UVOD

AUTIZAM

1.1 Definicija
Autizam i nespecifini pervazivni razvojni poremeaj predstavljaju razvojne poremeaje
koji imaju neke zajednike karakteristike. Obino se javljaju do tree godine ivota,
i predstavljaju neuroloke poremeaje koji pogaaju sposobnosti komunikacije,
razumevanja govora, igre i odnosa sa drugima.
U klasifikaciji DSM-IV (Amerika psihijatrijska asocijacija, 2000), 'autistini poremeaj'
je svrstan u kategoriju ''Pervazivnih razvojnih poremeaja''. Dijagnoza autizma se
postavlja kada osoba ispoljava 6 ili vie simptoma sa liste od 12 simptoma koja obuhvata
tri glavne oblasti: socijalnu interakciju, komunikaciju i ponaanje. Kada se kod dece uoe
slina ponaanja, koja pri tom ne zadovoljavaju kriterijum za autistini poremeaj, mogu
dobiti dijagnozu nespecifini pervazivni razvojni poremeaj.
Autizam je jedan od poremeaja koji su posebno definisani u Uredbi o obrazovanju osoba
sa ometenou (Individuals with Disabilities Education Act IDEA), zvanini dokument
po kome deca i mladi sa ometenou dobijaju specijalno obrazovanje i sa njim povezane
usluge. IDEA definie autizam kao ''razvojni poremeaj koji znaajno pogaa verbalnu i
neverbalnu komunikaciju, socijalnu interakciju, obino se uoava do tree godine ivota,
i koji utie i na kolsko postignue deteta.
Ostale karakteristike esto povezane sa autizmom su okupiranost repetitivnim
aktivnostima i stereotipnim pokretima, otpor na promene u okruenju iili promene u
svakodnevnoj rutini, i neobine reakcije na senzorne stimuluse.''
Zbog slinosti ponaanja vezanih za autizam i pervazivni razvojni poremeaj(PRP),
upotreba termina pervazivni razvojni poremeaj je uneo zabunu meu roditelje i
strunjake. Meutim, tretman i potrebe edukacije su slini i za jednu i za drugu
dijagnozu.
1.1.1 Uestalost
Autizam i PRP se javljaju priblino kod 5 do 15 sluajeva u populaciji od 10,000. Ovi
poremeaji su etiri puta ei kod deaka nego kod devojica.
Uzroci nisu poznati. Aktuelna su istraivanja neurolokih oteenja i biohemijskog
disbalansa u mozgu. Ovi poremeaji nisu uzrokovani psiholokim faktorima.
1.1.2 Karakteristike
Neke ili ak sve od karakteristika koje slede mogu se javiti u razliitim oblicima, od
umerenih do tekih: problemi u komunikaciji (npr. korienje i razumevanje jezika);
tekoe u odnosima sa ljudima, predmetima i dogaajima; neobina igra sa igrakama i

drugim predmetima; tekoe prilikom promene u rutini ili poznatom okruenju;

repetitivni pokreti tela ili obrasci ponaanja.
Deca sa autizmom ili PRP se veoma razlikuju u sposobnostima, inteligenciji, i ponaanju.
Neka deca ne govore; neka imaju ogranien renik koji se sastoji iz fraza koje se
ponavljaju. Osobe sa razvijenijim jezikim vetinama ograniavaju se na mali broj tema i
imaju tekoe u apstraktom miljenju. Repetitivna igra, ogranien raspon interesovanja i
oteene socijalne vetine su takoe evidentne. Neobine reakcije na senzorne stimuluse
buku, svetlost, neke vrste hrane, teksturu materijala takoe su prisutne.
1.1.3 Edukativne implikacije
Rana dijagnoza i adekvatni edukativni programi veoma su vani za decu sa autizmom i
PRP. Od tree godine ivota, ova deca su podlona edukativnom programu koji odgovara
njihovim individualnim potrebama.Edukativni programi za studente sa autizmom ili PRP
fokusiraju se na poboljanje komunikacije, socijalnih i akademskih vetina, ponaanja i
svakodnevnog ivota. Tekoe u ponaanju i komunikaciji koje ometetaju uenje
ponekad zahtevaju pomo od strane priznatog strunjaka za autizam koji pravi plan rada i
pomae da se sprovede kod kue i u koli.

AUCTORES

Auctores, mnoina od latinske rei actor, u znaenju oni koji planiraju, graditelji,
osnivai tela koje je u vreme naih predaka savetovalo ta treba initi. Svedoci i uvari
istine.
Auctores nije samo re koja u sebi sadri prva dva slova rei autizam. Ona oznaava
misiju, strast koja proizilazi iz emotivne ukljuenosti u radu sa osobama sa autizmom.
Mi elimo da budemo graditelji, osnivai koji koriste konstruktivnu podrku u projektima
koji pomau osobama sa autizmom i koji nastoje da klijentu usmeren sistem rada
integriu u drutvo.
Mi smo garancija za istinu koja proizilazi iz naunih osnova. Naa e kritika biti
konstruktivna, biemo usmereni ka osobama sa autizmom na svim nivoima, i najzad,
pomoi emo strunjacima i svim zainteresovanim stranama koje tragaju za odgovorima.
Inspirisaemo ljude koji su motivisani za obrazovanje da postanu kompetentniji u svom
pristupu problemu autizma. Predstavljaemo ljude koji nisu sposobni da se izbore za
sebe.
2.1.1

Ciljevi

Da ponudi usluge obrazovanja osobama sa autizmom

stimulacija i podrka profesionalizaciji pomoi osobama sa autizmom i s njim povezanim
tekoama
zasnivanje informativnog centra o autizmu
2.1.2

Polazne take

Naa elja nije da se takmiimo sa drugim organizacijama koje se ve bave osobama sa

autizmom. Mi samo elimo da zauzmemo ire i suplementarno stanovite, imajui u vidu
i druge aspekte, ali uvek u skladu sa onim to predstavlja dobrobit za nau ciljnu grupu.
Jedan od prioriteta ove asocijacije jeste podsticanje obrazovanja dece sa autizmom.
Auctores kao svoj zadatak vidi izgradnju informativnog centra u kome:
svi, profesionalci i neprofesionalci, mogu da dobiju informacije o ciljnoj grupi
mogu da pohaaju edukativne kurseve
prisustvuju sastancma
stimulacija i podrka istraivanja koja se odnose na ciljnu grupu

2.2 OBRAZOVANJE
2.2.1

Polazne take

Dete sa autizmom ima ista prava da se razvija kao svako drugo dete. Ima pravo na isti
kvalitet obrazovanja kao i svako drugo dete.

Ostvarivanje prava na kvalitet obrazovanja jeste osnovni cilj Auctores-a, nastojimo da na

dete sa autizmom ne gledamo samo kao na dete sa hendikepom, ve takoe kao na dete.
Hendikep 'autizam' znai da je ovoj deci potrebna vea pomo nego drugoj deci, ali da ta
pomo mora biti specifina.
O autizmu govorimo kao o pervazivnom razvojnom poremeaju koji zahvata sve aspekte
postojanja kao ljudskog bia, i koji ima takav uticaj na razvoj jednog deteta, da je
specifian pristup neophodan tokom itavog ivota.
Re 'autizam' stoji kao klie i stoga je teko predstaviti jednoobraznu sliku osobe sa
autizmom.
Postoje, meutim, diferencijalne karakteristike koje su naglaene u trijadi
kvalitativna ogranienja u socijalnoj interakciji
kvalitativna ogranienja i komunikaciji, verbalnoj i neverbalnoj
kvalitativna ogranienja u imaginaciji
Kada kaemo kvalitativna ogranienja, mislimo da tekoe koje osobe doivljavaju nisu
povezane sa mentalnom retardacijom. Dete sa autizmom i moguom mentalnom
retardacijom ima dvostruki hendikep, i pokree dodatna pitanja.
2.2.2

Osnovni koncepti
Jasnoa i pojanjavanje
Maksimalna predvidivost
Individualna panja
Kontinuitet

Dete sa autizmom ima disharmonian edukativni profil, te stoga, u okviru postojeeg

edukativnog sistema zahteva drugaiji pristup.
Posle porodice, kola je najvaniji inilac u procesu odrastanja i vaspitanja. Deca veliki
deo nedelje provode u koli, te kola nosi veliki deo odgovornosti za njih. Ali i roditelji
imaju znaajnu ulogu u obrazovanju svoje dece. Najvanija polazna taka u ostvarivanju
naih edukativnih ciljeva jeste ukljuivanje roditelja u edukativni sistem.
Dobra saradnja i podeljena odgovornost su stoga neizbeni. Profesionalni pristup
sadraju i obliku obrazovanja jeste garancija kvaliteta. Profesionalni pristup znai dobro
obueno osoblje, strasno i dobro balansirano rukovoenje.
2.2.3

Osnovni principi

Osobe sa autizmom primaju informacije preko razliitih kanala koje koriste svi ljudi,
dakle preko ula. Najvei problem za veinu dece sa autizmom jeste njihova
nemogunost da kombinuju ove informacije. Za njih postoji samo izolovana informacija
koju ili pogreno poveu sa drugima ili ne vide nikakvu povezanost.
Ukoliko se stimulusi selektivno prezentuju, deca e redukovati kvalitet svog ivota tako
to e informaciju koristiti na stereotipan, ali, za njih, bezbedan nain.
Jedan tipian kolski as omoguava tipinoj deci da ue o svojim ulima, preko
informacija koje dobijaju od svog uitelja. Ovakav nain uenja bi kod deteta sa

autizmom izazvao nekontrolisanu, haotinu eksploziju besa ili bi bio toliko preplavljujui
za dete da bi doveo do daljeg zatvaranja i povlaenja u nedostupni autistini svet.
Okolina deteta sa autizmom sastoji se od ljudi, predmeta, dogaaja, ali takvo dete moe
samo u specifinoj, struktuiranoj, uravnoteenoj sredini da se upusti u istraivanje onoga
to za njega predstavlja neki drugi svet.
Nai osnovni edukativni ciljevi za decu sa autizmom su:
- Stimulacija i razvoj komunikacije
- Poduavanje dece sa autizmom obezbeujui im jasnou i predvidovost, u
odgovarajuem prostoru i vremenu u kome e moi da pokau maksimum svojih
sposobnosti.
- Poboljanje njihovog uenja, funkcionisanja i socijalnih vetina, kako bi mogli da ive i
rade u skladu sa njihovim nivoom funkcionisanja.
2.2.3.1

Jasnoa

Pod jasnoom podrazumevamo potrebu da okruenje deteta sa autizmom bude jasno

definisano, kako bi dete u svom okruenje moglo da funcionie i postigne funkcionalnu
ravnoteu. Zahvaljujui jasnoi, okolina (osobe, predmeti i dogaaji) dobija svoju
funkciju. Pojanjavanje nije cilj, ve nain da se poveaju obrazovne mogunosti, a
smanje karakteristina ponaanja.
Tretman je usmeren na stimulaciju ula. Akcenat se ne stavlja samo na jedan aspekt
pristupa. Vizuelna stimulacija se uglavnom prezentuje zajedno sa auditivnom. Na taj
nain se podstie integracija razliitih stimulusa, to omoguava detetu sa autizmom da
organizuje svet na nain koji e voditi njegovom boljem razumevanju tog sveta.
2.2.3.2

Homogene grupe ili grupe organizovane prema kategoriji

Drugi osnovni princip pristupa deci sa autizmom uzima u obzir i tekoe koje idu zajedno
sa autizmom. Dalje, pristup se planira i na osnovu procenjenog mentalnog nivoa. To je u
suprotnosti pristupu deci sa mentalnim hendikepom, koji polazi pre svega od problema u
uenju koje ova deca imaju.
2.2.3.2

Grupa je sredstvo

Grupa nikada ne sme biti cilj za sebe ve sredstvo u radu sa decom sa autizmom. U
zavisnosti od prognoze, za ovu decu nee biti od koristi ostajanje u ovakvoj izolovanoj
grupi. Na cilj bi bio prelazak u neku normalnu grupu, u realnost, mada je za neku decu
ovakav cilj suvie visok, te bi za njih upravo bilo korisno ostajanje u edukativnom
okruenju jedne izdvojene grupe.
2.2.3.3

Edukativni ciljevi

Potrebno je da ponovo ukaemo na nekoliko najvanijih osnovih ciljeva koji moraju biti
postavljeni kako bi edukacija dece sa autizmom zadovoljila minimalne standarde.
Naglaavamo da je vizuelna podrka koju dajemo detetu uvek zasnovana na edukativnim
ciljevima.
Dete sa autizmom moe samostalno da struktuira vreme i da se organizuje, kako bi izvelo
zadatu aktivnost.
Dete sa autizmom moe da razvije verbalnu i neverbalnu komunikaciju kako bi izrazilo
svoje potrebe.
Dete sa autizmom moe da razvije psihomotorne vetine koje mu omoguavaju da izvede
svakodnevne aktivnosti, i da uspostavi kontrolu nad sopstvenim aktivnostima.
Pojanjavanje omoguava detetu da otkrije mogunosti i ogranienja materijala koji
koristi i naui da ih konstruktivno koristi. Isto tako, pojanjavanje i podrka omoguavaju
da dete ui strategije kontrole, uzimajui u obzir i socijalni aspekt, da naui da deli sa
drugima, i tako bude sa drugima na socijalno prihvatljiv nain.
Zahvaljujui pojanjavanju i podrci, neadekvatna ponaanja, kao to je
samopovreivanje i panini napadi, bivaju znaajno smanjena.
Detetu sa autizmom se obezbeuje neophodna zatita od stresnih situacija. Stres vodi
samopovreivanju, uznemirenosti ili povlaenju u stereotipije, to usporava proces
edukacije i moe da donese trajna oteenja detetu, fizika, senzorna i psiholoka.
Zatita se obezbeuje imajui u vidu ono to moe biti opasnost za dete sa autizmom:
Psiholoki i socijalni pritisci (precenjivanje ili podcenjivanje detetovih mogunosti)
Fiziki pritisak, agresija od strane drugih ili prema drugima.
Senzorni pritisak izazvan nedovoljnom kontrolom stimulusa i selekcijom stimulusa iz
sredine
Autizam je obino povezan sa drugim hendikepima, mentalnim oteenjima, oteenjima
sluha i vida. U ovim sluajevima, autizam je osnovno oteenje, pa se i edukacija planira
u skladu sa tim. Autistino, mentalno oteeno dete e najvie napredovati, ne u okviru
tradicionalnog edukativnog sistema za mentalno oteenu decu, ve u okviru edukativnog
sistema koji je fokusiran na dete sa autizmom.
L. Wing
Autizam je hendikep koji ljudi ne prihvataju lako. Drugi ne mogu spontano i intuitivno da
razumeju specifine karakteristike komunikacije i socijalnog razvoja deteta sa autizmom.
Kontinuirani specijalni zahtevi koje ove osobe imaju nisu luksuz ve njihova potreba.
Theo Peeters (1997) Autizam od teorije do edukativnih untervencija

2.3 Informativni centar

2.3.1 Polazne take
Misija nae asocijacije jeste da izvri uticaj na polja aktivnosti i da stavi do znanja da
pristup autizmu ne moe da proizilazi iz iskustva sa drugim ciljnim grupama.
Individualni pristup autistinim osobama tokom itavog njihovog ivota zahteva
specijalizaciju. To je dugotrajan proces uenja.

Trajni kvalitet edukativnog sistema se postie s jedne strane obezbeivanjem kvaliteta

informacija i, sa druge strane omoguavanjem da studenti i socijalni radnici u budunosti
mogu uvek da nau mesta za svoja pitanja.
Kvalitetan sistem usluga za osobe sa autizmom moe se postii samo dobrim osnovnim
treningom. Pored tog osnovnog treninga neophodno je da osobe koje rade sa ciljnom
grupom stalno proiruju svoja znanja.
Asocijacija Auctores daje mogunost profesionalcima ne samo za ovakvu vrstu treninga,
ve i za razmenu ideja i informacija. Roditeljima i osobama direktno ukljuenim u
klijentu usmeren sistem rada sa autistinim osobama, takoe su potrebne informacije i
trening. Uoljiva je tendencija roditelja za sticanjem teorijskog znanja a njihova potreba
za informacijama igra vanu ulogu u bavljenju decom sa autizmom. Roditelji uvek imaju
potrebu za treningom kako bi svojoj autistinoj deci pomogli da bolje funkcioniu u
svojoj sredini.
U zakljuku, moramo naglasiti da je informativni centar usmeren i na same osobe sa
autizmom. I njima su potrebne informacije i pojanjavanje. Informisanost e ovim
osobama pomoi da ive u drutvu koje postaje sve kompleksnije.
2.3.2 Bazini principi
Na cilj nije da se takmiimo sa ve postojeim tendencijama. Ono to elimo jeste da
budemo ukljueni u oblast koja nas zanima, i gde e, pored informacija iz referentnih
knjiga, audio i video materijala, biti prostora i za organizaciju treninga vezanih za
autizam.
Nije preporuljivo da se trening ogranii na jedan specifian metod ili filozofsku osnovu,
tako da informativni centar poinje sa jednom otvorenom vizijom, sa oima uperenim u
ono to je dobrobit za osobe sa autizmom. Zauzimajui ovakvo stanovite, mi moemo
prvo samo da vidimo koje su postojee tendencije i u kojoj meri odgovaraju oblasti kojoj
su namenjene i koliki je njihov znaaj.

2.4 Profesionalizacija
Profesionalizacija je trei stub Asocijacije Auctores. Potovanje osoba sa kojima radimo i
njihovih potreba moe se postii samo ako zauzmemo profesionalni stav.
Profesionalni pristup edukativnim ciljevima je garancija ne samo sadraja edukacije ve i
njene forme. Profesionalizacija podrazumeva dobro obueno i paljivo odabrano osoblje,
stimulativnu radnu klimu i dobro uravnoteeno upravljanje.
Profesionalizacija takoe znai da e se asocijacija posvetiti stimulaciji istraivanja
uzroka i tretmana autizma.

KURS
1

Bitni pojmovi

ICF
Zdravstvena stanja
Poremeaj / bolest

1.2

Model ljudskih aktivnosti

2 Autizam
Autizam je najtei razvojni poremeaj koji se javlja priblino kod 1 u 1000 roene dece.
Prvobitno se smatralo da je u pitanju emocionalni poremeaj nastao kao posledica
neadekvatnog odnosa sa majkom.
Danas se govori o organskim osnovama autizma. U osnovi je nain na koji mozak
procesira i integrie informacije, to rezultuje problemima u socijalnoj interakciji,
komunikaciji i ponaanju. Ukljueno je vie razliitih neurolokih mehanizama. Iako je
autizam teak hendikep, razvijaju se sve efikasnije mere intervencije i sve prikladniji
potencijali drutva, tako da vei broj autistinih osoba ima mogunosti na normalan ivot.

2.1 Primarne karakteristike

Primarne karakteristike autizma ukljuuju poremeaj reciprone socijalne interakcije,
poremeenu komunikaciju i ponaanje. Poremeaj socijalnih interakcija jeste meu
najupadljivijim deficitima u autizmu i razlog je to je Leo Kaner upotrebio termin
autizam da bi opisao ovaj sindrom 1943.
Nie fnkcionalne osobe sa autizmom su esto okupirane repetitivnim telesnim pokretima,
samostimuliuim aktivnostima, a ponekad ak i samopovreivanjem. Njihova igra je
ograniena i repetitivna. Viefunkcionalne osobe sa autizmom mogu se fokusirati na neke
teme koje su uske i generalno nezanimljive drugima: raspored autobuskih polazaka,
geografija, brojevi.

2.2 Druge karakteristike

Zajedno sa primarnim karakteristikama koje definiu autistini sindrom, prisutne su jo
neke odlike, sa njima povezane.
Iako ove odlike nisu sutinske prilikom dijagnostikovanja autizma, one se esto javljaju i
mogu imati znaajne implikacije za tretman dece sa autizmom: abnormalnosti u razvoju
kognitivnih sposobnosti, poremeaji dranja i motorike, neobine senzorne reakcije,

poremeaji ishrane, uzimanja tenosti ili spavanja, poremeaji raspoloenja i

samopovreujua ponaanja. Kognitivni deficiti koji se esto uoavaju kod dece sa
autizmom: distraktibilnost, slaba sposobnost organizacije, tekoe apstraktnog miljenja i
fokusiranje na detalje.
Mentalna retardacija se javlja kod 70% osoba sa autizmom i esto je prisutan
disharmonian kognitivni profil sa dobrom razvijenou odreenih vetina ali
ogranienou nekih drugih aspekata kognitivnog funkcionisanja.
Abnormnalnosti dranja i motorike ukljuuju stereotipije kao to su: lepranje,
grimasiranje, abnormalan hod, neobini poloaji ruku. Hipo- i hipersenzitivnost su este;
neke osobe sa autizmom ne vole da ih dodiruju, dok druge ne reaguju na neke senzacije,
kao to je bol. Mnoge osobe pokazuju fasciniranost specifinim zvucima ili ukusima.
Poremeaji uzimanja tenosti, ishrane i spavanja, fluktuacije raspoloenja su esto
prisutne, Ovi problemi postaju jasno izraeni u adolescenciji ali i ranije. Meu najteim
problemima ove vrste, sa kojima se suoavaju roditelji autistine dece, jeste ograniena
ishrana i nespavanje.
Podlonost promenama raspoloenja je esta i javlja se u nekoliko oblika: smeh ili pla
bez vidljivog povoda. odsustvo emocionalnih odgovora ili reakcije na opasnost, preterana
plaljivost ili generalizovana strepnja. Samopovreivanje kao to je udaranje glavom ili
ujedanje za ruku ili prst, javlja se kod manje od 10 % populacije ali je najtee uspostaviti
kontrolu nad ovakvim ponaanjem. U ekstremnim sluajevima potrebna je
hospitalizacija.
Iako uzrast vie ne predstavlja dijagnostiki kriterijum, autizam se javlja rano, skoro uvek
pre 3 a retko posle 5 godine. Veina autistine dece pokazuje znake deterioracije
socijalnih, kognitivnih, ponaajnih i komunikacijskih vetina. Deterioracija, uz normalan
razvoj govora obino je prva indikacija problema.
2.2.1

Diferencijalna dijagnoza

Jedan od najproblematinijih aspekata autizma jeste konfuzija meu strunjacima vezana

za proces dijagnostikovanja.
Autizam podsea na druge poremeaje ponaanja, komunikacije i uenja. I zbog toga to
se autizam retko javlja, mnogi strunjaci nisu videli dovoljno sluajeva da bi mogli da
otkriju suptilne razlike izmeu ovog sindroma i njemu slinih poremeaja. Istorijska
konfuzija izmeu autizma i emocionalnih tekoa jo vie je zamaglila dijagnostiku
sliku. U jednom periodu autizam je pogreno dijagnostikovan kao mentalna retardacija,
shizofrenija, razvojni problemi u govoru, sluno oteenje, ili nespecifikovani pervazivni
razvojni poremeaj.
Povezanost izmeu autizma i mentalne retardacije je bila izvor konfuzije koja je trajala
nekoliko decenija. Mnogi su beleili da intelektualno oteenje osoba sa autizmom
podsea na ogranienosti mentalno retardiranih osoba. Meutim, u poreenju sa mentalno
retardiranima, osobe sa autizmom imaju vee intelektualne snage koje u nekim
oblastima mogu biti i iznad proseka i veu razliku izmeu snaga i deficita. Krupna
motorika kod dece sa autizmom je bolje razvijena. Sa druge strane, mentalno retardirana
deca imaju generalno bolje razvijene socijalne i komunikativne vetine, u odnosu na
njihov opti razvojni nivo.

Glavni izvor konfuzije izmeu ova dva poremeaja jeste istorijsko zapaanje da je
autizam relativno 'ist' poremeaj koji ne moe da koegzistira sa drugim sindromima kao
to je mentalna retardacija.
Veza izmeu autizma i mentalne retardacije razjanjena je tek priznavanjem da autizam,
kao bihejvioralni sindrom, moe da koegzistira sa drugim poremeajima. Prema
dananjim procenama 70 % osoba sa autizmom ima i dodatnu dijagnozu mentalne
retardacije.
Leo Kaner je autizam opisao kao najraniji oblik deje shizofrenije zbog slinosti koje je
uoio izmeu ova dva entiteta. Danas, autizam i shizofrenija se posmatraju odvojeno;
autizam je razvojni poremeaj dok je shizofrenija klasifikovana kao mentalni poremeaj.
Druge glavne razlike jesu prisustvo halucinacija kod shizofrenije i njihovo odsustvo u
autizmu, poetak autizma je raniji (pre 5 godine), a shizofrenija se najee javlja tokom
adolescentnog perioda.
Otkrivene su jo neke znaajne razlike izmeu autizma i shizofrenije. U porodinoj
istoriji dece sa autizmom ee se javljaju razvojni poremeaji, dok u porodicama
shizofrenih osoba su ei poremeaji linosti, afektivni i drugi emocionalni poremeaji.
Deca sa autizmom su boljeg fizikog zdravlja i u proseku imaju imaju bolje motorike
vetine.
Ali dok deca sa autizmom nikad ne razvijaju adekvatne interpersonalne odnose,
shizofrenija se posmatra kao povlaenje iz nezadovoljavajuih odnosa, esto zbog nekog
traumatskog dogaaja. I najzad, shizofreniari generalno imaju vii IQ nego deca sa
autizmom i takoe imaju periode remisije kada je njihovo ponaanje skoro normalno.
Oteenja govora i sluha se nekad brkaju sa autizmom. Oteenje govora kod dece sa
autizmom podrazumeva kanjenje u razvoju vokalne ekspresije i razumevanja govora,
eholaliju, zamena vokala i probleme sekvenciranja. Ovakve komunikacijske tekoe
ponekad ograniavaju socijalne odnose dece sa oteenjem govora, ali ne u onom stepenu
u kom je to prisutno kod dece sa autizmom. U poreenju sa decom sa autizmom, ova
deca efikasnije koriste neke alternativne oblike komunikacije (gest), imaju vii IQ,
prisutna je imaginativna igra i imaju bolju prognozu.
S obzirom na njihovu ravnodunost i nereagovanje u odnosu na druge, deca sa autizmom
mogu biti pogreno dijagnostikovana kao sluno oteena. Dolo je, meutim, do
napretka u testiranju audiolozi su razvili bolje naine testiranja dece koja ne govore.
Isto tako, sve je vea svest o tome da nereagovanje ne znai da dete ne uje. Dalje razlike
izmeu dece oteenog sluha i dece sa autizmom jesu: vii IQ, bolji socijalni odnosi,
bolja neverbalna komunikacija, i bolja prognoza za sluno oteene.
Jo jedan izvor dijagnostike konfuzije predstavljalo je uvoenje nespecifikovanog
razvojnog poremeaja u aktuelni dijagnostiki sistem DSM-III. U ovom sistemu autizam
je klasifikovan kao pervazivni razvojni poremeaj; nespecifikovani pervazivni razvojni
poremeaj je jedina druga podkategorija u okviru pervazivnog razvojnog poremeaja.
Prema DSM-III, kategorija nespecifikovani razvojni poremeaj je stvorena da bi
obuhvatila decu sa autistinim karakteristikama, ali ne i celokupnim sindromom.
Meutim, nije jasno specifikovano kako ova deca treba da izgledaju. Napravljen da
pojasni granice autizma, nespecifikovani pervazivni razvojni poremeaj je uneo vie
konfuzije nego razjanjenja.

2.2.2

Demografija i epidemologija

Procenjuje se da je prevalenca autizma u populaciji 1 sluaj u 1000. Oko 70 % osoba

dijagnostikovanih kao autizam, intelektualno funkcionie na nivou mentalne retardacije
(sa IQ skorovima koji su stabilni kao i kod nehendikepirane dece). Autizam se ee
javlja kod mukaraca nego kod ena, odnos meu polovima je priblino 3.5 prema 1, to
je slino i kod drugih razvojnih poremeaja.
Skorije studije su pokazale da je autizam jednako rasporeen meu svim socijalnim
klasama i meu etnikim grupama, rasnim grupama i nacionalnostima.
2.2.3

Etiologija

Opte je prihvaeno da autizam ne predstavlja jedan entitet ve seriju ponaanja sa

mnogobrojnim uzrocima i neurolokim mehanizmima. Jedan od najvanijih poznatih
uzroka je genetski. Studije na blizancima su pokazale da je stopa slaganja vea od 50 %.
Druge studije govore o poveanom riziku od pojave problema u govoru, i razvojnih
pormeaja u porodicama sa detetom sa autizmom. Autizam je jedan od moguih ishoda
za decu sa ovakvom genetskom predispozicijom za probleme komunikacije ili uenja.
Fragilno x je drugi genetski prenosiv poremeaj. Iako nemaju sva deca sa ovakvom
hromozomskom abnormalnou autizam, kod 10 15 % je verovatno prisutan autizam.
Drugi identifikovani uzrici autizma jesu infektivne bolesti, poremeaji metabolizma i
strukturalne abnormalnosti (hidrocefalus).
2.2.4

Neuroloki korelati

Rezultati istraivanja sugeriu da je autizam povezan sa specifinim formama neuroloke

disfunkcije, iako prava priroda neurolokog oteenja ostaje neuhvatljiva.
Utvreno je da je u grupi dece sa autizmom prisutno vie mekih neurolokih znakova
nego u kontrolnoj grupi dece bez hendikepa; 40-100% dece sa autizmom ispoljavaju ove
znake. Iako postoji znatno neslaganje u pogledu vanosti mekih neurolokih znakova,
neki veruju da su oni idikatori oteenja mozga, nezrelosti ili slabe organizacije. Kod
autistinih osoba su ee prisutne abnormalnosti alektroencefalograma (EEG-a). Studije
govore o abnormalnim EEG.ima kod 20-60% dece sa autizmom (fokalno usporavanje,
iljci ili paroksizmalna pranjenja u vidu iljaka). Isto tako, deca sa autizmom imaju EPI
napade mnogo ee nego to se epilepsija javlja u populaciji. Procenjuje se da se kod 1/3
osoba sa autizmom javljaju napadi, najee u periodu adolescencije. Korelacija izmeu
IQ i napada je negativna; napadi su ei kod osoba sa autizmom nieg IQ-a.
I najzad, autizam je esto povezan sa nekoliko oteenja nervnog sistema: retrolentalna
fibroplazija, tuberozna skleroza, kongenitalni sifilis, fenilketonurija i neurolipidoze.
Incidenca autizma je mnogo via kod dece sa ovim neurolokim stanjima nego u
normalnoj populaciji.

2.3 Teorije o autizmu

Prve teorije o autizmu su bile psihogene, prenaglaavale su ulogu roditelja u nastanku
ovog tekog poremeaja ponaanja i u razvoju.
Prema psihogenim teorijama, roditelji autistine dece su inteligentni, opsesivni, bez
topline. Nedostatak materinske komunikacije, patoloka interakcija roditelj-dete,
neadekvatna stimulacija ili reakcija na roditeljevo odbacivanje. Meutim, psihodinamski
teoretiari nikad nisu dali dokaze za ovakvo shvatanje. Jedine empirijski verifikovane
studije o emocionalnom statusu roditelja pokazale su da biti roditelj deteta sa autizmom
predstavlja snaan stres koji moe da izazove emocionalne probleme. Ovi problemi su,
meutim, reakcija na raanje i odgajanje autistinog deteta, a ne uzrok.
Sa padom dinamskih teorija, pojavilo se nekoliko organskih teorija koje su pokuale da
objasne disfunkcije u autizmu. Teoretiari su identifikovali 4 mogua neuroloka
objanjenja: pojaana budnost retikularnog sistema, perceptualna nekonzistentnost
povezana sa disfunkcijom kimene modine, disfunkcijom limbikog sistema i
disfunkcijom leve hemisfere.
O moguim problemima u funkcionisanju retikularnog sistema poelo je da se govori
1960-tih, kada je autizam prvi put priznat kao organski poremeaj. Istraivai su
spekulisali da bi hronino visok nivo nespecifine aktivnosti u retikularnom sistemu
mogao biti odgovoran za bizarna ponaanja uoena kod autistine dece. Ova ponaanja su
posmatrana kao pokuaji da se odri kontinuitet u prisustvu ove pojaane budnosti.
Skorije studije meutim nisu pokazale nikakvu povezanost izmeu ispoljenog ponaanja i
poviene aktivnosti.
Teorija perceptivne inkonzistentnosti vidi autizam kao nesposobnost regulacije senzornih
inputa, to onemoguava da deca sa autizmom razviju koherentne smisaone koncepte o
spoljanjoj realnosti. Zagovornici ove teorije meutim nisu nikad uspeli da otkriju tanu
prirodu ''perceptivnih nestabilnosti''.
Novija teorija o autizmu sugerie da bi autizam mogao biti slian amneziji usled lezija u
limbikom sistemu. Istraivanja na ivotinjama su pokazala da postoji slinost izmeu
poananja usled hipokampalnih lezija i ponaanja uoenih u autizmu. Ipak, izmeu ovih
ponaanja postoje i znaajne razlike, to ovu teoriju ini impatibilnom u odnosu na naa
dananja saznanja.
Drugi istraivai su uoili slinosti izmeu specifinih kognitivnih i jezikih oteenja u
autizmu i funkcija povezanih sa levom hemisferom mozga. Mnoga deca sa autizmom
takoe pokazuju superiorne sposobnosti povezane sa funkcijama desne hemisfere.
Meutim, zbog ranog poetka autizma, disfunkcije leve hemisfere trebalo bi da budu
kompenzovane funkcionisanjem desne hemisfere mozga. Oigledno odsustvo
kompenzacije od strane desne hemisfere za disfunkciju leve hemisfere, govori o
bilateralnoj disfunkciji.
Dananje teorije autizma nisu adekvatne ni celovite. Problem je u tome to autizam nije
jedinstven entitet; kod razliitih ljudi razliiti uzroci i neuroloke disfunkcije su
odgovorni za javljanje ovog poremeaja. Kako sve vie saznajemo o funkcionisanju
mozga, moemo oekivati da e se neuroloke teorije potpunije razviti.

2.4 Moemo li prepoznati autizam

2.4.1 ta je to CHAT?
eklista za prepoznavanje autizma kod male dece (The Checklist for Autism in Toddlers)
je instrument za otkrivanje dece koja su pod rizikom za pojavu socijalno-komunikacijskih
poremeaja.
CHAT je kratak razvojni upitnik koji popunjavaju roditelji i zdravstveni radnici.
Namenjen je ranom otkrivanju dece kod koje postoji rizik za nastajanje poremeaja u
sferi socijalnih odnosa i komunikacije.
Kako se primenjuje?
CHAT se sastoji iz dva dela: prvih devet ajtema su pitanja namenjena roditeljima, a
poslednjih pet ajtema odnose se na opservacije zdravstvenih radnika. Kljuni ajtemi
odnose se na ponaanja ije odsustvo na uzrastu od 18 meseci govori o moguem
javljanju socijalno-komunikacijskih poremeaja. Radi se o sledeim ponaanjima:
zajednika panja, ukljuujui pokazivanje da bi se skrenula panja i usmeravanje
pogledom (npr. usmeravanje pogleda ka mestu na koje roditelj pokazuje) i igra
pretvaranja (npr. pretvaranje da sipa aj iz ajnika).
Kako se ocenjuju ajtemi?
Ocenjivanje je jednostavno. Pet je kljunih ajtema u upitniku: A5 (igra pretvaranja), A7
(protodeklarativno pokazivanje), Bii (praenje), Biii (pretvaranje) i Biv (pokazivanje
kaiprstom). Odsustvo svih pet kljunih ajtema ukazuje na rizik pojave autizma.
ta se deava ukoliko dete ima negativan skor na CHAT-u?
U ovom sluaju potrebno je retestiranje otprilike mesec dana kasnije. Retestiranje
ostavlja mogunost i vreme da deca koja su na prvom CHAT-u pokazala neznatno
kanjenje u razvoju, to nadoknade u narednom periodu, a isto tako nas fokusira na onu
decu koja konstantno pokazuju negativan skor. Negativan skor prilikom retestiranja
zahteva upuivanje kliniaru specijalisti radi dijagnostikovanja, s obzirom da CHAT nije
dijagnostiki instrument.
ta znai pozitivan skor na CHAT-u?
Pozitivan skor na testu ne zahteva retestiranje niti preduzimanje daljih koraka. Meutim
to jo uvek ne garantuje da se kod deteta nee razviti neki oblik poremeaja u sferi
socijalnih odnosa i komunikacije.
Prednosti CHAT-a
CHAT je baziran na otkrivanju bihejvioralnih karakteristika socijalno komunikacijskih
poremeaja (kako nije poznat nijedan medicinski uzrok ovih poremeaja jo uvek nije
napravljen odgovarajui medicinski test ).CHAT je jeftin, brzo se i lako primenjuje.
Autizam se retko otkriva pre uzrasta od tri godine a neki drugi poremeaji socijalne
komunikacije ak i kasnije. CHAT se, meutim, primenjuje na uzrastu od 18 meseci. to

se dijagnoza ranije postavi, ranije se moe poeti sa odgovarajuim intervencijama, ime

se i stres u porodici smanjuje.
2.4.2

CHAT

Odeljak A: Pitanja za roditelje:

1. Da li vae dete uiva kada da ga ljuljate, cupkate u krilu, i sl?
DA/NE
2. Da li vae dete pokazuje interesovanje za drugu decu?
DA/NE
3. Dali vae dete voli da se penje, npr. uz stepenice?
DA/NE
4. Dali vae dete voli da se igra skrivanja/murke?
DA/NE
5. Da li se vae dete ikada pretvara, na primer da pravi aj koristei igrake oljice i
ajnik, ili se pretvara da radi neke druge stvari?
DA/NE
6. Da li vae dete ikada koristi svoj kaiprst da ukae na neto, da TRAI neto?
DA/NE
7. Da li vae dete koristi svoj kaiprst da ukae na neto, da bi pokazalo
INTERESOVANJE za neto?
8. Da li vae dete ume da se na adekvatan nain igra sa malim igrakama (na primer
autiima ili kockicama) a ne da ih samo stavlja u usta, prevre po rukama ili baca?
DA/NE
9. Da li vam vae dete ikada donese neki predmet da bi vam pokazalo neto?
DA/NE
Odeljak B: Opservacija od strane osoblja
a. DA li za vreme intervjua dete uspostavlja kontakt pogledom?
DA/NE
b. Privucite panju deteta a zatim pokaite prstom na neki predmet u sobi i kaite
Pogledaj! Eno je (imenujte igraku) Posmatrajte izraz lica deteta. Da li dete
gleda u pravcu u kome ste usmerili prst?
DA/NE*
c. Privucite panju deteta, a zatim mu dajte igrake oljicu i ajnik i recite Moe li
da skuva olju aja? Da li se dete pretvara da sipa aj u oljicu, da pije i sl?
DA/NE**
d. Recite detetu Gde je svetlo?, ili Pokai mi svetlo. Da li dete POKAZUJE
svojim kaiprstom svetlo?
DA/NE***
e. Da li dete ume da napravi toranj od kocki?
(Broj kockica: .........................)
DA/NE

*(Da biste zaokruili DA potrebno je ne samo da dete gleda u vau ruku, ve da

pogleda predmet na koji ste ukazali prstom.)
** (Zaokruite DA i onda kada utvrdite da se dete pretvara i u nekoj drugoj igri)
*** (Ukoliko dete ne razume re 'svetlo', ponovite zadatak sa pitanjem '' Gde je
meda'' ili neka druga igraka koju dete ne moe da dohvati. Da biste zaokruili DA na
ovom ajtemu potrebno je da dete gleda u vas kada je pokazalo predmet koji ste
traili.)

2.5 Trijada poremeaja

Veoma je irok spektar ajtema koji sainjavaju trijadu poremeaja. Naini ispoljavanja
trijade variraju u zavisnosti od teine poremeaja. Promene se deavaju sa uzrastom,
naroito kod odoba sa viim nivoima sposobnosti; razliiti aspekti ponaanja su jasnije
izraeni na odreenim uzrastima.
Obrazovanje i socijalno okruenje mogu imati znaajnog uticaja na ispoljeno ponaanje;
u veoma strukturiranoj sredini, kada je rad organizovan jedan na jedan, autistino
ponaanje ne mora biti tako jasno izraeno. Ne treba zaboraviti i to da je svako dete
linost za sebe, te razliito reaguje na sopstvena oteenja.
2.5.1

Poremeaj socijalne interakcije

Najtei oblik ovog poremeaja jeste ravnodunost u odnosu na druge ljude iako dete
moe da uiva u razliitim oblicima aktivnog fizikog kontakta i da pokazuje izvesnu
vezanost za roditelja ili negovatelja.
U neto lakem obliku, osoba pasivno prihvata socijalni kontakt, pokazujui pri tom i
izvesno zadovoljstvo, ali bez inicijative i spontanosti. Neka deca ili osobe sa autizmom
spontano prilaze drugim osobama, ali ine to na udan, neprikladan, repetitivan nain i ne
obraaju panju na reakcije drugih ljudi.
Kod najsposobnijih adolescenata ili odraslih osoba, socijalni poremeaj se moe ispoljiti
u vidu neprikladnih i formalnih interakcija sa porodicom i prijateljima kao i sa
nepoznatim osobama.
Ve je nagoveteno da je u osnovi poremeaja socijalne interakcije nedostatak
sposobnosti da se prepozna da i drugi ljudi imaju misli i oseanja nedostatak ili
poremeaj takozvane teorije uma.
2.5.2

Poremeaj socijalne komunikacije

Ovaj poremeaj se odnosi na odsustvo zadovoljstva koje donosi komunikacija sa

drugima. ak i kod onih osoba koje imaju veoma razvijen govor, govor im slui da
govore drugima, ali ne i sa drugima. Nedostatak razumevanja da je jezik sredstvo za
razmenu informacija sa drugima je jo jedan tipian primer poremeaja komunikacije.

Neke osobe mogu da izraze svoje potrebe, ali imaju tekoe da govore o oseanjima ili
mislima kao i da razumeju ideje i uverenja drugih ljudi.
Mnoge osobe nisu u stanju da prenesu ili razumeju informaciju korienjem gesta,
mimike, facijelne ekspresije, telesnog stava, intonacije itd. Neke sposobnije osobe koriste
gest ali su ti gestovi esto udni ili neadekvatni. Razumevanje govora kod osoba sa dobro
razvijenim renikom je na konkretnom nivou, a upotreba rei je idiosinkratina, biraju
pompezne rei i fraze, a sadraj govora je ogranien. Neke osobe sa autizmom koje imaju
govor su fascinirane reima i igrama rei, ali rei ne koriste kao sredstvo socijalne
interakcije i reciprone komunikacije.
2.5.3

Poremeaj imaginacije

Kod dece, nesposobnost imaginativne igre sa predmetima ili igrakama, sa drugom

decom ili odraslima jeste manifestacija ovog oteenja. Uoava se tendencija ka
obraanju panje na nevane i trivijalne aspekte predmeta iz okoline umesto
imaginativnog razumevanja znaenja celine(npr. usmeravanje i bavljenje samo minuom
koju osoba nosi umesto zainteresovanosti za osobu, igranje samo sa tokom umesto sa
vozom igrakom kao celinom).
Neka deca ispoljavaju ogranien opseg imaginativnih aktivnosti, koje mogu biti kopirane,
npr. iz TV emisija, ali ih izvode repetitivno, i otporna su na sugestije koje dolaze od druge
dece.. Takva igra moe izgledati kompleksna, ali se paljivom opservacijom uoava njena
rigidnost i stereotipna priroda. Neka deca gledaju sapunske opere ili itaju odreene
knjige, kao to je nauna fantastika, ali je njihovo interesovanje ogranieno i repetitivno.
Neka deca brkaju fantaziju sa stvarnou i priaju prie za koje veruju da su istinite. Neka
deca ne prave razliku izmeu snova i stvarnosti. Mnoga deca ne razumeju aktivnosti za
koje su upravo vane rei i njihove sloene asocijacije, na primer socijalna konverzacija,
literatura, naroito fikcija, suptilni verbalni humor (mada jednostavne ale neki i mogu
razumeti). Prisutan je stalni nedostatak motivacije za ukljuivanjem u ove aktivnosti, iako
su neophodne sposobnosti razvijene.
Kod odraslih, pravilan razvoj imaginacije se ispoljava kroz sposobnost korienja prolih
i sadanjih iskustava (sopstvenih, ali i iskustva drugih ljidi ili onih dobijenih iz knjiga i
filmova) kako bi se predvidele posledice akcija i pravili planovi u blioj i daljoj
budunosti. Ovaj aspekt zrele imaginacije nedostaje osobama sa autistinim spektrom
poremeaja, bez obzira na stepen njihovih sposobnosti. Poremeaj imaginacije rezultira
veoma uskim opsegom repetitivnih aktivnosti ili posebnih interesovanja, i moe se javiti
u jednostavnom i sloenom obliku. Deca viih sposobnosti ispoljavaju kompleksnije
forme.
Slede neki primeri stereotipnih aktivnosti, pri emu je neogranien broj njihovih
varijacija. Jednostavne stereotipne aktivnosti ukljuuju:

posmatranje predmeta koji se okreu

kuckanje ili grebanje po povrini
hodanje du linija, ili vodei rauna o linijama i uglovima
potreba za taktilnom stimulacijom materijalima odreene teksture
roking, a naroito klaenje u stojeem poloaju, skakutanje s noge na nogu

 tapkanje, grebanje ili neka druga vrsta manipulacije delovima tela

repetitivno udaranje glavom ili samopovreivanje
krgutanje zubima
repetitivno vritanje ili neko drugo buno oglaavanje
Kompleksne stereotipne aktivnosti sa predmetima ukljuuju:
snana vezanost za odreene predmete bez neke jasne svrhe
fascinacija pravilnim arama na predmetima, ili zvucima
ureivanje predmeta u niz ili aru
sakupljanje velikog broja odreenih predmeta, npr. plastinih flaa ili poklopaca,
bez jasne namene
Kompleksne stereotipne aktivnosti koje se sastoje od rutinskih radnji ukljuuju:
insistiranje na dugom rutualu pred spavanje
ponavljanje niza udnih pokreta tela
Kompleksne verbalne ili apstraktne repetitivne aktivnosti ukljuuju:
fasciniranost odreenim temama, kao to su elektricitet, astronomija, ptice,
raspored polazaka vozova, postavljanje niza istih pitanja i zahtevanje odreenih
odgovora.
2.5.4

Druge karakteristike

Uz navedene sutinske karakteristike javljaju se jo neke odlike koje su este ali nisu
sutinske za postavljanje dijagnoze.
Problemi koji pogaaju formalni jezik (uz ve pomenuti osnovni poremeaj
komunikacije) ukljuujui tekoe u razumevanju i upotrebi govora, kao u
razvojnim poremeajima govora
Neobine reakcije na senzorne stimuluse, kao to je hipersenzitivnost na zvuk,
fasciniranost vizuelnim stimulusima, negativna reakcija na nean dodir, ali
uivanje u jakom pritisku itd.
Siromana motorna koordinacija ukljuujui nespretnost, neobian hod i telesno
dranje
Hiper- i hipoaktivnost
Poremeaji raspoloenja, kao to je ekscitiranost
Poremeaji ishrane, uzimanja tenosti, spavanja
Fizika oteenja, kao to su epilepsija, senzorna oteenja, Daunov sindrom
Pridrueni razvojni poremeaji koji pogaaju jezik, itanje, pisanje, raunanje
Psihijatrijska stanja, kao to je depresija, anksioznost, katatonija, psihotina
stanja
Poremeaji ponaanja kao to su agresija, samopovreivanje, beanje, vritanje
itd.
Posebne sposobnosti. Oko 10 % dece iz autistinog spektra poremeaja ima neke
posebne sposobnosti koje su na znatno viem nivou razvijenosti nego ostale
sposobnosti na primer, muzika, umetnost, raunanje
Neka deca imaju izvanrednu sposobnost zapamivanja datuma ili stvari koje ih
posebno zanimaju. Na primer, osobe sa Aspergerovim sindromom esto se

opsesivno bave nekim hobijem. Njihovo interesovanje obino ukljuuje

ureivanje ili zapamivanje injenica kao to je raspored polazaka vozova, Derbi
pobednici ili dimenzije katedrala.
28-31
2.6.4

Neverbalno miljenje, komunikacija, imitacija i vetine igranja

Iz perspektive razvoja
Sva deca, sa ili bez autizma, napreduju kroz niz razvojnih nivoa, kao to
ovladavaju novim vetinama. Ovaj opti pregled ima dve svrhe. Prvo, opisani su stepeni
razvoja posmatrani kroz neverbalno miljenje, komunikaciju, imitaciju i igru. Mnogi
roditelji su otkrili da bliskost takvom stanovitu pomae da identifikuju tekui razvojni
nivo njihovog deteta i slui kao pomo za planiranje buduih postignua. Neke, probne
(ogledne) aktivnosti su takoe, ukljuene kao primeri uenja tehnika koje se mogu
prilagoditi nivoima razvoja. Mnogi od tih stepena razvoja su zajedniki i za decu sa
autizmom i za dete sa normalnim razvojem. Aktivnosti uenja, opisane ovde posebno su
prilagoene nainima uenja dece sa autizmom. Deca sa autizmom obino imaju
nejednak obrazac razvoja sa naglaenim neverbalnim vetinama, tipino izraenim.
Aktivnosti u vezi sa uenjem su najuspenije kada se usaglase sa tekuim nivoom razvoja
deteta. Bez obzira na poetni nivo svakog deteta ponaosob, sva deca e savladati vie
vetina i razvijati se u skladu sa njegovim ili njenim individualnim ritmom. Sledee
aktivnosti treba da budu primeri aktivnosti koje podstiu razvoj u svakom njegovom
stepenu.
2.6.5

Vetine neverbalnog ili vizuelnog miljenja

Ovo je oblast gde su deca sa autizmom jaka. Kada uite novu vetinu, probajte da mislite
kako biste to uinili vizuelno. Korienje vizuelnog pristupa je najuspeniji nain za
usvajanje novih vetina. Jednostavno razvrstavanje (klasifikacija) i sparivanje
1. Prva stvar koju dete ui u ovoj oblasti je da koordinira vid i motoriku. U
najjednostavnijem obliku, to je sposobnost da se objekt ugleda, posegne za njim i
dohvati. Kad jednom dete dohvati predmet ono e nauiti da manipulie njime na mnogo
sloenije naine, kao to je stavljanje predmeta na odreena mesta,a da je to sa vizuelnim
smislom. Ova vetina moe se usavravati, delimino, osvetljavanjem podruja ili posude
u koju elimo da dete stavi predmet. Npr., kada postoji samo 1 otvor na vrhu posude,
detetu je lako da uoi gde treba da stavi predmet. Neka deca e pre nauiti da uzmu
predmet iz posude pre nego da ga stave u posudu.
2. Sledee, dete e nauiti da razlikuje pojedini predmet od drugih, to je prvi korak u
razvrstavanju. Jedan od najuspenijih naina je da se ovo savlada je da se osmisli veba
sortiranja tako da se eliminie mogunost greke. Npr., napraviemo posudu sa uzanim

otvorom za ubacivanje karata i etvrtasti otvor za ubacivanje kocki. Oba objekta e moi
da prou samo kroz odgovarajui otvor, tako da e biti vrlo jasno da se neki predmeti
razlikuju od drugih i pripadaju razliitim mestima.
3.Kada dete jednom naui da razvrstava predmete po metodu koji eliminie mogunost
greke,dete moe da naui da razvrstava dva predmeta u sline posude.Na pr.dete moe
nauiti da stavlja kaike u 1 posudu,a lopte u 2 posudu.Ovo je lake nauiti ako se koriste
oigledno razliiti predmeti,prazne posude,tako da dete vidi predmet kako ulazi u svaku
posudu,I uzorke svakog predmeta jasno postavljene u svakoj posudi.Takoe dete e
shvatiti da je lake da razvrstava predmete,ako su svi predmeti iste kategorije identini
( identine bele plastine kaike I identine ute tenis lopte).Kako dete savladava
sposobnost da razvrstava predmete,tako moemo menjati pojedine karakteristike
zadatka.Vano je zapamtiti da se istovremeno menja samo 1 karakteristika zadatka,da se
dete ne bi frustriralo ili zbunilo.Na pr.moda emo eleti da ohrabrimo dete da razvrstava
grupe predmeta koji su sve vie slini (umesto kaika I lopti ,razvrstava kaike I
noeve ),ali ne bi trebalo da vrimo tu promenu istovremeno sa korienjem neprovidnih
posuda.
4.Drugi tip razvrstavanja koji je nauen prilino rano je sposobnost za razvrstavanje
pomou vidljivih karakteristika predmeta kao to su boja i oblik.Ponovo emo poeti sa
tim zadatkom to laganije.Na pr.poeemo od razvrstavanja prema boji,prvo predmeta pa
onda slika.Razvrstavanje predmeta je lake jer se predmeti razlikuju po mnogo vie
karakteristika nego slike.Razlike meu predmetima,imaju mnogo vie znaaja za dete
nego razlike meu slikama.Kako predmeti postaju sve sliniji dete e biti sve usmerenije
ka boji kao znaajnoj karakteristici.Na pr.moemo napredovati u razvrstavanju od belih
kaika i utih tenis lopti I crvenih lopti do pa tek onda crvenih
5.Pazle su takoe zadatak u okviru razvrstavanja,jer dete ui da smesti razliite predmete
u razliite otvore.Pazle su kao ponueni zadatak bez mogunosti pogreke,jer svaki
komad slagalice odgovara odreenom mestu.Najlake pazle su one sa ubacivanjem gde
predmeti odgovaraju odreenim otvorima.Te pazle se mogu napraviti jo
jednostavnije,postavljanjem slike oblika iznad otvora u koji on ide.Pazle ovog tipa bie
savladane mnogo pre nego jednostavne slagalice od per ploe.Treba koristiti pazle koje
odgovaraju razvijenosti motorike deteta.Mala deca obino poinju sa pazlama koje imaju
velike delove to im pomae da ih lake dre i obru.
6.Mnogo tea vizuelna vetina je uoavanje istog .To je esto veoma tee od
razvrstavanja jer ne ukljuuje smetanje jednakih predmeta u posudu,pa je zadatak manje
vizuelno jasan.Ljudi esto misle da je izjednaavanje aktivnost koja ukljuuje uoavanje
istih slika,slova,brojevaMeutim ,to takoe moe da sadri aktivnosi koje zahtevaju
izjednaavanje identinih predmeta ili izjednaavanje predmeta sa crtea ili fotografija.
7.Kada dete jednom usvoji sposobnost da razvrstava mnotvo razliitih tipova predmeta
moemo proceniti da li ili ne razume slike.Jedan nain da procenimo tu vetinu jeste da
vidimo moe li dete da izjednai predmet sa slikom.

Prvi korak u tome je da vidimo moe li dete da poistoveti predmet I sliku koji su iste
veliine I boje kao predmet.Ovaj zadatak je jo laki ako je predstavljena slika kao
pazla sa ubacivanjem,pa se moe proveriti da li se predmet poklapa sa slikom.Moete
Napraviti takvu sliku isecajui oblik izjednai predmete predmeta od stiropora, stavljajui
slikuu prirodnoj veliini u tu rupu, I stavljajui oslonac za tu sliku drugim paretom
stiropora
Ispod prve.Jednom kad dete uspe da u posudi prikazujui identinu sliku,moemo probati
sa izjednaavanjem predmeta I ravnih slika,zatim predmeta I slika koje su manje ili
drugaije boje ( crno-bele).
Sledei korak u uenju o slikama je da dete izjednai predmete I slike koji nisu
identini.Na pr.moemo se vratiti razvrstavanju stavljanjem slika na spoljni zid
neprovidne posude i onda predmete uporeivati sa njima.Vano je savladati uporeivanje
(izjednaavanje) slike I slike.Korak od predmeta ka slici nas uverava da dete razume
znaenje slike,I da ih moe razvrstavati I porediti ne samo po njihovoj razliitosti ve I na
osnovu njihovih vizuelnih karakteristika.
Razliiti tipovi slika mogu biti manje ili vie znaajni za dete.Moramo I da
eksperimentiemo da vidimo ta je bolje za dete.Za neku decu fotografije su lake za
razumevanje.Za drugu decu fotosi su previe konkretni .Oni misle da fotografija moe
prikazivati samo 1 predmet koji je na slici I ni jedan drugi.Deca koja ovako reaguju na
fotografije su najverovatnije uspena u crtanju.Kako sparivanje vetina I razumevanje
slika kod deteta napreduje,slike mogu biti sve apstraktnije.Na pr. jednostavni crte
(konture oblika) moe eventualno, da bude iskorien za sparivanje sa predmetom koji
ima taj oblik.
8.Kada smo sigurni da dete razume slike,moemo zahtevati zadatke koji ukljuuju
sortiranje slika.Ponovo emo poeti sa zadacima koji olakavaju sortiranje.Na pr. slike u
svakoj grupi treba da budu identine I treba da postoje nalepljene slike na svakoj
posudi.Moemo ak da nalepimo slike na razliitim kartama da bi pojaali razliitosti
meu slikama.Kad dete usvoji ove lake forme sortiranja moemo prei na tee oblike
,kao to smo uili sa predmetima.
SVRHA SORTIRANJA
Mnogi roditelji se pitaju zato je toliko vremena posveeno razvrstavanju slika i
predmeta.
P RVO: razvrstavanje je veba privlana za autistinu decu jer istie prednosti njihovih
vizuelnih potencijala. Kad dete poinje da ui da sedi I radi, od pomoi je koristiti
zadatke koji su znaajni I laki za usvajanje.
DRUGO: razvrstavanje skree panju deteta na razlike medju predmetima. Deca bez
autizma u stanju su da ue o tim razlikama koristei govor. On a e postavljati pitanja
kao: ta je to, a odrasli e ih verbalno poduavati o znaajnim razlikama medju
predmwtima. Verbalne kategorije nemaju znaaja za autistinu dacu kao vizuelne.
TREE :kad je dete nauilo da razvrstava predmete islike na osnovu njihove osnovne
razlike koja se zapaavidom , ono je spremno da ui sloenije koncepte uprocesu
razvrstavanja. Takodje su u mogunosti da ponu sa uenjem kategorija objekata, jer su
razlike medju predmetima v privukle njihivu panju, dajui vie znaenje verbalnim

kategorijama. Sledee postavke vizuelnog razvoja opisuju koliko sloenih koncepata

moe biti shvaeno vizuelnim putem.
SLOENIJE TEHNIKE RAZVRSTAVANJA I SPARIVANJA
Kad je dete nauilo da razvrstava identine slikeipredmete, ono moe poeti sa
razvrstavanjem predmeta koji nisu identini, ali pripadaju istoj kategoriji. Koristei
primer sa kaikom iloptom, detekoje moe da razvrsta identine plastine kaikeitenis
lopte, moe poeti sa razvrstavanjem razliitih veliina I tipova kaika I lopti.
Tousmerava panju ka ideji da predmeti pripadaju kategorijama.: te kaike nisu samo bele
plastine kaike , ve stvari koje imaju svrhu I usku specifinost. Uenje o kategorijama
je konceptualni tip uenja. Skorosvakakategorija ili koncept mogu biti naueni vizuelno .
Pojam boje semoe usvojiti dajui detetu da razvrstava razliite slike obojene istom
bojom.
kolski pojmovi vetine takodje se mogu nauiti koristei ovaj metod. Slova ibrojevi se
migu razvrstavati na pr. rei koje poinju na "b" I na "t", mogu se razvrstati u posude sa
nalepljenim "b"I "t" na spoljnoj strani. Ciljane rei se mogu nauiti razvrstavanjem
razliitih rei. Pojam broja se moe nauiti sparivanjem karata sa nekoliko tapia,
stavljanjem onoliko tapia na kartu koji je broj na njoj. Jednostavni pojmovi kao " isto I
razliito " mogu se nauiti pomou razvrstavanja. Detetu moemo dati nekoliko torbi sa
predmetima, neke sa istim a neke sa razliitim. Uei da se obraa panja na razliitosti
izmadju dva predmeta, dete moe nauiti da su neki predmeti isti a neki razliiti.
Razvrstavanje I sparivanje moe biti korisno za razvoj govora, jer nudi detetu mnogo
mogunosti da uje govor zajedno sa vizuelnim doivljajem kao to je predmet ili slika.
Svaki put kad dete ubaci predmet u posudu rei emo naziv predmeta. Na pr. ako dete
sortira kaike I lopte , rei emo kaika ili lopta svaki put kad dete spusti predmet u
posudu. Zapamtite da upotrebite re koju dete koristi. Na pr. dete radije koristi re lopta
nego tenis lopta.Deca sa govorom koja ponovljeno uju govorni znak udruen sa
znaenjem predmeta dete moe poeti da ponavlja re tokom aktivnosti I moe
eventualno da koristi u prirodnom kontekstu.Deca koja ne govore koja uju nalog pre
mogu da ga shvate kad ga uju u drugim situacijama.Ovi stepeni razvoja vizuelnog
miljenja su objanjeni do detalja zato jer je to veoma vaan nain za uenje kod dece sa
autizmom.Skoro sve to mi uimo druge,na neki nain ukljuuje vizuelne sposobnosti
(vetine).Kada uimo dete nekom pojmu moramo biti sigurni da mu je zadatak razumljiv.
Korienje vizuelnih instrukcija je jedan od najboljih naina da obezbedimo da to to dete
ui bude razumljivo.
2.6.6 Komunikacija
Sva deca prolaze kroz razne stadijume prilikom uenja da komuniciraju.Deca sa
autizmom prolaze kroz iste stadijume ali se mogu zadrati na jednom za dui vremenski
period ili mogu proi ove faze drugaijim redom.Takoe postoje neke forme
komunikacije koje koje doprinose razvoju komunikacije kod dece sa autizmom ali nisu

uvek potrebne za tipinu decu u razvoju.Praenje nivoa razvoja komunikacije je vieno

kako kod dece sa uobiajenim razvojem tako I kod dece sa autizmom.
1. Ispoljavanje potreba: Ovo je najosnovija vrsta komunikacije.Ispoljavanje potreba
ukljuuje pravljenje nekih naznaka potrebe bez nune potrebe direktnog komuniciranja sa
drugom osobom.Na ovom nivou dete moe imati samo jedan nain saoptavanja niza
razliitih potreba.Npr. beba plae I kada je gladna ali I kada joj se spava.
2. Ispoljavanje specifinih potreba : Ovo je uobiajena motorna komunikacija koja moe
ukljuiti dohvatanje predmeta,voenje osobe do predmeta,donoenje predmeta osobi ili
stavljanje neije ruke na predmet.Na ovom stadijumu dete ima posebne ideje o njegovim
ili njenim potrebama I pokuava da prenese (komunicira,ukae) na ove potrebe.Kako
detetove namere ne moraju uvek biti jasne odraslom.Ako dete ima potekoa
prebacivanja sa nivoa ispoljavanja optih potreba,mi tu moemo pomoi pravei
situacijuu kojoj deca mogu vebati komunikaciju (prenoenje,ukazivanje) na posebne
predmete ili potrebe.Koristite posebno iskustvo(znanje) ta dete voli ili ne voli da bi
napravili situaciju u kojoj e dete biti motivisano da komunicira.Namera ove vebe ja da
obezbedi ponavljanje mogunosti uvodei ih u komunikaciju koja je uspena I
motivizirajua (pospeujua).ak I kada dete nije u mogunosti komunicira uspeno
,trebalo bi da pokaemo kako se komunicira I da damo detetu ta je elelo.Slede nekoliko
primera ovih situacija:
-Stavite omiljenu hranu u teglu koju dete ne moe da otvori.Pokaite detetu teglu tako da
moe videti hranu I postavite je u granicama domaaja deteta.Pogledajte ta dete radi da
bi komuniciralo .Dete moe prosto dohvatiti je ili moe uraditi neto vie specifino kao
to je stavljanje nae ruke na teglu.Prihvati emo bilo koji od ovih gestova kao
komunikaciju I daemo detetu hranu.Ako dete uopte ne komunicira tada emo mu
pokazati kako da komunicira uzimajui mu ruku I stavljajui je na teglu tako da je dete
dohvati I tada mu dajemo hranu.Zapamtite, ove situacije napravite zabavnim I uspenim
za dete.Znajui da komunicira moe biti vredno I uinie da dete vie voli da komunicira
u budunosti.
-Druge situacije koje mogu motivisati dete je stavljanje igrake na visoko mesto tako da
dete mora da komunicira da bi je dobilo.Detetu moemo dati omiljenu slagalicu ali
zadraemo deo tako da dete mora Nas dohvatiti (signalizirati) da bi dobilo ostatak
slagalice.
Napravite socijalnu rutinu(svakodnevnicu),kao to je igra golicanja.Probajte da govorite
neto kao-1,2,3-ili-uhvatiu te -I onda zagolicajte dete sve dok ne pone da predvia kada
ete ga zagolicati.Eventualno,kada je dete nauilo tu igru stanite I vidite da li e dete
neto uiniti da ponete opet.
3. Korienje gestova:Gestovi ukljuuju pokazivanje,osvrtanje (ili pogled unazad)I
napred izmeu predmeta I druge osobe,sleganje ramenima I dr. sline gestove.Ovaj tip
komunikacije koji je obino teak za decu sa autizmom I esto se ne pojavljuje do
kasnijeg stepena razvoja.Gestovi su teki za decu sa autizmom jer gestovi obino daju
infomacijeo socijalnim informacijama ili o unutranjim stanjima,npr.deca esto ukazuju
na pojavu interesovanja ili sleganjem odbijaju ono to ne znaju .Znanje I interesovanja su
unutranja stanja.Mnoga deca sa autizmom mogu da preskoe taj korak u razvoju
komunikaciji ili poeti da koriste gestove posle usvajanja sloenijih oblika komunikacije.
4. Zdruena panja:Jedan aspekt gestova koji je teak za decu sa autizmom jeste
korienje zdruene panje.Zdruena panja je sposobnost da se podeli panja sa drugom

osobom dok obe obraaju panju na isti predmet.Npr.Pokazivanje na predmet

interesovanja je zdruena panja.
Jedan od naina da se pomogne razvoj zdruene panje kod dece je da se ovaj oblik
komunikacije konkretizuje.Npr.Moemo dotai predmet koji pokazujemo umesto to ga
pokazujemo iz daljine.
Aktivnost koja moe da doprenese razvoju panje je pravljenje situacije koja e
najverovatnije doprineti javljanju poveanje panje.Npr.itanje slikovnice je aktivnost
koja esto ukljuuje poveanje panje.Za vreme itanja knjige,pokazujte slike I imenujte
ih dok gledate pogledom napred I nazad izmeu knjige I deteta.Ovo pokazuje detetu
oblik poveanja panje koji moe da imitira.
Pravljenje iznenaenja takoe mora odmah izazvati panju.Postoji nekoliko naina da
uradite ovo.Vi moete staviti nekoliko igraaka koje ga interesuju u torbu I redom ih
uzimati iz torbe ili moete sakriti posebne igrake oko kue I organizovati potragu za
njima.Kada pronaete igraku ili je izvuete iz torbe prenaglasite (preuveliajte) odgovor
I strogo proraunato gledajte as u dete as u igraku ili gestom pokazujte I govorite
jednostavne rei potvrde kao:"Vidi,zec".Kada preuveliavate budite iznenaeni I podelite
iznenaenje sa detetom ,najverovatnije e zapamtiti ovaj tip komunikacije.
Na kraju,moete napraviti situaciju u kojoj se neto neoekivano deava.Potrebno je
neto mate da ovo napravite ali najbolje poznajete dete I u najboljoj poziciji ste da to
uredite.Npr. ako dete voli okoladice I mrzi (vinjo-itarice),moete se napraviti kao da
sipate (vinje u itarice)ali uinite da okoladica ispadne iz kutije.Ako imate igraku sa
daljinskim upravljanjem,aktivirajte je kada dete ne oekuje.Jedanput kreirana ova vrsta
situacije daje mogunost da vebate poveanje panje vie nego da ekate okolnosti da
se same jave.
5. Sledei nivo komunikacije je obino od pomoi za decu sa autizmom ali se ne via
esto u tipinom razvoju dece .Ovaj nivo je upotreba vizuelne informacije za
komunikaciju.Ovaj tip komunikacije se najee koristi da se zahteva neto to dete
eli.Ako hoete da dete komunicira o obinim stvarima kao to je odlazak u
kupatilo,najbolje je poeti sa omiljenom hranom ili predmeti koji motiviu dete.
Deca mogu koristiti niz razliitih naina da komuniciraju vizuelnim putem.Npr.zahtev za
pijenjem moe se videti davanjem objekta (ae), slike (slike ae) ili pisana re,(re
aa,bilo da je napie dete ili da izabere karticu sa napisanom rei).Kada dete eli
neto,dopustite mu da vam da predmet , sliku ili napisanu re I tada mu odgovorite dajui
mu ono ta je eleo.Na poetku moda ete morati da pomognete detetu pomaui mu
da da vizuelni simbol.Lake je ako rade dvoje ljudi I dete zajedno.Jedna osoba pomae
detetu da pokae vizuelni simbol,a druga odgovara dajui mu zahtevani predmet.Takoe
e pomoi detetu da naui da koristi ove vizuelne naine komunikacije ako su simboli
lako prihvatljivi (npr.dranje slika hrane na vratima friidera).Razlog korienja
vizuelnih naina komunikacije je :
A.Vizuelna komunikacija je uobiajeno razumljivija za decu sa autizmom zato to bolje
razumeju stvari koje su prikazane nego stvari koje su reene.
B.Zato to je vizuelna komunikacija razumljivija ona uobiajeno I vie motivie decu sa
autizmom.Koristei ove sisteme oni mogu videti "komunikaciju uivo" I ta sve
komunikacija znai.
C.Tako to fiziki uruuje neto drugoj osobi dete se podsea da komunikacija ukljuuje
I druge ljude.

D.Vizuelna komunikacija je esto most prema vie komplikovanim ili simbolikim

tipovima komunikacije kao to su rei.
6. Znak (znakovi rukom).Roditelji esto pitaju ako je govor znakova(znakovima)
efektniji nain da se komunicira vizuelno.Znaci su vizuelni (vidljivi) ali generalno veoma
apstraktni nain komunikacije,ba kao rei.Npr.postoji znak za keks ali nema nita
oigledno to pokazuje ta znak znai.Znaci takoe zahtevaju od deteta da razmilja o 2
ideje istovremeno.Ako dete eli keks ono mora zapamtiti da hoe keks u isto vreme
pamtei ispravan znak. Dajui vam predmet ili sliku dete treba da misli samo o
vizuelnom nagovetaju .Slika ili predmet e podsetiti dete zato komunicira.Zato to su
znaci spstraktni ne mogu biti razumljivi kao predmeti ili slike.Deca sa autuzmom mogu
nauiti da znacima kao rutinom trae trae stvari ali ne mogu razumeti znaenje zato su
potrebni znaci.Kada komunikacija nije razumljiva.dete e manje eleti da proba
komunikaciju.
7. Poslednji osnovni stepen komunikacije je upotreba rei.Svakako postoji stalni
napredak u razvoju govora od upotrebe pojedinih rei do korienja reenica.Ponovo
kako dete poinje da razvija govor treba da stvorite sredinu koja e govor pospeiti I
uiniti efektnijim.Neke stvari koje e vam pomoi da razvijete govor kod deteta su
sledee:
A.Prvo dete moe koristiti govor samo ponekad.Npr. ako dete zna re keks ali ga ne
koristi stalno dopustite mu da koristi drugi nivo komuniciranja jer ne moe da se seti
rei.Razvoj renika je mnogo lake nego uenje procesa komunikacije.Taj proces je
najtei za decu sa autizmom.Ne dati detetu predmet kada ga ne imenuje frustrirajue je I
moe demotivisati proces komunikacije.Nagradite svaki tip komunikacije ak I ako
mislite da dete moe vie od toga to trenutno ini.Neki roditelji se brinu da e dete
manipulisati njima I izrei govor ali jednom usvojen govor je obino najlaki nain
komunikacije.Kada dete ui da govori zbog toga e obino izabrati govor pre ostalih
naina komunikacije.Ali proces uenja e biti nestalan u poetku stoga budite strpljivi.
B.Moete omoguiti da dete bre usvaja govor ako govorite jednostavno.Dajte detetu
jeziki model koji odgovarajui njegovim sposobnostima.Npr.ako dete ui da trai
keks,izgovorite re "keks"kada on proba,da kae "keks".Mogunost deteta da izgovara
fraze,reenice I druge tipove komunikacije kao "hvala "I "molim"doi e kasnije.Kaite
samo ono to oekujete da dete kae tako da ono moe uti rei koje uobiajeno koristi.
C.Na kraju budite sigurni da ste pobudili spontanu komunikaciju.Dete e nauiti da
kategorie slike I predmete lake nego to e nauiti da spontano trai neto od
vas.Kreiranje situacija u kojima dete treba da komunicira (kao to je hrana u inijitraenje)dae detetu puno prilika da veba govor bez vaeg podsticaja.Takoe pravljenje
vizuelnih slika dostupnih ak posle progovaranja deteta e pomoi da ga podseti na re I
razloge za komuniciranje.To e smanjiti (svesti na minimum) broj situacija u kojima vi
treba da podstaknete dete na govor time to ete prvi izgovoriti re.Ako praktikujete da
morate da kaete detetu ta da kae tako da ono ponovi re moda treba da razmislite o
prelasku na laki oblik komunikacije,tako da dete moe da komunicira ali bez vaeg
podsticanja.Inae dete moe nauiti da bude zavisno od podsticanja pri komunikaciji.
2.6.7

Principi komunikacije:

Dok dete ui kako da komunicira treba imati na umu nekoliko principa:

1.Neka komunikacija bude jednostavna,tako da nije demotiviua.Na tom stepenu razvoja

najvanija je jednostavna komunikacija tako da dete oseti uspeh pri komuniciranju.Kad
jednom bude uspeno u komunikaciji,mnogo e lake razumeti I razvijati sloenije
(finije-preciznije) oblike komunikacije.
2 .Izaberite tip komunikacije detetu koji mu je razumljiv (shvatljiv).Ako detetru treba
puno konkretnih vizuelnih informacija da bi komuniciralo,izaberite predmete koji e mu
u tome pomoi.Ako je dete sposobno da shvata slike ali ima tekoa sa upotrebom rei
onda koristite slike.Dete nee moi da uspeno komunicira sve dok oblik komunikacije
kojim ga uite nije onaj njemu razumljiv.
3.Razvoj komunikacije kod deteta esto je neravnomeran.dete moe poeti da komunicira
korienjem fizikih pokreta npr.hvatanje vae ruke da bi pokazao ta eli.Onda moe
poeti da koristi predmete,slike I onda rei.Na svakoj taki ovog razvoja meutim dete
moe koristiti vie od jednog metoda.Dete moe koristiti rei ponekad a drugi put
slike.Ako dete koristi nekoliko razliitih nivoa komunikacije treba da odgovorite svim
tim nivoima,zadravajui se na najviem nivou.Treba da oblikujete komunikaciju koju
elite da dete koristi potujui njegov osnovni odgovor tako da komunikacija nastavlja da
bude uspena I motiviua.
4.Najvaniji oblik komunikacije da se naui je onaj koji e dete koristiti spontano.Ako
dete pokae sliku ali samo onda kada kaete "pokai mi keks",to znai da dete ne
komunicira spontano.Ako je ovo tano koristite laki (jednostavniji) nain da
komunicirate uz puno vebanja datom metodom .irei detetu renik je od pomoi
.Meutim ukoliko ukoliko svoj renik ne koristi spontano ,vreme provedeno na uenju je
beskorisno.Potrebno je uvek vie vremena koristiti za uenje spontanog govora nego na
obogaivanju renika.Vie domiljatosti je potrebno da se napravi okruenje gde e dete
spontano progovoriti.Vi ste,kako bilo,najbolja osoba da ovo uradite jer poznajete dete
dobro I bili ste sa njim u dosta situacija tako da imate puno mogunosti da podstaknete
komunikaciju.
2.6.8 Razumevanje komunikacije
Razumevanje komunikacije je isto tako teko nauiti kao I izraavanje neijih
potreba.Osnovni nivoi razumevanja komunikacije su isti kao predhodni nivoi koji su
navedeni.Dete e razumeti pre jednostavni gest kao pruanje ruke sa predmetom nego
razumeti (pokazivanje)reima.Detetu e takoe ,moda trebati vizuelni simboli kao
predmeti ili slike koji e mu pomoi da shvati rei.Nekoliko stavova o uenju
razumevanja drugih ukljuuju sledee:
1.Nemojte misliti da dete razume rei samo zato to odgovara na njih.Dete moda
odgovara na ton vaeg glasa ,na jednu od rei,ali ne na sve,na vizuelni nagovetaj ,
(kao kad vas vidi da oblaite kaput dok govorite da je vreme da se krene),ili na poznatu
radnju.U (nepoznatoj)novoj situaciji dete moda nee razumeti iste te rei.
2.Razumevanje komunikacije vaeg deteta ne mora da bude na istom nivou kao I
ekspresivna komunikacija.Npr.dete moe dobro da razume neke rei ali samo ako
koristite predmet uz njih.Suprotno,dete moe da koristi neke rei ali da ne razume
njihovo znaenje I potrebno je koristiti vizuelne znake da mu se pomogne da razume.
3.Korienje vizuelnih znakova uvek e pomoi detetu da razume jer je vizuelno
miljenje verovatno sposobnost vaeg deteta.Vi bi ste mogli da pomognete vaem detetu

da razume komunikaciju drei predmet o kojem priate,korienjem obinih gestova kao

pokazivanje prstom ili pokazivanje slika vaem detetu.
4.Kad poduavate svoje dete da vas razume,koristite obine rei I mnogo ponavljanja.Pre
nego to vae dete bude moglo da razume reenicu ,,Ovo je keks,,on-ona e nauiti da
razume re ,,keks,,.Vi moete dati svom detetu mnoge primere ove rei koristei je svaki
put kad on-ona pita za neki keks I korienjem vizuelnog znaka,dranja ili pokazivanja
prstom na keks.
2.6.8.1 Imitacija
Za decu koja se razvijaju normalno, imitacija predstavlja najvanije sredstvo uenja. Ovaj
nain uenja je teak za decu sa autizmom jer zahteva od deteta da obrati panju na drugu
osobu i na ono to ta osoba radi. Dete moe biti sposobno da obavi veinu radnji iz kojih
se sastoji zadatak imitacije. Ali, dete moda ne razume da je imitacija ono to se od njega
trai. Na primer, vae dete verovatno ume da pljesne rukama, ali ako vi elite da vas ono
imitira dok vi pljeskate dlanom o dlan, moete imati tekoe u podsticanju ovakve
reakcije. Najtei deo vezan za imitaciju jeste uenje procesa imitacije i saznanje da
imitacija moe da se upotrebi za uenje novih stvari.
1.
Neke bebe podraavaju facijalne pokrete instinktivno, kao deo uenja o ljudskim
licima. Prvi tip intencionalne imitacije kod dece jeste imitacija jednostavnih akcija
korienja objekata. Jednostavna imitacija radnji sa objektima ukljuuje predmete ije
karakteristike privlae panju deteta. Dobar primer za to jeste igra sa zvekom. Zveka
proizvodi zvuk koji lako privlai panju deteta. A dete e biti sposobno da do radnje koja
se imitira doe sasvim sluajno, jer zveka pravi zvuk im se malo pomeri. Drugi primer
jednostavne imitacije jeste kotrljanje auta igrake. Dok pokreete automobil, proizvodite
zvuk motora auta, kako bi vae dete obratilo panju na ono to radite. Kada dete imitira
radnju, ak i ako imitira samo deo onoga to ste vi radili, odreagujte sa entuzijazmom,
kako bi dete znalo da je to ono to ste hteli od njega. To bi bio i poetak uenja u emu se
imitacija sastoji.
2. Sledei tip imitacije jeste imitacija akcija koje nisu karakteristine za odreeni
predmet. Npr. umesto da tapiem udaramo po bubnju moemo ga kotrljati du stola.
Ponovo proizvodite zvukove ili na neki drugi nain privucite panju deteta na ono to
radite.Izaberite predmete koji su zanimljivi vaem detetu.
Imitacija koja sledi posle radnje koja se imitira tea je od istovremene imitacije, tako da
je najbolje koristiti dva identina predmeta.Mogu se koristiti obini predmeti iz kue kao
to su kaike, kocke, etkice za zube.
3.
Meu jednostavnim tipovima imitacije, najtea je imitacija radnji u kojima dete
ne vidi kako ih izvodi. Na primer, dranje lutke iznad svoje glave, pri emu dete ne vidi
da li je njegova imitacija pravilna.
4.
Imitacija sa objektima moe biti i sloenija. Ukoliko dete razume neverbalne
vizuelne aktivnosti kao to su slaganje boja ili pravljenje konstrukcije od kocki. Na

primer, napravite toranj od tri kocke u boji i zatim dajte detetu tri identine kocke i
ohrabrite ga da imitira va toranj.
5.
Imitacija pokreta tela prati imitaciju objekata. Ipak, imitacija pokreta tela je
komplikovanija jer zahteva da dete zapamti pokret koji ste napravili i da ga zatim imitira.
Na primer, dobro je poeti sa imitacijom tapanja. Tapanje je neto to mnoga deca rade
spontano. Pri tome se proizvodi zvuk, i moe videti kako drugi to rade istovremeno dok
ono to radi. Drugi primeri su udaranje po stolu, mahanje rukom, pokret letenja rukama.
Lake je poeti sa krupnijim pokretima.
Tek kasnije se prelazi na sloenije pokrete koje je tee videti. Na primer, dodirivanje
sopstvenog nosa ili stavljanje ruku na glavu je tee izvesti jer dete ne moe da vidi da li
radnju izvodi pravilno.
6.
Sloeniji oblik imitacije pokreta tela jeste imitacija dve radnje istovremeno. Na
primer, moete traiti od deteta da dodirne svoje rame i istovremeno isplazi jezik.
7.
Imitiranje niza radnji jeste najtei oblik imitacije. Sekvencijalna imitacija treba
poeti sa dva jednostavna pokreta kao to su tapanje a zatim udaranje po stolu. Zatim se
prelazi na due sekvence i sloenije pokrete. Uenje ovog oblika imitacije moe biti
znaajno i predstavljati uvod za usvajanje ideje o tome da se stvari rade odreenim
redom.Uenje da se serija pokreta izvodi odreenim redosledom se moe prevesti na niz
drugih aktivnosti kao to je izvoenje zadatka iz dva koraka ili brojanje.
2.6.8.2 Sposobnosti za igru
Mnogi ljudi misle da igra je igra i da tu nema niega to bi dete trebalo da ui.
Meutim, sva deca prolaze kroz stupnjeve razvoja sposobnosti za igru koji se kreu od
solitarne igre sa jednostavnim igrakama do igranja igara sa drugom decom. Deca sa
autizmom imaju tekoa u uenju igri. U stvari, njima je lake da uspeno rade, nego da
se uspeno igraju.
Rana socijalna igra:
1.
Prvi tip igre jeste igra licem u lice na vrlo ranom uzrastu. Takva je igra
skrivanja. Deca sa autizmom imaju tekoe u socijalnoj igri. U ovakvim igrama su
uspenija ukoliko je prisutna fizika komponenta, kao to je golicanje, i ukoliko se igra
ponavlja svaki put na isti nain. Primer ovakve repetitivne igre bila bi igra u kojoj
izgovaramo 1,2,3 kako se pribliavamo detetu i na 3 ponemo da ga golicamo.
Posle velikog broja ponavljanja, detetu ovakava igra postaje bliska i poznata. Dete
poinje da anticipira ta ete uraditi, tako da neke delove rutine moe da radi zajedno sa
vama, na primer da broji sa vama, ili da povue vau ruku kako biste ga zagolicali.
2.
Sledei tip socijalne igre jeste imitacija. Imitiranje od strane roditelja onoga
to beba radi jeste deo rane igre i interakcije. Neka deca uivaju da ih drugi imitiraju, a
ovakva igra je za decu sa autizmom manje komplikovana. Pri tome, igra e za dete biti

primetnija ukoliko imitirate detetove aktivnosti sa predmetima (koristei dva seta

identinih igraaka) nego kada se samo imitiraju telesni pokreti.
U normalnom razvoju, deca prvo razvijaju vetine socijalne igre, i tek onda
ue da se igraju sa igrakama. To je zbog toga to socijalni razvoj tee bre od razvoja
motorike. Kod dece sa autizmom razvoj vetina za igru tee obrnutim redosledom, jer
kod ove dece motorne vetine predstavljaju njihovu snagu.
Igra sa igrakama
3.
Prvi stadijum igre sa igrakama jeste uenje igri sa igrakama koje proizvode
odreeni efekat, kada dete neto ini sa njima. Najjednostavnija je igra sa zvekom. Na
ovaj nain dete ui da njegove akcije mogu da izazovu neki odreeni efekat. Tako e se
deca vie zainteresovati za igrake. Ovakvo uenje uzroka i posledice je takoe vana
osnova za druge vrste uenja.
Najlake je kada je efekat koji igraka proizvodi oigledan. to je detetu lake
da manipulie igrakom to e njegova igra biti uspenija. Izaberite igraku koja zahteva
jednostavan pokret, kao to je pritiskanje velikog dugmeta. Dalje, izaberite onu igraku
ija je akcija, ijij je efekat zabavan za vae dete (npr. kada se pritisne dugme uje sse
muzika).
Ponekad je potrebno da detetu vie puta pokaete ta moe da uradi sa igrakom i kakav
je efekat koji time izazove. Moda ete morati da vodite detetovu ruku kako bi napravilo
pravilan pokret. Tako e vae dete da naui koji su pokreti najvaniji kada se igra sa
odreenom igrakom.
4.
Sledei tip igre jeste uenje igri sa igrakama koje ne proizvode vidljiv i jasan
efekat.Ova igra je komplikovanija jer od deteta zahteva da odlui ta bi igraka mogla da
uradi umesto da izvodi akciju koja je odreena samim dizajnom igrake. Pri tome, treba
izabrati igrake koje su detetu zanimljive.
Takve su igrake automobili i kocke. Iako je za nas njihova svrha oigledna, deca sa
autizmom ne razumeju namenu ovih igraaka, pa e zbog toga kreirati sopstvene naine
upotrebe. U redu je ukoliko dete osmisli igru sa ovim igrakama tako to e ih reati u
niz. Ne treba zaustavljati ovakvu repetitivnu igru.
Pre nego to pristupite poduavanju vetinama igre, proverite da li vae dete ima
razvijene motorne vetine za igru sa igrakama. U suprotnom, uenje moe biti
frustrirajue. Zbog toga, izaberite igrake koje su zanimljive detetu i jednostavne za
manipulisanje. Slede dva primera korienja strukture i vizuelnih znakova koji pomau
da vae dete naui da se igra sa igrakama.
A. Autii: Da bismo namenu igrake uinili jasnijom, moemo koristiti vizuelne
naznake.Na primer, kada dete uite da se igra sa autiima, na paretu papira napravite
jednostavan put, sa jasno naznaenim poetkom (kao to je skica auta), i jasnim
zavretkom (kutija u koju auto ulazi). Pokaite detetu da auto kree od jednog mesta i
kree se ka kraju puta. Pri tome moete da imititrate zvuk motora auta.
Kada dete naui da kotrlja auto du jednostavnog puta, moete napraviti komplikovanije
puteve sa krivinama. Kada i to savlada, moete du puta da postavite kuicu ili pumpu i
uite dete da se kree od jednog do drugog mesta. Isto tako moete da napravite
raskrsnicu tako da dete treba da odabere kojim e putem da se kree. Tokom procesa

uenja, igra postaje sve sloenija sa mogunou pravljenja razliitih izbora, ali je
neophodna struktura koja detetu obezbeuje smisao igre. Na kraju, vae dete moe da
naui da samo postavlja markere du puta ili da napravi svoje puteve.Ali i tada je
neophodno obezbediti strukturu.
B. Kocke: Slian postupak se moe upotrebiti i prilikom uenja igri sa kockama. Moete
poeti sa velikim kockama sa kojima je lako manipulisati. Prvo to dete moe da ui jeste
da porea kocke u niz. Pomozite detetu da uvidi da se sa kockama mogu raditi i druge
stvari. Moete napraviti manji toranj od kocki. Ukoliko je dete zbunjeno i preplavljeno
velikim brojem kocki koje su razbacane svuda naokolo, moete pomoi detetu da
fokusira panju tako to ete sve kocke skloniti u stranu, a detetu dodavati jednu po jednu
kocku.
Moe pomoi ukoliko vas dete posmatra dok pravite toranj od kocki.. To je zadatak koji
zahteva sposobnost imitacije. Kad dete naui da podraava pravljenje tornja, moe se
prei na neke druge jednostavne konstrukcije, na primer dva tornja jedan pored drugog.
Kada dete ovlada vetinom podraavanja, moete mu ponuditi ve gotov model i videti
da li ume da podraava konstrukciju koja je ve napravljena. Ukoliko dete ima tekoe sa
imitacijom, moete obezbediti vizuelne naznake koje e ukazati gde treba postaviti
kocku. Na primer, moete na paretu kartona nacrtati kvadrate, kako bi dete moglo da
svaku kocku sloi sa svakim kvadratom. Na taj nain vaem detetu obezbeujete
strukturu koja e mu pomoi da se igra sa kockama. Kada dete savlada laki zadatak,
dajete mu sve sloenije zadatke (dva modela ili dva kartona sa obrascem konstrukcije od
kojih e da odabere jedan prema kome e da slae kocke).
Sledei korak moe biti poduavanje deteta da zadatku koji ste mu dali pridodaje i neke
svoje ideje. Na primer, u poetku detetu moete da dajete nacrtani model na kome su
kvadrati istih boja kao i kocke koje e da slae. Kasnije, model moe ostati neobojen, dok
su kocke koje dete slae prema modelu razliitih boja, to dete vodi ka uvianju da
konstrukcije ne moraju biti identine. U toku procesa uenja potrebno je napraviti
ravnoteu izmeu ponavljanja jedne aktivnosti uvek na isti nain dok je dete ne uveba, i
uvoenja novina, kako dete ne bi ostalo u uverenju da se jedna aktivnost mora raditi uvek
na jedan isti nain. Krajnji cilj jeste razvijanje inicijative kod deteta, pravljenje izbora ta
eli da radi sa igrakama.
5.
Sledei tip igre jeste uenje da se dve razliite vrste igraaka ukljue u jednu
istu aktivnost, na primer da stavi neku osobu u auto i da vozi auto, ili da smesti lutku u
krevet i da je pokrije. Ovo je prvi korak u pravcu igre pretvaranja, ali ne zahteva
sofisticiranije vetine imaginacije jer se igrake koriste na nain na koji se uobiajeno
koriste. Na primer, ako uzmete tapi i pretvarate se da on predstavlja osobu i stavite ga u
auto, tada predmet koristite da biste ga prikazali kao neto to on nije. Ovakav tip igre
zahteva sloenije vetine imaginacije. Ako koristite lutkicu ili neku figurinu, igra je
vizuelno jasnija, i zahteva manje imaginacije.
Ponite sa upotrebom vizuelnih modela, ograniavajui koliinu materijala, ohrabrite
dete da podraava, i koristite vizuelne naznake koje bi pomogle detetu da savlada ovu
vetinu. Korienje vizuelnih znakova zahteva i vau kreativnost. Na primer, kada
koristite put u igri, moete dodati i neke vizuelne znake, da na raskrsnicu koju dete ve

koristi postavite figuricu oveka. Moete da na poetak puta, gde ste ve postavili sliku
auta, postavite i sliku oveka. Na kraju puta, pored garae koju ste ve napravili, stavite i
kuicu, kako bi kada stigne do kraja, ovek uao u kuicu a auto u garau.Ovo je vizuelni
podsetnik za rutinu koja je ve poznata detetu ulazak u auto i odlazak kui.
Moete sline podsetnike koristiti za igru sa lutkama. Na primer, moe biti od pomoi
ako imate dve lutke i dva kreveta. Jedna je lutka ve u krevetu, tako da je detetu jasno ta
da radi sa drugom lutkom. Korienje igraaka koje jedna drugoj odgovaraju po veliini
moe igru uiniti uspenijom, jer e detetu tako biti jasnije gde treba da postavi jednu
igraku (lutku u krevet koji joj odgovara po veliini, figuricu u auto).
Kada dete savlada ove jednostavne rutine, uvedite nove korake. U igri sa autom, novina
moe biti stavljanje vie figurica u autobus igraku. Ili, na crteu puta moete uvesti
benzinsku pumpu na kojoj se ovek sa autom zaustavlja na putu kui. U igri sa lutkama
moete uvesti da dete poljubi lutku pre nego to je stavi da spava, ili da je oelja pre
nego to je stavi u krevet. Ne zaboravite da pri tome koristite predmete koje se inae
koriste u svakodnevnoj rutini kako bi detetu bilo jasno emu slue.
6.
Kada vae dete naui da se igra sa veim brojem razliitih igraaka, moete
primetiti da ne uzima spontano igrake, iako moe da uiva u igri poto ste mu vi dali
igrake. Deca sa autizmom imaju tekoe da zaponu aktivnost. Moete pomoi detetu da
prevazie ovu tekou zako to ete mu dati listu igraaka sa kojima e da se igra. Na
primer, moete na kutiju sa igrakama da stavite tri sliice u nizu. Prva moe biti slika
auta, druga je slika kockica i trea slika omiljene knjige. Pripremite naterijal potreban za
igru u posebne kutije kako dete ne bi moralo samo da ga organizuje.
2.6.8.4 Igra sa vrnjacima
7.
Dok vae dete ovladava razliitim tipovima igre, moete poeti da postepeno
uvodite vrnjake u igru. U poetku deca mogu biti zajedno u istoj sobi, ali da meu njima
nema interakcije niti se igraju sa istim igrakama. Deci sa autizmom e biti potrebno vie
vremena nego zdravoj deci da prihvate ovu novinu, jer prisustvo druge dece na njih moe
delovati frustrirajue.
8.
Sledei korak jeste da deca sede jedno pored drugog i igraju se sa istim
materijalom. Na primer, dva deteta se igraju sa lego kockicama, svako sa svojim, pri
emu ne prave zajedniku konstrukciju, ve se svako igra za sebe.
9.
Poto deca naue da se igraju na ovakav nain, moe se prei na igru u kojoj
dele materijal ali se i dalje igraju jedno pored drugog. Na primer, svako dete moe
uzimati lego kocke iz jedne kutije, ali da bi napravilo svoju konstrukciju koju je nauilo u
individualnoj igri.
10.
Sada deca mogu da se ukljuuju u zajedniku igru. U ovoj fazi uenje e biti
uspenije ukoliko je drugo dete starije i ima strpljenja. Ovu novinu treba uvesti u

aktivnost koju je vae dete ve savladalo. Na primer, ukoliko je vae dete uspeno i uiva
u igri sa kockama, onda je to aktivnost u koju ete ukljuiti drugo dete.
Vizuelni znaci mogu biti od koristi prilikom uenja novih vetina kao to je sled. Ako se
dva deteta igraju zajedno, kocke mogu biti u jednoj kutiji, a deca se smenjuju tako to
dodaju kutiju meu sobom.
11.
Sva deca zapoinju sa igranjem jednostavnih igara. Za decu sa autizmom neke
od ovih igara moraju biti pojednostavljene, zbog toga to je za njih socijalni aspekt igre
suvie sloen. Pojednostavljivanje omoguava da deca sa autizmom ovladaju samim
mehanizmom igre, i da tako budu uspeni i uivaju u igri. Na primer, igra Pamenja se
moe igrati kao igra sparivanja, pri emu su sve karte okrenute licem nadole a svako dete
treba da nae dve koje se slau. Igre kao to je Ne ljuti se ovee mogu se igrati bez
kockice, pri emu svaki igra pomera svoje figure za podjednak broj mesta. Ovako
pojednostavljena igra je najuspenija kada su ukljuena starija deca koja znaju da ne
moraju uvek da pobeuju.
12.
Ukljuivanje vrnjaka u igru dece sa autizmom ne vodi uvek znaajnom
poboljanju u socijalnim vetinama. Postepeno uvoenje vrnjaka moe omoguiti detetu
sa autizmom da iskusi uspeh u socijalnim interakcijama.Vrnjaci koji nisu autistini
mogu biti dobri uitelji socijalnih vetina, ali kao i svakom uitelju, i njima je korisna
informacija o njihovom vrnjaku sa autizmom. Moe im se dati jednostavna instrukcija
koja bi im pomogla da razumeju zato se deca sa autizmom ponaaju na nain na koji se
ponaaju. Naroito bi bilo od pomoi objanjenje da deca sa autizmom ne razumeju uvek
govor i da je potreban stalan napor kako bi ih zadrali u socijalnoj aktivnosti.

2.6.9 Zapamtite
1.
Najtei aspekt uenja igri, imitaciji i komunikaciji jeste uenje koncepta, ili
'zato' ovih oblasti razvoja. Deca sa autizmom ne shvataju znaaj ovih vetina. Zbog toga
je vano da se uenje zapone na nivou na kome e dete biti najuspenije. Ako vae dete
nije uspeno u aktivnostima koje mu dajete, ili nije u stanju da ih samostalno obavi,
potrebno je da pokuate sa jednostavnijom aktivnou. To, meutim, ne mora da znai
vraanje unazad. Deca sa autizmom mogu biti nekonzistentna u primeni svojih vetina.
Vae dete e moda, u svoje najbolje dane, umeti da komunicira koristei rei, ali e mu
ostalim danima biti potrebne slike. Ili e moda ponekad umeti da napravi toranj zajedno
sa svojim bratom ili sestrom, ali e opet ponekad biti uspeniji kada se igra sam.
2.
Na ranim stupnjevima razvoja razliite vetine su meusobno povezane.
Poboljanje u vetinama igre ili komunikacije moe dovesti do poboljanja u socijalnom
razvoju. Poboljanje u oblasti neverbalnog miljenja moe biti od koristi u razumevanju
igraaka.Vano je da se fokusirate na snage i interesovanja vaeg deteta, jer razvoj snaga
e dovesti do poboljanja u oblastima koje predstavljaju njegovu slabost.

3.
Kako dete prolazi kroz stadijume razvoja i savlauje sve sloenije aktivnosti,
svaki korak napredovanja treba da bude mali. Na primer, vae dete ume da o hrani
komunicira pomou slika, ali vi elite da ono naui da koristi rei i da komunicira i o
drugim temama. Takvo uenje bi sadralo previe novine i delovalo frustrirajue. Moete
izabrati samo jednu stvar kojoj ete ga uiti u jednom vremenskom periodu. (npr. uite ga
da u komunikaciji koristi vie razliitih sliica)
4.
Vizelni znaci obino predstavljaju snagu za decu sa autizmom. Poduavanje
korienju vizuelnih tehnika moe poboljati sposobnosti uenja i razumevanja u svim
fazama razvoja.

2.7

Planiranje rada

2.7.1

.

.

.
.
,
. .
.

o, ,
.
.
.

.


.
.

. ,
,
,
, .

.
.

.

 .

, .
.

.


.

. : ,
.
.

.

.
.
2.7.2

.

.

.
.
,
. ,
.
.
.
.

.
.
.
- , ,
, , ,
.
,
.
( )
.
.

 , .

.
.
.
. ,
,
.
,
,
. ,
, ,
.
.
.
.
, ,
, , .
,
, .

. ,
, , ,
.

.
. , .
.
.
. .

. ,
.
.
.
.

. ,
.
.
, , , , -
. .
.
. 2-3
. ,
.

 .
.
.
. , , .
.

.

. .
.

.
.
. 2
.
.
.
,
.
.
2.7.3

- ?
- ?
- ?
- ?
- ?
- ?
- ?
- ?
- ?
-
?
- ?
- ?
-
?
2.7.4

.

.
.

, .
. ,
, , ,
, .
? ?
-,
, , .
.
.

. ,
.
() .
,
.
.

.
.
, .
.
.
, .
:
8.30 , ,
8.45 1
9.30 2
10.10
10.30 -
11.00 3
11.45
12.00
12.30 -
13.00
13.45 4
14.30
.

, .
.
, ,
.

.
. .

 .
. .
.
.
,
, .
, .

, ,
,
. (
) .

, .
, . ,
,
(
).

.
, . .
:
,
.

.

.

. ,
( , )
.
.
45 . .
,
. .
.

.
3 3 .
.
. .
.

. .
.

.
.
,
.
.
.
8.30 .
.
8.50.
. .
.
.

.
.
,
. 2 3

.
- .


.
,

,
, .
.
.
- ?
- , , ,
?
-
, ,
?
- ?
- ? ?
? ?
- ?
2.7.5


.

. ,
.

.
( )
, .
.
.
. .
,
,
, .
.

.
.
. () ,
.

. ,
,
.
, , ,
,
() .

,
.
.

. . ,
, -
.

.
. ( ),
.
,
.
( )
.
, .


.
.
.

. , .
,
,

. , .,
()
.
. ,
.

. , ,
. . .

.
. .
. .
. .
. .

.
, .
( . )
. 3 .


.
,
.

.
.

.
.
.
.
,
.
.
.
.

. ,
. ,
.
.
.
.
.
, .

.
.

.
. (
).

. ( . ,
.
, &.
).

.


.

.
2.7.6

- ?
-

?
-
?
-
?
- ?
- ?
-
?
-
?
- ?

- ?
- ?
- ?
- ?
2.7.7

, . ,
, .

2.8

AUTIZAM I VANOST IZBORA

Osnovni dokumenat -Drutva za autizam Severne Karoline

Autizam je ozbiljan poremeaj komunikacije i ponaanja. To je dugovena
razvojna nesposobnost koja onemoguava pravilno razumevanje onog to vide, uju ili
primaju drugim ulima. Zajedniki simptomi ukljuuju tekoe u razumevanju socijalnih
odnosa, osiromaenje aktivnosti i interesa i odsustvo ili potekoe u govoru.
Autizam je sindrom; osobe mogu imati nekoliko karakteristika autizma ali ne sve.
Autizam je rangiran od lakog do tekog i oko 75% osoba sa autizmom takoe ima
odreeni nivo mentalne retardacije. Mnoge osobe sa autizmom takoe imaju znaajan
nivo aktivnosti u kojima moe sebe ili drugog povrediti.
Neke osobe sa autizmom dovoljno razumeju svet oko sebe i u mogunosti su da
uestvuju do odreenog nivoa u socijalnom okruenju tako da mogu participirati
znaajno u donoenju svojih ivotnih odluka i da ive i rade sa porodicom i prijateljima.
Ovaj nivo integracije je bio nezamisliv pre dvadeset godina i ostvaren je jedino zbog
izuzetnih napora roditelja i strunjaka iz Severne Karoline i cele zemlje. Sa druge strane
takoe imamo osobe sa autizmom koje skoro uopte ne razumeju svet oko sebe i iji
socijalni i komunikacioni deficiti ozbiljno ugroavaju njihovu mogunost da donose
odluke i da se integriu u punoj meri u zajednicu na nain koji je daleko drugaiji nego za
nekoga koji je samo sa mentalnom retardacijom. Svakako imamo mnogo hiljada drugih
osoba sa autizmom koje se nalaze negde izmeu ove dve krajnosti.
Ovo jasno predstavlja potrebu za IZBOROM. Zato to se osobe sa autizmom
razlikuju u mogunostima shvatanja, vetinama i ponaanjima, mora postojati iroka
skala obrazovnih, smetajnih, radnih i rekreativnih mogunosti dostupna svakoj individui
ako eli da postigne svoj najvii potencijal nezavisnosti, produktivnosti i sree. Osobe i
njihove porodice ne smeju biti ograniene mogunostima koje se samo daju licima koja
imaju autizam. Takoe ne smeju biti prisiljavani da biraju samo iz mogunosti koje
proistiu iz posebnih stavova koji odreuju ta osoba sa hendikepom moe ili bi trebalo
da uradi. Osobe sa autizmom i njihove porodice bi trebalo da imaju pravo da izaberu iz
mnotva mogunosti kao to to imaju pravo i osobe bez hendikepa.
Nadalje, sutinski je da obrazovne mogunosti budu skrojene prema stvarnim
potrebama svakog deteta bilo da se nalaze u specijalnom odeljenju ili inkluzivnom ili
negde izmeu. Takoe je veoma bitno da mogunosti smetaja obuhvataju grupni
smetaj, zatieno stanovanje i nezavisni ivot, kako bi odgovarale potrebama. Ono to je

bitno je da to ne treba da zvui dobro ili da je deo filozofije ili da neko drugi treba da se
osea dobro.
Udruenje za Autizam iz Severne Karoline se borilo dugi niz godina za
ubeenje da osobe sa autizmom ne treba da budu ograniene niskim oekivanjima koje su
njima pripisivane od strane mnogih bilo sa laike ili profesionalne strane. Mi ne smemo
da ograniimo neije potencijale jer je lake smestiti ga u restriktivno okruenje. Ali mi
takoe ne smemo da ograniimo neije mogunosti ili da stvorimo neudobnu okolinu za
ivot forsirajui neku osobu u obrazovno, smetajno, radno ili rekreativno okruenje koje
je previe nestruktuirano da zadovolji njihove potrebe i to samo zato to to nama izgleda
kao ,, normalno,, Osobe sa autizmom i njihove porodice imaju isto pravo na izbor kao
ostali ljudi.
2.8.1

OBRAZOVANJE

Deci sa autizmom obino je potrebna visoko struktuirano okruenje za uenje koje im

pomae da razumeju svet oko sebe. Bez ove strukture veina uenika sa autizmom nije u
mogunosti da obradi informacije na nain koji omoguava da se usvoji naueno. Za
neke uenike obina uionica je dovoljna struktuirana ako dete ima dodatnu pomo.
Drutvo u potpunosti podrava inkluziju ukoliko slui najboljim interesima deteta,
ukoliko ga smeta u veoma podravajuu okolinu, dozvoljava veu interakciju sa
ostalima i moe smanjiti trokove za poreske obveznike.
Nekim uenicima sa autizmom je potrebna u mnogoj veoj meri struktuiranost da
bi se poveala korist od obrazovnog sistema. Veliina i AMOUNT???(obim?) aktivnosti u
uobiajenoj uionici je previe rastrojena i posebne potrebe kao, odlazak u toalet i rad na
modifikaciji nepravilnog ponaanja nije mogu u razredu sa 20 do 30 uenika ak i sa
asistentom jedan na jedan. Potreba dece da fokusiraju i zahtev da svaka aktivnost bude
donekle kraa nego aktivnosti ili modeli po kojima veina ui ini da je SELFCONTAINED??? (samoukljuivanje/samooblikovanje) uionica pravilan izbor za neku
decu. Za mnoge, preoblikovana uionica je ta koja omoguava da se sposobnosti uenja i
razvoja socijalnih vetina razviju u toj meri da omogue osobi da ivi i radi u zajednici.
Lako je rei da sva deca treba da budu integrisana / u inkluziji???. Ovo ponovo
podrazumeva da sve osobe imaju iste potreba i ista reenja to ograniava mogunost
izbora za roditelje. Izbor daje roditeljima mogunost da trae ono to je najbolje za
njihovu decu.
2.8.2

SMETAJ

Svako od nas eli mesto za ivot koje je udobno, sigurno, fleksibilno i najbolje
odgovarajue za nae i potrebe nae porodice. Osobe sa autizmom ne zasluuju manje.
Dugi niz godina bila su dva osnovna izbora za osobe sa autizmom: roditeljski dom i
institucija. Sreom, nivo smetaja u institucije u Severnoj Karolini je ispod 10% a
roditeski dom nije vie jedina opcija.
ivot u kui moe biti odgovarajui izbor za mnoge osobe sa autizmom i ne treba da
se smatra neuobiajenim jer mnogo odrasle dece su jo uvek sa roditeljima ili su se vratili

da ive sa njima. Ali mora postojati odgovarajua sluba dostupna roditeljima koja e
podravati (pomagati) ovaj nain. Meutim druge alternative su sutinske.
Model smetaja, dom za grupu, je dokazala svoju vrednost sigurnou i komforom za
mnoge osobe sa autizmom. Uprkos bremenu stavova nekih da dom za grupu nije
normalan (uobiajen), domovi za grupu obezbeuju strukturu dnevnog ivota koja je
od pomoi i zadovoljavajui za mnoge osobe za autizam. Bez ove strukture, mnoge osobe
sa autizmom ne bi bile u mogunosti da izvre mnoge od dnevnih zadataka koje su
usvojili ili bi mogli uz mnogo veu pomo sa strane. Ono to moe izgledati kao dosta
restriktivno okruenje ustvari postaje ono gde moe u mnogo veoj meri da funkcinie
normalno.
Domovi za grupno stanovanje takoe smetaju na pravo mesto neadekvatno
ponaanje koje bi inae u ranijim vremenima podrazumevalo smetanje u institucije.
Uprkos tekoama koje su imali osnivai stanovanja u grupama koji su nakon toga traili
korisnike, mnogi domovi za grupno stanovanje su napravljeni i stalni nadzor grupa
lokalnih roditelja koji su reagovali na skoro preobimne potrebe iz zajednice.
Sledee neophodne alternative podrazumevaju stanove koji su pod nadzorom i
zajednica koja podrava programe stanovanja. U nekim sluajevima, osobe sa autizmom
mogu da ive u zajednici u sopstvenim domovima ili sa prijateljima. Sve ove opcije
moraju biti dostupne.
U kontekstu izbora neko mora da pita, ko pravi izbor? Mi oseamo da to mora biti
saradniki odnos izmeu pojedinca i njemu najznaajnije osobe obino iz porodice. I to je
porodica uporedo sa profesionalcima od poverenja koji mogu najbolje da odrede na kom
nivou osoba razume donoenje odluka i posledice istih.
Zvui divno rei da sve osobe ometene u razvoju mogu donositi svoje vlastite
oddluke. Ali jo jedanput, to podrazumeva da svaki pojedinac ima izvestan nivo
razumevanja. Osobe sa autizmom posebno imaju tekoe sa percepcijom i
razumevanjem. Osobe od nieg do visokog nivoa autizma kombinovanim sa mentalnom
retardacijom, nisu uvek u mogunosti da shvate znaaj donoenja odluka ili da razumeju
ta su to bili pitani.
2.8.3. ZAPOSLENJE
Sve to je reeno o izboru mesta ivljenja koji je osobi na raspolaganju moe i da
kae i o mestu na kojem radi. Pomo koju osobe sa autizmom dobijaju pri radnom
osposobljavanju ili nalaenju mesta za ivljenje mora biti prikladna. Mogunosti
zaposlenja i nain rada varira od zatienih radionica do samostalnog rada u zajednici sa
minimalnom pomoi. Naravno, postoji mnotvo mogunosti koje se nalaze izmeu ova
dva ekstrema, npr., rad sa supervizorom ili trenerom.
Tokom poslednjih godina, Drutvo za autizam iz Severne Karoline organizovalo
je slubu za zapoljavanje osoba sa autizmom na principu podrke u radu. Ovaj model
rada sa trenerom (koji pomae pri pronalaenju posla, obuava zaposlenog, a potom se
postepeno povlai) pokazao se kao vrlo uspean kod mnogih visokofunkcionalnih osoba
sa autizmom. Iako im je potrebna podrka jedno due vreme, oni a svojim poslovima
funkcioniu uglavnom neazvisno. Meutim, najveem delu osoba sa autizmom potrebno
je vie podrke nego to to nudi ovaj model sa trenerom. Iz ovoga razloga neophodni su i

enclave modeli, i Udruenje u saradnji sa TEACCH timom Medicinske kole, obuava

enclave. Prema ovom modelu, podrka se prua svakodnevno nekolicini osoba sa
autizmom koje su okupljene oko istog posla. Meutim, nekim osobama potrebna je vea
pomo tako da postoje i druge mogunosti: mobilni radni timovi, mala privreda, zatiene
radionice...
Osobama sa autizmom potrebno je ponuditi mnogo mogunosti kako bi, uzevi u
obzir razliite vetine i deficite koji se mogu javiti u autizmu, maksimalno iskoristili
svoje potencijale i nezavisnost u zajendici.
2.8.4 REKREACIJA
Udruenje naglaava znaaj postojeih rekreativnih programa koji odgovaraju
deci i odraslima sa autizmom. Mnoge osobe sa autizmom sposobne su da uivaju u
rekreativnim sadrajima koji postoje u kampovima, parkovima, rekreativnim centrima i
ostalim ustanovama tog tipa, ali samo ako su prihvaene, i ako su prilagoeni njihovom
ponaanju i perceptivnim specifinostima. Neprihvatljivo je to to svaki javni program
esto ne odgovara osobama sa autizmom, ili ih ne prihvataju, ili odbijaju da naine i
najmanje izmene koje bi ga uinile prihvatljivijim za osobe sa autizmom. Na ovaj nain
ni porodica osobe sa autizmom ne moe da planira slobodne aktivnosti u kojima bi inae
mogli da uivaju.
Sledea opcija koja omoguava osobama sa autizmom i njihovim roditeljima
omoguava izbor su programi pripremljeni namenski za osobe sa autizmom i ostale osobe
sa smetnjama u razvoju. Posebni uslovi, struktura aktivnosti, bezbednost i sl. moraju biti
posebno pripremljeni za osobe sa veim smetnjama. Ovo je naroito vano kod
kampovanja.
Kampovanje prua velike mogunosti za vebanje i uivanje i esto je vrlo
uzbudljivo i za decu i za odrasle. Tako je i kod veine osoba sa autizmom. Naravno, mora
se voditi rauna o potrebama osoba sa autizmom. Jedna od njih je bezbednost. Osobe sa
autizmom esto nisu svesne opasnosti, mogu da pojedu nejestive i otrovne predmete
(slino je i sa pijenjem), otrovne biljke, sredstva za ienje, kunu hemiju. I jo neto,
kod velikog broja osoba sa autizmom, ne postoji oseaj za bol (ili je pak umanjen).
Upravo zbog ovoga potrebni su posebni kampovi.
Ljudi koji rade sa osobama sa autizmom moraju biti obueni da adekvatno
reaguju na neobina ponaanja, promenljivost nivoa vetina i . Takoe, osobama sa
autizmom neophodan je visoko struktuirani raspored koji osigurava stalnost iz dana u dan
i unosi neki smisao u haotini svet oko njih. Na kampovanju neophodno je obezbediti
dovoljno osoblja rad jedan na jedan. Takoe, potrebno je kontrolisati i zvuke i ostale
stimulacije iz okoline koje mogu da uznemire osobu sa autizmom. U suprotnom ona e
biti uznemirena, nepaljiva i veoma e je povreivati ono to se deava oko nje. Svi ovi
ulovi najbolje se mogu zadovoljiti samou specijalizovanim kampovima.

Jo jednma stvar j vrlo vana u specijalnim kampovima komunikacija. Barem

polovina osoba sa autizmom ne govori, a neki nisu u stanju da razumeju verbalne
instrukcije koje im se daju. Tada mora da se koristi neko od alternativnih sredstava
komunikacije. Svaki program rada namenjemn osobama sa autizmom mora ukljuivati
odgovarajui (jasnoa, razumljivost, funkcionalnost) nain komunikacije sa uesnicima.
2.8.5

REZIME

Udruenje za osobe sa autizmom Severne Karoline smatra da ne treba zanemariti

niiji potencijal za ukljuivanje u drutvo i da su granice koje su esto postavljene
osobama sa autizmom vetake. Mi ove napore da se barijere koje spreavaju
ukljuivanje osoba as autizmom u drutvenu zajednicu uklone svesrdno podravamo i
trudimo se da ih uk.juimo u sve aspekte ivota. Obavezali smo se da izbriemo strah i
ignorisanje iz kojih ove barijere proistiu. Smatramo da nastojanje porodice da pomogne
svojem lanu sa autizmom da iskoristi svoje potencijale i tako u najveoj moguoj meri
uestvuju u naoj sredini ne smebiti limitirano bilo kakvom ideologijom ili filozofijom.
ustro se suprotstavljamo bilo kojem pokuaju vlade ili pojedinaca da smanje ili
ukinu postojanje posebnih uionica, stanovanja pod nadzorom, veliki opseg pomoi pri
zapoljavanju, mogunost rekreacije koja je neophodna za razvoj i dostizanje makimalnih
potencijala osoba sa autizmom. Takoe, protivimo se ukidanju ili preraspodeli sredstava
koja omoguuju postojanje ovih mogunosti. Ne smemo zaboraviti potrebe onih osoba
koje su ija ometenost se uveava time to se ne uklapaju u kanone sredne u kojoj ive.
Potrebe idividue moraju biti na prvom mestu.

2.9

IVOT U ZAJEDNICI. . .
Napisao i uredio Key Findings

2.9.1 Uvod
Ovo je izvetaj o onim osobama ije potrebe su najizazovnije i najsloenije, tj. o veini
koja ima autistini spektar ponaanja ili tekoe u uenju.Karakteristino je da e ove
osobe imati tekoa u komunikaciji i interakcijama u svom socijalnom okruenju
.Takoe e imati ogranien opseg interesovanja i aktivnosti ,kao i tendenciju ka pruanju
otpora bilo kakvim promenama .Neki e imati veoma stereotipno,opsesivno i
kompulsivno ponaanje. Iako predstavljaju procentualno mali deo populacije, osobe
obolele od autizma zahtevaju veliku koliinu podrke,pomoi i postavljaju velike
izazove za slube.Ipak, kao to je Manselov izvetaj iz 1993.g. pojasnila i Vladina Bela
Knjiga potvrdila, Osobe sa problematinim ponaanjem imaju iste potrebe kao i svi
ostali, jedino to im je potrebna specijalna pomo da prevaziu probleme koje uzrokuje
njihovo ponaanje.Oni ne podreuju svoje potrebe linim kontaktima, rastu i razvijanju ,
niti bilo emu drugom,jer imaju problematino ponaanje .
U 2000.godini Kingvud trust, mala samostalna sluba za pruanje socijalne zatite,
istakla je sloenost problema koje velike (dravne) organizacije imaju u pruanju usluga

autistinim korisnicima kada treba da ih ukljue u drutvene (socijalne ) situacije. U

saradnji sa ostalim kljunim organizacijama, ova sluba je ustanovila kratkoroni
projekat za prepoznavanje ( identifikaciju) problema, opisivanje primera dobre prakse i
za uobliavanje podataka u savete i preporuke. Ovo bi unapredilo praksu u budunosti.
2.9.2

Glavne teme

Glavne teme koje se pojavljuju utiui na kvalitet prakse moemo podeliti u dve
kategorije :
- znaaj mogunosti izbora svake individue gde i kako e iveti;
- mogunosti korienja usluga strunih slubi.
2.9.2.1 Izbor naina ivljenja
Ove teme stavljaju naglasak na sledee :
- saznati dovoljno o osobi ( tj. korisniku) kako bi se napravio efektan individualni
plan : to podrazumeva procenu i pristup usmeren ka klijentu.
- pripremiti osobu za promene u kljunim (prelomnim) periodima ivota, kao i u
svako
drugo
doba
prepoznati kakvo ureenje ivotne i drutvene sredine najbolje odgovara osobi
za
zadovoljenje
njenih
potreba
i
elja
proiriti mogunosti za postizanje ispunjenijeg ivota kroz rad, uenje,
drutvene i rekreativne aktivnosti.
2.9.2.2 Korienje usluga slubi
Ove teme
istiu znaaj sledeeg :
- Finansuranje i zastupanje treba da je fleksibilno,angaovano,lokalno i isplativo
Pruanje dobre,kvalitetne socijalne zatite preko dobro obuenog (strunog)
osoblja,
dobrog
upravljanja
i
podrke
Omoguiti pristup specijalistikim uslugama i drugim zdravstvenim slubama
- Integracija slubi i razvijanje efektivnijeg partnerstva i zajednitva u radu
- Razvijanje standarda i kvalitetnog bezbedonosnog sistema koji brine o ivotu
ljudi.
2.9.3. OSNOVNI NALAZI I PREPORUKE
Mogunosti ivljenja
- Osobe obolele od autizma imaju ista prava i vrednost kao i svi ostali. Slube koje
rade sa ovom populacijom trebalo bi da rade u okvirima iste socijalne politike,a
delimino kao zatitne vladine strategije za pomo osobama sa tekoama u
uenju.
- Pristup usmeren ka osobi je od sutinskog znaaja.
- Vano je ukljuiti osobe,njihove roake i druge kljune osobe iz njihovog ivota
da aktivno uestvuju u procesima donoenja odluka i planiranja.
- Specijalistike procene i sprovoenje nege treba da pozitivno doprinesu,
zajedno sa pristupom usmerenim na klijenta ( individualno planiranje).Posebna

panja treba da se posveti tehnikama ( nainima) komunikacije, kao i dostupnosti

prave podrke.
Posebna panja treba da se posveti planiranju i upravljanju promenama,jer one
mogu biti veoma uznemiravajue za osobe obolele od autizma . Veoma paljiva i
odmerena priprema na promenu moe veoma uticati na pozitivan ishod.
Multidisciplinarni tim treba da se usredsredi na planiranje i voenje promena.
Potpora je veoma bitna u ivotu ovih osoba ako se ima u vidu poloaj ovih
individua,stoga treba da ive zajedno samo osobe koje se dobro slau.
Ukljuenost u drutveni ivot je ovim osobama podjednako vana kao i svim
ostalim,ali je potrebna podrka i miljenje strunih lica, da bi se promovisao
ovakav stav.
Korienje socijalnih slubi
- Zastupnici treba da budu svesni iroke rasprostranjenosti i sloenosti
problema.Potrebne su specijalistike vetine zastupanja da bi se
promovisala strategija razvoja ovih slubi i visok kvalitet celovitog
snabdevanja.
- Blisko partnerstvo zastupnika i snabdevaa je od vitalnog znaaja za
razvijanje sistema usluga i njihovu dostupnost osobama sa posebnim
potrebama.
- Veoma je znaajna efektivnost, strunost i vetost strunog osoblja.To
podrazumeva kreativne pristupe obnavljanju i zadravanju.
- Kvantitet strunog osoblja je podjednako vaan kao i njihov kvalitet,to
znai da je veoma bitno regrutovati prave osobe i pruiti im mogunost za
lini razvoj. Uz to, osoblje mora imati dobru podrku i pomo u
sprovoenju nove,efikasnije prakse.
- Glavni zadatak je podii svest ljudi o pojedinim potrebama osoba koje nisu
razvrstane po kategorijama ometenosti. Ovo se ne odnosi samo na osoblje u
slubama snabdevanja,ve i na osoblje glavnih ( centralnih) slubi i na ljude
u lokalnoj zajednici.Da bi se postigli rezultati,potrebno je izgraditi mostove
saradnje u zajednici.
- Dostupnost strunih specijalista medicinske nege je veoma bitna za
kontinuitet nege i podrke ovoj grupi ljudi. Specijalista zdravstvene nege
obezbeuje,osim podrke, i specijalistike procene i intervencije .
- Zajedniki rad i partnerstvo svih kljunih nosioca je od sutinskog znaaja
na svim nivoima od Partnerskih Odbora do linog planiranja vezanog za
pojedince. Zajedniki rad zahteva poverenje,zajedniku viziju i zajedniku
odgovornost. Partnerski Odbori mogu iskoristiti fleksibilnost u zajednikom
zastupanju za promovisanje sjedinjenog rada.
- Zastupnici treba da obezbede da se usluge strunih slubi razvijaju u pravcu
promovisanja kvalitetno zasnovanih prava
za osobe sa posebnim
potrebama.Zastupnici i snabdevai treba da osiguraju da su aktuelni procesi
usmereni na traganje za kvalitetnim ishodima po ove osobe. Ovo treba da se
ima u vidu pri planiranju sistema usluga i njihovom proirivanju.Indikatori
ujednaenosti prakse treba da se izgrade tako da zastupnicima prue uvid u

to koje organizacije mogu da prue bolji kvalitet usluga.Zbir ciljnih

podruja za razvoj indikatora prakse treba da bude sadran u izvetaju.
Ceo proces sazivanja radionica i pravljenja ovog izvetaja je istakao
ogranienost razumevanja onoga to funkcionie i onoga to ne funkcionie.
Budue ulaganje i posveenost treba da se odnose na istraivanja i dokazane
podatke ( kroz praksu) koji mogu da daju pouzdane informacije o razvoju
usluga i njihovoj primeni u praksi.

ZAKLJUCI
Osobe sa spektrom autistinih poremeaja ,ili ostali nerazvrstani,
imaju
jednaka prava na uee u drutvenom ivotu i na dobru zdravstvenu negu kao i
svi ostali ljudi.Da bi im se pruila mogunost izbora gde i kako e da ive,
slube moraju biti posveene pristupu usmerenom ka klijentu koji je veoma
osetljiv na razliite potrebe svake individue. Elementi ovakvog pristupa su :
potpora i pristup razliitim slubama lokalne zajednice. Potrebna su posebna
sredstva i vetine da bi se podrale postojee slube socijalne zatite i
zastupnike slube,da bi se promovisala dostupnost lokalnim ustanovama i
slubama, i da bi se obezbedila specifina i blagovremena intervencija za
pojedine osobe ( kada situacija to zahteva). Prepoznavanje i implementacija
ovih principa je imperativ. U protivnom,sredstva bi bila protraena,
specijalistike ekspertize i razumevanje bi bili umanjeni a mala ali dostojna
grupa ljudi bi izgubila svoja prava ( kao i pravo na pristojan ivot u zajednici).
65-78
DODATAK
1.1. Dijagnoza: kratak vodi za zdravstvne radnike
Uvod
Autistini spektar je kompleksan razvojni poremeaj to oteava postavljanje
dijagnoze. U ovom delu daemo neke informacije koje e pomoi profesionalcima koji
rade u zdravstvu da prepoznaju rane znake poremeaja.
Roditelji esto imaju iskustvo da mnogi zdravstveni radnici ne prepoznaju
autistini spektar i ne ele da ga oznaavaju. Koliko god da su lekari opte prakse od
pomoi oni esto ne prepoznaju autizam a upravo njima se roditelji obraaju za pomo u
poetku.
Helen Birns
Lekari opte prakse u proseku imaju oko 18 osoba sa autistinim spektrom na
listama koje broje oko 2000 pacijenata. Autizam se moe shvatiti kao poremeaj sa toliko
malom frekvencijom da, za razliku od hipertenzije, nema neku ulogu kod lekara opte

prakse. Ipak, uloga lekara opte prakse moe biti od vitalnog znaaja, naroito kod ranog
postavljanja dijagnoze i njezinog menjanja.
Chatie Schothorne, Opta praksa (GP)
U Velikoj Britaniji precenjuje se da na svakih 10000 osoba postoji 91 sa
spektarom autistinog ponaanja.
Prva dijagnoza
Leo Kanner (1943) je prvi opisao i imenovao obrazac ponaanja koji je posmatrao
na maloj grupi dece -nazvao ga je rani infantilni autizam. Asperger je 1944., godinu
dana nakon Kannerovog originalnog rada, pisao o obrazcu ponaanja kod starije dece i
adolescenata, koji se, istina sa nekim razlikama u detaljima, poklapao sa Kannerovim
nalazima. Asperger je takoe koristio termin autistino pri opisivanju ponaanja koje je
opservirao.
ta je autistini spektar?
Spektar autistinog poremeaja je sloen razvojni poremeaj koji traje itavog
ivota i utie na nain na koji osoba komunicira i uspostavlja odnose sa ljudima oko sebe.
Ukljuuje sindrome koje su opisali Kanner i Asperger ali je iri od ove dve subgrupe
opisanih ponaanja (Wing i Gould, 1979).
Mnogi ljudi imaju razliite karakteristike koje odlikuju ova dva sindroma ali se ne
uklapaju u njih. itav spektar je definisan preko prisustva poremeaja koji utiu na
socijalnu interakciju, komunikaciju i imaginaciju, poznatog kao trijada. Ovo je uvek
praeno ogranienim repetitivnim aktivnostima.
Veliki broj drugih problema obino prati trijadu, ali trijada je osnovni kriterijum
za postavljanje dijagnoze.
Pojedinci ije ponaanje ukljuuje autistini spektar su veoma razliiti. Nivo
intelektualnih sposobnosti kree se od teke retardacije do normalnog ili ak
iznadprosenog. Slino ovome, jezike sposobnosti kreu se od potpunog odsustva
govora do nivoa na kojem osoba produkuje sloen gramatiki ispravan govor.
ta uzrokuje autistini spektar ponaanja?
Taan uzrok ili uzroci autizma nisu jo uvek u potpunosti utvreni iako se
istraivanja obavljaju na mnogo polja. Istraivanja su potvrdila da autizam moe biti
prouzrokovan razliitim uslovima koji utiu na razvoj mozga u toku poroaja, kao i pre i
nakon roenja deteta. Uni mogu biti, npr., majka je obolela od rubeole, tuberkulozna
skleroze, nedostatak kiseonika pri poroaju i komplikacije pri bolovanju dejih bolesti
kao to su magarei kaalj ili boginje. Istraivanja porodica i blizanaca sugeriu genetsku
vezu ali mesta gena koji bi bili odgovorni za nastanak autizma nisu identifikovana.

Da li postoji uspean tretman?

Autizam je doivotni poremeaj; deca sa ovakvim stanjem odrastaju u odrasle sa
tim stanjem. Meutim, sa prikladnom intervencijom u ranom detinjstvu, specijalnom
edukacijom i strukturiranom podrkom, detetu se moe pomoi u smeru poveanja
njegovih potencijala (sposobnosti) kako bi ih kasnije u potpunosti koristiio.
Vanost rane dijagnoze
Od krucijalne je vanosti da autizam bude prepoznat rano u detinjstvu kako bi
bilo intervencije i poboljavanje stanja bilo to efikasnije. Rana dijagnoza vana j4e i
stoga da bi roditelji ili osobe koje neguju dete pravovremeno znali gde da se obrate za
profesionalnu pomo i podrku.
Naravno, protrebno je prepoznati znake. U veini sluajeva trijada poremeaja
izbija na povrinu ve u prve dve do tri godine ivota zaista esto postoje indikacije da
je u toku prve godine bilo razvojnih problema. Meutim, budui da je autistini spektar
ponaanja sloen esto se zanemaruju najvaniji znakovi.
Iako su karakteristike autizma vidljive ve u prvih nekoliko godina ivota, ovo
stanje moe ostati neprimeeno tokom vremena, naroito kod onih kod sposobnijih gde
su znaci blai.
Kada sam pre godinu dana dijagnostikovan kao osoba sa Aspergerovim
sindromom laknulo mi je, ali sam poeo i da alim za izgubljenih 25 godina. Pre nego to
sam dijagnostikovan svaka pomo koja bi mi ukazivali nije bila delotvorna upravo zbog
pomanjkanja znanja i nerazumevanja mojih tekoa. Zbog ovoga je vano da se to ranije
postavi dijagnoza Aspergerovog sindroma Petogodinjak ima puno vie potencijala za
napredovanje od osobe koja ima 25 godina.
William Rice
Osobe koje su pri gornjem ekstremu autistinog spektra svesni su da su drugaiji
od ostalih i da imaju potekoa u uspostavljanju i odravanju veza. Iako
nedijagnostikovano njihovo ponaanje moe delovati udno to vodi do zadirkivanja i
maltretiranja u koli. Depresija na starijim uzrastima je esta pojava.
Trijada poremeaja
Detaljji koji ine trijadu mogu se prikazati u svoj svojoj irini na razliite naine.
Njihovo manifestovanje varira zavisno od teine poremeaja. Sa godinama dolazi do
promena, naroito kod onih ije sposobnosti su vie; razliiti aspekti obrazaca ponaanja
primetniji su na jednim uzrastima nego na nekim drugim.

Edukacija i socijalna sredina imaju efekta na vidljivo ponaanje; u veoma

struktuiranom okkruenju, sa panjom jedan na jedan, autistino ponaanje se nemora
javiti u nekom od uobiajenih oblika. Takoe, treba upamtiti da svako dete ima svoju
linost koja utie na njegovu reakciju na ometenosti.
1 Poremeaj u socijalnoj interakciji
U najizraenijoj formi dete je potpuno izdvojeno i indiferentno u odnosu na druge
ljude iako moe uivati u odreenim oblicima aktivnog fizikog kontakta i pokazuje
evzanost za roditelje ili negovatelje.
U manje tekim oblicima pasivno prihvataju kontakt, ak pokazuju da im on prija
ali ne prilazi drugima spontano. Neka deca ili odrasli sa trijadom spontano prilaze drugim
ljudima ali na udan, neprimeren, repetitivan nain, neobraajui panju na reakciju
drugih.
Kod najsposobnijih adolescenata i odraslih, poremeaji u socijalnoj interakciji
mogu se razviti u neprikladne, izvetaene i formalne naine uspostavljanja kontakta sa
porodicom, prijateljima, ali i strancima.
Smatra se da potekoe u socijalnoj interakciji imaju u osnovi neizgraena
sposobnost shvatanja da i drugi ljudi imaju misli i oseanja odsustvo ili nerazvijenost
tzv. teorija uma.
2 Poremeaji komunikacije
Smanjena sposobnost shvatanja svrhe i prijatnosti koju nosi komunikacija uvek je
prisutna u nekoj formi. Ovo je prisutno ak i kod onih kod kojih je govor veoma razvijen
i koji oni koriste kako bi govorili ali ne sa drugima ve drugima. Nemogunost shvatanja
da je jezik instrument za razmenu informacija sa ostalima je tipian primer poremeaja
komunikacije. Neki su sposobni da komuniciraju ako su u pitanju njihove potrebe ali u
isto vreme imaju tekoa da razgovaraju o svojim oseanjima ili mislima ili da razumeju
emocije, ideje i uverenja drugih ljudi.
Mnogi su nesposobni da prenesu ili razumeju informaciju koju nosi gest, mimika,
facijalna ekspresija, poloaj tela, intonacija i sl. Neki sposobniji ljudi koriste gestove koji
se ipa ine udnima i neprikladnima. One sa dobrim renikom odlikuje pedantno,
konkretno razumevanje rei, idiosinkratian i ponekad izvetaen izbor fraza i rei i
ogranien sadraj govora. Neke osobe sa autizmom su fascinirane reima i igrama rei,
pa ipak ne koriste svoj renik kao orue u socijalnoj interakciji i recipronoj
komunikaciji.
3 Nedostatak imaginacije

Kod dece nesposobnost imaginarne igre s objektima ili igrakama, ili sa drugomo
decom ili odraslima vidljiva je manifestacija ovog poremeaja. esta je pojava da usmere
panju na nevane aspekte objekata iz okruenja umesto da imaginarno razumeju itavu
situaciju (npr. usredsredie se na minuu umesto na celu osobu, toak umesto na vozi).
Neka od ove dece pokazuju ogranien obim imaginarnih aktivnosti koje mogu
kopirati, nrp. Iz TV programa, ali oni izvode ove aktivnosti repetitivno i ne postoji
mogunost da druga deca utiu na njihovo izvoenje. Ovakva igra moe se initi veoma
kompleksnom ali paljivim posmatranjem uoava se njezina rigidnost i stereotipnost.
Neki gledaju sapunice ili itaju odreen tip knjiga, npr. naunu fantastiku, ali njihova
interesovanja su ograniena i repetitivna.
Neki meaju fikciju i realnost i priaju nejasne prie u koje veruju kao da su
istinite. Neki ne prave razliku izmeu snova i realnosti. Mnogi imaju tekoa u shvatanju
svrhe bavljenja bilo ime to zahteva razumevanje rei i njihovih sloenih veza, npr.,
socijalne konverzacije, literature, naroio fantastike, suptilnijih viceva (u onim
jednostavnijim mogu da uivaju). Otuda stalna nemotivisnost za uputanje u ovakve
aktivnosti, ak iako su neophodne vetine razvijene.
Kod odraslih pravilan razvoj imaginacije utie na sposobnost razlikovanja
iskustava iz prolosti i sadanjosti (sopstvenih, kao i iskustava drugih ljudi, onih koja su
data u knjigama, predstavama, filmovima ili iz line socijalne komunikacije), omoguava
predvianje posledica akcija i pravljenje kratkoronih i dugoronih planova. Ovaj aspekt
zrele imaginacije primetno nedostaje osobama sa autizmom bez obzira na nivo
sposobnosti. Posledica nedostatka imaginacije ogleda se u veoma ogranienom
dijapazonu repetitivnih aktivnosti ili specijalnih interesovanja. Ove aktivnosti mogu biti
jednostavnije ili sloenije. Deca ije sposobnosti su vie imaju sloenije rutine. Slede
neki od primera stereotipnih aktivnosti. Brojene su njhove varijacije. Jednostavne
stereotipne aktivnosti:
nagli pokreti prstima, objektima, komadima kanapa
posmatranje objekata koji se vrte
lupkanje i grebanje povrine
prouavanje, hodanje unaokolo i praenje linija i uglova
oseanje specijalne teksture
roking, naroito stajai i skakanje sa jedne noge na drugu istureniju
lupkanje, ekanje ili neki drugi nain manipulacije objektima
repetitivno udaranje glavom ili samopovreivanje
krgutanje zubima
repetitivno groktanje, vritanje ili isputanje drugih glasova
Sloene stereotipne aktivnosti koje ukljuuju objekat:
intenzivna vezanost za jedan objekat koji nema neku odreenu svrhu
fascinacija jednom istom radnjom s objektom, zvukovima
slaganje objekata u linije ili ve prema nekom obrazcu
sakupljanje, bez neke svrhe, velikog broja odreenih objekata, npr., plastinih boca,
poklopaca od kutije za bonbone, ljunka

Sloene stereotipne aktivnosti koje ukljuuju rutine:

insistiranje na ritualu pred odlazak na spavanje
ponavljanje sekvence udnih pokreta telom
Sloene verbalne ili apstraktne repetitivne aktivnosti:
fasciniranost odreenim temama, npr., elektricitetom, astronomijom, pticama, vozovima,
rasporedima, ak odreenim osobama, postavljanje jedne iste serije pitanja i zahtevanje
standardnih odgovora.
Ostale karakteristike koje mogu biti prisutne
Kao dodatak listi osnovnih dijagnostikih kriterijuma, jo neke od crta su
uobiajene ali ne i esencijalne za davanje dijagnoze.
Problemi koji utiu na formalni govor (poveavaju poremeaj u komunikaciji o kojem je
ve govoreno), a koji ukljuuje tekoe shvatanja i upotrebe jezika slino onima kod
razvojnih poremeaja govora.
Neobini odgovori na senzorne stimuluse: hipersenzitivnost na zvuk, fascinacija
vizuelnim stimulusima, uivanje u jakom pritisku nasuprot nenom dodiru.
Slaba motorna koordinacija koja ukljuuje nespretnost, udan hod i stav tela.
Preterana ili slaba aktivnost.
Abnormalna raspoloenja, npr. uzbuenje, tuga
Abnormalnosti vezane za jelo, pie, spavanje.
Fizike ometenosti, npr., epilepsija, senzorni nedostatci, Down-ov ili neki drugi sindrom.
Dodatni razvojni problemi koji utiu na razvoj jezika, pisanje, itaanje, baratanje
brojevima i sl.
Psihijatrijska stanja: depresivnost, anksioznost, katatonija, psihotina stanja.
Poremeaji ponaanja: agresivnost, samopovreivanje, hiperaktivnost, vritanje
Posebne sposobnosti: Oko 10 % dece sa autizmom imaju neke specijalne sposobnosti
koje su na mnogo viem nivou u odnosu na ostale sposobnosti npr., muzika, slikanje,
numerike sposobnosti ili slaganje slagalica.
Neki imaju zadivljujuu posobnost upamivanja datuma ili stvari koje ih interesuju. Npr.,
osobe sa Aspergerovim sindromom esto gotovo opsesivna interesovanja razvijaju kao
hobije ili kolekcionarstvo. Obino se njihovo interesovanje sastoji iz sakupljanja ili
memorisanja injenica o posebnom objektu, npr., rasporedima, pobednicima Derbija,
dimanzijama katedrala.
Problemi koji se javljaju pri davanju dijagnooze
Problemi sa kojima se kliniari najee sreu prilikom davanja dijagnoze
proizlaze iz sledeeg:
Nespecifinost i promenljjiva priroda autistinog spektra ponaanja oteava roditelju da
prepozna pojavu problema. Lake je opisati bol u nozi nego oseanje da neto nije u redu.
Chatie Scothorne, GP (lekar opte prakse)

1 Raznolikost u manifestovanja osobina

Kao to je gore opisano, manifestacije osobina - dijagnostikih kriterijuma mogu
veoma da variraju. Primeri su ukratko dati u ICD-10 i priruniku DSM-IV, ali oni ne
mogu pokriti itav rang manifestacija. Npr., veina dijagnostiara bi insistiranje na
iskljuivo slaganju automobilia u precizan redosled klasifikovala kao razraenu
repetitivnu rutinu. Ali neki ne bi prepoznali uporno nabrajanje injenica o automobilima,
koje je nezavisno od socijalne situacije, kao jo jednu od manifestacija istog fenomena.
Mnogi prepoznaju poremeaje u socijalnoj interakciji kod dece koja ignoriu
ostale ljude ali su fascinirana vozovima. Meutim, neki proputaju da vide da i dete koje
eli da se drui ali deci prilazi na bizaran, neprikladan, repetitivni nain ima problema u
socijalnoj interakciji. Kontakt oima je naroita zamka. Lako je primetiti izbegavanje
kontakta; tee prepoznati neprikladan nain ostvarivanja kontakta oima koji je
podjednako vanan dijagnostiki znak.
2 Diferencijalna dijagnoza
Problemi u govoru onima koji se javljaju u specifinim poremeajima razvoja
govora, ili loa koordinacija kao kod dispraksije, mogu biti dijagnostikovani a da se
prisustvo autistine trijade previdi. Mnoga stanja koja se esto javljaju zajedno sa
autizmom mogu odvui panju sa trijade i ona moe biti potpuno zanemarena. Ovo se
moe desiti i kada odrasla osoba koja nikada nije dijagnostikovana kao autistina doe u
psihijatrijsku ustanovu. Ovo se najee deava kod visokofunkcionalnih.
Pri davanju diferencijalne dijagnoze vano je proceniti da li je prisutna autistina
trijada uz ili bez prisustva ostalih stanja.
3 Konfuzija koja se odnosi na podgrupe
ICD-10 pervazivni razvojni poremeaj deli na nekoliko podgrupa koje
ukljuuju autizam i Aspergerov sindrom. DSM-IV ima sline podgrupe sa neto
drugaijim nazivima.
Neki kliniari se ustruavaju da daju dijagnozu autizma ukolik se crte koje su
prisutne kod deteta ne uklapaju u neku od opisanih podgrupa. Konfuziju poveava
injenica da je opis Aspergerovog sindroma dat u ICD-10 i DSM-IV drugaiji od onoga
koji je dao sam Asperger. Neki koriste internacionalne kritrijume dok drugi daju
dijagnozu samo na osnov Aspergerovih kriterijumaSuoeni sa ovakvim dijagnostikim
potekoama pojedini kliniari najradije se oslanjaju na dijagnozu nespecifikovani
pervazivnin razvojni poremeaji. Ovakva nejasna dijagnoza moe prouzrokovati
problem kada roditelji pokuaju da obezbede odgovarajuu edukaciju za svoje dete.
Ima vie sluajeva gde su karakteristike razliitih podgrupa izmeane nego onih
kod kojih je situacija ista (Wing i Gould, 1979). Vanije je da kliniar utvrdi prisustvo

poremeaja autistinog tipa. Dok istraivai prouavaju samo iste sluajeve kliniari
bi trebalo da vode rauna o potrebama i karakteristikama osobe koja se nalazi pred njima.
Kao profesionalci odgovorni smo za nau informisanost i samo ako smo paljivo
sasluali ono to brine roditelje odreenog deteta u mogunosti smo da reagujemo na
pravi nain.
Naravno, moramo biti svesni svojih ogranienja i svoja uverenja o sluaju
potkrepiti adekvatnom istorijom sluaja, precenom i ispitivanjem kao to se to ini u
medicinskoj praksi. Lekar opte prakse mora imati uvid u podatke o detetovom razvoju
koje su prikupili struanjci u nekom od drugih centara. Mnogi roditelji zbog nedostatka
lokalnih eksperata esto trae i tree miljenje.
Chatie Scothorne, GP
4 Oslanjanje na opservaciju deteta
Postoji uobiajeni izvor dijagnostike konfuzije, narolito kada se radi o
sposobnijoj deci. U struktuiranoj situaciji sa iskusnim osobljem i dobrim voenjem, kao
pri psiholokom testiranju ili u dobro organizovanoj uionici, osoba sa autizmom ne mora
pokazati uobiajeno autistino ponaanje, a suptilni znaci lako mogu da se previde.
Najbolji seting za opservaciju autistinog ponaanja je onaj koji je nestruktuiran i u
kojem osoba koja se posmatra nije voena i usmeravana. Decu tako moemo posmatrati u
kolskom dvoritu dok se igraju.
5 Okrivljivanje roditelja
Poremeaji socijalne interakcije kod dece sa autizmom prisutan je od roenja ili
se javlja rano u detinjstvu. Ovo je glavni nevidljjivi uzrok problema u odnosu majka-dete.
Problem je u detetu, odnosno njegovoj klinikoj slici ali majke esto okrivljuju sebe pre
nego to se donese dijagnoza. Neki kliniari uvek trae neke znakove psihopatologije kod
majke svaki put kada pred sobom imaju dete koje deluje fizilki normalno a ima
bihejvioralne probleme. ak i slabu vezu deteta sa majkom uzimaju kao potvrdu svoje
dijagnoze. Ovakav stav samo potvruje i pogorava majino oseanje krivice i ne pomae
ni detetu niti porodici. Stvar je jo gora ukoliko kliniar iznese miljenje da majka
prouzrokuje ili bar utie na detetove probleme i postavi dijagnozu zamene Munchausen
sindroma.
Svaki roditelj deteta koje ima problem brinue o prirodi problema i njegovim
kratkoronim i dugoronim posledicama; o tome kako se svakodnevno nositi sa
problemom; o reakcijama brae i sestara, roaka, prijatelja. Ovo moe biti pojaano
problemima u spavanju ili ishrani koji su veoma esti kod dece sa autizmom. Treba uzeti
u obzir ove roditeljske brige i, ukoliko je mogue, savetovati ih. ak iako postavljanje
jasne dijagnoze nije uvek mogue ili je procena jo u toku mto ne znai da profesionalci
nisu u stanju da prue podrku porodici i da ih savetuju o tome kako da se ophode prema
detetovom problemu ponaanja.

Chatie Scothorne, GP
Dijagnostikovanje
Gore opisane zamke mogu se izbei ukoliko kliniar sluajui roditelje kako
govore o detetovom udnom ponaanju uzme u obzir i mogunost prisustva autistizma.
Stanja autistinog spektra su razvojni poremeaji koji su prouzrokovani fizikim
abnormalnostima u delu mozga. U veini sluajeva, kao vani uzroci nalaze se sloeni
genetski faktori. Obrazac abnormalnog ponaanja otkriva se vremenom. Prava dijagnoza
moe se postaviti samo ako se detaljno proui istorija od roenja i na taj nain pribave
informacije o ponaanju u razliitim okolnostima i uslovima. Pitanja koja se postavljaju
moraju biti sistematska. Dijagnoza se ne moe dati samo posmatranjem ili samo
testiranjem u vetakoj sredini ili na klinici.
Rezultati psiholoke procene iskusnog psihologa od neprocenjive je vanosti za
donoenje odluke o detetovnim edukacionim potrebama. Profil koji daju subtestovi moe
podrati dijagnozu, ali odsustvo tipine diskrepance izmeu subtestova ne znai da nije u
pitanju autizam. Sposobnije osobe sa autizmom mogu sa uspehom reiti i jednostavnije
testove za ispitivanje teorije uma uprkos nedostatku sposobnosti empatije u realnosti.
Roditelji su zbunjeni ukljuivanjem velikog broja profesionalaca i esto ne znaju
kome da se obrate za kako bi dobili informaciju. U ovom periodu mnogi ponovo odlaze
kod lekara opte prakse. Lekar opte prakse bi rebalo da bude u vezi sa ostalim
strunjacima i preko njih upoznat sa time kako napreduje procena. Ukoliko je lekar
posrednik roditelji e esto biti u uverenju da je njhov sluaj u dobrim rukama.
Chatie Scothorne, GP
Kada elimo da dijagnostikujemo autistini poremeaj ne postoji zamena za dobru
istoriju sluaja koja je uraena pomou sistematske liste pitanja. Jedan od primera za
ovakve upitnike je DISCO (Diagnostic Interwiew for Social and Communication
Disorders). Ovaj upitnik nastao je u Centru za poremeaje u socijalnom poanaanju i
komuniksciji. I pored toga to upotrebljavaju upitnike, kliniari bi trebali ostaviti
roditeljima dovoljno vremena da samostalno piaju o tome to ih zabrinjava.
Vreme posveeno paljivom i zainteresovanom sluanju roditelja je dobro
uloeno jer na taj nain kliniar bolje upoznaje situaciju i uspostavlja dobar odnos sa
porodicom.
Mnoge porodice se oseaju kako lutaju unaokolo jer je pravljenje plana rada sa
detetom ostavljeno po strani sve dok se ne potvrdi dijagnoza. Dobijanje dijagnoze tako
postaje glavni prioritet za porodicu jer se ini da je dijagnoza zlatna karta za programe
obrazovanja i tretmana koji su neophodni za dete. Zato je shvatljivo zato mnogi roditelji

odahnu im se njihovom detetu postavi dijagnoza. Tek kasnije posledice uzimaju svoj
pun danak.
Chatie Scothorne, GP
Neophodno je da slusamo osobu sa autizmom ili Aspergerovim sindromom bez
obzira da li im je ve postavljena dijagnoza ili nije, jer oni su pravi ivi eksperti budui
da iz dana u dan ive sa svojim problemima prouzrokovanim autizmom. Sve dok mi nije
postavljena dijagnoza profesionalci nisu uspevali da me razumeju i umanjivali su moje
potekoe smatrajui da u ih prevazii uz pomo ostalih i veoma stroge dijete.
William Rice

Rasturanje nekih od mistova o autizmu

Sledeu prezentaciju napravila je Kalen, ena sa autistinim spektrom poremeaja i
iznela je 2000. godine. Ukoliko elite da stupite u kontakt sa njom ili da date komentar na
njezinu prezentaciju kontaktirajte je preko e-maila paradox@intelligencia.com .
Uvod
Zdravo, predstaviu se kao Kalen mada to nije moje pravo ime ve pseudonim koji
koristim ve tri godine kada komuniciram sa nekim putem interneta i pod kojim u izdati
knjigu na kojoj radim.
Imam kerku koja je, kako ja to volim da kaem, opasno normalna vrlo je
interaktivna, drueljubiva, ekspresivna i drutvena. Teko je ali sam nauila da je
prihvatim uprkos njezinoj socijalnoj zavisnosti. U martu smo preselile iz Kanade u Veliku
Britaniju kako bismo bile sa mojim partnerom koji ima Aspergerov sindrom. Nas dvoje
se, verovatno jer smo oboje autistini, veoma dobro razumemo, to ne znai da me i on
nekada nervira.
Kada sam imala 23 godine (1998) data mi je dijagnoza autizma. Pre toga smatralo
se da imamspecifian problem u uenju, koji bi u Britaniji bio kategorisan kao
dispraksija. Ovo miljenje dato je kad sam imala 12 godina. Imam razloga da verujem da
sam kao veoma mlada dijagnostikovana kao autizam ali moje ponaanje nije u potpunosti
potvrivalo ovu dijagnozu.
Zamoljena sam da napiem neto o sebi i u isto vreme da pokuam da ukaem na
netanost mitova o autizmu.
1. Autizam moe biti prouzrokovan loim roditeljstvom
Sigurna sam da svi znaju da nije tako: roditelji ne prouzrokuju autizam. Autizam je
neuroloki a ne psihiki poremeaj. Ako je autizam prouzrokovan loim roditeljstvom
onda bi svet trebalo da bude pun osoba s autizmom.
2. Visokofunkcionalni i niskofunkcionalni autizam su dve potpuno razliite
stvari
reeno mi je da sam osoba sa visokofunkcionalnim autizmom, ili da se bolje izrazim,
nema pojma o tome kako je to biti zaista autistian. Kada sam bila mlaa problem je bio
dosta ozbiljan i nisam govorila, ali sam se pomerala du spektra. Jedna novija studija
pokazala je da izmeu autizma i Aspergerovog sindroma ne postoji druga razlika do one
u viini IQ-a. Jezgro deficita je isto, razlika je jedino u prezentaciji.

3. Sve osobe s autizmom su iste

Ponekad ljudi poznaju jednu ili dve osobe s autizmom i veruju da se sve to one kau
odnosi na sve nas. Nastranu injenica da zaista delimo neke crte i iskustva koja su
direktna posledica posedovanja tih crta, mi smo pojedinci kao i svi sotali. Iz predpostavke
da smo svi isti proizlazei mitovi:
a)
Sve osobe sa autizmom misle u slikama (zahvaljujui Templu Grandinu
koji je napisao knjigu Miljenje u slikama i ostali izvetaji o mojem ivotu sa
autizmom). Iako vizuelno miljenje jeste ee kod osoba sa autizmom nego u optoj
populaciji, sigurno je da ono nije univerzalno ili ekskluzivno prisutno samo kod
autistinih. Primetila sam da je ovakav nain miljenja prisutan i kod ostalih, naroito
disleksiara. Ja ne razmiljam u slikama.
b)
Kada su senzacije u pitanju prisutna je hipersenzitivnost na dodir i zvuk.
Mogua je i hiposenzitivnost gde nita ne ulazi u opaajno polje osobe izuzev ako je vrlo
glasno ili bolno; sinaestezije gde se jedna senzacija opaa kao neka druga; ili ponekad
postoje ekstremne fluktuacije. Ove fluktuacije mogu se odnostiti i na proprioceptivne
senzacije (svest o telu) i vestibularne (pokret). Ja sam uglavnom hiposenzitivna uz
hipersenzitivnost u nekim poljima.
c)
Sve osobe sa autizmom imaju specijlne sposobnosti. Svega 10-ak % osoba
sa autizmom ima sposobnosti koje bi odlikovale jednog naunika. Ovo jeste, statistiki
gledano ee nego u optoj populaciji, ali to nije pravilo ve izuzetak. Ja sam imala neke
takve naunike sposobnosti kada sam bila mala, ali one su isilele sa poveanjem
moje sposobnosti da komuniciram. Ove sposobnosti dakle nisu naunike izuzev tamo
gde se ispostavi da zaista jesu. Ja znam dve osobe sa autizmom koje poseduju ovakve
izraene sposobnosti i koriste ih u svom radu.
4. Osobe sa autizmom imaju veoma ograniene sposobnosti i potencijale
a)
Osobe sa autizmom ne govore. Ovo je novost za mene. Ustvari delimino
jer je moj autizam ignorisan od vremena kada sam nauila da govorim (oko 6. godine) pa
nadalje.Zname neke osobe koje su sasvim sisguno autistine a koje su nauile da govore
veoma rano.
b)
Osobe sa autizmom su mentralno teko retardirane. ini se da su osobe sa
autizmom ipak rasporeene du itavog raspona intelektualnog koontinuma. Moj lini IQ
varirao je za oko 100 IQ jedinica. Kada sam bila mala mojim roditeljima je reeneo da
sam retardirana i da je svaka sposobnost koju pokazujem beznaajan deli. Kasnije su
svi moji problemi zanemareni zbog injenice da sam darovita. Testiranje IQ-a nije od
koristi kada su u pitanju osobe sa autizmom, ukoliko ih situacija nervira. U vezi sa ovim,
ini se da osobe sa autizmom imaju veu razliku izmeu svojih sposobnosti nego to je to
uobiajeno u optoj populaciji. Sposobnost ili nesposobnost u jednoj oblasti nije
pokazatelj koji se moe primeniti u proceni neke druge.
c)
Osobe sa autizmom ne mogu uspostaviti odnose sa drugima. Mojim
roditeljima je reeno da ja nikada neu voleti nikoga. Ovo je novost za moje roditelje i
kerku. ak i osobe koje su na niskom nivou sunkcionisanja mogu uspostaviti veze,
pokazivati naklonost i pokazivati brigu o onome to oseaju drugi ljudi.

5. U pitanju je normalna osoba koja je zarobljena u auatistinoj koljki

Dalje bi prema teoriji, lek koji bi se napravio oslobodio pravu osobu koja je
zarobljena u autizam i koja pokuava da izae iiz njega. Autizam je pervazivan: utie na
to kako mislim, oseam, opaam, obaujem informacije, shvatam, reagujem i utiem na
druge. Bilo bi nemogue promeniti sve ovo kako bih ostala ja sama. eleti da autizam
nestane, zani eleti da osoba sa autizmom postane neko drugi.
6. Autizam, naroito niskofunkcionalni, je skroz negativan
Imam dosta jasno seanje o tome kako mi je bilo dok nisam govorila, ali ovo je
teko opisati. Zasigurno mogu rei da svoj ivot nisam doivljavala kao
negativan. Nije bio preplavljen uasom, tamom ili usamljenou. Ponekad je bio
zastraujui ili zbunjujui, ali moje celokupno iskustvo bilo je neanalizirano i
neprocenjeno.
Neki aspekti autizma mogu biti dobri ili loi zavisno od toga kako se opaaju.
Npr., hiperfokusiranje panje je loe ukoliko se fokusira na svoja stopala i tako
propusti promenu svetla na semaforu. Sa druge strane, hiperfokusiranje je
odlina sposobnost ukoliko radi na intenzivnim programima. Ova crta je veoma
poeljna kod samostalnih zanatlija ili kompjuterskih programera.
Ne tvrdim da je biti autistian skroz dobro ili da i nema neke razlike izmeu
autistinih i ostalih osoba. Zaista me to to imam autizam onemoguava. Ali ovo ne znai
da je to skroz loe ili da elim biti izleena. Ne moram biti u potpunosti zadovoljna
sobom ali isto tako ne ne znai da elim biti neko drugi.
7. Opsesije, samostimulacija, rituali i sl. trebaju da se prekidaju
Ovakva ponaanja su neophodna osobama sa autizmom i oblino su bezopasna.
Samostimulacija slui za otputanje napetosti i regulie senzorni ulaz. Kod mene sam
primetila sam korelaciju izmeu poveanja samostimulativnog ponaanja i smanjenja
samopovreivanja. Ne mislim da je ovo sluajno. Ne vidim zaato bismo modifikovali
neije ponaanje koje se ini udnim kod nekoga kod koga je sveukupno ponaanje
ionako neobino.
Kod osoba sa visokofuncionalnim autizmom koje ele da se uklope u sredinu
modifikacija ovakvog ponaanja je poeljna. Glavni faktor pri donoenju odluke o
ovakvoj modifikaciji jeste samo ponaanje koje prouzrokuje probleme osobi sa
autizmom. Opsesije su sastavni deo autizma i iako ostalima idu na ivce najee su
bezopasne.
U nekim sluajevima, opsesivna interesovanja mogu pomoi izgradnju uspene
karijere. Moj partner je sada, nakon dugogodinje opsesije kompjuterima, veoma uspean
programer. Kod autizma est je i opsesivno-kompulsivni poremeaj, ali to je ve druga

pria. Naime, postoje ponaanja koja su socijalno neprihvatljiva (vie su nego udna i
neprijatna), opasna ili ilegalna, ali ona predstavljaju izuzetke.

8. Zadirkivanja na igralitu su bezopasna

Neki ljudi smatraju da treba dozvoliti ostaloj deci da kinje dete sa autizmom jer e
ga to ovrsnuti, da e tako nauiti da se ponaa normalno, da e samo reiti
situaciju, ili jednostavno, jer su to deja posla. Zadirkivanje moe i ne mora da
utie na ispoljavanje autistinog ponaanja. kada sam bila mala bila sam malo
svesna ostalih ljudi, bila sam sama iako su me ti ljudi zadirkivali. Kako se
poveavala moja svest o prisustvu drugih ljudi, sve vie je rasla i svest o
zadirkivanju ija sam rtva bila. U adolescenciji stvari su se toliko pogorale da
sam postala zaista depresivna i suicidalna. Takoe sam poela da se
smopovreujem, ovo je bilo neto to nisam radila od najranijeg detinjstva.
Zadirkivanje i kinjenje ne trebaju biti ignorisani, oni nisu bezopasni i mogu imati
veoma ozbiljne posledice.
Osobe sa autizmom trebaju i ele iste stvari koje ele normalni ljudi
Mnogi ljudi pokuavaju da procenjuju ivote osoba sa autizmom prema sopstvenim
standardima. Oni zakljuuju o tome da je osoba sa autizmom nesrena tako to u
njihovim ivotima pronalaze neto bi njih same uinilo tunima.Osobe sa autizmom
mogu da naprave neuobiajene izbore kada je u pitanju njihov socijalni ivot, razonoda ili
dokolica. ula sam kako ljudi ale svoje autistine roake jer ovi ne idu na ples, zabave i
ne razmiljajui o tome da ne uivaju svi u ovakvim stvarima.
Kada sam bila mala radije sam se igrala resicom na tepihu nego to bih vozila biciklo.
Umesto izgradnje zgrada ili vozila od lego kockica radije sam pravila neke konstrukcije i
oblike. Ovakve aktivnosti mogu da vam se uine udnima ali one su bezopasne. Igra je
igra i ona treba da bude zabavna.
Normalni ljudi veliki naglasak stavljaju na nezavisnost, uprkos injenici da su oni
mnogo vie socijalno zavisni od mene. Ja ivim nezavisno vie od 7 godina. Ne mislim
da je potpuna nezavisnost neto najbolje to moe biti. Najbolje sam ivela kada sam
imala vie praktine podrke i vie zavisna. Jer kada su moje praktine potrebe bile
zadovoljavane imala sam vie energije da se posvetim stvarima koje sam volela da radim,
a ne samo da brinem o preivljavanju.
Vano je sagledavati kvalitet ivota osobe sa autizmom iz njene perspektive.
Nametanje normalnih vrednosti nekome ko verovatno ne deli iste nije produktivno.
Autizam je deiji poremeaj

Ovo je lako: osobe sa autizmom rastu. Dete sa autizmom postaje odrasla osoba sa
autizmom osobe koje nastavljaju da se razvijaju i ue ak i vie nego ostali u tom dobu.
Odrasle osobe sa autizmom, naroito one koje suvie dobro funkcioniu da bi bile
smetene u stacionare ili grupna domainstva ipak imaju pomo.
9. Osobe sa blagim oblikom autizma mogu i moraju da se ponaaju normalno
Ne postoji blagi oblik autizma. Bez obzir na to koliko smo visokofunkcionalni
mi ulaemo veliki napor na prevazilaenje svakodnevnih situacija. Neki ljudi
pokuavaju da minimizuju Aspergerov sindrom. Postoji fina linija izmeu
normalnog ali udnog ponaanja i ponaanja autistine osobe koja funkcionie
na visokom nivou. Ja na primer imam veoma dobro razvijen nain primanja
gostiju i u tome se mogu ponaati vrlo normalno. Meutim, ukoliko se ovakva
situacija produi dovee me do sloma. Moje dotadanje skoro normalno
ponaanje uverilo je ljude da mogu da se ponaam na taj nain stalno, a ako ne
onda sam nemotivisna, lenja, manipuliem drugima ili elim da ih iznerviram. Ja
sam jednostavno osoba a visokofunkcionalnim autizmom a ne nesposobna
normalna osoba kako bi drugi voleli da me uvere.
10. Biti visokofunkcionalan je bolje i lake nego biti niskofunkcionalan
Kada sam bila mala nisam bila svesna komunikacije niti sam je elela i frustracija je
izostajala. U stvari, ponekad kaem kako najvie alim to sam progovorila. Govor je
oduzeo od mene moj mistini i magini neverbalni svet. Ovo je neto to mi mnogo
nedostaje i to vie ne mogu vratiti. Od svih roditelja koji imaju decu sa autizmom oni
ija su deca niskofunkcionalna smatraju da su njihova deca i srenija.
Kada je komunikacija u pitanju, nije nesposobnost za komuniciranjem ta koja je
teka ve je elja za izraavanjem vea od mojih sposobnosti. Slino je i na ostalim
poljima. Po meni lake je biti niskofunkcionalan nego, kao ja trenutno,
visokofunkcionalan i samim time biti svestan svega onoga to nisi.
Upamtiti: Svi stavovi koji su ovde popisani i objanjeni predstavljaju line stavove
autora. Oni ne bi trebali biti generalizovani i ne predstavljaju nuno zvanian stav
Nacionalnog udruenja za autizam.

1.2. ta je autizam
1. ta je autizam?
Autizam je doivotni razvojni pormeaj koji onemoguava osobu da na pravilan
nain razume ono to vidi, uje ili oseti na bilo koji nain. Ogleda se u ozbiljnim
problemima u uspostavljanju socijalnih odnosa, komunikaciji i ponaanju.
Osobe sa autizmom treba da marljivo ue normalne obrasce govora i komunikacije, i
prikladne naine za uspostavljanje odnosa sa ljudima, predmetima, i dogaajima, ba kao
osobe koje su imale modani udar.
2. Koje su karakteristike autizma?
Stepen izraenosti karakteristika je individualan ali zajedniko je sledee:
-

Zaostajanje u razvoju govora

Jezik se sporo razvija, ako se uopte razvije. Razvijen obino ukljuuje osobene
obrazce govora ili se rei upotrebljavaju bez stvarnog znaenja. Oni koji uspeno
koriste jezik i dalje mogu da koriste neobine metafore ili da govore jednim
monotonim, formalnim glasom.

Zaostajanje u razumevanju socijalnih odnosa

Dete sa autizmom esto izbegava kontakt oima, opire se ukljuivanju u aktivnosti i ini
se da iskljuuje svet oko sebe. Ovo se ogleda u izostanku kooperativnih igara sa
ostalima, nesposobnosti za razvijanje prijateljstava i nesposobnosti razumevanja tuih
oseanja.
Nedoslednost u senzornim odgovorima
Dete sa autizmom moe se u jednom momentu initi da je gluvo i ne odgovarati na rei
koje mu se upute ili na zvukove. U nekom drugom trenutku isto dete moe biti ekstremno
uznemireno svakodnevnim zvukovima kao to su zvuk usisivaa ili psei lave. Dete, isto
tako, moe biti neosetljvi na oit bol ili da slabije reaguje na toplo ili hladno, ili na isto
moe preterano reagovati.
Neujednaenost intelektualnih sposobnosti
Osoba moe imati visoke vetine pojedine spsobnosti koje su vrlo visoke u odnosu na
opte funkcionisanje kao to su: crtanje, muzike, raunanje, memorisanje injenica bez
obzira na njihovu vanost. Sa druge strane, veina osoba sa autizmom je mentalno
retardirano razliitom su stepenu i samo 20-ak posto njih ima prosene ili iznadprosene
sposobnosti. Upravo ovakve kombinacije varijacija u iintelektualnom funkcionisanju ini
autizam posebno komplikovanim.

Jasna ogranienost aktivnosti ili interesovanja

Osoba sa autizmom moe ponavljati pokrete telom, npr., udaranje rukama, iskretanje,
vrenje ili roking. Ovakve osobe mogu izraavati potrebu za ponavljanjem tako to e
uvek ii istim putem, oblaiti se istim redosledom, imati istu dnevnu shemu svakoga dana
i sl. Ukoliko se desi neka promena osoba koja ih upranjava bie veoma uznemirena.
ta uzrokuje autizam?
Autizam je poremeaj u mozgu, prisutan od roenja i koji utie na nain na kojij mozak
korisit informacije koje prima. Uzrok autizma je jo uvek nepoznat. Nka istraivanja
sugeriu da je u pitanju fiziki problem u onim delovima mozga koji su zadueni za
procesiranje jezika i obradu informacija koje pristiu. Pored ovoga, mogao bi svoj uiticaj
imati i disbalans izvesnih transmitera. Ponekad mogu biti ukljueni i genetski faktori.
Autizam bi mogao biti prouzrokovan kombinacijom nekolicine uzroka.
Psiholoko okruenje ne moe prouzrokovati autizam.
Koliko je est autizam?
Autizam je jedan od etiri glavna razvojna poremeaja. Javlja se u jednom ili dva sluaja
na 1000 roenih. U Severnoj Karolini ima oko 10000 osoba sa autizmom.
Kod koga se autizam javlja?
Autizam je rasprostranjen irom sveta, meu svim rasama, nacijama i u svim socijalnijm
slojevima. etiri od pet osoba sa autizmom su mukog pola.
Koji je najei problem koji se javlja kod osoba sa autizmom?
Osobe sa autizmom imaju problema u uenju govora i socijalnih vetina. Takoe imaju
potekoe u uspostavaljnju odnosa sa ostalim osobama.
Kako autizam utie na ponaanje?
Pored problema sa govorom i socijalizacijom, osobe s autizmom esto pokazuju
hiperaktivnost ili neuobiajenu pasivnost u odnosu na roditelje, lanove porodice ili
ostale ljude.
Koliko su ozbiljni bihejvioralni problemi kod osoba sa autizmom?
Kod autizma problemi ponaanja se kreu od tekih do blagih. Teki bihejvioralni
problemi poprimaju oblik veoma neobinih, ponekad agresivnih ili autoagresivnih
ponaanja. Ovakva ponaanja mogu da traju dugo i teko se ispravljaju.

U blaoj formi autizam je slian mentalnoj retardaciji. Najee se radi o

ometenosti na podrujima komunikacije i socijalizacije.
3. Da li se autizam javlja udrueno sa nekim drugim poremeajima?
esto se javlja zajedno sa ostalim razvojnim poremeajima kao to su mentalna
retardacija, problemi u uenju, epilepsijom i sl.
Najbojle je da autizam posmatramo na kontinumu na ijim krajevima su predstavljeni
laki i teki poremeaj. Prisustvo ostalih hendikepa i stepen mentalne retardacije odredie
mesto osobe sa autizmom na kontinumu.
4. Koja je razlika izmeu autizma i mentalne retardacije?
Veina osoba sa mentalnom retardacijom pokazuju ujednaen razvoj sposobnosti, dok
kod osoba sa autizmom razvoj sposobnosti nije ujednaen sa deficitima u pojedinim
podrujima najee u sposobnostima za komunikaciju i uspostavljanju veza sa
ostalima i odreenim sposobnostima u drugim poljima.
Neophodno je razgraniiti autizam od mentalne retardacije ili ostalih poremeaja
jer dijagnostika konfuzija moe dovesti do primene neprikladnog ili neefikasnog
tretmana.
5. Da li se osobama sa autizmom moe pomoi?
Da, osobe sa autizmom mogu da se podvrgnu tretmanu. Istraivanja su pokazala da se
kod osoba sa autuzmom koje su obuhvaene odgovarajuim tretmanom dolazi do
poboljanja. Mnogi naue da razumevaju svet oko sebe i tako postaju responzivniji na
okolinu.
6. Kako osobe sa autizmom mogu najbolje da ue?
Uz pomo specijaliziranih nastavnika koji koriste struktuirane programe zasnovane
na individualnim potrebama osobe sa autizmom mogu nauiti da funkcioniu kod kue i
u zajednici. Pojedini mogu voditi normalan ivot.
7. Kakve poslove osobe s autizmo mmogu obavljati?
Osobe sa autizmom obino najbolje obavljaju poslove koji su struktuirani i ukljuuju
ponavljanja.
Neki rade kao umetnici, pijaniste, slikari, radnici na farmi, slubenici, kompjuterski
operateri, perai sudova, radnici na traci ili kao samostalni radnici u zatitnim
radionicama.

8. U kakvim slobodnim aktivnostima osobe sa autizmom uivaju?

Uglavnom u rekreativnim aktivnostima u kojima uivaju i nehendikepirane osobe.
Obino vole muziku, plivanje, kampovanje, slaganje slagalica, igranje igara za stolom,
etnje i sl.
9. Kakve ustanove su dostupne osobama sa autizmom u Severnoj Karolini?
Postoje uionice u dravnim kolama, letnji kampovi, grupne kue, ustanove za
uvebavanje socijalnih vetina, radni trening, ustanove za planiranje ivota.
10. Koje su dodatne ustanove na raspolaganju deci sa autizmom u Severnoj
Karolini?
Deci sa posebnim potrebama je potrebno:
- nega
- pre i postkolsko zbrinjavanje
- letnji programi
- rekreativni programi
- grupne kue za stanovanje
- mogunost smetaja u stacionarima
- priprema za radni trening
- letnji kolski programi
11. ta je osobama sa autizmom potrebno kada odrastu?
-

radni trening (osposobljavanje)

mogunost dobijanja posla
grupne kue za stanovanje
stanovi sa stalnim nadzorom
ostale mogunosti za smetaj
rekreacija

12. Kako osobe sa autizmom mogu nauiti svrsishodne radne vetine?

Oni uz pomo specijalnih radnih terapeuta mogu nauiti da obavljaju uspeno svoj
posao samostalno, uz pomo ili u zatitnim radionicama.
13. Na koji nain osobe sa autizmom mogu iveti relativno nezavisno?
Oni mogu nauiti vetine neophodne da ive to je mogue nezavisnije uz pomo
specijalnih programa za ivot u grupnim kuama ili u stanovima sa nadzorom.