331

VI poglavlje: teorije i prakse

Ksenija Peri{i}
Ana Bukvi}

Feminizam
i
psihologija

Kada postoji raskorak izmeu sveta kako ga ene doivljavaju i

rei koje su im date da razumeju svoje iskustvo, ene imaju malo
alternativa da se ne oseaju ludim.
Penfold i Voker1

Dok smo u Beogradu krajem devedesetih sluale predavanja iz psihologije, oko nas je bilo stotinak studentkinja
i svega desetak studenata. to gledamo vie ka vrhu
akademske lestvice, vidimo kako se odnos menja: polovina
asistenata su asistentkinje, a od profesora samo treina su
profesorke. itajui literaturu za ispite nailazile smo na
jedva poneko ensko ime, a gotovo nita to je nueno
tokom studija nije ukazivalo na postojanje bilo kakve
feministike misli...

1.Penfold, P. S. and Walker, G. (1984). Psychiatric Ideology and Its Functions In P. S. P.

a. G. A. Walker (Ed.), Women and the Psychiatric Paradox. Milton Keynes: Open
University Press.

332
Neko je rekao feminizam?

Iako ene danas brojano dominiraju profesijom, nisu u veini

u pogledu pristupa pozicijama moi unutar profesije. Psiholoke
teorije koje se smatraju istorijski kljunim gotovo su iskljuivo
stvorili mukarci. Vie decenija postojala je zabrana uestvovanja
ena u stvaranju ove nauke. Istraivanja ena su potiskivana jer
nisu potvrivala dominantne teorije, nisu bivala zvanino priznata,
njihove publikacije nisu tampane. Sasvim predvidljivo, ene kao
naunice u psihologiji prvo su bile zastupljenije u disciplinama
koje naglaavaju tradicionalno enske uloge, kao to su razvojna i
pedagoka psiholo- gija. Meutim, poetkom sedamdesetih godina
prolog veka, feministiki upliv u zvaninu nauku postaje sve jai, a
samim tim i pokuaji uutkivanja.
Uvod za priu o feminizmu i psihologiji ne poinje s
nastankom prve psiholoke teorije, ve s nastankom patrijarhata.
Od nastanka drutva postojale su norme i kriterijumi drutveno
prihvatljivog ponaanja i sa njima neraskidivi koncepti normalnog
i nenormalnog, zdravog i bolesnog. Zajedno s njima javili su
se i naini postupanja sa osobama koje se ne uklapaju u te norme.
Patrijarhalno drutvo propisuje jedna pravila i oekivanja za
ene, a druga i razliita za mukarce, to jednako vai i za naine
sankcionisanja odstupanja od normi.
Davno pre nastanka psihologije kao nauke postojao je
koncept normalne i zdrave ene i zamisli kako ona treba da se
ponaa, osea, misli i izgleda. Samim tim, stvorena je i kategorija
problematinih ena, ena koje su od tih normi odstupale. To su
bile ene koje su moda bile previe ili premalo besne, bune,
samostalne, povuene, brine i negujue, agresivne, hladne, tune...
Razlika izmeu problematinih mukaraca i ena bila je, pre
svega, u tome to su oekivanja vezana za ene formulisana u odnosu
na njenu funkciju u patrijarhalnom drutvu u odnosu sa mukarcem,
a zatim i s potomstvom koje se samo po sebi podrazumevalo. Ta
nekorisnost ene kao ljubavnice, domaice i majke se ispravljala i
kanjavala na razliite naine. Jo Hipokrat spominje fenomen
histerije (rehabilitovan u Frojdovo [Freud] doba), lutajue materice

333
VI poglavlje: teorije i prakse

koja eta kroz telo i, poput sunera, isisava ivotnu energiju i ono
malo intelekta iz ene, koja je ve po svojoj prirodi slaba i nesposobna
za znaajnije intelektualne napore. Od stare Grke do XIX veka, ovo
shvatanje se nije mnogo promenilo Hipokrat lek za to vidi u udaji ili
preudaji, ali su kasnije primenjivani i neki drugi metodi, poput paljenja
klitorisa ili odstranjivanja materice i jajnika... Pored toga, histerine
ene su odbacivane, iskljuivane iz drutva i izolovane u specijalne
ustanove. Najzad, kada je lekar XIX veka sumnjao na histeriju, on
bi eni koja ima psihike probleme savetovao da se u potpunoj
izolaciji i samoi kloni razmiljanja, kako ne bi otetila matericu. Vek
kasnije, ene su leene elektro-okovima i insulinskom terapijom,
a potpuna senzorna izolacija, prethodnica dananjih psihijatrijskih
institucija, i dalje se smatrala ekasnom metodom.
Istorija je enama dodelila ulogu pacijentkinja, a mukarcima
ulogu doktora. Kada se pojavila u formi psihoanalize, psihoterapija
je nekim enama donela poboljanje, ali je i ona zapravo bila sredstvo
odranja postojeeg stanja u drutvu, sluei tome da se ene vrate
na mesto koje im tradicionalno pripada uz decu, u kuhinju i u
spavau sobu. Kljuna razlika u modernom tretiranju ene koja je
ula u sistem psihijatrije, jeste ta to se efekat izolacije i odvajanja
od moguih sistema podrke koje ena moe pronai u kontaktu sa
socijalnom sredinom, postie upotrebom lekova koji enu od sveta
odvajaju iznutra. Vie nisu neophodni zidovi sanatorijuma.
Antipsihijatrijski pokret ukazivao je na nepopravljivu tetu koju
ovo nanosi svaka osoba izloena izolaciji psihijatrijskih bolnica i
efektima lekova, postaje umrtvljena, ima rupe u pamenju, usporava
joj se miljenje, menja svoje i usvaja tue ponaanje koje namee
institucija, a lini kapaciteti za promenu nedostupni su ba kao i
spoljni svet.
Kad pogledamo podatke o leenju ena danas, upadljiva je
nejednakost vie ena nego mukaraca je leeno od psihijatrijskih
poremeaja; duplo vie ena nego mukaraca pati od depresije; ene
ostaju due u terapijskom procesu i dobijaju vee koliine lekova.
70% psihijatrijskih lekova (sedativa, stimulanata, antidepresiva,

334
Neko je rekao feminizam?

trankvilizatora) dobijaju ene; a 20% ena dobija jake lekove za

smirenje za iste tegobe (bolovi u stomaku, glavobolje, iscrpljenost)
za koje mukarci dobijaju odgovarajue lekove.
Bolest kao pobuna

Dolaskom drugog talasa feminizma, feministkinje su otvorile

nove teme o problemima koji se posebno uestalo javljaju kod
ena: nasilje nad enama, depresivnost i tugovanje, nezadovoljstvo
svojim telom i seksualnou... Posebno se istiu pojave koje su
tradicionalno posmatrane u medicinskom svetlu, i koje su do tad
oznaavane kao patoloke i kao rezultat nekih bolesti i poremeaja:
predmenstrualni sindrom, postnatalna depresija, frigidnost, sindrom menopauze, anoreksija, bulimija i drugi problemi vezani za
ishranu... Feministika kritika u ovim ponaanjima i problemima
prepoznaje, s jedne strane, rezultat identikacije s ulogom ene
kakvu namee drutvo (uz kontradiktorne zahteve koje ta uloga
donosi), a sa druge, reakciju i otpor ene protiv takve drutvene
uloge koju vie ne moe da tolerie.
Feministiki pokret zahteva da se preispitaju odnosi moi u drutvu i naini
na koje oni utiu na ivot ene koja je
oznaena bilo kojom od psihijatrijskih
dijagnoza. Uzmimo za primer postnatalnu
depresiju da bi se odista pomoglo eni
koja se osea psihiki loe posle poroaja,
moraju se postaviti sledea pitanja: kako se
menjaju oekivanja od nje sada, kakva su
oekivanja vezana za ulogu majke u kulturi
iz koje potie, kako se prema njoj ponaa
okolina, partner,2 porodica, kakvu podrku
Zakivaica Rozi susree
Sigmunda Frojda.
ima za podizanje deteta, da li je majka
2. Veliki broj ena koje su preivele nasilje govori o tome da je nasilje njenog partnera
poelo ili se drastino pojaalo sa njenom trudnoom, a da se sa poroajem, kada
je bila i fiziki najslabija, situacija pogoravala.

335
VI poglavlje: teorije i prakse

koja e se sama starati o detetu, kako vidi sebe pre, a kako posle
poroaja, da li je elela dete i ulogu majke u uslovima i na nain na
koji se to dogodilo, kakve su poruke koje je dobijala o majinstvu
od svoje porodice i svoje majke, koje su poruke koje je dobijala od
osoba u porodilitu, kakva su njena iskustva i oseanja vezana za
sam poroaj itd. Za tu enu je vano da bude svesna onoga kroz
ta prolazi, koji su sve faktori koji utiu na nju i kako ona na njih
reaguje kako svoja oseanja moe da vidi kao otpor propisanoj
ulozi, i ta moe da promeni. Meutim, umesto toga, deava se
da joj se na osnovu njenih oseanja i raspoloenja posle poroaja
jednostavno dodeli dijagnoza i prepiu lekovi: ona se ostavlja u
neizmenjenoj situaciji s nejasnim doivljajem da je problem u njoj,
da je neadekvatna majka. S druge strane, doktora koji ima autoritet
nauke iza sebe i polazi od toga da on ve zna ta je njoj potrebno,
ne zanima ta ona zaista eli.
Funkcija psihijatrije u odnosu na ene kroz istoriju veim
delom je bila usmerena ka pomoi eni da svoju ulogu lake
prihvati, odnosno da ostane u situaciji koja joj i uzrokuje probleme.
Psihijatrijsko leenje, prema tome, kao tradicionalna institucija i
inkarnacija patrijarhalne moi i organ drutvene kontrole, kanjava
pobunu i nudi enama prilagoavanje, a ne osloboenje. Najugroenije
su siromane ene, pripadnice manjinskih etnikih grupa, lezbejke,
ene sa istorijom psihijatrijskog leenja, ene sa invaliditetom. to
neka grupa ima manju drutvenu mo, vei je rizik da bude potisnuta
i izloena tretmanima koji e je odrati na marginama drutva, u
koje, izmeu ostalog, spada i psihijatrijski tretman.
Za razliku od veine psiholokih teorija koje uzrok ljudskih
psiholokih konikata smetaju u individuu, feministika psihologija
istie sociokulturni i sistemski pristup. Stvarna opresija nad enom
na osnovu njenog roda, klase ili rase vaan je izvor konikata, niskog
samopouzdanja i bespomonosti koje mnoge ene doivljavaju.
Fokus feministike terapije je na okruenju koje izaziva tekoe,
ali ono ne slui kao alibi za odbacivanje individualne odgovornosti.
Feministika terapeutkinja eni pomae da razume izvore svoje

336
Neko je rekao feminizam?

opresije kroz paljivu analizu rodnih uloga i, suprotno starom

principu doktor zna ta je najbolje za tebe, podrava enu da
konceptualizuje sopstvene autentine alternative.
Psiholoki mitovi o enama
M u k a ra c j e m e r i l o e n e

Tenja psihologa je bila da prue sveobuhvatne teorije ljudske

linosti, da objasne zato se ljudi ponaaju tako kako se ponaaju.
One su pretendovale da budu to istinitije, nauniki idealno
liene subjektivnosti, pretpostavki i vrednosti njihovih autora.
Dakle, psiholozi su teili da daju objektivan i univerzalan model
ljudske linosti. Taj apstraktni cilj se ispunjavao tako to su kreatori
teorija uzimali za model odraslog, ziki zdravog, heteroseksualnog,
belog mukarca srednje klase. Drugim reima, upravo suprotno svojoj
navodnoj nameri, stvarali su teorije prema svom iskustvu ili iskustvu
grupe kojoj su pripadali.
Nije bila retkost da se itava istraivanja sprovode iskljuivo
na mukim ispitanicima. U ovu grupu spadaju, na primer, jedna od
iroko prihvaenih teorija razvoja ljudske linosti koju je stvorio
Erik Erikson (Erik H. Erikson) i najuvenije istraivanje razvoja
moralnosti Lorensa Kolberga (Lawrence Kohlberg). Obe ove
teorije su nastale na osnovu prouavanja psihikog razvoja deaka.
Zakljuci vezani za ene izvoeni su na osnovu poreenja sa mukim
normama, bez ikakvog prouavanja samih ena, ili na osnovu
anegdotskih studija sluaja, od kojih su Frojdove najpoznatije.
Feministika psihologija je obratila posebnu panju na ulogu
koju vrednosti i pretpostavke psihologa imaju na razne aspekte
procesa istraivanja i izgradnje teorije. Izbor teme, metoda i uzoraka
predstavlja izbor nainjen u drutveno-istorijskom kontekstu, pa
prema tome i pod uticajem odnosa u patrijarhalnom drutvu, i duboko
utiu na ono to znamo o nekoj grupi ili temi. Na ovaj nain su
ene (i manjine) iskljuene iz prouavanja, ostavljene nevidljivima, a
ensko iskustvo se posmatra(lo) ne samo kao drugaije od mukog,
ve i kao inferiorno i/ili devijantno i patoloko.

337
VI poglavlje: teorije i prakse

Neudata ena nije komplet na linost

Da li oseate da niste potpune, da, ma koliko da ste postigle,

vama ipak uporno neto nedostaje? Da li vam partner/ka prebacuje
da ste previe zahtevne i zavisne? Da li biste se oseale drugaije da
ste mukarac? Psiholozi imaju objanjenje i za to i dok je zdravo
biti nezavisan, za ene je to moda ipak nedostian cilj...
Po Eriksonovom modelu razvoja linosti upravo izgradnja
autonomije vodi zrelosti. Ideal zrele, potpuno razvijene osobe je
za njega autonomna individua idealni pripadnik kapitalistikog
patrijarhalnog drutva. On dodaje da je mogue da se razvoj ena
odvija drugaije, a da razvoj u adolescenciji moe biti problem
posebno poto jo uvek nisu nale mukarca iji bi identitet bio
integralni deo njenog.3 Dakle, vrlo eksplicitno navodi tezu da se enin
identitet konstruie oko toga za koga je (aktuelno ili potencijalno)
udata. Uprkos ovome, on je faze razvoja predstavio kao neutralne i
univerzalne.
Feministkinje su ga kritikovale zbog predstavljanja mukarevog
identiteta kao odvojenog, autonomnog i samodovoljnog, a enskog
kao neodvojivog i stopljenog sa mukarevim.4 Pa ipak, njegova
teorija je jo uvek jedna od centralnih i opteprihvaenih teorija
razvoja u psihologiji, pogotovo u zemljama kao to je naa ka kojoj
feministika kritika polako putuje. I kada traite usluge psiholokinje,
moe se vrlo lako desiti da vau zrelost procenjuju u skladu sa tim na
kojoj ste zamiljenoj fazi ovog modela...
Jo jedan zakljuak se moe izvesti na osnovu Eriksonove teorije:
mi nikada nismo sposobne za zrelu ljubav, s obzirom na to da nemamo
vrste identitete neophodne za pravi odnos enski razvoj je
odreen kao odloen ili nepotpun. Kada je cilj separacija, onda se
potreba za povezanou oznaava kao neto patoloko, brinost
se tumai kao zavisnost i simbioza, povezivanje kao stapanje,
3. Weisstein, N. (1968). Psychology Constructs the Female. URL www.cwluherstory.
org/psychology-constructs-the-female.html
4. Gilligan, C. (1982). In a Different Voice: Psychological Theory and Women's
Development. Cambridge, MA: Harvard Univ. Press

338
Neko je rekao feminizam?

obezbeivanje sigurnosti kao prezatiivanje, a odravanje odnosa

kao izbegavanje konikta.
Istraivanja ukazuju na to da su ene prisutnije od mukaraca u
statistici o mentalnom zdravlju, ali i to da udate ene imaju najvie
problema ove vrste. U statistikama su ubedljivo najmanje zastupljeni
oenjeni mukarci.5 Oigledno je da brak ini vie dobra mukarcu
nego eni! Kroz ulogu majke, supruge, partnerke, itd., ene uglavnom
obavljaju propisanu drutvenu ulogu emotivne brige i negovanja.
Prepoznato je da u okviru porodice briga o emotivnim potrebama
partnera i dece tradicionalno pripada eni, i da je brak ustanova u
kojoj mukarac ovu potrebu moe da zadovolji. Zavisnost koju na
ovaj nain mukarac ispoljava, ne istie se kao problem.
Socijalizacija zaista zahteva od ene da je uvek povezana sa
drugima, da oblikuje svoj ivot u skladu s potrebama drugih, to
posledino odreuje njen socijalni status kao zavisan od mukarca
oca/mua, koji je ini celom, daje joj identitet i svrhu. Zavisnost
od mukarca je zahtev drutva, koji se zatim kontradiktorno
predstavlja kao norma mentalnog zdravlja ene se karakteriu ili
kao po prirodi previe zavisne, ili kao previe nezavisne u odnosu na
mukarca (primera radi, psihijatri, manje ili vie eksplicitno, tretiraju
ene u lezbejskim odnosima kao devijantne, zbog same injenice da
lezbejska egzistencija enu ini autonomnom u odnosu na mukarca).
Uprkos tome, meutim, u svojim ulogama negovateljica ene se
karikaturalno prikazuju kao zavisne, nesamostalne, bespomone
i slabe, te je ta dodeljena drutvena uloga u sebi kontradiktorna i
negativno konotirana.
ene se unutar patrijarhalne strukture nalaze najee u poziciji
ekonomske zavisnosti, a u psihologiji su zbog psiholoke zavisnosti
patologizirane. Odnos izmeu ekonomske i line zavisnosti treba
sagledati u drutvenom kontekstu u kojem se on odvija, a ne kao
lini izbor ene. Bez te perspektive, psihologija ne uzima u obzir
uzroke, ali od ene oekuje da se nosi s posledicama.
5. Gove (1972) prema: Ussher, J. (1991). Womens Madness, Misogyny or
Mental Illness? Hemel Hempstead, Harvester Wheatsheaf.

339
VI poglavlje: teorije i prakse

Din Bejker Miler ( Jean Baker Miller),6 znaajna za feministiku razvojnu psihologiju, razvoj ene posmatra u odnosu na
njenu sposobnost i potrebu da ostane u emocionalnom odnosu
povezana sa drugima. ene formiraju svoj identitet u kontekstu
odnosa s drugima. ena oekuje da uzajaman i empatian odnos
podstie razvoj, osnaivanje i samospoznaju osoba koje su u njega
ukljuene. Miler smatra da je ovo karakteristika koja pomae eni
da se izbori s podreenou, te se zalae za negovanje uzajamnosti,
brige i empatije kao pozitivnih razvojnih vrednosti suprotno
tradicionalnom naglasku na separaciji i individuaciji.
A n a to m i j a k a o s u d b i n a

Frojdov uticaj je, naravno, bio najvei i najpresudniji na kasniji

razvoj psihologije. Po njemu, centralna razlika psiholokog razvoja
za devojicu i deaka jeste u nainu na koji prolaze kroz fazu
Edipovog kompleksa. Strah od kastracije (strah od oca) je presudan
za deake i predstavlja osnovu za razvoj njegove savesti i moralnosti
u budunosti, odnosno za razvoj njegovog super-ega. S druge
strane, devojice se suoavaju sa onim to je Frojd nazvao zaviu
za penisom kada otkrivaju da im se pia razlikuje od deakove,
devojice, prema Frojdu, dolaze do zakljuka da s njima neto nije u
redu i da su osakaene.
Njegovi sledbenici i kasniji psiholozi shvatali su ove koncepte
kao nepromenjivu sliku normalnog i prirodnog razvoja ljudske
linosti, a ne kao neto to je odraz patrijarhalnog drutva u kojem
ive. Sve je vodilo odsustvu razmatranja i nekritikom prihvatanju
drutvenih odnosa moi koji su zapravo kljuni za psiholoki razvoj.
Jedna od prvih i najznaajnijih kritika ove teorije dolazi od Karen
Hornaj (Karen Hornay) koja je jo tridesetih godina XX veka u
zavisti za penisom prepoznala zavist za drutvenom moi ona
smatra da nije penis neto na emu devojice zavide deacima, ve
da one rano primeuju da njihova braa ili drugovi imaju povlaen
poloaj i da odrasli prema njima drugaije postupaju.
6. Baker Miller, J. (1986). Toward a new psychology of women. Boston: Beacon Press.

340
Neko je rekao feminizam?

Postoje i teorije koje na jo radikalniji nain povlae paralelu

izmeu anatomije i psiholokog razvoja. U svom kasnijem radu,
Erikson je razvoj linosti direktno povezivao sa oblikom genitalija
koje neko poseduje. Kod ena, po njemu presudno utie unutranji
prostor koji je projektovan za noenje i donoenje potomaka, a sa
njim joj pripada i bioloka, psiholoka i etika posveenost da se brine
o ljudskom potomstvu. On je, naime, posmatrao devojice i deake
u igri, pravei analogije tipina enska igra je mirna i statina, te
brina, nalik na matericu, dok je kod deaka ivahna, pokretna i
nestana (i okrenuta ka okolini) dakle, oponaa penis! To kasnije
odreuje njihove razliite prirodne puteve razvoja.
I dok ovakve hipoteze danas deluju apsurdno i smeno, pre
kritikih glasova iz redova feministikih psiholokinja, one su
prihvatane doslovno i s krajnjom ozbiljnou: sada moemo samo da
zamislimo kako je bilo otii na terapiju na kojoj e vas konfrontirati
sa vaom genitalnom inferiornou, ili pokuavati da nau korene
zavisti za penisom!
Nasuprot ovome, feministkinje su nastojale da osvetle naine
na koje nas drutvo oblikuje. Dudit Dordan ( Judith Jordan)7
istie da se deaci i devojice razliito vaspitavaju i socijalizuju
deaci ka tome da doivljavaju sebe kao mone i dominantne,
podrazumevajui razdvojenost izmeu sebe i drugih, a devojice
kao kontinuirano povezane s drugima u modusu ljubav-empatija.
U teoriji, deca se odgajaju kao deca, ali u realnosti, vaspitavaju se kao
deaci i kao devojice. Na primer, kada se prvi put suoe s agresijom
druge dece, deaci se najee podstiu da budu aktivni i uzvrate
istom merom, dok e devojice neretko dobiti savet da razumeju ili
da ignoriu.
Dok neka rana iskustva ena i nose oekivanja da e kao odrasle
imati istu slobodu delovanja kao i mukarci, odrasla iskustva ova
oekivanja demantuju. Moderna ena je stavljena u jo licemerniju
poziciju s jedne strane, drutvo je podstie da veruje da je u
svakom pogledu jednaka sa mukarcem i da moe da misli o sebi
7. Jordan J. (1997). Womens Growth in Diversity. The Guilford Press.

341
VI poglavlje: teorije i prakse

kao o jednakoj, a s druge strane joj oduzima mogunost da bude

jednako tretirana. Za istraivanje ovih tema moemo posebno
zahvaliti feministikim grupama za podizanje svesti. Kako je cilj
psihoterapije da pomogne ljudima da budu svesniji protivrenosti u
svojim ivotima da bi bili i u stanju da se nose sa njima, ova pitanja
su posebno vana.
ena je kr iva z a nasilje koje t r pi

Ideja da ene mogu izvui zadovoljstvo iz situacija koje su

bolne ili poniavajue zaogrnuta u teorijski koncept mazohizma
znaajno je unazadila pokuaje da se razumeju i podre ene rtve
nasilja. Uvoenje mazohizma kao objanjenja uzroka za probleme
sa kojima se susreu ene nastalo je iz verovanja da je razlog za
nasilje u samoj eni i vodilo je okrivljavanju ene za nasilje koje je
preivela. Takoe, Frojd je seanja svojih pacijentkinja i pacijenata o
seksualnom zlostavljanju tumaio kao izmiljene fantazije, odnosno
kao prieljkivanja same ene. Ovo je presudno uticalo na stvaranje
atmosfere nepoverenja u odnosu na osobe koje su preivele incest i
svaki drugi oblik seksualnog nasilja.
U naem sistemu institucionalne zatite i dalje je uobiajen ovakav
pristup eni koja je rtva nasilja se ne veruje, ona se osuuje, a nasilje
se ocenjuje kao njen izbor. Na ovaj nain, svaki put kada se psiholozi ili
psihijatri bave enama koje su preivele nasilje koristei ove koncepte,
oni pojaavaju njen oseaj krivice, slabe samopouzdanje, i tako oteavaju eni da izae iz pozicije rtve. Nasuprot ovome, osnovni
feministiki princip u terapeutskom i konsultantskom radu jeste da
ena nije kriva za nasilje koje je preivela i da joj je kljuno verovati!
e n e i m a j u m a te r i n s k i n a g o n

esto se podrazumeva da ene imaju materinski nagon. Ovaj

termin se odnosi na vie pretpostavki: da ene oseaju uroenu
udnju da rode i odgajaju decu, da su spremne da se rtvuju za
svoje potomstvo, a ponekad i da gotovo telepatski predviaju deje
potrebe... Ova predrasuda je u psihologiji potvrivana ili na osnovu

342
Neko je rekao feminizam?

istraivanja na ivotinjama (enkama pacova i majmuna) gde su

zakljuci preslikani na ene, ili na osnovu posmatranja devojica u
igri, gde se biranje lutke smatralo dokazom uroenosti negujueg
ponaanja i materinskog nagona, iako je to nain igranja na koji se
devojice podstiu i rezultat programiranja za ulogu majke.
U patrijarhalnom drutvu, ena koja ne moe da rodi ili je donela
odluku da nema decu, kao da nije ba prava ena ona gotovo uvek
nailazi na saaljenje ili na osudu. Ipak, da odnos prema raanju nije
dat i nepromenjiv, pokazuju skorija istraivanja: sada, uz potpuniji
pristup kontracepciji, 12-20% ena u Zapadnoj Evropi i Severnoj
Americi odluuju da uopte ne raaju, u poreenju sa 1% od pre 20
godina.8
Tokom prethodnog veka, feministkinje su pokazivale kako
ideologija oblikuje norme o polovima i kako drutvena oekivanja
od ene oblikuju njena oekivanja od same sebe i svog tela.
Traile su jednak pristup drutvenoj moi i pravo na posedovanje
sopstvenog tela. Neke feministkinje, kao to je Doroti Dinerstin
(Dorothy Dinnerstein), istiu da mit o materinskom instikntu
ima funkciju da zadri ene u privatnoj sferi i zaokupi brigom oko
dece, te da dok mukarci u jednakoj meri ne ponu da uestvuju u
podizanju i vaspitavanju dece, nee biti preduslova za razvoj istinski
ravnopravnog drutva.
ene su manje moral ne

Frojdova teza o nerazvijenosti morala i savesti kod ena kasnije

je uticala na favorizovanje mukih modela pravinosti. Jedan od
najznaajnijih teoretiara u ovoj oblasti je ve pomenuti Lorens
Kolberg.9 On je smatrao da se moralnost razvija kroz est sukcesivnih
stadijuma: deca prvo rasuuju o tome ta je dobro, a ta loe
postupanje samo na osnovu straha od kazne ili elje za nagradom,
da bi kasnije eventualno doli do najvieg stadijuma na kojem tee
formulisanju univerzalnih moralnih principa.
8. OPCS, 1993
9. Kohlberg L. (1981). The Philosophy of Moral Development: Moral Stages and the Idea
of Justice. Harper and Row.

343
VI poglavlje: teorije i prakse

injenica je da je ova teorija stvorena na osnovu ispitivanja

koje je sprovedeno na uzorku iskljuivo muke dece. Kerol Giligen
(Carol Gilligan)10 ukazuje na njenu pristrasnost u korist mukaraca.
Ona se suprotstavila teorijskoj (i drutveno podravanoj) tendenciji
da se enske vrednosti smatraju manje moralno razvijenima od
mukih vrednosti, na primer da se briga i saoseajnost vide kao
moralno decitne u odnosu na individualno postignue. Giligen
istie da se deaci i devojice vaspitavaju na razliite naine i da tako
razvijaju razliite modele moralnog rezonovanja. Ona pokazuje da
prema ovom modelu ene ostaju zaustavljene na treem stadijumu
razvoja moralnosti, koji pripada nivou konvencionalne moralnosti, na
kojem su najvaniji dobri meuljudski odnosi, a dobro je izjednaeno
s pomaganjem i zadovoljavanjem drugih, to je tradicionalno enska
karakteristika.
Teorija razvoja moralnosti koju ona predlae, pretpostavlja da
devojice polaze od odgovornosti prema drugima. Devojice u
reavanju moralnih problema imaju uvek u vidu drutveni okvir u
kojem problem nastaje (to ona naziva etikom brige), a deaci imaju
politiku prava, pravila i nemeanja bez obzira na kontekst, apsolutno
i apstraktno rasuivanje (etika pravde). Tako deak, mukarac, razvija
etiku pravde koja zahteva autonomiju i zakonitost, a devojica,
ena, etiku brige u ijoj su osnovi empatija i odnosi podrke. Ona
sugerie da je povezanost polazna taka razvoja. Njen model za
centralnu vrednost ima odnos sa drugima i po ovom modelu ene
se plae konkurencije i rivalizma, jer oni mogu voditi usamljenosti
i izolaciji.
Teoretiarke kao to su Din Bejker Miler i Kerol Giligen ukazuju
na to da su enske osobine kooperativnost, povezanost i briga
kreativne snage koje su korisne u reavanju problema. Koncept
meuzavisnosti, povezanosti, odgovornosti i brige o drugim ljudima
su centralni za razvoj ene. Ipak, drutvo u celini te vrednosti vidi kao
slabosti, koje su inferiorne u odnosu na individualno postignue.
10. Gilligan, Op. cit.

344
Neko je rekao feminizam?

P ra va pr iroda ene

ta je to sutina ene? Koji je to najmanji psiholoki imenilac

koji nas sve ini slinima, a razliitima u odnosu na mukarce? Neki
od teoretiara linosti su se uhvatili u kotac sa ovim pitanjima u
nastojanju da odrede sutinske psiholoke razlike izmeu ena i
mukaraca. Ovaj napor je izrodio koncepte koji su bili razliiti za
mukarce i ene u stvari, ovi teoretiari su nekada jasno opisivali
drutvo u kojem su iveli i odnose moi u okviru njega, uzimajui
tu sliku kao ideal prirodnog, nepromenjivog poretka. Uprkos dokazima o istorijskim varijacijama i bogatoj kulturnoj raznolikosti,
interpretacije zapadnih teoretiara i dalje esto uzimaju kulturne
obrasce kao prirodnu datost, povezujui femininost s pasivnou,
mazohizmom, negujuim altruizmom, empatijom, emocionalnom
ekspresivnou, povezanou (tendencijom ka stvaranju odnosa),
tendencijom ka depresiji i poslovinom intuicijom, a maskulinost
s aktivnou, kompetetivnou, ambicijom, autonomijom, racionalnou i intelektom.
Veina psiholokih teorija orijentisana je na unutranje psiholoke
koncepte; razlozi za odreena ponaanja i izvor psiholokih problema se vide uglavnom u intrapsihikim uzrocima, u vakuumu, bez
povezanosti sa sistemom u kojem ivimo. Ove teorije su po svojoj
prirodi deterministike pretpostavljaju da ljudski razvoj nije proces
koji se odvija celog ivota, da su karakteristike linosti i obrasci
ponaanja ksirani u ranim formama razvoja. Dakle, odgovor
psiholokih teorija na postavljena pitanja bio bi sledei: normalnu,
pravu enu odreuje skup psiholokih osobina (nabrojanih pod
pojmom femininosti), i ona ostaje takva od detinjstva pa zauvek,
nezavisno od toga u kojoj kulturi ivi.

Psiholoke teorije nisu samo apstrakcija koja odraava postojee

stanje, ve su sila koja ima nauni autoritet i drutvenu mo da
konstruie drutvenu stvarnost, podrava i ojaava ili da menja!
drutvenu nepravdu i stereotipe. Vodee psiholoke teorije imale

345
VI poglavlje: teorije i prakse

su stvaran uticaj na realnost ena tokom itavog jednog veka

pomaui drutvu da kontrolie i kanjava ene koje pokazuju otpor
ili odstupaju od propisanih rodnih normi, s ciljem da se zatiti i
odri nepromenjena mizogina patrijarhalna drutvena struktura.
Sistem zatite mentalnog zdravlja patologizira drutveno stvorene
probleme sa kojima se ene suoavaju i ojaava rodne uloge koje
patrijarhat koristi. Bez obzira na to da li je sprovodi ena ili mukarac,
psihoterapija je u takvom sistemu patrijarhalna institucija ije vizije
i ciljevi doprinose infantilizaciji i obesnaivanju ene.
Tradicionalna psihologija je posluila da obezbedi objanjenja
za nejednakosti i tako opravda razlike u ivotnim mogunostima
za ene, razlike koje zapravo imaju drutvene, ideoloke, politike
i ekonomske korene. Psihologija i psihijatrija deluju kao istaice
drutva pomau represivnoj drutvenoj strukturi da se odri
uklanjajui problematine, odnosno one ije probleme proizvodi
drutvo, a koji zauzvrat mogu naruavati iluziju njegove stabilnosti, pravednosti i zadovoljstva.
Kerol Giligen vidi ensku snagu kako se vraa prisvajanjem
uutkanog autentinog enskog glasa i kapaciteta da se on izrazi.
Glas je sinoniman autoritetu, a tiina viktimizaciji, nesposobnosti ili
nespremnosti da se iskae. utanje je simbol pasivnosti i nemoi:
one kojima je uskraen govor ne mogu da iskau i objasne svoje
iskustvo i prema tome, nemaju uticaja. enska snaga dolazi kroz
mo da govorimo i budemo sasluane, kroz mo da autonomno
deniemo svoje iskustvo sveta.
U poslednje tri decenije,teorija,istraivanje i praksa u feministikoj
psihologiji znaajno sazrevaju. Uinak enskog pokreta se vidi u
zapoetoj promeni stavova i naina interakcije sa enama u terapiji.
Nainjeni su mnogi teorijski pomaci, a promene su najznaajnije
zbog svake ene kojoj se u praksi pomoglo majkama koje bi inae
moda zavrile kod tradicionalnih terapeuta koji bi ih rtvovali u ime
porodice; enama koje su preivele incest kojima se ne bi verovalo;
enama koje bi nazvali histerinim; lezbejkama; enama koje imaju
probleme sa ishranom, i mnogim drugima. Nasilje nad enama je

346
Neko je rekao feminizam?

prepoznato kao iskustvo koje je centralno za ensku egzistenciju i

koje nikada vie ne sme biti marginalizovano.
Feminizam nije jedinstvena kategorija, ali feministike psiholokinje imaju isti cilj okonanje opresije nad enama, omoguavanje enama da dostignu svoj puni potencijal kroz pristup
razliitim mogunostima i izborima. One se trude da glas ene
bude jai, ohrabruju ene da veruju u sebe, ali se zalau i za promene
patrijarhalne hijerarhijske strukture koja generie podreenost ena.
Psihologija ene za koju se feministkinje zalau nije samo tradicionalna teorija kojoj je dodata svest o rodu, ve ona predstavlja
potpunu transformaciju naina na koji se psihologija razume. Uslov
da feministiki model postane koristan i efektivan jeste njegovo
integrisanje u glavne tokove, bazu znanja, stavove i verovanja onih
koji pruaju pomo u zajednicama, zbog ega on mora prestati da
funkcionie kao alternativna teorija. Psihologija en nastavlja da
se razvija i redenie. Danas je legitiman deo studija psihologije na
veini severnoamerikih i zapadnoevropskih univerziteta, napisane
su brojne knjige i to nam daje nadu da ova postignua nikada vie
nee nestati iz istorije psihologije.

347
VI poglavlje: teorije i prakse

Koriena literatura:

Baker Miller, J. (1986). Toward a new psychology of women. Boston:

Beacon Press.
Belenky, M.F., McVicker Clinchy, B., Goldberger, N.R. & Tarule, J.M.
(1998). enski naini spoznavanja: razvoj sebstva, svojeg glasa i svojeg
duha. Zagreb: enska infoteka.
Burstow, B. (2005). Radikalna feministika terapija. Zagreb: Centar za
ene rtve rata.
Chodorow, N. J. (1996). Theoretical Gender and Clinical Gender:
Epistomological Reflections on the Psychology of Women. Journal of
the American Psychoanalytic Association, 44S:215-238.
URL http://www.pep-web.org/document.php?id=apa.044s.0215a
Ehrenreich, B., English, D. (1989). For Her Own Good. New York:
Anchor books/ Doubleday.
Gilligan, C. (1982). In a Different Voice: Psychological Theory and Womens
Development. Cambridge, MA: Harvard Univ. Press
Jordan J. (1997). Womens Growth in Diversity. The Guilford Press.
Mitchell, J.(1974) Psychoanalysis and Feminism. Harmondsworth:Penguin.
Penfold, P. S. and Walker, G. (1984). Psychiatric Ideology and Its Functions
In P. S. P. a. G. A. Walker (Ed.), Women and the Psychiatric Paradox.
Milton Keynes: Open University Press.
Ussher, J. (1991). Womens Madness, Misogyny or Mental Illness? Hemel
Hempstead, Harvester Wheatsheaf.
Weisstein, N. (1992). Power, Resistance, and Science: A Call for a
Revitalized Feminist Psychology. URL www.cwluherstory.com/
CWLUArchives/psych2.html
Weisstein, N. (1968). Psychology Constructs the Female. URL www.
cwluherstory.org/psychology-constructs-the-female.html