Rudolf tajner

GA 2
SAZNANJE I UMETNIKO STVARANJE
Iz tajnerovog dela
Osnovi teorije saznanja Geteovog pogleda na svet
sa naroitim osvrtom na ilera

Naa teorija saznanja je oslobodila saznanje od pasivnog karaktera koji joj se

esto pridaje i shvatila je saznanje kao delatnost ljudskog duha. Obino se veruje da
je sadraj nauke uzet spolja, pa se misli da se objektivnost nauke uva u veoj meri,
nego kada je duh sadran kao prilog shvaenom materijalu. Naa izlaganja su
pokazala da istinski sadraj nauke uopte nije opaeni spoljanji materijal, ak ni sve
ono razlaganje i posmatranje spoljanjeg sveta kao samo iskustvo, nego duhom
shvaena ideja koja nas uvodi dublje u tokove sveta,. Ideja je sadraj nauke. Nauka je,
nasuprot pasivno shvaenom opaaju, produkt delatnosti ljudskog duha.
Time smo saznanje pribliili umetnikom stvaranju, koje je takoe, ljudski
delatni in. Takodje smo, istovremeno ukazali i na nunost da se pojasni meusobna
veza oba pojma.
Kako saznajna, tako se i umetnika delatnost oslanja na to, da se ovek, kao
produkt stvarnosti, uzdie do nje kao stvaralac, uzdie se od stvorenog ka stvaraocu,
od sluajnosti ka nunosti. Time, to nam spoljanja stvarnost stalno pokazuje samo
jednu tvorevinu delatne prirode, u duhu se uzdiemo do jedinstva prirode, koja nam
se ini stvaraocem. Svaki predmet stvarnosti nam predstavlja jednu od beskrajnih
mogunosti, koja lei u krilu stvaralake prirode. Na duh se uzdie do posmatranja
onog izvora u kome su sadrane sve mogunosti. Nauka i umetnost su objekti u koje
ovek utiskuje ono to mu to posmatranje nudi. Kod nauke se to dogadja u formi
ideje, to znai u neposredno duhovnom medijumu, a kod umetnosti, u jednom ulno
dopadljivom ili duhovno opaajnom objektu. U nauci se priroda ispoljava isto
idejno, kao "obim svake pojedinosti" , u umetnosti se pojavljuje jedan objekat
spoljnog sveta predstavljajui obim. Beskrajnost, koju nauka trai u krajnosti,
pokuavajui da je predstavi u ideji, umetnost utiskuje u nekom materijalu koji je uzet
iz sveta postojanja. To to se u nauci ispoljava kao ideja, u umetnosti je predstava.
Ista beskrajnost je predmet, kako nauke, tako i umetnosti, samo to se drugaije
ispoljava. Nain predstavaljanja je drugaiji. Gete prigovara da se govori o jednoj
ideji lepog, kao da lepo jednostavno nije ulni odsjaj ideje.
Ovim se pokazuje da istinski umetnik mora da stvara neposredno iz praizvora
postojanja, tako to on svojim delima utiskuje nunost koju mi traimo idejno u
prirodi, a duh u nauci. Nauka oslukuje prirodu i njene zakonitosti, nita drugo ne ini
ni umetnost, samo to ih ona usauje u sirovi matrijal. Jedan proizvod umetnosti nije

manje prirodan, nego jedan proizvod prirode, samo to se njemu tako uliva zakonitost
prirode, kako bi se ona pokazala ljudskom duhu. Velika dela umetnosti, koje je Gete
video u Italiji, su mu se uinila kao neposredni otisak nunosti, koju ovek opaa u
prirodi. Zbog toga je njemu umetnost takoe manifestacija tajnih zakona prirode.
Kod umetnikog dela sve zavisi od toga koliko je umetnik usadio ideju u
materijalu. Ne ta on obrauje, nego kako on to obrauje, o tome se radi. Ukoliko u
nauci spolja opaeni materijal treba da se izgubi, tako da ostane samo njegova
sutina, ideja, utoliko u produktu umetnosti on ima da ostane, samo to njegova
osobenost, njegova sluajnost, potpuno treba da se prevazie kroz umetniku obradu.
Objekat mora sasvim da se izdigne iz sfere sluajnosti i premesti se u sferu nunosti.
U umetniki lepom, ne sme nita da ostane, emu umetnik nije utisnuo njegov duh.
ta mora da bude probueno kroz kako.
Cilj umetnosti i nauke je prevazilaenje ulnog, kroz duh. Nauka prevazilazi
ulno time to ga sasvim rastvara u duhu, a umetnost tako to mu usauje duh. Nauka
gleda ideju kroz ulno, a umetnost posmatra ideju u ulnom. Neka jedna Geteova
reenica, koja ovu istinu uopteno izraava, okona ovo nae posmatranje: "Ja mislim
da se nauka moe nazvati znanje o uptenom, a umetnost bi bila nauka upotrebljena
za delo, nauka bi bila razum, a umetnost njen mehanizam, zbog ega se moe nazvati
praktinom naukom. I tako bi napokon, nauka bila teorem, a umetnost problem.

Prevod i priprema: Naum Slovenski

2