pripada navedeni
dogaaj je prikazan ovako: Slobodni smo poruiti srpskom narodu, svejedno u jednoj ili vie drava, da je i ovaj
komadi srpske teritorije osloboen. Tekst objavljen u Javnosti prenela je Borba 02.06.1992. godine.
(Bugarski, 1994)
59

170

naroda na patriote i izdajnike, (uz to najee strane plaenike) a samih Srba na kvalitetnije i one
manje kvalitetne, kao da su zloguki vesnici graanskog rata u dananjoj Jugoslaviji, tim pre to
se uporno emituju iz centara politike moi. (Bugarski 1994: 85)
Medijski plasman ideolokih matrica u srpskoj kulturi devedesetih imao je nekoliko
funkcija: najpre, simulaciju realnosti prezentovanjem novog dogmatskog okvira, potom,
omasovljenje ovako plasiranih doktrinranih obrazaca i manipulativnih naloga sa svrhom
anisteziranja kritikog miljenja ili svakog oblika razliitog vienja ili tumaenja realnosti i,
najzad, zadavanjem smisla i propisivanje novog, poeljnog i prihvatljivog tipa kolektivnog, ali i
pojedinanog identiteta kao iskljuive dominacije kolektiva (roda, naroda) nad individuom uz
naglaene pretenzije ka homogenizaciji, konzerviranju i zatvaranju, sa dominantnim
etnocentrinim stavom kao garantom ovog novouspostavljenog homogenog i zaustavljenog
zatvorenog sistema. Ideoloke manipulacije su krajem osamdestih i tokom devedesetih, sociokulturni prostor Srbije uspostavile kao neopozivo zatvoreni sistem zavisan od jednog centra moi
i usmeren iskljuivo ka ouvanju uspostavljenog poretka, metodama kontrole informacija i
represije i etiketiranjem svakog oblika alternativnog miljenja. U tom smislu su proreimska
kulturna i umetnika produkcija (institucija i umetnici) i medijski reimski sistem bili ne samo
dominantni distributeri ideolokih matrica ve i njihovi aktivni promoteri i re-kreatori. Stvaranje
i modelovanje istomiljenike mase bilo je omogueno upravo kontinuiranim i dugotrajnim
proizvoenjem stereotipnih formacija koje su kao istovremeni manipulativni nalozi antestezirali
javnost. I u sluaju kulture u Srbiji devedesetih, dva osnovna principa manipulativnih strategijanjihova trajnost, (doslednost) i ponavljanje, uz primenu raznovrsnih tehnika-od kognitivnih i
afektivnih

do amalgamisanja i kadriranja zasnovanih na propagandi i dezinformacijama

(Breton), pokazali su svoje razorne efekte upravo u kreiranju ksenofobinih amalgama i

proizvodnji neprijatelja i izdajnika iz redova neistomiljenika, neophodnih segmenata i
inilaca nove, simulacijom do apsurdnosti preoblikovane i inverzirane stvarnosti.
U slici stvarnosti koju su kreirali reimski mediji u Srbiji krajem osamdesetih i
devedesetih godina a koja je bila istovremeno ishodite i uporite dominantnog ideolokog koda,
progonitelji su imenovani kao proganjani, nasilnici kao rtve, kritika javnost kao domai
izdajnici a kolektivni subjekt-Narod, kao svevlasni i svevidei regulans novog drutvenog
poretka, kao organska nedeljiva celina, jednom za svagda utemeljena u neraskidivim vezama
koje su zasnovane na arhe-principima krvi i tla.
171

Nakon sloma reima 2000-te promena ideolokih konstrukata u ovom sluaju kostrukta
zatvorenog u konstrukt otvorenog drutva, bila je neizvodljiva bez destrukcije i dekonstrukcije
dominantnih ideolokih matrica i njima kodiranih vrednosti. Prema Zagorki Golubovi
otvoreno/demokratsko/civilno drutvo, pa dakle i adekvatne, otvorene kulturne modele mogue
je uspostaviti samo ukidanjem pretpostavki totalitarnog/autoritarnog drutva i prevazilaenjem
zatvorenog politikog sistema iji je glavni i jedini subjekt dravni aparat zasnovan na ideolokoj
(najee nacionalistikoj) indoktrinaciji koja ponitava individualizam u ime jedino ispravne
orijentacije rtvovanja individue u korist kolektiva. (Golubovi 2004) Ukoliko, smatra Z.
Golubovi, i nakon destruiranja autoritarnog poretka i dalje postoje ogranienja za razvoj
sindroma graanstva, mogue je govoriti o preprekama za razvoj civilnog drutva i u ovom
kontekstu, njen odgovor, na osnovu vie sprovedenih istraivanja na pitanje da li u Srbiji nakon
2000. zaista jeste konstituisano graansko drutvo, (podaniku zamenila graanska svest, a
narod kao amorfnu istomiljeniku masu kritika javnost) glasi: Proces tranzicije se pokazuje
kao vrlo sloen i esto konfuzan. (Golubovi 2004: 238), uz to nedostaju izvesne vane
odrednice za konstituisanje graanskog identiteta a jedna od osnovnih prepreka i dalje je
preovlaujua kolektivistika orijentacija koja se potvruje u obnovi nacionalistike
opredeljenosti posle 2000. godine. (Isto, 243) Transformaciju zatvorenog u otvoreno drutvo,
zatvorene u otvorenu kulturu uputno je videti i kao, kulturom pobune i graanskom
neposlunou izdejstvovan prostor za socio-kulturno-politiku rekonstrukciju drutva i
redefiniciju fundamentalnih vrednosti: To su stanja kada se pripadnicima jedne politike
zajednice omoguava i daje ansa za redefiniciju zajednikog kolektivnog identiteta. Srbija,
zarobljena politikom legurom koja je itavu deceniju bila sredite otpora vrednostima evropske
politike prosveenosti, zadobiva ansu da relegitimizuje projekat (poredak) koji ini politiko
jezgro moderne (ustavna demokratija). (Podunavac 2004: 81)
Meutim, i nakon promena 2000-te u kulturnom i medijskom prostoru Srbije gotovo sve
dominantne ideoloke matrice kreirane osamdesetih i distribuirane devedesetih, ostale su aktivne
i frekventne. Na ovo ukazuje i analiza naslova nekoliko brojeva nedeljnika Peat (april 2011,
april i maj 2014), npr: Identitet Vojvodine: 'ratni plen' ili moderna komedija (tekst Ljiljane
Bogdanovi) ili, Istorija nas opominje da smo njen narod (tekst Milovana Vitezovia) ili
Rusija e stvoriti novi svet (tekst Jelene Guskove)... Rezultati analize sadraja tekstova jo su
eksplicitniji u pogledu oivljavanja i variranja dominantnih stereotipnih predstava devedesetih.
172

Kao najfrekventnije, najupornije i afektivno najizrazitije

ukazuju se upravo stereotipne

predstave tematizovane oko problema starih/novih ugroavanja srpskog naroda rtve, teorija i
praktikovanja zavere novog svetskog poretka, prijateljskih i neprijateljskih naroda i drava,
neophodnosti obnove iskonskog i prirodnog saveznitva sa Rusijom, jezika kao due naroda
i naroda kao svetinje, kao i problema domaih izdajnika, nacionalno nesvesnih intelektualaca,
uglavnom stranih plaenika...
Primer br. 1 Citat dela teksta Identitet Vojvodine: Ratni plen ili moderna komedija,
Ljiljane Bogdanovi (Peat, 8. april 2011)
Tekst je reakcija na promociju, sadraj i ureivaki koncept prvog broja naunog asopisa
Interkulturalnost Zavoda za kulturu Vojvodine:
Uspe li autonomaki identitetski konstrukt, tako 'poploan lepim namerama' Lalama se moe
dogoditi belaj da postanu 'Vojvoaneri' i da im koliko sutra skandinavski ili pak germanski
ili neki drugi evropski kulturni i nacionalni identitet budu jednako bliski koliko i onaj utemeljen
juno od Srema i Banata.
Moe li se (...) zakljuiti da e 'lini i kolektivni izbor' svakog Vojvoanina ubudue biti
kosmopolitizam, 'planetarna bliskost', sa svim graanima sveta ali i udaljenost od nekih
geografski i istorisjki bliih 'alteriteta'? Jer, iz reenog se ini da e svakako, kada je o
kulturnom identitetu re, taj kosmopolitski, a vojvoanski graanin sveta biti udaljen od jednog
sada izvesno bliskog kulturnog identiteta srpskog.
Primer br. 2 Citat dela teksta O odnosu nauke i politike, Vasilija Krestia, jednog od
autora Memoranduma SANU (Peat, 16. maj, 2014)
Svi koji bi se usudili da prilikom pisanja o genocidu nad Srbima poinjenom u vreme NDH
odstupe od ablona kojim je krivica izmeu zloinaca i rtava bila podeljena, nailazili su na
estok otpor, na bezobzirnu kritiku i igosanje 'da remete bratstvo i jedinstvo', 'da zabadaju trn u
zdravu nogu', 'da zagovaraju teoriju krvi i tla'...
Nikakve sumnje nema da su se Hrvati, na temelju poinjenog genocida, koji do danas kod njih
nije naiao na odgovarajuu osudu, da i ne pominjem pokajanje, nacionalno i politiki
homogenizirali.
Kad ti fenomeni, kakav je genocid, urouju plodom, kako se to desilo u Hrvatskoj etnikim
ienjem Srba, teko je poverovati da e genocidne namere nestati i da se u nekom novom
pogodnom trenutku radi stvaranja velike Hrvatske nee ponoviti!
173

Primer br. 3 Citat dela teksta Nacizam izmeu (geo)politike i zaborava ili zato se
Srbija ne bori protiv nacizma ija je bila prvorazredna rtva? Dragomira Anelkovia (Peat,
16. maj 2014)
Srbi su, uz Jevreje i Rome tokom Drugog svetskog rata, jedini bili rtve istinskog genocida.
Hrvatski nacisti, zvani ustae, ne teritoriji NDH pokuali su da istrebe srpski narod. Tokom
njihovog krvavog pira stotine hiljada Srba, ukljuujui ene i decu, pobijeno je na
najmonstruoznije naine. tavie, pripadnici naeg naroda bili su, na podrujima preputenim
kontroli Budimpete, Sofije i Tirane, izloeni i masovnim zloinima maarskih, bugarskih i
albanskih saveznika nacistike Nemake.
Primer br. 4 Citat dela teksta Gej parada za globalnu publiku Nikole Martia (Peat,
16. maj, 2014)
Pesma 'Evrovizije' pretvorena je u multimedijalnu gej paradu (...) Kau zabava a u sutini je
neto mnogo ozbiljnije. Novi svetski poredak poeo je novu ofanzivu na ostatke stare evropske
hrianske kulture i tradicije.
Istona drutva, a pre svega Rusija, uveliko su pokrenula inicijativu za uklanjanje ove
nakaznosti iz javnog ivota, razume se, kako bi se najmlai narataji zatitili od ovog i slinih
sadraja.
Primer br. 5 Citat dela teksta Od Kosovske do Krimske anse Dragomira Anelkovia
(Peat, 11. april, 2014)
Krimska deavanja i ishod proteklih parlamentarnih izbora pruaju ansu Srbiji da ue u novu
fazu dravno-nacionalnog razvoja.
Agresija na Srbiju prouzrokovala je kod ruske elite munjevito otrenjenje. Ruski politiari su u
potpunosti uvideli da svetom hara evroatlantski neokolonijalni monstrum, koji daje sebi za pravo
da uradi bilo ta to mu odgovara, dok pria bajke o irenju demokratije...
Primer br. 6 Citat dela teksta Feudalni principi hrvatske politike: hrvatsko svojatanje
Nikole Tesle Vasilija Krestia (Peat, 11. april, 2014)
injenica da u Hrvatskoj i danas, u XXI veku, kad je re o nacionalnoj pripadnosti vladaju
principi feudalnog drutva, dokaz je da je ta sredina daleko od svake demokratije, da je ona ne
samo konzervativna ve i duboko reakcionarna.
Primer br. 7 Citat dela intervjua sa Milovanom Vitezoviem Istorija nas opominje da
smo njen narod (Peat, 11. april, 2014)
174

Sve teke optube sveta protiv Srba pravljene su i formulisane ovde u srpskoj javnosti kako bi
izgledale neporecive. Onda su kao takve poslane u svet da nam ih svet vrati kao definitivne
osude.
Stidim se intelektualaca koji zemlju daju za tri groa.
U jeziku Svetog Save re jezik bila je dublet i imala dvojako znaenje, znaivi i jezik i narod
(...) Dakle, tu je svetinja mog jezika i svetost mog naroda. Nema naroda bez jezika, jer je jezik
odbrana naroda.
Jedna srpska poslovica o jeziku moj je kredo: Sa jezikom glava nam je skuplja. Drim cenu
glave uvajui jezik. uvam glavu piui. Mislim srpski!
Upravo kada je re o zadavanju ovakvih mentalnih orijentira ili uputstava za ivot koji
promoviu ili devalviraju vrednosti i vrednosne sisteme, a samim tim i prirodu drutvenosti i
sklonosti kultura i drutava ka zatvaranju ili otvaranju, Hobsbaum upuuje na problem
odgovornosti u nauci, kulturi i medijima uz kvalifikativ da ideoloke zloupotrebe istorije
zasnovane na anahronizmima ili laima, ba kao i svakovrsni pokuaji da se istorija konvertuje u
mitske konstrukcije nisu samo intelektualne ale: Mitovi i konstrukcije bitne su za politiku
poistoveivanja kojom se grupe ljudi danas odreuju po etnikoj pripadnosti, religiji, prolim ili
sadanjim granicama drava, pokuavajui da pronau neku izvesnost u ovom neizvesnom svetu
punom potresa, govorei 'mi smo drugaiji i bolji od Drugih'. (Hobsbaum 1996: 215) Otud i
njegovo upozorenje istoriarima, piscima, novinarima, univerzitetskim profesorima, kao onima
koji su uvek i kreatori i moderatori kolektivnih i individualnih predstava vrednosti, orijentacija i
motivacionih polja: Ne greite u tome. Istorija nije seanje predaka ili kolektivna tradicija. Ona
je ono to ljudi ue od svetenika, nastavnika, pisaca istorijskih knjiga i kompilatora lanaka u
asopisima i TV programima. Veoma je vano za istoriara da zapamti svoju odgovornost koja
je, iznad svega, u tome da bude nepristrasan u odnosu na strasti politike identiteta ak i ako ih i
on osea. (Hobsbaum 1996: 215)
Pravo vreme za suprotstavljanje kreiranju nacionalnih i etnikih mitova, represivnih
ideolokih matrica i stigmatizirajuih stereotipnih predstava je, sloiemo se sa Hobsbaumom,
vezano za poetak njihovog nastajanja, za sam nagovetaj i pokuaj ideolokog medijskog
preoblikovanja u slubi identitetskih manipulacija i uzurpacija.

175

LITERATURA:
Altiser, Luj, Ideologija i dravni ideoloki aparati, Karpos, Loznica, 2009.
Bal, Fransis, Mo medija, Clio, Beograd, 1997.
Breton, Filip, Izmanipulisana re, Clio, Beograd, 2000.
Bugarski, Ranko, Jezik od mira do rata, drugo domunjeno idanje, Biblioteka XX vek, Beograd,
1995.
Dihana, Amer, Voli, Zala, Mediji i nacionalne ideologije: analiza izvjetavanja o suenjima
za ratne zloine u bivoj Jugoslaviji, Mediacentar, Sarajevo, 2011.
Izmeu autoritarizma i demokratije, Srbija, Crna Gora, Hrvatska, knjiga II; Civilno drutvo i
politika kultura (ur. Vujadinovi, Dragica, Veljak, Lino idr), Cedet, Beograd, 2004.
Golubovi, Zagorka, Jari, Isidora, Kultura i preobraaj Srbije vrednosna usmerenja graana
u promenama posle 2000-te godine, Slubeni glasnik, Res publica, Beograd, 2010.
eri, Gordana, O nemim i glasnim sterotipima, Filozfija i drutvo 1/XXVI, Institut za filozofiju
i drutvenu teoriju, Beograd, 2004.
Hobsbaum, Erik Nacije i nacionalizam od 1780: program, mit, stvarnost, Filip Vinji, Beograd,
1996.
Milosavljevi, Olivera, U tradiciji nacionalizma ili stereotipi srpskih intelektualaca XX veka o
'nama' i 'drugima' Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2002.
Rot, Klaus, Slike u glavama, Biblioteka XX vek, Beograd, 2000.
Relji, Duan, Pisanje smrti mediji u vremenima sukoba, Edicija istraivako novinarstvo,
Radio B92, 1998.
Vali, Nedeljkovi, Dubravka, Rikoet rei jezika analiza radijskih izvetaja sa ratita,
Argument, Beograd, 1997.

176

316.774:1
UDK 321.01:316.77
Andrea Ratkovi
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, studentkinja doktorskih studija filozofije

MEDIJI U SLUBI IDEOLOGIZOVANIH POLITIKIH STRATEGIJA

SAETAK
Glavna teza koja se zastupa u okviru rada jeste da na aktuelnoj medijskoj sceni unutar srpskog socijeteta
vlada protekcionizam medija prema ideologizovanim politikama ime se nastoji skrenuti panja na sve oiglednije
zloupotrebe medija od strane razliitih ideolokih struja u svrhe promovisanja i popularizacije retrogradne i
restriktivne pseudo politike miljenja i delovanja. Pri tome, budui da se pomenuti medijski protekcionizam vidi kao
posledica instrumentalizacije medija usmerene ka ostvarivanju to uspenije trgovine medijskim sadrajima putem
kojih se favorizuje ideoloki obojen pogled na svet, istovremeno se eli ukazati i na sve zastupljeniju medijsku
praksu produkovanja javnosti. Polazei od decenijama unazad razvijane radikalne drutvene kritike, autorka rada u
svome tekstu argumentacije iznete od strane Adorna, Horkhajmera, Markuzea i drugih kritiara medija iznova
promilja time to ih izmeta iz njihovog prvobitnog konteksta, te nastoji da ih promisli iz perspektive
konzumentkinje medijskih sadraja druge dekade XXI veka. Polazei od kritike ideologizacije medija ona razvija
kritiku ideologizovane zloupotrebe jezika, te time ukazuje na injenicu da ista vodi ka otvorenoj zloupotrebi oveka
ukoliko se jezik posmatra kao njegova bit. Drugim reima, budui da je jedna od negativnih prateih pojava politiki
izmanipulisanih medijskih praksi upravo ideologizacija govora koja je usmerena ka stvaranju to optijeg, odnosno
masovnijeg sistema stavova, vrednosti i naela ponaanja, injenica je da ista neminovno vodi ka redukovanju onog
osobenog. Na taj nain se stvara klima koja je izrazito nepovoljna prema svemu to se u odnosu na opte javno
mnjenje javlja kao drugaije, te je time egzistencija svake individue koji nastoji da sauva svoju osobenost ozbiljno
dovedena u pitanje. Promiljanje konkretnih ideologizovanih politikih strategija koje se uspeno sprovode upravo
zahvaljujui medijima ima za svoj cilj i da ukae na neke od mogunosti za ograniavanje/sankcionisanje ovakvih
praksi.
Kljune rei: mediji, ideologizovane politike, jezik, javnost, individua.

177

Uvodna razmiljanja
Osnovni problem koji se u tekstu postavlja tie se uticaja medija na preoblikovanje
ovekove linosti, njegovih stavova, kao i naina postupanja. Naime, iako je zahvaljujui
ekspanziji medija razmena znanja, informacija i zabavnih sadraja prevazila sva oekivanja i
pretpostavke medijskih revolucionara, ve su sredinom prologa veka poele da se javljaju
mnogobrojne kritike medija i njihovih praksi. Promiljajui medije unutar sebi svojstvenog
prostorno-vremenskog konteksta mnogi teoretiari su postali svesni da su mediji, bez obzira na
njihova pozitivna svojstva i realne benefite, poeli sve vie da se negativno odraavaju kako na
pojedince kao konzumente medijskih sadraja tako i na celokupno drutvo, a sve to usled sve
oiglednijih zloupotreba medija. Uoavajui da vladajue politike, ekonomske, verske i druge
struje instrumentalizujui medije sprovode nametanje odreenog modela miljenja i delovanja,
izuavaoci medija su ukazali i na opasnost od negiranja svega to se unutar konkretnog drutva
javlja kao drugo i drugaije u odnosu na poeljni sistem vrednosti, stavova, normi itd.
U nastojanju da se skrene panja na sve oiglednije ideoloke zloupotrebe medija u svrhe
promovisanja i popularizacije retrogradne i restriktivne pseudo politike miljenja i delovanja
jedna od vodeih teza koja se zastupa u okviru rada jeste da na aktuelnoj medijskoj sceni unutar
srpskog socijeteta vlada protekcionizam medija prema ideologizovanim politikama. Pri tome,
budui da se pomenuti medijski protekcionizam vidi kao posledica instrumentalizacije medija
usmerene ka ostvarivanju to uspenije trgovine medijskim sadrajima putem kojih se favorizuje
ideoloki obojen pogled na svet, istovremeno se eli ukazati i na sve zastupljeniju medijsku
praksu produkovanja javnosti to jest veinskog pogleda na stvarnost.
Polazei od decenijama unazad razvijane radikalne drutvene kritike, a za potrebe
razumevanja aktuelnih medijskih praksi u tekstu se argumentacije iznete od strane Adorna,
Horkhajmera, Markuzea i drugih kritikih teoretiara drutva iznova promiljaju time to se
izmetaju iz njihovog prvobitnog konteksta61, te se nastoje promisliti iz perspektive konzumenta
medijskih sadraja druge dekade XXI veka. Polazei od kritike ideologizacije medija u radu se
razvija kritika ideologizovane zloupotrebe jezika ime se ukazuje na injenicu da ista vodi ka

Pod time se, pre svega, podrazumeva izmetanje iz prostorno-vremenskog konteksta svojstvenog pomenutim
teoretiarima medija.
61

178

otvorenoj zloupotrebi oveka62. Drugim reima, budui da je jedna od negativnih prateih pojava
politiki izmanipulisanih medijskih praksi upravo ideologizacija govora koja je usmerena ka
uspostavljanju to optijeg, odnosno masovnijeg sistema stavova, vrednosti i naela ponaanja,
injenica je da ista neminovno vodi ka redukovanju onog osobenog. Na taj nain se stvara klima
koja je izrazito nepovoljna prema svemu to se u odnosu na kolektivno mnjenje javlja kao
drugaije, te je time egzistencija svake individue koja nastoji da sauva svoju osobenost ozbiljno
dovedena u pitanje. Promiljanje ideologizovanih politikih strategija koje se uspeno sprovode
upravo zahvaljujui medijima ujedno ima za svoj cilj da ukae i na neke od mogunosti za
ograniavanje/sankcionisanje ovakvih praksi.

Radikalna kritika medija

Mediji koji su se poslednjih nekoliko decenija razvijali u nesluenim pravcima, u pogledu
kvalitativne komponente svojih sadraja pokazali su, izmeu ostalog, nespremnost ili pak
nesposobnost da raskinu vezu sa ideologizovanim koncepcijama stvarnosti, te time potvrdili da
medijsku revoluciju ne prati nuno i evolucija medijskih politika. Iz tog razloga upravo analiza
Adornovih, Horkhajmerovih i Markuzeovih teorijskih postavki treba da poslui za to bolje
razumevanje aktuelnih odnosa izmeu medija i ideologizovanih politika, ali i za iznalaenje
moguih reenja za oslobaanje medija od ideologija i njihovih pretenzija na uspostavljanje
prevlasti onog veinskog.63
Kritikujui argonsku upotrebu govora Adorno se u argonu autentinosti obraunava sa
otvorenom ideolokom opredeljenou svoga vremena koja pomenuti govor koristi kao paravan
radi prenaglaavanja vrednosti celine na raun pojedinanog. Naime, dok je faistika ideologija
poruivala da je zarad ostvarivanja takozvanih viih ciljeva neophodno rtvovati svaku
pojedinanost, argon je bio taj pomou kojeg se nedvosmisleno poruivalo da je takav vid rtve
vie nego opravdan. Odreujui argon autentinosti kao govor apstrahovan od svakog sadraja
Adorno istie da on predstavlja svojevrstan nain odnoenja prema drugom pri emu do izraaja
dolazi zloupotreba ovekovog intelekta. argon u svojoj objektivnoj nemogunosti reagira na
Ukoliko se, naravno, jezik posmatra kao ovekova bit.
Kako iscrpno prouavanje teorija koje su razvili pomenuti radikalni kritiari medija prevazilazi okvire ovog
teksta, akcenat e biti pre svega na prikazu onih njihovih ideja koje se smatraju relevantnima za samu tematiku rada.
62
63

179

ideologiju koja se budi u samom govoru. Govor se preputa ili tritu i blebetanju vladajueg
prostakluka, ili se gura na sudaku stolicu, zamata u tuniku i time jaa svoje privilegije.
(Adorno 1978: 49) Razotkrivajui primere argonske upotrebe govora, posebno

faistiki

viak smisla u politikom, kulturnom, medijskom, ali i filozofskom govoru ovaj mislilac
sprovodi kritiku drutvenog poretka u okviru kojeg se taj isti govor upranjava.
Adorno istie: Tehniko-psiholoki iscjepidlaaren umjetni jezik radija i televizije s
karakteristino odbojno-povjerljivim, do uvenja istog je roda kao i argon autentinosti.
(Ibidem: 123) A s obzirom na to da se argon po slobodnom izboru i u bescenje bavi obrtom u
sjeni industrije, prikuplja kopije kiastih impulsa za reformu ivota, koje je praksa ve pokopala,
i uteuje im bezizgledni pokus ozbiljenja (Ibidem: 154), zakljuak koji se namee je da
savremeno doba stoji u slubi proizvodnje jednog nemonog Ja zahvaljujui emu je dolo do
iezavanja pojma subjektivnosti kao individualnosti. Takoe, svojim svesnim i namernim
ukidanjem subjektivnosti argon autentinosti je doprineo i nestajanju sposobnosti da se stvari
subjektivno reflektuju, a time i optoj nesposobnosti da se fenomeni realno sagledaju i
objektivno odrede. Iskrivljena slika o stvarnosti, drugima, kao i sebi samima tako postaje
realnost argonozboraca bilo da se radi o ideolozima koji stoje ili pak tee ka tome da budu na
elu drutva ili o njihovim sledbenicima koji kao pasivna publika usvajaju a potom u
neizmenjenoj formi reprodukuju stavove verifikovane od strane argona autentinosti.
U Dijalektici prosvetiteljstva Horkhajmer se zajedno sa Adornom bavi analizom govora
koji stoji u slubi masovne proizvodnje. Svojevrstan paradoks koji uoavaju ovi mislioci jeste taj
da rast privredne produktivnosti koja, s jedne strane, stvara uvjete za pravedniji svijet, daje, s
druge strane, tehnikom aparatu i grupama koje njime raspolau neizmjernu nadmo nad ostalim
stanovnitvom, dok pojedinac nestaje pred aparatom to ga posluuje (Horkheimer, Adorno
1974: 10). U jednom takvom stanju nemo i povodljivost masa rastu sa koliinom dobara kojom
raspolau. Naime, masovna proizvodnja sluei se razliitim mehanizmima, a meu kojima su
svakako i mediji, uspeva da normirane naine ponaanja pojedinaca predstavi kao nune to
kvalitetniju egzistenciju. Pri tome, ono to nije konformistiko osueno je na ekonomijsku
nemo koja se nastavlja u duhovnoj nemoi osobenjatva (Ibidem: 145). Bavei se analizom
kulturne industrije, Horkhajmer i Adorno ukazuju na to da pojam industrija ne treba shvatiti

180

samo kao proces proizvodnje, nego i kao proces standardizacije, ali i racionalizacije tehnika
produkcije.
S obzirom na to opstanak kulturne industrije zavisi od pojedinaca utopljenih u masu
konzumenata njenih roba, odnosno od onih koji se pridravaju njenih uputstava koja garantuju
kvalitetnu egzistenciju, razumljivo je zbog ega se ona na sve naine trudi da tu istu masu uini
s jedne strane, to veom, a s druge strane, to dugotrajnijom. U tome joj u velikoj meri pomau
mediji pomou kojih sprovodi promociju svojih roba koje je potrebno samo imati u posedu pa
da se bude od stila, a samim tim i pozitivno vrednovan i to ne samo unutar granica sopstvenog
drutva, nego i ire. Ipak, s obzirom na to da se do stila/ukusa dolazi posedovanjem masovno
proizvedenih roba, te da se on moe sauvati ukoliko se u kontinuitetu prati masovna kultura i
stalno iznova kupuju/konzumiraju noviteti kulturne industrije time se, po Horkhajmerovom i
Adornovom miljenju, samo na kraju ironino obistinio Sokratov izrijek da je lepo ono to je
uporabno (Ibidem: 168).
Promiljajui u svojim Sociolokim studijama pojmove kao to su drutvo, individua,
grupa, masa itd. Horkhajmer i Adorno dolaze do zakljuka da je oseaj neizbenosti masovnog
postojanja nita drugo do preovladavajui ideoloki privid. Prema njihovom miljenju,
ideologija je danas stanje svijesti i neosvijeenosti masa kao objektivnog duha, ne ljudskih
proizvoda koji takvo stanje imitiraju i ponavljaju jo u gorem obliku. Ideologija u pravom smislu
vlada tamo gdje postoje odnosi moi koji su za njih same nesagledivi, posredovani, a time i
ublaeni. Tako je dananje drutvo, neopravdano optueno za svoju kompliciranost, postalo ak
isuvie prozirno (Adorno, Horkheimer 1980: 175). U svetlu kritike ideologije i posledica njenih
praksi, ovi filozofi ukazuju na znaaj analize medija. Prema njima, mediji na sintetiki nain
stvaraju identifikaciju masa s normama ponaanja koje stoje ili iza kulturne industrije, ili ih ona
svijesno propagira. Svaka nesuglasnost se cenzurira, pri emu se primjenjuje konformizam sve
do najsuptilnijih emocija. Pri tome se kulturna industrija uspijeva prikazati kao objektivni duh,
kao ona koja se uvijek nadovezuje na antropoloke tendencije, koja ih jaa i potvruje, a sve ono
to se tome ne moe podrediti odbacuje se ili se izriito predbacuje (Ibidem: 183). Svoje studije
ovi filozofi zavravaju sledeom konstatacijom: Ako bi se u jednoj reenici htjela saeti
tendencija ideologije masovne kulture, morala bi to biti parodija izreke postani to to jesi, tj. kao

181

najvia potvrda i opravdanje postojeeg stanja, uz odstupanje svake transcendencije i kritike.

(Ibidem: 183-184)
O negativnim svojstvima savremenog drutva govori i Markuze u oveku jedne
dimenzije. Ve na poetku svog teksta on iznosi stav da je drutvena produktivnost postala vie
nego destruktivna po slobodan razvoj ovekovih sposobnosti i potreba. S obzirom na to da
industrijska proizvodnja predstavlja glavnu karakteristiku savremenog drutva upravo je
proizvodni aparat taj koji ispoljava pretenzije ka tome da postane totalitaran i to time to
determinie kako drutveno potrebna zanimanja, vetine i stavove tako i individualne potrebe i
aspiracije. Proizvodnja drutveno poeljnih obrazaca miljenja i delovanja je sistematska i
kontinuirana i upravo zahvaljujui njoj nastaje model jednodimenzionalne misli i ponaanja u
kome su odbijene, ili reducirane na odreenja univerzuma postojeeg, one ideje, aspiracije i
objektivne mogunosti koje, po svom sadraju, transcendiraju postojei svijet rasuivanja i
akcije (Marcuse 1980: 30). Time se na najbolji nain demonstrira ovekova tehnika
nemogunost da bude autonoman i osoben. U svom ivotu ljudi ovise o efovima i politiarima,
slubama i susjedima koji ih navode da govore i misle isto to i oni; drutvenom nunou su
ljudi prisiljeni da identificiraju ,stvar (ukljuujui svoju vlastitu linost, svijest, osjeanje) sa
njezinim funkcijama. Kako to znamo? Gledamo televiziju, sluamo radio, itamo novine i
ilustrirane novine, razgovaramo s ljudima. (Ibidem: 181)
Markuze uvia da ono to savremeni ovek naziva slobodnim izborom sve ee
predstavlja neto to je ve neko drugi umesto njega izabrao, a razlog tome je, prethodno ve
pomenuta, ovekova otuenost. Usled izloenosti snanim ideolokim uticajima ovekova svest
postaje ideoloki obojena, a kao takva ona nije nita drugo do svest otuenog oveka. Znaaj
takve svesti se ogleda u tome to upravo zahvaljujui njoj ovek biva u stanju da prihvati
ideoloku sliku stvarnosti. A budui da je otuena svest iskrivljena svest putem koje se potvruje
istinitost slike sveta koja je i sama iskrivljena, odnosno istinita svest jednog neistinitog sveta,
jasno je zbog ega ideolozi svoje snage usmeravaju ka njenom oblikovanju i odravanju. U te
svrhe oni, kao to je do sada na vie mesta naglaeno, zloupotrebljavaju medije time to ih
koriste za promociju i popularizaciju njihovih ideolokih ideja. Ipak, sam Markuze je stava da
dominacija ideolokih iracionalnih pogleda na svet nikako ne treba da se iskoristi kao opravdanje
za nesposobnost da se izae na kraj sa ideologizovanim strategijama. Naime, ograniavanje
182

ideolokih uticaja se moe postii samo ukoliko postoji snana potreba da se napuste nametnute
ideologizovane koncepcije ivota, te ukoliko svaki pojedinac postane glavni kreator vlastite
egzistencije. Iz tog razloga, medijima se ne sme dozvoliti da imaju primat prilikom formiranja
oveka i njegove svesti ukoliko se upotrebljavaju u svrhe njegovog pokoravanja odreenim
ideologijama.

Medijski govor u slubi afirmacije ideolokih pogleda na svet

argon autentinosti kao govor faistike ideologije, zatim govor u slubi kulturne
industrije, kao i jednodimenzionalni govor

predstavljaju oigledne primere politikih,

ekonomskih, kulturnih i uopte drutvenih zluopotreba jezika koje su redukujui ovekov govor
u pogledu njegove sadrine (pri emu se misli na njegovu smislenost i svrhovitost) dovele do
redukcije kvaliteta ovekove linosti. U elji da nametnu svoje vienje stvarnosti ideologije
nastoje da zatite jedno posve neprirodno drutvo, kao i da preduprede svaki pokuaj da se
opravdanost ideologizovanog drutvenog poretka dovede u pitanje. Iz tog razloga, prema
miljenju Ivana Ivasa ideolozi nastupaju s projektom dakle sa sigurnim znanjem to treba
uiniti da bi bilo to jo nije. Oni uvjetuju i obeavaju istovremeno: ako uinite to vam se kae
da treba i sprijeite ono to se ne smije, postiiemo zajedniki ideal (Ivas 1988: 20). A s
obzirom na to da upravo govor predstavlja jedno od najmonijih sredstava za (pre)oblikovanje
ovekove svesti, ideolozi se veto slue svojim ideolokim jezikom koji za svoju primarnu svrhu
ima uspeno uspostavljanje zatvorenog idejnog sistema koji sve to je drugo i drugaije nastoji
da asimiluje, a ako pak u tome ne uspe, onda da ga iz sebe iskljui.
unji upozorava da ljudi nisu svesni, ili nisu dovoljno svesni, da njihov svakodnevni
ivot nadziru mone grupe, koje preko mass media sistematski ispaljuju kiu paljivo odabranih i
organizovanih simbola, ija funkcija nije da obaveste svet nego da iskoriste potrebe sveta.
Osnovna svrha ovih ,duhovnih radijacija sastoji se u ,podeavanju ljudskih dua, a osnovna
posledica u savijanju njihove volje za samoodreenjem (unji 1999: 20).

Usvajanjem

ideoloke koncepcije stvarnosti, zatim preuzimanjem na sebe uloge promotera ideolokog

idejnog sistema, kao i stavljanjem u poziciju pripravnosti ukoliko ikada bude neophodno da se
isti odbrani, pojedinac demonstrira svoju intelektualnu nerazvijenost, kao i netolerantnost na sve
183

to se od njega razlikuje. Time on (ne)svesno odbacuje svoju osobenost, te poinje da misli i dela
onako kako to od njega oekuju drugi. Nesposoban za (samo)kritiku on neosnovano napada
svaku pojavu, program ili projekat za koji sam ili uz pomo drugih posumnja da predstavlja
opasnost po poredak za koji je tako vrsto vezan. Spreman da stane u odbranu slobode ideologije
kojoj se priklonio, on oduzima slobode i prava svakome ko se ne moe svrstati u redove jednog
od njegovih. Izloen sistematskim i kontinuiranim uticajima medija koji kontroliu i cenzuriu
mone ideologije on istinski veruje da su stavovi za koje se zalae, pre svega, njegovi lini
stavovi, te ne doputa da mu se nametne bilo ta to se kosi sa njegovim uverenjima. Razlog
zbog kojeg ideologizovani pojedinac nije u stanju da razvije ispravnu svest o sebi, sopstvenoj
poziciji i funkciji, kao i kontekstu vlastite egzistencije, jeste taj to ideologizovani sistemi veoma
uspeno njime manipuliu. Manipulacija se moe odrediti kao smiljen, sistematski i
kontrolisan postupak ili skup postupaka pomou kojih manipulator, koristei simbolika
sredstva, u za njega pogodnim psihosocijalnim uslovima, odailje u masu, preko sredstava
komunikacije, odreene poruke, s namerom da utie na uverenja, stavove i ponaanje velikog
broja ljudi, tako da bi se oni, u stvarima o kojima ne postoji opta saglasnost, a za koje su ivotno
zainteresovani, usmerili prema ubeenju, stavovima i vrednostima manipulatora, a da toga nisu
ni svesni. (Ibidem: 42)
Imajui u vidu prethodno iznete Adornove, Horkhajmerove i Markuzeove tvrdnje o sve
oiglednijim zloupotrebama govora u svrhe promovisanja i nametanja razliitih ideolokih
koncepcija stvarnosti, za iste se moe rei da su, iako su iznete sredinom prologa veka, jednako
odrive i danas. S obzirom na to da one svoju potvrdu dobijaju na primeru ni malo zanemarljivog
broja savremenih drutava, meu kojima je i srpski socijetet, utisak koji se stie jeste da, s jedne
strane, jo uvek ne postoje adekvatna reenja i/ili snana volja da se on prevazie ili da pak, s
druge strane, nisu obezbeeni povoljni uslovi za njihovo produktivno delovanje. injenica da
razliite ideologizovane politike, ekonomske, verske i kulturno-obrazovne strategije bivaju
predmet sve otvorenijih kritika ide u prilog tezi da, njihova omasovljenost ne predstavlja nikakvu
garanciju da kritika javnost nee biti u stanju da njihove uticaje ogranii i smesti u drutveno
prihvatljive okvire. U tom smislu, obraun sa ideolokim strujama ne treba posmatrati kao
neto nemogue, ve kao zahtevan i sloen poduhvat koji se ne moe i ne sme osloniti bilo na
instant reenja bilo na reenja koja ne uzimaju u obzir dobrobit i stabilnost celokupnog drutva.

184

Zloupotrebe medija u svrhe politikih manipulacija javnou

Odreujui javnost kao oblast ovekovog drutvenog ivota u kojem se moe obrazovati
tako neto kao to je javno mnjenje, Habermas je pokuao da ukae na tendencije prilagoavanja
te iste javnosti preovladavajuim koncepcijama stvarnosti. Meutim, ukoliko se ima na umu
injenica da te iste koncepcije neretko karakterie ideoloka obojenost, onda je vie nego jasno
da se one mogu krajnje negativno odraziti na ovekovu linost. Naime, svojim otvorenim
zloupotrebama nauno-tehnolokih dostignua dominatne ideologije nastoje da pojedinca
prilagode sebi i svojim potrebama, te da putem preoblikovanja njegove svesti formiraju javnost
koja e prema njima biti pozitivno orijentisana. Stavljajui akcenat na analizu ideologizovanih
politikih strategija, kao i mehanizama zahvaljujui kojima one uspeno opstaju, u daljem tekstu
sledi promiljanje propagande kao specifinog oblika manipulacije javnim mnjenjem, ali i naina
na koji se ista preplie sa industrijom zabave, religioznim propovedima i indoktrinacijom u svrhe
produkovanja ideologizovanih drutvenih subjekata.
Na primeru drutava unutar kojih dominira odreena ideologizovana politika strategija
jasno je da u okviru istih postoji samo javnost kao publika koja je pasivna, nekritika i liena
slobodnog miljenja, a to najbolje pokazuje sudbina jezika koji se sve vie profesionalizuje i
formalizuje. Naime, uvuen u svet politike on postaje glavno sredstvo trgovine javnim
mnjenjem, kao i pretvaranja javnosti u posrednika propagande. Prema miljenju Ljubomira
Tadia upravo u tim potezima ogleda se pretvaranje kritike funkcije javnosti u postvarenu i
manipulativnu (Tadi 1987: 49). Pri tome, ono to je vie nego oigledno jeste da propaganda
nema posla sa intelektualnim, naunim dokazima ili argumentima, ve sa dobijanjem ili
pridobijanjem lanstva i pristalica pomou psiholokog obraivanja ,ljudskog materijala. [...] A
obraeni ljudski materijal nije sposoban za rezonovanje nego samo za aklamaciju kao obrazac
nekritikog mnjenja mase u kojoj se na zoran nain ispoljava upravo ono to je Frojd nazvao
,psiholoka beda mase (Ibidem: 64). Dakle, propaganda za svoj cilj ima zavoenje irokih
masa putem apelovanja na njene slojeve nesvesnog i to razvijanjem oseaja o aktivnom
uestvovanju u politikom i javnom ivotu. Meutim, taj oseaj je puki privid, a uee je
podeeno iskljuivo po meri vladajue ideologije tako da ideologizovani pojedinac nije nita
drugo do instrument za sprovoenje i odravanje ideologizovanih politika koje ne zanima opte
185

drutveno dobro, a kamoli ono to je dobro za konkretnog pojedinca. Ideologiju zanima samo
onaj pojedinac kojeg moe da stavi u svoju slubu i iskoristi radi ostavrivanja sopstvenih ciljeva.
Radi ostvarivanja to uspenije manipulacije pojedincima, kao i javnim mnjenjem
ideologije se najee oslanjaju na medije putem kojih plasiraju svoje koncepcije stvarnosti
zasnovane na predsrasudama, stereotipima i slinim neadekvatnim oblicima misli, a putem kojih
ujedno alju i poruku da sve ono to na bilo koji nain odstupa od njih jednostavno nije
prihvatljivo. U tom smislu mediji predstavljaju instrument za propagiranje i legitimisanje
ideologizovanog poretka, odnosno njihova funkcija je izrazito komformistika i konzervativna
jer se upotrebljavaju u svrhe ouvanja od strane ideologije poeljnog sistema vrednosti, miljenja
i postupanja. A recipijenti medijskih poruka postaju pasivni konzumenti ideologije i njenih ideja
koji usled nekritikog odnoenja prema ideologizovanoj slici stvarnosti doivljavaju
transformaciju iz javnog mnjenja u puku masu. Jo je Frojd naglasio da pojedinac, nalazei se u
masi, pod njenim uticajem doivljava promenu, esto duboku, svoje duevne aktivnosti. Njegova
afektivnost neobino se pojaava, a njegova intelektualna sposobnost primetno slabi oba ta
procesa oigledno teku u pravcu izjednaavanja s drugim pojedincima u masi [...] (Frojd 2006:
149). Drugim reima, podleui uticajima mase pojedinac se nesvesno odrie svoje posebnosti u
smislu osobenosti, redukuje svoje intelektualne sposobnosti i preuzima model ponaanja za koji
se moda nikada ne bi opredelio da nije deo mase u kojoj pronalazi potporu za svoje postupke,
ali i svoju linu sigurnost.
Bitna karakteristika ideologizovanog govora jeste da kod njega kategorije kao to su
istinito i lano ne zauzimaju kljune pozicije. Naime, iako ideolozi veoma esto u svojim
govorima nastoje da ukau na prave istine ili da pak raskrinkaju tvrdnje svojih oponenata kao
lane to ne znai nuno da u osnovi njihovog govora stoji istina ili barem tenja ka njoj. Ali, to
isto tako ne mora da znai ni da je njihov govor laan. Imajui u vidu Frankfurtovu studiju O
proseravanju govor jednog ideologa se ponajpre moe posmatrati kao svojevrstan vid
proseravanja, a to je mnogo ozbiljnije od laganja kao oiglednog primera zloupotrebe jezika.
Prema miljenju ovog teoretiara sutina proseravanja, naime, ne lei u tome da je lano, ve da
je falsifikat, a da bismo prepoznali tu razliku, moramo shvatiti da krivotvorenje ili falsifikat ne
mora ni u kom smislu (osim same autentinosti) da bude inferiorno u odnosu na original. Ono to

186

nije autentino ne mora da bude defektno u nekom drugom smislu. [...] Problem s falsifikatom ne
lei u tome kakav je, ve kako je napravljen (Frankfurt 2006: 32).
Imajui to na umu, jasno je da proseravanje iako se proizvodi ne obazirui se na istinu,
ne mora da bude lano. Onaj ko se proserava laira stvari. Ali to ne znai nuno da ih pogreno
shvata (Ibidem). Onaj ko propagira odreenu ideologiju sluei se proseravanjem nije niti na
strani istine niti na strani lai s obzirom na to da za razliku i od potenog oveka i od laova on
uopte ne pokazuje interes za injenice i stvarno stanje stvari. Njegov primarni cilj je da se
izvue sa onim to govori, a sve kako bi ostario svoje namere. Prema tome, proseravanje mu
slui samo da bi prikrio svoje aspiracije, odnosno da bi one kojima se obraa zavarao/obmanuo.
Frankfurt istie da proseratora uopte nije briga da li stvari koje izjavljuje opisuju tano
stvarnost; on ih jednostavno bira ili izmilja da bi posluile svrsi. A budui da protagonista
proseravanja ne odbacuje autoritet istine, kao to to radi laov, i ne suprotstavlja mu se jer on na
nju uopte i ne obraa panju, proseravanje je znatno vei neprijatelj istini nego to su to lai
(Ibidem: 39). Dakle, proserator koji svoj govor stavlja u slubi nametanja odreene ideologije
uspeva u svojim namerama ne zato to svoj govor zasniva na istini ili lai, ve zato to
pozivajui se bilo na istinu bilo na la on zapravo manipulie kategorijom smisla.
I koliko kog se izrazi proseravanje i proserator moda inili neprimereni vokabularu
jednog naunog teksta, oni ne pripadaju argonskom govoru koji kao varijetet jezika predstavlja
bitno obeleje predstavnika odreene drutvene grupe, ve govoru koji je Adorno nazvao
argonom autentinosti, a koji stoji u slubi manipulisanja drugima radi ostvarivanja interesa
onih koji manipuliu. Stoga, konstataciju da unutar srpskog drutva postoji veliki broj onih koji
se proseravaju ne treba odbaciti kao neosnovanu samo na osnovu toga to izraz proseravanje
nije shvaen na pravi nain; istu je, naprotiv, neophodno uzeti za ozbiljno jer postojanje velikog
broja onih koji se proseravaju ne predstavlja nita drugo do znak da je nae drutvo postalo
(pre)optereeno interesima razliitih ideolokih strategija, meu kojima primat imaju, pre svega,
one politike.
Politika propaganda i drugi oblici manipulacije
Kako odrivost jedne ideologije zavisi prevashodno od brojanjenih sledbenika, jasno je
da ona mora da se slui svim raspoloivim sredstvima da bi se to due odrala unutar sredine u
187

kojoj je uspela da uspostavi prevlast. A s obzirom na to da tu istu prevlast odrava zahvaljujui

tome to pojedince uspeno transformie iz osobenih drutvenih subjekata u masu, ideologija
posebno vodi rauna o njenim osnovnim potrebama kao to su: potreba za rastom, jednakou,
zbijenou i usmerenjem64. Kada je re o srpskom socijetetu, ali i o veini savremenih drutava,
klju za uspeno zadovoljenje potreba kako odreene ideologije tako i ideologizovane mase
predstavljaju upravo mediji. Ograniavajui se na prikazivanje i favorizovanje slike stvarnosti
iskreirane od strane vladajuih ideologija, oni (ne)svesno doprinose ograniavanju osnovnih
ljudskih prava i sloboda, kao i homogenizaciji drutvene zajednice. Stavljajui u prvi plan
ideologizovan sistem vrednosti, zatim ideoloki poeljne obrasce miljenja i postupanja, kao i od
strane ideologije nametnute drutvene uloge i funkcije, mediji omoguavaju masovno
produkovanje ideologizovanih pojedinaca. U tom smislu medijski govor kao govor jedne
ideologije snosi odgovornost za ukidanje drutvenog diverziteta, odnosno za uspostavljanje
ogranienog pogleda na svet, druge ali i sebe same.
Ideologizovani medijski govor jeste govor trenutno vaee istine, odnosno onoga to se
smatra za istinu budui da u njegovoj osnovi stoji obmana. To je govor koji svoju neistinu
namee kao apsolutnu istinu u koju niko nema pravo da posumnja, a kamoli da je dovede u
pitanje. Ideolokim interesima optereenu drutvenu stvarnost ovaj govor promovie i favorizuje
time to se javlja u politikim diskusijama, verskim propovedima, obrazovnim projektima,
popularnoj kulturi itd. Na taj nain ideologizovani govor spreava da drutveni subjekti steknu
uvid i u sadraje koji odstupaju od nametnute im ideologizovane slike stvarnosti, ali i da u tome
vide bilo ta to bi moglo biti problematino. Delujui prvenstveno svojom vrednou
ideologizovani govor stvara iluziju kako o svojoj nezamenljivosti tako i neupitnosti onoga o
emu je re. Zahvaljujui tome on postie ne samo otklon od kritikog miljenja, nego ga ak i
obezvreuje.
Uspena manipulacija drutvenim subjektima utopljenim u masu postie se zloupotrebom
odreenih drutvenih fenomena. Tako na primer, fenomen tradicije unutar srpskog drutva
zauzima vano mesto u okviru ideolokih sistema i njihovih govora. Ono to je pri tome
problematino jeste stavljanje u njegov kontekst sadraja koji mu inae ne pripadaju, a sa ciljem
da se po svaku cenu ostvare ideoloki interesi. Ideologije putem velianja tradicionalnog sistema
64

Pogledati Canetti, E., Masa i mo, Grafiki zavod Hrvatske, Zagreb, 1984, str. 20 i dalje.

188

vrednosti, promoviu prevashodno drutveno poeljne identitete, dok sve one koji od njih na bilo
koju nain odstupaju oznaavaju kao neprirodne, a samim tim i neprihvatljive. Primera radi, u
svrhe nametanja jedne pronatalitetne ideoloke politike borci protiv bele kuge se pozivaju
upravo na tradiciju kako bi predstavnice enskog roda podsetili na njihove primarne rodne
funkcije. Takoe, zloupotreba tradicije radi ouvanja nacionalnog identiteta, odnosno srpstva i
pravoslavne vere, neretko vodi ka ksenofobiji, homofobiji, rasnim stereotipima i predsrasudama.
Tradicijom se manipulie i kada se predstavnici odreene drutvene grupe nastoje iskoristiti u
svrhe ostvarivanja odreenih politikih ciljeva, te se tako na primer frustracija i agresija
predstavnika navijakih grupa iskoriava radi obraunavanja sa politikim oponentima.
Tradicija se neretko zloupotrebljava i radi opravdavanja kompetentnosti i/ili ugleda odreene
linosti pa se tako naglaavanjem njenog patriotizma skree pogled sa njene nekadanje ili ak
trenutne pripadnosti kriminogenim krugovima. Manipulisanje tradicijom radi opravdavanja i/ili
prihvatanja neprimerenih oblika miljenja i ponaanja potvrda je ideoloke ogrezlosti jednog
drutva u kojem se otvorenom zloupotrebom jezika negira i odbacuje sve to odstupa od
ideolokog sisitema vrednosti.
Govor koji trenutno dominira aktuelnom medijskom scenom unutar naeg drutva upravo
je ideologizovani govor i za neke od svojih glavnih karakteristika ima neodreenost, iskljuivost,
nasilnost i sl. To je govor koji se slui aluzijama kako bi izbegao da bude direktan i konkretan po
pitanju stvari o kojima je re; njime se ideologija slui kako bi se prikazala realnom i
objektivnom, ali kritikujui samu sebe ona svima ostalima uskrauje mogunost kritikog
govorenja; takoe, to je i govor kojim se govori tako suvereno kao da je to neto najprirodnije i
kao da je ga je govornik izabrao kao potpuno slobodan subjekat. Svojim nekritikim
prihvatanjem ideologizovanog pogleda na svet drutveni subjekt vladajuu ideologiju vidi kao
univerzalno reenje za sve probleme, te time pokazuje svoju nespremnost da preuzme na sebe
odgovornost.
Stoga, primere koji slede treba razumeti kao vidove medijskog protekcionizma prema
ideologizovanim politikim strategijama koje esto prevazilaze svoje okvire, te vre uticaj i na
ostale drutvene sfere. Tako na primer, u okviru sfere obrazovanja manipulacije uenicima i
studentima vre se putem direktnog upliva vladajuih politikih ideologija na kreiranje
udbenika i njihovog sadraja. Iako inicijativa da se iz udbenika biologije izbaci Darvinova
189

teorija evolucije nije naila na odobrenje, radikalne intervencije na kolsko gradivo iz istorije
ipak nisu uspele da se spree. Selektivan pristup svetskoj istoriji, nadogradnja istorijskih
injenica, kao i prekrajanje sopstvene istorije samo su neke od karakteristika naih udbenika iz
istorije zahvaljujui kojima se generacije mladih ljudi obrazuju u ideoloki ostraene patriote,
tradicionaliste i pravoslavce ije stvarno poznavanje istorije sopstvenog naroda ostaje usko,
ogranieno i optereeno interesima ideologizovanih politika. Takoe, politike strategije uticaj
vre i u sferi ekonomije tako to svoje vrednosti uspeno promoviu putem mnogobrojnih
reklama. Naime, kako su tradicionalno i verski osveeni politiki birai ujedno i potroai
razliitih roba jasno je da e se odreeni proizvodi vie kupovati ukoliko im se suptilnim
metodama reklamiranja da do znanja da bez njih ne moe da proe nijedna na primer slavska
trpeza. Iz tog razloga, mnogobrojni (hiper)marketi uoi razliitih verskih praznika promoviu
upravo one proizvode bez kojih je nezamisliv jedan tako svean dogaaj. A ukoliko pri tome,
mogu kao svoj adut da istaknu i da je re o domaim proizvodima, njihove anse za uspenu
trgovinu bivaju znatno uveane.
Kada je re o politikim manipulacijama unutar sfere slobodnog vremena i zabave postoji
itav niz medijskih formi putem kojih se uspeno nameu ideologizovani sistemi vrednosti.
Poev od TV formi zabavnog karaktera putem kojih se promoviu drutveno poeljni rodni (i s
njima u vezi seksualni) identiteti kao to su Vreme je za bebe, Moja velika svada,
Domaine oeni se, Sve za ljubav itd., preko emisija poput ikine arenice, ljivika i
njima slinih putem kojih se nastoji popularizovati tradicionalno naslee, do emisija kao to su
Vee sa Ivanom Ivanoviem i Ami G show putem kojih se plasiraju seksistiki, ovinistiki,
ksenofobini, kao i homofobini

stavovi. I konano, uoi odravanja Povorke ponosa

ideologizovane politike dodatno angauju pretstavnike verskih institucija poev od patrijarha pa

sve do seoskog akona kako bi se lezbejstvo, homoseksualnost, transseksualnost i uopte sve ono
to na bilo koji nain odudara od jedino prihvatljive heteroseksualne orijentacije potvrdilo kao
protivno tradiciji, pravoslavlju, pa ak i samom srpstvu. Imajui na umu navedene primere, uloga
medija u promociji ideolokih homogenizacija drutva, odnosno u osporavanju svega to se u
odnosu na ideoloki poeljan obrazac miljenja i postupanja javlja kao drugo i drugaije nije ni
malo zanemarljiva.

190

Zakljuna razmiljanja
Odgovornost medija je, pre svega, ta to stavljajui se u slubu razliitih ideologija
pristaju na davanje prednosti onim oblicima miljenja i postupanja koji su u svojoj osnovi
izrazito ideoloki odreujui. Svojim pristajanjem na otvorene promocije ideologija i njihovih
praksi mediji snose odgovornost za standardizaciju miljenja i podsticanje konformizma. Iz tog
razloga, jedino uspostvaljanjem otkona od svega to ima veze za ideologizovanim koncepcijama
stvarnosti mediji mogu da svoje aktivnosti usmere ka stvaranju uslova koji e konzumente
njihovih sadraja podsticati na samostalno i slobodno razvijanje kako kritike tako i samokritike
misli, odnosno na formiranje sopstvene slike o svetu, drugima, ali i sebi samima. Dakle, ono to
se od medija oekuje jeste da osobenost koja je u veoj ili manjoj meri prisutna kod svakog
pojedinca podstiu da se razvija i javno manifestuje. Istaknuti mislioci poput Adorna,
Horkhajmera, Markuzea, Habermasa, ali i mnogi drugi kritiari drutva posebno su naglaavali
da usled, pritisaka na slobodno miljenje, odnosno nametanja standarda/obrazaca miljenja i
postupanja, pojedinci se sve ee utapaju u masu i time znatno umanjuju svoje mogunosti za
izraavanje vlastite osobenosti. Stoga, ono to se od medija ponajpre zahteva jeste da stanu na
kraj takvim praksama ili da im barem na njihovom putu postavljaju prepreke i time oteaju
njihovu realizaciju.
Ono na ta se u tekstu elelo ukazati jeste nunost preformulisanja trenutnih ili pak
zasnivanja novih medijskih politika u kojima e akcenat biti na ouvanju medijske nezavisnosti,
objektivnosti, kompetentnosti i odgovornosti. Naime, ukoliko bi se nastavilo sa dosadanjim
medijskim praksama moda je i mogue da bi se skeptiki sudovi kritiara drutva o opstanku
samostalne i slobodne kritike individue u skorijoj budunosti i obistinili. Iz tog razloga je
distanciranje medija od svega to ima bilo kakve veze za vladajuim ideologijama veoma vano
za ukidanje praksi medijskih modelovanja drutvenih subjekata. Stavljanje akcenta na
profesionalno usavravanje i delovanje u skladu sa naelima profesije, zatim na sistematsku i
kontinuiranu kontrolu unutar struke i od strane ljudi iz struke, ali i na proveru rada od strane
kako dravnih institucija tako i nevladinih organizacija, te na primenjivanje adekvatnih mera
sankcionisanja za povreivanje kodeksa profesionalnog postupanja samo su neke od smernica za
uspostavljanje kvalitetnije i produktivnije klime unutar oblasti medijskog delovanja.

191

Pri tome, ono to je neophodno imati na umu jeste da ideoloke koncepcije nikada ne
mogu biti u potpunosti ukinute, te da bi stoga i poziv medija da daju svoj doprinos konanom
obraunu sa istima bio krajnje utopistiki. No, ono to je, s druge strane, realno jeste da se mediji
upotrebe radi ograniavanja razliitih ideolokih uticaja, a ne njihovih promocija. Stoga jezik
medija nakon to se oslobodi nametnutih mu ideolokih svojstava treba da bude upotrebljen u
svrhe pretstavljanja i rasvetljavanja svega onog to se javlja kao nedovoljno poznato, zatim
negovanja osobenosti, promovisanja (samo)kritikog miljenja kojim se ni na koji nain ne
ugroavaju slobode i prava drugih, kao i izgradnje drutva unutar kojeg je akcenat na diverzitetu
a ne determinizmu. Takoe, univerzalno primenjivo reenje za izlaenje na kraj sa ideologijama
ne postoji, ali polazei od specifinog drutvenog konteksta i u skladu sa njegovim osnovnim
svojstvima mogue je stvaranje i pokretanje kritike javnosti na konkretne akcije, zatim
iznalaenje potencijalnih reenja, kao i obezbeivanje uslova za njihovu primenu to jest
ograniavanje i sankcionisanje ideologizovanih strategija.

LITERATURA:
Adorno, T., (1978): argon autentinosti, Beograd: Nolit.
Adorno, T., Horkheimer, M., (1980): Socioloke studije, Zagreb: kolska knjiga.
Bojanovi, R., (1985): Autentina i neautentina linost, Beograd: Prosveta.
Canetti, E., (1984): Masa i mo, Zagreb: Grafiki zavod Hrvatske.
Horkheimer, M., Adorno, T., (1974): Dijalektika prosvetiteljstva, Sarajevo: Veselin Maslea.
Frankfurt, H. G., (2006): O proseravanju, Novi Sad: Vega media.
Frojd, S., (2006): Psihologija mase i analiza ega, Beograd: Fedon.
Ivas, I., (1988): Ideologija u govoru, Zagreb: Hrvatsko filozofsko drutvo.
Marcuse, H., (1980): ovjek jedne dimenzije. Rasprave o ideologiji razvijenog industrijskog
drutva, Sarajevo: Veselin Maslea.

192

unji, ., (1999): Ribari ljudskih dua, Beograd: igoja tampa.

Tadi, Lj., (1987): Ogled o javnosti, Niki: Univerzitetska rije; Beograd: Prosveta.

Andrea Ratkovic

MEDIA IN THE SERVICE OF IDEOLOGICAL POLITICAL STRATEGIES

Summary

The main thesis presented in this paper is that medias protectionism to different ideologies is present on
the current media scene in Serbian society. Having that in mind, the author of this paper seeks to draw attention to
the obvious abuses of media by different ideologies for the open promotion and popularization of retrograde and
restrictive pseudo policy of thinking and action. Since the above-mentioned medias protectionism is seen as a
consequence of the medias instrumentalisation that is aimed at imposition of one ideological point of view, it is
more than justified to say that the media are responsible for the production of the public. Starting from the radical
social critique, the author for her baseline takes the argumentations presented by Adorno, Horkheimer, Marcuse and
other media critic in order to develop a critique of ideological misuse of language, and thus to point to an open abuse
of human being since the language is regarded as its essence. In other words, since the media that are in the service
of ideological political strategies are responsible for the promotion of ideological speech which is aimed at the
establishment of a general system of ideological values, the fact is that this kind of medias practices leads to the
reduction of individuality. Rethinking specific ideological political strategy that has been successfully implemented
thanks to the media should also point at some of the possibilities for restricting and/or sanctioning such practices.

193

UDK 341:172(497.1/.6)

Vinja ijai
Focusing Democracy, Novi Sad

TRANZICIONA PRAVDA U SRBIJI (PRAVO NA REPARACIJE):

SIMBOLIKE REPARACIJE JAVNA IZVINJENJA

SAETAK

Drutva u tranziciji koja aktivno rade na suoavanju sa svojom ratnom prolou nailaze na mnoge
izazove. Osim krivinog gonjenja poinilaca ratnih zloina i utvrivanja injenica u vezi sa deavanjima za vreme
konflikta, ona moraju posebno da se posvete rtvama rata. Mehanizam tranzicione pravde koji je najdirektnije
usmeren na rtve jesu reparacije. Putem administrativnih i sudskih reperacija koje imaju za cilj ne samo utvrivanja
prava rtava ve i ublaavanje posledica rata, rtvama se obezbeuje odreena vrsta naknade za krenje njihovih
ljudskih prava, za pretrpljen gubitak, strah i bol. Reparacije predstavljaju stoga mere i mehanizam iji je cilj
prevazilaenje posledica ratnih zloina i vraanje digniteta rtvama. Osim ovih reparacija postoje i simbolike
reparacije usmerene na komemoracije, memorijalizacije i javna izvinjenja. Ovaj rad se posebno odnosi na
simbolike reparacije, sa fokusom na javna izvinjenja dravnika sa prostora bive SFRJ.
Kljune rei: Tranziciona pravda; pomirenje; ljudska prava; reparacije; simbolike reparacije; javna izvinjenja; rtve
rata.

194

Oni koji se ne seaju prolosti osueni su da je ponavljaju.

George Santayana, filozof
Uvod65
Tranziciona pravda stavlja u svoj fokus izazove sa kojima se suoavaju drutva u tranziciji,
drutva koja tranzitiraju iz autoritarne vlasti u demokratiju, ili iz rata ka miru (Friman 2007:7).
Kao nova disciplina unutar sfere ljudskih prava, tranziciona pravda i njeni mehanizmi za svoj cilj
imaju suoavanje sa nasleem masovnog krenja ljudskih prava.
Pitanje suoavanja sa prolou, koje se direktno odnosi na tranzicionu pravdu, ne sme se
prepustiti spontanim dogaajima, ve ono mora da zadovolji etiri glavna mehanizma koje
podrazumeva tranziciona pravda, kao to su: krivino gonjenje onih koji su odgovorni za krenja
ljudskih prava, komisije za istinu, programi reparacija i programi za veting. Iako ovi mehanizmi
nisu jedini (u irem smislu, u mehanizme tranzicione pravde moemo ubrojati i graanske
parnice, nacionalne komisije za ljudska prava, meunarodne istrane komisije, reforme ustavnog
ureenja i pravosua...), pomenuta etiri mehanizma ostaju primarna.
Od svih navedenih mehanizama, reparacije se najdirektnije fokusiraju na rtve, pruajui
mogunost da se na izvestan nain prui satisfakcija rtvama, da im se obezbedi naknada za
krenje prava, za pretpljen bol i ponienje. Reparacije omoguavaju da se prizna patnja rtava,
da se potvdi njihov status kao nosilaca prava. U drutveno-politikom smislu, reparacijama
drava priznaje zloine iz prolosti i preuzima odgovornost za njih, to ima dalekosene
posledice na celokupno drutvo, koje kroz ovaj mehanizam tranzicione pravde stie osnovu na
kojoj moe da izgradi svoj aktivan odnos prema prolosti.
Reparacije koje najee izostaju su simbolike reparacije, a posebno one koje
predstavljaju javno priznanje zloina i izvinjenje za njih, od strane najviih predstavnika drave.
Stoga e ovaj rad biti posebno fokusiran na simbolike reparacije, sa posebnim osvrtom
na javna izvinjenja.

Rad je nastao u okviru Regionalne kole tranzicione pravde koja je odrana u novembru 2013. godine, u
organizciji Fonda za humanitarno pravo (Beograd), Fonda za humanitarsno pravo (Kosovo) i uduenja Pravnik iz
Sarajeva.
65

195

Obrada podataka korienih prilikom pisanja ovog rada se radila na osnovu analize
sadraja.
Pomou analize sadraja dobijamo uvid koliko su izvinjenja ila u pozitivnom i
negativnom smeru, dok smo korienjem komparativne metode poredili izvinjenja predsednika
iz bivih jugoslovenskih drava. Cilj je bio da se ukae pod kojim je uslovima dolo do
izvinjenja i koliko su ona bila iskrena.

Pojam tranzicione pravde

Ako poemo od toga da je, u najirem smislu, cilj tranzicione pravde prekidanje nasilja i
konsolidacija mira, onda pod ovim terminom podrazumevamo irok spektar njenih mehanizama.
Kroz svoje mehanizme tranziciona pravda promovie strategije za postizanje pomirenja i
pravde posle masovnih zloina, i usmerena je na rehabilitaciju podeljenih drutava kroz
prihvatanje odgovornosti za vladavinu prava i povraaj legitimiteta vlasti i administracije u
dravi (Humprey 2010: 10).
Tranziciona pravda se kroz suoavanje sa prolou udaljava od nekadanjih krenja
ljudskih prava i utire put ka stabilnim i demokratskim reimima zasnovanim na vladavini prava
(Humprey 2010: 10).
U kontekstu ovog rada, tranziciona pravda se odnosi na preuzimanje i priznanje
odgovornosti drave, kao i davanje priznanja i kompenzacije rtvama, sa ciljem okonanja
konflikta i njegovog neponavljanja (Humprey 2010: 10) .

Tranziciona pravda na prostoru bive SFRJ, tranziciona pravda u Srbiji

U dravama regiona, dravama koje su nekada inile SFRJ, i nakon vie od 20 godina od
otpoinjanja rata, tranziciona pravda je aktuelna tema, tema koja nosi mnogo izazova i mnogo
zadataka, naroito imajui u vidu da se konflikt desio na prostoru nekadanje zajednike drave.

196

U tom kontekstu je neophodno utvrditi i gde se u procesu suoavanja sa prolou, kao

drutvo i drava, danas nalazi Srbija.
Iako o uzrocima raspada nekadanje zajednike drave ne postoji konsenzus, kao to ne
postoji konsenzus ni o datumu kada je taj proces zapoeo, izvesno je da je raspad drave
koincidirao s poetkom oruanih sukoba, 1991.
Jo za vreme trajanja sukoba, 1993. godine, u regionu su implementirani odreeni
mehanizmi tranzicione pravde, kada je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osnovao
Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju (MKSJ), sa glavnim zadatkom da se odgovorni za
zloine privedu pravdi. Ostali mehanizmi tranzicione pravde se javljaju tek po okonanju
oruanih sukoba.

Mehanizmi tranzicione pravde

Koncept Tranzicione pravde obuhvata mehanizme pomou kojih drave i drutva treba
da se suoe sa prolou i utvrde ko je bio rtva, ko poinilac, te da ishod tog suoavanja ugrade
u kulturu seanja postkonfliktne drave.
Mehanizmi tranzicione pravde podrazumevaju:
1. Krivino gonjenje onih koji su odgovorni za krenja ljudskih prava,
2. Komisije za istinu,
3. Programe za veting (lustraciju), i
4. Programe reparacija (administrativne, sudske, simbolike).
Krivino gonjenje i utvrivanje odgovornosti poinilaca zloina pravo na pravdu

MEUNARODNI KRIVINI TRIBUNAL ZA BIVU JUGOSLAVIJU (MKSJ)

Napori tranzicione pravde na teritoriji bive Jugoslaviji su u poetku bili spori i usmereni
na krivino gonjenje poinilaca ratnih zloina.

197

Stepen krenja ljudskih prava na prostoru bive zajednike drave prevashodno je

uspostavio Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju (MKSJ ili Haki tribunal)66, a tek
kasnije i domaa tuilatva za ratne zloine.
U poetku svog rada MKSJ nije uivao poverenje drava, prvenstveno uzimajui u obzir
da je MKSJ nadlean za suenje za ratne zloine poinjene na teritoriji drava nastalih nakon
raspada SFRJ, ime se direkno podire suverenitet novonastalih drava, odnosno dravna vlast
koja, u smislu vrenja pravosudne vlasti, podrazumeva potinjenost dravljana pravnom poretku
drave domicila.
Problem nastaje u injenici da je za procesuiranje optuenih za ratne zloine, u
sluajevima koji se vode pred MKSJ, bilo potrebno da ih domicilna drava izrui meunarodnom
sudu.
Problemi u saradnji sa MKSJ su poinjali od nezainteresovanosti za hapenje i izruenje
optuenih za ratne zloine, i nastavljali su se prilikom dostavljanja poverljivih vojnih i drugih
dravnih dokumenta potrebnih za voenje ovih postupaka.
Prekretnica u saradnji Srbije sa Hakim tribunalom se deava nakon izruenja biveg
predsednika Srbije i Jugoslavije, Slobodana Miloevia, 2000. godine.

DOMAA TUILATVA ZA RATNE ZLOINE

Nakon zavretka oruanih sukoba, na teritoriji bive Jugoslavije poinje procesuiranja
odgovornih i u domaim tuilatvima koja se formiraju.
Zakonom o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u postupku za ratne zloine, 2003.
godine67, uspostavlja se zakonski okvir na osnovu koga se osniva Vee za ratne zloine pri
66 Haki tribunal (engl. Hague Tribunal) je ad hoc sud sa seditem u Hagu. Formalno,

Haki tribunal je telo

Organizacije ujedinjenih nacija osnovano Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti OUN, sa zadatkom da sudi
poiniocima ratnih zloina na podruju bive Jugoslavije nakon 1991. Pun naziv suda je Meunarodni tribunal za
krivino gonjenje lica odgovornih za teka krenja (engl. International Tribunal for the Prosecution of Persons
Responsible for Serious Violations of International Humanitarian Law Committed in the Territory of the Former
Yugoslavia since 1991.). Vie o Hakom tribunalu: http://www.icty.org/
Slubeni glasnik RS, br. 67/2003. Ovaj zakon primenjuje se radi otkrivanja i krivinog gonjenja uinilaca krivinih
dela protiv ovenosti i meunarodnog prava (glava XVI Osnovnog krivinog zakona) i krivinih dela predvienih
lanom 5. Statuta Meunarodnog krivinog tribunala za bivu Jugoslaviju. U lanu 3. Zakona precizirano je da su
67

198

Okrunom sudu u Beogradu, Sluba za otkrivanje ratnih zloina u okviru Ministarstva

unutranjih poslova, Sluba za pomo i podrku oteenima i svedocima u okviru Odeljenja za
ratne zloine Okrunog suda u Beogradu/Vieg suda u Beogradu i Posebna pritvorska jedinica, u
okviru Okrunog zatvora u Beogradu.
Zakonodavstvo Republike Srbije nije u skladu sa standardima koje je MKSJ uspostavio u
pogledu komandne odgovornosti. Krivino zakonodavsto Srbije ne poznaje institut komandne
odgovornosti, u emu se moe traiti razlog zbog koga srednje i visoko pozicioniranim vojnim ili
policijskim oficirima i komandantima nije sueno:
Iako je MKSJ prvostepenom presudom osudio gotovo celi nekadanji dravni vrh Republike
Srbije, to nije dovelo do pokretanja krivinih postupaka protiv visokih oficira vojske i MUP-a, u
ijim zonama odgovornosti je bilo masovnih ratnih zloina.68

1. KOMISIJE ZA ISTINU

Osim napred navedenih sudskih mehanizama, u regionu su pokrenuti i drugi mehanizmi za

utvrivanje istine, kao to su domai centri za utvrivanje injenica, regionalna komisija za
utvrivanje istine REKOM i nekoliko inicijativa za utvrivanje injenica preko razliitih
centara za istraivanje i dokumentaciju.
U Srbiji je marta 2001. godine formirana Komisija za istinu i pomirenje. Ovu komisiju je
dekretom osnovao predsednik SR Jugoslavije, Vojislav Kotunica, ali je ona naila na brojne
kritike odmah po osnivanju. Osporavani su nain osnivanja, sastav komisije, ciljevi i zadaci
komisije. Sporno je bilo i to to je komisija osnovana bez konsultacija sa organizacijama civilnog
drutva, organizacijama za zatitu ljudskih prava, udruenjima rtava.
Komisija je prestala sa radom u februaru 2003. godine, i iza sebe nije ostavila nikakve
rezultate rada (Ili 2005: 54).

dravni organi Republike Srbije nadleni za voenje postupka za navedena krivina dela izvrena na teritoriji bive
SFRJ, bez obzira na dravljanstvo uinioca ili rtve.
68
Tranziciona pravda u postjugoslovenskim zemljama, Izvetaj za 2010 2011, Fond za humanitarno pravo,
Beograd, 2012, 11.

199

Na nivou regiona, najznaajniji pomak u formiranju komisije za istinu jeste Koalicija za

REKOM.
Koalicija za REKOM predlae da vlade (ili drave) osnuju REKOM, nezavisnu,
meudravnu Regionalnu komisiju za utvrivanje injenica o svim rtvama ratnih zloina i
drugih tekih krenja ljudskih prava poinjenih na teritoriji bive SFRJ u periodu od 1991.200169.
Cilj ove inicijative je formiranje regionalne komisije za istinu, koja bi na regionalnom
nivou, zasnovala otvoren dijalog, istraivala i analizirala injenice, kojim bi se dolo do
sveobuhvatnog istorijskog zapisa o zloinima poinjenim od 1991. do 2001. godine, kao i o ulozi
nacionalnih elita, institucija i pojedinaca u ovimtraumatinim dogaajima70.
Koalicija za REKOM okuplja vie od 1800 organizacija civilnog drutva, a meu njima su i
udruenja roditelja i porodica nestalih osoba, veterana, novinara, predstavnika manjinskih
etnikih zajednica, organizacija za zatitu ljudskih prava i sl.
Godine 2011. je na skuptini Koalicije za REKOM usvojen predlog Statuta, i zatraena je
podrka za osnivanje ove meudravne, regionalne komisije od predsednika drava nastalih
nakon raspada SFRJ.

PROGRAMI ZA VETING - LUSTRACIJA

Problemi sa kojima se suoavaju drave koje su se opredelile da sprovode mehanizme
tranzicione pravde, javljaju se i u oblasti reforme institucija.
U Srbiji je 2003. godine, usvojen Zakon o odgovornosti za krenje ljudskih prava71. Ovaj
zakon je ujedno i jedini lustracioni zakon usvojen u Srbiji.
Prema ovom Zakonu, lustracija znai odreivanje odgovornosti za krenje ljudskih prava u
prolosti, kako bi se ustanovilo da li neko lice moe da vri javnu funkciju.Kada je re o

69

http://www.zarekom.org, pristup sajtu: 29.01.2014.

Predlog statuta REKOM, 2011, preambula.
71
Slubeni glasnik RS, br. 58/2003.
70

200

odgovornost u smislu lustracije, re je vie o politikoj i moralnoj, nego o pravnoj i krivinoj

odgovornosti.
Cilj lustracije je spreavanje onih koji su u prolosti krili ljudska prava da to ine ponovo.
Prisustvo ljudi odgovornih za krenja ljudskih prava u dravnim organima i institucijama, kao to
su izvrni organi dravne, ili organi dravne uprave, zakonodavno telo, pravosue, snage
bezbednosti, univerziteti i sl. u velikoj meri usporava postizanje ciljeva koje podrazumeva
tranziciona pravda.
Zakonodavac je predvideo ogranien rok vaenja ovog zakona72 (deset godina). Za svo
vreme vaenja, zakon nikada nije realizovan.

PROGRAMI REPARACIJA

Kljuni element tranzicione pravde predstavljaju reparacije. Programi reparacija treba da

bude usmereni na rtve, kao nosioce prava koje crpe iz svog statusa statusa rtve.
U odnosu na rtve, reparacije predstavljaju instrument poput pravnog leka za teka
krenja ljudskih prava. rtve ovakvih povreda imaju prava na odgovarajue i delotvorne
reparacije, koje ...ukljuuju, u kombinaciji, i kada ima osnova, restituciju, naknadu tete, ali i
rehabilitaciju duha, tela i statusa (Magarell 2009: 7).
Pod reparacijama se podrazumevaju:
Administrativne,
Sudske, i
Simbolike reparacije.
U Srbiji ne postoji mehanizam reparacije za sve rtve zloina poinjenih u ratu. Vaei
zakoni predviaju administrativnu kompenzaciju za ogranien broj rtava, to ne ukljuuje rtve
povreda ili gubitka ivota izazvanog aktivnostima srpskih dravnih agencija. Pravo na
kompenzaciju imaju osobe s invaliditetom izazvanim ratom, te porodice osoba ubijenih u
Zakon je trebalo da vai za sva krenja ljudskih prava od 23.03.1976. kada je stupio na snagu Meunarodni pakt o
graanskim i politikim pravima (Slubeni glasnik RS, br. 58/2003.)
72

201

oruanim sukobima, ili onih koji su preminuli od posledica povreda pretrpljenih u vezi sa
sukobom. Bivi logorai, rtve seksualnog nasilja i rtve muenja ne mogu koristiti
administrativnu kompenzaciju, osim ako zlostavljanje koje su doiveli nije rezultiralo telesnim
oteenjem iznad odreene granice.
rtve koje su ovim kategorijama iskljuene, mogu traiti naknadu za materijalnu i
nematerijalnu tetu u graanskom sudskom postupku. U praksi, domai sudovi primjenjuju visok
standard dokazivanja, a u mnogim sluajevima je zastarelost onemoguila rtvama dobijanje
kompenzacije za telesnu i psihiku bol.
SIMBOLIKE REPARACIJE
Kada je re o simbolikim reparacijama, za rtve je ovo esto najvaniji segment, jer
simbolike reparacije predstavljaju odnos koji najvii predstavnici drave izgrauju
preuzimanjem odgovornosti za zloine govorei javno o njima, ime se doprinosi satisfakciji
rtava rata.
Satisfakcija u smislu ovog rada podrazumeva irok opseg mera, poev od onih koje su
usmerene na zaustavljanje krenja ljudskih prava, preko utvrivanja injenica o onome to se
desilo, potrage za nestalim licima, sudskih i administrativnih reperacija pa do komemoracija,
memorijalizacija i javnih izvinjenja73.

JAVNA IZVINJENJA
Kao oblik simbolikih reparacija, javna izvinjenje u sebi sadre potvrivanje injenica o
zloinima koji su poinjeni, kao i prihvatanje odgovornosti za njih. Iako javna izvinjenja imaju
velika politika i moralna znaenja, te su stoga od neupitne vanosti, upravo su javna izvinjenja
ta koja izostaju ili koja se javljaju sa zakanjenjem.
Jo 1946. godine je Karl Jaspers u svom radu o nemakoj krivici Pitanje krivice
razlikovao etiri kategorije krivice: krivinu odgovornost zbog krenja zakona; politiku krivicu
zbog pripadanja zloinakom politikom sistemu; moralnu krivicu zbog linih inova
73

Rule of law tools for post-conflict states, Reparations programs, United Nations, New York and Geneva,

2008.

202

zloinakog ponaanja i metafiziku krivicu zbog prenebregavanja ovekove obaveze da se

pridrava standarda civilizovanog oveanstva (Jaspers, 2009: 26).
Jasno je da se jedan ceo narod ne moe zakonski, moralno ili metafiziki smatrati
odgovornim za zloin, ali pitanje politike odgovornosti je sloenije (Buruma, 2002: 146).
Jaspers u svom radu kae da bi narod trebalo smatrati kolektivno odgovornim zbog
naina na kojim se njime upravljalo. Ukoliko njegovom zemljom vlada zloinaki reim, narod
ne moe izbei odgovornost. (Ibid., 2002: 246)
Javna izvinjenja moraju poticati od dravnih zvaninika, ljudi koji su na najviim
dravnim, odnosno politikim funkcijama. Kao dravni zvaninici, ali i kao izabrani predstavnici
naroda, nosioci vlasti u jednoj dravi, oni su ti koji su na pozicijama moi sa kojih se vodi ka
promenama u drutvu. Javnim istupanjem, u vidu izvinjenja, predstavnici naroda alju poruku da
se distanciraju od politika koje su njihove drave vodile u prolosti, ali da istovremeno
preuzimaju odgovornost za njih.

JAVNA IZVINJENJA U REGIONU

U zemljama regiona smo imali prilike da ujemo nekoliko izvinjenja.
Prvi predsednik koji se izvinio za ratne zloine na podruju bive Jugoslavije bio je
predsedavajui Predsednitva BiH Alija Izetbegovi u maju 2000. kada je izrazio aljenje zbog
zloina poinjenih za vreme rata, u delu zemlje pod kontrolom Armije BiH, prema Hrvatima i
Srbima74.
Svetozar Marovi, bivi predsednik Dravne zajednice Srbije i Crne Gore, i predsednik
Hrvatske, Stjepan Mesi, su tokom susreta u Beogradu septembra 2003. godine, u zajednikom
istupu uputili izvinjenja za sva zla ili tetu koje su graani dve zemlje inili jedni drugima,
dodajui da odgovornost za poinjene zloine mora biti individualna. Tom prilikom, Svetozar
Marovi je izjavio sledee:

74

Sva navedena izvinjenja su citirana sa: http://www.6yka.com/novost/37423/hronologija-izvinjenja-za-zlocine-naprostoru-bivse-sfrj

203

"elim se kao predsjednik ove dravne zajednice u ime prolosti, koju ne moemo
zaboraviti niti ispraviti, izvinuti za sva zla koja je bilo koji graanin Srbije i Crne Gore uinio
bilo kome u Hrvatskoj."
Odgovor Stjepana Mesia, koji je usledio, glasi:
"Prihvaam ovo simbolino izvinjenje, a ja sa svoje strane mogu rei da se izvinem svima
onima kojima su graani Hrvatske u bilo koje vrijeme nanijeli bol i tetu
zloupotrebljavajui ili radei protiv zakona", odgovorio je Mesi.
Marovi se gotovo istim reima nekoliko meseci kasnije izvinio i u BiH:
Izvinjavam se za svako zlo ili nesreu koju je bilo ko u BiH pretrpeo zbog SCG".
Bivi predsednik Republike Srpske, Dragan avi, uputio je izvinjenje za dogaanja u
Srebrenici, 2004.:
"Moram rei da je ovih devet dana jula srebrenike tragedije crna stranica historije
srpskog naroda. Razumijem i suosjeam bol onih koji jo uvijek trae svoje najblie. Svi imaju
pravo na pravdu".
Dragan avi je jedini politiar iz regiona koji je platio cenu izvinjenja, jer je nekoliko
godina nakon toga, prestala njegova politika karijera.
Aktuelni hrvatski , Ivo Josipovi, izvinio se aprila 2010. u Sarajevu za ulogu Hrvatske u
politici koja je 90-ih godina pokuavala da podeli Bosnu i Hercegovinu. Josipovi je u
parlamentu BiH rekao da "...duboko ali to je i Republika Hrvatska svojom politikom u 90-im
godinama prolog stoljea pridonijela stradanjima ljudi i podjelama koje nas i danas mue".
Josipovi se izvinio i kada je s Tadiem posetio Paulin Dvor kod Osijeka gde je 1991.
ubijeno 18 srpskih i jedan civil maarske nacionalnosti. Josipovi je rekao da rtve tog zloina
zasluuju izvinjenje, jer ni za jedan zloin ne postoji opravdanje.
U novembru 2010, bonjaki lan Predsednitva BiH Bakir Izetbegovi izvinuo se za
"svakog nevinog ovjek kojeg je ubila Armija BiH ubila".

JAVNA IZVINJENJA U IME SRBIJE HRONOLOGIJA

204

Srpski premijer Vojislav Kotunica nijednom prilikom nije uputio izvinjenje, iako je
nekoliko puta boravio u zvaninim posetama Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, a na pitanja
novinara da li je spreman da to uini, odgovorio je da jednostrana izvinjenja nemaju vrednost, te
da ne doprinose stabilizaciji odnosa u regionu.75
Nakon boravka Vojislava Kotunice na Zagrebakom samitu, 2010. godine, tadanji
predsednik Hrvatske je interesantanim izborom rei prokomentarisao izostanak izvinjenja, ili
bilo kakve druge reakcije od strane Vojislava Kotunice: "Niti je Kotunica Brant, niti je Srbija
Nemaka".
Predsednik Srbije, Boris Tadi, je u Sarajevu 2004. uputio izvinjenje u ime Srbije. Nakon
razgovora sa lanovima Predsednitva BiH, Boris Tadi je u Sarajevu rekao da je u regionu bilo
zloina na svim stranama i da oekuje i od drugih da se izvine za zloine prema Srbima,
Hrvatima i Muslimanima.
Izvinjavajui se svima nad kojima je injen zloin u ime srpskog naroda, predsednik
Tadi je rekao da je, ipak, nemogue optuivati samo jedan narod, jer su zloini vreni i protiv
Srba, te da zbog toga "svi jedni drugima dugujemo izvinjenje":
"Ja se izvinjavam svima protiv kojih je injen zloin u ime srpskog naroda, ali to nije
inio srpski narod, nego su zloinci pojedinci i nemogue je optuivati jedan narod. Isti zloini
su vreni protiv naeg naroda i u tom smislu svi dugujemo jedni drugima izvinjenje. Ako ja treba
prvi da ponem evo, tu sam. Za mene je presudno vano za poverenje da svi zloinci
odgovaraju zbog zloina i da nema jednostranog pristupa zloinu i da nema nikakve protekcije
kada su zloini u pitanju, onih nainjenih prema Bonjacima, Hrvatima ili Srbima".76
Zbog naina na koji je sroena ova izjava, moe se zakljuiti da ona zahteva
protivinjenje, odnosno izvinjenje drugih strana koji su uestvovali u sukobima `90-ih. Takoe, u
ovom izvinjenju se ne pominje preuzimanje odgovornosti.
Tokom posete Hrvatskoj 2007, srpski predsednik Tadi se, potuno neoekivano, javno
izvinio u ime srpskoga naroda. Ovo izvinjenje je iznenadilo kako hrvatsku, tako i srpsku javnost,

75
76

http://www.balcanicaucaso.org, pristup sajtu: 29.01.2014.

http://www.b92.net, pristup sajtu, 29.01.2014.

205

posebno imajui na umu da Tadi tom prilikom u Hrvatskoj boravio u Zagrebu na Energetskom
samitu na kojem su uestvovali efovi zemalja jugoistone Evrope i Rusije.
Ovo izvinjenje je bilo formulisano na sledei nain:
Svim graanima Hrvatske i svim pripadnicima hrvatskog naroda koje su uinili
nesrenima pripadnici moga naroda upuujem izvinjenje i preuzimam za to odgovornost."77
Ovo je ujedno bilo i prvo izvinjenje jednog visokog zvaninika iz Srbije graanima
Hrvatske.
Interesantno je to je ovo izvinjenje bilo vrlo neoekivano, uzimajui u obzir pirodu ove
posete Hrvatskoj, koja je imala primarno privredni znaaj.
Izvinjenje je upueno u veoma gledanoj i poznatoj televizijsko emisiji Nedjeljom u
dva78, nakon vetog novinarskog manevra i pitanja na koje je bilo teko izbegnuti odgovore.
Iako je time ova izjava donekle iznuena, a ne pripremljena reakcija, ona je takoe prva izjava u
kojoj se pominje preuzimanje odgovornosti.
Znaajno je pomenuti da je Tadi je u pomenutom intervjuu rekao da Ratka Mladia
smatra jednom od najtamnijih stranica srpske istorije, dodajui da je odlaskom u Srebrenicu
eleo da pokae ta misli o genocidu, ime je referisao na svoje prethodno izvinjenje.
Ova dva izvinjenja, koja je Boris Tadi dao se razlikuju i u odnosu na drutveno-politiki
kontekst u kome su data. 2004. godine, Boris Tadi je bio na poetku svog prvog predsednikog
mandata.
Godine 2007. Tadi je imao ve trogodinje dravniko iskustvo, drava Srbija krupnim
koracima koraa ka evropskim integracijama, i stoga se ovo izvinjenje mora posmatrati u tom
kontekstu, jer se ne moe zanemariti motivisanost da se dokae demokratski potencijal Srbije.
Ostaje otvoreno pitanje, koliko je ovo izvinjenje iskreno priznanje da su injeni zloini i
preuzimanje odgovornosti za iste, a koliko je ono vet, iskalkulisan dravniki potez u cilju to
boljeg pozicioniranja Srbije u procesu evropskih integracija. Kao i prethodno izvinjenje iz 2004.
godine, ni ovo izvinjenje nije bilo praeno znaajnijom podrkom srpskog drutva. Sa jedne

77
78

http://www.balcanicaucaso.org/, pristup sajtu: 29.01.2014.

Snimak emisije: https://www.youtube.com/watch?v=MMJHiENLgPk

206

strane su stizale osude, sa druge strane, deo javnosti je bio uzdran, dok je eksplicitna podrka
ovom izvinjenju dola iz civilnog sektora.
Tadi je bio i prvi predsednik Srbije koji je posetio Vukovar, novembra 2010. kada se,
prilikom polaganja venaca izvinio porodicama svih nevino stradalih rtava na Ovari 1991.
godine79:
Ovde sam da, poklanjajui se rtvama, jo jednom uputim rei izvinjenja. Da iskaem
aljenje. Da stvorim mogunost da Srbi i Hrvati i Srbija i Hrvatska okrenu novu stranicu istorije.
Priznanjem zloina, izvinjenjem i aljenjem, stvaraju se mogunosti za oprotaj i za pomirenje.
Kada se nai narodi izmire, otvara se nova budunost.
Poslednje u nizu izvinjenja je izvinjenje aktuelnog predsednika Srbije, Tomislava
Nikolia, iz aprila 2013. godine, u emisiji "Intervju 20" na BHT1: "Ja kleim i traim
pomilovanje za Srbiju zbog zloina koji je izvren u Srebrenici. Izvinjavam se za zloine koje je u
ime nae drave i naeg naroda poinio bilo koji pojedinac iz naeg naroda".
Ipak na insistiranje novinarke da se mora sloiti sa tim da sve to se dogaalo u
Srebrenici ima karakteristike genocida, Nikoli je dodao: " sve to se deavalo na prostoru
bive Jugoslavije (tokom ratova) imalo karakteristike genocida", ali je tom prilikom najavio da e
posetiti Srebrenicu80.

DEKLARACIJA SKUPTINE SRBIJE O OSUDI ZLOINA U SREBRENICI

Nakon Rezolucije Evropskog parlamenta o Srebrenici, usvojene 15.01.2009, skoro sve
drave bive Jugoslavije su usvojile relevantne rezolucije, osim Bosne i Hercegovine, zbog
navodnog snanog protivljenja politiara iz Republike Srpske.
Za Deklaraciju kojom se osuuje zloin nad bonjakim stanovnitvom Srebrenice u julu
1995. godine, na nain utvren presudom Meunarodnog suda pravde, glasalo je 127 poslanika
vladajue koalicije, dok je protiv bio 21, a jedan poslanik nije glasao. Poslanici Srpske radikalne
stranke i Liberalno-demokratske partije nisu uestvovali u glasanju.

79
80

Snimak izjave: https://www.youtube.com/watch?v=I5izi0UObGQ

Snimak izjave: https://www.youtube.com/watch?v=6U_Gr2w8230

207

Deklaraciju su podrale poslanike grupe Za evropsku Srbiju, G17 plus, Socijalistika

partija Srbije - Jedinstvana Srbija, Partije ujedinjenih penzionera Srbije i manjine.
Protiv su bili poslanici Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, a poslanici Srpske
napredne stranke napustili su salu pre glasanja.81 Deklaracija je usvojena sa minimalnim brojem
glasova (od ukupno 250 poslanika, 127 poslanika je glasalo za usvajanje Deklaracije).
Indikativno je da je Deklaracija doneena tek nakon presude Meunarodnog suda pravde, to nam
ukazuje da naini na koje drutvo formira svoje predstave o prolosti ima daleko manje
spontanosti nego to bi se moglo predspostaviti.
Iako ve sam broj poslanika koji je glasao za usvajanje Deklaracije govori o tome da je
izostao iri konsenzus o dogaajima u i oko Srebrenice jula 1995. godine, i sadraj Deklaracije
navodi na zakljuak da srpsko drutvo jo uvek nije spremno da u potpunosti prihvati i osudi
zloin koji je poinjen.
Narodna skuptina Republike Srbije najotrije osuuje zloin izvren nad bonjakim
stanovnitvom u Srebrenici jula 1995. godine, na nain utvren presudom Meunarodnog suda
pravde, kao i sve drutvene i politike proces i pojave koji su doveli do formiranja svesti da se
ostvarenje sopstvenih nacionalnih ciljeva moe postii upotrebom oruane sile i fizikim nasiljem
nad pripadnicima drugih naroda i religija, izraavajui pri tom sauee i izvinjenje porodicama
rtava zbog toga to nije uinjeno sve da se sprei ova tragedija.
Iako Deklaracija referira da se osuuje zloin, na nain utvren presudom
Meunarodnog suda pravde, u njoj se nigde ne navodi krucijalna re genocid, ve se
pribegava interpretaciji, ublaavanju.
Ovo je ujedno bila i glavna zamerka upuena Deklaraciji koja se ula iz regiona.
Nedostatak volje i hrabrosti da se u Deklaraciji eksplicitno upotrebi termin genocid,
protumaen je i kao nedostatak politike volje da se u javnom dokumentu, izglasanom u
najviem predstavnikom telu prizna ta se zaista dogodilo u Srebrenici, a to nije, kao to je i
Meunarodni sud pravde presudio, samo zloin, ve spada u najteu vrstu zloina protiv
ovenosti genocid.

81

http://www.b92.net, pristup sajtu: 29.01.2014.

208

Zloin koji se dogodio u Srebrenici je najozbiljniji i najmasovniji pojedinani zloin

poinjen na teritoriji bive SFRJ. Pravnu kvalifikaciju ovog zloina kao genocida, dao je i
Meunarodni sud pravde, ali i Haki tribunal, u presudi Radislavu Krstiu.
Deklaracija o osudi zloina u Srebrenici je do sada moda najozbiljniji korak koji je
Srbija uinila, sa formalnog aspekta, jer se faktiki priznaje odgovornost Srbije za ne spreavanje
tragedije koja se dogodila jula 1995. u Srebrenici. Ono to ova Deklaracije ne donosi je priznanje
rtvama. Ona takoe ne otvara prostor u javnom diskursu Srbije da se zloin u Srebrenici nazove
onako kako je to utvrdio i Meunarodni sud pravde.

ZAKLJUAK
U dominatnom drutvenom diskursu je priroda sukoba na prostoru bive SFRJ
osporavana. Dominantno je neslaganje po pitanjima uzroka i tokova rata, a samim tim i o
odgovornosti za zloine koji su desili za vreme rata. Sve dok se o ratnoj prolosti dogovoreno
uti, dok se o njoj ne govori sa jasnom vrednosnom konotacijom koja preuzima teret
odgovornosti, potreba da se mehanizmi tranzicione pravde implementiraju ostaje kao zalog za
budunost.
Znaaj reparacija kao mehanizma tranzicione pravde je u izgradnji aktivnog odnosa
prema prolosti, koji treba da ima svoje uporite u javnom izvinjenju.
Zato su javna izvinjenja vana?
Vana su jer u sebi nose priznanje. Ovaj termin, priznanje, se rutinski koristi u javnom
diskursu da oznai zvaninu potvrdu da je prethodno poricana optuba ili sumnja bila tana.
(Koen, 2003: 357)
Priznanje stvara temelj na kome ponovo mogu da se izgrade odnosi poverenje, urueni
dotadanjim poricanjem stvarnosti, uobiajenim preterivanjima, manipulacijom injenicama i
samoobmanom o sopstvenoj nevinosti u odnosu na konflikt koji se desio.
Priznanje je in odgovornosti, jer sa sobom nosi zahtev da se zna i da se kae istina o
onome to se deavalo u prolosti.

209

Osim priznanja da su zloini injeni, javna izvinjenja treba da priznaju i patnju rtava, i
stoga ona moraju da budu iskrena, kompletna, bez zahteva za protivinjenje (bez zahteva za
izvinjenje druge ili drugih strana).
Samo takva izvinjenja, bez zadrke, mogu da prue satisfakciju rtvama.
Ono to takoe nedostaje dosadanjim izvinjenima, osim njihove kompletnosti, jesu mere
koje bi trebalo da ih prate, kao to bi npr. bila javna kampanja ili dan seanja, koje bi unapredila
svest javnosti i koja bi senzibilisala stanovnitvo. Samo priznanje da su zloini injeni nije
dovoljno.
Sistematsko delovanje je neophodno kako bi javnost postala svesna znaaja suoavanja s
prolou, ali se ono ne moe meriti kvantitativno. Ekvivalent za patnju ne postoji, ali postoji
priznanje za patnju, moralna satisfakcija.
Nakon analize izvinjenja koja smo do sada imali prilike da ujemo, ostaje zakljuak da su
nam u regionu potrebna manje diskutabilna izvinjenja, izvinjenja koja nisu iskalkulisana i kojima
se ne kupuju politiki poeni, ve izvinjenja koja se obraaju rtvama.

LITERATURA:
Buruma, Jan (2002). Plata za krivicu: Uspomene na rat u Nemakoj i Japanu, Samizdat B92
Hamber, Brandon; Wilson, Richard (2002). Symbolic closure through memory, reparation and
revenge in post-conflict societies. Journal of Human Rights Vol. 1, No. 1
Humphrey, Michale (2010). Politike traume i pomirenja, Temida
Ili, Dejan (2005). Jugoslovenska komisija za istinu i pomirenje 2001 - ? asopis za kulturu i
knjievnost, i drutvena pitanja
Jaspers, Karl (2009). Pitanje krivice, Fondacija Konrad Adenauer, Beograd
Koen, Stenli (2003). Stanje poricanja: Znati za zlodela i patnje, Samizdat B92, Beograd
Magarell, Lisa (2009). Reparacije u teoriji i praksi, Forum za tranzicionu pravdu 2, Fond za
humanitarno pravo, 7. Dostupno na: http://www.hlc-rdc.org Pristup sajtu: 20.01.2014.
Naidu, Ereshnee (2004). Symbolic Reparations: A fractured opportunity, Centre for the Study
of Violence and Reconciliation

210

Ostvarivanje prava rtava na reparacije u sudskim postupcima u Srbiji, izvetaj za 2013.

Dostupno na: http://www.hlc-rdc.org Pristup sajtu: 20.01.2014.
Rule of law tools for post-conflict states, Reparations programs (2008). United Nations, New
York and Geneva.
Slubeni glasnik RS, br. 58/2003.
Slubeni glasnik RS, br. 67/2003.
Tranziciona pravda u postjugoslovenskim zemljama izvetaj za 2010/2011, http://www.hlcrdc.org
Vodi kroz reparacije, dostupno na: http://www.hlc-rdc.org Pristup sajtu: 20.01.2014
Korieni video snimci: https://www.youtube.com/watch?v=8pZdcNWQBOk
Korieni video snimci: https://www.youtube.com/watch?v=I5izi0UObGQ
Korieni video snimci: https://www.youtube.com/watch?v=6U_Gr2w8230
Sajt: http://www.balcanicaucaso.org
Sajt: http://www.balkaninsight.com
Sajt: http://www.b92.net
Sajt: http://www.6yka.com
Sajt: http://www.zarekom.org

Vinja ijai
TRANSITIONAL JUSTICE IN SERBIA (THE RIGHT TO REPARATIONS):
SUMMARY
Societies in transition which are actively dealing with their wartime past are experiencing numerous
challenges. Apart from prosecuting perpetrators of war crimes and establishing the facts of the events during the
conflict, they should pay particular attentionto the victims of war. Transitional justice mechanism that is most
directly focused on victims are reparations. Through administrative and judicial reparations aimed not only to
determine the rights of the victims, but also mitigate the effects of war, victims can provide a certain kind of
compensation for the violation of their human rights, suffered loss, fear and pain. Reparations are, therefore,
measures and mechanisms whose aim is to overcome the consequences of war crimes and restore the dignity of
victims. Apart from these reparations, there are also symbolic reparations directed to

commemoration,

memorialization and public apologies. This work is particularly related to symbolic reparations, focusing on public

211

apologies made by statesmen from the former Yugoslavia.

Key words: Transitional justice; reconciliation; Human Rights; reparations; symbolic reparation; public apology; war
victims.

212

UDK 81'42:[004.738.5:316.774(497.15)
Dinko Gruhonji
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za medijske studije

DVADESET GODINA KASNIJE: ALEKSANDAR VUI U SARAJEVU - MEDIJSKO

IZVETAVANJE U SRBIJI I BOSNI I HERCEGOVINI

SAETAK
Rad se bavi kvalitativnom analizom medijskog diskursa povodom posete predsednika Vlade Srbije Aleksandra
Vuia glavnom gradu Bosne i Hercegovine, Sarajevu. U radu se analizira izvetavanje internetskih portala uticajnih
dnevnih listova: Osloboenje i Dnevni avaz iz Sarajeva, i Blic i Danas iz Beograda. Kroz pojedinane studije
sluajeva, analizira se kontekst izvetavanja, s ciljem da se utvrdi da li postoji ideologizacija novinarskih anrova u
izvetavanju analiziranih medija. Rad je jo jedan od priloga iroj temi prouavanja uloge medija u suoavanju sa
nedavnom ratnom prolou na prostoru bive Jugoslavije.
Kljune rei: rat, Bosna i Hercegovina, Srbija, Blic, Danas, Osloboenje, Dnevni avaz, suoavanje s prolou

Drutveno-politiki kontekst
Vie od 20 godina od poetka rata u Bosni i Hercegovini82 Aleksandar Vui, ovaj put u
ulozi predsednika Vlade Srbije, posetio je glavni grad te drave, Sarajevo. Njegova poseta

Rat u Bosni i Hercegovini trajao je od prolea 1992. pa zvanino do zime 1995. godine, odnosno do momenta
potisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, 21. novembra 1995. Ratna dejstva trajala su, meutim, ve od poetka
1992. godine pa do prolea 1996. godine.
82

213

izazvala je veliku panju javnosti u obe drave, a naroito u Bosni i Hercegovini. Takva
medijska pozornost nije proizala samo iz protokolarne injenice da predsednik vlade jedne
drave poseuje susednu dravu, ve zato to je u pitanju upravo Aleksandar Vui.
Re je o politiaru koji je tokom rata u Bosni i Hercegovini bio lan nacionalistike
Srpske radikalne stranke (SRS), koja je zagovarala ideju velike Srbije, koja je podrazumevala i
rasparavanje Bosne i Hercegovine. Sam Vui je u javnim istupima iz tog perioda ostao
upamen kao strastveni zagovornik takve ideje. Tokom rata, 1992. i 1993. godine, radio je na
nacionalistikom Kanalu S, u mestu Pale iznad okuipranog Sarajeva83, u kojem je bila
stacionirana civilna komanda bosanskih Srba, gde je pripremao i vodio vesti na engleskom
jeziku, a pripremao je i intervjue i reportae. Godine 1993. Vui je zvanino pristupio Srpskoj
radikalnoj stranci, a dve godine kasnije postao je njen generalni sekretar. Ostala je zabeleena
njegova izjava od 20. jula 1995. godine, kada je kao poslanik radikala u Skuptini Srbije rekao:
...Ubijte jednog Srbina, mi emo stotinu Muslimana...84 Ova izjava je data nekoliko dana
nakon genocida u Srebrenici jula 1995. godine, kada su snage bosanskih Srba pobile najmanje
8.000 Muslimana-Bonjaka u tom gradu, koji je tada bio u statusu zatiene zone Ujedinjenih
Nacija tokom rata u BiH.
Aleksandar Vui je ostao visoki funkcioner Srpske radikalne stranke sve do 2008.
godine, kada je zajedno sa dotadanjim zamenikom predsednika SRS Tomislavom Nikoliem
osnovao Srpsku naprednu stranku, koja se odrekla radikalske ideologija i deklarativno se zaloila
za put Srbije ka Evropskoj uniji. etiri godine kasnije, Vui je postao prvi potpredsednik Vlade
Srbije, a nakon vanrednih izbora 2014. godine, postao je predsednik Vlade Srbije. Prva
destinacija koju je Vui posetio nakon to je postao predsednik vlade bilo je upravo Sarajevo.
Odnosi izmeu Bosne i Hercegovine i Srbije i dve decenije nakon zavretka rata
optereeni su meusobnim nepoverenjem. Bosna i Hercegovina je 1993. godine tuila Srbiju
pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu za genocid. Taj sud je u februaru 2007. godine
Okupacija Sarajeva trajala je od poetka aprila 1992. godine pa do kraja februara 1996. godine. Ta gotovo
etvorogodinja opsada glavnog grada meunarodno priznate Bosne i Hercegovine ostala je zabeleena kao najdua
opsada jednog glavnog grada u istoriji modernog ratovanja. Poginulo je oko 11.000 ljudi, a meu njima i 1.601 dete.
Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju sa seditem u Hagu osudio je na doivotnu robiju generala Stanislava
Galia, komandanta sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske. Njegovog naslednika na tom
poloaju Dragomira Miloevia, Haki tribunal osudio je na 29 godina zatvora. Obojica su osueni zbog ratnog
zloina protiv ovenosti, koji su poinili tokom organizacije opsade Sarajeva.
84
Izjava dostupna na: https://www.youtube.com/wat?v=UGqv9CJbd3U (pristupljeno 21. oktobra 2014)
83

214

presudio da je Srbija kriva za neinjenje u spreavanju genocida, odnosno zato to nije uinila
sve to je bilo u njenoj moi da sprei genocid, a potom nije kaznila niti predala optuene za
ratne zloine Hakom tribunalu. Sud je dodao da Srbija ne moe biti smatrana odgovornom za
genocid u Srebrenici, jer nije poinila genocid ni preko svojih dravnih organa, ni preko svojih
zvaninika. Posle ovog suenja, Srbija je postala prva zemlja koja je po oceni suda prekrila
Konvenciju o genocidu.

Odnose izmeu dve drave optereuju i este separatistike izjave predstavnika najvieg
rukovodstva Republike Srpske, manjeg bosanskohercegovakog entiteta, kojima su iz Beograda
esto stizali izrazi neskrivene podrke.
Sva ta pitanja zapravo su kljuna za normalizaciju odnosa, ali se oko njih i danas vode
mahom politiki ostraene a ne argumentovane rasprave. U tim raspravama esto uestvuju i
mediji, koji svojim izvetavanjem neretko podilaze vladajuim negativnim stereotipima u obe
drave, kroz medijsku interpretaciju karaktera ratova na prostoru bive SFRJ, koja se esto
rukovodi pre svega dnevnopolitikim interesima politike vlasti.

Cilj rada
Cilj rada je da se kroz analizu medijskog diskursa uticajnih dnevnih listova u Bosni i
Hercegovini i u Srbiji utvrdi na koji su nain oni izvetavali o poseti Aleksandra Vuia
Sarajevu. S tim u vezi, cilj rada je da se utvrdi kakve su poruke mediji slali svojoj publici i
koliko je u tim porukama bila prisutna ideologizacija novinarskih anrova, koja je u neposrednoj
vezi sa medijsko-politikom interpretacijom karaktera rata u BiH.

Metod i korpus
U radu je korien metod kvalitativne analize medijskog diskursa i interpretacije sadraja.
Analizirano je pisanje internetskih portala dnevnih novina Osloboenje i Dnevni avaz iz Sarajeva

215

i Danas i Blic iz Beograda. Posmatran je period od 11. do 15. maja, a Vuieva poseta je bila 13.
maja.
Analiza diskursa je najpogodnija za ovakav tip istraivanja medijskih sadraja, jer je re
o interdiciplinarnoj nauci koja kritiki preispituje drutvo i kulturu u kojima postoje realni
sagovornici koji izmenjuju poruke. Analiza medijskog diskursa izuava drutvo i prouava koje
vrste interakcija medijski tekst uspostavlja izmeu ljudi i sveta i izmeu monika (vlasti, veine)
i onih koji to nisu (manjine) (prema Savi 1993: 25; Pralica 2010: 327). Prema Teunu van Dejku
(2008) diskurs u sociolokom smislu je tip miljenja, politike ideje, ideoloki okvir. Prema
Dubravki Vali Nedeljkovi (2010), medijski diskurs moe biti tolerantan i netolerantan, u
odnosu na kulturni kontekst, a potom i na drutveno-politiki i etniki.
U medijskoj teoriji ne prestaju istraivanja na temu uloge medija u procesu suoavanja s
prolou na prostoru bive Jugoslavije (Ugrei 1996, Torov 1996, Vali 1997, Thompson
2000).
U ovom radu analizirani su vesti, izvetaji, lanci i kolumne.

anrovska struktura i kontekst

Kada je u pitanju anrovska struktura, u Blicu i Dnevnom avazu su dominirali
faktografski novinarski anrovi, vesti i izvetaji. U Osloboenju su oni takoe dominantni, uz
jednu kolumnu. List Danas je Vuievu posetu pratio kroz lanke, kolumnu i intervju. Kada su u
pitanju vesti i izvetaji, dominira preuzimanje agencijskih proizvoda, uz poneto sopstvene
produkcije i slanja novinara na teren.
Novinari su samo delimino koristili bekgraund85 u izvetavanju o Vuievoj poseti kao i
u analizama iste. To je neto to se moe nazvati fenomenom izostavljenog bekgraunda86,

engl. background pozadina, predstavlja kontekst vesti. Ono to je za autore oigledno, korisnicima odnosno
itaocima, gledaocima ili sluaocima nije uvek jasno; oni mogu da se nalaze hiljadama kilometara daleko od mesta
dogaaja i da o pozadini zbivanja budu sasvim neobaveteni. Ili naprosto mogu da budu nedovoljno informisani pa
moda i nedovoljno funkcionalno pismeni. Gruhonji, D. (2011). Diskurs agencijske vesti. Novi Sad: Filozofski
fakultet
85

216

odnosno izvetavanje lieno konteksta, koje proizvodi veoma ozbiljan i tetan komunikacioni
um izmeu publike i medija. Za razliku od nekih ranijih istraivanja, u ovom sada moe se
zakljuiti da su mediji ipak bili dosledniji u potovanju pravila profesije, kada je
kontekstualizacija u pitanju.
Mlaim itaocima, koji ne pamte ratne devedesete godine prolog veka, iz pisanja ovih
medija tako e biti jasno da predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vui nekada nije zastupao
politiku koju zastupa sada. Bie im verovatno jasno da je on bio pristalica ratne politike u to
vreme, ali u svakom sluaju nisu dobili dovoljno podataka o Vuievoj politikoj istoriji i o
itavoj kompleksnosti odnosa izmeu Beograda i Sarajeva.
U Dnevnom avazu dominantan je ton koji alje poruku o potrebi normalizacije odnosa
izmeu dve zemlje: Vui e posjetiti Saborni hram, Begovu damiju i Baariju; Vui s
Bevandom: Niko me nije natjerao da doem, doao sam kao prijatelj BiH; Vui s delegacijom
Parlamentarne skuptine BiH; Vui uruio vrijednu donaciju za novoroenad; Zavrena prva
zvanina posjeta BiH premijera Srbije Aleksandra Vuia.
U Osloboenju dominiraju takoe slini naslovi, uz odreene izuzetke: Vui: Dolazim u
posjetu Sarajevu ispruene ruke, sa porukom prijateljstva; Vui: Idem u Sarajevo da se borim
za to bolje odnose dvije zemlje; Vui u Sarajevu: U BiH sam doao kao prijatelj; Vui etao
Sarajevom: Divno sam doekan i u katedrali i u Gazi Husrev-begovoj damiji..., ali tu su i
naslovi poput: Vui o navodima o programu SNS-a: Mi imamo Bijelu knjigu i to nikada nije
pisalo, koji govori o tome da je u programu vladajue partije pisalo da je njen cilj ujedinjenje
Srbije i Republike Srpske, odnosno rasparavanje susedne Bosne i Hercegovine. Povodom tog
sluaja, kojeg je Vui neuverljivo negirao, inspiraciju za kolumnu pronaao je i jedan od
svakako najboljih kolumnista u bivoj Jugoslaviji, Boris Deulovi, u tekstu pod naslovom
"Amnezija Aleksandra Vuia", gde na ubojit nain govori o Vuievoj politikoj prolosti, uz
zakljuak da bi je predsednik Vlade Srbioje najradije zaboravio i izbrisao.
Dnevni list Danas iz Beograda Vuievu posetu pratio je kroz lanke, kolumnu i intervju,
koji redom nose naslove: Distanca od Dodika; Bez udvaranja i izvinjenja; Vui na Baariji;
Gruhonji, D. (2014). Mediji i REKOM: aspekt rtve u medijskoj interpretaciji presuda Hakog tribunala.U
Zborniku: Uloga medija u normalizaciji odnosa na Zapadnom Balkanu. Novi Sad: Filozofski fakultet i Centar za
istraivanje religije, politike i drutva
86

217

Vetar u lea celom regionu. Sve to je Danas objavio imalo je analitiki karakter s ciljem da
itaoce obavesti o kompleksnosti Vuieve posete Sarajevu.
Od svih posmatranih medija, Blic je objavio najvie sadraja o Vuievoj poseti:
Vui: U Sarajevo sam doao kao prijatelj; Vui proetao Sarajevom; Premijer zadovoljan
posetom Sarajevu; Bejbi term - Vuiev lini poklon porodilitu sarajevske bolnice; Vui i
Ljubi: Saradnja na putu ka EU dobrodola; Lagumdiju susret s Vuiem podsetio na inia.
Blic je objavio i jednu anketu, pod naslovom: Sarajlije pozdravljaju posetu Vuia; I Blic donosi
tekst: Vui Dodiku: Ti, Mile, zna koliko mi volimo Republiku Srpsku! Vui: Poseta Sarajevu
nije otklon od Banjaluke; kao i izjave elnika iz RS, Radmanovi: Vuieva poseta Sarajevu novi
korak napred; Radojii: Oekujem dalje poboljanje odnosa BiH i Srbije.
Pored naglaeno "normalizatorskog" tona, Blic je doneo i pojedine vesti, izvetaje i izjave
koje dublje objanjavaju kompleksnost odnosa izmeu Srbije i BiH, odnosno izmeu samog
Vuia i te drave: Vui: U Sarajevo idem kao prijatelj, u Beloj knjizi nema navoda o
zajednikoj dravi Srbije i RS; Bportal: Sporni deo teksta na stranici SNS bio dostupan do 19h;
Blic je preneo i izjavu sociolokinje Janje Be Nojman, datu bosanskom portalu Klix.ba:
Vui bi trebalo javno da izrazi aljenje zbog svojih izjava.
Ton Vuieve posete u najveem broju medijskih proizvoda bio je zapravo usmeren ka
budunosti, a ne ka prolosti: Vui je rekao da smatra da u budunosti sukobi nisu mogui, da u
Srbiji vie nema mrnje prema susjedima, a stalno okretanje u prolost svima moe donijeti samo
tetu, to je preneo Dnevni avaz.
S takvim stavom se sloio i Vjekoslav Bevanda, predsedavajui Vijea ministara BiH,
koji je nakon razgovora sa Vuiem poruio da je potrebno zatvoriti kaverne prolosti.
Vui je, meutim, izbegao odgovor na pitanje novinarke BHT1-a o tome da li je pravi
Aleksandar Vui nacionalista iz 90-ih ili premijer Srbije koji je prije nekoliko dana rekao da
niko ne moe da uniti BiH, to je takoe preneo Dnevni avaz.
Mediji su preneli i Vuievu izjavu datu regionalnoj televiziji Al Dazira (Al Jazeera), da
Srbija podrava celovitu Bosnu i Hercegovinu. I kao to niko ne moe da ti uniti RS, niko ne
218

moe da uniti BiH. To je politika Srbije, preneo je Dnevni avaz agencijski izvetaj o
Vuievom gostovanju na pomenutoj televiziji. List Blic preneo je i agencijsku anketu sa
graanima Sarajeva, koji su mahom pozdravili Vuievu posetu. Blic je preneo i izjavu ministra
spoljnih poslova BiH Zlatka Lagumdije, koji je rekao da ga je susret sa Vuiem podsetio na
susret sa Zoranom iniem, predsednikom Vlade Srbije koji je vaio za reformatora a ubijen je
u atentatu 12. marta 2003. godine. Vui je slinog razmiljanja, rekao je Lagumdija.
Dublji pristup Vuievoj poseti, od polutabloidnih Blica i Dnevnog avaza imali su Danas
i Osloboenje. Uoi Vuieve posete Sarajevu, Danas je objavio lanak pod nazivom Distanca
od Dodika, u kojem je autorka ukrstila izjave politikih analitiara iz Beograda i iz Sarajeva, sa
zakljukom da vlasti u Sarajevu blagonaklono gledaju na predsednika Vlade Srbije Aleksandra
Vuia jer predsednik Republike Srpske Milorad Dodik vie ne uiva podrku srpskih vlasti, kao
to je to bio sluaj tokom vlasti Borisa Tadia i njegove administracije. Ista autorka (Sneana
ongradin) analizirala je i uinke Vuieve posete Sarajevu, pa je zakljuila: Potovanje
teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine, kao i Republike Srpske, isticanje prijateljskog
odnosa Srbije prema BiH, ali i odbijanje da se jasno odredi prema sopstvenoj prolosti tokom
rata devedesetih, osnovne su poruke tokom jueranje zvanine posete premijera Aleksandra
Vuia Sarajevu. Autorka je kroz izjave politikih analitiara istakla i injenicu da se Vui
prilikom posete Sarajevu nije izvinio za zloine u ratu u Bosni i Hercegovini, iako je bilo i takvih
oekivanja.
Ista autorka intervjuisala je i biveg ministra spoljnih poslova bivse SR Jugoslavije
(Srbije i Crne Gore) Gorana Svilanovia, sada u ulozi generalno sekretara Saveta za regionalnu
saradnju, koji je Vuievu posetu ocenio pozitivno, odnosno kao vetar u lea celom regionu i
odlinu vest za graane Srbije i Bosne i Hercegovine.
Najkritiniji tekst prema Aleksandru Vuiu i njegovoj prolosti, od svih posmatranih,
bila je kolumna Amnezija Aleksandra Vuia, autora Borisa Deulovia, koji je objavljen u
Osloboenju. U svom prepoznatljivom ironinom stilu, Deulovi je itaoce podsetio na
celokupnu Vuievu politickcu karijeru, brojne sporne izjave i poteze, i njegovu sklonost ja
zaboravljanju i ka ponavljanju reenice da prolost treba zaboraviti i okrenuti se ka
budunosti.

219

Zakljuak
Izvetavanje posmatranih medija o poseti predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vuia,
sa aspekta potovanja kodeksa novinarske profesije, kao i sa aspekta potovanja profesionalnih
normi, moe se okarakterisati kao zadovoljavajue. Mediji su se ovom posetom bavili kao
jednom od najznaajnijih tema toga dana, a u svom izvetavanju su naglasili njen simbolini
znaaj, stavljajui tako u prvi plan i itav kontekst koji je bio znaajan za pravilno iitavanje te
posete u tom trenutku najmonijeg politiara iz Srbije glavnom gradu Bosne i Hercegovine,
Sarajevu. Meutium, itaoci u svakom sluaju nisu dobili dovoljno podataka o Vuievoj
politikoj istoriji i o itavoj kompleksnosti odnosa izmeu Beograda i Sarajeva.
O poseti su povrnije i uglavnom sa aspekta osnovnih novinarskih anrova, vesti i
izvetaja, izvetavali Dnevni avaz i Blic, koji se mogu okarakterisati kao polutabloidni mediji.
Osloboenje i Danas su osnovnim novinarskim anrovima dodali i kompleksnije forme, poput
lanka, analize, intervjua i kolumne.
Na osnovu svih analiziranih priloga moe se zakljuiti da ideologizacija novinarskih
anrova u svrhe dnevnopolitikih manipulacija javnim mnjenjima Bosne i Hercegovine i Srbije
uglavnom nije uoena.

LITERATURA:

Gruhonji, D. (2011). Diskurs agencijske vesti. Novi Sad: Filozofski fakultet

Gruhonji, D. (2014). Mediji i REKOM: aspekt rtve u medijskoj interpretaciji presuda Hakog
tribunala.U Zborniku: Uloga medija u normalizaciji odnosa na Zapadnom Balkanu. Novi Sad:
Filozofski fakultet i Centar za istraivanje religije, politike i drutva
Grupa autora (1997). Rat je poeo na Maksimiru: Govor mrnje u medijima. Beograd: Medija
centar.
Pralica, D. (2010). Analiza medijskog diskursa stranih radijskih programa Bi220

bi-si i Doje vele na srpskom jeziku. Zbornik Susret kulture. Novi Sad: Filozofski fakultet
Rei i nedela (2011) - Pozivanje ili podsticanje na ratne zloine u medijima u Srbiji 19911992.
Studija Tuilatva za ratne zloine Republike Srbije. Beograd.
Savi, S. (1993). Diskurs analiza. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Thompson, M (2000). Proizvodnja rata: Mediji u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Beograd: Medija centar i Free B92.
Torov, I. (1996). Sunovrat srpskog novinarstva. Beograd: Medija centar.
Ugrei, D. (1996). Kultura lai: Antipolitiki eseji. Zagreb: Arkzin
Vali Nedeljkovi D. (2010). Zato obavezni predmet analiza medijskog diskursa? Peti naunostruni skup InterRegioSci. Novi Sad: Vlada AP Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za nauku i
tehnoloki razvoj. 28. april 2010.
Vali Nedeljkovi, D. (1997). Rikoet rei, Argument, Beograd. (srpsko-englesko izdanje)
Van Dijk, T. (2008). Discourse and Power. New York: Palgrave Macmillan.

Internetski izvori:
www.blic.rs
www.danas.rs
www.oslobodjenje.ba
www.avaz.ba
Dinko Gruhonji

TWENTY YEARS LATER: ALEKSANDAR VUCIC IN SARAJEVO - MEDIA REPORTING IN SERBIA

AND BOSNIA AND HERZEGOVINA

221

SUMMARY

The paper deals with the qualitative analysis of media discourse on the occasion of the visit of Serbian
Prime Minister Aleksandar Vucic to the capital of Bosnia and Herzegovina, Sarajevo. The paper analyzes the
reporting of influential daily newspapers Internet portals: Oslobodjenje and Dnevni Avaz from Sarajevo, and Blic
and Danas from Belgrade. Through individual case studies, paper analyzing the context of reporting, in order to
determine whether there is ideologically journalistic genres in reporting of analyzed media. The work is one of the
contributions to the general topic of studying the role of the media in facing with the recent wartime past in the
former Yugoslavia.
Keywords: war, Bosnia and Herzegovina, Serbia, Blic, Danas, Oslobodjenje, Dnevni Avaz, facing with the past

MEDIJI I I GOVOR MRNJE; MEDIJI, NACIJA I NACIONALIZAM

222

UDK 81'42:[004.738.5:316.774(497.11)
UDK 32.019.5:305-055.3-055.1/.2
Anica elebi, Ana Klem Aksentijevi, Biljana Radusin, Svenka Savi, Eva Vukainovi
ACIMSI Centar za rodne studije, Univerzitet u Novom Sadu

ANALIZA SADRAJA INTERNET STRANICA DESNO ORIJENTISANIH

ORGANIZACIJA U SRBIJI: RODNA PERSPEKTIVA87

SAETAK
Cilj rada je da opiemo i analiziramo sajtove pet desno orijentisanih organizacija registrovanih u Srbiji
(Obraz, Trea Srbija, Dveri, Pokret Nai i SNP 1389) kako bi pokazale implicitnu i eksplicitnu diskriminaciji u
odnosu na druge (ene, pripadnice LGBT populacije i druge marginalizovane grupe). Analizirale smo (u
novembru 2013) sadraje internet stranica i drutvenih mrea (tekstove, audio i video zapise), vidljivu organizacionu
strukturu, njihove ideje i stavove o poloaju i ueu ena u politikom diskursu, kao i stavove prema LGBT
87

Rad je skraena i modifikovana verzija seminarskog rada obranjena na master programu ACIMSI Centru za rodne
studijeUNS (u zimskom semestru 2013-2014; izborrni predmet Rod i jezik (mentorka prof. dr Svenke Savi).
Zahvaljujemo Jovani orevi na podacima za Srpski Narodni Pokret 1389.

223

populaciji. Rezultati pokazuju eksplicitnu upotrebu govora mrnje, implicintnu mizoginiju i eksplicitnu
diskriminaciju na osnovu seksualnog identiteta.
Kljune rei: desniarske organizacije, feministiki, govor mrnje, internet, LGBT, ravnopravnost, rodno osetljiv
jezik.

UVOD
U poslednjoj dekadi mnogobrojna istraivanja (naroito pisanih) medija u regionu
potvruju da mediji podstiu drutvenu nejednakost ena. Moranjak Bamburovi i dr. (2006),
pokazuju na osnovu analize dnevnih novina u est zemalja regiona (Bosna i Hercegovina,
Hrvatska, Makedonija, Bugarska, Albanija, Srbija),

da je u Srbiji neravnopravnost ena

najizrazitija, pa je preporuka da mediji treba da promene nekoliko stvari u svojoj osnovnoj

programskoj politici: da promene odnos prema enama (da ih ne tretiraju kao seksualni objekt),
da potuju politiku i drugu ravnopravnost. Prema istraivakim podacima na Univerzitetu u
Novom Sadu, situacija se u Srbiji u pisanim medijima nije mnogo promenila ni poslednjih
nekoliko godina, kada su u pitanju pojedine grupe ena. Veronika Mitro (2010) analizira kako
dnevne novine piu o politiarkama: da li odraavaju ili poriu drutvenu stvarnost politiarki (s
obzirom na njihovu zastupljenost u politikom ivotu); na koji nain obavetavaju o
politiarkama i kakve stavove potkrepljuju o politiarkama. Zakljuuje da dnevne novine
odraavaju drutvenu stvarnost politiarki u tom smislu to su nisko zastupljene kao i u
strukturama vlasti i medijski nevidljive kao i na politikoj sceni. Dnevne novine o politiarkama
najee obavetavaju jezikim sredstvima koje politiarku ine politiki i rodno nevidljivom i
esto je defavorizuju kao politiarku i kao enu.
Dijana Gaji (2013) pokazuje na koji nain se zakrepljuje patrijarhalna rprzntcia
ene kada je u pitanju minstvo (kao to je u asopisu Moja beba u toku 2012 godine), Ana
Savi, (2012) zakljuuje da pisani mediji utiu na ouvanje i zakrepljenje negativnih stereotipa
naroito kada su u pitanju LGBT grupe, a Ruii-Novkovi (2014, 93) analizira u duem
vremenskom periodu (2006-2013) kako pisani mediji predstavljaju osobe sa invaliditetom, i
zakljuuje da: U sluaju izvetavanja o onesposobljenim osobama posledice prihvaenih i
zastupljenih stavova su esta fokusiranost na senzacionalizam i izostanak relevantnih tema i
tanog izvetavanja i vezi sa krenjem prava. Ima dosta radova koji opisuju razliite naine na
koje su predstavnici romske zajednice prikazani u medijima, a nekoliko radova tretira ovu
224

problematiku i na internet stranicama pojedinih organizacija u regionu (Jovanovi, 2013).

Svakako treba naglasiti da meu pojedinim pisanim medjima postoji razlika u stepenu otvorene
ili skrivene disrkiminacije prema drugima, to elimo da proverimo i na primeru sajtova
internet stranica desno orijetisanih pokreta i organizacija u Srbiji. Meutim, injenica je da
postoji kontinuitet prisustva implicitnog i eksplicitnog govora mrnje u pisanim medijima kako
prema enama, tako i prema drugim podzastupljenim grupama u drutvu (drugaijih seksualnih
opredeljenja, druge vere, etnike pripadnosti, ali u poslednje vreme i prema graanima drugih
drava azilantima). Kada je re o analizi internet stranica situacija nije bolja (Radi Bojani,
2007), jer je kontrola jezika i drugog materijala (fotografija, crtea i sl.) u tom domenu
prezentacije svedena na minimum.

CILJ
Cilj nam je u radu da analiziramo u kojoj meri je zastupljena implicitna i eksplicitna
diskriminacija drugih na internet stranicama pojedinih politikih stranaka, organizacija i
pokreta, jer je do sada analiza izostala kada je re o rodnoj perpsketivi.
Analiziramo 5 desno orijentisanih pokreta/organizacija registrovanih u Srbiji, uz primenu metoda
intersekcionalnosti.
METOD ISTRAIVANJA
Osnovne podatke dajemo u Tabeli 1.
Tbl.1.Osnovni podaci ointernet stranicama pet desno orijentisanih organizacija (1.-30.11. 2013)
Organizacija

1.Obraz

2.Trea

3.Pokret Nai

4.Dveri

5.SNP 1389

Srbija
2012.

2012.

2006.

2009.

2004.

2. Internet

Pregledna i

Pregledna i

Pregledna i

Pregledna i

Pregledna i

stranica

aurirana

aurirana

aurirana

aurirana

aurirana

1. Godina
osnivanja

225

3. Pismo i

irilica

irilica

irilica

irilica

irilica

Jezik

Srpski

Srpski

Srpski

Srpski

Srpski

Nije zastupljen

Delimino

Ruski/engleski
4. Rodno

Nije zastupljen

osetljiv jezik

Delimino

Nije

zastupljen

zastupljen

zastupljen

(ROJ)

5.

Ne moe se

Zastupljene,

Zastupljenost

utvrditi

ali ne na

Nisu

Nisu

ne na

ena u

visokim

zastupljene

zastupljene

najvanijim

organizaciji

funkicjama

6. Stav prema

Iskljuivo u

Afirmativni

eniu javnoj

funkciji

sferi

vaspitanja

Zastupljene, ali

zadacima
Nema ena

Iskljuivo u

Iskljuivo u

tekstovi

funkciji

funkciji

podrke

raanja

objekta

enama

portomstva

7. Stav

Negativan i

Negativan

Negativan i

Negativan i

Negativan i

premaLGBT

diskriminator-

stav

diskriminator-

diskriminator-

diskriminator-

ski stav

ski stav

ski stav

Izrazito

Izrazito

Izrazito

ski stav
8. Mizoginija i Izrazito

Nije uoeno

govor mrnje

naglaeni

naglaeni

naglaeni

naglaeni

9. Drutvene

Fejzbuk, Tviter Fejzbuk,

Fejzbuk

Fejzbuk

Fejzbuk

mree

Klipovi na

Tviter

Tviter

Klipovi na

Klipovi na

Jutjubu

Klipovi na

Jutjubu

Jutjubu

Jutjubu

Desno orijentisane organizacije/pokreti osnovali su se u Srbiji tokom poslednjih deset

godina (2004-2014), uz obaveznu prezentaciju na internet stranicama koje se uredno auriraju,
na srpskom jeziku irilinim pismom, uz odstustvo rodno osetljivog jezika, uz

primetno

umanjenu zastupljenost ena u organizacijama, sa patrijarhalnim stavom prema enama u javnoj

sferi, izrazito diskriminatornog stave prema grupama drugaije seksualne orijentacije (LGBT),

226

uz jasno prisustvo govora mrnje prema drugaijima, i sa velikom povezanou sa drugim

drutvenim mreama. To znai da je ono to je saopteno na ovim sajtovima dostupno mnogim
osobama (za razliku, na primer, od internet stranica enskih nevladinih organizacija uVojvodini,
Srbiji i regionu, koje imaju slabo ili nikako aurirane stranice).
REZULTATI ANALIZE
Osnovne rezultate istraivanja prikazujemo za svaki sajt posebno na osnovu 9 kriterijima.
1.Otaastveni pokret Obraz SrbskiObraz
Sve za Obraz, Obraz ni za ta!
Otaastveni pokret Obraz (u daljem tekstu Obraz) je bila srpska ultradesniarska
organizacija, ije je delovanje zabranjeno odlukom Ustavnog suda Srbije od 12. juna 2012.
Organizacija se zalagala za uspostavljanje srpske pravoslavne monarhije na prostoru od Kupe
do Vardara i od Dunava do Jadranskog mora. Posle zabrane pokret i dalje funkcionie pod
nazivom Srbski Obraz.
Njihovo

delovanje

karakterie

isticanje

tradicionalnih

srpskih

vrednosti

uz

diskriminatorski odnos prema raznim manjinskim grupama (etnikim, seksualnim, verskim).

Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije i Odbor za bezbednost Skuptine Vojvodine
su 2005. godine okarakterisali Obraz kao klerofaistiku organizaciju. Prvi ovek Obraza je
predsednik Glavnog odbora i generalni sekretar, istoriar.88
Internet sajt organizacije je dizajniran profesionalno i s panjom, dnevno je auriran.
Pored uobiajenih linkova (Poetna, Pokret, Naela, Obraz na delu, Riznica, U ii, Kontakt)
posebno je istaknut tekstZato srbski? gde nepotpisani/a autor/ka teksta objanjava odstupanje
od pravila jednaenja po zvunosti iznosei argumente zato to smo Srbi a ne Srpi pozivajui
se na istorijske linosti iz 19. veka koje su tako koristile termin. Smatramo da je prvi korak pri
izraavanju nacionalne pripadnosti savladavanje pravilnog korienja sopstvenog jezika i pisma.
Peticija Narod protiv LGBT propagande izraava otvoren negativan i diskrimainatosrki stav
prema pripadnicima/ama LGBT populacije koji/e se nigde vie ne spominju na sajtu. Na stranici
Obraza ne postoji spisak lanova i lanica, niti funkcionera i funkcionerki organizacije. Pominju
88

Vikipedija, slobodna enciklopedija.

<http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=__&oldid=8436668>)

227

se samo dva imena (pokojnog osnivaa i trenutnog predsednika Glavnog odbora i generalnog
sekretara). U malobrojnim komentarima pojedinih akcija Obraza, meutim, postoji i nekoliko
potpisa komentara enskim imenima (to upuuje da pokret ima simpatizerke i lanice). Kada se
pominju Srbi (to je vrlo esto), pominju se iskljuivo u mukom rodu (na primer, O nama
zajednika sudbina za sve Srbe; obrazovan ovek znai uen i prosveen; moralno lice
oveka; srbskih savremenika.

89

Osnovna naela od Vladara do ratara i od radnika do

ratnika, poboni Srbin je domain porodice.90

Proglas

prijateljima

obraanje

je

pojedinanim grupama sa oslovljavanjem u vokativu to tekstu daje starinsku patinu. Svako

obraanje je u mukom rodu Srbine, Svetenie, Vojnie svetih srbskih ratnika, Policaje,
Seljae, Radnie bie uvek pretvoren u slepo orue (osim u apostrofi eni:Srbkinjo,
Smernost i vernost Tvoji su ukrasi. Bez njih ne moe da bude ni devojka ni majka. Bez istote
Tvoje ljubavi i odanosti Bogu i porodici nije mogu opstanak srbske nacije. Znaj da si potomak
plemenitih i slavnih Srbkinja koje su ponos i ukras nae istorije. Budi i Ti ponosna na svoje
srbsko poreklo i ukraena najlepim vrlinama!91
Nacionalno vaspitanje U prvoj reenici ovog teksta se prvi put pored imenice Srbin
pojavljuje i Srpkinja (jer u vaspitavanju dece osim Srbina uestvuje i Srpkinja). U 10 taaka se
navode vanosti. 1. Jezik otuda ga ne treba uiti tuim jezicima sve dok logini i teni ne
progovori na svom nacionalnom jeziku (iskljuivanje mogunosti da dete ima roditelje
pripadnike razliitih nacija koji bi ga uili svako svom maternjem jeziku). 2. Pesma horsko
pevanje nacionalizuje i organizuje ivot ono ui oveka da slobodno i samostalno uestvuje u
drutvenoj zajednici. Treba uvesti srbsku pesmaricu i stalno obogaivati detinju duu srbskim
melodijama sviranjem, pevanjem, podstiui je da pevui i peva u horu. - u istoriji srpske
muzike horska muzika nikada nema instrumentalnu pratnju. 3. Molitva on e pronai put
(dete srednjeg roda!!!). 4. Bajka napominje da se itaju samo srpske, iskljuuje sve druge. 5.
itija svetih junaka srbsko poreklo svetitelja narodni junak. 6. Poezija - Srbin, Srbski
pesnik. U delu teksta javlja se izraz razsrbiti (bez objanjenja znaenja). 7. Istorija po krvi
Arijevac, po prezimenu Sloven, po imenu Srbin, a po srcu i duhu hrianin, dua srbskog
oveka, nastavnik istorije, istoriar, istinski nacionalni vaspita. 8. Vojska od strane
njegovog nacionalnog vaspitaa, ovekovo srce. 9. Teritorija onako kako ovek poznaje
89

http://www.obraz.rs/o-nama/
http://www.obraz.rs/osnovna-nacela/
91
http://www.obraz.rs/proglas-prijateljima/
90

228

svoje telo, kako muziar voli svoj instrument, kako seljak pozanje svoju zemlju. 10. Privreda
o vanosti rada, sve vreme se spominje samo dete u srednjem rodu.92
Oekivano, upotreba ROJ izostaje dosledno, imenice su iskljuivo u mukom rodu
(Srbin, braa, graani, predstavnici, vaspita, nastavnik itd.).

2. Trea Srbija
Plitik slunj.
Trea Srbija je organizacija iji su lanovi na izborima 2012. uestvovali kao pripadnici
Dveri i stavovi ove dve organizacije se poklapaju. Razlika se vidi na poetnoj stranici sajta Tree
Srbije gde se poseban znaaj pridaje zalaganju za vraanje poverenja graana u politiku,
politiare i institucije.Nakon izbora razdvojili su se od Dveri kao Trea Srbija, ali su zadrali
svoje mandate i nastavili da deluju (u Skuptini Grada Novog Sada) pod sadanjim imenom. Na
naslovnoj strani (u poddirektorijumu Program) posebno mesto zauzima upravo osuda ovakvog
naina dolaenja na odbornika i poslanika mesta

Nik s n dri svg prgrm iz

kmpnj, klici s prv iskluiv n intrsn bzi bz idlk i vrdnsn sklnsti.

Izbrni sistm u km s gls z list, nsilc mndt pdinc nlgin i ttn.93
Internet stranica Tree Srbije je dizajnirana u skladu sa logom i bojama organizacije (to su
ujedno i boje dravnih obeleja Republike Srbije). Stranica se uredno aurira, predsednik i
zamenik predsednika su mukarci, a od troje potpredsednika jedna je ena. U ukupnom
predsednitvu od 29 lanova/ica etiri su ene od kojih jedna pripadnica romske nacionalne
zajednice, a za odnose s javnou je zaduen mukarac. Nazivi funkcija su iskljuivo u mukom
rodu, ROJ izostaje sem u saoptenjima koja imaju veze sa enama: Pvdm 25. nvmbr,
unrdng dn brb prtiv nsil nd nm, sm mrlnu dunst i ptrbu d k
n i plitirk skrnm pnju vnsti n prblm s kim s mi i n klginic
susrm tkm bvlnj plitikih funkci i ki su drz i dl prvluug
ndstng i nipdtvug dns prm nm u Srbii...lnic prdsdnitv r
Srbi i nrdn pslnic, lnic prdsdnitv r Srbi94

92

http://www.obraz.rs/nacionalno-vaspitanje/
http://trecasrbija.rs/program/
94
http://trecasrbija.rs/category/objave/
93

229

Trea Srbija ne doputa kritike na raun svojih statova generalno, a naroito o LGBT
populaciji: Dns: Bn Pntvi: mtrsk prbrvnj fist Pvdm tkst
drin Sb Fizm i mi (Btn, 19. nvmbr 2013). itci list Dns imli su 19.
nvmbr priliku d s u ddtku Btn (Kulturn prpgndni kmplt br. 141) su s
krajnje nekompetentnim pmfltm muziklkinj drin Sb, k sbi dpustil d
zkri u dmn scilgi i plitik nlitik i zlpi tikt fist, ttlitrist, mizgin,
hmfb svim nim ki su strni njnm pgldu n svt, ki misl drugi i btin, d
utrk, rzliit pgld n drutv i svt k sb.95 Zakljuujemo da su sadraji na internet
stranici Tree Srbije diskriminatorski prema enama.

3. Pokret NAI
Pokret je registrovan na saveznom nivou (Republika Srbija i Crna Gora), zalae se za
saradnju sa Ruskom federacijom, a protivi ulanjenja Srbije u EU. Sebe naziva rodoljubivim
pokretom iji je cilj izlazak na izbore kako bi program pokreta postao zvanina politika
Republike Srbije. Zbog svojih ekstremistikih nastupa u javnosti, kao i paljenja zastave, pokret
je 2012. godine postao predmet bavljenja javnog tuilatva Republike Srbije, ali je predlog za
zabranu rada ove organizacije odbijen. Zvanini sajt organizacije NAI je pristupaan. Pismo je
irilino, ali je sadraj mogue pratiti i na engleskom i ruskom jeziku.U delu naslovljenom
Multimedija moemo pronai igricu pod nazivom Shoot the Pussy Riot !
U delu sajta LJUDI upoznajemo kljune osobe pokreta. Meu njima nema ena, niti se tekstovi
obraaju enama, nego je obraanje srpskom narodu, junacima i sl. Meu blogerima se nala
jedna blogerka, a jedna ena se pominje kao simpatizerka pokreta, predstavljena imenom i
prezimenom, uz korienje skraenice za isticanje obrazovanja i strunosti. Jedan bloger u svom
blogu pod nazivom Odgovor zombi kulturologu Mileni Dragievi ei otvara polemiku
povodom teksta Strah ultra desnice od zombija(objavljenom u listu NIN 17. oktobra 2013).
Kada pominje ene, pokret pominje ensku nevladinu organizaciju ene u crnom ije hapenje
trai zbog noenja transparenata sa natpisom o priznavanju Kosova. Pripadnici/e pokreta NAI

95

http://trecasrbija.rs/category/u-medijima/page/3/

230

koriste govor mrnje na sajtu organizacije (pederski aktivisti, dva hendikepirana pedera su se
ljubili). Netolerancija prema LGBT populaciji se ogleda u jezikoj upotrebi i eksplicitnom
izraavanju netrpeljivosti naroito povodom (ne)odravanja, Parade ponosa.
Na sajtu se neguje i humor, pored polaganja na ozbiljnost i izdavanja zvaninih
saoptenja). Za aktuelnu krizu smetanja azilanata iz drugih zemalja u Srbiju, nudi se reenje u
kapacitetima rezidencija na Dedinju. Na drutvenoj mrei SNP NAI postoji profil za svaki vei
grad u obliku otvorenih grupa koje stvaraju simpatizeri/ke. Sva vanija saoptenja se objavljuju
na glavnoj fejzbuk stranici i tu se mogu proitati obavetenja, moe se komentarisati i
deliti.Stranicu je lajkovalo 5600 korisnika/ca ove drutvene mree.
Rezultati analize potvruju da se eksplicitni stavovi grupe/organizacije ogledaju i u
jeziku kojim se slui.
Zakljuujemo: mada ekstremistike grupe pokazuju dobar oseaj za vanost
komuniciranja pomou sajtova - idu u korak s vremenom u ureivanju i auriranju sajtova, jezik
kojim to ine je disrkiminatoran, sadrina homofobina, obraanje iskljuivo mukoj populaciji.

4. Srpski sabor Dveri

Srbin sm i pnsim s tim.
Srpski sbr Dvri udrunj grn i plitiki pkrt ii s plitiki stvvi
zsnivu

svtsvskm i

srpskm

ncinlizmu, vrskpticizmu i ntiglblizmu.

Organizacija je proistekla iz asopisa Dvri srpsk, osnovanog 1999. godine kao glasilo
studenata Filolokog fakulteta u Beogradu. Na sajtu Agencije za privredne registre 96 dostupni su
podaci dva udruenja Srpskog sabora Dveri (opis privredne delatnosti - izdavanje asopisa i
periodinih izdanja) i Udruenja graana za ouvanje nacionalnih tekovina i kulturnih naslea
DVERI SRPSKE. Re dveri oznaava srednja vrata na ikonostasu97. Za pokret simbliki
prdstvl uvnj ncinlng nsl, istriskg kntinutitt, k i sistm vrdnsti z ki
s zlu. Dveri Pokret za ivot Srbije98 Internet stranica je moderno dizajnirana, dnevno
aurirana sa sledeim sadrajima: Glavna, Dveri na delu, Stav, Za Dveri piu, Prenosimo,
Program, Stareinstvo, Multimedija. Strinstv Dvri je vrhvni rukvdi rgn pokreta.
lnvi Strinstv su iskljuivo mukarci (navedeni po azbunom redu, sa istaknutom slikom).
96

http://pretraga2.apr.gov.rs/ObjedinjenePretrage/Search/Search
Izvor definicije: http://onlinerecnik.com/leksikon/srpski/dveri
98
http://www.dverisrpske.com/sr/
97

231

Sa rodnog aspekta je interesantan i podatak da u rubrici ''Za Dveri piu'' od 20 autora samo su
dve ene.Osnovna okosnica programa ove organizacije su naela nazvana Novi narodni
dogovor99, sa 10 programskih taaka.
Moto pokreta Dveri je Srbija iznad svega. Na prvi pogled re je o izvan politikom
stanovitu. Problem je, meutim, u tome to sa pozicije Srbija iznad svega nema mesta za ene,
kao za posebnu skupinu koja bi mogla imati neke svoje apartne interese. U nadpolitikoj
recepciji Srbije nama mesta za poseban enski politiki subjekt, ali zato ima mesta za ene kao
majke. Ako Srbima, kako Dveri istiu, preti bioloki opstanak, onda se mora od strane ena
prigrliti bioloka funkcija raanja i obnavljanja nacije. O ljudskim pravima se, na primer, govori
samo kada ih treba denuncirati. Poto su ljudska prava individualistiki koncept, koja kao takva
znae da zajednica vie nije homogena i da je organska zajednica nestala u borbi razliitih
politikih interesa, insistiranje na njima dovodi u pitanje i obezvreuje poziciju koju Dveri
definiu kao Srbija iznad svega.
Na centralnom mestu stranice je promocija porodice i porodinih vrednosti. Kao osnovni
stav istie se da nm n trb vi enskih prv, ng vi majinskih privilgi. Taj cilj e
se postii pklnjnjm pnj prdici k mdlu vspitnj dc, smanjenjem broja prekida
trudnoe, izvrvnjem prdinih bvz, prvzilnjem usmlnikg individulizm,
njem snj sigurnsti i zdnitv, k i ngvnjem nblih nrdnih trdici.
Homoseksualizam opisuju kao totalitarnu ideologiju jer clkupnm drutvu, svbuhvtn,
li d nmtn stv d hmsksuln sklnst prirdn i d u pitnju vritt i d
svk k tk n misli mr biti knjn i mdiski linvn100. Otuda je insistiranje na zbrni
svk idlgi k prmvi ntiprdin i ntidrutvn nrm mrl i pnnj,
definisane razliito od njihovih. U vezi s tim je onda razumljivo da osuuju msvne vtke
prkide trudn, irk rsprstrnjnu prlubu, rzvde brkv, rdiklni fminizm,
individulizm i zhtve LGB-pkrt.

Nvi nrdni dgvr nziv z prgrm Srpskg sbr Dvri s kim su izli n prlmntrn izbr 2012.
gdin
100
http://www.dverisrpske.com/sr/za-dveri-pisu/dverjani/99-branimir-nesic/1601-drustveni-aspekthomoseksualizma.html
99

232

Na internet stranici se moe nai i poseban podsajt izdavake kue Catena Mundi101 na
kojoj se promovie knjiga Stivena Baskervila: Rodna ravnopravnost i problem ljudskih prava102.
Osnovna ideja ove knjige je da je pririvnj ludskih prv n idlgiu fminizm,
hmsksulizm i sksulnih slbd, doprinelo uplitanju drave u privatnu sferu - porodine
vrednosti, koje su neprikosnovene. Autor smatra da prava na osnovu rodne ravnopravnosti nisu
ljudska prava. Kao primer navodi se zahtev Ndzrnog kmitta z sprvnj Knvnci
uklnjnju svih blik diskriminci n103 da drve ptpisnice iskrn uptrbu strtip
nm k i u privtnm ivtu.
Na ovoj internet stranici malo je primera upotrebe rodno osetljivog jezika (..prmciu
rnj, minstv i instv pstviti z drvni priritt br 1). Suprotni primeri su ei (mi
sm rdlubi, mi sm prdini ludi i rdlubi, sa pzici bing vk, nbli srpski
dmini, oni Srbi ki su stli svsni svih krn, nkdnji kmunistiki funkcinri,
svnim Srbim, Srbin sm i pnsim s tim, krumpirni strnki plitiri, sttin hild
Srb npustil Srbiu, prdin vk psvn prtvvnm rdu i dricnju zbg sv
prdic, svih pritl i kmi, mu ki nm psl i ki tn u svkdnvnm nju,
n bz psl i nd, ttlitrni g ktivisti).
Zakljuujemo da su sadraji na internet stranici Dveri diskriminatorni prema enama i da
se u pisanju tekstova koristi seksistiki jezik u iste svrhe.
5. Srpski Narodni Pokret 1389
Nije lako biti Srbin.
Srpski Narodni Pokret 1389 je desniarska organizacija osnovana 2004. godine i
registrovana pri tadanjem Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, 2006. godine razlae se na
SNP 1389 i Pokret Nai, a 2010. godine je preregistrovana u APR-u. Prema statutu SNP 1389
pokret je osnovan

zarad ostavrivanja razliitih ciljeva u okviru ouvanja srpske kulture i

Knjige izdavake kue Catena Mundi su predstavljene kao literatura slobodnih misleih ljudi koji vole svoju
Otadbinu.Cilj izdavaa je bnvlnje Srbistike, srpske istrigrfie i trgnje z prvim dstignuim srpsk i
svtsk umtnsti, a odreenje privtn ncinln biblitk svkg Srbin ki li d zn k i t
102
Baskervil, Stiven (2013). Rodna ravnopravnost i problem ljudskih prava. Beograd:Catena Mundi
103
Zakon o ratifikaciji konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena ("Sl. list SFRJ - Meunarodni
ugovori", br 11/81)
101

233

ostvarivanja optih nacionalnih interesa meu kojima je i ostvarivanje opte ljudske pravde i
jednakosti.

104

Sadraj intenet stranice je redovno auriran tekstovima koji su znatno formalniji od

komunikacije na fejzbuk stranici. Dok fejzbuk stranica posveuje prostor mladima i nainu
komuniciranja koji je njima prijemiviji, internet stranica obiluje kritikim tekstovima i
analizama. Pozivanje na nasilje se esto javlja na fejzbuk stranici, dok internet stranica
promovie mirno reavanje konflikta i netransparentno ugnjetavanje drugih. Internet stranica
poseduje poddirektorijume i Blog kao najvaniji prostor za komuniciranje stavova i ideja. Postoji
mogunost itanja najvanijih tekstova na engleskom jeziku.
Nije navedno ko predvodi organizaciju i koliko ena je ukljueno u njeno rukovoenje,
ali iz tekstova i video sadraja uviamo da je portparol i predstavnik organizacije u javnom
prostoru mukarac, dok se ena pojavljuje kao zastupnica organizacije u emisijama i intervjuima
manje ozbiljnog karaktera.105
Vei broj tekstova napisali su mukarci, nekoliko tekstova je napisala ena, a nekoliko
tekstova su napisale dve ekspertkinje iz oblasti GMO. Njihove akademske titule date su
skraenicama.
Veina tekstova je napisana iz perspektive mi i oni, patrijote106 i neprijatelji i
izdajnici, Srbi i drugi, obraanje u tekstovima je iskljuivo u mukom rodu mi brao,
rodoljubi, brao Srbi. Ono to je svakako enskog roda jeste Srbija, njene karakteristike
pripadaju enskom principu jadna moja napaena Srbijo, poniena, lepa, vesela
devojica. U veini tekstova ne upotrebljava se rodno osetljiv jezik. U tekstovima autorka
poziva na solidarnost kao graanka Srbije, kao majka troje maloletne dece i kao ena, sestra
ali sa druge strane i kao saborac, predstavnik enskog pola, ona je postavila nekoliko
tekstova protiv gej parade i LGBT populacije i poziva sve ostale ene da reaguju i drago joj je
to mnoge mlade devojke, majke i ostale ponosne Srpkinje podravaju desniarske
organizacije Na zvaninoj internet stranici stoji komentar koji velia silovanje ena drugih
seksualnih orijentacija i njihovih majki, samim tim je ova solidarnost na koju se poziva autorka
ograniena.
104

http://www.snp1389.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=63&Itemid=77
http://www.youtube.com/watch?v=-1TnbjvOmVo
106
https://www.facebook.com/snp1389
105

234

Tekst u kome je zastupljen rodno osetljiv jezik jeste tekst posveen grkoj olimpijki koja
je diskvalifikovana zbog govora mrnje na ovoj manifestaciji.107 Svakako jedna od retkih ena
kojima je posveen prostor na ovoj stranici, uglavnom se pominju eksperti iz razliitih oblasti
osobe mukog pola. Kao istorijski znaajne ene pominju se uuk Stana i Milunka Savi. One
se pominju u tekstu Lepota desnice108i kako se u lanku navodi SNP 1389 ima 35% ena lanica
koje su sve vitke, lepe i sposobne

koje rue stereotip da su desniarske organizacije

rezervisane za elavo muko drutvo, time to u svom timu imaju atraktivne devojke sa
dugim nogama i vitkim stasom, SNP 1389 podrava ravnopravno uee ena.
Na fejzbuk stranici gde SNP 1389 predstavlja potencijalne odbornike i odbornce svoje
organizacije uz fotografije ena kandidatkinja,109 stoje diskriminatorni komenetari. Uprkos tome
to su one svojim opredeljenjima bliske lanovima i podravaima SNP 1389, komentari su
uglavnom vezani za njihov izgled i nain na koji e doi do pozicije. One su seksualizualizovane
i dehumanizovane. Predstavnici SNP 1389 osuuju ovakvo posmatranje kandidatkinja jer to je
neija sestra, ena, drugarica meutim, ona nije osoba po nekim drugim vrednostima ve je
ograniena na svoju rodnu ulogu.

ZAKLJUAK
Zakljuile smo da su stavovi o osobama drugaije seksualne orijentacije (LGBT
populaciji) jednaki kod svih desniarskih organizacija negativni; stavovi o rodno osetljivom
jeziku takoe. Zajednika oosobina je odsustvo ena u visokim pozicijama odluivanja, a ena je
najee vidljiva samo u ulogama majke i supruge, dakle njene drutvene funkcije su
reproduktivne i fokusirane na potomstvo. Postoji razlika unutar 5 odabranih desno orijentisanih
internet stranica: u pogledu stepena eksplicitne disrkiminacije i mrnje prema drugima. Trea
Srbija i SNP 1389, kao desniarske organizacije imaju ena na rukovodeim pozicijama, a
konstatujemo i selektivnu upotrebu rodno osetljivog jezika jesu: enama je delimino dat
kredibilitet kao ekspertkinjama za odreene oblasti, njihovi tekstovi se objavljuju na internet
107

http://www.snp1389.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=721:2012-08-01-15-42
47&catid=42:blogs&Itemid=86
108
http://www.snp1389.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=356%3A2010-11-19-18-0305&catid=36%3Avesti&Itemid=82
109
https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10151680280469479&set=pb.182462894478.2207520000.13867278
06.&type=3&theater

235

stranicama i asopisima i predstavljene su u javnosti kao liderke.SNP 1389 pominje najvanije

karakteristike svojih lanica vitkost i lepotu, uz to i obrazovanje, u tenji da pobiju stereotipno
shvatanje o desniarskim organizacijama kao iskljuivo mukim.

LITERATURA:
Baskervil, Stiven (2013). Rodna ravnopravnost i problem ljudskih prava. Beograd:Catena Mundi
Univerzitet u Novom Sadu, ACIMSI Centar za rodne studije (odbranjen magistarski rad,
mentorka Svenka Savi).
Gaji, Dijana (2013), Rprzntci minstv umdiim z n: bb, Univerzitet u
Novom Sadu, ACIMSI Centar za rodne studije (odbranjen master rad, mentorka Svenka Savi).
Jovanovi,Jelena(2013), Kreiranje Roma kao seksualnog drugog: zamiljanje Roma u evropskim
diskursima, Interkulturalnost, Zavod za kulturuVojvodine, NoviSad, 148-157.
Moranjak Bambura, Nirman, Tarik Jusi, AdlaIsanovi (2006), Stereotyping: Reprezentation of
Women in Print Media in South East Europe, Mediacentar, Sarajevo.
Radi Bojani, Biljana (2007), Neko za chat?! Diskurs elektronskih askaonica na engleskom i
srpksom jeziku, Filozofski fakultet i Futura publikacije, Novi Sad.
Ruii Novkovi, Milica Mima (2014), Predstavljanje teme invalidnosti u medijskom diskursu,
Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik i lingvistiku (odbranjen magistarski rad, mentorka Vera
Vasi).
Savi, Svenka (1993), Diskurs analiza, Filozofski fakultet, Novi Sad.
Savi, Ana (2012), nliz mdiskgdiskurs: vidlivstiprikzLGB tm ippulci
upisnimmdiim uRpubliciSrbiis svrtmn pisn mdi uRpubliciHrvtsk iCrn
Gri, Univerzitet u Novom Sadu, ACIMSI Centar za rodne studije (odbranjen master rad,
mentorka Dubravka Vali Nedeljkovi).
Savi, Svenka, Marijana anak, Veronika Mitro, Gordana tasmi (2009). Rod i jezik, enske
studije i istraivanja i Futura publikacije, Novi Sad.
236

Savi, Svenka (2011), Suggestions for using gender sensitive language in the armed forses:
women and military ranks, Western Balkans Securiy Observer, Centar za bezbednost, Beograd,
br. 9, 46-57.
Savi, Svenka (2003), Kodeks neseksistike upotrebe jezika u medijima, Novi Sad: Futura
publikacije i enske studije i istraivanja.
Zakon o ratifikaciji konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena ("Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori", br 11/81)
Internet stranice:
http://www.zenskestudie.edu.rs/izdavastvo/elektronska-izdanja/casopis-zenske-studije/zenskestudije-br-1/279-jezik-i-pol-i
http://www.zenskestudie.edu.rs/izdavastvo/elektronska-izdanja/casopis-zenske-studije/zenskestudije-br-2-3/261-jezik-i-pol-ii
http://www.zenskestudie.edu.rs/izdavastvo/elektronska-izdanja/casopis-zenske-studije/zenskestudije-br-10/193-zena-sakrivena-jezikom-medija-kodeks-neseksisticke-upotrebe-jezika
Obraz
http://www.obraz.rs/
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=__&oldid=8436668
Trea Srbija
www.trecasrbija.rs
Nai Srbija
http://nasisrbija.org/
Dveri Srpske
http://www.dverisrpske.com/sr/
http://pretraga2.apr.gov.rs/ObjedinjenePretrage/Search/Search
237

http://onlinerecnik.com/leksikon/srpski/dveri
http://www.dverisrpske.com/sr/za-dveri-pisu/dverjani/99-branimir-nesic/1601-drustveni-aspekthomoseksualizma.html
SNP 1389
http://www.snp1389.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=63&Itemid=77
https://www.facebook.com/snp1389
http://www.snp1389.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=721:2012-08-01-1542 47&catid=42:blogs&Itemid=86

http://www.snp1389.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=356%3A2010-11-1918-03-05&catid=36%3Avesti&Itemid=82

Anica elebi, Ana Klem Aksentijevi, Biljana Radusin, Svenka Savic, Eva Vukainovi

CONTENT ANALYSIS OF WEBSITES OF RIGHT-WING ORGANIZATIONS IN SERBIA: A GENDER

PERSPECTIVE

ABSTRACT

The aim of this paper is to describe and analyze the sites of five right-wing organizations registered in
Serbia ( Obraz, Third Serbia, Dveri, Nai and SNP 1389) to demonstrate implicit and explicit discrimination in
relation to "other" (women, LGBT and other marginalized groups). We analyzed (in November 2013) the contents
of web sites and social networks (texts, audio and video recordings), visible organizational structure, their ideas and
views on the status and participation of women in political discourse, as well as attitudes towards the LGBT
community. The results show explicit use of hate speech, implicit misogyny and explicit discrimination based on
sexual identity.
Keywords: feminist, gender, gender-sensitive language, hate speech, internet, LGBT, right-wing organizations.

238

UDK 32.019.51:654.19
UDK 32:316.774(497.11)
Dijana Subotiki
ACIMSI- Centar za rodne studije, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
ODNOSI BEOGRADA I PRITINE U MEDIJIMA TOKOM PREDIZBORNE
KAMPANJE
SAETAK
U aprilu 2014. godine navrilo se godinu dana od potpisivanja Briselskog sporazuma, koji su parafirali
premijeri Kosova i Srbije Haim Tai i Ivica Dai. Potpisivanje dokumenta usledilo je nakon deset sastanaka, koje
je vodila baronica Ketrin Eton, visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost. U
novinskim izvetajima dijalozi pritinske i beogradske delegacije u Briselu najee su nazivani rundama, uz
ukazivanje na nerealne zahteve obe strane. Cilj ovog rada je preispitivanje stavova politiara objavljenih u
tampanim medijima u Srbiji o odnosima Beograda i Pritine u vreme predizborne kampanje. Koristim metodu
kritike analize diskursa i analizu sadraja. Korpus za analizu ine reprezentativni dnevni listovi koji izlaze u Srbiji.

239

Istraivanje pokazuje zaotravanje retorike Beograda prema Pritini uz konstataciju da je neohodno reavanje tekih
svakodnevnih problema koji esto nisu u skladu sa politikim interesima uesnika izborne kampanje.
Kljune rei: Briselski sporazum, diskurs analiza, izborna kampanja, mediji.

UVOD
Odnosi izmeu Evropske unije, Kosova i Srbije meusobno su povezani. Za EU
zajedniki evropski put Kosova i Srbije prevashodno je definisan u proirenom dnevnom redu
pomirenja EU sa Zapadnim Balkanom. Trenutno, ovo je materijalizovano tehnikim
posredovanim dijalogom EU u Briselu (Milivojevi et. al. 2014:50).
U aprilu 2014. godine navrilo se godinu dana od potpisivanja Briselskog sporazuma,
koji su parafirali premijeri Kosova i Srbije Haim Tai i Ivica Dai.
Potpisivanje dokumenta usledilo je nakon deset sastanaka, koje je vodila baronica Ketrin
Eton, visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost. U novinskim
izvetajima dijalozi pritinske i beogradske delegacije u Biselu najee su nazivani rundama,
uz ukazivanje na nerealne zahteve obe strane.
Briselski sprzumi iz prila i ma 2013. godine i dilg pd krilm vrpsk uni
ki bi trbl d vdi k vidlivj i drivj nrmlizcii dns, dubk su mtivisni
vrpskim prspktivama Srbi i Ksv, i rezultirali su tvrnjem pristupnih prgvr Srbie
i EU i tvrnjm prgvr stbilizcii i pridruivanju izmu Ksva i U (Kneevi
2014:9).
Povodom sklapanja Briselskog sporazuma Biro za drutvena istraivanja (BIRODI)
uradio je anketno istraivanje koje je obuhvatilo 222 ispitanika prevashodno iz Srbije u periodu
od 20-22. aprila 2013. sa ciljem da ispita u kojoj meri se graani slau sa dogovorenim
reenjima, da ocene mogunosti za njihovu primenu ili pak njihove eventualne posledice, dranje
glavnih aktera u pregovorakom procesu itd.
Najvea grupacija meu politiki opredeljenim ispitanicima bili su glasai Srpske
napredne stranke (oni su inili 9% uzorka). Re je o ljudima koji su relativno pomno pratili
briselske pregovore (30% veoma intezivno, 30% intezivno, 20% osrednje), od ega je 65% i
proitalo sporazum. Okonanje pregovora kod njih je ponajvie proizvelo pozitivne emocije
240

poput olakanja (50%), zadovoljstva (30%), pa ak i sree (5%). Stoga, moe se rei da je za ovu
grupaciju srpska delegacija relativno uspeno reprezentovala srpske nacionalne interese. ini se
da su njihovi stavovi podlegli uticaju one retorike koja se mogla uti od strane predstavnika
zvanine vlasti - da iako je pregovaraki tim bio u tekoj situaciji, oni su ipak izvukli maksimum
koji su mogli dobiti. U prilog tome govori i injenica da veina njih (70%) smatra kako Srbija iz
ovih pregovora nije izala kao pobednik, ali da je mnogo toga dobila. Da je za glasae SNS
srpska delegacija obavila dobar posao govori i to to su Tomislava Nikolia, Aleksandra Vuia,
ali i njihovog koalicionog partnera, Ivicu Daia, poeli da posmatraju u jo pozitivnijem svetlu
nego pre poetka pregovora. Grupacije koje nikako nisu mogle biti zadovoljne postignutim
reenjima bili su glasai Demokratske stranke Srbije i Dveri. Radi se o ispitanicima koje je
izuzetno zanimao rezultat pregovora 36,4% glasaa DSS iz istraivanja je pratilo briselske
pregovore veoma intezivno, a 54,5% intezivno, dok je 63,6% i proitalo sporazum; sa druge
strane 75% glasaa Dveri iz istraivanja je pratilo pregovore intezivno, dok su svi proitali
sporazum. I jedni i drugi su sloni u tome da je Srbija iz ovih pregovora izala kao gubitnik, zbog
ega kod njih ubedljivo dominiraju negativne emocije (Rakovac 2013. sa interneta).
BIRODI je ukazao da ono to razlikuje ove dve grupacije u odnosu na prethodne je
njihov evroskepticizam oni smatraju da ni nakon postizanja ovog sporazuma Srbija nee dobiti
datum za poetak pregovora sa EU.

CILJ RADA
Dosadanja medijska istraivanja pokazala su da je javni govor o Kosovu sveden na
veoma mali broj tema i da je anrovski osiromaen, a da je retorika slina kao u bliskoj prolosti,
da je javna sfera impregnirana stavovima i porukama koji dokazuju veoma ujednaen pristup
osnovnih subjekata javnog diskursa u svim posleratnim godinama (Veljanovski 2014: 110).
Cilj istraivanja sprovedenog za potrebe ovog rada je da utvrdi u kojoj meri i na koji
nain kandidati/kinje na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji 2014. godine, obrauju
teme koje pokrivaju Kosovo i Metohiju, odnosno Briselski sporazum prema pisanju vodeih
dnevnih listova. Zato se preispituju stavovi politiara/ki objavljeni u tampanim medijima u
Srbiji o odnosima Beograda i Pritine u vreme predizborne kampanje.
241

METODOLOGIJA I KORPUS
U istraivanju su koriene metode analize sadraja i kritike analize diskursa novinskih
tekstova. Novinski tekstovi analizirani su prvo uz pomo kvantitativno- kvalitativne
metode analize diskursa da bi se utvrdila frekventnost objavljivanja tekstova koji se
bave predizbornom kampanjom, a zatim onih koji su u vezi sa Kosovom i Metohijom, odnosno
Briselskim sporazumom, njihovo

pozicioniranje

novinama,

zastupljenost

razliitih

anrova, kljuni akteri i vrednosni konteksti u kojima su oni postavljeni. Za potrebe analize
napravljen je kodni list, sa 12 kljunih odrednica za kvantitativnu analizu.
Analizirana su tampana izdanja pet dnevnih listova Blica, Kurira, Danasa, Politike i
Dnevnika u periodu od mesec dana pred odravanje izbora, odnosno od 16. februara 2014. do 16.
marta 2014. godine, (predizborna tiina nastupila 14. marta).

REZULTATI ANALIZE

U odabranom periodu identifikovano je 2245 tekstova o predizbornoj kampanji u svih pet

listova zajedno (u Blicu 354, u Kuriru 299, u Danasu 787, u Politici 372 i u Dnevniku 433).
Kosovo i Metohija spomenuto je u ukupno 214 tekstova, meutim, analiza je pokazala da
samo spominjanje Kosova u velikom delu korpusa nije bilo u kontekstu izbora u Srbiji, nego u
vezi sa zatvorenim kandidatom Oliverom Ivanoviem na izborima za gradonaelnika Kosovske
Mitrovice koji su odrani 23. februara. 2014. godine.
Pojedinano gledano Blic je objavio 31 tekst gde se spominje KiM, Kurir 25, Danas 66,
Politika 51, a Dnevnik 41. Ako ove brojke prebacimo u procentualnu zastupljenost tekstova o
KiM naspram ukupnog broja tekstova koji obuhvataju predizbornu tematiku pokazae se da je
Politika, najstariji dnevni list u Srbiji sa posebnim celinama za spoljnu politiku posvetio najvie
prostora vestima koje dolaze ili se obraaju publici sa teritorije KiM, kako je prikazano na
grafikonu broj 1. Brojano najvie tekstova ima Danas, zato to je ovaj dnevni list jedini meu

242

posmatranima imao predizborni dodatak Izborna groznica u kojem je dao dodatni prostor
kandidatima i kandidatkinjama na izborima.
Grafikon broj 1: procentualno uee tekstova o KiM u ukupnom korpusu predizbornih tekstova

Kvantitativni podaci istraivanja pokazuju da KiM i Briselski sporazum nisu bili tema
predizborne kampanje u Srbiji 2014. godine. Partijski funkcioneri vrlo retko su se obraali
glasaima na teritoriji KiM, odnosno gotovo da nisu ni upuivali poruke koje bi obuhvatile
stanovnike sa tog prostora. Kandidatkinje uopte nisu govorile na temu KiM.
Jedna od poetnih hipoteza istraivanja bila je da e se tadanji premijer Srbije Ivica
Dai moda hvaliti postignutim dijalogom koji je prethodnih 10 meseci vodio u Briselu jer su te
vesti bile najee prve u informativnom program srpskih medija pre raspisivanja vanrednih
parlamentarnih izbora, meutim to se nije desilo. Kao ilustraciju izdvojiemo primer iz Dnevnika
od 3.3.2014. gde je naslov teksta glasio:
Dai: Graani nee biti rtve naeg puta u EU
U tekstu je objavljeno: Dodao je, da ne bi pomagao kosovskom premijeru Haimu Taiju,
ve bi ga najradije uhapsio zbog onoga to je radio Srbima, ali da odgovoran odnos
podrazumeva donoenje hrabrih odluka.
243

Ovom reenicom predsednik Vlade Srbije Ivica Dai pokazao je ta stvarno misli o
drugoj strani sa kojom pregovara, ime je verovatno pokuao da se opravda pred desniarski
orjentisanim birakim telom koje ne odobrava Briselski sporazum, a iji predstavnici poput
Demokartske stranke Srbije nisu uspele ni da preu cenzus da bi ostali parlamentarna partija.
U nastavku istog teksta objavljena je i reenica: U tom konktekstu, pomenuo je da je od
supruge Olivera Ivanovia dobio informaciju da je on smeten u eliju s Albancem, zbog ega je
upozorio meunarodnu zajednicu i Albance na Kosovu i Metohiji da niko nema pravo da
zloupotrebljava konstruktvnost Srbije u pregovorima.
Diskurs svakodnevnog izvetavanja o pritvaranju i zatvorskim danima Ivanovia
pokazaemo dalje u radu, slian je i u drugim dnevnim novinama, meutim iz citiranog
Dnevnikovog izvetaja, vidimo primer govora mrnje, koji je u suprotnosti sa onim to je Ivica
Dai proklamovao po preuzimanju premijerskog mesta. On je kao mandatar 2012. godine
obeao da nova Vlada nee da se zasniva na podelama, ve na potovanju ravnopravnosti svih
graana. Predsednik Vlade je to jasno istakao u svom ekspozeu: Vlada Republike Srbije
garantovae i nastaviti da unapreuje sve propise o ljudskim i manjinskim pravima u skladu sa
najviim meunarodno pravnim standardima u Evropi i razvijenom svetu. Odluno smo
opredeljeni da sprovodimo politiki odgovornu i pravno garantovanu antidiskriminacionu
politiku i zatitu prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina, kao i prava i slobode drugih
manjinskih grupa (prema Lonar 2012: 88).
Ako pogledamo ko su najei subjekti i objekti tekstova u kojima se spominje KiM,
videemo da to nisu osobe koje se najee spominju u tekstovima o predizbornoj kampanji
poput lidera Srpske napredne stranke Aleksandra Vuia i predsednika Socijalistike partije
Srbije Ivice Daia. Kao to je to prikazano u tabeli broj jedan, najei subjekti i objekti
tekstova su Oliver Ivanovi, tadanji predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Kotunica
i tadanji ministar Srbije Aleksandar Vulin.
Tabela broj 1: zastupljenost KiM u dnevnim listovima u Srbiji u periodu 16.2-16.3.2014.

Naziv

Ukupan broj tekstova u

Najea pojavljivanja u tekstovima o

dnevnog

kojima se spominje

Kosovu (i subjekti i objekti)

Ukupno

244

lista

Kosovo

Oliver

Vojislav

Aleksandar

Ivanovi

Kotunica

Vulin

Blic

31

11

20

Kurir

25

10

17

Danas

66

12

22

Politika

51

19

30

Dnevnik

41

18

214

61

27

19

107

BLIC110 O KOSOVU HRONOLOKIM REDOSLEDOM ANALIZE

U dvobroju Blica za 16-17. februar 2014. godine, na strani broj 2 i 3 u intervjuu
premijera Srbije Ivice Daia preovlauju odgovori u kojima on aludira na teinu posla, koji mu
je poveren kao pregovarau u Briselu. On istie, da je proveo 220 sati na pregovorima, vie od
440 sati u avionu, dalje nabraja, da je potpisao niz sporazuma, da je dobio datum, da se izborio
za zajednicu srpskih optina i postao kandidat za Nobelovu nagradu. Na pitanje novinarke eljke
Jevti, s kojim periodom u srpskoj istoriji bi mogao da uporedi dananju Srbiju, on odgovara, da
je to: Jedna od sistemskih, genetskih greaka, koju moramo da ispravimo, odnosno potrebu da
za sve traimo opravdanje i razlog u istoriji. On kae, da smo zato tako dugo na pomen Kosova
odmah vikali car Lazar i boj na Kosovu i delili se na Obilie i Brankovie, pa smo na kraju tako i
proli - gotovo sve smo izgubili, jer nismo shvatili, da to od pre vie od est stotina godina danas
ne vai, da nema vie nebeskog carstva...
U izdanju od 18. februara Blic na strani broj 11 izvetava da je zdravlje Olivera Ivanovia
pogorano, na ta upozorava Graanska inicijativa Srbija, demokratija, pravda. Oni navode, da
Ivanovi ima probleme sa visokim krvnim pritiskom, da zbog opasnosti za njegovu bezbednost
ne koristi pravo na etnju, to predstavlja jo jedan vid pritiska na njega. U izdanju od 19.
februara Blic na strani br. 3 prenosi rei supruge Olivera Ivanovia, koja upozorava, da lider Srba
Prema istraivanju Research Solutions partner o realnoj itanosti dnevnih novena u Srbiji iji su rezultati
predstavljeni u Media centru u Beogradu 8.10.2014. Blic su najitanije dnevne novine u Srbiji, sa proseno
148.000 italaca dnevno, dok je Kurir na drugoj poziciji po broju italaca.
110

245

na Severu Kosova Oliver Ivanovi je i dalje u pritvoru u Pritini i u jako loem zdravstvenom
stanju. U istom tekstu koji potpisuje L.Gedoevi konstatuje se, da je Ivanovieva graanska
inicijativa SDP ponovo pre tri dana zatraila od meunarodne zajednice predstavnika EU na
Kosovu i Vlade Srbije, da Oliver Ivanovi bude puten iz pritvora, u kome se nalazi od 27.
januara i da se brani sa slobode. Ivanovi je uhapen 27. januara 2014. zbog sumnje da je je
odgovoran za zloine nad Albancima za vreme sukoba i posle sukoba na Kosovu 1999.
Kampanja za izbore za gradonaelnika Severne Mitrovice poela je u ponedeljak i trajae do
ponoi u petak, 21. februara. Na glasakom listiu prvi je Oliver Ivanovi.
U izdanju od 20. februara Blic na str. broj 5 najavljuje da su izbori za gradonaelnika u
nedelju, a naslov glasi Tri scenarija za Mitrovicu. Pod prvim scenarijom objanjava se
mogunost, da Srbi nee izai na izbore. Poto je izborna kampanja poela u ponedeljak i traje
svega pet dana odvija se u senci hapenja Olivera Ivanovia, koji je u zatvoru u Pritini pod
tekim optubama, ugroene bezbednosti i zdravlja. Zamenica predsednika GL SDP objanjava,
da kod ljudi vlada apatija i strah za bezbednost. Scenario broj dva znaio bi rasplet u drugom
krugu, a tu mogunost vidi Duan Janji, jedan od najboljih poznavalaca kosovskih prilika, koji
smatra da u koliko ne bude aktivnog bojkota izbora, da e biti drugog kruga. Prema treem
scenariju Albanac pobeuje na izborima.
Na strani broj 4, pod naslovom Kotunica: I Nemaka se okrenula Rusiji, citirana je
Kotuniina izjava:Vlast SNS nastavila da unitava srpske dravne institucije na Kosovu, ali
da stvari tamo i dalje ne funkcioniu kako se to elelo u Briselu. Prema njegovim reima,
nedopustivo je da u 21. veku, sa punim ustima demokratije i Evrope, izvodite cele ustanove da
kolektivno glasaju protiv sopstvene drave.
Blic u broju od 24. februara na str. br. 4 i 5 izvetava, da je na izborima u Kosovskoj
Mitrovici pobedio kandidat Graanske Inicijative Srpska Goran Raki, koji je prethodno vee
pobedio u trci za gradonaelnika i objasnio, da e mu prvi zadatak biti, da zatrai da se na
slobodu puste svi nepravedno zatoeni Srbi, kako bi se branili sa slobode, pri emu je posebno
pomenuo sluaj Ivana Ivanovia.
U izdanju od 25. februara Blic prenosi nepotpisanu vest

da e se na Kosovu na

vanrednim parlamentarnim izborima za Skuptinu Srbije glasati, kao i 2012. na 90 birakih

246

mesta. Predsednik RIK Dejan urevi izjavio je da e se zapeaene kutije uz asistenciju

predstavnika OEBS-a, biti prenete u Vranje i Raku na prebrojavanje.
U Blicu od 27. februara vodei tekst na 1. i 2. strani, koje potpisuje eljka Jefti,
najavljuje, da je cilj nove vlasti dvotreinska veina u parlamentu. Kako Blic saznaje, strane
diplomate se osim zahteva za izuzee DSS-a iz vlade nee meati u postizbornu kombinatoriku i
jedino to ih interesuje, kada je re o izborima u Srbiji je, da stranka, koja formira vladu, moe
da obezbedi dvotreinsku veinu u Skuptini zbog promena Ustava i nastavka dijaloga sa
Pritinom.
U istom broju, ali na strani 4. i 5. u intervjuu ef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc
odgovara na pitanje novinarke Marijane Krki da li e biti uslova u vezi sa Kosovom, jer
Auatrija je jedna od prvih zemalja, koja je priznala nezavisnost Kosova. On odgovara, da e
napredak dijaloga sa Pritinom biti od velikog znaaja, zapravo presudan. Kurc kae, da je
stekao utisak, da su odnosu izmeu Srbije i Kosova na dobrom putu, da se ide korak po korak, ali
u pozitivnom pravcu. Izgleda, kao da dolazi do normalizacije odnosa. Iznad intervjua
objavljena je nepotpisana vest, iz koje saznajemo, da je tuilc EULEKS-a zartaio produetak
pritvora lideru Graanske inicijative SDP Oliveru Ivanoviu.
U Blicu od 28. februara na strani br. 5 u nepotpisanom izvetaju objavljeno je, da je lider
SNS Aleksandar Vui sa mitinga u Leposaviu pozvao graane Kosova da 16. marta na
vanrednim parlamentarnim izborima svom snagom podre SNS, kako bi njena lista dobila pun
legitimitet. On je poruio da bi se oseao poraeno, ako ne bi pobedili na Kosovu i Metohiji i da
Srbe na tom prostoru najbolje moe da titi jaka, snana i potovana Srbija. Nastaviemo
razgovore i sa Albancima i sa meunarodnom zajednicom i koliko god nam bude teko, nai
lini interesi nikad nee biti iznad narodnih, kazao je Vui.
Na istoj stranici o vesti o Vuiu objavljen je mini intervju sa zamenikom predsednika
SNS Nemanjom aroviem kojem je M.R. Petrovi postavio pitanje: ta je poruka slogana I
Kosovo i Rusija? Odgovor glasi: Osnova nae poruke je da je opstanak Kosova unutar srpskih
granica jedino mogu trajnim vezivanjem za rusku stranu u meunarodnoj geopolitikoj
utakmici. Samo emo uz monu i vitalnu Rusiju na svojoj strani uspeti da sauvamo druge svoje

247

teritorije od daljeg komadanja, da obnovimo kulturu i ekonomiju, odbranimo ast Srbije i trajno
sauvamo nau pravoslavnu i slovensku duu.
U istoj rubrici Blic je objavio nepotpisanu vest iz koje saznajemo, da je EULEKS-ov sud
produio pritvor lideru graanske inicijative SDP Oliveru Ivanoviu za jo dva meseca.
U Blicu od 1. marta na strani br. 5 objavljeno je u antrfileu teksta pod naslovom Imali su
dovoljno prilika da me blate, da e Ivanovi biti tema u Briselu.
Blic u broju od 3. marta na strani br. 5 objavio je izvetaj sa predizborne konvencije
koalicije SPS-PUPS-JS u Kombank areni, sa naslovom Dai: Taija bih najradije uhapsio.
Nisam pregovarao u Briselu, da bih pomogao Kosovskom premijeru Haimu Taiju, ve bih ga
najradije uhapsio zbog onoga to je radio Srbima, ali odgovoran odnos podrazumeva donoenje
hrabrih odluka- poruio je Dai. On je istakao, da je od supruge Olivera Ivanovia dobio
informaciju, da je on smeten u eliju sa Albancem, zbog ega je upozorio meunarodnu
zajednicu i Albance na Kosovu i Metohiji, da niko nema pravo, da zloupotrebljava
konstruktivnost Srbije u pregovorima i da je provocira.
U izdanju od 5. marta Blic na strani br. 4 u rubrici Politika objavio je vest pod naslovom
Oliver Ivanovi trajkuje glau, u kojem pie, da je dan ranije poeo trajk glau sa jedinim
zahtevom, da iz pritvora u Pritini bude premeten u pritvorski centar u severnoj Kosovskoj
Mitrovici.
Na stranama 6. i 7. u rubrici Svet Blic je objavio veliki tekst pod naslovom Kosovo i
Krim nisu isto, iz kojeg saznajemo, da je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin iskoristio
Kosovo kao argument za eventualno odcepljenje ukrajinske Republike Krim. On je izjavio da
Krim ima pravo na samoopredeljenje kao to je to dato naoj junoj pokrajini, zbog ega je
novinarka Nataa Latkovi prenela izjave nekoliko stranakih funkcionera i zakljuila, da je stav
ruskog predsednika oito zbunio srpske politiare. Funkcioner DSS-a Slobodan Samari izjavio
je, da je Putin moda u brzini napravio pogrenu analogiju Kosova i Krima. Funkcioner SPS
Duan Bajatovi ocenio je, da je predsednik Rusije uporedio neuporedivo. Ne mislim da je
Kosovo imalo pravo na samoopredeljenje, jer je istorijski srpsko. S druge strane, Krim je
istorijski ruska teritorija. Pravo na samoopredeljenje Krima zavisi od tih ljudi koji ive tamo.
Ovom izjavom Putin je samo dao primer kako to izgleda, kada se primenjuju dvostruki
248

standardi. U antrfileu Predrag Simi, prof. na Fakultetu politikih nauka ocenjuje, da Putin
zapadu vraa milo za drago. Poreenjem Kosova i Krima on ih podsea, da Rusija ne radi nita,
to zapad nije radio sa Kosovom.
Blic u broju od 6. marta izvetava da je Oliver Ivanovi trajkovao glau dan ranije i da
se dobro dri. U istoj rubrici Politika Blic je preneo izvetaj novinske agencije Beta, u kojem
pie, da predsedniku DSS Vojislavu Kotunici kosovska policija nije dozvolila da ue na
Kosovo, zbog ega je stotinak Srba blokiralo prelaz Jarinje. Kotunica je kazao, da nee napustiti
prelaz Jarinje dok ne dobije pisano obavetenje, zato je zaustavljen. On je rekao, da zbog
EULEKS-a nije mogao da odri stranaki skup u severnoj Kosovskoj Mitrovici, pa da je zato
skup odran na administrativnom prelazu Jarinje. Pokazali smo da je i Jarinje deo Srbije,
rekao je predsednik DSS pred oko pet stotina graana, koji su nosili zastave Srbije i Kotuniin
govor prekidali povicima Vojo Srbine i Ne damo Kosovo. Nakon skupa na Jarinju
funkcioneri DSS vratili su se u centralnu Srbiju.
Blic u izdanju od 8. marta na strani br. 4 u rubrici Politika donosi veliki tekst u kojem
Milena Ivanovi govori o torturi, koje trpi njen suprug. U izdanju od 13. marta Blic je na strani 4.
u rubrici Politika objavio Betinu vest, da je Oliver Ivanovi prebaen iz Pritine u pritvor u
Kosovsku Mitrovicu, da su ga lekari pregledali i da se osea dobro.
Prvog dana predizborne tiine Blic na strani 2. i 3. donosi veliki tekst u kojem pie, da
domai i strani strunjaci o uticaju Krima na Kosovo zakljuuju, da Putin nee izdati Srbe.
Na stranici br. 4. Blic je objavio kratku vest, da je zamenica efa Misije OEBS Pola Tide
posetila Bujanovac, gde je pozvala Albance da izau na parlamentarne izbore u nedelju 16. marta
i ocenila, da bojkot nije put za reavanje problema.
Ispod te kratke vesti objavljena je i vest, da Kosovo nee adhok tribunal, jer politiari i
vladajue stranke na Kosovu strahuju, da bi usvajanje odluke o Tribunalu za zloine OVK pre
izbora moglo negatino da utie na birae, nata je upozorio pritinski Kohaditore.
U izdanju od 15. marta Blic je objavio vest u rubrici Politika u kojem Oliver Ivanovi u
pismu javnosti, koje je potpisao kao politiki zatvorenik, poruio, da se za potpunu slobodu tek
mora izboriti u postupku i jo jednom se zahvalio svima koji su ga podravali.
249

Taksativno navoenje primera tekstova u kojima se spominje Kosovo u Blicu, pokazalo

je dva paralelna toka tema, odnosno povoda, od kojih prvi, dui, posveen Oliveru Ivanoviu u
poetku nije imao dodirnih taaka sa kampanjom za izbor narodnih poslanika u Skuptini Srbije.
itaoci su mogli zakljuiti da je kandidat za gradonaelnika severnog dela Kosovske Mitrovice
zatvoren, da se alio, potom trajkovao glau da bi ga premestili u drugi zatvor, da je EULEKS
usliio njegov zahtev, te da na izborima nije pobedio. Najvidljiviji uesnici predizborne
kampanje u Srbiji zbog Ivanovievih problema u nekoliko navrata su najavljivali da e se u
Briselu zaloiti za Ivanovievo oslobaanje, a najava nastavka pregovora nije dobila epilog pre
16. marta. Iz ostalih dnevnih listova smo kasnije saznali da je nova runda pregovora odloena
na Daiev zahtev sa obrazloenjem da nije lud da u finiu kampanje opet ide u Brisel. Tako
shvatamo da je sve dogovoreno u Briselu na temu KiM obavljeno sa negodovanjem i dubokim
neslaganjem glavnog srpskog pregovaraa, koji ne bira rei kojima opisuje kosovsku stranu u
predizbornoj kampanji.
itaoci Blica mogli su da zakljue zahvaljujui jednoj kratkoj vesti da e glasanje za
izbor poslanika u Skuptini Srbije biti odrano i na teritoriji KiM, a da e listii biti brojani u
Srbiji, zatim da u kampanji gotovo da nije ni bilo skupova na teritoriji KiM da su miting odrali
naprednjaci i da DSS potom nije puten pa se zadrao na prelazu Jarinje. Krizu na Krimu
nekoliko novina je kao i Blic iskoristilo je da anketira uesnike srpskih izbora, te da povuku
paralele sa poloajem Kosova. Slian tok dogaaja o kojima su mediji izvetavali beleimo i u
ostalim dnevnim listovima.

KURIR O KOSOVU
Analiza tekstova o predizbornoj kampanji i tekstova u kojima se spominje KiM u
tabloidu Kurir pokazala je ureivaku slinost sa pisanjem Blica u znaajnom obimu. Ovaj list
takoe je aktivno pratio deavanja u vezi sa statusom Olivera Ivanovia, tako to je objavljivao
kratke (pretpostavljamo) agencijske vesti (koje Kurir ne potpisuje).
Potovanje osnovnih novinarskih standarda dovedeno je u pitanje prilikom prenoenja
izvetaja o izjavama stranih zvaninika. U izdanju od 2. marta na stranici broj est u rubrici
Vesti objavljen je nepotpisan izvetaj u kojem su preneti stavovi ministra spoljnih poslova Kipra
250

Joanis Kasulidisa, koji smatra, da Srbija na kraju pristupnih pregovora sa EU nee morati da
prizna nezavisnost Kosova, jer to nije uinilo ni pet drava Unije. On je podsetio, da je
meunarodna zajednica pozdravila Briselski sporezum, za ije je postizanje, kako se izrazio,
bilo potrebno pokazati mnogo hrabrosti i dravnikog umea. Tekst je naslovljen odrednicom
Beograd, meutim, u izvetaju se nigde ne navodi, gde je i kojim povodom ef kiparske
diplomatije govorio o Srbiji i Kosovu, niti kome je on to govorio (nema izvora).
Jednocifren je broj tekstova u kojima se neko od uesnika predizborne kampanje bavio KiM u
Kuriru.
Aleksandar Vulin (19.2.2014. potpisan kao ministar bez portfelja), a u izdanju od 20.
februara kao ministar zaduen za KiM, na strani broj 2, pod naslovom Gradonaenik Kosovske
Mitrovice mora biti Srbin objanjava da je to u duhu Briselskog sporazuma, da se potuje
etnika struktura, ali da nije obavezna. Sve drugo bi bio problem, uvelo bi nas u period sukoba i
nestabilnosti, to Srbiji na Kosovu ne treba, kazao je Vulin. Re je o nepotpisanom tekstu, koji
je u poetku lociran Kruevcom.
U izdanju od 4. marta na strani broj dva u rubrici Vesti objavljena je vest iz koje
saznajemo, da je potpredsednik DSS Slobodan Samardzi bio u Kosovskoj Mitrovici, gde je
ocenio, da partija koju predstavlja ima realan program za Srbiju, a samim tim i za KIM.
Na stranici broj tri objavljen je izvetaj, iz kojeg saznajemo, da je SNS imao miting u
Sremskoj Mitrovici. Izvetaj ima dva podnaslova, gde jedan glasi Pozivi i telefoni, a drugi
Investicije na KiM. Meutim, u tekstu se nigde ne spominje nita u vezi sa KiM tako da se
postavlja pitanje da li je na mitingu neko govorio o Kosovu, pa je to izbaeno iz konane verzije
izvetaja, a naslov ostao, ili je skraenica Mitrovica zbunila nekog od urednika koji je dodao
meunaslove, to je verovatnija pretpostavka, imajui u vidu geografsku lokaciju predizbornog
mitinga- Srem u Vojvodini.
U broju od 5. marta na kljunim stranama (2 i 3) objavljen je veliki tekst o verbalnom
duelu guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabakovi i premijera Ivice Daia. Tekst,
koji je potpisala Sandra Malii, opremljen je brojnim fotografijama sa biznis foruma, koji je
odran na Kopaoniku. Antrfile pod naslovom Daiev ou istakao je etiri Daieva citata,

251

meu kojima i sledee: Meni bi bilo mnogo lake i lepe u predizbornoj kampanji, da oamarim
Taija, nego da pregovaram s njim.
Kurir je u izdanju od 10. marta na strani 2 i 3 objavio veliki intervju sa predsednikom
DSS Vojislavom Kotunicom, gde se novinarka Biljana Boji meu petnaest pitanja interesuje
kako sagovornik vidi zabranu kosovske policije, da DSS ue na Kosovo. Kotunica izmeu
ostalog odgovara: Albanskim separatistima nisam po volji i potpuno mi je jasno zato. Ovaj
dogaaj samo je potvrdio, da se radi o lanoj dravi Kosovo. Ni Briselski sporazumi, ni sva
podrka zapadnih zemalja ne mogu pomoi, da Kosovo postane drava.
Poslednjeg dana predizborne kampanje 13. marta Kurir je na strani broj osam u rubrici
vesti objavio

intervju sa potpredsednikom DSS Nenadom Popoviem, u kojem novinarka

Biljana Boji pita svog sagovornika, da li zaista veruje, da je mogue, da se poniti Briselski
sporazum, to predlae DSS. On odgovara, da je Ustavni sud, na inicijativu DSS, ponitio
sporazum iz Brisela o katastru i da je siguran, da e ponititi i sve druge briselske sporazume.
To je preduslov, da Srbija ostane celovita.

ZAKLJUAK
Izjava srpskog premijera Ivice Daia: Meni bi bilo mnogo lake i lepe u predizbornoj
kampanji, da oamarim Taija, nego da pregovaram s njim, koju su preneli gotovo svi pisani
mediji u Srbiji ostae ilustracija javnog diskursa koji neguju kandidati u predizbornoj kampanji.
Ovakvo izraavanje dobija na teini ako se ima u vidu da je u intervjuu Kuriru ef austrijske
diplomatije Sebastijan Kurc odgovarajui na pitanje novinarke Marijane Krki da li e biti
uslova u vezi sa Kosovom, jer Austrija je jedna od prvih zemalja, koja je priznala nezavisnost
Kosova, istakao da e napredak dijaloga sa Pritinom biti od velikog znaaja, zapravo presudan.
Tako je Daieva retorika inspirisana enjom za osvajanjem to veeg broja glasova
ponitila Kurcov utisak, da su odnosi izmeu Srbije i Kosova na dobrom putu, da se ide korak po
korak, u pozitivnom pravcu.

252

Dok meunarodne institucije nalau normalizaciju odnosa, srpski mediji ili uopte ne
izvetavaju o Kosovu ili prenose prenaglaeno patriotizovanu matricu o duhu srpskog naroda sa
Kosova, o mitovima i albanskim separatistima koji remete srpske dravne interese.
Istraivanje pokazuje generalno zaotravanje retorike Beograda prema Pritini tokom
posmatranog perioda u vreme predizborne kampanje. Predizborna kampanja 2014. nije ponudila
alternativnu politiku za KIM, niko od uesnika nije izloio analizu situacije, niko nije kredibilno
izaao da kae kakve su mogunosti Srbije u narednih pet, deset ili 30 godina. Kao to je Dragan
Janji (2006:171) upozoravao da su mediji u ranijim kampanjama postavljali vrlo jasno tako
vana pitanja, meutim da su ostajali bez odgovora, jer takve odgovore u svakom drutvu
kanjavaju birai pa je tada zakljuio da su mediji samo posledica jedne situacije; rezultati
analize tampanih medija u Srbiji potvrdili su da se situacija u tom pogledu nije popravila ni u
kampanji 2014. godine. Kosovo je kao tema ili geografski izvor vesti zauzelo svega desetak
odsto tekstova u odnosu na posmatrani korpus tekstova o predizbornoj kampanji, od ega je
polovinu zauzelo izvetavanje o Oliveru Ivanoviu koji nije bio uesnik parlamentarnih izbora u
Srbiji, ve kandidat za gradonaenika na lokalnim izborima, spreen da vodi kampanju zbog
odvoenja u pritinski zatvor. Dominirale su kratke, najee nepotpisane forme obraenih
saoptenja i/ili agencijskih vesti.
Podseanja radi, u izbornoj kampanji za predsednika Srbije 2008. godine Boris Tadi je
kao kljunu poruku ponavljao da je re o izboru izmeu Evrope i samoizolacije koju nude
radikali, dok je Tomislav Nikoli saoptavao da nema kompromisa to se tie Kosova i
poboljanja saradnje sa Rusijom (Koljevi 2011:111). Kampanja 2014. ostae upamena po tiini
u pogledu obeanja prema graanima sa Kosova111.
Mediji posustaju u otvaranju vanih pitanja i sve vie gube kritiku distancu prema
dogaajima i pojavama o kojima je re, a uklapaju se u ideologizovanu, naglaeno patriotizovanu
matricu (Veljanovski 2014:110).
U izdanju od 28.februara na strani broj tri Kurira objavljen je izvetaj koji ima naslov Opstaete ovde i biete
bezbedni. Iz teksta, koji je potpisan inicijalima S.M., koji je lociran na Leposavi, saznajemo, da je lider Srpske
napredne stranke Aleksandar Vui poruio ljudima na Kosovu i Metohiji, da im garantuje opstanak. Iz teksta
saznajemo, da je Vui odrao miting pred velikim brojem graana u Leposaviu i da mu je gradonaelnik tog
grada uruio plaketu poasnog graanina. Objanjeno je, da je posetio i manastir Banjska kod Zveana i da je tom
prilikom najavio nastavak razgovora za 13. i 18. mart.
111

253

Pojedini predstavnici civilnog sektora (Nosov 2005: 9; uporedi sa Kullashi 1989:17)

godinama upozoravaju da je na medijima velika odgovornost da posle oruanih konflikata na
prostoru bive Jugoslavije doprinesu uspostavljanju novih veza i izgradnji trajnog mira. Da bi se
to ostvarilo potrebno je da mediji u Srbiji ponu objektivno da izvetavaju sa Kosova, a ne da
budu samo puki prenosioci dravne politike Srbije i daljeg podraavanja na mitologiji graene
istine o Kosovu. Govor mrnje najviih zvaninika nikako ne sme da bude povod za prodaju
poveanog tiraa. Predizborna kampanja ponovo je dopustila hukaku retoriku glavnih
politikih figura na srpskoj sceni samo da bi osvojili poene na izborima. Mediji nisu uspeli da
ukau na probleme iz svakodnevnog ivota stanovnika na prostoru Kosova i Metohije. Niti smo
kao itaoci mogli da saznamo ta oni na Kosovu oekuju od politiara za koje glasaju 16. marta
niti su ovi uspeli da objasne ta mogu da im ponude. Mnogi od nas okreu se medijima ne samo
da bi saznali ta se dogaa, ve i da bi saznali i zato treba ili ne treba neto preduzeti (Tjurou
2012:53). Zbog toga je neophodna medijska inicijativa i spremnost da se analitiki tematizuju
dogaaji i pojave.

LITERATURA:
Janji, Dragan (2006). Srbiji su potrebni politiari sa modernom vizijom budunosti u Naa
stvarnost I evropska iskustva ll ur. Vali- Nedeljkovi, Dubravka (Novi Sad: Novosadska
novinarska kola): 170:177.
Lonar, Jelena (2012). Koalicioni sporazum i ekspoze mandatara za sastav Vlade u Javne
politike u izbornoj ponudi, ur. Stojiljkovi, Zoran; Pilipovi, Gordana (Beograd: Fondacija
Konrad Adenauer): 87-90.
Kneevi, Ivan (2014). Predgovor u Srbija i Kosovo: evropske perspektive i praksa ur.
Milivojevi, Radmila et. al. (Beograd: Evropski pokret u Srbiji): 9-10.
Koljevi, Bogdana (2011). Kosovo, Evropa, demokratija. Beograd: IIC Nova srpska politika
misao.
254

Kullashi, Muhamedin (1989). Kosovska kriza i kriza Jugoslavije u Kosovo, Srbija, Jugoslavija
ur. Gaber, Slavko; Deman, Miha. (Ljubljana Univerzitetna konferenca ZSMS, i Knjinica
revolucionarne teorije 1989):17-24.
Nosov, Andrej (2005). Mediji kao pokretai ispitivanja mrane prolosti u Novinari to mogu
ur. Stjepanovi, Nemanja; Qamili, Shpend (Beograd, Pritina: Inicijativa mladih za ljudska
prava): 9-11.
Rakovac, eljko (2013). Predlog sporazuma Srbije i Kosova Retrieved 7th May 2014, URL:
<http://www.birodi.rs/>.
Tjurou, Dozef (2012). Mediji danas. Beograd: Clio.
Veljanovski, Rade (2014). Kritiki odnos prema dominantnom politikom diskursu, kao javni
interes u Uloga medija u normalizaciji odnosa na zapadnom Balkanu, ur. Vali-Nedeljkovi,
Dubravka; Sremac, Sran; Kneevi, Nikola; Gruhonji, Dinko (Novi Sad: Filozofski fakultet):
99- 114.

Dijana Subotiki

MEDIA RELATIONS BETWEEN BELGRADE AND PRISTINA DURING THE ELECTION CAMPAIGN
Summary
In April 2014 a year had passed since the signing of The Brussels Agreement by the prime ministers of Kosovo
and Serbia, Haim Tai and Ivica Dai. The document was signed after ten meetings, chaired by the baroness
Catherine Ashton, High Representative of the Union for Foreign Affairs and Security Policy for the European Union
(EU). The dialogues between the delegations of Pritina and Belgrade in Brussels were most often called rounds in
news reports, emphasizing unrealistic demands on both parts. The aim of this paper is questioning the politicians
attitudes published in print media in Serbia, concerning the relations of Belgrade and Pritina during the election
campaign. I am using the critical discourse analysis and content analysis method. Body of texts for the analysis
consists of representative daily newspapers printed in Serbia. The research shows the intensification of Belgrades
rhetoric toward Pritina, adding that it is necessary to solve difficult everyday problems which are often not in
accordance with political interests among participants of the election campaign.

255

Key words: The Brussels Agreement, discourse analysis, election campaign, media.

UDK 316.662(=214.58)(497.11)
UDK 004.738.5:316.774(497.11)
Andrej Kubiek,
Filozofski fakultet u Beogradu, student doktorskih studija sociologije

RASIZAM PREMA ROMIMA NA INFORMATIVNIM INTERNET PORTALIMA

SAETAK
lanak se bavim oblicima rasijalizacije Roma u Srbiji, koji su novi na dva naina. Prvo, nova su sredstva
informativni Internet portali koji imaju funkciju uobiajenih medija, ali na kojima se artikuliu nelegitimni stavovi
poput rasizma. Drugo, novi su konteksti kroz koje se rasijalizacija interpretira. To vie nije svakodnevni ivot

256

(tobonja pronja, prevare, krae, buka i nametljivost), ve se netrpeljivost prema Romima iskazuje kao deo zavere
zapada ili Jevreja, izdaje domae vlasti ili sukoba dugog trajanja sa islamskim svetom ili neto kraeg, sa Hrvatima.
Kljune rei: Romi, informativni Internet portali, rasizam, anticiganizam, analiza diskursa.

Zbog ega prouavati rasizam prema Romima?

Iako se rasizam obino svodi na neiji stav, ova drutvena praksa je daleko bogatija u
svojim pojavnim oblicima. Kategorizacija ljudi prema njihovom (stvarnom ili tobonjem)
fizikom izgledu i negativan stav je samo jedan od njih. Rasizam moe da podrazumeva i
diskriminaciju, segregaciju, getoizaciju kao i razne vidove nasilja (Wacquant 1997: 230). Ovde
treba ukljuiti i otvorenu ili prikrivenu ekonomsku eksploataciju koja vrlo esto ini temeljnu
logiku ove ideologije. Nisu, naravno, svi pobrojani vidovi rasizma uvek prisutni u datom
istorijskom momentu, ve se oni kombinuju stvarajui razliite pojavne oblike.
Sutinski za razumevanje rasizma je postaviti pitanje ta ovu ideologiju ini posebnom i
razliitom od drugih ksenofobnih ubeenja: nacionalizma ili verske iskljuivosti? Za razliku od
etnikih grupa i nacija, kao i verskih zajednica, koje nastaju prvenstveno iznutra da bi tek kasnije
eventualno postale predmet mrnje neke druge skupine ljudi, rasna pripadnost se po pravilu
namee spolja. Poljak moe biti omrznut kod Nemaca i Rusa ili omiljen kod Francuza, ali ni prvi
ni drugi ni trei nisu osmislili poljsku etniku grupu, ve ona postoji nezavisno od vrednosnog
odnosa prema njoj. Sa druge strane, niko ne bira da bude crnac i da robuje na plantai, niti se
ponosi time, nego tu ulogu na silu nameu trgovci robljem i planataeri. Rasa je izmiljena da
bi se potinjen poloaj jedne grupe ljudi opravdao112, i taj proces se naziva rasijalizacija.
Odnos rase i etnike grupe u stvarnosti je mnogo dinaminiji i sloeniji, a primer Roma je
jedinstven i posebno zanimljiv. Naime, za razliku od Jevreja koji su primer (proto)etnike grupe
koja je rasijalizovana, Romi su kao cigani trpeli rasizam vekovima da bi tek skoro, 1971.
godine poeli da se etnizuju pod novim imenom. Cilj ovog rada je da utvrdi na koji nain se
romski narod iznova rasijalizuje (re-ciganizuje) u medijima. Zbog toga e rasistiki stavovi biti
u centru panje, i pored ograde sa poetka da je rasizam daleko sloenija pojava. Za razliku od
lanka u prolom zborniku (Kubiek 2014) ija je tema bila banalini rasizam kao refleksiju
112

Izneta argumentacija je na tragu Benedikta Andersona (Anderson, 1998).

257

duboko uvreenih stereotipija o Romima, ovde e panja biti posveena krajnjem rasizmu. Njega
je, naravno, teko pronai u mainstream medijima, dok sajtovi opskurnih krajnje desnih113
organizacija njima vrve. Ipak, negde na pola puta izmeu najitanijih novina i ovakvih Internet
stranica, postoji jedan neistraen, a vrlo vaan prostor. Radi se o Internet portalima koji sa jedne
strane podseaju na legitimne medije to se tie izgleda i forme, ali sa druge strane su sadrajem
vrlo bliski drutveno neprihvatljivim stranicama krajnje desne provinijencije. Zato alternativni
mediji poput Vaseljenske TV, Srbin.info, Vidovdana, Srpskog kulturnog kluba, Magacina,
Crvenih Beretki imaju mogunost da reprodukuju rasistiki diskurs koji sadri nove predstave, a
koje su esto uslovljene optijim ideolokim usmerenjima, ili i same ine deo okvira za
sagledavanje konkretnih pojava, bilo da su one aktuelne, bilo da su istorijske. Takvi diskurzvni
sadraji nisu normalizovani i drutveno prihvaeni, zbog ega spadaju u domen krajnjeg rasizma.
Posebno je zanimljivo da u njima Romi vie nisu fiktivno smeteni u svakodnevicu u kojoj prose,
kradu i galame, ve postaju deo politikih zbivanja, najee kroz razliite teorije zavere. Ipak,
ire prihvaena imaginarna slika o Romima duboko uslovljava ovakve politike upotrebe, jer je
pamfletista poput arobnjaka koji priziva demone da bi njima zapovedao, ali nikada ne ostvaruje
potpunu kontrolu na njima, poto su oni znatno moniji od njega.

Diskurs informativnih portala kao predmet analize

Tekstovi na desnim informativnim portalima svrstavaju se u dve grupe. Prvu ine prenete
vesti iz legitimnih medija (agencija ili listova) u kojima je promenjen naslov ili ubaena po koja
re koja sutinski menja ton teksta114. Ovaj vid delovanja treba zapaziti, ali on ne prua dovoljno
materijala za analizu. U drugu grupu spadaju neto dui originalni tekstovi u formi kolumne koji
su po pravilu potpisani punim imenom i prezimenom autora. Izostaje povezanost sa ikakvom
organizacijom ili interesnom grupom, to dodatno ojaava oreol autora kao pripadnika
slobodnolebdee inteligencije.
Pojam desnice se ovde koristi kao metaideoloka odrednica koja ukljuuje pozicije koje zagovaraju temeljnu
nejednakost meu ljudima, bilo da je osnov za nju imovinsko stanje, nacionalna ili verska pripadnost, rasa itd.
114
Skori primer na Vaseljenskoj TV je prenoenje vesti iz Veernjih novosti o ubistvu devojice, uz dodat naslov
koji ne postoji u originalu: Malu Ivanu krvniki ubio Ciganin. Osim toga, meu kljune rei za pretragu dodaje se
tag Cigani. Etnika pripadnost ubice se uopte ne pominje ni u jednim zvaninim novinama, to zasluuje
pohvalu. Izvor: http://www.vaseljenska.com/vesti/ovo-je-darko-kostic-koji-je-silovao-pa-motikom-ubiocetrnaestogodisnju-ivanu-podrascic/, sajt poseen 5. 10. 2014.
113

258

Razlika Interneta u odnosu na druge (klasine) medije je i ta to publika, primaoci

poruka, imaju daleko aktivniju ulogu, iako ni itaoci tampanih novina i gledaoci televizije nisu
pasivni posmatrai, ve delatnici koji biraju novinski list ili kanal, i interpretiraju sadraj na
razliite naine. Uloga publike je jo vanija nakon pojave tzv. web 2.0 Internet aplikacija koje
su omoguile nastanak drutvenih mrea na kojima korisnici mogu da dele razliitie tekstove i
iznose sud o njima. Naravno, i sadraji tradicionalnih medija se mogu iriti, ali je ovaj aspekt od
sutinskog znaaja za Internet (Daniels 2009), na kom je koliina informacija praktiki
beskrajna, izbor makar naizgled slobodan, a esto jedini nain da se do konkretnog sadraja doe
je upravo da neko privatno lice (prijatelj ili pratilac) ili urednik neke stranice ponudi
adresu na kojoj se on nalazi. Ukratko reeno, posetioci Interneta mogu nabasati na rasistiki
sadraj i zainteresovati se za njega ukoliko je diskurs dovoljno ubedljivo iznet i stilski uoblien,
ak i onda kada svesno ne tragaju za njim na sajtovima krajnje desnih organizacija.
Vremenski okvir koji je pokriven analizom obuhvata poslednjih nekoliko godina, koliko
su informativni Internet portali prisutni. Posebno e biti analizirano nekoliko tekstova Vesne
Veizovi, Jovana Tadia i Ivone ivkovi na Vaseljenskoj TV koji su izazvali veliku panju, o
emu svedoi njihovo esto preuzimanje na razliitim sajtovima i drutvenim mreama. Analiza
diskursa je svakako najpogodniji metod za prouavanje ovako specifinog korpusa podataka, jer
omoguava njegovu kvalitativnu obradu. Teite, meutim, nee biti stavljeno na suptilne
strategije ili jezike konstrukcije, jer se oekuje dosta podataka ve na morfolokom i
semantikom nivou. Da bi se izbeglo prepriavanje tekstova, to je uvek rizik kod analize
diskursa, izlaganje e biti tematsko, to jest pokuae da mapira najizraenije topose, kao i
njihove finije osobine.

Stranci i varvari

Kao prvo, nije li 500-1000 godina

duga zajednika istorija Cigana i itavog
niza evropskih naroda sasvim dovoljan
period da se se Cigani asimiluju i u
259

biolokom ali pre svega u kulturnom

smislu? Rimskom carstvu manje je trebalo
da trajno izmeni varvarska plemena i
civilizuje ih do nivoa danas najrazvijenijih
naroda Evrope,
(Belo) pranje istorije Cigana, dr Jovan
Tadi, Vaseljenska TV, tekst postavljen 9.
januara 2014. godine

Opte mesto banalnog anticiganizma, da su Romi etnika grupa koja se teko integrie,
ovde je interpretirano u jednom irem istorijskom kontekstu. Sa tim ciljem je upotrebljena
komparacija i (manjkava) istorijska analogija, a uoeni potez svedoi i o pozitivnoj predstavi
sopstvene grupe, Nas, kao civilizovane i napredne. Romi su neophodan detalj u ovoj slici, jer
da bi neko bio civilizovan, taj mora to da pokae civilizujui druge. Ako se ovaj proces ne
odvija, ukoliko se svi proglase jednako razvijenim i civilizovanim, onda pomenuti epitet vie
nikome ne pripada, i postaje irelevantan: nema civilizacije bez divljaka! Zanimljivo je da se
sopstveni narod predstavlja kao deo najrazvijenijih naroda Evrope koji postoje najmanje 500
do 1000 godina, iako pojam Evrope nije nastao ni mnogo posle ovog razdoblja. Nama,
Evropljanima, pripisuje se inherentna civilizovanost, i pored toga to bi na predak iz
pomenutog razdoblja, zalutavi u savremenost, verovatno izazvao gaenje i zavrio u zatvoru. Sa
druge strane, Romi su predstavljeni ne samo kao narod bez istorije, ve i kao pasivni inilac od
koga se oekuje da se asimiluje, ime je iskazana poeljna vizija drutva.
Nije jasno da li je potpisani Jovan Tadi doktor istorijskih ili biolokih nauka, naroito
nakon sledeeg pasusa:
Tokom evolucije iva bia su razvila dve razliite strategije razmnoavanja.Nazovimo ih naas
strategijom kvantiteta i strategijom kvaliteta. Po prvoj, zastupljenijoj strategiji, koju recimo
masovno koriste bakterije i ostali mikroorganizmi, evolutivno nia bia ali i neki kimenjaci,
recimo vodozemci, ribe i poneki sisari i ptice, npr. zeevi i divlje svinje, relativno malo panje se
posveuje osposobljavanju brojnog podmladka za preivljavanje, podmladak relativno brzo
260

polno sazreva, ima visok mortalitet ali ga uvek kompenzuje brojnou a kao ultimativni cilj
egzistencije se postavlja samo dalje razmnoavanje (ibid.).

Poetni optimizam da se radilo o strunjaku za biologiju koji loe poznaje i koristi

istorijske podatke je splasnuo. Naime, iako pledira na egzaktne teorije prirodne nauke, autor je
pokazao da mu ni ova oblast saznanja ne ide od ruke. Dakako, ne mogu biljke i ivotinje da
razviju strategiju ni u emu, pa ni u razmnoavanju, jer ne poseduju kognitivne sposbnosti za
tako neto, a ni mogunosti da prenesu stareki plan na potomstvo. Samo ljudi mogu da
racionalno sagledavaju odnos cilja i sredstva u apstraktnim poljima kao to je populaciona
politika, te je stoga navedeni pasus metaforian. Kao u basni, nii oblici ivota personifikuju
Rome, dok vii oslikavaju ideal srednjoklasne porodice koja ima jedno ili dvoje dece u ije se
kolovanje dareljivo ulae. Ovakav diskurs nije nov, zapravo se sree jo u 19. veku u delima
Roberta Maltusa i ezarea Lobroza. Nije ni udo to autor ne navodi prethodnike, poto
verovatno i nije svestan veze svog teksta sa graanskim rasizom od pre skoro dva veka.
Lombrozo je mnoge kategorije stanovnitva, ukljuujui tu ne samo Rome, ve i sve siromane
slojeve, smataro bioloki razliitim potomcima divljih rasa koji su zalutali u civilizaciju. Visok
natalitet je samo jedna od osobina koje je italijanski kriminolog pripisivao transistorijskoj
samim tim i ideolokoj kategoriji divljaka. Kod Jovana Tadia ovaj pojam ne prelazi samo
granice razliitih epoha, nego i vrsta!
Diskurs o Romima kao varvarima i divljacima dobija nove sadraje u opisu poeljnog
politikog delovanja, koje bez sumnje spada u ranije pomenuto civilizovanje:

Cigani se, kao i svi drugi graani, ni manje ni vie, moraju milom ili silom odmah i bez
odlaganja uvesti u pravni poredak nae zemlje. Sve drugo samo izaziva gnev lojalnih graana
koji se, kako nas to istorija ui, moe preko noi preliti na ulice i u jednom masovnom linu
proizvesti mnogo dramatinije posledice po same Cigane. Izgleda da svi mi treba da radimo
umesto Cigana i da i omoguimo da jedu, piju, stanuju, greju se i nekontrolisano razmnoavaju
na na raun samo zato to su Cigani (ibid.).

261

Poruka je jednostavna, ali je diskurzivna staregija legitimacije vredna opisa. Reenica

zapoinje svojevrsnim jezikim osiguraem: istie se da prema Romima treba postupati
ravnopravno, pa se to i naglaava (ni manje ni vie). Odmah u nastavku zapoinje gradacija
tako to se prvo koristi floskula milom ili silom, koja naravno naglaava drugo sredstvo, jer da
je mogua delotvorna upotreba prvog, ne bi se ova dilema ni pominjala. Nastavak ove
legitimacije nasilja je snaniji u smislu da se opravdava neminovna i istorijski ozakonjena
agresija Nas (lojalnih graana) i to na vrlo slikovot nain, to ukazuje da je autoru drag ovakav
scenario. Ipak, glavna diskurzivna strategija ovde je optuivanje (eventualne) rtve, ali i vlasti,
poto niko od njih nije nita preduzeo da se ova grupa asimiluje/civilizuje. Opis varvara
poprima i bestijalni karakter, jer su potrebe Roma svedene na golu egzistenciju, sa posebnim
naglaskom na nekontrolisano razmnoavanje. O tome ta je suprotan proces asimilaciji moe
se proitati u teksu Ivone ivkovi Velika ciganska tajna: zato Cigani moraju da budu Romi?:
Naravno, ovde je oito u pitanju perfidna prevara, jer nametnuta inkluzija po zamisli
nalogodavaca nema za cilj cigansku asimilaciju, ve iskljuivo razvodnjavanje etnike
homogenosti srpske zajednice. Prosto stavljanje (etnikih) klipova u tokove
Autorka teksta ili ne razume razliku izmeu asimilacije i integracije (manje verovatno),
ili namerno pokuava da predstavi inkluzivne mere kao program asimilacije Roma, da bi
istovremeno mogla da kritikuje i vie protivnika istovremeno. Mnogo je zanimljiviji metaforian
opis slabljenja sopstvene grupe. Romi su opisani kao element koji treba da, perfidnom
prevarom, razjedini Srbe i osujeti veinski narod. Drutveni problem poloaja jedne grupe ljudi
je ovde politizovan, a unutranje politiko pitanje dobija iri znaaj, jer kako e oslabljena
(razvodnjena i sa klipovima u tokovima) zajednica da se takmii sa drugim narodima?
Slian diskurs koristi i Vesna Veizovi u tekstu Ciganistan115, opisujui Rome kao
narod iji priliv je maltene nezaustavljiv, dakle kao pretee strance. Metaforino prikazivanje
stranaca kao prirodne nepogode (bujice, plime, poplave itd.) esta je i u zemljama EU, ipak, u
Ciganistanu se moe naii i na lokalne varijacije u diskursu, kada se pita: Pa ija je ovo drava
u kojoj svi imaju vie prava od nas Srba?. Istini za volju, autorka u ovome jeste na tragu
poetka preambule Ustava Republike Srbije, ali izostavlja njen drugi deo i svih graana koji u
Vredno je zapaziti orijentalizaciju Roma, jer istonjaki narodi ive u -stanovima. Ni ovaj diskurzivni potez
nije nov, poznato je da su u Junoafrikoj republici posebne teritorijalne jedinice namenjene crncima bile nazivane
Bantustanima.
115

262

njoj ive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, naelima graanske demokratije,
ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
Osim to se jasno povlai razlika izmeu Nas (Srba) i Njih (svih ostalih, a u prvom redu
Roma), istie se pravo Roma na besplatno kolovanje i druge pogodnosti, ali se izostavlja da
se pomene da pripadnici ovog naroda nemaju mogunosti da uivaju u mnogim pravima koja su
im formalno zagarantovana. Ovakva polovinost nije iznenaujua, jer parcijalnost jeste osobina
ideolokog miljenja.
Diskurs o strancima i varvarima esto uzima odreena i izmiljena svojstva, i
preuveliava ih u bizarnost. Uglavnom su premet takvih stereotipa deca, seksualnost, nasilje i
druge tabuizirane teme116. U skladu sa time su i sledei redovi Ivone ivkovi iz ve citiranog
lanka:
Pedofilija je kod Roma opte poznata etnika karakteristika, a erke i sinove mogu da udaju i
prodaju im navre 12 godina.
Stereotip se normalizuje, jer je on toboe opte poznat. Zanimljivo je dakle, kako se
obiaj koji stvarno postoji kod dela romske populacije ugovoreni maloletniki brakovi
predstavlja kao neto sasvim drugo. Naime, istina je da nevesta moe imati i 12 godina, ali je
mladoenju teko okarakterisati kao pedofila, poto po pravilu ni on nije mnogo stariji. Takoe,
istina je da mladina porodica dobija odreenu, katkad i bogatu, materijalnu nagradu prilikom
svadbe, ali to je miraz koji postoji kod mnogih naroda, ne samo kod Roma. Sa druge strane,
mladoenini roditelji ne dobijaju novac. Logika koju prati autorka, meutim, zahteva da se za
naglasi da se deca prodaju, tako da to mora da vai i za muku i za ensku decu podjednako.

Romi i Zapad
Sadraji diskursa opisani u prethodnom delu ukorenjeni su u irokoprihvaenim
predstavama o Romima, i dugo su prisutni. Prepoznavanje Roma kao delatnika u slubi
Zapada (SAD i EU) je novina. U autorskoj TV emisiji Subjekat, autor Slobodan ivkovi je
svom gostu, akademiku Kosti avokom, pokazao kartu sa planiranom podelom teritorije Srbije
Stari Rimljani nisu proputali da nagalse da njihovi rivali, Karataginjani, prinose decu na rtvu, a jevrejeske
krae hrianske dece i pijenje njihove krvi su opte mesto antijevrejskog (i kasnije antisemtskog) diskursa.
116

263

koju je navodno sastavila nemaka tajna sluba. Osim nezavisne Vojvodine, Rake oblasti i jo
nekoliko jedinica, na njoj je prikazan i juni deo Srbije sa centrom u Niu kao nezavisna
ciganska, odnosno romska drava. U nju bi bili naseljeni Romi iz itave Evrope117. Tri godine
kasnije (2012.), Vesna Veizovi u Ciganistanu ovaj plan uzima zdravo za gotovo kao
optepoznat:
Poznata je pria da se Zapad ve odavno sprema da od Srbije napravi Ciganmalu, posebnu
zemlju u koju e isporuiti sve one Cigane nepoeljne u Evropskoj uniji, a po svemu sudei taj
njihov plan je blizu ostvarenja. Sobzirom da je odavno postalo jasno da je u Srbiji svako ko
pokuava da odbrani njen suverenitet ve unapred deklarisan kao ovinista, divljak i
nepotovalac demokratije, ne sumnjam da u jo kol`ko sutra ve biti faista u peorativnom
smislu, ali ova podmetaina bez obzira na etiketiranje ne sme ostati zatakana. I dvostruki arini
po pitanju Cigana moraju ugledati svetlost dana.
Autorka veto ubeuje itaoca u istinitost koristei traume raspada drave i oduzimanja
teritorija, koje prema zaverenikoj logici, za krajni cilj mogu imati samo neko jo tee ponienje,
a teko da ima veeg ponienja od svoenja jedne drave na ciganmalu: Nakon potpisivanja
viznog sporazuma i sporazuma o readmisiji [], taj broj ne samo da se poveava, nego sve one
zemlje kojima ne odgovara tako veliki broj Cigana bez ikakvog ustezanja sada mogu da ih
isporue Srbiji. Diskurs poprima pretei ton, poto je poznat i dugo pripreman plan ve prema
mnogim pokazateljima (readmisija, Dekada Roma, inkluzivna politika) blizu ostvarenja.
Iznoenje ovih, ne samo nelegitmnih, nego i neverovatnih, tvrdnji opravadava se brigom za
suverentitet drave, a ne manjka ni odbacivanje optubi za faizam iz predustronosti. Sintagma
faizam u peorativnom smislu odaje utisak da autorka ima emotivan odnos prema ovoj
ideologiji i da smatra da se o njoj moe govoriti i na drugi, velianstven, nain. Diskurs o zaveri
ovde pokazuje svoje poznato svojstvo zaverenici su ti koji na razne naine (posebno kroz
medije i kolstvo) defamiraju svoje malobrojne i prksone protivnike. Takoe, tu je i mrak, jer se
zaverenici sastaju u podrumima, peinama i drugim skrovitim mestima (irarde 2000: 45-55),
otud dvostruki arini moraju da ugledaju svetlost dana.
Uoljivo je i da da se nepoeljnost Roma prihvata kao aksiom, da su pripadnici ovog
naroda problem svih evropskih zemalja koji one monije i organizovanije mogu da ree, dok su
117

Emisija Subjekat, 6. novembra 2009. godine.

264

one slabane poput Srbije osuene da ga trpe: Sigurno je da bi im bolje bilo u vajcarskoj,
vedskoj ili bilo kojoj drugoj ureenijoj zemlji sa boljim standardom, meutim u tim zemljama
nisu poeljni, ba zato to su ureene i to ne planiraju da od sebe prave Ciganistan.
Netrpeljivost prema Romima, dakle, postaje merilo razvoja! Da se ne radi o pojedinanoj
uobrazilji dvoje novinara, svedoi ponavljanje ovog diskursa kod Ivone ivkovi:
Zvanini politiki zahtevi iz EU (tj. iz Londona) su tako naloili da se Cigani iz raznih zemalja
EU deportuju i smetaju u Srbiju pod programom inkluzije (ukljuivanja u srpsku zajednicu).
Tako je veliki broj Cigana (taan broj je nepoznat javnosti) iz zemalja EU deportovan u Srbiju,
koja je onda morala da im izda line karte i pasoe (to je nazvano readmisijom) ime su oni
postali dravljani Srbije, iako nisu postojali dokazi da su to ikada bili. Za Srbe izbegle iz Krajine
i Bosne ova procedura je bila mnogo komplikovanija.
Veza govora o Romima i dogaaja iz prolosti moe se uoiti i ovde. Naime, potezom
kontrasta se naglaava da Romi iz EU, prema komandi ovog centra moi118 lako dobili
dravljanstvo Srbije, dok pripadnici veinskog naroda iz Hrvatske i Bosne to nisu mogli da
ostvare. Posebno je naglaen odnos moi, jer Srbija je morala, dakle i kroz personifikovanje
drave kao osobe. Uz to, upadljivo je koliko i protivreno, da se broj deportovanih Roma
istovremeno i preuveliava i prikazuje kao tajna.
Vredan pomena je i tekst Milutina Miloevia, koji iako kratak, u naslovu sadri
zanimljivu poruku: Srbija kao deponija nepoeljnih azilanata. Poto se zna da se na deponijama
odlae ono to je bespotrebno (nepoeljno), ovime diskurs o Romima poprima krajnje
peorativan ton. U samom tekstu koristi se cinizam kao strategija:
Srbija polako postaje jedan moderan, evropski Ciganistan, u koji e biti proterani svi
Romi iz Evrope, zato to Romi u Srbiji ive bolje nego u nekoj demokratskoj Evropi. Kam
udaraftu po ero!
Poloaj Roma se predstvalja kao u iskrivljenom ogledalu, jer dok graani Srbije ive
loije od graana EU, Romima je toboe bolje u siromanoj Srbiji, koja samo kao Ciganistan
moe da bude moderna i evropska.

118

Metonimino predstavljenog kao London, verovatno se rauna da je anglofobija snanija od germanofobije?

265

Romi i domaa vlast

Ispravno uoavanje podreenosti vlasti u Srbiji u odnosu na SAD i EU krajnje desnih
autora ogleda se i u pisanju o Romima, koji postaju argument u polemici. U pominjanom
Ciganistanu Vesne Veizovi posebno je karakteristian ovaj deo:
Oajni roditelji su pod bezobzirnim pritiskom vlasti i udovoljavanjem zapadnim silama, a sve
na tetu srpskog naroda, poeli da ispisuju svoju maloletnu decu iz osnovnih kola i da ih upisuju
u udaljenije kole, pored one koja im je takorei pred vratima, ne bi li ih zatitili, kada ve
dravu nije briga za njih. To je samo jo jedan pokazatelj da ova vlast budunost ove zemlje ne
vidi u srbskoj deci, ve u Ciganima.
Omoguavanje romskoj deci da pohaaju osnovnu kolu opisano je kao najtei mogui
zulum bezobzirne i siledijske vlasti, i domae i strane. italac teko da moe da se poistoveti sa
mrskom vlau, ba kao ni sa Romima, ali itekao moe sa roditeljima koji bespomono
oajavaju i njihovom decom primoranom da preduzimaju dalek put u potrazi za bezbednou
samo zato to su njihovi roditelji odluili da vode segregativnu politiku, kad ve drava to nee,
ili ne sme (cinino: nije je briga). Da se ne radi o usamljenom sluaju, ve delu razraenog
diskursa kojim se bavi ovaj rad, posredno priznaje i autorka u poslednjoj reenici.
Ista novinarka u tekstu Hologram matriksa projektovanog Ciganistana ponavlja
etnocentrino poimanje drave i zavereniko-fatalistiko shvatanje politike: Drava je u ovom
sluaju okrenula lea svojim primarnim graanima, Srbima [ da bi obrazovani Romi mogli da]
zabodu jo jedan no u lea i spuste Srbe na jo nie grane nego to su to u ovom trenutku.
Diskurzivna upotreba Roma kao izvora najvee i konane sramote zarad kritikovanja stanja u
dravi zapaa se u ovom pasusu:
Malo smo dakle ponieni to nam dravom upravljaju Crnogorci, Hrvati, iptari, muslimani,
odnosno svi izuzev Srba, sada da bi ponienje bilo potpuno doli su na red i Cigani. moemo
vrlo lako doiveti jednu staru istinitu narodnu poslovicu ,daj Ciganinu vlast, on prvo ubi oca.

Orijentalizacija Roma

266

Romi su, kao u mnogim delovima Srbije poslednja vea grupa muslimana, skloni
orijentalizaciji i mogu biti zamena za Turke kao ustaljene (vekovne) neprijatelje. Opte je
mesto anticiganizma kod nas da su pripadnici ovog naroda sainjavali baibozuke, bili delati i
nabijali Nas na kolac itd. Zanimljivo je da se Vesna Veizovi u Hologramu matriksa
projektovanog Ciganistana poziva na Miloa S. Milojevia kao autoriteta za istoriju, iako je rad
pomenutog autora u velikoj meri (i s razlogom) danas odbaen kao najblae reeno plod bujne
romatiarske mate. Na drugom mestu u tekstu iznet konkretniji diskurs:
Lica o kojima je ovde re, dakle o Ciganima, nisu Cigani starosedeoci u Srbiji, pod tim
smatram one Cigane koji se ne bune protiv svog vievekovnog narodskog zvanja, i koji su se
donekle asimilovali, gradski i seoski Cigani uglavnom pravoslavci, ve pre svega na
novokompanovane Rome, uglavnom islamiste ili bezverce pristigle iz belog sveta a koji nemaju
nikakve veze sa Srbijom niti po dospeu znaju ijednu re srbskog jezika.
Ozbiljnost govora pokuava da se stekne policijskim argonom (lica), da bi se posle
toga izneli kriterijumi starosedelatva: asimilovanost, prihvatanje simbolike dominacije
preputanjem prava da se sopstveni narod imenuje drugima, i pravoslavna veroispovest. Sluajno
ili namerno se muslimani nazivaju islamistima, a ak i ako autorka nije svesna znaenja
termina koji koristi, on je svakako izabran zbog rogobatnosti. Nepoznavanje srbskog, to jest
srpskog jezika jeste problem sa kojim se suoava izvestan broj Roma, ali ne zbog toga to im je
maternji jezik nemaki ili vedski, kao to to autorka ovog teksta uitava, ve romski ili albanski.
Takoe, ova podgrupa Roma koja je u vrlo tekom poloaju nije stereotipno pristigla iz belog
sveta, ve su njeni pripadnici proterani sa Kosova i Metohije. Gotovo isti diskurs sa otvorenim
ksenofobinim nipodatavanjem muslimanskih imena zapaa se kod Ivone ivkovi: Tako su se
vodei na listi ugroenih nali razni abani, Osmani, Ramadani sa velikim brojem dece.
Pominjanje velikog broja dece svakako pripada prvom delu ovog rada, ali i pokazuje kako
ostraeno pisanje vodi protivrenosti, jer svakako da e porodica sa veim brojem dece dobiti i
veu pomo, poto ima i vee potrebe.

Romi i Jevrejska zavera

267

Iako je poreenje Jevreja i Roma vrlo interesantno i heuristiki plodno to je inio i

Maks Veber (Weber, 1958: 13) dovoenje u vezu ova dva naroda u sledeim primerima ima
sasvim drugaiji karakter. Ve je bilo dosta opisanih sluajeva u kojima se Romi predstavljaju
kao instrument zaverenika, usput im se odriui sposobnost da budu autonomni politiki
delatnici. Zaverenici su do sada bili predstavnici EU i SAD, a sada tu ulogu preuzimaju Jevreji,
kojima je ona tradicionalno odavno pripisivana. Ivona ivkovi naglaava da postoji sutiinska
veza izmeu ova dva naroda:
Oba naroda se izriito distanciraju od svih ostalih tako to sebe doivljavaju kao drugaije. Za
Jevreje su svi ostali goje, a za Rome su svi ne-Romi gede (ili gade). to znai seljak odnosno
onaj ko obrauje zemlju. I Jevreji i Romi preferiraju trgovinu.
Ponovo je na delu parcijalno miljenje, jer iako su prve dve reenice tane, zbog ega nije
navedeno da su stari Grci i Rimljani strance nazivali varvarima, Sloveni Nemcima i Vlasima, ili
Arapi adnabijima? Takoe jeste istina Romi se tradicionlano nisu bavili ratarstvom ali
razlog za to nije nimalo nedokuiv, jer Romi kao pridolice nisu posedovali zemlju. Sa druge
strane, nije tano da Romi preferiraju trgovinu, ve je za pripadnike ovog naroda sve do
industrijske revolucije tipino zanimanje bilo zanatsvo119. I na ovom mestu se preutkuje da nisu
samo Jevreji (i toboe Romi) etno-klase zanatlija, ve so to bili delom i Grci, Cincari i Jermeni.
U nastavku ovog lanka susreu se pretei sadraji:
Iako je Ciganska mafija nadaleko poznata u svetu (po svojoj estinu i surovosti je odmah iza
najmonije jevrejske) mediji u Srbiji o ovome ne smeju da piu.[] Sledbenici Vavilonskog
Talmuda imaju puno moralno pravo da goje varaju i pljakaju, pa i ubijaju i da ih doivljavaju
kao budale i niu rasu. I kod Cigana postoji nepisano pravo da krasti od ne-Cigana odnosno
geda nije zloin.
Opte mesto je da se neprijatelji opisuju kao pretnja (najmoniji, ustri i surovi) da bi
se tako mobilisali pripadnici sopstvene grupe. Ovde je zanimljivije ponavljanje zaverenikog
diskursa, jer se istie da mediji ne smeju da piu o romskoj i jevrejskoj mafiji, a ne da na
primer nee, poto je mo tih kriminalnih grupa mala, pa je i tema nebitna za javnost. U nastavku
se naglaava da su se pripadnici oba naroda samovoljno pozicionirali van zakona svih ostalih,

Trgovina to postaje tek od 1970-ih godina, kada plastina roba iroke potronje istiskuje tradicionalne romske
zanatske proizvode od metala, drveta i prua.
119

268

dakle i Nas. Rasisti optuuju svoje rtva za rasizam, jer su oni ti koji su prvi poeli da Nas
smatraju budalama i niom rasom, pljakaju, kradu i ubijaju.

Romi i ustae
Konteksti u kojima se Romi pominju postaju sve bizarniji, a dovoenje ovog naroda u
vezu sa ustaama nije sluano ostavljeno za kraj kao vrhunac ove gradacije. Diskurs o Romima
kao saradnicima saradnika okupatora dosta podsea na orijentalistiki, jer preuveliava ulogu
Roma kao delata i pogrebnika, to istorijski jesu bile prokazane profesije kojima su se
pripadnici ovog naroda ponekad bavili. Vesna Veizovi u Hologramu matriksa projektovanog
Ciganistana ne krije smisao ideoloke upotrebe ovakvog preuveliavanja: Vrlo bitna stavka u
celoj ovog ciganskoj prii jeste jedan vekovna podvala od raznoraznih SrPa, a to je da su Srbi i
Cigani vazda iveli u miru i ljubavi. Istini za volju, dogaaji od pre neto vie od 70 godina ne
mogu govoriti u protiv vekovne podvale tome slui orijentalsitiki diskurs! ali je ovde
vredno zapaziti da se ponovo upire prst u domae izdajnike koji su opisani i kao jeziki jeretici,
poto je karikirana jezika promena kojoj su (navodno samo oni) skloni. Nastavak teksta je
diskurzivno daleko bogatiji:
Svjedoci iskazuju, da je Ciganima na Gradini dosadilo to moraju dan i no da kopaju grobove,
pa su se maili toljaga i tjerali rtve, da same sebi kopaju duge i duboke grobove. Cigani su se
natjecali s ustaama, tko e bre i bolje rezati rtvama grkljane, ili ih mlatiti maljem i ekiem po
glavi. Kad su jame bile zatrpane, opijali su se ustae i Cigani do besvijesti
Morbidni citat koji autorka prenosi Rome ne opisuje samo kao brutalne, ve i kao lenje,
jer ih ne dri posao, ve na silu dodatno mrcavre rtve. U svakom pogledu su izjednaeni sa
ustaama, i u zloinu i u raskalanoj razbibrizi, jedino se izostavlja da se doda da je i znatan broj
Roma stradao u ustakim logirima, kao i da su pripadnici ovog naroda u odnosu na svoju
brojnost najvee rtve nacizma i njegovih saveznika. Iako ima indicija da su upravnici logora
nalagali romskim zatvorenicima da ubijaju druge, njihov poloaj nikako nije mogao biti ravan
onom koji su imali uvari, a takvi sluajevi svedoe o tome da je nizak ugled Roma korien kao
sredstvo da se rtve dodatno ponize, a nikako o krivici itavog jednog naroda.

269

***
Paljivom itaocu svakako nije promaklo da je tokom analize izostavljena jedna kljuna
morfoloka osobina diskursa. Naime, svi citirani autori koriste pogrdan izraz Cigani120, cinino
se odnose prema etnonimu Rom, i vrlo otro napadaju one koji ga koriste. Upravo se u ovome
krije sutina krajnjeg rasistikog diskursa prema Romima. Kao to je u uvodu reeno, narodi su ti
koji se sami konstituiu, za razliku od rasa koje osmiljavaju druge, dominantne grupe. Odricanje
prava da se slobodno izabere ime svoje etnike grupe zato predstavalja izrazit oblik rasizma, jer
svodi odreenu grupu ljudi na pasivnu rasu i onemoguava joj da zauzme poloaj ravnopravne
grupe delatnika.

LITERATURA:
Anderson, Benedikt (1998). Nacija, zamiljena zajednica, Plato, Beograd.
Daniels, Jessie (2009). Cyber Racism: White Supremacy Online and the New Attack on Civil
Right Perspectives in a Multiracial America, Rowman & Littlefielad Publishers.
Kubiek, Andrej (2014). Diskursi o Romima u dnevnoj tampi, u Uloga medija u normalizaciji
odnosa na zapadnom Balkanu, uredili: D. Vali Nedeljkovi, S. Sremac, N. Kneevi i D.
Gruhonji, Filozofski fakultet, Novi Sad.
irarde, Raul (2000). Politiki mitovi i mitologije, XX vek, Beograd.
Wacquant, Loc (1997). For an Analytic of Racial Domination, u: Political Power and Social
Theory 11 (Symposium on "Rethinking Race" with Ann Laura Stoler, Patricia Dominguez, David
Roediger, and Uday Singh Mehta), 221-234.
Weber, Max (1958). The Religion of India, the Sociology of Hindusim and Buddhism, Glencoe,
The Free Press, Illinois.
120

Velikim slovom, tako da ne bi trebalo imati sumnje da se misli na pripadnike naroda. Ipak, ovo treba uzeti sa
rezervom, jer citirani novinari ne pokazuju zavidno poznavanje pravopisa.

270

Analizirani tekstovi (svi su dostupni na www.vaseljenska.tv):

Miloevi, Milutin (2014). Srbija kao deponija nepoeljnih azilanata.
Tadi, Jovan (2014). (Belo) pranje istorije Cigana.
Veizovi, Vesna (2013). Ciganistan.
Veizovi, Vesna (2014). Hologram matriksa projektovanog Ciganistana.
ivkovi, Ivona (2013). Velika ciganska tajna: zato Cigani moraju da budu Romi?

Andrej Kubiek

RACISM AGAINST ROMA PEOPLE ON WEB NEWS PORTALS

Summary

The article is dealing with forms of racialization of Romani people in Serbia, which are new in two peculiar ways.
First are new means of communication Web news portals - which function like the legitimate media, but also
articulate illegitimate attitudes like plain racism. Second novelty are contexts through which racialization is
interpreted. It is not only everyday life anymore (the supposed frauds, theft, loudness and intrusiveness), but now the
hostility towards the Roma is treated as part of the conspiracy of the West or the Jews, issued by local authorities or
as the conflict of long duration with the Islamic world or one with the Croats from the last century.
Key words: Roma, Web news portals, racism, Anti-Gypsyism, discourse analysis.

271

UDK 342.849.2:316.774(497.11)"2014"
UDK 329(497.11):324]:004.738.5
Miroslav Kevedi121
Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad

PREDIZBORNA OBEANJA KRAJNJE DESNICE NA PARLAMENTARNIM

IZBORIMA U SRBIJI 2014. GODINE ANALIZA SADRAJA INTERNET STRANICA
SRPSKE RADIKALNE STRANKE, DVERI, SNP NAI I SRBSKOG OBRAZA
121

mir@nspoint.net

272

SAETAK
Cilj rada je analiza medijskog sadraja i utvrivanje karakteristika predizbornih obeanja krajnje desnih
politikih opcija, prezentovanih putem njihovih internet stranica, na izborima za parlament Srbije 2014. godine.
Stranice koje su posmatrane pet dana u toku predizborne kampanje su internet sajtovi koje odravaju Srpska
radikalna stranka (SRS), Dveri, SNP Nai i Srbski Obraz. Metod koji koristimo u ovom radu je kvantitativnokvalitativna analiza sadraja medijskog diskursa na osnovu unapred utvrenog kodeksa, fokusirana na iskaze koje
moemo nazvati predizbornim obeanjima, uz uvid u opti nastup politikih aktera. Na osnovu analize zakljuujemo
da su obeanja bila izuzetno malo prisutna kod Patriotskog bloka sastavljenog od SRS, SNP Nai i Srbskog
Obraza, gde su obeanja u najveoj meri prisutna i razvijena kod SNP Nai, a zatim kod Srbskog Obraza i
SRS. Dveri su imale mnogo vie razraenih obeanja. Zajedniko obeanje koje su nudili birakom telu moglo bi se
saeti u paroli Ruska Federacija i evroazijske integracije.
Kljune rei: politiki izbori, politiki ekstremizam, mediji, politike stranke, analiza sadraja

1. Uvod
Cilj ovog rada je analiza medijskog sadraja i utvrivanje karakteristika predizbornih
obeanja krajnje desnih politikih opcija na vanrednim parlamentarnim izborima odranim u
Srbiji 16. marta 2014. godine.122 Istraivanje je sprovedeno paraleno istraivanju u okviru
projekta Novosadske novinarske kole tokom kojeg je utvrivano kako su lokalni, pokrajinski, i
nacionalni tampani i elektronski, kao i novi mediji na veinskom i jezicima nacionalnih manjina
obavetavali javnost o predizbornoj kampanji tokom vanrednih parlamentarnih izbora 2014.
godine.123 U ovom radu posebna panja bie posveena diskurzivnim strategijama koje se
ogledaju kroz predizborna obeanja iznesena na zvaninim internet stranicama Srpske radikalne
stranke (SRS), Dveri, SNP Nai i Srbski Obraz.
Izbori (eng. Elections), ako ih definiemo etimoloki, nastaju od latinskog eligere to se
prevodi kao izdvojiti. Ova re je bliska latinskoj rei seligere to se prevodi kao izbor, i stoji
u rei selekcija. Isto tako, i re elita dolazi iz istog korena eligere to demokratiju ini
Graani su imali priliku da biraju izmeu 19 proglaenih lista. Ukupan broj biraa koji su glasali na izborima za
narodne poslanike Narodne skuptine odranim 16. marta 2014. godine bio je 3.592.375.
123
Cilj spomenutog longitudinalnog istraivanja bila je dekonstrukcija ureivakih politika sredstava javnog
informisanja i diskursnih strategija komuniciranja stranaka sa birakim telom tokom predizbornih kampanja putem
tradicionalnih i novih medija u drutveno-politikim kontekstima koji su u vreme svake od analiziranih medijskih
kampanja uokviravali nain njihovog ponaanja. Vidi vie o tome na: <http://www.novinarska-skola.org.rs/sr/wpcontent/uploads/2014/07/Koga-su-mediji-izabrali-a-sta-su-partije-nudile-2014.pdf>
122

273

elektivnom poliarhijom u deskriptivnom smislu, a selektivnom poliarhijom u normativnom

smislu (Calise, 2010: 100). Kad je u pitanju kriterijum selekcije prilikom politikih izbora tada
imamo u vidu da se birai mogu ponaati u odnosu na odrednice koje su opisane kroz modele tri
amerike istraivake kole: prvi model je socioloki i za njega se smatrra da ga je iznedrila
Kolumbijska kola (Applied Bureau of Social Research of Columbia University) iji rad
otpoinje 1944. pojavljivanjem knjige The peoples choice: how the voter makes up his mind in a
presidential campaign od strane Lazarsfelda, Berelsona i Godea (Paul Lazarsfeld, Bernard
Berelson, Hazel Gaudet) naglasak je stavljen na uticaj drutvenih faktora i uoeno da je
opredeljenje najveeg dela biraa odreeno njihovom politikom predispozicijom kao to je
socio-ekonomski status, religija i mesto stanovanja; drugi model je psiho-socijalni i dri se da je
rezultat tzv. Miigenske kole, koja svoje glavne reference pronalazi 1960. u radu The American
Voter Kempbela, Konverza, Milera i Stoksa (Angus Campbell, Philip Converse, Warren Miller,
Donald Stokes) naglasak je na lojalnosti i identifikaciji glasaa sa partijom; trei model je
teorija racionalnog izbora, koja referira na model ekonomskog glasanja, i rezultat je tzv.
Roesterske kole koja je svoj izraz ostvarila 1957. kroz rad An Economic Theory of Democracy
Entonija Dounsa (Anthony Downs) naglasak je ovde stavljen na racionalnost, izbor,
nesigurnost i informaciju (Antunes, 2010: 146). Na osnovu ovih i drugih odreenja koje su
navedene kole sagledale svesni smo da razliiti faktori utiu na ponaanje biraa (vrsta izbora,
orijentacije prema specifinim pitanjima javnih politika, procene kvaliteta upravljakih
sposobnosti i linih karakteristika kandidata, identifikacije sa partijom ili ideolokom
konstrukcijom, itd.). Pitanje je kakvu ulogu u selektovanju politikih kandidata imaju
predizborna obeanja?
Jedna od definicija obeanja je sledea: Obeanje je izjava kojom se jedno lice
obavezuje da e izvriti u nekoj budunosti koristan uinak (ili korisno suzdravanje od injenja)
u korist drugog lica (Hogg, 2011: 56). Pretpostavlja se da u situaciji u kojoj se politiki kandidat
obraa birau odreenim obeanjem bira vri izbor na osnovu mere uinka koji kandidat nudi.
Teina predizbornog obeanja, meutim, upitna je. Primer propozicije koja demantuje tu teinu
mogao bi biti sledei: birai imaju u vidu evidenciju onog to su partije uradile u prolosti u
predstavljanju njihovih interesa, i zasnivaju svoje glasove na osnovu te evidencije. U skladu s
tim, partije koje su se maksimalno zalagale za interese biraa bi trebale raspolagati najveom
verovatnoom da e se za njih ubudue glasati. (Schram, 1991: 134). Navedena propozicija,
274

koja pripada teoriji racionalnog izbora, umanjuje znaaj onog to politiki kandidat tvrdi da e
uiniti u budunosti, a vei znaaj pridaje onom to je kandidat uinio u prolosti. Ako imamo u
vidu druge spomenute modele, tada uviamo da bi u skladu sa sociolokim modelom znaajni
momenat bili socio-ekonomski statusi kandidata i glasaa, njihovo mesto stanovanja ili poreklo,
uz religijsku pripadnost; u skladu sa psiho-socijalnim modelom znaajnije bi bilo da li je glasa
ili glasaev roditelj podravao odreenu politiku opciju i njene kandidate. Kad se glasaev izbor
posmatra iz ugla teorije racionalnog izbora tada se uzima da e glasa (racionalni subjekt),
ukoliko je suoen sa dvema alternativama, porediti koristi koje bi mogle da slede iz opcija. To
pretpostavlja mogunost da se vre predvianja o ponaanju drugih glasaa, politikih partija i
vlasti, uz mogunost njihovog poreenja. Preduslov predvianja je svakako konzistentnost u
stavovima navedenih aktera: Ukoliko nema konzistentnosti u ponaanju politikih partija i
vlasti, takva situacija vodi nemogunosti racionalnog izbora i konsekventno kolapsu
demokratskog sistema (Antunes, 2010: 159).
Potreba za konzistentnou i tanim informacijama o stvarima koje su od interesa za
racionalnog biraa mogu se, u irem smislu, shvatiti kao potreba za demokratijom. Politika
stvarnost, ipak nije uvek u skladu sa demokratskim idealima, tako da je racionalni bira esto u
poziciji da bira na osnovu nedostatnih informacija, uz neizvesnost s obzirom na politike poteze
koje bi kandidati mogli povui u budunosti. U takvom okruenju sam izlazak na biralita je
stvar prethodnog, bazinog poverenja u demokratski sistem. Zatim se postavlja pitanje poverenja
u informacije koje su na raspolaganju, uz pitanje poverenja u kandidate i njihovu pouzdanost.
Ukoliko ovog izbornog optimizma kod racionalnog biraa nema on ne izlazi na izbore.
Karakteristino je za Republiku Srbiju da je njeno viestranaje prisutno tek od nedavno.
To znai da je upitno postojanje duge tradicije koja bi ukotvila biraa u podrci odreenoj
politikoj opciji i dala mu trajniji politiki identitet. Isto tako, politike opcije nemaju dugotrajni
sta i nisu stabilizovane u svojem postojanju kao to je to sluaj sa starim demokratijama.
Na politikoj sceni Srbije jo uvek je prisutno nicanje novih politikih opcija i njihova
komunikacija sa biraima. Ovo znai da se nove opcije ne mogu tako lako ponuditi biraima
kroz svoj prethodno parlamentarno delovanje, ve se moraju orijentisati na vanparlamentarne
vidove delovanja, komunikaciju putem jeftinijih medijskih platformi i diskurs u kojem se tek

275

nagovetava kako bi nove politike opcije delovale u sluaju da dou na vlast. One u tom smislu
iskazuju obeanja.
U skladu sa ciljem ovog rada izvriemo analizu medijskog sadraja i utvrivanje
karakteristika predizbornih obeanja nekih krajnje desnih politikih opcija koje su uestvovale
na vanrednim parlamentarnim izborima odranim u Srbiji 16. marta 2014. godine. Za potrebe
ovog rada ukazaemo da se pod pojmom krajnje (ekstremne) desnice smatra sklonost ka krajnjim
idejama u politici sa tendencijom eliminacije opozicije, netoleranciji prema ostalim politikim
opcijama, korienje politikih sredstava koja ne potuju ivot, slobodu i ljudska prava ostalih
pripadnika drutvene zajednice (Scruton, 2007: 237). Po miljenju Dragana Simeunovia svaki
politiki ekstremizam karakterie agresivnost nastupa uz koju ide manjak, pa i potpuno odsustvo
tolerancije, a esto svojstvo mu je i fanatizam delanja u ime uzvienih ciljeva: Ekstremizam je
kompleksna drutvena pojava zasnovana na prenaglaenim biolokim potrebama samozatite i
ksenofobinoj varijanti identitetnog mehanizma, koji slue formiranju i opravdanju teko
dozvoljivih stavova i agresivnog ponaanja kojim se, kao neprijateljska, ugroava neka rasna,
verska, etnika ili druga grupa. Ekstremizam odlikuju vigilantni formalno-zatitni stav prema
sopstvenoj grupi koji podrazumeva preteranu revnost u iznalaenju neprijatelja i pravo na
netrpeljivost, mrnju i agresivnost prema pravom ili pretpostavljenom neprijatelju, kao i
tendencija preuzimanja vostva u svojoj grupi ili skupini radi njenog mobilisanja sa namerom
sistemskog prelaska granica drutveno dozvoljenog ponaanja, a sve u ime ouvanja vrednosti,
identiteta i perspektive svoje grupe (Simeunovi, 2009: 28; Kevedi, 2013: 33-49). Vladimir
Ili stava je da se pod ekstremistima misli na politiki organizovane delatnike iz organizacija
koje zastupaju vizije i reenja koji su u suprotnosti sa ustavnim poretkom (Jelini, 2013: 7). S
druge strane, Mia urkovi je stava da u Srbiji Ekstremisti uglavnom deluju unutar ustavom i
zakonom propisanih normi i parlamentarnih pravila igre. Oni esto trae promenu ustavnih
normi i efikasnije delovanje drave u pravcu realizacije ciljeva za koje se zalau, dok
ekstremizam uglavnom ostavljaju za verbalne nastupe i sajber prostor (Jelini, 2013: 50).
Slobodan Antoni ukazuje na to da se politiki ekstremizam odreuje preko ideologije i
politikog prostora. U prvom smislu to je zastupanje neke politike ideje do njenih krajnjih
granica, ak i po cenu ugroavanja nekih vanih vrednosti. U drugom smislu, to je politiko
stanovite koje ima malo izgleda da ue u parlament... (Antoni 2007: 23).

276

Politiki kandidati koje posmatramo bie neki od onih za koje moemo rei da u Srbiji
pripadaju krajnjoj desnici. Svesni smo toga da klasina podela na levicu i desnicu danas biva
diskutabilna i da su mogue razliite kombinacije faktora koji ine politiki mix kao osnovu
politike platforme. Posebna panja bie posveena diskurzivnim strategijama koje se ogledaju
kroz predizborna obeanja iznesena na zvaninim internet stranicama Srpske radikalne stranke
(SRS), Dveri, SNP Nai i Srbski Obraz, iako smo svesni da je ova lista mogla biti proirena i
drugim politikim opcijama koje se uklapaju u definiciju.
Politiki kandidati iskazuju svoja obeanja putem medija, pa tako i preko svojih internet
stranica. Analizom medijskog sadraja prezentovanog na sajtovima uoiemo ko su kandidati
(oni koji obeavaju), ta je ono to obeavaju da e initi ili da nee initi, tj. kakav je njihov
nastup. Pretpostavka rada je da politiki kandidati imaju viziju budunosti na osnovu koje bi
birai mogli da vre selekciju. Istraivaka pitanja koja postavljamo su sledea: Koje lice daje
obeanje? Kakav uinak obeava? Za koga koristan uinak ima obeanje?

2. Metod
Metod koji koristimo u ovom radu je kvantitativno-kvalitativna analiza medijskog
sadraja na osnovu unapred utvrenog kodeksa. Kako bismo odgovorili na istraivaka pitanja
posebnu panju posvetiemo sledeim kategorijama: tema; subjekt u tekstovima i
audiovizuelnim sadrajima; predizborna obeanja. Kategorija teme je ona koja odreuje na
kojem drutvenom podruju se vre diskurzivne aktivnosti i o emu se konkretno govori. Subjekt
je onaj koji je nosilac stava o odreenoj temi, tj. onaj koji daje politiko obeanje. Kategorija
predizbornog obeanja obuhvata iskaze koji obavezuju kandidate da e izvriti u nekoj
budunosti koristan uinak (ili korisno suzdravanje od injenja) u korist biraa.
Monitorovani korpus obuhvatio je 5 dana predizborne kampanje: 25.02.2014, 26.04.2014,
08.03.2014, 10.03.2014. i 14.03.2014, osim u sluaju Dveri gde je jedan dan izostavljen.
Produkacija Dveri je inae tri puta vea od ostalih posmatranih stranica.
Neki od tekstova su se ponavljali iz dana u dan. Ukupan broj posmatranih tekstova je 143
sa ponovljenim tekstovima (72+25+20+26), ili 108 tekstova bez ponavljanja (60+22+12+14).
Dveri kao jedna od opcija na biralitima zastupljene su sa 72 sa ponavljanjima, odnosno 60

277

tekstova bez ponavljanja. SRS-SNP Nai-Srbski Obraz zastupljeni su kao druga opcija na
biralitima bili zastupljeni sa 71 sa ponavljanjima, odnosno 48 tekstova bez ponavljanja.

3. Rezultati i analiza
3.1. Dveri
Monitorovani korpus obuhvatio je 4 dana predizborne kampanje: 25.02.2014, 26.04.2014,
08.03.2014. i 14.03.2014.
Unutar spomenutog korpusa prezentovana su 72 teksta razliitih anrova (16+16+20+20).
Neki tekstovi su bili ponavljani, tako da je u drugom monitorovanom danu bilo 9 tekstova iz
prvog dana (56%), u treem danu (10 dana kasnije) takvih tekstova je bilo 3 (19%), a u etvrtom
nijedan tekst nije ponovljen u odnosu na prethodne dane. Ukupan broj tekstova bez ponavljanja
je 60.
3.1.1 Tema
Teme kojima se urednitvo stranice Dveri bavilo su ponajvie aktivnosti same stranke, a zatim
slede tekstovi o Aleksandru Vuiu, aktivnostima Rusije i medija, i aktivnostima SNS kao partije
na vlasti (skoro nijedna druga stranaka opcija se ne pominje) i enska pitanja. Kad se saberu
tekstovi o Vuiu i SNS oni dolaze na drugo mesto (7+5), odmah iza tekstova o Dverima (17).
Unutar podkategorije neto drugo nalazi se o jedan tekst o dijaspori, obrazovanju, zdravstvu
itd.
3.1.2 Subjekt u tekstovima i audiovizuelnim sadrajima
Najei subjekt je nosilac liste Boko Obradovi, koji je prisutan u 12 tekstova. Dveri kao
subjet su prisutne u 7 tekstova. Subjekti su i drugi lanovi hijerarhije Dveri: kandidat za
poslanika Dveri na vanrednim republikim izborima, profesor Univerziteta Berkli i inostrani lan
Akademije inenjerskih nauka Srbije, Jasmina Vuji124; kandidat za poslanika pokreta Dveri,
lekar i pisac, Zorica Kuburovi; Violeta Blaga, poverenik za Panevo; nosilac liste Dveri za
Beograd i kandidat za narodnog poslanika Vladan Glii; lan Stareinstva Dveri Sran Nogo;
Danilo Tvrdii, lan Stareinstva; Zoran Pavlovi, koordinator prosvetnog Saveta pokreta Dveri
i profesor istorije; na saborac (definitvino ne saborkinja), Milica Blaanovi. Stranaki
124

Rodno senzibilisan jezik nije karakteristika Dveri.

278

organi: Ekonomski savet pokreta Dveri. Gosti: Slobodan Jarevi iz udruenja irilica,
istoriar i ministar u vladi SAO Krajine; jedan od vodeih politikih analitiara Rusije - Leonid
Reetnjikov, direktor Ruskog instituta stratekog istraivanja (RISI); Jedan od urednika
protojerej stavrofor Ljubo Miloevi,...
3.1.3 Predizborna obeanja
Obeanja uopte
1. ...ako se nastavi vlast naprednjaka, Srbija e jo gore iveti, unutranjost e izumirati,
dok e ubrzana beogradizacija nau prestonicu pretvoriti u mesto potpunog
komunalnog.125

Zdravstvo
2. U domenu zdravstva traiemo bezuslovnu ostavku i krivinu odgovornost ministarke
zdravlja, kao i gradskih sekretara za zdravlje, bezuslovnu ostavku predsednice Lekarske
komore i njenu odgovornost u ekonomskom i etikom pogledu. Traiemo odgovornost
za Torlak, zatvorene fabrike lekova, zapoljavanje u zdravstvu po partijskom i
kriminalnom kljuu (na klinikama rade deca profesora sa Medicinskog fakulteta, deca
generala i visokih policijskih slubenika, za ostale radno mesto kota od deset do
dvadeset hiljada evra, zavisno od ustanove i samo ako se dobro pokau u svakom
pogledu, najmanje od toga je lojalnost prema kriminalnom miljeu zdravstvene ustanove).
Traiemo reformu obrazovanja na Medicinskom fakultetu i realnu kontrolu kvaliteta
leenja.
3. Trudiemo se da naemo naina da se otvore milosrdne ambulante i bolnice, kao uzor
novog odnosa lekara i pacijenta. U Srbiji, gde ima toliko bolesnih zbog bombardovanja
osiromaenim uranijumom, zbog pola veka straha i siromatva, mora biti dostupno i
besplatno zdravstvo za sve.

Politika

125

Greka u prvoj reenici je greka preuzeta iz originalnog teksta.

279

4. Jednom reju vreme je da ove vie puta reciklirane politiare poaljemo u politiku
prolost i zaborav a da se mesto da mladim ljudima u iju budunost jedino elimo da
verujemo.
5. Nita nije gotovo, borba tek poinje, a Dveri se tek zagrevaju
6. "Dveri" jedina snaga koja moe zaustaviti pljaku Srbije i krenje Ustava
7. ...jedina organizacija koja je prepoznala stranaku pljaku kao sistemski fenomen i koja
je spremna da o tome govori javno, i da, kada bude u mogunosti, razmontira stranakoparazitski sistem
8. Dveri se zalau za promenu izbornog sistema, da se glasa za oveka, a ne za partiju
9. Dveri su za sistemsku promenu izbornog zakonodavstva u kojoj bi se maksimalno
ograniila upotreba novca i zabranilo stranako penjanje na glavu biraima - kampanje od
vrata do vrata, telefonski pozivi, masovno plakatiranje grada... To moe da se uradi kroz
zabranu zapoljavanja lanova stranaka u javnim preduzeima, lokalnim samoupravama i
dravnim upravama, to unitava nivo efikasnosti i pravi endemsku korupciju.
10. Poruujemo vlastima da se ne igraju sa narodom, da nas ne poniavaju, ne vreaju i ne
kradu, jer nova izborna kraa nee proi. Traimo ravnopravni tretman svih uesnika na
izborima ije su izborne liste proglaene od strane RIK-a i od toga neemo odstupiti.
Prosveta
11. Prof. dr Aleksandar Lipkovski je istakao da se u prosvetu ulae ispod 4 odsto BDP-a, a
moralo bi da se izdvaja minimalno 6 odsto.

Identitet
12. "Pokuau da dam svoj doprinos u otkrivanju istine o stradanju i utiranju srpskog
nacionalnog identiteta koje se, naalost, sprovodi jo od 1945.godine do danas. Istina je
teka, ali je neophodna za spas srpskog naroda i bolju i sigurniju budunost", izjavila je
Vesna Kalabi.
13. ...osloboenje Srbije od strane okupacije i politiku koja se rukovodi samo srpskim
nacionalnim interesima.

280

ena
14. Dok gaji decu ena treba da im se posveti, da bude potovana u ulozi majke, da prima
novac koji e joj omoguiti da gaji decu. Takav treba da bude dogovor izmeu ozbiljnih
ljudi i to je program Dveri koji predlaemo za dogovor izmeu svih politikih partija u
Srbiji.
15. Nae budue drutvo moralo bi da prui svakoj eni koja ivi u Srbiji (bilo kog da je
korena i bilo koje tradicije) mogunost da, na savremen nain, i na nain koji je njoj
svojstven, ostvari u jednom istom ivotu jedinstvo tri vena lika srpske istorije: lik
darovite Jefimije, lik mudre Milice i lik asne i pravedne majke Jevrosime; "Osnovni stav
Pokreta Dveri ostaje enama ne treba vie navodnih ljudskih prava, kojima ih
obmanjuje neoliberalni kapitalizam da bi ih uinio robinjama neovene ideologije
trita, ve enama moramo dati vie - na prvom mestu - majinskih privilegija koje e
im omoguiti samoostvarenje u svim prirodnim drutvenim ulogama".
16. ena u Srbiji mora biti zatiena, a to se naroito odnosi na to da se enama obezbede
vee majinske privilegije, kao i podrka trudnicama, porodiljama, samohranim majkama
i majkama vie dece.
17. ...da ene s malom decom mogu da rade samo etiri sata dnevno i da im se to vreme
prizna kao pun sta.
18. enama omoguiti plaeno trudniko i porodiljsko bolovanje, zatitu od samovolje
poslodavaca, fleksibilno radno vreme tokom trudnoe i posle poroaja, omoguavanje
obavljanja poslova od kue i obaveznu zdravstvenu zatitu za decu. Omoguiti
prekvalifikaciju enama koje obavljaju slabo plaene poslove kako bi nale bolje radno
mesto.
19. enama na selu pruiti informacije o proizvodnji zdrave hrane i otvoriti posebne centre
za otkup njihovih proizvoda.

Ekonomija
20. Kada se Dveri budu pitale, stranci nee dobiti ni evro, ve sam novac iz budeta ide
samo domaem privredniku i poljoprivredniku!

281

21. Veliku perspektivu za razvoj Srbije, poveanje zaposlenosti i poboljanje ivotnog

standarda graana ukoliko se bude prikljuila Evroazijskoj Uniji.
22. Reenje je ekonomski patriotizam - odnosno povratak ekonomskog suvereniteta. To se
postie: ukidanjem kolonijalne uprave koja vlada Srbijom poslednjih etrnaest godina;
raskidanjem fatalnog puta u EU; okretanjem evroazijskom tritu gde imamo veu i
poteniju raunicu, jer 99 odsto proizvoda moemo da izvozimo bez carine. Odakle pare
za pokretnje privrede: delom od rigorozne primene zakona o poreklu imovine koji
planiramo da donesemo, koji e omoguiti oduzimanje imovine svih politiara i tajkuna
koji su zgrnuli bogatstvo zloupotrebom poloaja u periodu od 1989 do 2014; dodatnog
oporezovanja stranih banaka, koje u Srbiji imaju najvee kamate u Evropi ime e se
oko pola milijarde evra godinje uliti u budet za proizvodnju; trei deo obezbeuje
Razvojna banka i ulaganje u proizvodnju iz budeta. Iskljuiva misija Razvojne banke bi
bila da usmerava domau tednju i sredstva iz rasejanja u proizvodne projekte i
oivljavanje poljoprivrede. Deo sredstava e morati da bude obezbeen kroz strogo
kontrolisanu primarnu emisiju.
23. Zalaemo se za donoenje Zakona o zatiti prezaduenih porodica kroz otpisivanje dela
duga na raun banaka i drave, kako bi prezaduenim porodicama obezbedili novi
finansijski poetak. Umesto stranakog zapoljavanja, zalaemo se za privilegovano
zapoljavanje jednog lana samohranih porodica -u kojima niko nije zaposlen. To je
borba za siromanog oveka, dok nai politiari u Srbije tite samo interese stranaca i
bogataa. Kao jednu u nizu mera koje e omoguiti normalan ivot svih porodica, Dveri
predlau povratak radnog vremena na 7-15 asova kako bi druga polovina dana mogla da
se posveti porodici i deci.

Inostrana politika
24. To u prevodu znai da e evropski komesari, koje niko ne bira, ve se postavljaju,
odluivati ta Srbija sme, a ta ne sme da radi sa Rusijom. Uzevi u obzir najnovija
deavanja u Ukrajini, te pokuaje pomenute komisije da osujeti izgradnju Junog toka,
Dveri istiu da izbori 16. marta nisu izbori na kojima e graani birati stranke nove/stare
vladajue koalicije, ve na kojima e birati ivot Srbije i njen procvat u saradnji sa
282

Rusijom, ili sudbinu Grke, Bugarske i Rumunije, koje svoju sudbinu sasvim podredile
Briselu, a svi vidimo kako propadaju.

Stranaki aktivizam
25. ...uline akcije nastavie se i u okolnim mestima kako bi to vie graana bilo u prilici
da se upozna sa naim stavovima i politikim idejama.

Drugo
26. Bilo bi zaista primereno da se u aanskom groblju pronae spomenik ovom pitomcu
Vojne akademije, da mu se na spomenik poloi venac, odri pomen i oda dostojna pota i
slava. Ovim inom, kao i slinim primerima, uinimo jo jedan zaista vredan gest
potovanja tim divnim, estitim, asnim, portvovanim i pravim ljudima naeg naroda,
koji su sa najveom rtvom ispunili i ostvarili vievekovni cilj Srpstva, osloboenje i
ujedinjenje naeg naroda.
27. Daj nam Boe municije.

3.2. SRS
Monitorovani korpus obuhvatio je 5 dana predizborne kampanje: 25.02.2014, 26.04.2014,
08.03.2014, 10.03.2014. i 14.03.2014.
Unutar spomenutog korpusa prezentovano je 25 tekstova razliitih anrova (svakog dana
po 5). Neki tekstovi su bili ponavljani, tako da je u drugom monitorovanom danu bilo 3 teksta iz
prvog dana (60%), dok se u drugim danima nijedan tekst nije sam po sebi ponavljao u odnosu na
prethodne dane, iako je bilo ponovljenih sadraja. Ukupan broj tekstova bez ponavljanja je 22. U

283

rubrici izbori 2014 na sajtu je u periodu od 12.02.-16.03. objavljeno 108 tekstova posveenih
izborima.126
Glavna odlika tekstova na stranici SRS je da su zapravo to video-izjave koje traju par
minuta, retko due, a ispod njih stoji krai trankript koji je delimino preraen tako da bude
manje konkretan od video-izjave (ako u tekstu stoji da su u Zemunu na vlasti Nikolievi i
Vuievi vozai, u video-izjavi bie i njihova imena). U po jednom sluaju od ukupno 22 radilo
se o vesti, saoptenju i pismu podrke.
3.2.1 Tema
Teme kojima se urednitvo internet stranice SRS bavilo su ponajvie vezane za podrku
Rusije (4), a zatim slede tekstovi posveeni eelju, socijalnim temama i partijama na vlasti (po
3). Mediji i Kosovo su tema u po dva teksta, a u po jednom sluaju radi se o kritici pristupanja
EU i investicijama iz UAE, kao i kritici Aleksandra Vuia i Tomislava Nikolia. Kad se
kritikuju partije na vlasti to se radi uopteno, tako da se govori o prozapadnom reimu,
proevropskim strankama, itd.
3.2.2 Subjekt u tekstovima i audiovizuelnim sadrajima
Najei subjekt je Nemanja arovi, koji je prisutan u polovini tekstova, a u po dva
teksta su prisutni Mladen obradovi iz Obraza i Ivan Ivanovi iz SNP Nai. Ree su prisutni
ljudi iz hijerarhije SRS: ura Jaki, predsednik Gradskog odbora SRS Novi Sad; Zoran
Krasi, potpredsednik SRS; Milorad Miri, potpredsednik SRS; Aleksandar eelj, sin
Vojislava eelja.
3.2.3 Predizborna obeanja
1. Da optinu, grad i dravu vode ljudi koji su diplome sticali na regularan nain, jer jedino
tako moe da se ostvari bolji ivot za sve graane.
2. Program za koji se zalau SRS, Obraz i SNP Nai je ukljuenje Srbije u Evroazijsku
uniju i saradnja sa bratskom Ruskom Federacijom.
3.3. SNP Nai
Monitorovani korpus obuhvatio je obuhvatio 5 dana predizborne kampanje: 25.02.2014,
26.04.2014, 08.03.2014, 10.03.2014. i 14.03.2014.
126

http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/index.php?g=2014&pg=6

284

Unutar spomenutog korpusa prezentovano je 20 tekstova, ali su oni veinom ponavljani

(12), tako da se radi o svega 8 tekstova. Ovim korpusom obuhvaeni su svi tekstovi u
predizbornoj kampanji.
3.3.1 Tema
Za SNP Nai od znaaja su teme vezane za meunarodnu politiku (3), gde je panja
posveena evroazijskim integracijama i Rusiji. Po jedan tekst posveen je aktivnostima
opozicije, Kosovu, korupciji i medijima. Znaajna panja posveena je eelju i Kosovu.
3.3.2 Subjekt u tekstovima i audiovizuelnim sadrajima
U polovini tekstova (4) subjekt je voa pokreta Ivan Ivanovi. U dva teksta subjekt je
lider SRS Nemanja arovi. U jednom tekstu su zajedno Mladen Obradovi, Ivan Ivanovi i
Nemanja arovi. Jednom je subjekt Meuregionalno udruenje .
3.3.3 Predizborna obeanja
1. Kredite i investicije srpski narod nikada dobiti nee, kao to je bio sluaj u Bugarskoj,
baltikim i mnogim drugim zemljama. Pogledajte ta se dogodilo sa ekonomijom
Bugarske nakon ulaska u EU, pogledajte unitene gradove Letonije, Estonije i Litvanije.
Ko bi mogao poeleti tako neto Srbiji?
2. Evropski put propasti, na koji je Srbiju povela Demokratska stranka, a nastavila Srpska
napredna stranka na izborima 16. marta, moemo da zaustavimo.
3. Jedina alternativa tom putu je saradnja sa Ruskom Federacijom i ulanjenje u
evroazijsku uniju, to je osnovno programsko naelo SRS, rekao je predsednik SNP
Nai.
4. Ono to vam moemo obeati jeste da vas mi, bez obzira na sve, nikada neemo izdati i
da se mi nikada neemo predati, poruio je arovi okupljenima koji su nosili zastave
Srbije i Rusije i zastave sa likom predsednika SRS Vojislava eelja.
5. Integracija sa Ruskom federacijom i evroazijske integracije.
6. Ivanovi je prilikom predavanja izborne liste rekao da e, ukoliko osvoje vlast u optini
Aranelovac, kroz optinske organe da reava sve one probleme na koje su SNP Nai
ukazivali tokom proteklih godina, a to je prvenstveno suzbijanje korupcije i borba protiv
bahatog i neodgovornog upravljanja optinskim resursima, privrednim i kulturnim
aktivnostima Aranelovca.
285

3.4. Srbski Obraz

Monitorovani korpus obuhvatio je 5 dana predizborne kampanje: 25.02.2014, 26.04.2014,
08.03.2014, 10.03.2014. i 14.03.2014.
Unutar spomenutog korpusa prezentovano je 26 tekstova, ali su oni uglavnom ponavljani
(12), tako da se radi o svega 14 tekstova. Ovim korpusom obuhvaeni su svi, osim jednog,
tekstovi u predizbornoj kampanji.

3.4.1 Tema
Za Obraz je znaajna tema bila tranziciona pravda, koja se u najveoj meri ogledala
bavljenjem eeljevim tamnovanjem i Ratkom Mladiem (6). Sledea je aktivnost opozicije, tj.
njeno etiketiranje (4). Po jedan tekst posveen je Kosovu i meunarodnoj politici.
3.4.2 Subjekt u tekstovima i audiovizuelnim sadrajima
Najei subjekt je Mladen Obradovi (6), zatim sledi Nemanja arovi (5), SRS (2) i
Beloruski slovenski komitet (1).
3.4.3 Predizborna obeanja
1. "Ukoliko pobedi aktuelni reim, oekuje nas politiki i ekonomski kolaps", napisao je
eelj u pismu koje je proitao njegov sin Aleksandar. eelj koji je naveo da je aktuelni
reim, najgori do sada, i da su ljudi na vlasti izneverili sva oekivanja graana.
2. Porukom okupljenim graanima na mitingu u Kosovskoj Mitrovici da ih nikada nee
izdati Srpska radikalna stranka (SRS) i pokreti Obraz i Nai zapoeli su danas na
Kosovu i Metohiji predizbornu kampanju za parlamentarne izbore u Srbiji.
3. Danas Krim, sutra Kosovo!

4. Diskusija i zakljuak
Od posmatranih opcija, najrazraenija obeanja tokom kampanje za parlamentarne izbore
2014. godine u Srbiji izneli su predstavnici pokreta Dveri. Kod njih su obeanja iznoena i
uopte, i vezana za podruja zdravstva, politike, prosvete, identiteta, ene, ekonomije, inostrane
286

politike, stranakog aktivizma i drugog. U odnosu na Dveri druge opcije su siromane

obeanjima, a to je pogotovo karakteristino za SRS koji ih iskazuje u svega dva sluaja, dok
Obraz i SNP Nai obeavaju tek za nijansu vie.
Kod SRS nastup je uglavnom bio izvoen od strane stranakog predstavnika Nemanje
arovia. Njegove izjave bile su vezane za podrku Rusije. Manje su definisani spram
neprijatelja tako da se govori o prozapadnom reimu, proevropskim strankama, itd.
Obeanja SRS su saeta u svega dva iskaza: da vlast obnaaju ljudi koji su diplome sticali na
regularan nain i ukljuenje Srbije u Evroazijsku uniju i saradnja sa bratskom Ruskom
Federacijom.
Kod SNP Nai u polovini tekstova istupao je lider Ivan Ivanovi. I on je za temu
izabrao evroazijske integracije i Rusiju. Biraima je obeao zaustavljanje evropskih integracija i
saradnju sa Ruskom Federacijom. U svojim nastupima manje je orijentisan na ideoloke
neprijatelje od Dveri.
Srbski Obraz bavio se problemima tranzicione pravde, uglavnom kroz podrku hakim
optuenicima Mladiu i eelju. Oni su takoe upozorili na kolaps koji dravu oekuje ako oni
ne dou na vlast. Ideoloki neprijatelj je aktuelni reim, koji izneverava oekivanja graana. Kao
alternativu Obraz obeava da nikad nee izdati i obeava Danas Krim, sutra Kosovo!
Dveri se opredeljuju spram svojeg biraa: To je borba za siromanog oveka. Obeanja
Dveri umnogome su obeleena ideolokim sukobima, tako da se stie utisak da se vie zalau za
traenje odgovornosti onih koji su prepoznati kao neprijatelji, nego za uspostavu reenja. Lideri
pokreta kao neprijatelje prepoznaju ljude na odgovornim poloajima u zdravstvu, zaposlene
preko veze, one koji su bombardovali Srbiju 99', reciklirane politiare, stranake pljakae,
kritelje Ustava, partije, vlast, okupatore, kolonizatore, neoliberalni kapitalizam, strance, tajkune,
strane banke, itd. Ono to obeavaju je besplatno zdravstvo, borba, uline akcije, promena
izbornog sistema, poveanje izdvajanja za prosvetu, otkrivanje istine o stradanju, osloboenje
Srbije od okupacije, privilegije i potovanje za majke, veliku perspektivu za razvoj Srbije,
poveanje zaposlenosti i poboljanje ivotnog standarda graana ukoliko se bude prikljuila
Evroazijskoj Uniji, procvat u saradnji sa Rusijom. Ovakvo postavljanje Dveri odgovara
jednaini za koju se prepoznaje da predstavlja tri osnovne krajnje desne teme i mobilizacijske
287

strategije koje u savremenom svetu konstituiu faktore uspeha desnih ekstremista i desniarskih
populistikih kandidata: oni pokuavaju da koriste socijalne teme, da oslikaju politiku per se
kao korumpiranu i propagiraju odreenje nacionalnog identiteta. Tri povezane socijalno-politike
krize opisane kao kriza distribucije i pristupa, kriza politike reprezentacije, i kriza identiteta
upuuju na nereene probleme demokratija, i u isto vreme podseaju nas na imperativ
inovativnih i modernih drutava (Langenbacher, 2011: 12).
Iako postoje slinosti izmeu svih nabrojanih opcija kad je u pitanju orijentacija prema
Evroazijskoj uniji i Ruskoj Federaciji, uz zajednike ideoloke neprijatelje, ipak je uoljivo da
Dveri imaju razuenija obeanja i agresivnije postavljenog ideolokog neprijatelja. Isto tako,
njihova medijska aktivnost bila je umnogome frekventnija i bogatija od drugih ovde istraivanih
opcija. U tom smislu mogli bismo smatrati loginim i razultate izbora gde su 16. marta 2014.
godine Dveri dobile 3,57%, a SRS-SNP Nai-Srbski Obraz svega 2% podrke biraa.

LITERATURA:
Antoni, Slobodan (2007). Savremeni politiki ekstremizam. Hereticus. 2: 23-30.
Antunes, Rui (2010). Theoretical models of voting behaviour. Exedra. 4: 145-170.
Bucy, Erik P.; Holbert, R. Lance (2011). Sourcebook for political communication research:
methods, measures, and analytical techniques. New York and London: Routledge.
Calise, Mauro; Lowi, Theodore J. (2010). Hyperpolitics : an interactive dictionary of political
science concepts. Chicago: The University of Chicago Press.
Hogg, Martin (2011). Promises and contract law : comparative perspectives. New York:
Cambridge University Press.
Jelini, Jadranka; Ili, Sneana [ur.] (2013). Politiki ekstremizam u cyber prostoru Srbije.
Zrenjanin: Centar za razvoj civilnog drutva.
Kaid, Lynda Lee; Holtz-Bacha, Christina [ed.] (2008). Encyclopedia of political communication.
SAGE Publications.

288

Kevedi, Miroslav (2013). Specifinosti sajber prostora s obzirom na ideoloko-politiki

ekstremizam, u Politiki ekstremizam u cyber prostoru Srbije. Zrenjanin: Centar za razvoj
civilnog drutva. 33-49. URL:
<http://cdcs.org.rs/index.php?option=com_docman&task=doc_download&gid=53&Itemid=28>
Langenbacher, Nora; Schellenberg, Britta [ed.] (2011). Is Europe on the right path? - Rightwing extremism and right-wing populism in Europe. Berlin: Friedrich-Ebert-Stiftung.
Mann, Robert; Perlmutter, David D. [ed.] (2011). Political communication : the Manship School
guide. Baton Rouge: Louisiana State University Press.
Mati, Jovanka [ur.] (2014). KOGA su mediji izabrali, a ta su partije nudile. [Elektronski
izvor] : medijski monitoring predizborne kampanje. Novi Sad: Novosadska novinarska kola.
URL: <http://www.novinarska-skola.org.rs/sr/wp-content/uploads/2014/07/Koga-su-medijiizabrali-a-sta-su-partije-nudile-2014.pdf>
Schram, Arthur J. H. C. (1991). Voter Behavior in Economics Perspective. Springer-Verlag.
Scruton, Roger (2007). The Palgrave Macmillan Dictionary of Political Thought. New York:
Palgrave Macmillan.
Simeunovi, Dragan (2009). Odreenje ekstremizma iz ugla teorije politike. Srpska politika
misao. 2: 11-29.
Vali-Nedeljkovi, Dubravka (2000). Praktikum novinarstva. Beograd: Poslovni sistem Grme
Privredni pregled.

Miroslav Kevedi

THE CAMPAIGN PROMISES OF THE FAR-RIGHT PARTIES IN THE SERBIAN PARLIAMENTARY

ELECTIONS OF 2014 - CONTENT ANALYSIS OF THE SERBIAN RADICAL PARTY, DVERI, SNP "NAI"
AND "SRBSKI OBRAZ" WEBSITES

289

Summary

The aim of this paper is to analyse the media content and to determine the characteristics of the pre-election
promises of the far-right political options presented by their websites during the election campaign for the 2014
Serbian parliamentary elections. The pages observed for five days during election campaigns are websites
maintained by the Serbian Radical Party (SRS), Dveri, SNP "Nai" and "Srbski obraz".
The method used in the monitoring is the quantitative and qualitative analysis of the media discourse based on a
predetermined code, and was focused on testimonies that we can call pre-election promises, along with insight into
the overall appearance of political actors. Based on the analysis, we can conclude that promises were extremely
scarce in the "patriotic block" which consisted of SRS, SNP "Nai" and " Srbski obraz", where promises are largely
present and more developed within the SNP "Nai" and then within the " Srbski obraz" and SRS. The pre-election
promises of Dveri were much more elaborate. A joint promise offered to the electorate could be summed up in the
slogan "The Russian Federation and Euro-Asian integrations".
Key words: political elections, political extremism, media, political parties, content analysis

Filozofski fakultet
Dr Zorana inia 2
21000 Novi Sad, Vojvodina - SRB
Tel: +38121459483
www.ff.uns.ac.rs
Centar za istraivanje religije,
politike i drutva
290

21000 Novi Sad, Vojvodina - SRB

Tel: +381216623277
www.cirelstud.org

291

CIP
,

CIP
316.774(497-15)(082)

ULOGA medija u normalizaciji odnosa na Zapadnom

Balkanu [Elektronski izvor] / [ureivaki kolegijum Dubravka Vali
Nedeljkovi, Nikola Kneevi, Dinko Gruhonji]. - Novi Sad : Filozofski
fakultet, Odsek za medijske studije : Centar za istraivanje religije, politike i
drutva, 2015. - 1 elektronski optiki disk (CD-ROM) ; 12 cm. - (Medijska
istraivanja ; knj. 7)
Nasl. s naslovnog ekrana. - Zbornik sadri radove sa istoimene meunarodne
konferencije odrane u maju 2014. god. u Novom Sadu. - Bibliografija uz
svaki rad. - Rezime na engl. jeziku uz veinu radova.
ISBN 978-86-6065-317-0
a) - -
COBISS.SR-ID 296628743

ISBN 978-86-6065-189-3

a) - - -
COBISS . SR-ID 281963783

292