5.

Analogni i digitalni
prenos podataka

prenosu podataka od izvora do odredi{ta mora se voditi ra~una o prirodi podataka, o ure|ajima koji obezbe|uju preno{ewe podataka, o tome kakvo procesirawe
ili prilago|avawe se mo`e zahtevati du` prenosnog puta, a koje bi obezbedilo
razumqive prijemne podatke. Za sve analize najva`nije je da li se radi o analognim
ili digitalnim signalima. Termin analogni ili digitalni odnosi se, grubo posmatrano, na kontinualni i diskretni signal, respektivno. Ova dva termina koriste se
~esto u prenosu podataka u najmawe tri konteksta:
Y
podaci,
Y
signalizacija,
Y
transmisija.
Mi posmatramo podatke koji se razlikuju od informacija. Za sada defini{emo
podatke kao celine koje sadr`e zna~ewe. Signal je elektri~na ili elektromagnetna
prezentacija podataka. Signalizacija je ~in propagacije signala preko odgovaraju}eg
medijuma. Na kraju, transmisija je prenos podataka propagacijom i procesirawem
signala. Poku{a}emo da razjasnimo ove apstraktne pojmove analiziraju}i termine
analogni i digitalni, signali ili podaci.

5.1 Podaci
Koncept analognih i digitalnih podataka veoma je jednostavan. Analogni podaci
uzimaju kontinualne vrednosti na nekom intervalu. Na primer, govor i video su celine koje su kontinualno promenqive po intenzitetu. Ve}ina podataka koje sakupqaju
senzori, kao {to su temperatura i pritisak, su kontinualno promenqive. Digitalni
podaci uzimaju diskretne vrednosti, primer su tekst i celi brojevi.
Nama najbli`i pojam analognih podataka je zvuk (audio podatak) koji qudi mogu u
formi zvu~nih talasa, direktno primati. Slika 5.1 pokazuje spektar govora i muzike.
Frekvencijske komponente govora mogu se na}i izme|u 100Hz i 8 - 9kHz. Mnogo u`i opseg omogu}i}e prihvatqivu reprodukciju govora. Iako je dosta energije govora (slika
5.2) skoncentrisano na ni`im u~estanostima, testovi su pokazali da frekvencije do
600 i 700Hz dodaju veoma malo razumqivosti govoru s obzirom na funkcionisawe
qudskog uha.
Isprekidana linija mnogo ta~nije odra`ava razumqivost ili emocionalni sadr`aj govora. Tipi~no, govor je dinamike 25dB. To zna~i da snaga signala najja~e vike mo`e da bude najmawe 300 puta ve}a nego najmawi {apat. Qudsko uho ~uje u~estanosti koje su u opsegu od 20Hz do 20kHz.
Tako|e, nama najbli`i primer digitalnih podataka jeste tekst ili skup karaktera. Dok su tekstualni dokumenti za ~oveka uobi~ajeni oni se ne mogu u obliku karakte46

Ra~unarske mre`e

Slika 5.1 Akusti~ki spektar govora i muzike

ra jednostavno zapamtiti ili poslati nekim od sistema za obradu i prenos podataka.

Ovi sistemi projektovani su za binarne podatke. Razvijeni su mnogi kodovi koji karaktere predstavqaju kao skup (sekvence) bitova. Najstariji primer je Morzeov kd. Danas se naj~e{}e koristi IRA 1 kd. Svaki karakter u ovom kodu predstavqa se jedinstvenom kombinacijom od sedam bitova. Na taj na~in mo`e se predstaviti 128 razli~itih
karaktera. Ovo je ve}i broj od onoga koji je potreban i neka od kombinacija predstvqa
nevidqive kontrolne (upravqa~ke) karaktere. IRA karakteri pamte se u memoriji i
{aqu kao kombinacija od osam bitova po karakteru. Osmi bit naziva se bit parnosti
i koristi se za detekciju gre{ke. Postavqa se na takvu vrednost da je ukupan broj bitova u karakteru, koji imaju vrednost jedan, uvek paran 2. Gre{ke u prenosu koje dovedu
do promene jednog bita, ili neparnog broja bitova, mogu se detektovati na prijemu.

5.2 Signali
U komunikacionom sistemu podaci se prenose iz jedne ta~ke u drugu posredstvom
elektri~nih signala. Analogni signal je kontinualni promenqivi elektromagnetni
talas koji se mo`e prostirati preko razli~itih medijuma, zavisno od wegovog spektra;
primer su `i~ni medijumi kao {to su upredene parice i koaksijalni kablovi, opti~ki
kablovi i be`i~ni - atmosfera i propagacija kroz vazduh.
Digitalni signal su sekvence naponskih (strujnih) impulsa koji se mogu prenositi preko `i~nog medijuma; na primer konstantni pozitivni napon mo`e da predstavqa
binarno 1, a konstantni negativni napon binarno 0.
1 IRA (International Reference Alphabet) je definisana u ITU-T preporuci T-50 i poznata je kao IA5 (International Alphabet

Number 5). Verzija IRA koja se koristi u SAD (a i {ire) nosi oznaku ASCII (American Standard Code for Information
Interchange).
2 Ili neparan zavisi od dogovora. Koriste se termini parna parnost i neparna parnost koji ozna~avaju da je
sveukupni broj jedinica u osmobitnom karakteru paran ili neparan.

47

5. Analogni i digitalni prenos podataka

Slika 5.2 Spektar govora

Prednost digitalnih signala je u tome {to su wihovo generisawe i prenos generalno jeftiniji od analognih signala, a mawe su osetqivi na smetwe. Mana im je
{to su na istom rastojawu zna~ajnije oslabqeni od analognih signala. Na slici 5.3
prikazana je sekvenca naponskih impulsa koju je generisao izvor koriste}i dva naponska nivoa i signal na prijemnoj strani. Zbog ve}eg slabqewa snage signala na
vi{im u~estanostima impulsi su postali zaobqeni i smaweni. Jasno je da ovo slabqewe brzo vodi do gubitka informacije koja je sadr`ana u signalu koji se prostire kroz provodnik.
Kao primer analognog podataka analizira}emo govor i predvideti {irinu wegovog spektra. Zvuk kao podatak mo`e se predstaviti direktno preko elektromagnetnog
signala koji zauzima isti spektar. U stvari, ukazuje se potreba da se napravi kompromis izme|u kvaliteta govora koji se prenosi elektri~nim putem i cene prenosa koja
se pove}ava s pove}awem propusnog opsega. Iako je, kao {to je pomenuto, spektar govora pribli`no izme|u 100Hz i 8 - 9kHz i mawa {irina spektra obezbe|uje prihvatqivu reprodukciju govora. Standardni opseg za govorni kanal za potrebe telefonije je
300Hz do 3400Hz (slika 5.1). To je dovoqno za reprodukciju govora (imaju}i u vidu razumqivost), minimizira zahtev za prenosnim kapacitetom i omogu}ava upotrebu ne

Slika 5.3 Slabqewe digitalnog signala

48

Ra~unarske mre`e

Slika 5.4 Ograni~avawe opsega spektra govornog signala na 300 - 3400Hz

mnogo skupih telefona. Predajnik na telefonu pretvara (konvertuje) dolaze}i govorni (zvu~ni) signal u elektromagnetni signal u opsegu 300Hz do 3400Hz (slika 5.4).
Ovaj signal zatim se prenosi kroz telefonsku mre`u ka prijemniku koji reprodukuje
zvu~ni signal iz dolaze}eg elektromagnetnog signala.
Drugi primer je generalni slu~aj binarnog podatka. ^esto kori{}eni signali za
takve podatke su dva konstantna naponska nivoa, jedan nivo za binarno 1 i jedan nivo za binarno 0. Na slici 5.5 predstavqen je jedan takav signal brzine 50kb/s.
Podaci i signali
Posmatrajmo analogne signale koji se koriste za predstavqawe analognih podataka i digitalne signale koji se koriste za predstavqawe digitalnih podataka.
Generalno, analogni podaci su kontinualne funkcija vremena i zauzimaju ograni~eni frekvencijski opseg; takvi podaci mogu se predstaviti elektromagnetnim signalima, koji zauzimaju isti frekvencijski opseg. Digitalni podaci mogu se predstaviti preko digitalnih signala sa razli~itim naponskim nivoom za svaku od binarnih
cifara.
Digitalni podaci mogu se prenositi analognim signalima kori{}ewem modema
(modulator/demodulator). Modem 1 pretvara digitalne podatke u analogni signal2 koji
zauzima isti frekvencijski opseg kao i govorni signal. Na taj na~in se digitalni podaci mogu prenositi telefonskim linijama. Na drugom kraju linije modem demoduli{e
analogni signal da bi ponovo dobio originalne, digitalne podatke.
Analogni podaci mogu biti preneti digitalnim signalima nekom od odgovaraju}ih tehnika kodirawa (analogno-digitalnom konverzijom). Ure|aj koji izvr{ava ovu

Slika 5.5 Primer digitalnog signala

1 Kod sistema kod kojih je mogu}a komunikacija u oba smera modulator (za predaju) i detektor (za prijem) sme{teni su

fizi~ki u istom ure|aju koji se zove modem (modulator-demodulator).

2 Koristi se prostoperiodi~ni signal - nosilac (carrier) u koji se utiskuje digitalni podatak koji treba preneti nekom

od tehnika modulacije (detqnije u 7. poglavqu).

49

5. Analogni i digitalni prenos podataka

Analogni signali

Prenose podatke sa kontinualno promewivim elektromagneskim talasima

Digitalni signali

Prenose podatke sa sekvencama naponskih impulsa

Slika 5.6 Analogni i digitalni prenos analognih i digitalnih podataka

funkciju naziva se kodek 1. Analogni signal koji direktno reprezentuje npr. govor (ili
izlaz senzora) koder }e predstaviti sekvencom bitova. Na prijemnoj strani ta sekvenca bitova koristi se da bi se rekonstruisao originalni analogni podatak (npr. govor
ili izlaz senzora).

5.3 Prenos
U ovom poglavqu bi}e analizirana razlika izme|u analognih i digitalnih signala. Obe vrste signala mogu se prenositi kroz odgovaraju}i transmisioni (prenosni) medijum. Na~in na koji se ovi signali tretiraju u zavisnosti je od prenosnog sistema.
Analogni prenos je na~in na koji se prenosi analogni signal, bez zala`ewa u wegov sadr`aj. Signal mo`e da predstavqa analogne podatke (npr. govor) ili digitalne podatke (npr. podaci koji prolaze kroz modem). U oba slu~aja analogni signal }e postati
slabiji (oslabqen) posle odre|enog rastojawa.
Da bi obezbedio ve}a rastojawa analogni prenosni sistem ukqu~uje poja~ava~e koji dodaju energiju signalu. Na`alost, poja~ava~ poja~ava i {um. Sa poja~ava~ima, kaskadno vezanim da bi se obezbedilo ve}e rastojawe, signal postaje sve vi{e
i vi{e izobli~en. Za analogne signale kao {to je govor zna~ajno izobli~ewe mo`e
se tolerisati tako da govor (podatak) i daqe ostaje razumqiv. Me|utim kod digitalnih podataka kaskadno vezani poja~ava~i unose gre{ke.
1 KOder i DEKoder.

50

Ra~unarske mre`e

Digitalni prenos bavi se sadr`ajem signala. Digitalni signal mo`e se prenositi

samo na ograni~enom rastojawu pre nego {to slabqewe ugrozi mogu}nost ta~ne rekonstrukcije podataka. Da bi se postiglo ve}e rastojawe koriste se obnavqiva~i 1. Ripiter (obnavqiva~) prima digitalni signal, obnavqa jedinice i nule, i {aqe obnovqeni
(novi) signal. Ista tehnika mo`e se koristiti sa analognim signalima, ukoliko se pretpostavi da signal nosi digitalne podatke. Na odgovaraju}im ta~kama sistem postavqa
ripitere a ne poja~ava~e. Ripiter oporavqa digitalni podatak iz analognog signala i
generi{e novi, ~ist analogni signal. Tako se spre~ava akumulirawe {uma.
Prirodno se javqa pitawe koji je metod boqi za prenos? Odgovor koji se dobija od
telekomunikacione industrije i wihovih korisnika je da je to digitalni, bez obzira na
ogromna ulagawa u analogna komunikaciona sredstva. I udaqena telekomunikaciona
oprema, i oprema u okviru jedne zgrade bi}e zamewene digitalnim prenosom i digitalnom signalizacionom tehnikom gde god je to mogu}e.
Najva`niji razlozi za to su:
Y
Digitalna tehnologija - napredak LSI 2 i VLSI 3 tehnologije prouzrokovao je
smawewe cene digitalnih kola;
Y
Celovitost podataka - kori{}ewem ripitera, a ne poja~ava~a efekat {uma i
drugih uticaja na signal nije kumulativan. Ripiter mo`e da unese gre{ku ali se
ona mo`e otkriti i ispraviti. Tako je mogu}e prenositi podatke na ve}a rastojawa a sa mawe kvalitetnim linijama, zadr`avaju}i celovitost podataka;
Y
Kori{}ewe ve}ih kapaciteta - postalo je ekonomi~no izgraditi prenosne
linije (linkove) vrlo velikog propusnog opsega, ukqu~uju}i satelitske kanale i opti~ka vlakna. Da bi se efikasno iskoristio takav kapacitet potrebno
je multipleksirawe, i to je mnogo jednostavnije i jeftinije posti}i digitalnom (vremenskom) nego analognom (frekvencijskom) raspodelom kanala4;
Y
Pouzdanost i privatnost - tehnike {ifrirawa mogu se primeniti na digitalne podatke i analogne podatke koji su digitalizovani;
Y
Integracija - tretirawem i analognih i digitalnih podataka digitalno, svi
signali imaju istu formu i mogu se tretirati sli~no. Zna~ajne u{tede se mogu posti}i integracijom govora, videa i digitalnih podataka.

5.3 Transmisioni parametri

U bilo kom komunikacionom sistemu signal na prijemu mo`e se razlikovati od
signala na predaji zbog razli~itih uticaja (pogor{awa) u prenosu. Kod analognih
signala ova pogor{awa mogu da umawe kvalitet signala. Kod digitalnih signala javqaju se gre{ke; binarna jedinica se pretvara u binarnu nulu i obrnuto. U ovom delu analizira}emo razli~ite parametre koji uti~u na pogor{awe signala i kako oni
mogu da uti~u na informacioni kapacitet komunikacione veze. U poglavqu 5.2 ana1 Repeaters
2 Large Scale Integration - visok stepen integracije
3 Very Large Scale Integration - veoma visok stepen integracije
4 Detaqnije o multipleksirawu bi}e re~i u 8. poglavqu.

51

5. Analogni i digitalni prenos podataka

liziraju}i analogni i digitalni signal posmatrali smo opseg adekvatan spektru

signala. Takav opseg mo`e da bude nedovoqan, ili mo`e da dovede do pojave gre{ke
kada poku{amo da prenesemo signal. Dok se signal prenosi on je predmet velikog
broja uticaja od kojih su najva`niji:
Y
slabqewe i izobli~ewa usled slabqewa,
Y
izobli~ewa usled ka{wewa,
Y
{um (smetwe).
Slabqewe
Snaga signala opada sa rastojawem kod bilo kog transmisionog medijuma. Za `i1
~ne medijume smawewe snage, ili slabqewe, generalno se mewa eksponencijalno i
zato je tipi~no predstavqeno konstantnim brojem decibela po jedinici razdaqine.
Za be`i~ne 2 transmisione medijume slabqewe zavisni od rastojawa i stawa
atmosfere. Slabqewe ukqu~uje tri aspekta va`na za projektante. Prvo, primqeni
signal mora da bude dovoqne snage, tako da elektronsko kolo u prijemniku mo`e da
detektuje i interpretira signal. Drugo, signal se mora odr`avati na nivou dovoqno
vi{em od {uma da bi se mogao primiti bez gre{ke. Tre}e, slabqewe je funkcija koja
raste sa u~estano{}u.
Prvi i drugi problem odnose se na snagu signala i razre{avaju se upotrebom poja~ava~a i obnavqiva~a. Tre}i problem je naro~ito vidqiv za analogne signale. Po{to
se slabqewe mewa u funkciji u~estanosti primqeni signal je izobli~en. Ovaj problem
prevazilazi se brojnim tehnikama koje ujedna~avaju slabqewe u odre|enom opsegu u~estanosti. Uobi~ajeno je da se kod telefonskih linija koriste kalemovi 3 koji mewaju elektri~ne karakteristike linije. Rezultat je ujedna~avawe efekta slabqewa. Drugi na~in

Slika 5.7 Slabqewe govornog kanala

1 Hardwire. Upotrebqava se i termin vo|eni (guided).
2 Softwire. Upotrebqava se i termin nevo|eni (unguided).
3 Nazivaju se Pupinovi (Mihajlo) kalemovi, a telefonske parice pupinizovane.

52

Ra~unarske mre`e

je upotreba poja~ava~a koji komponente spektra na vi{im u~estanostima vi{e poja~avaju

od komponenata spektra na ni`im u~estanostima. Primer na slici 5.7 prikazuje zavisnost slabqewa od u~estanosti telefonske linije. Na ovoj slici slabqewe je mereno u
odnosu na slabqewe na 1000Hz. Ton od 1000Hz odre|ene snage dovodi se na ulaz linije
i meri se snaga na izlazu (P1000). Procedura se ponavqa za svaku drugu u~estanost f. Relativno slabqewe u decibelima je:
P
Nf = 10 log10 f
P1000

(5.1)

Punom linijom na slici 5.7 ozna~ena je kriva slabqewa bez ujedna~avawa (ekvilizacije). Vidi se da su u govornom opsegu komponente spektra na vi{im u~estanostima
zna~ajno vi{e oslabqene od komponenata spektra na ni`im u~estanostima. Jasno je
da }e to dovesti do izobli~ewa primqenog govornog signala. Isprekidana linija pokazuje efekat ujedna~avawa. Izobli~ewe usled slabqewa mnogo je mawi problem
kod digitalnih signala. Kao {to se vidi na slikama 4.9 i 4.10 snaga digitalnog signala zna~ajno opada sa u~estano{}u i wen najve}i deo je skoncentrisan oko osnovnog harmonika, odnosno bitske brzine signala.
Izobli~ewe usled ka{wewa
Izobli~ewe usled ka{wewa je fenomen posebno vezan za `i~ane transmisione medijume. Izobli~ewe se javqa zbog toga {to se brzina propagacije (prostirawa) signala mewa kroz `i~ane medijume u zavisnosti od u~estanosti. Za signale
ograni~enog opsega brzina je najve}a blizu centralne u~estanosti i opada ka granicama opsega. Izobli~ewe usled ka{wewa signala govora ili muzike nema nikakvog
uticaja na reprodukciju {to nije slu~aj sa televizijskim signalom ili signalima koji
prenose digitalne podatke.
[um (smetwe)
Za svaki prenos primqeni signal }e se sastojati od:
Y
poslatog signala modifikovanog razli~itim izobli~ewima koje unosi prenosni sistem,
Y
dodatnog ne`eqenog signala koji se umetnuo negde izme|u predaje i prijema.
Taj ne`eqeni umetnuti signal naziva se {um ili smetwa. [um je taj koji je najve}i ograni~avaju}i faktor u karakteristikama komunikacionog sistema. [um se
mo`e podeliti u ~etiri kategorije:
Y
termi~ki {um,
Y
intermodulacioni {um,
Y
{um usled preslu{avawa,
Y
impulsni {um.
Termi~ki {um predstavqa pojavu koja je svojstvena svim sistemima ~ija je apsolutna temperatura T ve}a od 00 K. U svakom provodniku zbog termi~ke interakcije izme}u
slobodnih elektrona i vibriraju}ih molekula provodnika, u uslovima termi~ke
ravnote`e, dolazi do stalnog i neregularnog kretawa elektrona. Termi~ki {um je prisu53

5. Analogni i digitalni prenos podataka

Slika 5.8 Izobli~ewe usled ka{wewa za govorni kanal

tan u svim ure|ajima i transmisionim medijumima. Ne mo`e se eliminisati i zbog toga

je ograni~avaju}i faktor za performanse komunikacionih sistema.
Za termi~ki {um se ka`e da je ravnomerno raspodeqen u spektru i ~esto se
naziva ravnim ili belim {umom jer i belu svetlost karakteri{e uniformna
raspodela u vidqivom delu spektra. Snaga termi~kog {uma (izra`ena u vatima) koji je prisutan u opsegu u~estanosti {irine B herca mo`e se izra~unati na slede}i
na~in:
N = kTB
(5.2)
gde je:
k - Bolcmanova konstanta 1,3803 *10-23 J/ 0K,
T - temperatura u Kelvinovim stepenima.
Kada signali razli~ite u~estanosti dele isti transmisioni medijum rezultat
mo`e da bude intermodulacioni {um. Intermodulacioni {um se stvara kad postoji
nelinearnost u predajniku, prijemniku ili prenosnom sistemu. Efekat intermodulacionog {uma je da proizvodi signale takvih u~estanosti koje su suma, razlika ili multipl originalnih u~estanosti. Na primer, me{awem signala u~estanosti f1 i f2, mogu da se dobiju signali na u~estanostima f1 + f2.
Preslu{avawe su imali prilike da ~uju svi koji koriste telefonske veze - bili
su u stawu da ~uju tu|e razgovore. To je ne`eqena elektromagnetska sprega komunikacionih puteva. Svi ovi tipovi {uma su predvidivi i relativno konstantne ja~ine.
Impulsni {um je diskontinualan izvor gre{aka u digitalnim komunikacijama.
Slika 5.9 primer je efekta na digitalni signal. [um se sastoji od relativno skromnog nivoa termi~kog {uma i povremenih {piceva impulsnog {uma.
Odnos signala i {uma S/N (signal/{um) je najva`niji parametar koji odre|uje
performanse transmisionog sistema. Predstavqa odnos snage signala prema snazi
54

Ra~unarske mre`e

Slika 5.9 Efekat {uma na digitalni signal

koja se sadr`i u prisutnom {umu. Relacija se obi~no meri na prijemnoj strani po{to
je to ta~ka u kojoj se obra|uje (procesira) signal i elimini{e ne`eqeni {um. Uobi~ajeno je da se odnos defini{e u decibelima:
snaga signala
S
= 10 log
snaga {uma
N
dB

(5.3)

Na slici 5.9 prikazan je uticaj {uma na digitalni signal. Pri detekciji signala na prijemu i pore|ewa sa pragom odlu~ivawa mo`e se uo~iti da se kao posledica {uma pojavila gre{ka u primqenom signalu.

5.4 Kapacitet kanala

Videli smo da postoji vi{e efekata koji izobli~avaju ili o{te}uju signal. Za digitalne signale postavqa se pitawe do koliko ovo pogor{awe ograni~ava brzinu podataka koja se mo`e posti}i. Maksimalna brzina kojom se podaci mogu prenositi preko nekog komunikacionog puta, ili kanala, pod datim uslovima naziva se kapacitet kanala.
Postoje ~etiri pojma koja su vezana jedan sa drugim. To su:
Y
Brzina podataka - odnosi se na brzinu u bitima u sekundi (b/s, bps 1) kojom se
podaci mogu razmewivati;
Y
Opseg - odnosi se na opseg spektra predajnog signala koji je ograni~en predajnikom i prirodom transmisionog medijuma i izra`ava se u ciklusima u sekundi ili hercima (Hz);
1 Bit per second

55

5. Analogni i digitalni prenos podataka

Smetwa - odnosi se na sredwi nivo snage smetwe na komunikacionom putu;

Verovatno}a gre{ke - odnosi se na u~estanost pojavqivawa gre{aka. Pod
gre{kom se podrazumeva kada se proglasi 1 a poslato je 0 i obrnuto.
Problem je slede}i: komunikciona oprema generalno je skupa i {to je wen propusni opseg ve}i vi{a je cena. Pored toga svi dostupni prenosni kanali su ograni~enog propusnog opsega. Ograni~ewa su posledica fizi~kih karakteristika transmisionih medijuma i namernog ograni~avawa {irine opsega predajnika da bi se spre~ila
interferencija sa drugim izvorima. Zadatak je da se iskoristi {to vi{e za raspolo`ivi opseg. Za digitalne podatke ovo zna~i da bismo voleli da postignemo {to je
mogu}e ve}u brzinu podataka za zadatu verovatno}u gre{ke i ponu|enu {irinu opsega.
Y
Y

Nikvistov opseg
Zapo~e}emo analizu pretpostavkom da raspola`emo kanalom bez {uma. U ovakvom
sistemu ograni~ewe koje se postavqa je opseg spektra signala. Nikvist je formulisao
da je za raspolo`ivi opseg B najve}a brzina koja se mo`e preneti 2B. Ova ograni~ewa
posledica su me|usimbolske interferencije kao {to je izobli~ewe usled ka{wewa.
U prethodnom paragrafu koristili smo termin brzina signala. Ukoliko je signal
koji treba preneti binaran (dva naponska nivoa), onda brzina podataka koja se mo`e
posti}i sa B (Hz) iznosi 2B (b/s). Kao primer posmatrajmo govorni kanal koji se koristi za prenos digitalnih podataka. Pretpostavimo da je wegova {irina 3100Hz. Onda
je kapacitet S kanala 2B = 6200b/s. Kao {to }emo videti u 7. poglavqu mogu}e je koristiti signale sa vi{e od dva naponska (strujna) nivoa; to zna~i da svaki signalizacioni element mo`e da predstavqa vi{e od jednog bita. Kada nema faznih
izobli~ewa signal se {iri u vremenu. Sa vi{enivoskom signalizacijom Nikvistova
formula postaje:
C = 2B log2 M = 2B ln M

(5.4)

gde je M broj diskretnih signala ili naponskih nivoa. Tako bi za M = 4, koja se koristi kod nekih modema, kapacitet kanala S bio 12400b/s za {irinu od 3100Hz.
Za zadatu {irinu (propusni opseg) kanala brzina se mo`e pove}ati sa uve}awem
broja razli~itih signalizacionih elemenata. Ovo uslo`wava rad prijemnika. Umesto
da pravi razliku izme|u dva mogu}a signalizaciona elementa za vreme trajawa jednog
signalizacionog elementa treba da napravi razliku M mogu}ih elemenata. [um i druga
pogor{awa na prenosnoj liniji ograni~i}e stvarne vrednosti broja M naponskih nivoa.
[enonova jedna~ina za kapacitet kanala
Nikvistova formula ukazuje da se, ukoliko je sve drugo jednako, udvostru~avawem
{irine opsega udvostru~ava brzina podataka. Posmatrajmo vezu izme|u brzine prenosa podataka, {uma i verovatno}e gre{ke. Prisustvo impulsnog {uma mo`e da o{teti
jedan ili dva bita. Ukoliko se brzina podataka pove}ava trajawe bitskog intervala
se smawuje ali se pove}ava broj bitova na koji smetwa ({um) ima uticaj. To zna~i da
je za zadati nivo smetwe ve}a verovatno}a gre{ke {to je ve}a brzina podataka. Slika 5.9 grafi~ki prikazuje ovu relaciju. Ukoliko se brzina podataka pove}ava, vi{e se
56

Ra~unarske mre`e

bitova na|e u intervalu kada je {um velikog intenziteta (u {picevima). Svi prethodno nabrojani parametri mogu se povezati u formulu koju je razvio matemati~ar
Klod [enon. Kao {to smo videli, {to je brzina podataka ve}a to ne`eqena smetwa
mo`e da izazove ve}i broj gre{aka. Za zadati nivo smetwe ve}a snaga signala pove}ava sposobnost 1 da se na prijemu dobiju podaci bez gre{ke. Kqu~ni parametar u
ovoj analizi je odnos signala i smetwe (S/N). On predstavqa odnos izme|u sredwe
snage signala i sredwe snage smetwe ({uma) prisutan u toj specifi~noj ta~ki u prenosu (jedna~ina 5.3).
Odnos signala i smetwe va`an je kod prenosa digitalnih podataka, po{to on postavqa gorwu granicu brzine podataka koja se mo`e posti}i u odre|enom kanalu. [enon je pokazao da se maksimalni kapacitet kanala, izra`en u bitima u sekundi, mo`e
iskazati jedna~inom:
S
S
C = B log2 1 + = B ln 1 +
N
N

(5.5)

U ovoj relaciji je:

S - kapacitet kanala izra`en u bitima u sekundi (b/s), a
V - propusni opseg kanala izra`en u hercima (Hz).
[enonova jedna~ina predstavqa teoretsku granicu koja se mo`e posti}i. Na
primer za kanal od 3000Hz i odnosa signal {um od 30dB (tipi~an parametar za telefonski kanal) ne mo`e da se prenese vi{e od 30000b/s bez obzira koja se tehnika modulacije koristi.
U praksi se mo`e posti}i mawi kapacitet. Jedan od razloga za to je {to jedna~ina 5.5 pretpostavqa postojawe samo belog (termi~kog) {uma. Nisu ukqu~eni ni impulsni {um, ni izobli~ewe usled slabqewa ili ka{wewa.
Kapacitet definisan jedna~inom 5.5 naziva se kapacitet bez gre{ke 2. Dodatna
analiza ukazuje na slede}e:
Y
Za zadati nivo {uma ~ini se da }e se pove}avawem snage signala pove}ati i
brzina podataka. Me|utim, pove}avawem snage signala efekat nelinearnosti
sistema se uve}ava, {to dovodi do pove}awa intermodulacionog {uma;
Y
Po{to je re~ o termi~kom (belom {umu), {to je propusni opseg ve}i to se vi{e {uma dodaje sistemu. Zna~i sa porastom V odnos S/N se smawuje.

1 Imunost na {um (smetwe).

2 Ta~nije gre{ka se mo`e dr`ati pod kontrolom .

57