004 - Основе прорачуна машинских елемената

МАШИНСКИ
ЕЛЕМЕНТИ I
ОСНОВЕ ПРОРАЧУНА
МАШИНСКИХ ЕЛЕМЕНАТА
Београд, 2010. год.
ОСНОВЕ ПРОРАЧУНА МАШИНСКИХ ЕЛЕМЕНАТА
Циљ теме је упознати се са:
1 Радним оптерећењима машинских делова
2 Напонима и деформацијама
3 В
Врстама напрезања
4 Радним напонима у машинским деловима

Циљ теме је упознати се са:
Утицајем промене напона на динамичку

5 издржљивост материјала
6 Издржљивошћу
р у машинских делова
7 Д
Дозвољеним напоном и степеном сигурности
Радним и критичним напоном на додирним

Р
8 површинама
 Прорачуном се одређују:
- основне геометријске величине
- основне кинематске величине
- радна способност и
- цена коштања машинских делова.
 Прорачуном се проверава и сигурност машинских делова (степен

сигурности).
 Прорачун
П геометријских
ј величина или димензионисање врши се
углавном на основу потребне чврстоће.
 Чврстоћа
Ч рс оћа је сспособност
особ ос машинских
а с делова
е о а да
а приме
р е оптерећење
о ереће е и да
а
при томе не дође до њихове трајне деформације.
 Прорачун
П на основу чврстоће
ћ заснива се на упоређивању
ђ критичног и
радног напона у пресецима машинских делова.
РАДНА ОПТЕРЕЋЕЊА МАШИНСКИХ ДЕЛОВА

 Радна оптерећења машинских делова потичу од:
1. Спољних сила (F)
2. Спрегова (M)
 Оптерећење настаје као отпор при обављању неког рада.
 У зависности од времена (t) оптерећење може бити:
1. статичко (мирно)
2. динамичко (променљиво)

 Статичко или мирно
р оптерећење
р јје константно током времена,
р , слика а).
)
Пример:
- Носачи челичних конструкција (стубови, фабричке хале и др.)
- Судови под притиском
 Динамичко оптерећење је променљиво током времена и мења се од Fd до
Fg, слика гг, д)
д).
 Два основна облика промене оптерећења су:
- једносмерно променљиво оптерећење,
оптерећење слика в)
које у току времена варира између нуле (Fd = 0) и максималне вредности Fg
- симетрично
р наизменично променљиво
р оптерећење,
р , слика д)
које у току времена варира између максималне вредности Fg и минималне
вредности Fd= - Fg и код кога је средње оптерећење:
Fg  Fd
Fsr  0
2

 Мера промене оптерећења је коефицијент асиметрије циклуса (R):
Fd
R  1...  1
Пример:
Fg
Једносмерно променљиво оптерећење са Fd = 0, слика в)
- Опруге које немају претходно оптерећење
Једносмерно променљиво оптерећење са Fd > 0, слика б)
- Опруге код возила
- Неке завртањске везе
- Заковани спојеви
ј
- Заварени спојеви
Симетрично наизменично променљиво оптерећење са R = -1, слика д)
- Попречни пресеци обртних осовина и вратила од момената
савијања

Ударно оптерећење, слика ђ)
- При обради на машинама алаткама (чекићи, пресе, маказе за
сечење лима и др,)
 Сви делови и склопови машина у току рада изложени су мањој или већој
промени оптерећења што зависи првенствено од врсте погонске и радне
машине,, д
доња табела.

 Највеће оптерећење меродавно за прорачун машинских елемената:
Fmax  F  K A Tmax  T  K A
F - номинално (рачунско) оптерећење
KA - фактор спољних динамичких сила, предходна табела
T - обртни момент
НАПОНИ И ДЕФОРМАЦИЈЕ
 Под дејством
ј оптерећења машински делови мењају
ју облик, тј.ј деформишуу се.
 Промена облика (деформација) може бити:
- издужење
- скраћење
- клизање суседних пресека једног у односу на други
- угиб
- нагиб
ДЕФОРМАЦИЈЕ
ЕЛАСТИЧНЕ ПЛАСТИЧНЕ
Нестају по престанку дејства Остају

О ј и по престанку дејства
ј
оптерећења оптерећења и оне су сталне
 Код машинских делова дозвољене су само еластичне деформације.
 Према
р законуу акције
ј и реакције,
р ј у услед дејства
ј спољних сила (оптерећења)
( р ) јавиће
ј се
унутрашње силе у материјалу које се одупиру утицају спољних сила тежећи да тело
(машински елемент) задржи свој равнотежни положај.
 Сва чврста тела имају одређену еластичност јер се, по престанку дејства
спољашњих сила , враћају у своје првобитно стање уколико деформације не пређу
извесну границу – границу еластичности E.
 Када деформације прекораче границу еластичности, тело се по престанку дејства
спољашњих сила , не враћа
ћ потпуно у своје
ј првобитно
б стање. ТТакве деформације
ф ј су
трајне или пластичне.
 Ако се деформације повећавају још више, могу да пређу и границу кидања Rm.
 Трајне
Т ј деформације
ф ј код челика, као основног конструкционог материјала
ј уочљиве
су код меких челика на граници течења ReH.
 Границе еластичности, течења (пластичности) и кидања одређују се за разне

материјале експериментално.
 Према овим границама тела могу бити:
- еластична (гума, челик, многи метали и њихове легуре)
- крта (стакло, бетон, ливено гвожђе) – са врло уским границама еластичности
- пластична (олово,
(олово асфалт
асфалт, иловача)
иловача).
 Хомогено тело је оно тело које има једнолику структуру у свим тачкама запремине.
 Изотропно тело је оно тело које има иста својства у свим правцима, а уколико
нема ту карактеристику назива се анизотропно.
 Изотропне материје су гасови, течности и аморфна тела.
 Анизотропне материје су дрво и кристална тела.
 ЧЕЛИК се може сматрати хомогеним и изотропним материјалом.
 Унутрашње силе у материјалу сведене на јединицу површине попречног пресека

називају се напон.
 Напон је векторска величина и има свој интензитет, правац и смер.
 Димензија
Д ј напона јје:
N
2
 Pa - паскал
m

 Резултујући или укупни напон  може се разложити на две компоненте:

- једна је у правцу нормале на раван елементарне површине 

- а друга у равни пресека 

 Компонента главног напона у правцу нормале назива се нормални напон .

 Компонента у равни пресека назива се тангенцијални напон  .
 Нормални напон усмерен од материјала у коме се јавља је позитиван – затежући
напон  z док је нормални напон супротног смера негативан – притискајући напон p
ВРСТЕ НАПРЕЗАЊА
 Напрезање машинског дела карактерише појава напона и деформација.
Сила изазива транслаторно кретање.

Спрег – обртно кретање
кретање.
Момент силе има двојако дејство – као
сила и спрег.
 Напрезање може бити:

- аксијално (затезање, притискивање)
- савијање
- увијање
- смицање.
 У пресецима машинских делова може

доћи до сложеног напрезања као
комбинација наведених основних
напрезања.
Аксијално напрезање
 Код аксијалног напрезања сила је аксијална па тежи да тело издужи или скрати,
па се деформација јавља као издужење или скраћење.
 Напон затезања (истезања):
F N  F – највећа аксијална сила

z 
A  mm2 
А – површина попречног пресека
 Затезање је аксијално напрезање које изазивају силе затезања.

 При затезању долази до издужења l оптерећеног дела и до смањења површине
попречног пресека.
пресека
 Напон притиска:
F N 
p 
A  mm2 
 Притискивање је аксијално напрезање које изазивају силе притиска.
 При притискивању долази до смањења дужине дела и до повећања површине

попречног пресека.
Смицање
 Код смицања сила дејствује у равни пресека и мења његов облик, а деформација се
јавља у виду клизања (слика в).
ц ј напон је
 Смицајни ј тангентни и лежи у р
равни смицања.
ц
 Напон смицања:
Fs – смичућа сила
Fs  N 
s   2  А – површина попречног пресека изложена смицању
A  mm 
Увијање
ј
 Увијање штапа (вратила, жице, завојне опруге) изазива спрег који дејствује у
равни попречног пресека.
 При увијању штапова кружног попречног пресека,
пресека напони су неравномерно
распоређени и највећи су у површинском слоју, а једнаки су нули у оси увијања.
 Напон увијања је тангентни и његов правац лежи у равни пресека и тангира
кружнице у попречном пресеку.
пресеку
 Напон увијања:
T – највећи момент увијања
T  N 
u   mm2  Wp – поларни отпорни момент попречног пресека
Wp
Савијање
 Савијање изазивају спрегови који дејствују у уздужној равни симетрије штапа

(носача, осовине, вратила), слика лево.
 Силе такође изазивају савијање јер се редукују на трансверзалну силу и момент

савијања, слика десно.
р р
 Трансверзална сила изазива смицање,
ц , а момент силе – савијање,
ј , па је
ј овакво
напрезање сложено.
Савијање
 За глатки штап изложен чистом савијању напон је врло неравномерно распоређен по

пресеку:
- са једне стране штапа је затезање,
- са друге притисак,
- а у неутралнојј равни напони су једнаки
ј нули.
Савијање
 Површински слојеви штапа су изложени највећим напонима. Величина напона зависи

од растојања слоја материјала од неутралне равни.
 Напон савијања:
M  N 
s   mm2 
M – момент силе, односно спрег
W
W – аксијални отпорни момент попречног пресека
 У табели су дати обрасци за

израчунавање момената инерције и
отпорних момената пресека који имају
најширу примену.
Извијање
 Ако на штап (стуб,
( б профил носача)) дејствује аксијална сила притиска,а његов
попречни пресек је мали у односу на дужину штапа, доћи ће до извијања.
 Критични напон притиска:
Fk   E  I min  2  E  N 
k   
A A  lk
2
 2  mm2 
E – модул еластичности материјала
Imin– најмања вредност аксијалног момента инерције површине попречног пресека штапа
А – површина попречног пресека штапа

lk – слободна дужина штапа – која зависи од начина учвршћивања крајева штапа
lk  2l - кад је један крај штапа уклештен,

уклештен а други слободан
lk  l - кад се оба краја штапа ослањају на лежиште, од којих је један слободан

lk  0,7
, l - кад јје јједан крајј штапа уклештен,
у а други
у аксијално
ј слободан
lk  0,5l - кад је штап обострано уклештен
 – виткост штапа
lred
 Виткост штапа је: 
imin
lred  lk - редукована дужина штапа
imin - минимални полупречник елипсе инерције
I min
imini 
A
 На слици
ц су
у приказана
р четири
р основна случаја
у ј извијања.
ј
При чему је: lk  lred

E
 Критична виткост штапа: k   
k
к – критични напон - напон притиска на граници еластичности материјала
 У табели су дате граничне вредности виткости штапа  и изрази за критични

напон k за Ојлеров и Тетмајеров поступак.
Сложено напрезање
 У пракси се често у деловима конструкција јавља истовремено више основних
напрезања.
На пример:
 На сслици је дат
а део
ео изложен
з о е увијању,
ја
савијању и смицању.
 Ако су поједини напони у пресеку само нормални или само тангенцијални они се
сабирају алгабарски.
     
 z 
На пример: i z s
  s
 z , s  - меродавне механичке карактеристике материјала за затезање и савијање дају
се табеларно
 Ако је пресек истовремено изложен нормалном и тангенцијалном напону,

еквивалентни напон се одређује
ђ ј помоћу
ћ израза:
 i   2  ( 0  )2
0 

- коефицијент свођења тангенцијалног на нормални напон
 
  ,  - меродавне механичке карактеристике материјала према дате табеларно
Контактна или додирна напрезања
 Настају на додирним површинама (А) делова који се међусобно притискују
силом (F).
F N 
 Површински притисак: p 
A  mm2 
A  mm2  - пројекција површине додира на раван управну на силу F
РАДНИ НАПОНИ У МАШИНСКИМ ДЕЛОВИМА

 Код статички напрегнутих делова напон је сталан тј
тј. приближно сталан:
  const   const
 Код динамички напрегнутих делова рачуна се показатељ промене напона (R) који
се рачуна као однос најмањег и највећег напона:
d
R - коефицијент асиметрије циклуса
g
 g d
a  - амплитудни напон
2
g d
 sr  - средњи напон
2
 У следећој табели приказане су могуће промене напона и њихове карактеристике.
 Критично стање статички оптерећених делова настаје услед трајних деформација
које могу узроковати и статички лом.
 Гранични напони при којима машински делови изложени статичким оптерећењима

могу исправно да функционишу представљају напоне на граници еластичности
материјала E.

 ReH- напон на граници
р течења – на овојј граници
р уочљиве
у суу трајне
р ј деформације
ф р ј код
меких челика.
 Rp0,2- напон на граници течења – на овој граници уочљиве су трајне деформације

д тврдих
код рд челика,, то јје напон при
р 0,2%
, издужења
ду испитиваних епрувета.
ру
 Критични напони у материјалу су:
- Границе течења ReH и Rp0,2
- Граница кидања или затезна чврстоћа Rm.

 Код динамички оптерећених делова разарање материјала је постепено. Почиње
иницијалном напрслином у зони највећих напона, а завршава се ломом.
 Код динамичких ломова уочавамо две зоне разарања материјала:

- зона разарања услед замора материјала
- зона статичког лома.
 Затезна чврстоћа Rm и граница развлачења ReHH одређују се при статичким
условима испитивања епрувета стандардног облика и димензија и фино обрађених
површина.
УТИЦАЈ ПРОМЕНЕ НАПОНА НА ДИНАМИЧКУ ИЗДРЖЉИВОСТ МАТЕРИЈАЛА
 Динамичка издржљивост је највећи напон D односно D који епрувета или

машински део може трајно да издржи.
 На слици а) приказана је Велерова крива (крива динамичке издржљивости).

издржљивости)
 Велерова крива графички даје везу између динамичке издржљивости и броја

промена циклуса оптерећења.
 За челик се до динамичке издржљивости долази при N  10 106 промена

циклуса оптерећења.
 Динамичка издржљивост материјала одређује се испитивањем епрувета

одговарајућих димензија и облика са фино обрађеним површинама и то за:
- једносмерну промену напона R  0
- наизменичну промену напона R  1 , следећа слика.
 Динамичка издржљивост материјала за једносмерну промену напона при R  0

означава се са  D (0) односно
д  D (0)
 Динамичка издржљивост материјала за наизменичну промену напона при R  1
означава се са  D ( 1) односно  D ( 1)
 Резултати испитивања епрувета приказани су табеларно и користе се при
димензионисању машинских делова.
 У следећој табели дати су и резултати испитивања основних конструкционих
материјала:
- затезна чврстоћа Rm
- границе развлачења ReHH и Rp0,2
02
- модул еластичности, Поасонов коефицијент, густина, тврдоћа и

- коефицијент линеарног ширења

Смернице за употребу челика:
Конструкциони челици
Č.0270,
Č 0270 Č.0370
Č 0370 и Č.0460
Č 0460 су ваљани челици – користе се за конструкције спојене
закивцима или завртњима
Č.0545, Č.0645 и Č.0745 примењују се за одговорне отковке – осовине, вратила,

вретена ручице,
вретена, ручице клинове,
клинове зупчанике,
зупчанике пужеве и др.
др
Челици за побољшање
Č.1330,
Č 1330 Č.1530
Č 1530 и Č.1730
Č 1730 користе се за веће отковке,
отковке за делове возила
возила, бицикле
бицикле,
осовине, клипњаче, радилице и др.
Č.3130, Č.4130 користе се динамички оптерећене делове.

Č.4732, Č.5431 користе се за статички и динамички високо оптерећене делове.
Челици за цементацију
Č.1120 користи се за израду малих машинских делова: клинова, завртњева и сл.
Č.1220 користи се за израду ручица, сворњака и осовиница, чаура, полуга и сл.

Č 4320 користи се за израду малих зупчаника

Č.4320 зупчаника, осовина
осовина, вратила
вратила, ланце и сл
сл.
Č.4721 користи се за израду завртњева, радилица, делова изложених хабању

Č.5421 користи
р се за израду
р ду високо оптерећених
р зупчаника
у и венаца
ц зупчаника,
у , осовина
Сиви и нодуларни лив
Сиви лив погодан је за делове сложеног облика и великих димензија

димензија.
SL000 је негарантоване чврстоће, користи се за споредне делове.

SL100 употребљава се за мало оптерећене делове - постоља, мењачке кутије и сл.
SL150 употребљава се за мало оптерећене цилиндре, клипове, водоводне цеви.
SL200 користи се за добоше кочница, цилиндре, делове пумпи и редуктора.
SL250 је лив велике чврстоће, користи се за блокове мотора, цеви.
SL300, SL350 уупотребљавају

р ју се за нарочито
р оптерећене
р делове.
д
Нодуларни лив одликује се веома добром затезном чврстоћом релативним издужењем,

као и повећаном отпорношћу на смицање и удар.
Бакар и легуре бакра
Бакар и легуре бакра примењују се у машинству када се од елемената конструкција

захтева:
-велика отпорност према корозији и неким хемијским једињењима
-добра
добра топлотна проводљивост
-добра електрична проводљивост
Бакар и легуре бакра се лију, кују, извлаче и ваљају у хладном или топлом стању, а и
лако се обрађују резањем.
Велику примену у машинству имају:

-бакарне легуре за ливење
бронза и месинг
-бакарне легуре за гњечење
А
Алуминијум
ј и легуре алуминијума
ј
Алуминијум и легуре алуминијума примењују се у машинству, највише у

ваздухопловству електротехници,
ваздухопловству, електротехници грађевинарству,
грађевинарству индустрији намештаја,
намештаја моторној
индустрији, хемијској индустрији и сл.
Машински делови често су изложени променљивим напонима.
Зато је ради димензионисања машинских делова потребно одредити динамичку

издржљивост материјала за конкретан случај промене напона.

Највећи замор материјала изазива симетрично наизменична промена напона код које је
SR = 0 и R = -1.
Са повећањем средњег напона SR повећава се и издржљивост све до својих највећих

вредности приближно једнаких напону течења ReH(Rp0,2).
Претпоставка:
Да је зависност издржљивости и средњег напона линеарна, односно да се амплитуда
издржљивости A линеарно смањује са повећањем средњег напона SR.
Смитов дијаграм:
За цртање Смитовог дијаграма потребна су два начина промене напона:

1. D(-1) - Симетрично наизменична промена напона код које је SR=0 и R=-1, тачка III
2. D(0) - Једносмерна промена напона код које је SR= A и R=0, тачка II
Тачку I одређују граница течења ReH(Rp0,2) и симетрала правоуглог координатног

система D - SR.
Од праве под углом 450 мере се амплитуде динамичке издржљивости A.
 Линија
ј критичног
р напона лежи под
д углом
у (():
)
 D (0)   D ( 1)
tg 
0,5   D (0)
Пример: Смитови дијаграми за челике
ИЗДРЖЉИВОСТ МАШИНСКИХ ДЕЛОВА
 Динамичка издржљивост машинских делова је мања од динамичке издржљивости

епрувете.
 Корекција динамичке издржљивости машинских делова обухвата:
1. Утицај величине попречног пресека машинског дела и епрувете

2. Утицај разлике у стању површинског слоја (храпавост површине)
3. Утицај механичке и термохемијске обраде
4. Утицај корозије
5. Утицај температуре
6. Утицај ефективног фактора концентрације напона (k) и др.

 Утицајј величине попречног
р пресека
р на издржљивост
р машинских делова узима
у се у
обзир фактором 1 чије су вредности дате у доњој табели, и то за делове изложене
савијању и увијању.
1  1 - за делове изложене затезању и притискивању


 Утицај храпавости површине на издржљивост машинских делова узима се у обзир
фактором 2 чије су вредности дате на доњој слици
слици, у зависности од затезне чврстоће
материјала Rm и средње висине неравнина Rz.
Утицај храпавости површине


 Утицај отврднутих површинских слојева на издржљивост машинских делова узима
се у обзир фактором 3 чије су вредности дате у дољој табели, и зависе од врсте
обраде.

 Утицај корозије на издржљивост машинских делова узима се у обзир фактором 4 и
веома је неповољан.
4  0,52
0 52 - за опште конструкционе челике изложене дејству
ј морске воде
4  0,76 - за челик Č.1531 нормализован и изложен напону савијања и увијања
4  0,41
0 41 - за челик Č.1531
Č 1531 изложен дејству морске воде
4  0,68  0,84 - за челик Č.1531 при раду у слаткој води
 Легирани челици су повољнији за рад у агресивној средини.
4  0,82 - за челик Č.5420 изложен дејству морске воде и N<106
4  0,56 - за челик Č.5420 изложен дејству морске воде и N<108


 Утицај
ц ј повишене температуре
р ур на издржљивост
др машинских д
делова уузима се у обзир
р
фактором 5 , чије су вредности дате у доњој табели.
 Повишена температура директно утиче на затезну чврстоћу, напон течења,

издржљивост и др.

 У доњојј табели
б дате су вредности затезне чврстоће
ћ Rm,напона на граници течења
(развлачења) Rp0,2, временске затезне чврстоће h коју епрувета може да издржи
100000 часова и напона пузања r.
 Напон пузања r представља напон при коме долази до појаве трајних пластичних
деформација.

Утицај концентрације напона
 Појава повећања напона на местима промене пресека назива се

концентрација напона.
 Испитивања су показала да се напон у зони промене пресека машинских
делова повећава у односу на номинални напон.
 Напон је већи што је промена пресека већа.

 Извори
р концентрације
ц р ц ј напона су
у приказани
р на ддоњојј слици
ц – зарези,
р , жлебови,,
прелази са једног на други пречник, прелази са једне на другу ширину или
дебљину делова и рупе.
 На
Н слици јеј приказан ток промене напона од номиналног n (кад
( нема промене
облика) до максималног max и то:
а,г) при затезању; б) при савијању; в) при увијању

Геометријски фактор концентрације напона (
( k)
 Количник највећег стварног напона (max,max) и номиналног напона (n,n)

ј
назива се геометријски фактор концентрације
ј напона ((k)
 max  max
k  односно k 
n n
 Вредност геометријски фактор концентрације напона (k) зависи од: облика,

интензитета промене пресека и врсте напрезања.
 Помоћу
П ћ дијаграма
ј на следећим
ћ сликама одређује
ђ ј се вредност геометријског
ј
фактора напона, до којих се дошло испитивањем епрувета и машинских делова.
 На
Н машинском делу има више извора концентрације ј напона због
б сложенијегј облика
б
дела у односу на епрувету, због различите површинске обраде дела у односу на
епрувету и сл.


 Ако су извори концентрације напона близу једни других, резултујући напон може
бити већи или мањи од појединачних
појединачних, што зависи од облика и положаја извора
концентрације напона и врсте напрезања.
На пример:
 Да је жлеб за клин на слици а), израђен непосредно поред наслона, тј. поред
р
прелаза са једног
ј пречника
р на други,
ру а на слици б),) да је
ј радијални
р ј отвор
р непосредно
р
уз наслон, у оба случаја дошло би до вишеструке концентрације напона, тј.
максимални напон у критичном пресеку био би једнак збиру појединачних највећих
напона.

 Ако су жлеб за клин или радијални отвор удаљени од наслона најмање за
b d
(r  ) односно (r  ) не долази до вишеструке концентрације напона.
2 2
r – полупречник
у р заобљења
b – ширина клина
d – пречник проврта (отвора)

 На слици в) жлеб за прстенасти ускочник код вратила или осовина, представља јак
извор концентрације
ј напона.
 Ако се у близини овог жлеба са обе стране ураде одговарајући жлебови

растерећења, облика као на слика в), линија промене напона се знатно ублажава,
односно смањује се концентрација напона.

 На слици г) приказани су делови са навојем који знатно умањују концентрацију
напона на завршетку навоја.
 Критични пресек је на прелазу навојног дела и стабла.


Ефективни фактор концентрације напона (k)
 Поједини материјали различито су осетљиви на концентрацију напона па је

ефективни фактор концентрације напона (k):
k  ( k  1) k  1
k - фактор осетљивости материјала на концентрацију напона
 Осетљивост на концентрацију напона мења се код мекших челика и креће се око:

k  0,5
 Код челика велике затезне чврстоће:
k  0,95
прорачуне вредност за k може се усвојити у зависности од затезне
За приближне прорачуне,
чврстоће (Rm): k  (1,4  0,8) 103  Rm  1
 Веће вредности треба усвајати за челике мање затезне чврстоће:
k  1,4 - за Rm=370 N/mm2
k  0,8 - за Rm=1200 N/mm2


За прецизније прорачуне, ефективни фактор концентрације напона рачуна се као:
k
k 
nk
nk - динамички фактор осетљивости материјала на концентрацију напона
k  mm1  - коефицијент врсте напрезања

2
k - за аксијална напрезања
r
1 2 - за савијање
k 
e r
1 1
k   - за увијање
e r
r  mm - полупречник заобљења на месту промене пресека
e  mm - највећа удаљеност влакна пресека од неутралне осе
e  0,5d - за делове кружног попречног пресека

d - пречник пресека



 Ефективни фактор концентрације напона (k) може се прецизно одредити за
сваки машински део испитивањем помоћу мерних трака,
трака коришћењем методе
коначних елемената или испитивањем машинских делова.
 У горњим табелама дати су резултати испитивања за различите облике делова.


Динамичка издржљивост машинских делова
 Корекцију динамичке издржљивости машинских делова најлакше је извршити
у Смитовом дијаграму, доња слика.

 Наведени утицаји на издржљивост одражавају се на смањење динамичког
дела A укупног напона D = SR + A.
 При наизменичној промени напона кад је SR = 0 и R = -1:

- Динамичка издржљивост материјала је: D A
- Динамичка издржљивост машинског дела је:
1  n 1  n
 AM   D ( 1) M   D ( 1)  односно  AM   D ( 1) M   D ( 1) 
 k  k
 За друге вредности напона sr корекција се врши повлачењем линије
издржљивости у Смитовом
С дијаграму под углом M
2 D ( 1) 1  n
tgg M  1  ((1  )
 D (0) k
 На динамичку издржљивост машинских делова утиче и начин промене радног
ј јје одређен:
напона који р ђ
- Средњим напоном sr
- Амплитудним напоном a

Могуће су три варијанте промене радног напона:
а) У првој варијанти средњи напон sr = const, а на повећање укупног напона
утиче само пораст амплитудног напона a
У Смитовом дијаграму промена радног напона може се

приказати координатама sr и g при чему је:
 g   sr   a - горњи радни напон
Повлачењем линија sr = const вертикална линија и линије

под углом M одређује се:
 DM - динамичка издржљивост машинског дела DM
 sr
 DM   D ( 1) M   sr  tg M
- амплитудна издржљивост машинског дела AM
 AM   DM   sr

б) У другој варијанти повећање амплитуде радног напона сразмерно је повећању
средњег радног напона тј. коефицијент асиметрије:
 d  sr
R   const
g g
Динамичка издржљивост машинског дела DM :
 D ( 1) M
 DM 
1  ctgg   tgg M
где је:
 sr
ctg  
g

в) У трећој варијанти доњи радни напон једнак је преднапону: d = p = const
Динамичка издржљивост машинског дела DM :

 D ( 1) M  0,5
0 5   d  tg M
 DM 
1  0,5  tg M
ДОЗВОЉЕНИ НАПОНИ И СТЕПЕН СИГУРНОСТИ

 Претходни
р д прорачун
р р у врши
р се помоћу
уддозвољеног напона:

 doz

 N / mm2 
 doz   N / mm2  односно 
S   S  
 ,  -меродавна механичка карактеристика материјала у  N / mm2  чије су
вредности дате у доњој табели или из дијаграма динамичке чврстоће –
Смитов дијаграм
S - степен сигурности чије су вредности дате у горњој табели


 Помоћу
П ћ границе развлачења ((течења)) ReH (Rp0,2) врши се прорачун машинских
делова који су изложени мирном или мало променљивом оптерећењу.
На пример:
р ер - за однос
d - најмањи напон
d
R  0,75 g - највећи
ј напон у посматраном
р пресеку
р у
g машинског дела
ру ј
- Код мостова и већих челичних конструкција
- Код неких завртњева
- Закивака
- Заварених спојева
- Код резервоара и судова под притиском.
 Радни напони код већине машинских делова су променљиви.


 Завршни
р прорачун
р р у машинских делова своди се на:
- проверу степена сигурности у критичним пресецима машинских делова
- проверу крутости и динамичке стабилности
- проверу напона површинског притиска на додирним површинама
 Критични пресеци су пресеци са највећим радним напонима и са великом

концентрацијом напона код динамички напрегнутих делова.
делова
 Статички степен сигурности SF је показатељ сигурности од пластичних

деформација у критичним пресецима машинских делова.
На пример: - за димензионисање пресека машинских делова изложених

статичком или мало променљивом оптерећењу користи се граница
течења ReH (Rp0,2)
ReH Rp 0,2
SF  или SF 
 
0,8  ReH
SF  - за смицање

 Статички степен сигурности меродаван је за проверу сигурности и у случајевима

кад је динамичка издржљивост материјала DM >ReH (Rp0,2) што може бити случај када
је коефицијент асиметрије:
d
R  0,75
g
 Статички степен сигурности може бити меродаван за проверу сигурности ако је
број промена напона у радном веку мали, по правилу: N ≤ 104 .
 Овако израчунат степен сигурности треба да је SF min  1,3  2 у зависности од

врсте конструкције
конструкције, њене намене и сл
сл.

 Динамички степен сигурности SD дефинисан је као однос динамичке
издржљивости материјала у радним условима DM односно DM и највећег радног
напона g односно g:
 DM  DM
SD  односно SD 
g g
 Код машинских делова који су повећано осетљиви на динамичка напрезања,

проверава се степен сигурности према амплитуди издржљивости AM, AM и радним
амплитудним напонима a, a:
 AM  AM
SDA  односно SDA 
a a
 AM , AM - амплитудне издржљивости материјала у радним условима одређују се из
коригованог Смитовог дијаграма
SD min  1,2  1,8 - за једносмерне промене напона
SD min  1,3  2 - за наизменичне промене напона


 Уколико се у пресеку истовремено јавља више нормалних напона
напона, на пример
напон затезања z и напон савијања s, прво се одреде парцијални степени
сигурности Sz и Ss, па се затим одређује меродавни степен сигурности пресека:
S z  Ss
S
S z  Ss
 Уколико је пресек истовремено изложен нормалном и тангенцијалном напону,

након израчунавања парцијалних степена сигурности S и S одређује se меродавни
степен сигурности пресека:
S  S
S
S2  S2
 Други начин одређивања меродавног степена сигурности пресека изложеног
нормалном и тангенцијалном напону јесте помоћу еквивалентног напона:
       
2 2
 i    
2
 

или  i    
2
 

       
 Па је меродавни степен сигурности пресека:
 DM  DM
SD  односно SD 
i i
 Степен сигурности
ур у завршном
р прорачуну
р р у у треба
р да јје у наведеним
д д границама.
р ц
 Ако је степен сигурности у завршном прорачуну већи од 1,8 односно 2, то може

да значи да је наведени пресек предимензионисан.
РАДНИ И КРИТИЧНИ НАПОНИ НА ДОДИРНИМ ПОВРШИНАМА

 Радни
д напони на ддодирним
д р површинама
р елемената изражавају
р ју се површинским
р
притиском p(N/mm2).
 Ако су додирне површине глатке и равне, а делови имају једнаку крутост,

површински притисак се рачуна по обрасцу:
F
p  N / mm2 
A
FN - сила на додирнојј површини
A mm2  - додирна површина


 Кад је у питању неравномерна расподела притиска, приликом прорачуна се користи
просечна вредност притиска, јер
ј јје тешко одредити највећи
ј ћ притисак.
 На горњој слици приказана је расподела притиска на половини додира

цилиндричних површина једнаких пречника, d = D или d > D (чврста налегања).
 Претпоставља се да је притисак p на додирним површинама равномерно
распоређен и да износи: F
p
d l l - активна дужина додира делова

 Ако је налегање лабаво тј. d < D расподела притиска је неравномерна, слика б).
 Највећи притисак је у правцу дејства сила pmax и смањује се до нуле.

 Вредност највећег притиска pmax одређује се из обрасца:
4 F
pmax 
  d l

 Расподела притиска на додиру испупчених површина решава се у теорији
еластичности применом Херцових једначина,
једначина доња слика
слика.
F E
pmax  0,418
0 418  - за додир
о р ваљака
а а а
br
FE
pmax  0,388  - за додир кугли
r2

2  E1  E2
E - меродавни модул еластичности
E1  E2
E1 , E2 - модули еластичности делова у додиру
r1  r2
r - меродавни полупречник додира
r1  r2
r1 , r2 - полупречници кружница цилиндричних делова односно кугли, слика б)
b - дужина додира цилиндричних делова
 Делови могу бити непокретни, могу да клизају или котрљају.

 Притисак
р на граници
р ц пластичне деформације
д ф р ц ј површинског
р слоја:
ј
pT  1,2  ReH
 Степен сигурности од појаве пластичних деформација:
pT 1,2  ReH ReH - напон на граници течења материјала

ST  
p p p - највећи површински притисак

 Површински слој делова који клизају изложен је трошењу скидањем честица
материјала.
 Површински слој делова који котрљају изложен је трошењу услед гњечења

(питинг).
(питинг)
Резиме
чврстоћа је способност машинских делова да приме оптерећење
и да при томе не дође до њихове трајне деформације.
прорачун на основу чврстоће заснива се на упоређивању
критичног
р о и ра
радног
о напона
а о а у пресецима
ресе а машинских
а с делова.
е о а
у зависности од времена (t) оптерећење може бити: статичко
(мирно) и динамичко (променљиво).
мера промене оптерећења је коефицијент асиметрије циклуса (R).
деформације
ф р ј могуу бити еластичне и пластичне.
напрезање може бити: аксијално (затезање, притискивање),
савијање, увијање и смицање.
појава
ј повећања
ћ напона на местима промене пресека назива се
концентрација напона.
Завршни прорачун машинских делова своди се на: проверу
степена сигурности у критичним пресецима машинских делова, проверу
крутости и динамичке стабилности и проверу напона површинског
притиска на додирним површинама.

004 - Основе прорачуна машинских елемената

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

004 - Основе прорачуна машинских елемената

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

МАШИНСКИ

Циљ теме је упознати се са:

1 Радним оптерећењима машинских делова

4 Радним напонима у машинским деловима

Циљ теме је упознати се са:

Утицајем промене напона на динамичку

Радним и критичним напоном на додирним

 Прорачуном се проверава и сигурност машинских делова (степен

РАДНА ОПТЕРЕЋЕЊА МАШИНСКИХ ДЕЛОВА

РАДНА ОПТЕРЕЋЕЊА МАШИНСКИХ ДЕЛОВА

РАДНА ОПТЕРЕЋЕЊА МАШИНСКИХ ДЕЛОВА

РАДНА ОПТЕРЕЋЕЊА МАШИНСКИХ ДЕЛОВА

РАДНА ОПТЕРЕЋЕЊА МАШИНСКИХ ДЕЛОВА

F - номинално (рачунско) оптерећење

KA - фактор спољних динамичких сила, предходна табела

Нестају по престанку дејства Остају

 Границе еластичности, течења (пластичности) и кидања одређују се за разне

 ЧЕЛИК се може сматрати хомогеним и изотропним материјалом.

 Унутрашње силе у материјалу сведене на јединицу површине попречног пресека

 Напон је векторска величина и има свој интензитет, правац и смер.

Сила изазива транслаторно кретање.

 Напрезање може бити:

 У пресецима машинских делова може

F N  F – највећа аксијална сила

 Затезање је аксијално напрезање које изазивају силе затезања.

 При притискивању долази до смањења дужине дела и до повећања површине

 Савијање изазивају спрегови који дејствују у уздужној равни симетрије штапа

 Силе такође изазивају савијање јер се редукују на трансверзалну силу и момент

 За глатки штап изложен чистом савијању напон је врло неравномерно распоређен по

 Површински слојеви штапа су изложени највећим напонима. Величина напона зависи

 У табели су дати обрасци за

А – површина попречног пресека штапа

lk  2l - кад је један крај штапа уклештен,

lk  l - кад се оба краја штапа ослањају на лежиште, од којих је један слободан

imin - минимални полупречник елипсе инерције

При чему је: lk  lred

 У табели су дате граничне вредности виткости штапа  и изрази за критични

 Ако је пресек истовремено изложен нормалном и тангенцијалном напону,

РАДНИ НАПОНИ У МАШИНСКИМ ДЕЛОВИМА

РАДНИ НАПОНИ У МАШИНСКИМ ДЕЛОВИМА

 Гранични напони при којима машински делови изложени статичким оптерећењима

РАДНИ НАПОНИ У МАШИНСКИМ ДЕЛОВИМА

 Rp0,2- напон на граници течења – на овој граници уочљиве су трајне деформације

РАДНИ НАПОНИ У МАШИНСКИМ ДЕЛОВИМА

 Код динамичких ломова уочавамо две зоне разарања материјала:

УТИЦАЈ ПРОМЕНЕ НАПОНА НА ДИНАМИЧКУ ИЗДРЖЉИВОСТ МАТЕРИЈАЛА

 Динамичка издржљивост је највећи напон D односно D који епрувета или

 На слици а) приказана је Велерова крива (крива динамичке издржљивости).

 Велерова крива графички даје везу између динамичке издржљивости и броја

 За челик се до динамичке издржљивости долази при N  10 106 промена

УТИЦАЈ ПРОМЕНЕ НАПОНА НА ДИНАМИЧКУ ИЗДРЖЉИВОСТ МАТЕРИЈАЛА

 Динамичка издржљивост материјала одређује се испитивањем епрувета

 Динамичка издржљивост материјала за једносмерну промену напона при R  0

- модул еластичности, Поасонов коефицијент, густина, тврдоћа и

УТИЦАЈ ПРОМЕНЕ НАПОНА НА ДИНАМИЧКУ ИЗДРЖЉИВОСТ МАТЕРИЈАЛА

УТИЦАЈ ПРОМЕНЕ НАПОНА НА ДИНАМИЧКУ ИЗДРЖЉИВОСТ МАТЕРИЈАЛА

Смернице за употребу челика:

Č.0545, Č.0645 и Č.0745 примењују се за одговорне отковке – осовине, вратила,

Č.3130, Č.4130 користе се динамички оптерећене делове.

Č.1120 користи се за израду малих машинских делова: клинова, завртњева и сл.

Č.1220 користи се за израду ручица, сворњака и осовиница, чаура, полуга и сл.

УТИЦАЈ ПРОМЕНЕ НАПОНА НА ДИНАМИЧКУ ИЗДРЖЉИВОСТ МАТЕРИЈАЛА

Č 4320 користи се за израду малих зупчаника

Č.4721 користи се за израду завртњева, радилица, делова изложених хабању