Filoloki fakultet

Univerzitet u Beogradu

Predmet: TUMAENJE KNJIEVNOG DELA U NASTAVI

Tema: Analiza pesme APATRIA, Jelene Radovanovi

Student: Sran Dimitrijevi

Beograd, 2015.g.

Broj indeksa: 081259

POETIKA AUTORA I OPTE NAPOMENE

Jelena Radovanovi (Roena 1972.godine u Boru, ivi i stvara u Braunvajgu u

Nemakoj) pesnikinja je unutranjih nemira i sukoba izazvanih svetom koji nas okruuje, u
njenim pesmama nema slatkih rei i bezbrinog radovanja. Nema podilaenja itaocu ni na
koji nain, ni u formi, niti u sutinskim porukama, motivima i stavovima. Njena poezija je
refleksija sveta oko nje, tunog, nesavrenog, nepotenog i nepravednog sveta, u njoj, svesnoj
da je i sama nesavrena, ali nespremna da se pomiri sa takvim stanjem. Zato njene pesme,
iako prepune gorine i nezadovoljstva, predstavljaju ponekad poziv na borbu, ponekad
opominju, a vrlo esto ostavljaju nadu da ipak moe biti bolje. Jelena je gorki pomatra sveta,
ljudi koji u njemu ive i sebe u takvom svetu i meu tim ljudima, paljivi analitiar i borbeni
revolucionar. Njeni stihovi su njeni meci i njene bombe, njene pesme su poziv u borbu da
popravimo sebe i tako popravimo ovaj svet.
Do sada je objavila etiri knjige poezije: Povremeni prekidi sa zujanjem (2000),
Sitne iznutrice (2002), Dibra (2006) i Otvoreni prelomi (2012).
Pesma APATRIA nalazi se u etvrtoj knjizi poezije Jelene Radovanovi, objavljenoj
pod nazivom Otvoreni prelomi u biblioteci Razbor Narodne biblioteke Bor, 2012.godine,
kao centralna pesma istoimenog ciklusa. Pesma ima etiri strofe u slobodnom stihu i, kao i
sve pesme u tom ciklusu, bavi se paletom stanja i oseanja izazvanih ivotom u inostranstvu.
Moe se uoiti slinost sa poezijom Miloa Crnjanskog na istu temu u stavovima i
oseanjima.

MOTIVI, SADRINA I ZNAENJE

Pri analizi ove pesme krenuemo od njenog naslova. APATRIA je pojam koji ne
nalazimo u Velikom reniku stranih rei i izraza I.Klajna i M.ipke, niti u drugim izvorima.
Radi se o pesnikinjoj intervenciji na rei APATRID koja je nastala od grkih rei a (ne) i
patris patridos (domovina), a koja je i meunarodno i kod nas prihvaena i oznaava
osobu bez domovine. Menjanjem u oblik APATRIA, grka re patris prelazi u nama
neto blii latinski oblik iste rei patria. Ovako izvedena re menja delimino i znaenje,
vie se ne odnosi na osobu ve na samu osnovnu imenicu domovinu, i moe se tumaiti
dvojako: kao stanje bez domovine, i kao imenica nedomovina. Postavlja se pitanje da li se
stanje bez domovine odnosi na odsustvo lirskog subjekta iz njegove zemlje domovine, ili na
odnos da takvu domovinu, iz nekog razloga, ne moe vie da prihvati kao svoju, bio u njoj ili
ne. Imenica nedomovina, odnosi se, pak, prilino nedvosmisleno na domovinu koja to vie
nije, bez obzira na oseaj pripadnosti lirskog subjekta (i drugih ljudi), odnosno nije na pravi
oekivani nain. Poput izraza neovek koji se odnosi na nekog ko formalno jeste homo
sapiens, ali nema osobine dobrog oveka, ili nemajka kojim se oznaava majka koja ne vodi

rauna o svojoj deci, tako i apatria nedomovina, jeste formalno zemlja u kojoj se lirski
subject rodio i iveo, ali takoe i zemlja koja ne prua ono to se od jedne domovine oekuje.
Ovakav oblik, takoe, snano asocira na pojam APATIJA (takoe od grkih rei a
ne, bez, i pathos - oseanje) kojim se oznaava stanje ravnodunosti, otupelosti, bezvoljnosti,
obino izazvano dugotrajnim i dubokim nezadovoljstvom. itajui stihove, saznaemo koje
se znaenje ove rei-naslova i kako manifestuje u ovoj pesmi kod lirskog subjekta.
Motiv u prvoj strofi, je nezadovoljstvo lirskog subjekta ivotom van domovine. Ona
tri u geografiji dui i ravni germanskih ravnica severa, tinja sparuenog srca na
vetrometini ame srednjeg zapada, pri enju u jari pustinje arizone sama kao kaktus I
pita se dokle!? I sve to sanjajui miris snega. ivot u egzilu nije prijatan, on ne izaziva
sreu, kao to se moda oekivalo kada se polazilo tamo. Lirski subjekt je nesrean i u
germanskim ravnicama, i na Srednjem zapadu, i u Arizoni. Mesto nije vano, jer nijedno od
njih nije domovina. Lirski subject je bez domovine, fiziki odvojen i udaljen od nje. Dokle je
veoma vano pitanje, jer pokazuje da lirski subjekt eli da se vrati. Ali gde? I kome je to
pitanje
upueno?
U drugoj strofi vidimo motiv nezadovoljstva domovinom, jer pitanje je upueno
upravo njoj. Dokle drna zemljo, pita se lirski subjekt i time saznajemo koga smatra
krivcem to je tu gde jeste upravo tu domovinu. Naziva je pogrdnim imenima. Ti nazivi
ukazuju na loe stanje u zemlji, naglaavaju ih i ogoljuju: kloarko dronjava ukazuje na
lou ekonomsku situaciju, siromatvo i drave i njenog stanovnitva; majko prgavog
plemena nerazumnog ukazuje na stalne svae i sukobe, kako unutar zemlje, tako i na one
sa susednim zemljama i narodima, oruane i politike, na nedovoljan kulturni i civilizacijski
razvoj, baro jadna i prljava to ukazuje na to da smo ostali posle svih podela mala
sredina u kojoj ima mnogo nepotenja u raznim sferama drutva. Navodi i njene grehe:
ofucala si se do rita opet siromatvo; u mulju ratova pirane odgojila si krvoedne da
mesom ih svojim hrani to ukazuje na nagli uspon kriminalnih slojeva, ratnih profitera
koji ive na raun i drave i drugih, mirnih, vrednih i potenih ljudi, onih koji nisu pirane.
Domovina nije onakva kakva bi trebalo da bude, ona je loa domovina, loa majka svojoj
deci, prava apatrija nedomovina. No, nije sva krivica do domovine, krivica je i do ljudi to
se vidi u stihovima deca tvoja su te zapustila/ili napustila. Jer, ljudi su oni koji ine jednu
zemlju i njenu dravu, ljudi se nisu dovoljno brinuli o njoj, dozvolili su da postane takva, nisu
se dovoljno borili. A onda su, kada su izgubili volju, uli u apatiju i krenuli lakim putem
napustili je. Prestali da se bore, prestali da brinu, a neki su je i doslovno napustili otili u
dobrovoljni egzil, u neku drugu ureeniju i bogatiju zemlju. Tu vidimo da lirski subjekt deo
krivice preuzima i na sebe. Zato je nezadovoljstvo vee, zato je apatija jaa.
U treoj strofi, pesnikinja ali to je domovina takva i sea se kakva je nekad bila. Pita
se Dokle grabe ta gadna da ti prlja ime/dokle kuni zadah bede i bezboni pir govori joj:
ne zovi me lanim osmehom nostalgije. Jasno je da lirski subject pati za domovinom svog
detinjstva, ali ne moe da joj se vrati, jer zna da to vie nije isto. Plai se novog razoaranja:
nisi vie zemlja koju sanjam, eldorado prolih dana/nisu to vie ulice davne sree, sa terasa
oronulih, jer osuo se stari sjaj. Razoarenje je potpuno, tuga postaje beznadena: taj dah i

duh/prah su za nas! Apatija je zavladala celim pesnikinjim biem. Bez domovine je teko, sa
nedomovinom jo tee. Ima li izlaza?
U etvrtoj i poslednjoj strofi dolazi do smirenja. Nema vie besa, ljutnje, jakih rei,
samo mirna konstatacija stanja. A jo trim u okovima sveta sama kao kaktus.
Ravnodunost. Apatija. Ali pretposlednji stih daje i neto novo: sve sanjajui taj sneg,
govori da nada jo uvek postoji. Lirski subject se nije predao u potpunosti. Ona jo uvek sanja
svoju domovinu. Jo uvek veruje. Ta re sneg svojom belinom simbolie istotu i svojom
prirodom, da dolazi i prolazi svake godine, ciklino, moda nam govori da e se stvari
jednom izmeniti. Da e jednom ponovo biti dobro.
I tako dolazimo do odgovora na koji nain treba itati naslov ove pesme: apatrija
znai i bez domovine, jer lirski subjekat iskazuje patnju zbog svoje udaljenosti od nje; znai i
nedomovina, jer je ona optuuje da nije prema njoj i drugim ljudima onakva kakva bi trebalo
da bude, a oznaava i apatiju zbog takvog stanja u kome nema pravog reenja, ili ono makar
nije u rukama lirskog subjekta. Moglo bi se zbog toga rei da bi se jedinstveni motiv ove
pesme mogao saeti ba u re koja stoji u naslovu apatria.

JEZIK, SIMBOLI, PESNIKE SLIKE

Jezik Jelene Radovanovi, kao i u veini njenih pesama, i u ovoj je urban, gotovo
svakodnevan jezik kojim bi verovatno govorila svojim prijateljima, kada bi je pitali kako joj
je u inostranstvu. Reenica je govorna, nema lane patetike, poetskog prenemaganja i
nesvrsishodne upotrebe rei. Ona zna ta eli da nam saopti i ini to na najracionalniji nain,
tako da ju je lako razumeti. ak i onda kada koristi rei i izraze koji su neto ree u
svakodnevnoj upotrebi, kao to su: sparueno srce, vetrometina ame, priti enju (u prvoj
strofi), drna zemlja, dronjava kloarka, pleme prgavo (u drugoj), gadna grabe, kuni
zadah, bezboni pir, rasko kronji (u treoj), to ini potpuno svrsishodno, stvarajui pesnike
slike i simbole kojima nam racionalno i efektno saoptava stanje stvari i sopstvene misli i
oseanja bez suvinog objanjavanja. Stvaranje novih rei nije tehnika koju Jelena u svojoj
poeziji esto koristi, ali kada to ini, kao sada, uvodei re apatrija (ije poreklo, nastanak i
mogua znaenja sam u prethodnom tekstu objasnio), to ima svoje puno opravdanje i efekat.
Jelena u ovoj pesmi stvara efektne pesnike slike kojima nam racionalno, inspirativno
i, ponekad, neobino inovativno saoptava ono za ta bi konvenvcionalnim izraavanjem bilo
potrebno mnogo vie rei, sa manjim efektom. Ona nam ve u prvom stihu kada kae da
tri u geografiji dui i ravni, u stvari saoptava da ne moe da se ni na koji nain uklopi u
ta udaljena prostranstva. Umesto da kae da je iznurena dugotrajnim nezadovoljstvom i
tugom i nesposobna vie za snane i velike emocije, ona kae da tek sparuenog srca tinja.
Kada pri enju, ona se u stvari bori protiv nje, sama kao kaktus pri emu je kaktus

otporan na svakakve uslove, suu i vrelinu, prepun trnja kojim se brani od spoljnjeg
neprijateljskog sveta i predstavlja simbol same pesnikinje. Jadna i prljava bara je simbol
pesnikinjine pocepane i umanjene domovine u kojoj su zavladali najgori, najjai i
najagresivniji. Krvoedne pirane simboliu sve ratne profitere koji otimaju od drave i od
ljudi; mesom ih svojih hrani, to pesnikinja optuuje dravu da i ona uestvuje u tome,
podravajui te pirane i pomaui im. Tako je nastala grabe gadna i bezboni pir, koji su
proizveli zadah bede kod onih koji nisu takvi. Kada kae da je zemlja zove lanim
osmehom nostalgije, pesnikinja priznaje da pati za svojom domovinom i da je mui
nostalgija, ali ne za ovom sadanjom, ve za domovinom u kojoj se rodila i odrasla, koja je
bila lepa, dobra i potena, makar u njenom seanju, ali sada vie nije takva. Sneg je u ovoj
pesmi simbol istote, svega dobrog i lepog to pesnikinja pamti iz domovine svog detinjstva,
ali i emu se nada da e se jednom opet vratiti. On takoe moda predstavlja i simbol
promene, neto to ciklino dolazi i prolazi. Tako e i zlo proi jednom, nada se moda
pesnikinja
potajno.
Pesnikinja u ovoj pesmi u znaajnoj meri primenjuje aliteraciju i asonancu. Primeri
za to su iskazi u prvoj strofi: sparuenog srca, prim enju, sve sanjajui
miris snega sama kao kaktus; u drugoj: Dokle drna (zemljo kloarko)
dronjava, prgavog plemena, prljava u mulju, mesom ih svojim; u treoj:
kuni zadah bede i bezboni, osmehom nostalgije, rasko kronji, osuo se
stari sjaj, dah i duh/prah su za nas; te u etvrtoj: jo trim u okovima
sveta/sve sanjajui taj sneg/sama kao kaktus.

FORMA I VERSIFIKACIJA

Pesma se sastoji od etiri strofe nejednake duine. Svaka strofa je odvojena proredom
i poinje velikim slovom, dok su sva ostala slova u pesmi mala, ak i imena gradova i drava
(arizona, eldorado). Prva strofa sastoji se od osam stihova, druga od deset, trea od jedanaest,
a etvrta koja je i poslednja, od svega tri stiha. Jasno je da je podela na srofe uslovljena iz
znaenjskih
i
motivskih
razloga,
a
ne
zbog
forme.
Svi stihovi su nejednake duine, najkrai ima svega dve rei (esti stih druge strofe:
ili napustila) ili, gledajui metar svega etiri sloga (deseti stih tree strofe: taj dah i duh
i jedanaesti: prah su za nas), dok najdui ima devet rei, odnosno dvadeset slogova (peti
stih tree strofe: nisu to vie ulice davne sree, sa terasa oronulih). Ako se pogleda pesma
po strofama, onda bi metar izgledao ovako: I strofa: 16/9/12/13/7/10/9/6; II strofa:
6/6/12/9/10/6/8/6/12/8; III strofa: 13/13/13/18/20/5/10/15/7/4/4 i IV strofa: 11/7/6. Izvesna
pravilnost moe se uoiti samo na poetku druge, te poetku i kraju tree strofe, no tek kao
sluajni izuzetak koji potvruje da se pesnikinja prema pravilnoj formi odnosi kao prema
nepotrebnoj i tetnoj po sutinu pesme.

Isto se moe rei i u pogledu rima, odnosno njihovom potpunom odsustvu. Nema ak
ni onih sluajnih. Reklo bi se da pesnikinja svesno i namerno liava pesmu pravilne i
lakodopadljive forme, u elji da panja italaoca bude usmerena iskljuivo na ono to mu ona
govori.
Ono to ovu pesmu odvaja od proznog zapisa, pre svega su pesnike slike, simboli,
metafore, oblik reeninog iskaza, a naroito spajanjem rei po zvunosti aliteracijom i
asonancom. Tako pesnikinja metodom koja na prvi pogled nije lako uoljiva i ne skree
panju itaocu sa sadraja, postie da pesma bude zvuna i melodina.

ZAKLJUAK

Pesnikinja u ovoj pesmi ne nudi odgovore, ne izvodi zakljuke, ve samo konstatuje

stanje, kao i konflikte koje ono izaziva u njoj. Svaki put kojim se moe krenuti, otii na neko
drugo, bolje mesto, ostati u domovini i boriti se da se stanje pobolja, ili se naprosto pomiriti
sa stanjem kakvo jeste, daleko je od savrenog. ta god da uradimo, ostaje muka i ostaje
praznina. Otuda i ova pesma, kao reflesija takvog stanja.

Prilog:

APATRIA

Dokle da trim u geografiji dui i ravni

germanskih ravnica severa
dokle da tek sparuenog srca tinjam
na vetrometini ame srednjeg zapada
ili da prim enju
u jari pustinje arizone
sve sanjajui miris snega
sama kao kaktus?
Dokle drna zemljo
kloarko dronjava
majko prgavog plemena nerazumnog
ofucala si se do rita
deca tvoja su te zapustila
ili napustila
baro jadna i prljava
u mulju ratova
pirane odgojila si krvoedne
da mesom ih svojim hrani
Dokle grabe ta gadna da ti prlja ime
dokle kuni zadah bede i bezboni pir
ne zovi me lanim osmehom nostalgije
nisi vie zemlja koju sanjam, eldorado prolih dana
nisu to vie ulice davne sree, sa terasa oronulih
u rasko kronji
ne pada ista muzika u dan
ne survava se tramvaj u isti glamur sumraka
osuo se stari sjaj
taj dah i duh
prah su za nas
A jo trim u okovima sveta
sve sanjajui taj sneg
sama kao kaktus

Jelena Radovanovi