AQUATICA (Cela Knjiga)

A q u at i c a
A q u at i c a
ISBN 978-86-7179-083-3
9 788671 790833
Ur e d n i c i
Mirjana deteli
Lidija Deli
Aquatica
k w i e v n o s t, k u l T u ra
Urednici
Mirjana Deteli
Lidija Deli
INSTITUTE FOR BALKAN STUDIES

OF THE SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS
SPECIAL EDITIONS 122
AQUATICA
L I T E R A T U R E, C U LT U R E
Edited
by
Mirjana Deteli
Lidija Deli
Editor in chief
Duan T. Batakovi
Director of the Institute for Balkan Studies SASA
BELGRADE 2013
BALKANOLOKI INSTITUT
SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI
POSEBNA IZDAwA 122
AQUATICA
k w i e v n o s t, k u l T u r a
Urednici
Mirjana Deteli
Lidija Deli
Odgovorni urednik
Duan T. Batakovi
direktor Balkanolokog instituta SANU
BEOGRAD 2013

, 35
http://www.balkaninstitut.com
E mail: balkinst@bi.sanu.ac.rs

-

Country Bath Inn I
Art Print by Charlene Winter Olson

Colorgrafx
300
ISBN 978-86-7179-083-3
,
( 178010) ,

&
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
I

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

11
33
II ,

.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
65
Suzana Marjani
OD ANATOLIJSKE BOGINJE PTICE GRABLJIVICE PREKO
STAROGRKIH SIRENA DO MORSKIH DJEVICA U HRVATSKIM
USMENIM PREDAJAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
85
. ,
. . . . . . . . . . . . . . .

() . . . . . . . . . . . . . . . . . .

103
131
. . . . . .
161

. . . . . . . . . . . . .
173

.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
191

. . . . . . . . . . . . . .
203

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
213
.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
231

.
. . . . . . . . . . . .
247
III , ,
Marjetka Gole Kaui
RIBA FARONIKA. BITJE VODA IN SVETA V IZROILU IN
V SODOBNIH INTERPRETACIJAH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
261

.
. . . . . .
281

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
301

. . . . . .
335

(XIVXVII ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
349
Vladislava Gordi Petkovi

SLIKE VODE U EKSPIROVOM DRAMSKOM OPUSU . . . . . . .
363

, .

373
Nevena Dakovi & Biljana Mitrovi

BELA NEMAN PUTOVANJA. MOBI DIK I FILMSKE ADAPTACIJE
393

.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
409
429
. . . . . . . . . . . . . . .
441
Aquatica: ,
.
(: , , 2011, .
) ( : , , 2012, . )

,
. ,
, ( :
: ), ,
,
,
, - .
,
, ,
,
, ,
.
(,
, , , ,
) (
, /,
),
. ,
,
, ,
.
Aquatica: ,
,
, , ,
, , .,
,
.
( , , ,
, .) (
/, )
,
.
, ,
,
( /
, , , .),
( , , )
.
, ,
, ,
,
.
Aquatica: , ,
,
, ,

,
, , .

, 2013.

*
,

**
. .
. .
. , .
( , . )
:
,
. ,
, , .
: , , , ,
, ,
, . , . ; ;
, , , (...)
* sofija.miloradovic@sanu.ac.rs; sofija.miloradovic@filfak.ni.ac.rs
** 178020:
, 147016:

, ,
.
12
Aquatica: ,
,
(...) ( 2001, ).
, ,
. , ,
, , , ,
- , , ,
, ( 2008, 14).
, ,
(., ., ., ., ., . , ., ., . voda,
., .-, .-. woda), . ,
, , , . -
. ,
, . ,
,
. , /
(...),
( , ,
) [Majer-Baranowska 1993] ( 2011, 127).
II
. , , , ,
, , , ( 1995, 54).
( 2007, 28).
, , ,
.
, , , ,
1818. . - (1932), ,
, (. , ),
- .
, -
. ,
13
, , ,
:
, (1990), ,
(1997), , (2005), , (2011), ,
(2012). ,
, , (20002010).
,

, ,
,
. , ( 2000, 2008, - 2009),
( 1988, 2005),

. ,

. , , .

( 2011, 403412).

, ,
? ( 2007, 29).
,
. ,
,
. .
(). ( ) - ,
,
() .
14
Aquatica: ,

(...),
.
,

( 1998: 41) ( - 2012, 611).
,
. , ,
( 2011, 48), , , , .1
, ,
.
, (...)
.
.2 : - (
, , ,
, ,
), , - ,
, ,
.
. . :
, , () ( 1995, 56).
III
1818.
, , ,

( , ),
,
,

.
2
. , ,
1990, 208.
1
. ,
15
( ),
- : ,
(. , , ), (. , ), ,
, , , /, , , (. , ), /, (
. , ), (
,
), ( ), , /
, (. ) ( 1969). , ,
, : , , , (...) ( 1998, ).
, ,
:3 , ( ,
( ), / (
; , :
,
.), ,
/, , , , , ( 2002, 1).4
(
), (,
) (). /
,
( ), ( ).
, , , ., : , , , , , (= ), (,
), (, ), (
, ), // (
), ( ), /
/// ( ), //, //, ( ), (
, (...) ,
, , . ( 2011, 47).
4
,
(
),
, ,
. , , .
3
16
Aquatica: ,
), /, /, , ( ), ( ), (
), ( ),
( , ) ( 2002, 2).
,
(
), , (. , , ). ,
////,
,
.
,
(Pivo
2010, 9),
.
. ,
,
,
( 1998, ).
IV

( 2000, 11), ,
,
. , , ,
( 2011, ), ,
.
,
.
:
. .
. ... . .
( 1932)
1. , 2. (
.), 3. , 4.
( 1990)
. ,
17
;
, ; ( 2008)5
, ,
. , , ( 2008)
, - ( 2010)
2. ( 2011)
:
( 2012).
- ,
,
, . ,
.
:
( 1987)
, ( 1990)
: , , , . ( 1997)
( 2004)
( .) , ( 2005)
( 2010)
( 1984)
2. ,
, 3. , 4. , (
1990)
( 2002)
( 2011)
/ , ( 2011)
( 2004)
( ),
( 1986)
( 2011)
( 2008)
/ , . . (
2010)
( 2011).

: // , / , . .
( . . --), . -,
,
5
18
Aquatica: ,
, , ,
, , , ( 2003, 196).

- , , , . ,
, , , ,
,
( 1984).
, .
, ( 2000).
- ,
. (
) , . ,
.
:
(
) ( 1932)
/ 1.. , 1.. ( 1990)
(
2002)
, ;
( 2011)
( ,
) ( 2000; 2008)
, ( 1990)
1.. , 1.. ( 1990).

: /, , /.
. , ,

,
(. , - ).6
, .
, (
2007, 329),
.
. ,
19
-
, , ,
. ,
.
:
( , .)
( 1984)

( 1987)
( ): ,
. ( 2004)
/ , , ( 2004)
( 2010)
(
2002).
, - ( )
, ,
,
, - ,
. , : 1. , ; 2. ,
; 3. ( 2011, ).

.
- ,
, (
),
, .
.
:
,
,
( 2002)
2. ( 2011)
/ (
2012).
20
Aquatica: ,
,7 , ,
(
2011, ). , ,
, : ,
.
; ,
, . ,
, (. . 2223), ,
- ,
-, - -
(. , , , . 17).
-
, , , , , .
,
, .
:
1. , 2. , ( 1984)
( 1990)
(
1990)
// , ; ( , )
( 2002)
( 2002).
, ,
, ,
( + -),
. ,
- .
( ) ,
, ,
- (...), (
2003, 107).
. ,
21
-, , -
- ( 2003, 184).8
- ,
, .
:
/ ,
( 1990)
, ( 1984).

, ,
, () (. . 20),
( ) , ,
(. . 17), .

, , , - -, . , -
, , , (.
2010, 61).
, , - ,
:
- , .9

,
.
:
( 1932)
( 1986)
2. ( ) ( 1990)
2. ,
( ),
( 2002)
8
, - (...) , ; , . , , . ( 2003, 184).
9
- , ,
.
22
Aquatica: ,
( 2004)
( 2010)
( 2012)
( 2013).
,
,
- -
:
( 1932),10 ( 1984), (
1986), ( 1987), ( 1990), (
2004), ( 2005), ( 2010).
: ,
( 1990, ). ,
( 2008)
,
:
,
(: ), ( 1998, ).
, , , : .11
,
( ),
( 2002).
, . , , , , (
). ,
( !)
(- 2009, 101).
, ,
, .
:
( 1990)
1. , , 2.
, , 3. ,
4. , 5. ;
( 1990)
1. .
. , ( , .), : , 6970.
10
11
. ,
23
, ( .) ( 2002)
( 2011)
( ) ( 1986)
1. , , 2. ( 2011)
( 1932)
( 2010)
, ,
( 2011).

: 1. . , ( ), 2. .
, ( ,
), 3. . , 4. . , /, 5. , 6. ,
. ,
, , ,
. (. . 17 19).
,
, .
, , (
1998, ).12 . ,
,
, , , , , ,
( 1998, ).
, . ,
, , , ,
, ,

. , , - ( 2001, ).
, (, ,
), - , ,
, , , ( )
.
.
,
(, ), .
12
24
Aquatica: ,
:
( 1932)
/, ( 1984)
. , . (
1986)
/ ( 1987)
( 1990), ( 2008)
( 1993),
( 1993)
( 1997)
, , , ( .) (
2002)
, . . ( 2004)
. . ( 2005)
, ( 2008)
, ( ) ( 2008)
(. . )
, ( 2010)
/, / ( 2012).
, - : ,
, ( 2010). , ,
, ( 2010) ( 2008)
, , ,
( 2008).
, , .,

.
, . nomina
agentis , . ,
( 2003),13 .
*vodeniar ( )
wystpuje we wschodniej czci Sowiaszczyzny poudnniowej. W materiaach
OLA powiadczona jest ta nazwa powszechnie w dialektach macedoskich (...),
dominuje w Serbii (...) obok sporadycznej nazwy *mlinar, na pnocy Czarnogry
(...), we wsch. Slawonii *vodeniar wystpuje obok *mlinar, poza tym zapisano go
w dwch punktach serbskich w Rumunii (...) oraz obocznie w punkcie serbskim na
: http://slavatlas.org .
13
. ,
25
Wgrzech. , w rdach
historycznych vodeniar mynarz na terenie serbsko-chorwackim powiadczony
jest, jak si zdaje, od XVII wieku ( J. Mikalja, Sownik, 1649), gownie z Serbii (m.in.
te z Baczki, Wojwodiny, remu, Kosowa). (...) Jak wida, pynna granica midzy
nazwami *vodeniar i *m()linar nie ulega w ciagu wiekw wikszym zmianom
(Siatkowski 2005, 225226).
- ,
(, -) :
( 2002)
: , ,
. ( 2005)
( 1990).
, - ,
1852. , .
*

, ,
, :
( 1932)
: : ... ( 1993)
, ( .) ( 2002)
( ) ( 2011)
, ( 1990)
( 1984)
,
( .) ( 2011)
( 2004)
, (, ) / ( 2010)
/ 1. , (,
, ); 2. , ; ( , ) (
2002)
, : ... ( 1993)
/ :
. ( 2012)
; ( ) ( 2011)
// , , ( 1990)
( 1986)
/ , ( 1987)
/ , ( 2008)
26
Aquatica: ,
, ( 2004)
( 2010).
, :
//
//
/
/14/().
, , ( 2012):
.15
, /(/),

, -
-. ,
; .
. . ,
.

( 2011), , , , , -
:
;
()
( )
. :
,
, , .
,
- --: ( 2002), /
( ) ( 2008), /
, ( 2008). ( 2011) ,
, , ,
(),

-.
15
. , , , , ,
, , ( 2003, 293).
14
. ,
27
, ()
.
, ,
( 2002).
, (. ),
:
( 2002)16
, (
, . ,
, . )
( 2002)
( 2008)
( 2011)
, Polygonum hydropiper ( 2002)
, Spurodella polyrrhiza ( 2002)
, Ardea stellaris ( 2002)
( 2011).
, , ,
( ) , ,
( 1998, ; ).
V
, ,
, .17 ,

. ,
, ,
, .
, ,
.
( ) , . ( 1990, 5758).
17
( . . .)
, , .

. , ,
,
, , : (...) (
), (...) ( ), (...) ( ), (...) (
) ( 2011, 104).
16
28
Aquatica: ,
, ,
.
( 2002)
:
, (
), ( )
, , ,
, , ,
;
,
, ( )
, , () ,
, ,
, (, )
, ( ) ,
, , .
, ( 1988), , :
.
, . / , . / ,
. .
; ,
.
.
, .
.
, .
(
2005) :
.
. ( , .)
, .
, . ( , . ,
.)
. ( .)
, . ( .)
, .
. ,
29
:
,
, (
1986). , ,
( 2008). , :
, ,
, ( 2012).
,
, .
, ,
(Narodni sanovnik 1988, voda). (Narodni sanovnik
1988, vodenica).
( 1997)
:
.
, .
, .
, ,
, (
2008).
***

,
,
,
.

:
, ( )
, (
18).
, .
.
18
30
Aquatica: ,
2008 ,
, LV, , 429518.
1990 , ,
XXXVI, , 119380.
2002 , 2: ( , .),
: .
2011 , , : .
2005 , ( ), :
.
1932 . , - , ,
IV, .
1997 , , ,
XLIV, , 1615.
1988 , ,
XXXIV, , 341683.
2005 , ,
LII, .
2011 , , ,
LVIII, , 1336.
2000 , , : .
1984 , ,
, 32, .
2013 , , , :
.
1997 , , : .
2008 , , : .
2004 , ,
LI, , 313688.
2007 , ,
LIV, , 403520.
- 2009 -, ,
7, : .
2004 , ( ),
LI, , 1312.
1987 , , ,
II, : .
1984 , , XXX,
, 7265.
2012 , ,
15, : .
1969 , ( , .), :
.
1988 , , XXXIV,
, 7335.
. ,
31
1990 , ,
XXXVI, , 381422.
2008 , , 4, :
.
1990 , , I: , :
.
1986 , ,
XXXII, , 243500.
1993 , ,
XXXIX, , 149398.
2010 , ,
LVII, .
2008 . . , , .
, : . . . -,
1419.
2011 , . , : SlovoSlavia.
2007 , , , :
.
2007 , , : .
2011 ,
, , , : ,
: , 403412.
2010 , ,
9, : .
2003 , , II
, :
, : .
- 2012 -, - ( ),
,
, :
, 609621.
1990 , , : .
2000 , 1: ( , .),
: .
2011 , : .
2001 . ( . ,
, .), Beograd: Zepter Book World.
1998 . , . . , . , (
), : .
1995 . . , , : .
32
Aquatica: ,
Narodni sanovnik 1988 Veliki narodni sanovnik, Edicija Novi Sad, knj. 153, Novi Sad: Knjievna
zajednica Novog Sada.
Pivo 2010 Bernar Pivo, Renik zaljubljenika vina, Drugo izdanje, Beograd: Slubeni glasnik.
Siatkowski 2005 Janusz Siatkowski, Sowiaskie nazwy wykonawcw zawodw w historii i diale
ktach, Warszawa: Uniwersytet Warszawski, Wydz. Polonistyki, Instytut Slawistyki Poudni
owej i Zachodniej.
Sofija Miloradovi
Water and Some Water-Connected Terms
in Serbian Dialect Dictionaries
Summary
This paper presents noun and adjective lexemes derived from the noun voda (water) or the
adjective voden (watery), recorded in twenty eight Serbian dialect dictionaries and word
collections. It also presents syntagmatic compounds, phraseologisms, proverbs and belief
that share the key word water. The noun lexeme voda (and its derivate, the adjective lexeme voden) enters various semantic-formative sequences, containing derivates of the same
formative basis by means of different suffixes, including doublet (morpho)phonetic characters within the same sequence. The entities formed for this occasion, containing both
semantically and formatively the key word voda, represent a singular testimony of what was
important in the life of a community. The entities are the following: six semantic-formative
sequences (a sort of juicy fruit, a shelf for water jugs, a water container for the whetstone during grass mowing, the work of a person charged with the supplying of water, a zoonym water snake), the semantic scope of lexemes vodica and vodenjak, the semantic-derivative nest
with the lexeme vodenica as the semantic center, adjective formations, constant syntagmatic
compounds with the word voda, phraseological expressions and folk sayings.

**
,
. [...]
, , .
,
.
[...]
, ,
[...]

.
.
. , ,
. ,
.
. ,
. :
, , . ,
.
(1930)
:
, ,
. ,
.
: ,
* marija.ilic@bi.sanu.ac.rs
** ,
(. 178010), ,
.
34
Aquatica: ,
, ,
.

.
: , , ,
, , ,
1.
,
.
,
, .
.
- ,
.
(Metaphors we live by, 2003 [1980]) (Georg Lakoff)
(Mark Johnson)
(
) ( ).
, , .

(Lakoff, Johnson 2003, 45).
,
.
,
, ,
,
.1
, , .
2 , .

,
: ,
, , , , , , ,
, , , , .
: , , , , /, , ,
, , , , , (Kvecses 2010,
2328).
2
,
.
. ,
35
.3
, , ,

.
,
;
(Lakoff, Johnson 2003, 139). X Y,
,
(. Cameron 2003); ,
, , .
1.1.

, .
, .
(Mark Turner) (More than Cool Reason, 1989).
.

, , , , , , ,
;
; ,
, . , ,
; , , ;
, , ; .
(Lakoff, Turner 1989, 166167).
, . - ,
,
().
.
: .
.

.
,
: ; ; ,
3
. ,
, ,
.
, . ,
,
(. Mahon 1999; . Klikovac 2004, 11).
36
Aquatica: ,
; ; ; ;
; ; ; . (. Lakoff,
Turner 1989, 194; Mili 2013, 199). (. .)

.
:
.

(Kvecses 2010).
, ,
()
. - ,

, .
, ,
(Halupka-Reetar, Radi 2003). (2013,
205)
(. ! ! ! !
! !; . Halupka-Reetar, Radi 2003, 1896).
:
(. Mili 2013, 207208).
,
(. Lakoff, Turner 1989;
Mili 2013, 207208).
, .
,
, (.
, ! , ! !; .
Halupka-Reetar, Radi 2003).
,
, .
1.2.

( ), ,
/ . ,
,
.
.
(, )
. ,
37
(. 2005, 562567).
: ;
, ;
, .
(). , , , ,
- , (, 566).
,
, ().
, ,
,
( [Ichthys] ,,).

.
, .
:
, .
2.
.
, .

: , ,
;
, .
2.1. :
,
. ,
.4

- :
4
, ,
, .
, . ()
() .
,
.
,
( . 1996;
Bugarski 2003; 2012).
38
Aquatica: ,
( ),
, (pars pro toto),
( ).5
, . , .

, , , , , ,
,
(. Gerzi, Gerzi 2002 s. v. riba).
,
, ,
. -
(http://vukajlija.com).
; ,
:6
() , : / / / /
/ / / / / / /
, : / / ,
/ /
;
stonefish
:
, , ;
, ;
, ,
; , ;

, : , ,
, cool , ,
;

; ;

, ;
,
:
; al
dente /
; ; ; ;
;
;
5
pars pro toto ,

.
6
,
.
. ,
39
;
, ,

: ;
;
, , ,

: ,
; ,
:
,

.7 ,
.
,
.8 , ,
. ,
(. Vukajlija).
, ,
, .
( ,
,
); ? (
);
; (
, ) (. Vukajlija). ,
- , . :
,
. ,
, ,
7

- : / / /
. / / / / . /
/ / / . / /
/ / . / /
. / / .
8
, ,
, .
. ,
. .
,
. . Encyclopaedia Britannica: http://www.britannica.com/EBchecked/topic/460286/
pike#ref2237 13; : http://
www.varalicar.rs/ribe_stuka.php; 13. 11. 2013.
40
Aquatica: ,
; ,
: (. Vukajlija s. v. akvarijum).
2.2. :

; .
,
.9 ,
. :
,
. (. Vukajlija;
Gerzi, Gerzi 2002 s. v. som).
, . ,
; , .
,
: / () ! !
, :
(. Vukajlija).
.10
(. Vukajlija s. v. som).
:
, . , (. Vukajlija).
.
, , .

;
, .: ;
(. Gerzi, Gerzi 2002 s. v. som).
, , .
.
.
, .
,

, , .
, (. : www.pecaros.in.rs;
: http://zlatnabucka.50webs.com/index.html; 10. 11. 2013).
.
10

. ,
, .
. ,
41
3.
, ,
.
,
/
. ,
.11
.
(. ),
15. .12
, .
, .
,
18. , :
: , ,
(Porter 1768, 123; . .).13
,
, .
,
, . ,
,

:
[1] ( (), :
)14

()
,
, ,
, .
11
. Mouton 2013.
. Oxford Dictionary of Proverbs: http://www.answers.com/topic/the-fish-always-stinksfrom-the-head-downwards; 6. 11. 2013.
13
. http://www.phrases.org.uk/meanings/fish-rot-from-the-head-down.html.
14
. http://www.telegraf.rs/vesti/politika/319579-kacin-vlast-da-hapsi-svoje-ljude (30. 08. 2012);
7. 11. 2013.
12
42
Aquatica: ,
[2] ( , : , !)15
,
,
.

:
[3] ( , )16

.
. .

,
. , ,
, ,
, S-Media;17
, .18
,
,
. , , je
92 ?19 (. Vukajlija
s. v. riba smrdi od glave). ,
, -
.20
4.
,
, .
15
. http://www.mondo.rs/a75445/Sport/Kosarka/Gurovic-Riba-smrdi-od-glave-Moko-ostani.
html (9. 10. 2007); 7. 11. 2013.
16
. http://www.sdcafe.rs/vesti/riba-od-glave-smrdi (18. 06. 2013); 7. 11. 2013.
17
. http://www.smedia.rs/vesti/vest/47883/a.html?id=47883 (27. 10. 2010); 7.
11. 2013.
18
. http://www.blic.rs/Komentar/Komentar-nedelje/252463/Riba-od-glave-smrdi (8. 05. 2011);
7. 11. 2013.
19
. http://forum.b92.net/topic/43395-da-li-riba-smrdi-od-glave-ili-od-repa (26. 02. 2008);
7. 11. 2013.
20
. :
( , : ,
2012).
,
; . http://www.slobodnaevropa.org/content/mans_riba_smrdi_od_glave/2040171.html
(12. 05. 2010); 7. 11. 2013.
. ,
43
:
,
, ,
,
/ / ; ,
;
, ,
,
, ,
.
4.1.
,
( ),
.
, .
,
, . ; .
: , !21
,
:
[4] ( 92, : )
,
,
,
.22
4.2.
, .
.

; ,
, : /
.
[5], [6]:
21
. http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/dragin-cuti-kao-riba-vujacicu-pozlilo/5353(27. 11. 2012);

13. 11. 2013.
22
. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2004&mm=08&dd=13&nav_category =
120 &nav_id= 148222 (13. 08. 2004).
44
Aquatica: ,
[5] ( , :
)23
?
. ,
. ,
, ,
, ,
.
[6] ( , )24
, , .

.
[7] ( , :
)25

, , .
, ,
. ,
, , -
-.
,
[8], [9]:
[8] ( (), , ,
)26
,
,
, , .
,
.
[9] ( , ,
)27
, , ,

.
23
. http://www.pulsonline.rs/puls-poznatih/8101/rambo-amadeus-pomazem-joksimovicu-okoteksta-pesme (23. 01. 2012); 12. 11. 2013.

24
. http://dnevnikjednogdirektora.com/ribolovacka-prica/ (31. 10. 2013); 13. 11.
2013.
25
. http://www.srbobran.net/news/1/2153/ognjen-za-sportal-rs/ (10. 05. 2012):
13. 11. 2013
26
. http://www.vreme.com/cms/view.php?id=402760 (13. 01. 2005); 13. 11. 2013.
27
. http://pescanik.net/2012/07/zidovi-na-temeljima-zlocina (17. 07. 2012); 12.
11. 2013.
. ,
45
, , , , ,
, ,
.
/
, . ,
, ,
.
4.3.
,
, .
.
, .
, ,
.
(
)
.

.28 , ,

(
) (),
:
[10] ( , : )29
,
. , ,
.
, ,
:
[11] ( Mozzart, : )

, ,
.
[12] ( Sportal.rs, : )
28
. http://www.kurir-info.rs/riba-na-suvom-clanak-20021 (8. 07. 2009); 13. 11. 2013.

. http://www.lepotaizdravlje.rs/extra/blog/severina-riba-na-suvom (26. 04. 2012);
13. 11. 2013.
29
46
Aquatica: ,
, .
, , .

.
- ,
, .
: ,
!
,
- , .
(. Comme un poisson hors de leau),30
,
: ,
. .
(. fish out
of water).31
, ,
.
.

.
,
(...)
(Vukajlija s. v. kit).
:
[13] (Vukajlija s. v. kit)
.
: , ,
.
: , , .

:
, ,
, .32
30
. http://www.b92.net/tv/najava.php?id=1379 (24. 11. 2013); 14. 11. 2013.

. http://www.people.com/people/article/0,,20729521,00.html (29. 08. 2013); http://zena.
blic.rs/PULS-poznatih/17312/Devojka-Tajgera-Vudsa-otkriva-detalje-njihove-veze-On-je-kaoriba-na-suvom (1. 09. 2013); 14. 11. 2013.
32
. Coolinarka: https://www.coolinarika.com/recept/riba-3-put-pliva/ (21. 11. 2010);
14. 11. 2013.
31
. ,
47
,
,

: , ,
, !;33 ...
, ,
.34
:
[14] ( , :
, )35
,
, ,

... , ,
.
4.4.

, .36
:
. , ,
.
4.4.1.
,
, .
( ) .

,
.
: ,
33
. https://groups.google.com/forum/#!msg/blok45/hzzLtj523o/q8upDKMogdUJ (10. 01. 2013);
14. 11. 2013.
34
. 92 : http://forum.b92.net/topic/37569-pitanja-osvemu-i-sva%C4%8Demu/page-8 (17. 10. 2007); 14. 11. 2013.
35
. http://sport.blic.rs/partizan/vesti/238510/Vujosevic-Drago-mi-je-sto-ce-Partizan-prezive
ti-disuci-na-skrge (22. 08. 2013); 13. 11. 2013.
36
. Encyclopaedia Britannica: http://www.britannica.com/EBchecked/topic/237850/gold
fish.
48
Aquatica: ,
. ,
, :
[15] ( ( ), :
)37
,

, , 1990:
,
, .
[16] ( (), : ,
)38
. 20 . .
.

:
; ,
(. Vukajlija s. v. zlatna ribica). -, . ,
,
( ),
,
.39 ,
-
;40 , ,
(. :
www.zlatnaribica.rs).
,
, ,
37
. http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Budimir-Nisam-zlatna-ribica-173796.html (31. 12.

2012); : 4. 11. 2013.
38
. http://www.kurir-info.rs/ceca-nikad-nisam-bila-srecnija-clanak-155860 (28. 03. 2012); : 4. 11. 2013.
39
. : , /
, / , / . / , , /
, / / . /
, / ? / , /
? / , / , , /
, / ! / , , / . /
/ .
40
. - : / /
/ . / , /
, , , / , / , / . /
/ , / (...)
, / / .
. ,
49
:
( ); () (
: ,
, , ,
, ); (
, ,
) (. Vukajlija s. v. zlatna ribica).
, ,
. ,
[17] [18]:41
[17] . :
!
:
... .
. .
:
? . ???
:
, !
[18] :
.
. :
, ?
:
, ! ...
4.4.2.

,
,
() , ,
, . ,
,
,
.
, ,
. ,
(. Lloyd, Mitchinson 2006). ,
,
41
. www.najboljivicevi.com; : 4. 11. 2013.
50
Aquatica: ,
.
(. Vukajlija s. v. zlatna ribica):
[19] ( 92, ! !,
)42

. 30-

.
[20] ( 92, ,
)43

.
, , .
4.5. / /

, ,
.
, , .
, ,
.44
,
,
.

.

.
() :
[21] ( 92, ?)45

. ,

.
42
. http://forum.b92.net/topic/37920-ukinuti-vojvodinu-dole-novosadizacija/page-27 (31. 10.

2007); : 4. 11. 2013.
43
. http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=739003 (4. 08. 2013); : 4.
11. 2013.
44
. Encyclopaedia Britannica: http://www.britannica.com/EBchecked/topic/461541/pira
nha.
45
. http://www.b92.net/zivot/novodoba.php?yyyy=2012&mm=02&dd=08&nav_id=580753
(8. 02. 2012); : 4. 11. 2013.
. ,
51
[22] ( (), )46

:
.

, :
[23] ( (),
)47
.
, .
, .
[24] ( 021 ( ), ,
, )48
. .
. .
, , , , , ,
, ...? 33 .
, .
,
. .49
,
-, , ., :
- ;50 -
.
,
(. Vukajlija s. v. barakuda).
, .
;
, .51
,
46
. http://zena.blic.rs/Sex/9798/Advokati-upozoravaju-na-zene-pirane-Moderne-sponzoruselove-na-sigurno (12. 02. 2012); : http://www.nadlanu.com/pocetna/

zivot/ljubav-i-seks/quotPiranequot-progutale-quotsponzorusequot.a-131080.266.html (14. 02.
2012); http://www.muskimagazin. com/tag/zene-pirane/ (12.02.2102); 4. 11. 2013.
47
. http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:446125-Tanja-Mandic-Rigonat-Zivka-je-stan
je-svesti (28. 07. 2013); : 4. 11. 2013.
48
. http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Uhapseni-Petar-Matijevic-i-Bora-Novakovic.html (24.
09. 2013); : 4. 11. 2013.
49
. Encyclopaedia Britannica: http://www.britannica.com/EBchecked/topic/53940/barra
cuda; 9. 11. 2013.
50
. . 7.
51
. Encyclopaedia Britannica: http://www.britannica.com/EBchecked/topic/538851/shark;
9. 11. 2013. . Encyclopaedia Britannica: http://www.britannica.com/EBchecked/
topic/237850/goldfish; 9. 11. 2013.
52
Aquatica: ,
. - ,
: : -
( , 28. 8. 2013);
( , 23. 8. 2013).
, - 80- 20.
:
,
, .52
,
, .
, . , .

,
:
[25] (Vukajlija s. v. ajkula)
: , !?
: ?
: , !

(.
;
Vukajlija s. v. ajkula).
4.6.
.
:
,
, .
,
(Reardon 2002), , ,
.

: , ,
52
. : /
, , / ./ / ,
/ / . / / ,
/ , , / ./ /
, , / ./ /
. / / . / / ,
/ / .
. ,
53
( ) / ( ,
).
.
.
: s. v. :
, ... , .
. ;
.
. .
:
[26] ( 24 (), :
)53
:
, .
,
. .

.

, ;
,
.
,
, ,
:
[27] (Fox News, 27. 10. 2012)54
Father of Former Navy SEAL Killed in Benghazi Recounts Meeting President,
Sec. of State: Shaking Hands With Obama Like Shaking Hands With Dead
Fish.
4.7.

, ,
.
, , .

53
. http://www.24sata.hr/pametnakuna/rukovanje-se-ne-zaboravlja-mlohavi-stisak-je-uvijeknajgori-275059; 6. 11. 2013.

54
. http://nation.foxnews.com/benghazi-gate/2012/10/25/slain-seals-dad-blasts-obama-shakinghands-dead-fish; 6. 11. 2013.
54
Aquatica: ,
.55
, (. Mieder
2004, 34). (3. ),

( ).
,
, .

( ) ()
() ( );
,
(, 36).
,
,

, (, 36).
. ,
, .
( 15. ),
,
( ).
() .
:
,
(, 3739).

.
(
, 1930) ( ...)

. , ,
. ,
30-,
.
.

. :
55
, 8. . .,
.
4. . .
.
5. . . (Mieder 2004, 34).
. ,
55
[28] ( ,
)56
,
,
.
. , , ...
.
[29]
( ):
[29] ( , )57
.
.
(
-)
. .
,
.

.
,

.

.58

, :
[30] ( ,
)59
,
, . ,
,
.
. . .
. ,
,
56
. http://www.mreznimarketing.rs/sta-je-mrezni-marketing/klasicna-trgovina;
14. 11. 2013.
57
. http://papiri.rs/blog/2010/karl-marx-je-bio-u-pravu/ (16. 07. 2010); 14. 11.
2013.
58
. : http://www.novossti.com/2013/07/velikariba-jede-malu-ribu/ (7. 07. 2013); 13. 11. 2013.
59
. http://www.pouke.org/verujem/index.php?topic=10833.535;wap2 (26. 05. 2009);
13. 11. 2013.
56
Aquatica: ,
. . , ,
.
[31] (Wine Style 43,
)
.
, 1968, ,
, . :
, . , .
, , , ,
.
, -
-, ,
, .
( ), ,
.60
4.7.1.
,
,
.
(Lakoff, Johnson 2003, 23), ,
. ,
.
,
. [32]
, [33],
[34] :
[32] ( BizLife, )61
, 20,
20,
,
.
60
. , :
/ / (.) , , /
, . / / . /
, / . / (.) ( !) /
/ .
61
. http://www.bizlife.rs/vesti/63259-srbija-sitna-riba-medju-ajkulama (1. 11. 2013);
13. 11. 2013.
. ,
57
[33] (, ,
)62
?
. .
[34] (, )63
: .
, .
( Srpska Cafe)64 [35]:
[35] (, !)65
! ,
!
.

, [36] [37]:
[36] ( , :
)66

,

.
, .
300 ,

, .
[37] ( , )67
?

, . ,

,
.
62
. http://www.kurir-info.rs/dinkic-je-sitna-riba-clanak-22827 (3. 04. 2010); 13.
11. 2013.
63
. http://www.kurir-info.rs/krupna-riba-socijalisti-zovu-jeremica-u-partiju-clanak-1013031 (1.
10. 2013); 13. 11. 2013.
64
. http://www.srpskacafe.com/sport/tenis/3226.html; 13. 11. 2013.
65
. http://www.pressonline.rs/sport/ostali-sportovi/87254/ja-sam-sitna-riba-za-vidica.html;
13. 11. 2013.
66
. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:390953-SelakovicquotKrupneribequot-vise-nece-izmicati-pravdi (1. 08. 2012); 13. 11. 2013.
67
. http://www.mondo.rs/a174339/Info/Drustvo/Kalinic-ubio-Jurisica-i-Konstantinovica.html
(15. 06. 2010); 13. 11. 2013.
58
Aquatica: ,

(. big/small fish), :
[38] ( ,
)68
-
.

2004. . .
,
:
, , ...
, ,
... ,
. ,
(Vukajlija s. v. ).

: :
20 .69

: ,

, ,
, .70
5.

.
, , ,
, ,
. , .
, , ,
, .
68
. http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/831832/Ta%C4%8Di+%22krupna+riba%
22+podzemlja. html (25. 01. 2011); . : http://www.theguardian.
com/world/2011/ jan/24/hashim-thaci-kosovo-organised-crime (24. 01. 2013); 13.
11. 2013.
69
. http://www.svet.rs/hronika/sitna-riba-carinik-pao-zbog-20-evra (10. 09. 2013);
14. 11. 2013.
70
www.slobodnaevropa.org/media/photogallery/2039824.html (12. 05. 2010); 14.
11. 2013.
. ,
59
(. ),
.

.
,
, . ,
, ,
,
.
,
.

.
. ,
, ,
. ,

.

.
, ,
21. : [4],
[8], [37], [3], [30], [36],
[3], [30], [9], [1], [2], [14], [16], [19], [24], [31], [33],
[1], [19],
[20], [23], [34], [21], [22], [30],
[38], [5], [10], [16]. ,
, ,

.
, . par excellence
,
, .
6. :

,
.

.

.
60
Aquatica: ,

.
.

.
.

.
.

.

.

.

, .
,
.
,
.

.

.
,
.
1996 , , , :
, 7981.
2012 ,
. , : .
Breht 1973 [1930] Bertolt Breht, Kad bi ajkule bile ljudi: balade i songovi, Beograd: Teatar
poezije.
Bugarski 2003 Ranko Bugarski, argon. Lingvistika studija, Beograd: Biblioteka XX vek.
Cameron 2003 Lynne Cameron, Metaphor in Educational Discourse, New York: Continuum.
Gerzi, Gerzi 2002 Borivoj Gerzi, Nataa Gerzi, Renik savremenog beogradskog argona,
Beograd: Istar.
Halupka Reetar, Radi 2003 Sabina Halupka Reetar, Biljana Radi, Animal names used in
ddressing people in Serbian, Journal of Pragmatics 35, 18911902.
Klikovac 2004 Duka Klikovac, Metafore u miljenju i jeziku, Beograd: Biblioteka XX vek.
Kvecses 2010 Zoltn Kvecses,Metaphor: A Practical Introduction, Oxford: Oxford University
Press.
Lakoff, Johnson 2003 George Lakoff, Mark Johnson, Metaphors we live by, London: The
University of Chicago press.
Lakoff, Turner 1989 George Lakoff, Mark Turner, More Than Cool Reason: A Field Guide to Poetic
Metaphor, Chicago: University of Chicago Press.
Lloyd, Mitchinson 2006 John Lloyd, John Mitchinson, The Book of General Ignorance, New
York: Harmony Books.
Mieder 2004 Wolfgang Mieder, Proverbs: A Handbook, London: Greenwood Press.
Mili 2013 Goran Mili, Pristup zoosemiji u okviru teorije konceptualne metafore i metonimije,
Jezikoslovlje 14/1, 197213.
Mouton 2013 Nico Mouton, Do Metaphors Evolve? The Case of the Social Organism, Journal of
Cognitive Semiotics V/12, 312348.
. ,
61
Porter 1768 James Porter, Observations on the Religion, Law, Government, and Manners
of the Turks, Printed for P. Wilson, : https://archive.org/details/
observationsonr00portgoog
Reardon 2002 Kathleen Kelly Reardon, The Secret Handshake: Mastering the Politics of the
Business Inner Circle, Crown Business.
Marija Ili
Fish In the Conversational and Media Discourse in Serbia
Summary
The paper analyzes the metaphors whose source domain is the world of fish and target
domain is the human world, and which are used in the contemporary conversational and
media discourse in Serbia. The theoretical framework comes from cognitive linguistics, and
the sources are found in the dictionaries of Serbian slang, as well as in the public discourse
available via the internet. The analysis showed that the productive metaphorical concepts
are the following: (wo)man is fish, mostly used in slang, society is fish and human
behaviour is fish behaviour, mostly used in conversational and media discourse about
politics and economy. The paper attempted to make an inventory of the most frequent fish
metaphors and to show how these metaphors are related to the contemporary social values,
events, and actors.
II ,

**
: ,
, . , materia
prima ,
. ,
- , , ,
. ,
,
.

. ,
,
.
: , , ,

, . , -
* markosoft91@gmail.com
** (
), ,
.
66
Aquatica: ,
. ,

. ,
, , .
,
( , , , , , , , ).
, : , ,
, ( II, 95) (, 6).
, , ,
, ( 1936, 96100)
.
,
. ,
, , .
, (
, 13). , (
2007). ,
. (, 176), () .1
,
.2 ,
, ( , 22, 16). ( , 24).
, , , ,
( 1981, 36). ,
, ,
( V, 252; 1982, 208212).

, .
1
Krsti 1984, A 5, 2, 3 Vila uva izvore ili jezera: 10, U, 2, 4, 1, 9 Junak ubija brodaricu: p. v. 9:
602.
2
. . ( ).
, : , ,
, ( ), ;
,
( 1989, 8293).
. ,
67
( niijevi 1986).
, , , .3
( 2005) ,
, , / .4
. ,
, ()
.
, ,
( 2011, 105125).

. ,
.
, ,
( II, 66).
,
, , ( 1981, 2230),
. , ,
- , : , , , . ( 1981, 2230).
, (, 9293),
. 3
- ,
, (, , , /, ,
), (. ; ; . ; , ,
, , ).
( , , , , )
, , , ,
.
4
,
,
, (, , ,
, - .). ( , ,
, 8) 301, 302, 303 :
, , , 2, , , , 4; -, , , , 1, , , , , 18; Deko nadladal tri pozoje, Valjavec, I, (odeljak IV), VI,
Deko nadladal tri pozoje (Opet ali druga), Valjavec I, (odeljak IV), VII; O udnoj tici, Strohal, I, 7,
O mesarskom ditiu i carevoj keri, Strohal, I, 8; Laket-brade-pedenj loveka, Valjavec, I (odeljak IV),
XXII; Kobili i lakat brade, pedalj mua, Stojanovi, Puke, XXIII; Bibrko, Plohl-Herdvigov, 12;
Biberaga, Bosanske, 5; , , , 11; , , , 12;
, , 5. . niijevi 1986.
68
Aquatica: ,
,
( 1981, 2230).

. .
,
( , 18).
, , , (Tordinac
1883, 18). , ,
, . ,
, . ,5
5
, , ( )
/, (
/ , I, 721, 722), (
, / , II, 84) (
, , / , , II, 66). ,
,
.
. , , ,
. ,
, : (...) /
/ (, 12).
, ,
(, 155). ,
,
.
,
: , /
( IV, 24, 40). ,
( , / ;
: , ! / ; IV, 33, 35).
.
,
( II, 47),
( II, 50/V).
, : (), / (, 90).
- ,
,
:
,
,
. ,
69
( , 6).6

. , . , ,
. ,
, , ,
( , 4) .
, .
.
,
( , Ivi 1995, 6382),
.
, :

,
... ( II, 98)
, :
,
(...)
(...) ,
. . ( , 6)
.

,
. ( I, 641)
,
:
:
,
. ( I, 598)
( 1992, 88110)
.
, ( I, 138)
(E, 100; I, 424, 738).
6
T 325. : , , , II, 1 ; , , ,
6; kular, Valjavec, I, ( IV), XV; , , , 13;
Siromah postao bogat, Zanat, kojeg nitko na svetu ne zna, Bosanske, 3, 26; Uenjak i vrag, Stojanovi,
ala, 69; Kako je vrag kupoval u Karlovcu na placu konje, Kako je vrag kupoval u Karlovcu na placu
blago, Strohal, I, 48; , , I: 1521, . 2; , ,
, 25, : 507; Vrag i njegov uenik, Bokovi-Stulli, Istarske, 6, Bokovi-Stulli, NP, 19 : 320;
, , 30 : 501; , , 10.
70
Aquatica: ,
,
, ,
. ,

( , 8).

( 1992, 91) .
, ,
: ( , 48). , ,
() .7
()
.
, . :

, , ...
( II, 25; 2006, 260)
.
( ),
.
, . :

... ( , 40)
,
. , ,
. , , ,
,
( , 20).
, , ,
(, 71). ,
, ,
. ,
7
,
, , ,
. , , (, ,
107), , (
, 4).
. ,
71
, . ,
, .
,
.
, () ,

.8 , , .9
, ,
( ) . , .
,
. , ,
, .
,
, , . (. , :
177), .
, , (, , ). .
, ( 8/21. ), ( 1990, 191). ,
, .

.
(
1992, 9596).
(...) . ,
, , .
,
.
, , . - ,
, . -
. , .
. ,
. 80 , . (
VII) - ,
. ,
( , 8890).
9
( , ), ,
, 440; , , , . 1981, 148153.
72
Aquatica: ,

( 2005, 562563).

,10
, . , , ,

.
, .
,
. , , ,
, . ,
.11
, -
10
-
. :
, : , ,
(, 43; 332 + 899, : , , , 1;
, , 86: 529; , , 134: 521522).
, .
,
.
,
( ) , .
, , ,
( ),
.
. ,
, . ,
(Krsti 1984, L 12, 4 Mladoenja/momak umire
od devojakog uroka: 269; p. v. 12: 602), ,
. O o
, , .
/ (, 19; , 157; II, 85,
86), .
11
, , , , , . (.
, , ), (. ,
, , )
(
).
. ,
73
. ,
.
.
, .

, : , , , (
29).
upravlja plodnou sveta (RS, 559)
.
-
,
. ,
. , ,
/ (, 34; II,
11, 12; - 1971, 76111).

. ( )
, ,

(, 6).12
. ,13
. ,
, , , .
,
.
,
.14
12
707, 706: , I, 11,

, , 20; Vile deka uvale, Valjavec (I), III; Tri sultanije i sultan, Bosanske, 2;
, , 19; O grofu i njegovoj zloj materi, Strohal, 3;
, , , , , . 63: 522;
, , 7 , , 8 : 113115.
13
19. ,
(Ori i riba, Plohl-Herdvigov, 17)
.
14

, . , , /. .
, ( II, 14, 15).
, ()
, .
74
Aquatica: ,

, , (
) .
, .

.
. ,
, (,
22),15 .
,
, , .
, - , .
. , ,
, ,
.
, . , ,
, , .
, ,
( ) . , ,
, ,
:
, ( , 4).16
15
T 507: Kraljevi, Stojanovi, Puke, XXXI; , , , 15;
, , 44, , , 45: 516517; Platio mrtvoga dug,
Bokovi. Stulli, NP, 33: 322; , , 71,
, , 72: 509510.
16
.
( ) , ,
. ,
:
, / ! ( II, 74). ,
, .
, : ,
! ; :
, ( , 186). , .
( ),
.
.
( ) .
, . :
. ,
75

, , (terel
1998, 238). , , ,
, , .
( ) ,
( )17 , ( ).

,18 ,
, . ,
. (Valjavec, 99103),
,
( 2005, 565). , ,

. 19 , ,
, .
.
, (, , ).
, ,
,
. , ,
, ,
Smrt kuma, Stojanovi, Puke, XXIX; Kova u raju, Stojanovi, Puke, LX; Kako je jedan siromah
iskal pravinih kumov, Strohal, 72. 1939, 142149.
17
(/ )
: , ,
, , .
,
(, , , , ).
18

() . . ,
, . , . .
( 1973, 395; 1941, 33). (11/24. )
, ( 1990, 163164).
19
, , , ( 1973, 338). , ,
, , - .
, : .
( 1981, 96).
76
Aquatica: ,
.
, (terel
1998, 117),
.

.
,
. , ,
( , 9, 10; - 1971, 7696).
, ,
, , .20
. ,
, , ,
,
( 402, 465).
- (M, 177178;
2005, 282291), , , ,
. ,
. ,
.

. ,
. - , . tamnu, neistu i
dijaboliku snagu (RS, 823), .
, ,
. , ,
,
, .
, ,
( 2005, 285).
20
402, 465: , , , I, 1 ,
12; , , , , 3, , , , , 16;
, , , 8; , -, VI; Kako je deko oenil
kau aldovau, Strohal, I, 23; abica divojka, Bokovi-Stulli, NP, 27: 321;
, , 39: 503; , , 30: 216.
. ,
77

. ,
, ()
, . ,
( 2005, 287). , ,
.

.
, ,
, . ,
( )21
. ,
, . , ,
, .22
,
. , , ( , 12). -
, ,
. () ,
.
(-; /), , ,
( ) .
,
,

( 1999, 173).
, , , ,
,
21
301, 300: , , , , . 48; Petar Brebori, Valjavec, I, (IV odeljak), III:
8990; Bibrko, Plohl-Herdvigov, 12; Biberaga, 5; , 1884, 140, 104106;
Biserko odpeljal iz pakla svoje brate i sestru, Strohal I, 12; , , , 11, ,
, , 12, , , , 62; , , 18,
, , 19. : , : 499, 522; Bokovi-Stulli,
NP: 319, 324; : 498; -, , 32: 216217.
22
.
, , ,
. .
78
Aquatica: ,
. ,
(
).
, , .
( )
(, ) ().
,
, .

,
, ,
, ,
, ( 1973, 193).
,
, .
, ( 2005, 564, 566)
.
.
, :
() (, 43; Krnjevi 1986, 127129).
, ,
:
,
! ( II, 68)
, , , ,
, (
1990, 18, 35, 48, 188, 221). (6/19. ), ,
, ,
. , , , , ,
, ( 1990, 52, 126).
.

. ,
( , 6, 113). ,
( , 238, 239, 249) ,
. ,
79
. , ,
:
, ! ,
, ,
. (, , 5689)23

. ,
. , ( 2005, 567568).
, ,
, .
, , a , , .
,
, .
(...) ( 2005,
296298). , , :
, , , , .
, ,
, :
! :
! ! (, , 131;
, 250)
, . , , ,
,
. , ,
, ( 2005, 299),
. , ,
23
,
.
, : (...) : , ,
. .
. :
, : , , ? :
(, , 246).
80
Aquatica: ,
. , , ,
, .24
. ,
. ,
, () . .
,
. . (Stojanovi Puke,
XL; , 470), , , , .
, , .25
, - , .
,
, .

.

,
.26 . , ,
() ( , ,
, 527). , , .

, , ( ) .
: ,
24
(, , 3469, 2486).

, :
, (, , 3786,
4664).
26
Zmija i jegulja, Vrevi, Basne, 7677; Male i velike ribe, Vrevi, Basne, 85.
25
. ,
81
(, , 648). ( )
. ,
,
.

, , ,
. , , .
, .
. (
. ), (;
; ) ( ). , ,
( : ).
,
, .

,
, . , , , , , , (terel 1998,
117). , , , ,
. ,
,
. ( , 43), ,
, .
.
,
, ,
. , , , ,
. , , ,
, ,
(Bandi 1990, 4360). ,
, , , ( 1969,
330).
, , . -
82
Aquatica: ,

. ,
,
. , , , , , .

. , , 1878
[2003].
. , , 2009.
T. , , o ,
, , I, 1850.
J. B. , , 1869.
. , , 1868.
I . . , , I, , IV (. , .), 1975.
II . . , , II, , V (. , .), 1988.
III . . , , III, , VI (. , .), 1988.
IV . . , , IV, , VII (. , .), 1986.
V . . , , V, VIX (. , .), 1898.
. . , , , I (. , .),
1987.
, . . , . (. . ,
.), 1969.
, . . , 1814 1815, , I (. , .), 1965.
, . . , (1852), , I /12 (. , .), 1986.
/ . . , , , III (. , .),
1987.
. , ,
1925
. , , 1871.
. . ,
(. -, .), 1988.
. , , 1995.
III . , , III, 18421843.
. , , 1899.
, . , , 1877.
. , .
(. , .), 2003.
, . . , , 1891.
. ,
83
(. . , . , .), 2001.
. , , 1927 [1999].
A. Aarne, S.Thompson, The types of the Folktales. Second revision, Helsinki 1961.
Bosanske Bosanske narodne pripovijetke, I, skupio i na svijet izdao zbor redovnike omladine u
akovu, Sisak 1870.
Bokovi-Stulli, NP . Bokovi-Stulli, Narodne pripovijetke, Zagreb 1963.
Bokovi-Stulli, . Bokovi-Stulli, Istarske narodne prie, Zagreb 1959.
Plohl-Herdvigov R. F. Plohl-Herdvigov, Hrvatske narodne pjesme i pripoviedke u Vrbovcu sakupio
(...), Varadin 1868.
RS J. Chevalier, A. Gheerbrnt, Rjenik simbola, Zagreb 1983.
Stojanovi, NP . Stojanovi, Narodne pripoviedke, Zagreb 1879.
Stojanovi, Puke M. Stojanovi, Puke pripoviedke i pjesme, Zagreb 1867.
Tordinac N. Tordinac, Hrvatske narodne pjesme i pripoviedke iz Bosne, Vukovar 1883.
Valjavec I M. Valjavec, Narodne pripovijesti u Varadinu i okolici, Zagreb 1858 [1890].
Vrevi V. Vrevi, Narodne basne, skupio ih po Boki Kotorskoj, Crnojgori i Dalmaciji (...),
Dubrovnik 1883 [1888].
2005 . , , .
2005 . , , .
2006 . , . ,
.
2011 . , , . . -,
, 105125.
1992 . , , .
1953 . . , , [1989].
1999 . , , .
1981 . , , .
1975 . , , .
- 1971 . -, - , .
1990 . , , .
1982 . , , .
2007 . , , 38. , .
2009 . , , .
1936 . , , , .
1939 . , ,
, , XIX/12, 142149.
1941 . , , .
1973 . , , .
84
Aquatica: ,
Bandi 1990 D. Bandi, Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko, Beograd.

Ivi 1995 M. Ivi, O zelenom konju, Beograd.
Janiijevi 1986 J. Janiijevi, U znaku Moloha, Beograd.
Koterel 1998 A. Koterel, Renik svetske mitologije, Beograd.
Krnjevi 1986 H. Krnjevi, Lirski istonici. Iz istorije i poetike lirske narodne poezije, Beograd
Pritina.
rsti 1984 B. rsti, Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena, Beograd.
Sneana Samardija
From the Depths and the Whirlpools.
Images of the Subaquatic World in Serbian Oral Prose
Summary
As an urelement, carrying ambivalent connotations, water is one of the universal symbols,
stylized in many ways in folklore forms, as well. The watery expanses separate the living from
the dead, while materia prima itself is an important segment of cosmogonical myths and
eschatological visions, pagan rituals and Christian iconography. Water is extremely present
in ritual-magical praxis, it implies a source of life and makes fertility possible, it is a medium
of cleansing and renewal, and an instrument of punishment as well. However, in contrast to
the numerous acts of magic and rituals connected with water or the semantic potential of this
space, Serbian oral prose does not often depict images of subaquatic empires. Their residents
can simply be polarized into supernatural beings (water guardians Vilas; devil, water devil,
water sprite, water bull etc.) and types of aquatic animals (fish, crabs, amphibians). Contacts
with humans are possible, but nearly equally determined by the poetic norms of oral genres,
the strength of belief and the life circumstances of a certain environment. This paper starts by
discussing the functions of aquatic fantastic and real water beings in fairy tales, legends and
legendary stories, and then illustrates their presence in fables and comic tales.
Suzana Marjani*
Institut za etnologiju i folkloristiku
Zagreb
Od anatolijske Boginje Ptice

Grabljivice preko starogrkih sirena
do morskih djevica u hrvatskim
usmenim predajama**
Apstrakt: U lanku istraujemo figuraciju sirene u hrvatskim mitskim predajama, u
kojima je obino imenovana kao morska djevica, morska diklica, morska ena ili pak
morska cura, a pored oblika sirena javlja se i oblik serena i dona serena (usp. Bokovi-Stulli 1975). Pritom navedene usmene predaje uglavnom istiu dva obiljeja za te
mitske stanovnice mora kao svojevrsnih mitskih kiborga (ako uporabimo odreenje
mitskoga kiborga u odreenju Donne J. Haraway) naime, pored donjega dijela tijela
s ribljim obiljejima istie se i osobitost njihova pjevanja.
Kljune rijei: sirena, morska ena, morski ovjek, usmene predaje, sredozemna
medvjedica, zeleni kulturalni studiji
a sirene, poluenepoluptice u grkim predajama, Marija Gimbutas istie da

kao i harpije potjeu od anatolijske Boginje Strvinarke, Leinarke ili Boginje
Ptice Grabljivice.1 Tako su u helenistiko doba kao i u srednjem vijeku s time da
u srednjem vijeku nastaje i modifikacija sirena u eneribe sirene bile prikazivane
* suzana@ief.hr
** Varijanta je ovoga lanka prireena za zbornik znanstvenoga skupa Kult Velike Majke i tovanje
Majke Boje, odranoga na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 6. i 7. listopada 2011. god.
1
S harpijama jednako tako jednu stranu demonske iskaznice dijeli i Lilit iz hebrejskih apokrifnih predaja. Harpije, smrdljive krilate ene s ptijim tijelom (Odiseja, XX, 6667), ptice sa
enskim licem, prvotno su bile boginje olujnog vjetra, a odnosile su due mrtvih u podzemni
svijet (Graves 2003, 91). Pojam demon u ovome lanku koristim u ambivalentnom znaenju u
znaenju i boanskoga i demonskoga jer tek krajem helenistikoga razdoblja navedeni pojam dobiva iskljuivo konotaciju zla (Russell 1982, 110).
86
Aquatica: ,
kao ene s ptijim nogama i krilima, a figurirale su kao simbol opsjednutosti, nonih
mora i dnevnih sanjarija (Gimbutas 1991, 189190).2
Naime, Marija Gimbutas u okviru arheomitologije dala je prikaz nekoliko
modela staroeuropskih boginja u podruju dunavske Europe kao i zapadne Anatolije
(Gimbutas 1991, 326), a jedan je od tih modela boginja ptica grabljivica. Takva boginja figurira kao smrt ili glasnica smrti u obliju leinara, ili pak sove ili neke druge
ptice grabljivice, strvinarke. Kao boginja smrti jednako tako figurira i kao boginja
regeneracije.
Moemo se zadrati na prikazu leinar u hramu atal Hyk na fresci iz 7.
tis. pr. Kr., koji imaju krila nalik metlama kojima metu obezglavljene ljudske leeve
(Gimbutas 1991, 188). Pritom je zamjetno da su ptice predimenzionirane u odnosu na
ljudske leeve bez glava. Nadalje je znaajno da ptice nisu crne ve crvene, u znaenju boje ivota. Marija Gimbutas navodi da su leinarova krila u atal Hyku imala
nadnaravno znaenje; vjerojatno su ta krila, odnosno pravokutne metle, oznaavale
Boginju Smrti kao to to oznaava i vjetija metla europskoga folklora. Time spomenuta arheomitologinja uspostavlja simboliku poveznicu izmeu Boginje Smrti i
vjetice, krila Boginje Smrti i ivota kao i vjetije metle (Gimbutas 1991, 188199).
Zamjetno je da na anatolijsku boginju leinarku podsjeaju i skandinavske valkire
koje su esto usporeene s gavranima (usp. Gimbutas 1991, 189).
Slika 1: Leinari s
krilima nalik metlama
kojima metu, grabe
obezglavljene leeve.
atal Hyk, Anatolija, 7. tis. pr. Kr.
(preuzeto iz Gimbutas
1991, 188)
Transformacija Boginje u pticu grabljivicu, leinara poznata je i u Egiptu; npr.

egipatska boginja leinarka Nekhbet zatitnica ena pri raanju, na nekim prikazima doji kraljevsku djecu i faraona.3 Kao zatitnica drevnog Gornjeg Egipta slovila
je i kao boginja smrti i ponovnoga roenja. U zagrobnom hramu egipatske kraljice
Hatshepsut u Deir el-Bahari boginja Nekhbet prikazana je kao leinarka koja u kandama nosi jaje (usp. Nekhbet, http). Marija Gimbutas navodi i boginju Neith koja
je ponekad prikazivana kao leinarka, a spominje i boginju Mut koja ima leinarovu
glavu (Gimbutas 1991, 189; usp. Storm 2002, 17, 54).
2
Sirene su odreene kao demoni podneva kada nema vjetra u podne, kad je sunce u zenitu i za
popodnevnoga odmora (usp. Graves 2003, 501).
3
Upravo hijeroglif leinara oznaava rije majka u (staro)egipatskom jeziku (usp. Nekhbet, http).
S. Marjani, Od anatolijske Boginje Ptice Grabljivice...
87
Slika 2: Nekhbet: u zagro

bnom hramu egipatske kraljice
Hatshepsut u Deir el-Bahari
(fotografija je preuzeta s webstranice http://www.metmuseum.
org/collections/search-thecollections/100000863)
Ovim podacima o anatolijskoj boginjileinarki kao i o egipatskoj boginji

Nekhbet moemo ui u priu o sirenama kao mitskim kiborzima, odnosno rijeima
Donne Haraway iz njezinoga Manifesta za kiborge: Kiborg se u mitu javlja tono
tamo gdje je prekoraena granica izmeu ovjeka i ivotinje.
Sirene, grobovi i due

Jane Harrison navodi da su sirene kao hibridi s ptijim tijelom i glavom ene, odnosno ponekad s ptijim donjim dijelom tijela a enskim torzom, glavom i rukama,
bile smjetene na grkim grobovima, vjerojatno kao neka vrsta apotropeja koji bi
trebao odagnati druge due (Harrison 1980/1962, 204). Sirene kao ptice ne dolaze ni
sa zemlje ni iz mora, ve iz podzemlja, i moemo ih smatrati podvrstom Kera Ker
u znaenju sudba, usud, sudbina (usp. Graves 2003, 195; Harrison 1980/1962, 204;
Gimbutas 1991, 190). Dakle, kao svojevrsne muze podzemlja sirene su prikazivane
na nadgrobnim spomenicima i sarkofazima, s obzirom da ujedinjuju dva svijeta
sa svijeta ivih due odvode u podzemni svijet. Njihov je lik preuzet iz orijentalne
umjetnosti; najstarije likovne predodbe sirena potjeu iz istonih podruja Grke.4
Na spomenicima iz 8. i 7. st. pr. Kr. one su prikazane rairenih krila i en face, a na
4
Arthur Waugh zapisuje da se kao prva figura morskoga ovjeka pojavljuje babilonski bog mora
Ea, koji je na grkom jeziku bio poznat kao Oannes (Waugh 1960, 73). Bio je prikazivan kao hibrid,
mitski kiborg s gornjim dijelom tijela koje je imalo antropomorfne osobine i donjim dijelom tijela kao u ribe. Pritom kao najraniji primjer sirene kao ene-ribe Arthur Waugh izdvaja prikaz na
terakoti iz 250. god. pr. Kr. koja prikazuje sirenu u alovanju, a uva se u Britanskom muzeju, te
navodi kako se prijelazni oblik sirene s ribljim repom, a s kandama i perjem, nalazi u katedrali u
Carlisleu, te da je upravo na taj nain i prikazivana u nekim bestijarijama (Waugh 1960, 7778).
Inae, sivi sup ne nastanjuje podruje Evrope dalje od njezinih junih dijelova (Gimbutas 1991,
190), i stoga je moda u sjevernoevropskim prikazima sirena upravo i prevladavala ikonografija
morskih ena kao poluena poluriba. Obino se kao prva pria o sireni, morskoj eni navodi pria
o boginji Atargatis (u grkim predajama poznata je pod imenom Derketo), majci asirske kraljice
Semiramide, koja se zaljubila u smrtnika pastira i sluajno ga pritom usmrtila. Posramljena,
skoila je u jezero kako bi preuzela oblije ribe, ali voda nije eljela sakriti njezinu boansku ljepotu. Kasnije je preuzela oblije sirene sa enskim gornjim dijelom tijela i ribljim donjim dijelom tijela, iako najranije reprezentacije Atargatis prikazuju kao ribu s ljudskom glavom i rukama,
slino babilonskom bogu Eu (Mermaid, http).
88
Aquatica: ,
kasnijim prikazima sklopljenih krila i u profilu. Od 6. st. pr. Kr. sirene su ponekad
prikazivane i kao bradata bia. Na antikim vazama iz 5. i 4. st. pr. Kr. pridodane su
im ruke i enske grudi. Kasnije su shvaene kao muze podzemlja i esto su, kao to
smo ve naglasili, prikazivane na nadgrobnim spomenicima i sarkofazima (Srejovi,
Cermanovi 1979, 387). Robert Graves navodi da su sirene gravirane na nadgrobnim
spomenicima kao aneli smrti koji pjevaju pogrebne pjesme uz pratnju lire, ali takoer im se pripisuju i erotske naklonosti prema mrtvim herojima koje oplakuju, to
ih postavlja u niz demonskih iskaznica koji ih povezuje s valkirama.5 Kako se za duu
vjerovalo da izlijee u obliju ptice, sirene su oslikavane i kao harpije kao ptice
grabljivice koje ekaju duu i hvataju je (Graves 2003, 501).6
Zamjetno je da postoji ikonografska slinost izmeu starogrkih sirena i egipatskoga koncepta due, u ovom sluaju due ba koja je prikazivana u egipatskoj
religiji groba kao ptica s ljudskom glavom (dakle, identino kao starogrke sirene).7
Naime, dua kao trijadni koncept, naravno, s razliitim ivotno-posmrtnim ulogama
koncipirana je i u egipatskoj religiji (neke slinosti moemo pronai u amanskih
naroda o trijadnoj dui): ka duhovni dvojnik koji boravi u tijelu i u smrti ostaje
vezan za tijelo kao neka vrsta duha zatitnika koji se predouje kao dvojnik zrcalno
identian vlastitoj tjelesnoj (materijalnoj) slici; druga dua ba u trenutku smrti u
obliju ptice (kao letee egzistencije)8 izlijee iz mrtvoga tijela kako bi slobodno lu5
Starogrke sirene kao pticolike ene sline su pticama Rhiannone iz velkoga mita koje su
oplakivale Brana i druge heroje (Graves 2003, 154).
6
Demonska iskaznica preko sirena i harpija zasigurno vodi do Lilit koju hebrejske apokrifne predaje biljee kao prvu sukubu gdje je opisana kao ena osloboene spolnosti, koja moe ukrasti
sjeme usnulom mukarcu, a to navodi na zakljuak da je rije o boici plodnosti i rodnosti. Inae,
folklorist Andrew Lang istaknuo je slinosti izmeu Meluzine i zmijolike/zmajolike Lilith (usp.
Sax 1988, 88). Potrebno je uspostaviti trijadnu razlikovnu demonsku linearu sumerska Lillake,
mezopotamska Lilitu (Lilit, ArdatLili) i hebrejska Lilit (usp. Vii 1993, 71). Hebrejska Lilit tako
svoje porijeklo ima u mezopotamskoj mitologiji u kojoj je oznaavala i muke i enske demone
pod nazivom Lilu, odnosno Lilitu; bili su to olujni ili vjetroviti demoni, sa znaenjem koji su
etimologijski bili povezani sa sumerskom rijeju lil u znaenju vjetar ( Johnson 2006, 651). O poveznici izmeu Lilit te Kibele i Holde usp. Muchembled 2010, 30. Kao i kod more i kod Lilit je
naglaeno da napada mukarce u snu; meutim, dok je u sluaju Lilit istaknuto spolno openje
(Pickering 2002, 312), u hrvatskim usmenim predajama o morama erotski i seksualni aspekt se ne
spominje (usp. Marjani 2010). Inae, zanimljivo je da se sukube (demon, enski ekvivalent inkuba), za razliku od inkuba, uglavnom pojavljuju u hagiografijama kao narativne ilustracije iskuenja
svetaca (Tuczay 2006, 546). Dovoljno je podsjetiti na progresivnu seksualizaciju iskuenja svetog
Antuna (usp. Le Goff 1993, 282).
7
Prema Waldemaru Jochelsonu (The Yukaghir and the Yukaghirized Tungus, 19241926) Eliade
navodi da Jukagiri posjeduju amanski koncept tri ljudske due u trenutku smrti jedna dua
ostaje kraj lea, druga odlazi u Zemlju sjenki, a trea se penje na nebo (Eliade 1985, 191). Naime,
i Lecouteux i Eliade (ibid., 167) u konceptu trijadnoga identiteta due polaze od Ivara Paulsona
(Die primitiven Seelenvorstellungen der nordeurasischen Vlker, 1958), koji navodi kako za veinu
tursko-tatarskih i sibirskih naroda ovjek posjeduje tri due, od kojih barem jedna ostaje zauvijek
u grobu.
8
Boria Sax navodi da se ba prikazivala u figuraciji slinoj sovi (Sax 2001, 189). Ukratko, ba i ka su
po vjerovanju starih Egipana bili dua i duh; ba je lebdjela iznad mrtvog tijela i obino se opi-
89
tala i povremeno posjeivala ka i

le; trea dua khu je besmrtna,
pa je njeno znaenje najblie
naem pojmu duha (Cassirer
1985, 161). Pritom je znaajno da
ba ponekad u tim ikonografskim
oznaavanjima ima ljudsku glavu
a katkad samo ljudske ruke, te je
oito da starogrke sirene i harpije proizlaze iz tih staroegipatskih
predodbi (March 1898, 211).
Iako su starogrke sirene
Slika 3: Ba, bliska pojmu due, prikazivana je u
egipatskoj
religiji groba kao ptica s ljudskom glavom
najpoznatije prema Homerovu
(prema Innes 2000, 100)
zapisu (Odiseja, XII, 1200), on
ih nije opisao; samo je naveo da
ta zla stvorenja ive na stijenama, zavodei mornare pjesmom
i odvlaei ih u smrt.9 Odisej je
sretno preplovio pored otoka sirena, s obzirom da je mornarima
voskom zaepio ui, a sebe dao
privezati za jarbol; nije mogao
odoljeti iskuenju a da ne uje
njihov pjev (Rose 2001, 335). Naime, sirene su se nalazile na stjeSlika 4: Odisej i sirene, vaza, oko 480470. g. pr. Kr.
novitom otoku blizu Skile i Haribde gdje su slatkim, milozvunim, erotinim pjevanjem mamile mornare na obalu,
davile ih i iz njihovih tijela sisale krv, tako da se povezuju uz mitologiju vampirizma,
i bliske su po tome harpijama. Ono to je znakovito u grkom mitu o sirenama jest da
se u pozadini mita o sireni nalazi strah i smrt, a zavoenje je postavljeno u prvi plan.
Odnosno, istina je da je sirenina pjesma zavodljiva, ali kraj njezine pjesme oznaava
smrt (Gimbutas 1991, 189190). Upravo su na poznatoj vazi iz prve etvrtine 5. st.
pr. Kr. sirene (usp. sliku 4 u ovome lanku) prikazane kao ptiji mitski kiborzi
kao ptice sa enskom glavom. Pritom jedna sirena izvodi samoubojstvo jer je Odisej
sivala kao ptica s ljudskom glavom. Za ka se govorilo da se prikazuje mrtvome u obliku plavog feniksa te da se vraala u grob gdje je jela hranu koju su ostavljali roaci i sveenici (Storm 2002, 25).
Tako su stari Egipani gradili grobnice s malim oknom kako bi ptice mogle ulijetati i izlijetati iz
njih i na taj nain uvati tijelo (Birds in Mythology, http). Osim toga, na egipatskim nadgrobnim
spomenicima dua umrlih esto je bila oznaena kao ptica s ljudskom glavom (Waida 1987, 226).
9
Jacques Bril upuuje da sirene vjerojatno oznaavaju spoj drevne bajke o opasnostima prvotnoga
moreplovstva i istonjake slike eneptice koja otima iva bia i odreuje im sudbinu. Pritom
spominje i slinost sirena i harpija koje su srodne himerama iz arapske ikonografije (Bril 1993,
106107).
90
Aquatica: ,
uo njihov pjev i navedeno zavoenje lukavom inteligencijom preivio. John Pinsent

tako postavlja pitanje da li sirene, sfinga i harpije proizlaze iz nekog junakoga djela u
kojemu junak pobjeuje smrt; naime, i sfinga nakon to je rijeena njezina zagonetka
jednako se tako odluuje na samoubojstvo (1990, 136137).
Folklorna predodba sirena: primjer hrvatskih usmenih predaja

I dok je prema antikoj predaji sirena predoena kao enaptica, i to uglavnom radi
se o hibridnom, ptijem tijelu s glavom ene, u hrvatskim se usmenim predajama
radi o enamaribama, ime su slinije konceptu eneribe (engl. mermaid) iz folklora sjeverne Europe. Sigurno je da su u oblikovanju folklorne predodbe o naim
sirenama, morskim enama kao i o morskom ovjeku utjecali susreti sa sredozemnom medvjedicom, koja svojim izgledom, pa i ponaanjem moe u mati potaknuti
sliku o morskom biu nalik ljudskom. Tako je folklorna imaginacija preobrazila sredozemnu medvjedicu u mitsko bie sirenu, odnosno morsku enu ili pak morskog
ovjeka.10 Pritom nae usmene predaje uglavnom istiu dva obiljeja za te mitske
stanovnice mora da imaju donji dio tijela s ribljim obiljejima, odnosno, da umjesto
nogu imaju riblji rep, i pored navedenoga istie se osobitost njihova pjevanja (usp.
Bokovi-Stulli 1975).
Naime, ono to je ostalo od grke ikonografije sirena (poluenepoluptice)
u naim predajama upravo je akustika slika sirenina pjevanja, dok u potpunosti izostaje starogrka predodba o tome da je rije o poluenamapolupticama. Tako neke
nae predaje istiu kako su sirene uspavljivale mornare i nakon toga bi im poput ivotinjskih vampira isisavale krv (usp. Marks 1980, 260), to ih povezuje uz mitologiju
vampirizma starogrkih sirena.
Inae, usmene predaje o sirenama najrairenije su u dalmatinskom podruju,
iako odjeka, odnosno zapisa tih predaja ima i u unutranjosti Hrvatske (usp. Kukuljevi Sakcinski 1846/1851).11 Pritom je folkloristica Maja Bokovi-Stulli (1975), koja
je prouavala nae usmene predaje o sirenama, zamijetila da su o susretima s njima
uglavnom zabiljeena kratka svjedoanstva, koja govore kako sirene izgledaju, kako
10
Maja Bokovi-Stulli (1975, 142) utvruje da se predaje o morskoj eni i morskom ovjeku
ponekad prepliu svojim sadrajem s predajama o sirenama. Pritom autorica spominje i bizarno
vienje morskog ovjeka 1716. godine na morskoj obali kraj Dubrovnika, a koje je zabiljeeno u
knjizi Erharda Reuscha Alter und neuer Staat des Knigreis Dalmatien (Nrnberg, 1718, II, 2325).
11
Prvi struan fokloristiki zapis o sirenama, to se tie hrvatske folkloristike, zabiljeio je
Ivan Kukuljevi Sakcinski 1846. godine u svojoj studiji o vilama koja se smatra prvom naom
folkloristikom studijom. Naime, u tome je lanku Ivan Kukuljevi Sakcinski vile podijelio na
zrane, zemne i vodene, i pritom je za vodene vile istaknuo da se dijele u dvije skupine. Jedne su
sirene, dakle, poluenepoluribe, koje obitavaju u moru, a u okolici Varadina zovu se morske puce,
a u Meimurju morske deklice. U drugu pak skupinu ulaze one vodene vile koje ive u rijekama,
jezerima, bunarima i studencima, koje se zovu vile povodkinje. Pritom za zrane vile Kukuljevi
navodi da su dobre, a zemne vile da mogu biti i dobre i zle, dok za vodene vile, to se tie njihova
etikoga habitusa, istie da su samo zle (usp. Kukuljevi Sakcinski 1851).
91
pjevaju, i gdje su ih neki mornari na

dalekim plovidbama ili pak domai
ribari susreli (usp. Bokovi-Stulli
1997, 326; Marks 1980, 260).
No, zadrimo se na razlikovnoj odrednici izmeu starogrke
predodbe o sireni kao eniptici12
i naih folklornih predodbi o sireni
kao eniribi. Pretpostavlja se da su
u srednjem vijeku, pod utjecajem kranstva, sirene izjednaene s morskim ili jezerskim vilama iz folklora
Slika 5: Sredozemna medvjedica, fotografija
preuzeta
s web-stranice http://www.plavi-svijet.
sjeverne Europe koje su opisivane
org/hr/press/sredozemnamedvjedica/
kao eneribe (engl. mermaid).
Naime, u engleskom jeziku postoji
razlikovna odrednica izmeu rijei
sirena (engl. siren) u znaenju ena
ptica (starogrka predodba sirene)
i rijei mermaid u znaenju morska
ili jezerska vila, dakle, morsko ili jezersko mitsko ensko bie s ribljim
repom. Tako upravo od srednjega
vijeka, odnosno pod utjecajem kranstva, sirene poinju figurirati
Slika 6: Sirena, morska ena, Bestijarij Philippea
kao poluenepoluribe, iako neki
de Thaona (Kongelige Bibliotek, Kopenhagen, Gl.
bestijariji i nadalje zadravaju opis kgl. S. 3466 8, Folio 37r), preuzeto s web-stranice
sirene kao eneptice (Rose 2001,
http://bestiary.ca/beasts/beast246.htm
336). Poznato je da je Izidor Seviljski u svojim Etimologijama (6/7. st.), koje predstavljaju sumu sveukupnoga antikog
znanja, kanonizirao izjednaavanje sirena i H/hetera, elitnih prostitutki u antikoj
Grkoj, a koje je u vezi s mizoginijom onovremenoga crkvenoga uenja zacrtalo put
preobrazbi antikih sirena kao enaptica u ranosrednjovjekovnu sliku sirena kao
enariba. Naime, Izidor Seviljski im je u svome opisu dao riblje ljuske i stopala s
plivaom opnom. Ukratko, u srednjem su vijeku sirene, odnosno morske ene (engl.
mermaid) poele figurirati kao agentice avola i kao simboli svake obmane (Rose
2001, 244, 336). U toj negativnoj simbolizaciji sirenini atributi ealj i zrcalo (inae,
atributi boginje ljubavi Venere) postali su simbol tatine; nadalje riba ili odreenije
jegulja postaje simbol uhvaene kranske due, a njezina je nagost shvaena kao
znak osloboene seksualnosti. Osim toga, ime Meretrix (Morska ena) u to doba
12
Philippe Walter upozorava da i keltska mitologija poznaje boginjeptice, a meu njima se nalazi
i legendarna Morgana, sestra kralja Arthura. Nadalje, Walter navodi da se u srednjem vijeku od tih
boginja-ptica sauvane samo svetice s gusjim stopalima (Walter 2006, 111112).
92
Aquatica: ,
figuriralo je kao drugo ime za prostitutku

(Rose 2001, 336). Ukratko, upravo sirene svojom ikonografijom pokazuju da s jaanjem
seksualizacije jaa i mizoginija; tom mrnjom,
strahom od dodira i otkrivanja enskoga tijela
mukarci, uglavnom, crkveni krugovi estoko
su se branili od pogleda na osloboeno ensko tijelo.13 Ili kao to je Marie-Louise von
Franz u okviru dubinske psihologije istaknula
da je eros u srednjem vijeku ostvario regresiju
u istu seksualnost bez osjeaja u nesvjesno
u obliju sirena, fantazija i vjetica (von Franz
2002, 47). I time je od srednjega vijeka slika
morske ene kao ene-ribe prevladala nad sliSlika 7: Morska ena s ogledalom i
eljem, Venerinim atributima, kao
kom sirene kao eneptice, to je i dovelo do
gordosti i raskoi (British Liizjednaavanja tih dvaju hibrida (Rose 2001, simbolima
brary, Additional MS 42130, Folio 70v),
336). Ukratko, u srednjovjekovnim se besti- preuzeto s web-stranice http://bestiary.
ca/beasts/beast283.htm
jarijama ilustracije sirene (starogrkih sirena
kao poluenapoluptica) ponekad mijeaju
s ilustracijama morskih ena (engl. mermaid) (usp. The Medieval Bestiary, Siren,
http).
Prva se takva promjena dogodila u srednjovjekovnom katalogu udovita
Liber monstrorum (iz vjerojatno 8. stoljea) koji je zabiljeio navedeni prijelaz od
eneptice prema eniribi, iako su navedene dvije ikonografije, kao to smo ve
naglasili, istovremeno bile zastupljene tijekom srednjega vijeka, istina uz odreenu
dominaciju predodbe eneribe (Rose 2001, 335). Tako je npr. anglosaksonski bestijarij iz 1220. godine, knjinice Bodleian u Oxfordu, sirene zadrao upravo u formi
pticeene, dakle, kako je to bilo u Grkoj i Rimu (usp. Bestiary: Being an English
Version of the Bodleian Library, Oxford, MS Bodley 764, 1993, 192).
Pogledajmo kako su se ponekad navedene predodbe u nekim bestijarijima
proimale: tako u Bestijariju Philippea de Thaona (Kongelige Bibliotek, Kopenhagen, Gl. kgl. S. 3466 8, Folio 37r; usp. slikovni prilog 6 u ovome lanku) sirena je predoena s ribljim repom i paradoksalno stoji na ptijim nogama. Spajanje je enskoga
i ribljega tijela oznaeno crvenim pojasom, to joj daje svojevrstan izgled ene u ribljoj haljini, dakako uz bitan element erotizacije s obzirom da su joj vidljive grudi.
I dok je sirenina pjesma ostala konstanta, postepeno se dogaala transformacija na njezinu tijelu koju moemo oznaiti sintagmom od perja prema perajama.
I za navedenu se transformaciju, kako navodi Amanda Adams, ne zna kada se dogo13
Npr. u bestijariju kolekcije Sloane MS 278 (f. 47 r.) (Francuska ili Flandrija, oko 12801300) sirena je prikazana kao poluenapoluriba (s crvenim pojasom kao graninikom izmeu gornjega,
humanoga tijela i donjega, animalnoga, ribljega dijela tijela) kako mornara odvlai, vue za kosu
u more (Bovey 2002, 2627).
93
dila, ali pretpostavlja kako je vjerojatno nastala zbog toga to su rijei krilo i peraja
iste rijei u starogrkom, a u latinskom samo ih razlikuje jedan samoglasnik pennis i
pinnis (lat. pinna, peraja; penna, krilo). Ipak Adams pridodaje kako osobno ne vjeruje
u ovu pogreku prepisivanja ve da su perja s vremenom bila zamijenjena sa senzualnim ribljim ljuskama; sirene pripadaju vlanom moru. Tako je nastala neka vrsta
prijelaznih sirena koje su imale i perje i peraje bile su to enske figure s krilima kao i
tijelima prekrivanim ribljim ljuskama, i kao takve su bile prikazivane na nadgrobnim
spomenicama kako bi vodile mrtve od zlih duhova i kako bi mrtve odvodile u vjena poivalita (Adams 2006, 54). Pritom do 8. i 9. stoljea krila su potpuno nestala,
aporci su bili povueni, i tako su morske ene (engl. mermaid) isplivale s groblja natrag u more. Ipak, rije sirena u zapadnome imaginariju ostala je sinonim za morsku
enu (engl. mermaid) (Adams 2006, 55).
Upravo na spomenutu mizoginiju moemo nadovezati i psihoanalitiko tumaenje tih mitskih kiborga. Naime, prema psihoanalitikom naputku, ako se ivot
usporedi s morskim putovanjem, plovidbom, onda su sirene u njemu zamke svih
elja i strasti. Navedeno bi nadalje znailo da se treba poput Odiseja privezati za
okrutnu zbilju jarbola koji je sredite lae, koji predouje ivotnu os duha, kako bismo pobjegli od nesigurnih iluzija strasti (Chevalier, Gheerbrant 1987, 595). Jednako
tako i Jungova dubinska, odnosno analitika psihologija sirene tumai kao aspekt
anime, odnosno aspekt ene u mukarcu. Anima je, naime, olienje svih enskih psiholokih tenji u mukoj psihi. Pritom anima moe imati dva vida dobronamjerni
i pakostan.14 I upravo sirene oznaavaju pakostan vid anime, negativan aspekt ene
u mukarcu. Tako se u Jungovoj simbolizaciji npr. tumai vila Lorelaj, vodena vila s
rijeke Rajne iz germanskoga folklora, kao i sve vodene vile ije pjevanje mami mukarce u smrt (usp. von Franz 1974, 178). Sirena kao jedan modus mitskih kiborga, ta
poluenapoluriba iz naih usmenih predaja, tjelesno je raskoljena izmeu gornje
ljudske polovice tijela i donjega, spolnoga, ivotinjskoga, odnosno ribljega tijela, dakle, u psihoanalitikom simbolizmu erotikim seksualnim sanjarijama, jer sasvim je
oito to u erotikom imaginariju simbolizira riba.15
14
Arthur Waugh upuuje kao su upravo bestijariji sireni pridali stalne negativnokvalitativne atribute tatinu, ealj i ogledalo, zavodljiv izgled i glas kao i opasnost koju prua ljudskoj dui.
Pritom podsjea kako je u ranom kranstvu riba oznaavala ljudsku duu, te u srednjovjekovnim
crkvenim rezbarijama upravo je sirena (npr. u katedrali u Exeteru) prikazivana s ribom kao etiko
upozorenje laicima. Tako Guillaume le Clerc u svome bestijariju (12101211) zapisuje da je sirena
oblikovana s donjim dijelom tijela kao riba ili kao ptica te da s negativnokvalitativnim vrijednostima ivota predstavlja moguu opasnost za ljudske due (Waugh 1960, 7778).
15
Meluzina (usp. Jung 1984, 60) jedan je od najpoznatijih prikaza eneribe; pritom njena forma
podsjea na alkemijsku enuribu s dvostrukim repom, repom koji kao da je raskoljen na pola.
Naime, tijekom srednjega vijeka alkemija je preobrazila sirene (eneptice) u enuribu s dvostrukim repom (Conway 2005, 25, 27, 58). Jung pritom istie da enske figure kojima se oznaava
nesvjesno u alkemiji, a to su vile, sirene i lamije (Lamija), upuuju na ensku narav nesvjesnoga,
koje, vabei ga, obmanjuju i zaluuju osamljena putnika ( Jung 1984, 60). Podsjetimo samo kako
je prikazana Anima Mercurii u spisu Figurarum aegyptiorum secretarum (18. st.) kao poluenapo-
94
Aquatica: ,
Pored psihoanalitikoga tumaenja sirena, svakako je potrebno spomenuti

i feministiko tumaenje. Poznato je da je feministkinja [Dorothy] Dinnerstein svoju
knjigu o odnosima meu spolovima i o ljudskoj nelagodnosti naslovila Sirena i minotaur (Mermaid and the Minotaur: Sexual Arrangements and Human Malaise, 1976).
Naime, sama [Dorothy] Dinnerstein tumai naslov dvojako. S jedne strane naslov
knjige oznaava nelagodan i dvosmislen poloaj ljudske vrste u ivotinjskom carstvu
a s druge pak strane naslov Sirena i minotaur upuuje da sve dok se ne ostvari kreativna suradnja izmeu spolova, i mukarac i ena ostat e poluljudi, udovita Sirena
i Minotaur.
Sredozemna medvjedica (morski ovjek, morska ena) u etno/eko zapisima
Tomislava Macana
Zadrimo se sada i na etno/eko zapisima Tomislava Macana (Dubac, 1905 Dubrovnik, 1971) koji se obino odreuje kao zaetnik moderne ekoloke misli u Hrvatskoj.
Iz mnotva Macanovih prirodoslovnih zapisa, koji se temelje na kulturnopovijesnim
i etnografskim zapaanjima, za ovu smo prigodu odabrali zapise o sredozemnoj
medvjedici, jedinom tuljanu Sredozemlja. Pritom, to se tie naega dijela Jadrana,
sredozemna je medvjedica nestala sredinom 60-ih godina kada su ulovljeni posljednji primjerci te se od tada ne biljei razmnoavanje ve samo povremena opaanja
primjeraka koji dolaze iz Sredozemlja (Rako, Holcer 2011; Joli 1995, 25).16 Pritom
Macan za sredozemnu medvjedicu biljei, meu ostalim, kako je u pukoj interpretaciji povezana s morskim ovjekom i morskom enom (morskom djevojkom), mitskim
biima iz usmenih predaja (Macan 1997/1956, 156157), gdje svoja ekoloka zapaanja time povezuje i s etnografskim podacima, pukim kazivanjima. Kao prirodoslovac optuuje antropocentrinu perspektivu zbog koje je taj sredozemni tuljan u
Jadranskome moru ve 1956. godine izrazito prorijeen, odnosno, to se tie Jadrana
danas je izumro ( Joli 1995, 25). Naime, u Jadranu je sredozemna medvjedica posljednji puta viena 1993. godine na Palagrui, i to u dva navrata; odnosno, od 1992.
do 2010. godine viena je svega tri puta (usp. Gomeri et. al. 2006).17 Ukratko, kako
ve to ide prema antropocentrinoj perspektivi, od godine 1992. se smatra da vie ne
luribapoluptica; naime, na gornjemu dijelu tijela poloena su ptija krila, a umjesto nogu ima
riblji rep (usp. Jung 1985, 315).
16
Hrvoje Gomeri (Veterinarski fakultet u Zagrebu) na primjeru uestalih vienja sredozemne
medvjedice u hrvatskom dijelu Jadrana od 2003. do 2006. godine zakljuuje da se vjerojatno radi
o sredozemnim medvjedicama, pripadnicima najblie populacije iz Jonskog mora, koje su dolutale u hrvatski dio Jadrana, ali se naalost do sada nigdje nisu trajno naselile (usp. Gomeri et.
al. 2006). Godine 2011. Jasna Antolovi, voditeljica grupe Sredozemna medvjedica, Udruge za
istraivanje i zatitu prirode iz Zagreba, izjavljuje da se na osnovi cjelokupnog monitoringa moe
rei da kod rta Kamenjaka u Istri, loinjsko-creskom arhipelagu te dijelu srednjeg i junog Jadrana
obitava najmanje sedam jedinki sredozemne medvjedice (prema: Crnevi 2011, http).
17
O novijem vienju i susretu sa sredozemnom medvjedicom (kraj srpnja 2012) usp. Macuki 2012, 4.
95
ivi u Jadranu, iako je Dekretom direkcije u Splitu 1935. godine, sredozemna medvjedica, a to je prva takva odluka na svijetu, dobila status zatiene ivotinje (objekt
prirode)18 te se ne smije uznemiravati ni ubijati (Plenkovi, Brzica 2010, 31). Ogoreno 1963. godine Macan biljei o tome kako se istona jadranska obala zbog upotrebe
dinamita u ribarstvu pretvara u riblju pustinju (Macan 1997, 263) i enumerira etike
opomene o tome kako je teta u mreama ribara uz ljudsku sklonost nemilosrdnom
ubijanju ivotinja u prirodi razlog zbog kojega je sredozemni tuljan u Jadranskom
moru ve pedesetih godina bio veoma prorijeen.
Jasna Antolovi, biologinja i voditeljica Udruge za istraivanje i zatitu prirode Sredozemna medvjedica iz Zagreba, edukativnim je radom i popularizacijom
medvjedice u Komii, ali i irom Hrvatske u istraivake skupine ukljuila i ribare, s
obzirom da komercijalni ribari ubijaju sredozemnu medvjedicu koja im, naravno, iz
antropocentrine perspektive, ugroava ulov (Plenkovi, Brzica 2010, 31).19
Sredozemnoj medvjedici (Monachus monachus) Macan je posvetio tri lanka, to su objavljena u asopisu Priroda, a uvrteni su u njegovu knjigu Dubrovnik
Martola Dupca:20 rije je o sljedeim lancima Jo jednom o sredozemnoj medvjedici
u Jadranskom moru (Priroda, 1956, br. 7, 236), Bijeli tuljan u Jadranskom moru (Priroda, 1956, br. 10, 335336)21 i Morska pustolovica u pustolovini (Priroda, br. 1, 222223).
Zapisi su pojaani etikom opomenom o antropocentrinoj perspektivi zbog koje
je sredozemni tuljan u Jadranskom moru u njegovo doba, dakle, kako smo spomenuli, ve 1956. godine, kada zapisuje prva dva zapisa o sredozemnoj medvjedici, vrlo
prorijeen, te navodi i sluajeve ubijanja navedene ivotinje (usp. Macan 1997/1956,
156157).
Nadalje, Macan zamjeuje kako su se ljudi prema sredozemnoj medvjedici
uglavnom odnosili kao prema udovitu (vrajem stvoru) i time nepoeljnom stvorenju, te su esto susret s tom ivotinjom oznaavali kletvom: Eno, onega vraga, oe
18
Naalost i u slovima zakona o zatiti ivotinjskih vrsta ivotinje postaju samo objekti prirode.
I dok su u naim krajevima za nestanak sredozemne medvjedice u prvom redu krivi ribari (koji
su je ubijali zbog toga to im je ugroavala ulov), u nekim drugim krajevima medvjedica je lovljena
i zbog hrane, zbog koe za obuu, zbog brkova koji su se cijenili kao amajlija za dobro more i ulov,
dok je trudnim enama leanje na njezinoj oderanoj koi olakavalo porod (Plenkovi, Brzica
2010, 31). Sredozemna medvjedica predstavljala je i lovni trofej ije je pokazivanje diljem Europe
vlasniku donosilo znatan novac (usp. Gomeri et. al. 2006, 288). Poznato je da su prije petnaestak
godina mjetani otoka Mljeta istrijebili sredozemnu medvjedicu jer je krala ribarski ulov i unitavala ribarske mree (Otok Mljet, http).
20
Knjiga Dubrovnik Martola Dupca (Dubrovnik, 1997) nastaje kao zbir Macanovih sveukupnih
prinosa u asopisu Priroda, asopisu Hrvatskoga prirodoslovnog drutva, u razdoblju od 1927. do
1977. godine (Macan 1997, 5).
21
U tom drugom lanku Macan se zaustavlja na novinskom lanku Sutoni pod Harpotima
(Dubrovaki vjesnik, 17. kolovoza 1956) koji govori o bijelom tuljanu za kojega ribari navode da
operira od Harpota do Peljeca i zakonito tamani ribu u mree uhvaenu. Macan na kraju lanka
istie kako nikada nije uo o bijelom jadranskom tuljanu i pridodaje kako sredozemna medvjedica
ima na sebi dosta bijeloga, osobito s trbune strane, to je dolo i do izraaja u njezinu strunom
nazivu (Monachus albiventer, bijelog trbuha) (Macan 1997/1956, 159).
19
96
Aquatica: ,
krs i andijo Boii! (Macan 2001, 227; Macan 1997/1956, 159). Navedimo jedan susret
s tim morskim vragom. Godine 1907. i 1908. tako su zatonski ribari, kraj ibenika, ulovili mreama obitelji Vice Mre po jedan primjerak sredozemne medvjedice.
Primjerak iz 1908. godine bio je teak 180 kg i dug 2 metra; jadnu su ivotinju zatim
zatvorili u drveni sanduk i pokazivali u gradovima sve do Bea. Budui da je medvjedica umrla (ne koristim specistiku rije uginula), zaraenim novcem braa Vice
i Mile Mra nastavili su trgovati vinom u Beu i baviti se ugostiteljstvom (Zaton,
http).
Zaustavimo se sada na Macanovim etnografskim razmatranjima o sredozemnoj medvjedici. Tako pored naziva morski ovjek i morska ena (djevojka) Macan
biljei i sljedee nazive za tu vrstu tuljana koja je bila jedini perajar u Mediteranu:
morsko ejade, morska evojka, koja je imala gornji dio kao u djevojke a donji dio
kao u ribe; puki nazivi morski medvjed, morski medvid, morski meed, morski medo
opisuju njegovu glomaznost; nadalje, u uporabi je bio i naziv morska krava, morsko tele zbog veliine ali i pogleda kojim se zabulji u ovjeka, ali i zbog glasa koji
nalikuje mukanju teleta (Macan 1997/1956, 156). Osim toga, neki su ga nazivali
i morski fratar, morski koludar jer ivi pojedinano uz puste obale; nadalje, morski
ovjek, morski ovik, morsko eljade zbog glave i ekinjastih dlaka po gubici, nalik
brkovima; i naravno tu je i puki naziv morska djevojka, divojka, morska evojka jer
mu glas nalikuje nekom pjevuljenju (Macan 1997/1956, 156157).22 Prvi lanak o
sredozemnoj medvjedici Macan otvara podacima o mjestima na kojima obitava, s
naglaskom kako se zadrava uz puste otone obale, osobito one puinskih otoka
(Macan 1997/1956, 156). Zatim se u zadnjem dijelu lanka prirodoslovac zadrava
na dvama pukim nazivima za sredozemnu medvjedicu: zapaa kako se oko imena
morski ovjek i morska djevojka razvilo iroko puko kazivanje, a koje se moe svesti
na dvoje: (a) sredozemna medvjedica kao morska djevojka pjevulji u pustim morskim
predjelima za zvjezdanih noi i mami ribare koji onda svoj dom vie nikada nee
vidjeti; i (b) kao morski ovjek prema tim pukim kazivanjima prepreden je lupe
u vinogradima uz more. Za to drugo kazivanje navodi da je to drska izmiljotina
opaka seoskog lupea, koji e svoju krau naprtiti na lea zagonetnom, a nedunom
morskom ovjeku, jedva pokretnoj sredozemnoj medvjedici, koja ne moe dalje
22
Pored toga to grke sirene u prenesenu znaenju oznaavaju zavodljivu, ali i bezdunu enu,
jednako tako rije sirena oznaava i ureaj za proizvodnju prodornoga zvuka radi obavjetavanja
i uzbunjivanja (npr. automobilska, vatrogasna, policijska sirena, tvornika, brodska, kao i sirena
za uzbunu). Osim toga ureaja, rije sirena oznaava i instrument za ispitivanje frekvencije izvora
tona. Tako izraz sirenski zov, sirenski pjev oznaava djelovanje neega to je vrlo privlano, ali istovremeno i opasno i kobno. Platon u Dravi (X, 617b) navodi da ih je njihova milozvuna pjesma
uinila personifikacijom svemirske harmonije; u svakoj se od nebeskih sfera nalazi po jedna sirena, a njihovi su glasovi tako podeeni da stvaraju savreno suzvuje (Srejovi, Cermanovi 1979,
387). Zavrno spomenimo da rije sirena, odnosno sirene u zoologiji oznaava morske krave, sirene
(lat. Sirenia) red morskih sisavaca vretenasta tijela koji su jedini morski sisavci biljoderi. Imaju
samo jednoga prirodnoga neprijatelja ovjeka, koji se za njihovu populaciju pokazao koban.
Sirene (morske krave) se kod nas ponekad nazivaju i lamantini, to je posuenica iz talijanskog
jezika.
97
na kraj od meka morskog ala i glatke ploe na obali, gdje se odmara, spava i mnoi
(Macan 1997/1956, 157).23 Pridodajmo da je u okolici ibenika poznat jo jedan naziv
za sredozemnu medvjedicu marin, did marin. Inae velika figura sredozemne medvjedice, kao zatitni znak Mediteranskih igara, postavljena je 1979. godine na obali u
Zatonu, u kanalu sv. Josipa i na Prukljanu, kod ibenika, gdje se neko esto mogla
vidjeti sredozemna medvjedica. Nije dakle sluajno da je spominju ibenani Juraj
igori i Petar Divni u 16. stoljeu (Zaton, http).
Ukratko, na primjeru Macanovih zapisa o sredozemnoj medvjedici moemo rei kako njegova zapaanja o prirodi pokazuju etiki susret etnologije i ekologije. Tako sredozemnu medvjedicu Macan odreuje jednim od najneobinijih
stvorenja na Jadranu koje se opisivalo antropo-zoomorfnim atributima da joj
glava nalikuje na ljudsku, a tijelo ima prasei oblik, te da izlazi na obalu da poiva
na pustim mjestima, pustolovinama, kao na Uskokoj skali (Macan 2001, 227).24
Na Mljetu je tako za morsku medvjedicu poznat naziv morska pustolovica, jer je
obitavala u pustolovinama (uz more, osobito na otocima), u pustim poloajima
toga u puinu odmaknutoga otoka (Macan 1997/1956, 158; Macan, rkp. 1107, sv. V,
40), prije nego to su je mjetani otoka Mljeta istrijebili.25 Nadalje, navodi da je
mljetska brodica gajeta jo u vremenu nakon Drugog svjetskog rata na obje strane
svoga pramca nosila naslikanu pustolovicu u klasinom liku poluribe poludjevojke
(Macan 1997/1956, 158). Tim odreenjem zamjetno je da Macan ne radi razliku izmeu starogrke predodbe sirene kao poluenepoluptice i sirene iz naih pukih
kazivanja kao poluribepoludjevojke.
Nadalje Macan navodi da su neki nazivi lokaliteta na istonoj jadranskoj obali
imali ime sredozemne medvjedice; npr. uvalica Medvidina na Hvaru; na junoj obali
Peljeca, u Mljetskom kanalu, izmeu Orebia i Trstenika smjetena je uvala Medvjetka puna pijeska i zaklonjena od vjetrova i valova, sklonite sredozemne medvjedice. Zatim, u zaljevu Traste, izmeu Boke i Spianskog zaljeva nalazi se uvalica
Meea (Macan 1997/1956, 158).
Pritom uspomene na susret s morskim ovjekom prepriavale su se ili kao
straljive ili kao smijene prie, a prenosili su ih obini ribari na kalamuu (reg. trska
s udicom za ribolov). Dakako, o morskoj se djevojci znalo vie u maloj upi, dijelu
upe uz more. Govorilo se kako nou stoji na kamenu u pustoi i lijepo pjeva. Mami
23
Pored navedenih naziva, koje navodi Macan, u naim se usmenim predajama sirena obino naziva morska djevica, morska diklica, morska ena ili pak morska cura, a pored oblika sirena javlja se i
oblik serena i dona serena (usp. Bokovi-Stulli 1975).
24
Taj je puki naziv sukladan sa znanstvenim nazivom sredozemne medvjedice Monachus
albiventer. Naime, znanstvenici su ovim nazivom opazili dvije znaajne osobine ove ivotinje
osamljeniki ivot i bijelu trbunu pjegu (Macan 1997, 160). Inae, pored naziva pustolovica, koji je
tipian za otok Mljet, pojavljuje se jo i naziv Adriana.
25
Poznato je da za svoje skrovite u kojem boravi danju (nou ide u lov) medvjedica koristi
prirodne peine, ali takve u koje moe uplivati ili ui ispod vode. Na kopnu je teko pokretna.
Kako sredozemna medvjedica die pluima, u peini treba biti zraka i suhe povrine na kojoj se
odmara i uzgaja mladune (Zaton, http).
98
Aquatica: ,
u nepovrat ribare i mornare. Oito je da tu u blizini moralo biti i literature i uenih

uspomena (Macan 2001, 227; usp. Macan, rkp. 1107, sv. V, 43).
Kako meu prvim poetskim zapisima o sredozemnoj medvjedici slove stihovi Dubrovanina Mavra Vetranovia (u Remeti spominje njezin puki naziv morski
medvjed) te s obzirom na ove ekoloke i etike zapise Tomislava Macana o njoj, bio
bi zaista red da i Dubrovnik nekim etno/eko urboglifom memoralizira uspomenu na
tu ivotinju koja je netragom nestala iz Jadrana (Plenkovi i Brzica 2010, 31).
Macanovi etno/eko kulturoloki zapisi, kojima pored ljubavi prema lokalnoj
zajednici posebice prema upi dubrovakoj, jednako tako kao prirodoslovac iri
i etiki odnos prema prirodi (Macan 2001, 7), odgovaraju suvremenim zahtjevima
zelenih kulturalnih studija, o kojima govori npr. Jhan Hochman (1998) s napomenom da su kulturalni studiji inicirani u zelenom. Naime, Stuart Hall, sredinja figura
britanskih kulturalnih studija, nije polazio samo od Antonija Gramscija ve i od ideja Frankfurtske kole, u okviru ega i od Horkheimerova i Adornova raskrinkavanja
prosvjetiteljske dogme o prirodi koja slijedi recepturu Francisa Bacona (baconovski
credo) o tome da je ovjek navodno sredite svemira u okrilju antropocentrine prakse tehnolokoga vladanja prirodom. Ipak, Jhan Hochman apostrofira kako mnoge
humanistike discipline nisu prihvatile zelene pristupe s obzirom na to da njihovo epicentralno podruje ine ovjekosredinji kategoremi rasa, klasa, rod i spol.
Mit i korporacijska pria brandova
No, danas je sirena najpoznatija kao simbol korporativnoga kapitalizma za ameriki lanac kafeterija Starbucks, nazvan prema liku Starbuck iz Melvilleova romana
Moby Dick koji strastveno oboava kavu.26 Naime, logo je nastao nakon potrage za
nainom kako objediniti pomorsku povijest kave i luku grada Seattlea, i struni je
marketinki tim 1971. odabrao nordijsku mitologiju i priu o sireni, tonije Meluzini
koja je ukraavala brodove koji su u 17. stoljeu u luku dovozili zrna dragocjene kave.27 I tako je poela etrdeset godina duga korporativna ljubav izmeu Starbucksa
i sirene, njezine zavodljivosti i misterioznosti koju je tim Starbucksa kapitalizirao u
prii o lancu kafeterija.28
26
Rije brand najvjerojatnije proizlazi iz staronorveke rijei brandr, u znaenju gorjeti (engl.
to burn). Upravo je igosanjem uarenim predmetima znakovima svojeg stada zapoelo i
brandiranje (Paliaga 2010, http).
27
Razvojem pomorske trgovine krajem srednjega vijeka, sirena je postala sredinja figura u
priama moreplovaca. Upravo su te prie o sirenama preuzele neke narativne obrasce iz pria o
morskim, vodenim nimfama iz razliitih zemalja: slavenskih rusalki, germanskih bia poznatih
pod nazivom nixies, kao i britanskih fantastinih pria o biima poznatim kao selkies. Jednako tako
figura sirene duguje poneto i arobnici Morgan le Fay iz ciklusa legendi o kralju Arthuru, a koja
je prvotno figurirala kao boanstvo mora (Sax 1998, 246).
28
Zavrno se vratimo na srednjovjekovni imaginarij kako ga je odredio Jacques Le Goff; naime, i
Meluzine i sirene kao poluenepoluivotinje (Mischwesen) bile su odreene kao inventar srednjovjekovnoga udesnoga (lat. mirabilia) (usp. Le Goff 1993, 4546).
99
U prvoj verziji loga sirena je bila prilino putena grudi su joj bile potpuno otkrivene, dok su joj u drugoj verziji, koja se koristila
od 1987. do 1992. godine, grudi prekrivene dugom kosom, a rep poneto skraen. U verziji
koritenoj od 1992. do 2011. godine njezine grudi potpuno su skrivene, a rep se jedva nazire.
Od 2006. do 2008. kompanija se odluila na
uvoenje prvotnoga loga iz 1971. u smeoj boji
na kojem je sirena, tonije Meluzina (s raskoljenim repom) prikazana otkrivenih grudi izazvala burne reakcije u zemljama orijentiranima
Slika 8: Logo Starbucksa: Meluzina
tradicionalnim vrijednostima (usp. Starbucks
Corporation, http). I od 2011. godine (u epicentru globalne recesije i depresije) iz loga je Starbucksa izbaen vanjski prsten s
imenom i zvjezdicama, a u prvi je plan stavljena sirena, odreenije Meluzina, dvorepo
morsko bie, sa svojom zavodljivou i misterioznou zatitni znak kompanije jo
od davne 1971. godine. Navedena pria o Starbucksu pokazuje kako se politiki, ekonomski mit, mit danas (u odreenju Rolanda Barthesa) savreno, odnosno, cinikim
strategijama posluio arhainim mitom kako bi prekrio, ponitio kolonijalnu priu o
prekomorskoj povijesti kave. Ukratko, mit dobro prodaje korporacijsku priu.
Izvori i literatura
Adams 2006 Amanda Adams, A Mermaids Tale. A Personal Search for Love & Lore, Vancouver:
Greystone Books.
Bestiary: Being an English Version of the Bodleian Library, Oxford, MS Bodley 764, Woodbridge:
Boydell Press,1993.
Birds in Mythology (http://www.mythencyclopedia.com/Be-Ca/Birds-in-Mythology.html).
Bokovi-Stulli 1975 Maja Bokovi-Stulli, Usmene pripovijetke i predaje s otoka Braa, Narodna umjetnost 1112, 5160.
Bokovi-Stulli 1997 Maja Bokovi-Stulli (prir.), Usmene pripovijetke i predaje, Zagreb: MH.
Bovey 2002 Alixe Bovey, Monsters/Grotesques in Medieval Manuscripts, London: The British
Library.
Bril 1993 Jacques Bril, Lilit ili mrana majka, Novi Sad Sremski Karlovci: Izdavaka knjiarnica
Zorana Stojanovia.
Chevalier, Gheerbrant 1987 Jean Chevalier and Alain Gheerbrant, Rjenik simbola: mitovi, sni,
obiaji, geste, oblici, likovi, boje, brojevi, Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske.
Conway 2005 D. J. Conway, Magickal Mermaids and Water Creatures. Invoke the Magick of Waters,
New York: New Page Books.
Crnevi 2011 Mirko Crnevi, U Jadranu ivi bar 7 sredozemnih medvjedica: nova vienja u
Podgori, na olti i kod Korule, Slobodna Dalmacija, 16. listopada 2011. (http://www.slobodnadalmacija.hr/Split-%C5%BEupanija/tabid/76/articleType/ArticleView/articleId/152218/
Default.aspx).
100
Aquatica: ,
Dinnerstein 1976 Dorothy Dinnerstein, Mermaid and the Minotaur: Sexual Arrangements and
Human Malaise, New York: Harper.
Eliade 1985 Mircea Eliade, amanizam i arhajske tehnike ekstaze, Novi Sad Sremski Karlovci:
Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
Gimbutas 1991 Marija Gimbutas, The Language of the Goddess, San Francisco: Harper & Row.
Gomeri et. al. 2006 Hrvoje Gomeri, Martina uras Gomeri, Tomislav Gomeri, uro
Huber and Vera Gomeri, Opaanja sredozemne medvjedice u hrvatskom dijelu Jadranskog
mora od 2003. do 2006. godine (http://www.vef.unizg.hr/dolphins/radovi/pdf%202011/
duras%20gomercic%202011%20sred%20med.pdf).
Graves 2003 Robert Graves, Grki mitovi, Zagreb: CID-NOVA.
Harrison 1980 (1962) Jane Harrison, Prolegomena. The Study of Greek Religion, London: Merlin
Press.
Haraway 1985 Donna Haraway, Cyborg Manifesto: Science, Technology, and Socialist-Feminism in
the Late Twentieth Century (http://www.stanford.edu/dept/HPS/Haraway/CyborgManifesto.html).
Hochman 1998 Jhan Hochman, Green Cultural Studies. Nature in Film, Novel, and Theory,
Moscow Idaho: University of Idaho Press.
Innes 2000 Brian Innes, Smrt i zagroban ivot, Rijeka: Duevi & Krovnik.
Johnson 2006 Marguerite Johnson, Lilith, Encyclopedia of Witchcraft. The Western Tradition, sv. 3,
KP (Richard M. Golden, ur.), Santa Barbara Denver Oxford: ABC-CLIO, 651652.
Joli 1995 Stipe Joli, Sredozemna medvjedica definitivno izumrla, Veernji list, 3. prosinca 1995, 25.
Jung 1984 Carl Gustav Jung, Psihologija i alkemija, Zagreb: Naprijed.
Kukuljevi Sakcinski 1851 Ivan Kukuljevi Sakcinski, Bajoslovlje i crkva 1. Vile, Arkiv za povjestnicu jugoslavensku 1, 86104.
Lecouteux 2003/1992 Claude Lecouteux, Witches, Werewolves, and Fairies: Shapeshifters and Astral Doubles in the Middle Ages. Rochester, Vermont: Inner Traditions.
Le Goff 1993 Jacques Le Goff, Srednjovjekovni imaginarij. Eseji, Zagreb: Antibarbarus.
Macan 19301970 Tomislav Macan, Graa o pukom ivotu u upi dubrovakoj: zapisi od 1930. do
1970. (Sv. 18), rkp. 1107, Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku.
Macan 1997 Tomislav Macan, Dubrovnik Martola Dupca, Dubrovnik: MH.
Macan 2001 Tomislav Macan, upski puti (Trpimir Macan, ur.), Dubrovnik: Humanitarno
drutvo upe dubrovake ibaa.
Macan 2005 Tomislav Macan, Pred osmrtnicama (II. dio), Dubrovnik: asopis za knjievnost i
znanost 1, 193240.
Macan 2006 Tomislav Macan, Pisma Vlahu (Trpimir Macan, ur.), Dubrovnik: MH.
Macuki 2012 V. Macuki, Institut Plavi svijet upozorio na incident: Bezobzirni turisti na Cresu
uznemiravali morskoga covika, Jutarnji list 31. srpnja 2012, 4.
March 1898 H. Collesy March, The Mythology of Wise Birds, Journal of the Anthropological
Institute of Great Britain and Ireland 27, 209232.
Marjani 2010 Suzana Marjani, Zoopsihonavigacija kao poveznica vjetiarstva i amanizma,
Mitski zbornik (Suzana Marjani i Ines Prica, ur.), Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku
Hrvatsko etnoloko drutvo i Naklada Scarabeus, 123146.
Marks 1980 Ljiljana Marks, Usmene pripovijetke i predaje s otoka Zlarina, Narodna umjetnost
17, 217261.
Muchembled 2010 Robert Muchembled, avao od XII. do XX. stoljea: jedna pria, prevela Mihaela Vekari, Zagreb: Naklada Pelago.
The Medieval Bestiary, Siren (http://bestiary.ca/beasts/beast246.htm).
101
Mermaid (http://en.wikipedia.org/wiki/Mermaid).
Nekhbet (http://en.wikipedia.org/wiki/Nekhbet).
Otok Mljet (http://www.otokmljet.com/).
Paliaga 2010 Marko Paliaga, Brandiranje gradova zato je vano biti brandiran? (http://www.
markopaliaga.com/userfiles/file/Microsoft%20PowerPoint%20-%20Grad%20Brand.pdf).
Pickering 2002 David Pickering, Cassells Dictionary of Superstitions, Cassell.
Pinsent 1985 John Pinsent, Grka mitologija, Opatija: Otokar Kerovani.
Plenkovi, Brzica 2010 Marija Plenkovi i Hrvoje Brzica, Sredozemna medvjedica, Veernji list,
21. lipnja 2010, 31.
Rako, Holcer 2011 Nikolina Rako i Drako Holcer, Sredozemna medvjedica uz zap. obalu Cresa,
Plavi svijet (http://www.plavi-svijet.org/hr/press/sredozemnamedvjedica/).
Rose 2001 Carol Rose, Giants, Monsters, and Dragons: An Encyclopedia of Folklore, Legend, and
Myth, New York: W. W. Norton & Company.
Russell 1982 Jeffrey Barton Russell, Mit o avolu, Beograd: Jugoslavija [etc.].
Srejovi, Cermanovi 1979 Dragoslav Srejovi i Aleksandrina Cermanovi, Renik grke i rimske
mitologije, Beograd: Srpska knjievna zadruga.
Sax 1998 Boria Sax, The Serpent and the Swan. The Animal Bride in Folklore and Literature, Blacksburg, Virginia: The McDonald/Woodward Publishing Company.
Sax 2001 Boria Sax, The Mythical Zoo. An Encyclopedia of Animals in World Myth, Legend, & Literature, Santa Barbara, California Denver, Colorado Oxford, England: ABCCLIO.
Starbucks Corporation (http://www.mhhe.com/business/management/thompson/11e/case/
starbucks.html).
Storm 2002 Rachel Storm, Enciklopedija: mitologija Istoka, Rijeka: Leo-commerce.
Tuczay 2006 Christa Tuczay, Incubus and Succubus, Encyclopedia of Witchcraft. The Western
Tradition, sv. 1. (Richard M. Golden, ur.), Santa Barbara Denver Oxford: ABCCLIO,
546548.
von Franz 1974 (1964) Marie-Louise von Franz, Proces individuacije, Carl G. Jung and M. L.
von Franz, Joseph L. Henderson, Jolande Jacobi, Aniela Jaff, ovjek i njegovi simboli, Zagreb:
Mladost, 158229.
von Franz 2002 Marie-Louise von Franz, Animus and Anima in Fairly Tales (Daryl Sharp, ur.),
Toronto: Inner City Books.
Waida 1987 Manabu Waida, Birds, The Encyclopedia of Religion, sv. 2 (Mircea Eliade ur.), New
York: Macmillan Publishing Company; London: Collier Macmillan Publishers, 224227.
Walter 2006 Philippe Walter, Kranska mitologija. Svetkovine, obredi i mitovi srednjega vijeka,
Zagreb: Scarabeus.
Waugh 1960 Arthur Waugh, The Folklore of the Merfolk, Folklore 71/2, 7384.
Zaton (http://www.zaton-online.com/hrv/Zaton/zanimljivosti/index.asp).
102
Aquatica: ,
Suzana Marjani
From the Anatolian Bird of Prey Goddess
through the Ancient Greek Sirens to the Sea Virgins
in Croatian Oral Legends
Summary
Writing about the Sirens, the half-women half-birds in Greek legends, Marija Gimbutas
stresses that, like Harpies, they stem from the Anatolian Vulture Goddess, or some other
Bird of Prey Goddess. So in the Hellenist Era as well as later in the Middle Ages with modifications of Sirens into Women-Fish in Mediaeval times the Sirens were shown as women
with birds feets and wings and figured as a symbol of obsession, nightmares and daydreams
(Gimbutas 1991, 189190).
In this article, we examine the figuration of Sirens in Croatian oral legends, in which
they are usually named as sea maidens, or sea women and also as morska diklica or morska cura,
variations in local dialects of sea maiden (mermaid) and, as well as the Siren form, there is
also the form serena and dona serena (cf. Bokovi-Stulli 1975). In that process, Croatian oral
legends largely emphasise two characteristics of that mythic inhabitant of the sea as a sort
of mythic cyborg if we use the Donna J. Haraways definition of mythic cyborgs that is,
apart from their lower body with fish-like characteristics, the particularity of their singing is
also emphasised.
So what has remained of Greek iconography in Croatian legends is that very acoustic
image of Siren-song, while there is a complete absence of the Ancient Greek conception that
these were Women-Birds. Namely, while Sirens are shown according to the legends of Antiquity as hybrids, with the bodies of birds and the heads of women and/or more precisely with
the lower part of the body being bird-like while the torso, head and hands were maiden-like
(Rose 2001, 335), in Croatian legends they are half-women half-fish. So the Medieaval catalogue of monsters, Liber monstrorum probably dating from the 7th or 8th century showed
the mentioned transformation from a Woman-Bird into a Woman-Fish, although those two
iconographies were simultaneously represented during the Middle Ages, admittedly with a
certain dominance by the Woman-Fish.

,
**
:
. .
,
.
.
(
, ),
(
),
.
( ),
.
: , , , , ,
, ,
1.

2007. . ,
.
* smiljana78@yahoo.com
** ,
,
, 178011.
104
Aquatica: ,
, , .
(2010. ) ,
,
.
( , ),
().
( 2013. ),
.

, , .
, ,
(Oring 2008), ,
/,
(.
2013).
2. :

,
( ), ( ), (
). ,
, , , ( 1998, 439440).1

.
, ,
. ()
,
. (
) . ( )
.
( . 1900).
/
( ;
; ; ,
,
).

(, , ), . ,
().
1
. ,
105
, , ,
( 1998, 442444).2

,
.3 ,
//
(. 2003, 171, 174175). /
// /
.:
,
,
, ,
!
, ( ), ,
;
!
:

.
,
/,
,
.4

(/), e
2
. .

, ( 1998, 441).
(),
(, 1995, 153172; , 1995,
396400). .
, , (, , ), /
, ( 1994, 314315);
(,
1995, 168). , , .
, , .
, , .
.
3
, /
, 2003, 253266.
4
. 1994, 130132. .
2000, 177192.
106
Aquatica: ,
e ,
e :
,
... ... ... ! (.)
,
.
,
.
.
,
.
(, 1949, 224)
He doredte, hedodente,
Da bodemo, da bijemo.
Nema vola do Stambola,
Da nadbode moga vola.
Nema bika do Travnika,
Da nadbode moga bika.
elo mu je od elika
Rogovi mu od mizdraka (koplje)
A rep mu je od barjaka,
Hrbat mu je ko sinija,
A trbuh mu ko tepsija.
e god kine, krvca line,
e god fakne, kou smakne.
(Peter i Bihor, Sijari 1953, 373)
(, , )
( 1884,
. 1900)
(
).
3. :
3.1. -

.
()

, .
() (, )
.
() / , ,
, . . ( 2006)

, ,
.5
5
,
. 2007.
. 2005, 4451.
// Dgh 2001.
2007
2013.
. ,
107

, ( )
,
( , , ,
, .).
( )
,
, () ,
.
, (
) ( ; ;
).
, ,
/.
/ /.
( , , ,
, ,6 , , [2]). ,
: , : ! !; , , [2]; ,
, . [3]).

.
, .
(
, , ,
, . , [2]).
([2], [4], [5]).
( ,
) /
,
. ,

.
3.1.1. , :
( )
(
6
,
.
108
Aquatica: ,
, , .
2007), .
,
. ,

, (,
, .
[2]; [3]; , ,
.
. ,
[5]).

, / .
, , ,
, .
,

, ,
. :
(
7), (

). / ,
,
.
,
, . (, ,
)
,
. , Dgh, Vzsonyi 1974.
,
( ,
,
/ [. rein persnlich]).
, -, -,
, .
, .
,
. 2009,
171200. ,
. /
,
/ , . 2007.
. ,
109
.8
:9 , , [...]
, . , ,
[2]; ,
, [5].
.
/ , / .
2: , ,
! , . .
. , ,
. , , .
[...]
: ...
2: , . , . .
: , , [] ,
. , .
, , ,

:
Od vodenog bika Alamunje, kojeg niko nije video kako treba, a opet video
ga je svaki drugi, plaili su se i mukarci, ali nisu to hteli pred enama i decom
da pokau, ve su bre-bolje zatvarali krupnu i sitnu stoku i ostajali sa njom u
pojatama, dok se Alamunja ne smiri i vrati u dubine pria Miti, ono to je uo
od svojih predaka. Ne pojavljuje se on esto, ve kad nasluti veliki dogaaj,
zato treba ovih dana kada je vedro gledati u nebo, pa ako padaju povremeno
zvezde, kako su govorili preci, svata e da bude, pre svega rat. Znamo u kakvom
20. . (1906, 148):

. 1219 .
50 .; ,
35 . .
... ,
, . ,
(, , , , ),
: .
, , , [2]; ,
. , . , ... .
, , , ,
. . (...)
, [3].
1948. . 1955.
9
( , , ,
.) /
, . . Sorescu Marinkovi
2009.
110
Aquatica: ,
vremenu ivimo, ta se deava sa Kosovom i Metohijom i voleo bih da ono nije

bio vodeni bik kae Miti. (www.vesti-online.com, 8. 1. 2012)
(
, )
,
( ,
2010, , , 21. ).
3.1.2. :
, , .
( )
. /
,
()
. (
10).
, .
, . , .
/ :
, , . 1412.
.

, ... (
1912, 13)
/
:
: , ., ? , ,
, , .
3: .
: , . , , ?
4: .
: ,
. , ...
10

( , .)
( ,
2002; ).

2007. 2013. ( ,
, , ,
).
. ,
111
3: .
: ... .
: .
: , .
. ...
3: .
: , , . .
...

. (, , . .
[1]), ([5]),
, , ,
:
3: : ?
: , . , .
, , [...] ,
.
2: .
3: ,
. .
, , , .
.
, , ()
. ,
,
,
.
([3]),
( , , , , , ,
[3]), (
, , [3]).
3.2. :
/ , ,
,
,
.
( ).
112
Aquatica: ,

: [1];
; , , [3];
[3]; , [3];
, , ! ! [2]; . [2];
, , [2]; ,
, , , [2].
, ( , , , ,
[5]).
(.
,
), ,
( 1994, 316).
, 20. ,
, , , ,

.11

, ( 1994),
.
( ,
, ) ( ,
, , ), ( ),
( ),
( ), ( ),
( ), ().12
(
), () ( ,
, ).
,13 .

. ,
, , .

( , , , ,
11
, , , //
.
12
. 1981, 2230.
13
( ),
. . 2008, 107110.
. ,
113
2008, 107110; 1980, 26126214),

.
(
,15 , , ,
; ,
),
- ,
( ,
. , /,
,
; .
2004, 5051). , ,
( , , ).
, , , .

: , , . , , ,
. . [2].16

(
?).17
4. :

,
(
- 1994, 2008,
14
,
( )
demonima vode, koji treba da puste nevestu preko neprikosnovene
teritorije. ,
. , ,
,
, .
15
,
( 1994, 317).
16
(
), ,
(. , ,
.).
17
2013.
114
Aquatica: ,
107110).
:
()
.
, .
. .
, (1940) ( 1967, 72).

.
.
(1958), .
Dipoleia,
,
,
. , ,
. ( 1998, 442).18
()
.
:
() (
);
, (
. , , ,
, . , , . ,
, [5]);
, (22.
).
, .
(... . , [5]);
, ( )
, .
( , ,
. ,
[5]);
18
, , . , , ,
(
Peterac 2007, .
, 2004, s. v. ). K ,
, ,
.
. ,
115
( );
, .
(
, ).
,
, .
( ).
.
;
( , [5]);

, , , .
, ,
( ) . ()

( , , .).

,
.
.

.
. (1912, 263265)
, . ,
: (
), ;
.19
,
.
(
[...] , ...
[1]). , , ,
,
(1:
... , . [...]
, , , ,
19

, ,
2008, 3756.
116
Aquatica: ,
. 2: ,
, ... ,
). , , ,

,
, ,
().
.
. ,
: , ,
[5].
( / ),
(/). (
a ).
5. :
, ,
( ) .
?
([5]).
( [1]; : , ,
, , . . : ? : ,
[2]; 1: , .
2: . 1: ? 2: . 1: ,
: , [3]).

,
.
( ),
( [2]; 1 [3]), , ,
(. )
.

, ,
.
, ,
(, , )
, , -
, - . ,
. ,
117
,
, ,
( ) .
,

(, , , ...).
/ .
6. :
-
, , ,

.
,
- ,
.
, ,
.
.

,
.
(Degh 1994).
,
, ,
(Dundes1980).

, .
(. , www.kurir-info.rs, 25.
10. 2010), (Pola bik sa ogromnim [sic!]
glavom i rogovima, a pola ovek, poznat u narodu kao Alamunja, napada iz blata od
1827. godine, www.vesti-online.com)
. ( ,
) ,
//
, .
(NA JUGU SRBIJE I DANAS VERUJU U ALE,
NEMANI, SOTONE I OMAJE (...) Za itelje sa teritorije nekadanje stare Srbije kae se
da su skloniji veri od svoje sabrae iz drugih krajeva, da ih nije bilo lako poturiti, ali nisu
se lako ni odvajali od prastarih paganskih verovanja i rituala...).
118
Aquatica: ,

. ,
/.
(, / ,
) ,
, , ,
( e) .

.
.
,
,
20: Zabacili smo, bilo je hladno i pljoska je ila iz
ruke u ruku. Odjednom poelo je da podrhtava tlo, prvo sam pomislio da sam popio
malo vie nego to treba, ali kad se sve zavrtelo ukrug i oamutilo me, shvatio sam
da je kucnuo poslednji as...
, ,
,
.
, ,
( ,
, ) (,
). ,
/ .
, ,
, .
/
/.
,
. (,
) ,
( / ,
.).

:
: . ?
3: , ?
20
.
, ,
,, .
. ,
119
2: ...
3: , ...
: , , .
4: , , , , .
.

(vlasina.org), (.
: Od 16. marta 2008. Vlasinsko jezero su prozvali srpskim Loh Nesom).
,
() :
Nekada davno je u jezeru iveo vodeni bik koji je esto izlazio nou iz vode
na obalu, pasao travu i ubijao goveda seljanima koja su oko jezera pasla travu.
Kako je poubijao mnogo goveda i zadavao seljanima veliki strah, neki kova se
dosetio da svom volu okuje rogove gvoem i pusti ga da pase kraj jezera. Kad
vodenjak izae iz vode i polete ka kovakom volu, ovaj ga probode okovanim
rogovima te se vodeni bik vrati u jezero i vie se nikad nije pojavio, ve samo
1827. godine pred rusko-turski rat i srpsko-turski rat, kad se iz jezera ula rika
bika da se tresla cela okolina, a iz vode su izbijali veliki mehuri (klaburci).
(www.vlasina.rs)
, ( )
,
( ,
). ,
.
:
[1]
: . ?
3: , ?
2: ...
3: , ...
: , , .
4: , , , , . .
[ ]
1: , , , ...
[...] , ., ? , ,
, , .
3: .
1: , . , , ?
4: .
1: , .
, ...
3: .
1: ... .
: .
120
Aquatica: ,
1: , . .
...
3: .
1: , , . . ...
, . [...]
, , , , .
2: ,
, ... ,
.
: ?
2: , .
1: . .
: , , . . [...]
, . [...]
, ... .
: ?
2: .
: ?
2: .
1: . . ... ,
, . ? ?
?
2: . , , , , .
?
: .
[...]
: ? ? ?
2: , .
: .
2: , .
(1 , . 1969 ; 2, , . 1966. ; 3, , .
1964. ; 4, , . 1966. )
[2]
: .
: , , . , , , .
. . , , ,
. , ... [...]
. . , ,
. [...] , , ! !
, . , ! , .
[...]
: , , , .
: .
: , ?
: , , . : ,
, . .
, , , . . [...]
, : ! ! , , , ,
. ,
121
, , , . , , . :
, , . [...] ,
, , , . ,
. ...
: ?
: , , , ,
, .
[...]
: , ?
: . , .
: .
: , , , . ,
. , , [...] .
. . . ,
, . ,
, . , , [...] ,
. , , .
: .
: , . , . , ,
. , . , :
, . , , .
. , , . .
. , , , .
: , ? ?
: , .
: .
: , ...
[...]
: , .
. , : , , ,
, .
: ?
: .
: ?
: , . , .
[...]
: , , , . , , ,
. , ,
, , . , : ,
! , , ! , .
.
[...]
: .
: . .
: , .
: , , . , .
, , .
: , ?
?
: .
122
Aquatica: ,
: ?
: , , , , . .
: ?
: , .
: ?
: . , . . , ,
, . . , .
: ?
: , , .
[...]
: , , ,
?
: , . , .
, . , ,
, ...
( , . 1927. )
(3)
: ?
1: , . , ,
, , . .
, , . .
, , ... , . ,
. , ... . ,
, , , .
. .
: ...
1: , , , , .
, , . .
, . , ,
, , , , . ,
, . . , , ,
. , . , ,
, . , , ...
[...]
: ., , ?
1: ?
: .
1: , , .
, ?
2: , ...
1: , , . , , .
, .
2: .
1: ?
2: .
1: , : , .
, .
[...]
. ,
123
3: : ? : ,
. , . , ,
[...] , .
2: .
3: , .
. , ,
, . .
1: , ...
3: .
1: .
3: ,
. . , , ,
. . ,
, , .
[...]
1: . , .
3: (): ?
1: .
3: , . , , ., , , , ...
.
1: , , .
3: , , , , ,
, .
4: , , , . , .
1: ...
3: .
1: .
4: ! , , ...
[...] . , ,
. : , ! , ,
, , . , ...
3: ...
4: ...
3: , ...
[...]
4: , , .
(1 , . 1932. ; 2 , . 1966. ; 3
, . , 4 , . )
[4]
1: , , -, .
: . , : , , ,
, .
: .
1: . , , .
: , , , , , ...
.
1: .
: ?
124
Aquatica: ,
1: . .
: , .
1: , .
2: ?
: .
1: .
: [...] , .
1: . . , , ,
... .
2: , , ,
, , ?
1:
...
2: , , , !
, , . .
, , . ,
, .
1: .
[ ]
1: , , .
3: , .
2: , .
1: , , , ...
2: , ...
1: .
[...]
: ...
2: , . , . . : , ,
[] , . ,
.
: , .
2: , .
1: , ...
(1 , . 1932. ; 2 , . 1969. ; 3 , .
1966. )
[5]
: . .
, , , ,
, .
. , , ,
, , .
.
: , ?
: .
: .
: . ... [ ]
: , ?
: , .
: ?
. ,
125
: , , . ,
.
.
, . ,
, . .
[...]
: ?
: , ... ,
, . ,
. , ...
. . , ,
[?] . , ...
: , .
: , .
: , .
: , . .
[...]
: .
: , , .
. ,
.
[ ]
: .
: ?
: , .
: , , ...
: , . . , , ,
, . ,
, . ,
, . . ,
, , .
: ?
: . , .
: .
: , , .
: , , , , , , ?
: .
: ? .
: , , . .
, . , , ,
. , . ,
, . .
.
: ?
: . . , .
.
: ?
: , , .
, .
: , , ?
126
Aquatica: ,
: , .
: ?
: . .
: ?
: . , .
[...]
: , , , ,
, .
: ?
: , . , , ,
.
( , . 1955. . ,
)
NA JUGU SRBIJE I DANAS VERUJU U ALE, NEMANI, SOTONE I OMAJE
Vodeni bik iz Vlasinskog jezera
Pola bik sa ogromnim glavom i rogovima, a pola ovek, poznat u narodu kao Alamunja,
napada iz blata od 1827. godine.
Za itelje sa teritorije nekadanje stare Srbije kae se da su skloniji veri od svoje sabrae iz
drugih krajeva, da ih nije bilo lako poturiti, ali nisu se lako ni odvajali od prastarih paganskih
verovanja i rituala. Profesor Momilo Zlatanovi, sakuplja narodnog blaga sa juga Srbije.
Brojne su legende i predanja o alama, karakondulama, umi, avolu, sotonama, omajama,
vodenim bikovima, vilama i vilenjacima koja se i danas mogu uti. Pre etiri godine krenula
je pria o vodenoj nemani koja ivi na Vlasinskom jezeru i mnogi su poverovali u to. I danas,
jo veruju da postoje sotone, omaje, vodeni bikovi istie Zlatanovi.
Ovo podruje stare Srbije je bilo svojevrsna migraciona raskrsnica i pripadalo je jezgru
Balkana.
Nema skoro na Balkanu nigde takve take kroz koju je projurilo brdo sveta: trgovaca i
Cigana, vojnika i skitnica, avanturista i pljakaa, megdandija i ljubavnika. Sve je to imalo
uticaja na nastajanje legendi i predanja tvrdi profesor Zlatanovi.
Od 16. marta 2008. Vlasinsko jezero su prozvali srpskim Loh Nesom. Jer, ono ima svoje
udovie, vodenog bika Alamunju. Tog martovskog dana, Vlasinu je pogodio zemljotres
jaine 3,1 stepeni po Rihteru. Podrhtavanje tla nije izazvalo materijalnu tetu, ali je uznemirilo
vikendae i itelje mahala koje okruuju jezero. Ipak, ceo dogaaj je dobio drugu dimenziju
nakon svedoenja Vranjanca Bobana Mitia Rusa i njegovog gosta Dragana Kostia uvte.
Poveo sam gosta u ribolov negde oko tri sata nou. Spustili smo se do jezera, prekrstili
muenicom iz pljoske za srean ulov i poeli da spremamo pribor za pecanje. Zabacili smo,
bilo je hladno i pljoska je ila iz ruke u ruku. Odjednom poelo je da podrhtava tlo, prvo sam
pomislio da sam popio malo vie nego to treba, ali kad se sve zavrtelo ukrug i oamutilo me,
shvatio sam da je kucnuo poslednji as pria Miti.
Njegov gost Dragan uvta je od straha pao na zemlju, a onda se desilo udo.
Poelo je strano da hui iz dubine jezera, ulo se neto nalik cviljenju, kao da su ljudske
due pitale. Nije ni udo, svake godine redovno se neko udavi u jezeru. To je danak koji
uzima udovite. Dakle, poeli su da se podiu veliki talasi, premrli smo od straha. Kad se
malo primirilo, poeo sam da viem iz sveg glasa: Alamunja, Alamunja... Spazio sam vodenog
bika. uvta je zevao u mene izbezumljen ne znajui o emu je re. Tad pobegosmo glavom
. ,
127
bez obzira, zaboravivi na pribor za ribolov, torbu sa mezetlucima i pljoskom sa rakijom

pria u jednom dahu Miti.
Kad su stigli kui, ene i deca bili su svi u jednoj sobi premrli od straha. Vodeni bik Alamunja,
javlja se u jezeru od 1827. godine.
Popili smo po nekoliko rakija, doli sebi i presvukli gae. uvta me je pitao ta bee ono.
Zar nisi video udovite, pola bik sa ogromnim glavom i rogovima, a pola ovek. Nisam,
kae. More, nosi se, odgovorim mu i sipam jo po koju da zaboravimo muan i straan
dogaaj kae Miti.
Za udovite se govorilo da godinama drema u dubinama blata. Kad se ovek najmanje
nada, ustalasa se blato i odjekne strana rika do planinskih vrhova emernika i Vardenika, te
izbezumi od straha ene i decu.
To se deavalo u nekoliko navrata u poslednjih 200 godina. Od vodenog bika Alamunje,
kojeg niko nije video kako treba, a opet video ga je svaki drugi, plaili su se i mukarci, ali
nisu to hteli pred enama i decom da pokau, ve su bre-bolje zatvarali krupnu i sitnu stoku
i ostajali sa njom u pojatama, dok se Alamunja ne smiri i vrati u dubine pria Miti, ono to
je uo od svojih predaka. Ne pojavljuje se on esto, ve kad nasluti veliki dogaaj, zato treba
ovih dana kada je vedro gledati u nebo, pa ako padaju povremeno zvezde, kako su govorili
preci, svata e da bude, pre svega rat. Znamo u kakvom vremenu ivimo, ta se deava sa
Kosovom i Metohijom i voleo bih da ono nije bio vodeni bik kae Miti.
Vodeni bik se pojavljivao i u Poljanici blizu sela Smiljevi ispod visa Oblik, gde je bilo
duboko i blistavo jezero. Iz jezera je povremeno izlazio krupan beli bik crnih otrih rogova i
probadao seoska goveda, koja su pored obale pasla sonu travu. Zbog toga su govedari poeli
da napasaju stoku daleko od jezera, gde je trava krljava i opora pria Zoran S. Nikoli,
knjievnik iz Vranja, poreklom iz tih krajeva. Po prianju njegovog dede, koji je bio sudionik
dogaaja, jedan kova iz Smiljevia se opkladio da e do samog jezera napasati bika.
Napravio je gvozdene iljaste rogove i privrstio ih svome biku na glavi. Bika je doveo do
jezera i pustio ga da pase. Na livadi je stajao silan svet i iekivao ta e biti. Oko podne voda
se zatalasala i izaao je bik. Njegova bela i mokra dlaka zasijala je na suncu. Rikao je dugo i
otegnuto, a potom svom snagom nasrnuo na kovaeva bika. Dugo su se boli. Vodeni bik bi
povremeno bolno zarikao. Teko ranjen, skoio je u jezero. Voda je zadrhtala i postala crvena.
Jezero je posle toga presuilo, a kovaeva porodica izumrla kae Nikoli.

2004 . . , , . ,
III, : , 4951.
2005 A. , , :
.
[2013] . , :
o , , :
( ).
1958 . . , III,
LXXILXXII.
2007 . ,
: , LIV 3/4, 261279.
1981 . , , :
.
128
Aquatica: ,
1958 . , ,
VIVII.
1968 . ,
, XIX, 5974.
2007 . , : ,
LIV, 217231.
. 1900 . . ., . , II/1112.
1953 . . , , XXXIII/2,
119129.
2006 . . , ,
, : .
, 1995 . . , . . ,
, .
, : , 153172.
, 1995 . . , . . , , . , I, :
, 396400.
2002 . , , : .
2008 . , , .
(. , .), :
, 3756.
1884 . . , : , : .-.
.
1912 . , . ,
VII, 1380.
1988 . , . , , 257270.
1998 . , , .
70- , :
, 439446.
1997 . , , : .
2009 . , :
, , in memomoriam (. , .),
: , 171200.
. , : Zepter Book World, 2001.
, 2004 . , . , , : .
1995 . . , , . , I,
: , 272274.
2003 . . , , :
.
1995 . . , , . ,
I, : , 518519.
2008 . , , :
.
1949 . , , :
.
. ,
129
1906 . , , :
.
2000 . , , . , : , 177192.
1994 . , .
, . 3, : .
1994 . , . , . 5, : .
2005 . ,. . , : . . .
Bandi 1980 D. Bandi, Tabu u tradicionalnoj kulturi Srba, Beograd: BIGZ.
Degh 1994 L. Degh, American folklore and the mass media, Bloomington: Indiana University
Press.
Dgh 2001 L. Dgh, Legend and Belief. Dialectics of a Folklore Genre, Bloomington and Indianapolis:
Indiana University Press.
Dgh, Vszonyi 1974 L. Dgh, . Vszonyi, Memorate and Protomemorate, Journal of American
Folklore 87/345, 225239.
Dundes 1980 A. Dundes, Interpreting Folklore, Bloomington: Indiana University Press.
Dundes 2007 A. Dundes, The meaning of folklore: the analytical essays of Alan Dundes, Logan:
Utah State University Press.
Karanovi 1987 Z. Karanovi, Univerzalne dimenzije predanja kao kategorije usmene proze,
Polja 340, 222223.
Karanovi, de Blcourt 2012 Z. Karanovi, W. de Blcourt (ed.), Belief Narrative Genres, Novi
Sad: Filozofski fakultet.
Klaus 2010 S. Klaus, Folklore in Mass-Media: National Garb, Places of Identity and Fairies in
(Post)communist Advertising, Studia Mythologica Slavica XIII, 291306.
Oring 2008 E. Oring, Legendry and the Rhetoric of Truth, Journal of American Folklore 121/480,
127166.
Peterac 2007 T. Peterac, Prilozi prouavanju rituala u mitraizmu, Rad muzeja Vojvodine 49,
4960.
Sijari 1953 . Sijari, Iz narodnog ivota Bihora i Peteri, Bilten Instituta za prouavanje folklora
2, Sarajevo, 371385.
Sirovatka 1987 . Sirovatka, O morfologiji predanja i njegovom katalogiziranju, Polja 340, 231
233.
Sorescu Marinkovi 2009 A. Sorescu Marinkovi, Unde sunt moroii de altdat? Dinamica
timpului n textele mitologice ale romnilor din Timocul srbesc, Integrare, autonomie, dialog
intercultural. Colecia minoriti 10, Arad: Complexul Muzeal Arad, 184202.
Sorescu Marinkovi 2012 A. Sorescu Marinkovi, Romnii din Timok astzi. Fiine mitologice,
Cluj Napoca: Argonaut.
Stulli Bokovi 1975 M. Stulli Bokovi, Usmena knjievnost kao umjetnost rijei, Zagreb: Mladost,
121136.
130
Aquatica: ,
Smiljana orevi Beli

The Water Bull of Vlasina
Folklore text, Ritual Praxis and Communal Imagination

Summary
The legends of the bull from Vlasina lake belong to the extensive corpus of mythological texts
concerning water guardians. This demonic creature belongs to the cluster of so-called water
bulls; their characteristics and functions have largely been researched in a Slavic context.
Besides cllasic ethnographic and folklore material, we discuss contemporary field records
of this legends variants, recorded by this author. New material shows the layering of new
motifs over the architext (dissapearance of the demon, caused by dam building, earthquake
on Vlasina and the new emergence of the water bull) but a partial reduction of the architext
as well (punishing the family of someone who outwitted the water bull a blacksmith or a
potter is often omitted as a motif), which is how we can trace the logic of story life in this
material. Since the revival of legends about the water bull from Vlasina lake experienced
significant media resonance (print and television), it also opens the possibility to analyse the
status of a mythological text in media discourse.
() **
:
a (1877)
(
), , .
(
/ ),
:
, .
: , ,
, , , , , ,

( 1997), a a (398
402) (746758).
( 1997, 399)
( 1997, 401).
( 2009).
* biljana.sikimic@bi.sanu.ac.rs
**
,
, .

.
132
Aquatica: ,
e , ,
e 1877. (
5000 ) (
1897), ,
(
), :
(Gorovei 1898), (Erben 1937,
1864) ( 1876).
19. .
(,
, 20.
).
( 1970)
, .
( ) , i 1972.
19. ,
( , . 2011, 598,
, , , ,
, . 2013)
:
18.
. ,
,
, ,
.
, ,
(782 ), ,
,1 2 .3
1
. :
, , , , . ( 1897, 354).
:
( 1877, 42). ,
, ,
.
2
. :
, , . ( 1897, 369).
3
. : , ,
. , ,
. , : ,
? ( 1897, 349).
, , ,
( 1897, 354)
, ( 1897, 363).
. , ()
133

.

: ,
(. 2013).
,
,
(
, . 2011).

, ,
.4
, ,
, ,
,

.
: ( 2009, 505506)
,
(. , , , , ,
, ).
, ,

.
(Hirtz 1956),
, 1977, , 1972, 1983,

, 2003.
(
, . 1996) :
( )
4

: (
, . )
: ,
.
, ( 2007,
292293), , : . /
.
, , ,
.
134
Aquatica: ,
( ,
, . Sikimi 1996, 129230).5

,
( ).
?
(
) :
.
, .
,
, , .

, :
, . (
1877, 191)
, . ( 1897, 350)
, . ( 1900, 155)
, ? ( 1877, 264, 271)

a, (Taylor 1936)
16. .
( ,
), (
)
.
,
,
:
5
( )
2012 : ;
;
; .
. 2012
:
; ;
; . ,
;
-
.
. , ()
135
, ? . ( 1877, 264)
, . ( :
, , 1877, 129,
/ ).

;
:
, ? . ( 1877, 175,
).
, ,
.
, / (
1877, 110111, ).
,
, Aenigmata risibilia 2 (
navis). (10. )
Augiensis 205 ( Petsch 1916):
Portat animam sed non habet animam
non ambulat super terram neque in caelo. [ ,
.]
?
(Certamen Homeri et Hesiodi)
. .,
Mouseion- (4. . . .)

.
, :
,
.
: , ,
.
:
, .

, .
. ,
,
.
136
Aquatica: ,
,
(Konstantakos 2010, 271). :
, [
, .] (Allen 1912, 238)

, , , ,
, ,
.
56.
Simposio, Aenigmata 30 ( pediculus):
Est nova nostrarum cunctis captura ferarum:
ut si quid capias, et tu tibi ferre recuses,
et quod non capias, tecum tamen ipse reportes. [
: , , ,
.] (Bergamin 2005, 24)

, , .

:
, , , .
( 1893, 156, )
20.

: .
> :
.
( 1998, 476)
(Tupper 1903, 34), 20.

,
:
( . . . .)
.
. ,
17. , 19. ,
.

,
.
,
( , ; , )
(Flajhans 1925, 56).
. , ()
137

.
13. (Tupper
1903, 5), .
,
,
, ,
(Taylor 1951, 906 332
334).
:
, ( 1877, 193).
(Gorovei 1898, 282283)

.
, ,
( ),
,
, .
, ( 19.
), :
,
(Rolland 1877, 3839, , ,
).
(1877)
.

:
: ,
. (
1986, 47)
, , , . ,
, , , . ( 1986, 106)
(1986, 158)
,
, .
(,
, ),
,
:
138
Aquatica: ,
, , , ,
. ( 1961, 228, : 1876, 199) //
, , . ( 1876, 199)
// , . ( 1876, 199
)
Pili pn bez pozvn, vzali z domu hospode a dm vybh oknem ven.
, , (Erben 1937, 23).
:
,
.
, . ( , ,
; , 1877, 176)
:
,
. ,
, ,
:6
O mie nodate, o mie desnodate, o mie s vorbeci, o mie nu ghiceci. [
, , , .]
(Gorovei 1898, 293)
, ; , . (Hanson 1999: 156)

,
(Taylor 1951, 1130a); :
, , ,
(Taylor 1951, 1130 11411142 2).
,

( , ,
):
, , .
( 1970, 366).

:
- , , - , .
( 1961, 208, ,
. : 1876, 200).
6
. Sikimi 1995.
. , ()
139

,
: , ,
:
, , ,
. ( 1970, 366).

.
-, -, -, -,
-, - (
, ,
, ):
, , , ,
, . ( 1876, 199) // ,
, , , (
1876, 199).

:
, , , (
1876, 199).

( )
:7
, . (
1900, 156, ).

,
:
, (
, 1877,
194).
( ) .
1877, 98.

.
,
: ( 1970, 340).
, ,
7
., , : , .
( 1877, 126, ).
140
Aquatica: ,
,
: , (. 1992, 595)
.
: ,
-
( ,
[. ] ,
).
.
:
- , , . ( 1961, 194) // -
, , . (
1961, 202) // , ,
. ( 1961, 208) (
1961, 228) : 1876, 198.
e
:
1386. .

, :
( 1902, , )
( 1970, 262).

85
.8 ,
.
,
, , ,
(Taylor 1951, 466468 6)
8
Crossley-Holland 1993: My
homes not silent, but I am not loud-mouthed. The Lord shaped our course together: Im swifter
than he, sometimes stronger; hes more trenuous. At times I rest; he must run onward. But I live
in him all the days of my life; if were divided Im certain to die.
,
(Flajhans 1925, 78).
. , ()
141
; ,
(Taylor 1951, 823824 9)
.

,
:
Alive without breath, As cold as death; Never thirsty, ever drinking, All in mail
never clinking. [ , , ,
, .
: , , , ,
, .]// No-legs lay on one-leg, two legs sat near on three
legs, four legs got some. [ ,
, . , :
, ,
.] ,
, (Tolkien 1998, 1999).

, ,
.
,
:
(
: ,
1877, 194).
, , , ( 1970, 262).
, , ( 1970, 262).

:
( 1877, 193).
, , ( 1970, 261).
:
, ; , (, 1981, 601).
o
:
? ( 1897, 380).

, : , , ,
( 1970, 261); : 1385. ,
; , .
: , , (
1961, 208); , , , (
1876, 198).
142
Aquatica: ,

.
, , ,
( 300), .

( : Sikimi 1996, 146147).
, (
1952, 353, ).

(Pepicello, Green 1984, 79)
:
? ( ) (
1877, 261).

, , (Pepicello,
Green 1984, 106), :
? ( 1877, 249),
: ?
( 1970, 535),
? ,
( 1877, 249), ?
(o 1877, 252).

,
.
() :
,
( 1892, 175).
( ) ,
: ,9
. ,
(. 2013), .

: : 1376. , . // 1377. ,
, , . //1378. , , , , ,
, , . : , , , .
( 1876, 199).
. , ()
143
19.
, :
, , ,
(= ) ( 1897, 122, ),
( /).
: ,
, (, 1981, 6061), :
1375. . : , .
( 1970, 261).
:
( 1893,
116).
,
.

.

(43. . .).
,
,

(), () (
). , ,
, .

(Konstantakos 2010, 259260).

,
.10
, .
, ,
. , ,
(, , 2011, 113).

, , , :
10
.
( 1997).
144
Aquatica: ,
? ( 1877, 252)
? ( 1877, 250).
: ? ( 1970,
534).

,
.
,
:

( 1897, 377).
:
, ( 1877, 193).
,
:
,
. , :
, ( 1980, 3637).

, ,
,
.
: , ,
, , ,
:
; : , , , !
: , , ,
( 1876, 198, . . 200
: 1384. , : , , , ,
).
, , ,
:
, ( 1876, 198).
, ,
: ( ) (. . . 1900, 190).
. , ()
145

, :
(, 1980, 117).

,
( 2009, 505). , ,
, (
).
: , (,
: 1382. , )
.
( )

.11
,
: . :
(, 1980, 117).

().
:
( 1877,193).

: : . :
, (, 1980, 117); :
; (, 1981, 6061).
, :
? ( 1877, 266).
(, ):
1379. - ( ) . // 1380. - . // 1381. - .
11

, , .
, , .
, , . :
(), . ( 1900, 15).
146
Aquatica: ,

.12
. ,
:13
; , (
1877, 4).

: ? ( 1877, 268),
19.
( , , )
.
, ( )
: ,
.
(Sikimi 1996, 293).
, ,
, :
( 1925, 208).
Frutti di mare
,
. ,

. , ,
( 1900):
, .
,
. ,

12
(, 1981, 5051),
(),
: Ciuti prin ap, zup sub peatr. [ , .] (Gorovei
1898, 277).
13
,
, , , ,
.
(
1877, 181).
. , ()
147
. ,
.

:
, .
.
, ,
(Brill 2006, 169170).

(Brill 2006, 176180).

( 2007, 201).
, ,
, :
, , .
: ! : , ! , :
. ! . :
, / / /
!
,
( : ),
: , , , (,
).
,
: , ! / , ! /
, , . / (Bersa 1944, 71).
,
(. : 2013).
, ( 1970, 262).

:14
- -, -!
( 1970, 263).
14
2012
.
. -
.
, -

.
.
148
Aquatica: ,
1387. : , ,
. // 1388. , :
, , .
(2008, 52) :
, ()
, . ,
,
, ,
(
, ).
, (
, ).15

:
, , , ;
( 1877, 147) .
: (
) .

, .
, -, .
,
, :
Tri jestvine za tri zeksera: za zekser poaso, za zekser simitam, za zekser najpre i
nazaj pu, riba i rak (Lang 1914, 112).

: () ()
()
, ,
() : > .
,
(Taylor 1951, 630; 15421543 2, , ,
) :
() (. Sikimi 1996, 33).
> ,
,
15
. 2011, 596597.
. , ()
149
.
:
, ( 1970, 263).
:
ern do koupele, erven z koupele (Erben 1937, 23),
(
): 1394. , ?
// 1395. , . // 1396. , ,
, . // 1397. , , .
: ,
( 1961, 209, ).
, ,
,
.

: ,
:
N-vali lai i-n foc aro (Gorovei 1898, 315; 1980, 35:
, ).
:
:
( 1877, 191, )
? ( 1877, 257).
:
:
1389. , . // 1390. , , , . // 1391. , . //
1392. ? // 1393. ,
? :
, , ( 1961, 228),
? ( 1961, 228).
.
, .
20. : ( ) ,
( 1900: 12).

, ,
.
150
Aquatica: ,
(
, ,
,
. . , . i, . ):
? ( 1896, 252)
? ( 1900, 156).
,
: , , ,
() ( 1970, 263); : 1403. , . // 1405. , ().
( ) : ,
, , ( 1961, 228,
1876, 209).
()16
:
, ,
( 1970, 262).
, (Sikimi 1996,
116118).
1900.
, .
,
:
, (
1900, 92; : 1970, 262).

: 1404. ?
, .
,
: 1398. , . // 1399. , , --. // 1400. , , . // 1401.
, , , . // 1402. , ,
. : , , ,
( 1961, 228, 1876, 200).

( 12).
(. )
(12):
( 1961, 202).
16
,
(Taylor 1951, 4855 7 99).
. , ()
151
,

, .: , , ( 1961, 228;
1876, 200); ( 1961, 228).
,
. , ,
,
. ,

():17
( 1897, 375).

:
, ( 196, 228).

( 1876, 169, 290);
( 1876, 65).
:
Cercelu cu coarne, ferben fundul oalei. // Cerceluul mrii, pe fundul cldrii
[ , . //
] (Gorovei 1898, 314).

( 77 ).
, ,
19.
18 ( ,
/):
17
, ,
, . 2013.
18
e ,
. : Sikimi 1995, 181183.
, : , , .
( 1899, 5).
152
Aquatica: ,
Copae peste copae, la mijloc carne de oaie. // Sus copae, jos copae, la mijloc carne
de oaie. [ , . // ,
, ] (Gorovei 1898, 332).

:
, , . ( 1970, 262).
(, , ),
(Sikimi 1996, 163164).19
, ,
, :
Rough on the outside, smooth within, nothing can enter but a big flat thing.
When it enters, it wriggles about, and that is the time the goodie comes out.
[ , ,
. , -, .]
(Taylor 1951, 576, ).

,

.
.
,
.
,
,
, ,
. , ,
(Taylor 1951, 9091, 264265).
, .
:
, ? ( 1877, 273).
19

99
.
,
9, 12 39; 9, 12, 33, 100 300 39 100. 39 ( )
, . Sikimi 1996, 120123.

.
,
: 7, 9, 12, . Gorovei 1898, 6768.
. , ()
153

( 1877, 167)
, [3] .20 [2]

:
[1] ; ; .
[2] , , , , .
[3] , , .

: (, 1981, 5859).
:
(1407. , , . // 1408. , . //1409. ,
. // 1410. , .),
(1406. , ,
.), : , (
1876, 211).
21
,
.
>
:
, ( 1877, 30).

,
, .
19. ,
. ,
1761.
20
: , , .
(, 1980, 111) // , ;
. (Hanson 1999, 156) .
21
, .: Ungur narmat, trece marea
fr vad. // Ungur narmat, trece apa fr vad. [ , . //
, .] (Gorovei 1898, 315).
154
Aquatica: ,
( 1761) .22
18. :
, , ( 1877, 217).

:
, ( 1897,
358).
(, 1981, 164165)
, :
, ; , . , , .
.

, (Taylor 1951, 577, 1424);
20. 23
18. .
,
(Taylor 1951, 605, 14591463). ,
(Symphosius)
, 45. ,
.24
: .25
,
(.
, ).

: , , ,
! , , , ,
( 1986, 51).
, .
22
. (Tatarin
2007).
23
I know semetin, hole all aroun, hole in de middle, an yet still hol water. (Taylor 1951, 577).
24
LXIII, , : Ipsa
gravis non sum, sed aqua mihi pondus inhaeret; viscera tota tument patulis diffusa cavernis; intus
lympha latet, sed non se sponte profundit. [ , ;
; ,
].
25
Hanson 1999, 155 : ,
.
. , ()
155
: ?

?

.
,

.
,
, :
()
,
.
.
( : )26
. (,
, ), (, , )
,

.

: (Pisces)
.
(Crustacea) , (Hirudinea) ,
(Spongia)
18. , (Bivalvia) .
(Rana), .
: ; :
; : .

.

. , :

;
; ;
26
,
.
( 2012).
156
Aquatica: ,
;
,
( 2008, 156).

(, , ),
- ,

(. :
, : , 1992, 388).

.

: .

: , ,
.

1925 , , : .
1893 , , , , 156157.
, i 1972 . . , . I. i, . i,
i: .
1997 . . , , :
.
2007 , , :
.
, 1980 , , ,
: .
1980 , , : .
2013 , , Aquatica: , (. , .
, .), : , 171187.
2007 , I, , : , : .
1900 . , ( ),
II, , 155156.
1897 , , . . , : .
1983 , ,
: .
2012 . (.), , :
.
. , ()
157
1997 ,
, 2. , : Clio, 90100.
, 1972 . . , . . ,
, : .
1897 . , , , , 122.
1986 , , : .
1952 , ,
LXV, : .
, 1977 , , , : .
1980 , , : .
1877 , , :
. .
1902 . , ( ), 11,
.
1896 , , ,
, 252.
1892 . . , , , , 175.
, , 2011 , ,
, ,
: Clio.
1961 , , XVIIIXX ,
: .
1900 . , (), II,
, 9293.
1900 . . , ( ),
II, 913.
1899 . , ,
, , 35-2, .
1876 . , , , ,
: .
2009 . . .
. 4, : .
2008 . . , , :
.
2011 , ,
. . - (. , . ,
.), : , 591613.
2013 , : ,
. ( ,
. .), : , 7388.
1992 , . ,
: .
1970 , , : .
. . . 1900 [ ],
, , , 190191.
, 1981 , , , : .
158
Aquatica: ,
2003 . . , .
. , : .
2012 . . , : , . . . II . 1, (. . , .), :
, 5961.
1998 . , 1, , : 80.
Allen 1912 Thomas W. Allen, Homeri opera. Tomus V, Oxonii: E typographeo Clarendoniano.
Bergamin 2005 M. Bergamin, AenigmataSymposii. La fondazione dell enigmistica come genere
poetico, Firenze.
Bersa 1944 Vladoje Bersa, Zbirka narodnih popievki (iz Dalmacije), Zagreb.
Brill 2006 Tony Brill, Tipologia legendei populare romneti 2. Legenda mitologic, legenda religioas,
legenda istoric, Bucureti: Editura SAECULUM I.O.
Crossley-Holland 1993 Kevin Crossley-Holland, The Exeter book of riddles, Pinguin Books.
Erben 1937 Karel Jaromr Erben, Prostonrodn esk psn a kadla, Praha: Evropsk literrn
klub.
Flajhans 1925 Vclav Flajhans, Nae hdanky, Nrodopisn vstnk eskoslovansk XVIII/12,
Praha, 132.
Gorovei 1898 Artur Gorovei, Cimiliturile romnilor, Bucureti: Academia romn.
Hanson 1999 C. Hanson, Griphoi and Ainigmata in th Oral and Literary Traditions of Classical,
Medieval, and Modern Greece, - . , : , 148156.
Hirtz 1956 Miroslav Hirtz, Rjenik narodnih zoologikih naziva 3. Ribe (Pisces), Zagreb: JAZU.
Konstantakos 2010 Ioannis M. Konstantakos, Aesop and Riddles, Lexis, Poetica, retorica e
comunicazione nella tradizione classica 28, 257290.
Lang 1914 Milan Lang, Samobor, narodni ivot i obiaji, Zbornik za narodni ivot i obiaje XIX/1,
Zagreb, 39152.
Pepicello, Green 1984 William J. Pepicello, Thomas A. Green, The Language of Riddles, New
Perspectives, Ohio State UNiversity Press: Columbus.
Petsch 1916 Robert Petsch, Rtselstudien I. Zu den Reichenauer Rtseln, Beitrge zur Geschichte
der deutschen Sprache und Literatur 41, 332346.
Rolland 1877 Eugne Rolland, Devinettes ou nigmes populaires de la France, Paris.
Sikimi 1995 Biljana Sikimi, Ka rekonstrukciji balkanskog teksta, LI,
177196.
Sikimi 1996 Biljana Sikimi, Etimologija i male folklorne forme, Beograd: Institut za srpski jezik
SANU.
Tatarin 2007 Milovan Tatarin, Jedan zaboravljeni slavonski kalendar iz 18. stoljea, 33. dani
Hvarskoga kazalita. Preueno, zabranjeno, izazovno u hrvatskoj knjievnosti i kazalitu (N.
Batui, R. Bogii, P. Pavlii, M. Mogu, ur.), Zagreb Split: Hrvatska akademija znanosti i
umjetnosti, Knjievni krug, 131185.
Taylor 1936 Archer Taylor, What goes through water and is not wet?, Modern Language Notes
51/2, 8690.
Taylor 1951 Archer Taylor, English Riddle from Oral Tradition, Berkeley: Univ. of California
Press.
Tolkien 1999 J. R. R. Tolkien, The Hobbit, or There and Back Again, Ed. HarperCollins
Publishers.
. , ()
159
Tolkin 1998 Don Ronald Rejel Tolkin, Hobit, preveli Meri i Milan Milii, Novi Sad: Solaris.
Tupper 1903 Frederick Tupper, Jr., The comparative study of riddles, Modern Language Notes
18/1, 18.
Biljana Sikimi
Riddling the underwater world
Summary
Starting from the corpus of Serbian folk riddles of Stojan Novakovi (1877) paper deals with
the ethno-linguistic analysis of the types of riddles of aquatic animals in the light of Slavic
folklore (mainly Russian and Belorussian), and then, in the second instance Balkan and in
the end universal.
In addition to geographical stratification (depending on whether a particular folklore
material includes marine and / or freshwater fauna), the analysis included a diachronic di
mension: points to the continuity of traditional riddles about fishing net, lice and sponge
attested worldwide since ancient times.

**
:
. ,
, , .
, . ,
, ,
(, , , , , ),

.
.
: , , , , ,
, ,
,
,
, .
,
,
. ,
, , ,
* rljubink@eunet.rs
** (
177022), , oja
.
162
Aquatica: ,
, .
,
(. : . , . diabe wodny, diabe-topielec,
nieczysty duch .). , , ,
,
( 2000, 146155), . muk (Kelemina 1997, 187
188), . mumo, mumacz (Dwigo 2004, 175), . vijolando (Duli 1985, 717),
. ( 1963, 70).
,
.
,
. ,
(). `
,
. , ,
, ,
( 1997, 143144).
,
, , .
, ,
.
, ,
.
. ,

.

,
. vod- (.:
vodenjak , , vodenik
, . vodnar, vodovnik, . wodnik, . , , . , . i, ) , : , vodeni mu
, . wodny duch, . vodeni duh, .
povodni mo, vodeni mo; vodeni lovek, vodni mo, . . wodny mu, .
. ,
163
, , , . .
,
() ( 1998, 380), . i, , . wirnik, ( 1907, 75).
,
: . morski ovik, morska
cura, morska ena (Bokovi-Stulli 1975, 9799, 142143), . mokulc, moca,
morska panna (Dwigo 2004, 166), . , ( 1983, 2122). , ,
, (.
2012, 514).
top-, () : ( ),
(), . topielec, potopielec, utopiec, , ,
, , ( 2002, 154155).
, , ( 1996, 229) (, , ),
, .
, . ,
. , .
, , , .
. , , ,
. , , .
, , , , .
, ( , ), , , diabe, .

. ,

, (Kelemina 1997,
189), ( 1907, 76; 1996, 50; 1975, 50; . . ).

, ( 1996, 51).
, :
164
Aquatica: ,
, , ( 1983, 33).

,
(Peka 1987, 86). () ( ) ,
, , (Bokovi-Stulli
1997, 377). : , (Kelemina 1997, 192). () medardu, .
(Eperjessy 1999, 41). ,
,
( 1989, 127).
(erny 1898, 31).
(Peka 1987, 84, 87),

.
, , ,
( 1983, 35).
, , ( 1996, 49; 1975,
51; Eperjessy 1999, 41), ( 1996, 47), (
1978/I, 220; 1998, 96), ( 1996, 55; Majciger 1883,
458; Kelemina 1997, 191192), ( 1996, 242)
(Lovrenevi 196970, 98, 2004, 332)
(Bokovi-Stulli 1997, 377378), ( 1996, 47), (Majciger 1883, 455),
( 1998, 96) . () ,
hastrman, ,
, , ( 1987, 126).
.

(, , ), (Majciger 1883, 458);

, (Eperjessy 1999,
41); , ,
( 1907, 76);
, , , , , , ( 1996, 49); ,
( 2000, 116) .
. ,
165
, ,
, , , . ( 1983, 34; 1996, 54;
2000, 116; 1997, 253; 1996, 50; 1994, 1112; 1995, 27; Kropej 2004, 456; Peka 1987, 88; Simonides 1991, 209). ,
, ,
. , ,
, ( 1997, 753).
, ,
, , . ( . , ), ,
, () ( 1981, 23). , , ( 1994, 251).
( 1994/V, 293).

, , , ( 1934, 244). ,
!
, , (
1899, 15). ! (
) ( 1897/II, 346).
: , , , , ( 1979/II,
201, 329).
-, -, , .
. .
( ),
(. 1981, 64).
( . ),
. , , , (
1996, 230).
( 1939, 518519),
,
( 1932, 105).
, , , , , 1. 15.
( 1927, 310).
,
( 1987, 187).
166
Aquatica: ,
, , , ,
( 1975, 51; Peka 1987, 8890; ,
1995, 160 .). ,
, , ,
, ( 1907, 7778). ,
( ).
,
.
, (, , )
, (. 2011, 365377).

( ),
. ,
, .
( 1981,
30). , ()
.
(povodni mo)
, .
, ,
,
(Kelemina 1997, 182192). .
,
, ,
. , . ,
.
: , !
( , !); , ! ( ,
!); , ( , ) (
1998, 105). , , :
( 1969, 331).
. ( )
, ,
, .
: Cajt je paru, lovieka pa ni! ( , !) (Dolenc
2000, 135).
,
, ,
. -
. ,
167
, : , , .
. ( . 1958, 30; , 1973, 125126). ,
, ,
(
1975, 55). , ,
, ( 1994, 8).

.

(Dapit, Kropej 1999, 3233; 1975, 6465). , ,
( 2004, 337). ,
,
(Dapit, Kropej 1999, 3334; Kelemina 1997,
191192).
,
, :
,
( 2000, 118; 1996, 5253).
, ,
.
T
(Mihajlovi, Vukovi 1977, 54).
.
, , , ,
. , , , ( 1895, 135136; 1996, 52; 1975, 5859).
,
. , ( 1995, 107).

( 1996, 53).

.
(vodni mu) ,
(Bokovi-Stulli 1997, 377378).
, , (
). , -
168
Aquatica: ,
. (
1907, 78).
, , (divji mo)
.
. povodnji mo : ! !
, . , ,
, (Pajek
1884, 113).
( 2004, 368).

.
().
() , ,
. ,
. , ,
, , (): Gospodar, ima e tisto hudo muco? (,
?) (Grinik 1998, 155); Je komedijant s tisto ogromno mako odel? (
?) (Kure 2004, 3132).
( 1997, 165, 93). ,
(), :
? ( ?) ( 1982, 102).
***
, , : ( , ,
), (, , ), (, ) (, , ,
, ). ,
, ,
. . ,
.
. (
),
, ,
, ( , , ).
. ,
169

. . ,
, .
, . ,
, .
,
, (
, ),

(, , , , .).
,
, , ,
.
(. . Wassermann ).
Tanz mit
Wassermann, , , je,
, .
(Kelemina 1997, 183).
-,
.: nyks, wasyrman, hastrman, basrmon .
,
, (
2004, 336) - .

1963 . , , LXXVI, .
1979/II , . II, .
1997 . , , .
1895 . . , ii , .
1998 . , . , .
2000 . , ii, i.
1897/II . , , . II, ( , 1976).
1997 . . , , .
1978/I . . , , . IIV, 19781980.
1996 . . , , , .
170
Aquatica: ,
1899 . . , , I, .
. 1958 . . , ,
LXX, .
1969 . , ,
3132, .
1981 . , , .
, 1973 . , . , , 6, .
1995 . . , , , . .
1994 . . , .
, .
2004 . . , , .
1987 . . , , .
2012 . . , :
, 4, .
, 1995 . . , . . , , . . . , . 1, .
, 1995 . . , . . , , , .
1996 . . , , , .
1994 . , , .
1981 . , ,
VII/2, .
1907 . , .
, , . II, .
1995 . . , , .
. , ( ).
1975 . . , , .
2000 . , ,
. - , 1216 2000, .
2011 . , :
, , , :
. , .
1932 . . , , , .
1996 , .
1927 . , , XL, .
1934 . , ,
L, .
1982 . . , , .
1939 . . , , LIV, .
2002 . , ii. i , i.
. ,
171
1994/V . , , . IV,
.
1983 . . , , .
1996 . . , ,
.
Bokovi-Stulli 1975 M. Bokovi-Stulli, Folklor otoka Braa, Narodna umjetnost 1112.

Bokovi-Stulli 1997 M. Bokovi-Stulli, Usmene pripovijetke i predaje, Zagreb.
erny 1898 A. erny, Mythicke bytosti luickych Srbu, NS III, Prag.
Dapit, Kropej 1999 R. Dapit, M. Kropej, Visoko v gorah, gluboko v vodah: velikani, vile in povodni
moje, Radovljica.
Dolenc 2000 J. Dolenc, Kres na Grebljici. Povedke z Lokega podgorja (Glasovi 22), Ljubljana.
Duli 1985 J. Duli, Rjenik brukog govora, Hrvatski dijalektoloki zbornik 7/2, Zagreb.
Dwigo 2004 R. Dwigo, Polskie ludowe sownictwo mitologiczne, Krakw.
Eperjessy 1999 E. Eperjessy, Ispitivanje meusobnih utjecaja u pukom praznovjerju jednog
maarsko-hrvatskog naselja, Etnografija Hrvata u Maarskoj 5, Budimpeta.
Grinik 1998 A. Grinik, Farice: haloke folklorne pripovedi (Glasovi 18), Ljubljana.
Kelemina 1997 J. Kelemina, Bajke in pripovedke slovenskega ljudstva, Bilje.
Kropej 2004 M. Kropej, Povodni mo, Slovenski etnoloki leksikon, Ljubljana.
Kure 2004 B. Kure, Zgodbe ne more iz akla zvrnit. Folklorne pripovedi iz Bele krajine (Glasovi
28), Ljubljana.
Lang 1914 M. Lang, Samobor. Narodni ivot i obiaji, ZNO XIX.
Lovrenevi 196970 Z. Lovrenevi, Mitoloke predaje Bilo-gore, Narodna umjetnost 7.
Majciger 1883 J. Majciger, Voda in njene moi v domiljaji tajerskih Slovencev, Kres III/9,
Celovec.
Mihajlovi, Vukovi 1977 V. Mihajlovi, G. Vukovi, Srpskohrvatska leksika ribarstva, Novi Sad.
Pajek 1884 J. Pajek, rtice duevnega ivota tajerskih Slovencev, Ljubljana.
Peka 1987 L. J. Peka, Polska demonologia ludowa, Warszawa.
Simonides 1991 D. Simonides, Ludowa wizja wiata, Kultura ludowa lskiej ludnoci rodzimej,
Wrocaw Warszawa.
Wrocawski 2003 K. Wrocawski, Gatanki folkloru (bajka, legenda, podanie) wobec semantyki
obrzdu, Z polskich studiw slawistycznych, Seria 10, Prace na XIII midzynarodowy kongres
slawistw w Lublanie 2003, Warszawa.
172
Aquatica: ,
Ljubinko Radenkovi
WATER SPIRIT VODENJAK
slavic parallels
Summary
This paper lists the names of water daemons of the Slavic peoples, together with their looks
and functions. The attention is payed on difference between daemons originated from the
drowned persons (enemies to humans and always ready to drown them), and daemons as
protectors of certain watery space. The latter obey the rule by which each watery space has
only one single daemon who rules the place and the living creatures in it.
It is believed that fishermen, millers, and beekeepers tried to contact them, mollifying
them with food (mostly salt, roosters heads, bacon, dead cattle, flour, honey) in order to
make them not interfere with their work. Some mutual motives (connected to the other
mythological beings)are also pointed out, together with a general survey of Slavic daemons
connected with water.
**
: ,
,
.
(, , , , ),
, jeo
.
: , , , , , , ,
0.

(. , , . . ,
),
(. e, . , . , . ,
. , . ) ( ,
).

. ,
,
,
, ,
.

* ljubica.djuric1@gmail.com
** ,
. 178010 ,
.
174
Aquatica: ,
,
.
1.
T *283**, ,
, , ,
. ( )
W 19,1,15 (Krsti 1984).
36 1 (
,
). 35
. 20 a //
( ,
, ,
;
, ; ,
). , ,
, .
(
). :
. 12 . 24
.
, (
).
. .
, , ,
. .
1 ( ,
): , 1946, 406407 (), osi 1933, 193194
( ), 1931, 827 (. , -), 1912, 277
(), 1934, 299 (. , ), 1928, 190, . 817 (. ,
), 1895, 4546 (), 1909, 67 (),
1946, 402403 (), 1891, 264 (. , ),
1900, 145 (), 1928, 190, . 818 (. , ),
1958, 292293 (), 1861, 21 (, ), 1939, 272
273 (), 1913, 355 (), 1995, 89 ( ),
1976 (. ), 1982, 7 (. ), 1996, 24
(), 1906 N 13 (. ), 1889, 268269 (
), 1996, 68 (), .. 1875, 53 (), 1994, 507
( ), Pavievi 1935, 199 ( ), Zovko 1898, 740 (), Klari 1912, 172 176
(), 1939, 19 (), ganec 1950, 260 (, ),
1990, 150 ( ).
: 1935, 431432, 1973, 208 400, 1974, 2930.
. ,
175
,
, , , ,
, : (), (
1900, 145), ( 1912, 277);

( 1886, 268),
( 1913, 355), pjeva prva na kosidbi (ganec 1950, 260)
.2
,
.
() , (), ,

,
: ,
, ( )
( 1999/II, 600601).
, ( 1998, 35).

( 2013, 34). (
1998, 3536; 1998, 171)
.3

.
,
. ,
, ,
, , .
, ,
,
.
2. :

. ,
2
: .
.
3
,
2009.
176
Aquatica: ,
(),
( 2005, 296).
( 1861, 2324). , .
, ,
, , : .
: ,
, . . ( 1965, . 4629),
( 1888, 150, . 19)
, ( 1965, . 4630),
( 1888, 150, . 121).
,
( 2012, 382; 2005, 284),
, , , , ,
,
( 1995, 158).
( 2005, 296) ( ): ,
, :
: / , / , /
/ ... // ? /
- , / , /
, / ... ( 2006/II, 427)
[ : / , /
, / / ... //
? / / /
/ ...].
.
(Thompson B283.1),
;
(T *283** )
.
: Voli ga kao aba raka (nemari, nezna za njega,
nedrui se s njim, neobi s njim, kloni ga se) Bulji aba oi na raka, misli da joj
se ruga (Stojanovi 1866, 291).
, .
,
(: 2005, 283; 2012, 380;
1958, 197).
, , ,
( 2005, 283).
( 2005, 283).
: , ( 2012, 383).
(
. ,
177
2012, 383385, Mencej 2012). :

( 2012, 385)
.
: ,
, ,
( 2005, 283).
( 2005, 283).
, .
(
1955, 133).
( 1949, 189).
() ,
(Ako se hoe, da se dobije pike od enske, uzme se gatalinka
aba...), sa jamom u sredini na dno.
, .
.
,
(Anthropophytei 1908/V, 239).

, ,
( 2005, 283).
, , ( 2005, 283).
A (Brako
2012, 124), ( 2012, 389).
,
(ausidis 2000, 37). ,
,
(ausidis 2000, 3637). 4
: .
, , ( 1995, 89), (
1976); ,
( 2005, 284 2012, 382).
3.
,
.

4
,
( 2008, 180);
( 1996, 208).
178
Aquatica: ,
: . ,
( 2005, 296), ,
. , : .
( 2005, 296), ( 2005, 296), .
, . , , .
:
:
( 2000 s. v. ).
.
, .
: ,
( 1982 [1986], 36), (
1958, 664).
( 2006/II, 427) [ ].

, : . ,
,5 , : , ,
, ,
( 2005, 13), .
, ,
.
,
(
, ) ,
,
, ,
. ,
, ,
( 1861, 2324);
, ,
, , ( 1861, 23).
,/
.
,
, .
5
(): .
( 2005, 296), Wsio jedno: rak ryby i b ryb ( 2005, 296)
, , ( II/2006, 427).
: . ,
( ) [ (=)] ( 2005, 562).
: . . (
2005, 296), . , () ( 2005, 296).
. ,
179
, ,6
: aba platno osnovala / u dolinu na Brzavu / na Brzavu na kamenu
(osi 1933, 193194), / (
1994, 507), Postav snuje tata aba / uz potoke niz potoke / na epure pelinove
(Pavievi 1935, 199), uta aba u potoku, / U potoku u duboku, / Zavrnula nogavice
(Klari 1912, 176), / (
1996, 68), / ( 1906, . 13),
Platno aba bijelila / na kamenu sjedila. / Njoj dolazi rak iz vode, / pa je svojim brkom
bode (Zovko 1898, 740), tud ide rak iz vode / Pa on brkom abu bode (Klari
1912, 172), , / . / /
( 1990, 150) .
4. ,
( )
. , (
): / ( 1906, .
13), / (. . 1875, 3; 1973, 208, 400;
1935, 431432) .; ( ): aba platno osnovala / u
dolinu na Brzavu (osi 1933, 193194), /
( 1996, 68), /
( 1994, 507), Postav snuje tata aba / uz potoke niz potoke/ na
epure pelinove (Pavievi 1935, 199) .; ( ):
, , ( 1995, 89) ( ): Zatkala je
aba platno / na korene, rakitak (ganec 1950, 260),
( 1913, 355) .
.
,
( 1998,
170; 2008, 351). ,
, ,
( 2008, 352).
,
. , /
... ( 2008, 20). ,
,
( 1998, 173).
6
:
-,
, ,
, , ( 2004/III, 299).
180
Aquatica: ,
, 5
: ( s. v. ).
( 1904/V, 456),
( 1996,
208).
( , 2013),
.

( 1998, 171).
:
( 2012, 678).
( )
: , , :
7

: , , / / , /
/ ( 1895, 4546),
, , / , / ,
, / , ( 1900, 145),
, , / / , / /
( 1928, 190), , , / ! / , / / ! (,
1946, 406407).
:
. ,
, .
, , .
.
,
, . ,
, , ( 1891,
264).

, 1966. :
: / , , ? /
, , ? / ,
/ , (
1978, 208) [ : / ,
7
, ,
- ( 2004, 107).
, :
( 1999, 837).
. ,
181
, ? / , , ? / ,
/ , ].
,

.
5.
5.1.

. : A ko bi ti gae skrojo / Na te tvoje krive noge? (Klari 1912,
172), to si doo, da ti krojim / gae, na te krive noge/ i hrlave i grbave (osi 1933,
193194). / /
/ ! ( 1995, 89); /
? ( 1982, 7), /
? ( 1995, 24) . ,
, , Ko bi
suku sakrojio / Na te tvoje mokre noge? (Klari 1912, 172),
, / ? ( 1939, 19).
8

. , , .9 ,
,
:
.
,
,
( 1998, 234235).
, ,

.
,
,
( 2004, 186).
8
( 1998, 216),
XIII ; ,
, , ,
.
( 2002).
9
()
( 2006).
182
Aquatica: ,
,
.
.
( 1998, 226).
, ; ,
[ , ; ,
], : , , [, ,
] ( 1998, 216).
, , , :
, ! ! ,
! [ , ! !
, !] ( 1998, 216).
5.2.
, .
, , , . . ( 2006/II, 427),
( 2008, 109); , ()
, ( 2000 s. v. ). .
:
( 2008, 515);
. :
, : , ( ) !
( 1958, 127) : . : :
, , ? ,
; : : , ? , ,
( 1930, 13, . 14 15). ,
: .
( 2008, 520). , ,
, ,
, , , : ,
( 2008, 520).
, ( 2008, 520). ,

: Otud ide rak iz vode / Pa on brkom abu bode (Klari 1912, 172),
/ ( 1990, 150), Njoj dolazi rak
iz vode / pa je svojim brkom bode (Zovko 1898, 740).
, .

. ,
. ,
183
, , , , .
: / /
( 1928, 190), , , , / / , ( 1934, 299),
, / / /
( 1861, 21), : ,
/ / / - /
/ (, 1946, 406407), , , ,
/ , , / (. . 1875,
50) : , , / / ,
( 1973, 208), abetino, babetino! / Oe za me ercu dati?
(Klari 1912, 172). : :
, ! ( 1994, 507), Postav snuje tata aba / [...]
/ Otud ide zet na konja (Pavievi 1935, 199), , ! /
( 1976).
6.
: , -, , , , ,
, /, /,
/ . ( 2001, 402). ,
, .
6.1. /

. ,
: ,
( 2009/IV, 66).
(: , :
, )
(. ) ( 2009/IV, 65). ,
10 ( 2009/IV, 65):
. ,
10
, ,
, ;
, , , : Einen Mann zu
suchen geh ich,/ Um ein Kopftuch mich umsehich. [ /
]. , , : Fr ein Kopftuch past dein Haupt nicht,/
Und den Grtel fasst dein Leib nicht [ /
] (Schuller 1859, 3436).
184
Aquatica: ,
,
. ( 2009/IV, 67).11
, , , : /
( 1906, . 13), ,
. ,
, .
6.2.
, .
, , ,
, ! (Ivanievi 1904, 216).
,
,
(Sekuli 1986, 308).
, ,
: , ! / ,
/ ? / , , / /
? ( 1939, 19), /
( 1912, 277), /
? ( 1906, . 13), to si doo, da ti krojim / gae, na te krive
noge / i hrlave i grbave (osi 1933, 193194) .
.
: ( 1992, 104),
, ( 1888, 126).
, ,
(Kajmakovi 1964, 195).
:
( , 1992, 106) .
.
, ,
,
(Dragievi 1908, 405).
,
(, - 1963, 190).
, ,
, .
.
, ,
,
11
(Schubert 1993).
. ,
185
, ( 1890, 215216). ,
, :
, , , / , / (
1991, 153). ( )
: , / : /
, , , / , /
, / ( 1897, 63).

, :
/ . / : / , !
/ , / ? / , , /
, / ( 1994, 507).
, :
, , .
,
.
7.
,

.

,
: / . /
/ ( 1999/II, 600) [ /
/ 12 / ].

: , : / , ; /
, : / , ( 2005, 297)
[ : / , ; /
: / , (.
, 2005, 297)].
,

: 1976.
()
12
19
, ,
;
( s.v. ).
186
Aquatica: ,
: , ! /
. / ( 1976), :
! / , , ! / , , ! /
! / ! ( 1998, 165).
8.

:
,
. ,
.
,
, .
, , ,
,
,
,
.
, :
;
, ,
, ( ), , .
:
; ,
, .
,
:
, (
2013, 34), ,
?

1998 , , 3,
, : Clio, 218238.
1939 c, : , : .
, 1946 , , ,
: .
. ,
187
. . 1875 . ., , . ., :
.
113, : , 19611965.
1991 , , 33,
: , 133162.
. III, : , 20052006.
1995 , : , : .
1930 , , :
.
, IV, :
, 18951908.
2005 ,
. . , , ,
, , , : , , ...
.
2012 , : , : .
1958 , ,
70, : .
1909 . , , , XXV/1, : , 136.
2004 , : , ,
, .
1939 . , , , : .
.
, 1992 , , ,
: .
1888 - , ,
- , ,
: - (: ).
, 2009 oja ,
. : .
1935 , . , : .
1965 , , : .
1973 . ,
, , : .
1974 . ,
, , : .
: , , , 19051914; 1922; 1925
1926, .
1978 . . , ,
, : , 190218.
1897 , ,
X, 6064.
188
Aquatica: ,
1990 , .
, : .
1999 , , IV/12, 831846.
1958 . , ,
XLIX, 1840.
1861 , , :
( . ).
1913 , ,
19, : , 1442.
2000 , - , :
.
1982 (1986) ,
,
76/1, 3438.
2008 . , :
. .
1982 . , , 32, 7.
1976 4. 12. 1976. ,
, . 47.
2006 , . :
.
1890 . . , , III, 213221.
2012 ,
, (. ),
: , 379397.
1996 , : ,
: , : .
1994 , .
3, , : :
; ; :
.
, : , 1959 .
. IV, . .
. : , 19952012.
2001 . , . . ,
. : Zepter Book World.
1998 , , 3, ,
: Clio, 163185.
1998 , : ,
III/12, 2954.
, /: ,
1965 .
1895 [] , . ,
, XII, 4546.
1928 , , :
.
. ,
189
1931 , , :
.
1934 , , XXXIX, 1311.
1891 . , , . , , IV, 258273.
1992 , . , ,
, : .
1996 , , ,
: .
, - 1963 . , . -,
, LI, 1361.
1900 . , . , , XVIXVII, 145147.
1998 . . , . *kriv-, , II,
: .
1995 , , : .
To 2013 To ,
, : .
1949 , ,
: .
1955 ,
, . X, 117136.
1996 , III, : -
.
1912 . ,
, , XXVI/1, 1304.
2002 . . ,
, , : .
1886 , , .
: . . .
Anthropophyteia Anthropophyteia I X, Leipzig, 19041913.
AT Liliana Daskalova Prekowski, Doroteja Dobreva, Jordanka Koceva, Evgenija Miceva,
Typenverzeichnis der bulgarischen Volksmrchen, bersetzung von Klaus Roth, Juliana Roth
und Gabi Tiemann, Helsinki: Academia scientarium fennica, 1995.
Brako 2012 irjana Brako: Krastae i abe u litavskoj knjievnoj etnotradiciji, Knjievna
ivotinja. Kulturni bestijarij II. dio (ur. Suzana Marjani i Antonija Zaradija Ki), Zagreb:
Hrvatska sveuilina naklada, Institut za etnologiju i folkloristiku, 115137.
ausidis 2000 Nikos ausidis, Rombini elementi kao sredstva transpozicije plodnosti izmeu
oveka i prirode, Erotsko u folkloru Slovena (prir. Dejan Ajdai), Beograd: Stubovi kulture,
3352.
osi 1933 Joca osi, Narodne pjesme (Reka u Rumunjskoj), Zbornik za narodni ivot i obiaje
Junih Slavena XXIX/1, 181196.
Dragievi 1908 Tomo Dragievi, Narodne praznovjerice, Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i
Hercegovini XX, 129138.
Ivanievi 1904 Frano Ivanievi, Poljica. Narodni ivot i obiaji, Zbornik za narodni ivot i
obiaje Junih Slavena IX/2, 191326.
Kajmakovi 1964 Radmila Kajmakovi, Narodni obiaji u epi, Glasnik Zemaljskog muzeja u
Sarajevu. Etnologija XIX, 195208.
Klari 1912 Ivan Klari, Pesekalice ili sanatalice, Zbornik za narodni ivot i obiaje Junih
Slavena XVII/1, 171185.
Krsti 1984 Branislav Krsti, Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena, Beograd:
SANU.
Mencej 2012 irjam encej, ivotinja u predajama o vjeticama, Knjievna ivotinja. Kulturni
bestijarij II. dio (ur. Suzana Marjani i Antonija Zaradija Ki), Zagreb: Hrvatska sveuilina
naklada, Institut za etnologiju i folkloristiku, 77113.
Pavievi 1935 Miun Pavievi, Narodne pjesme (Crna Gora i Dukain), Zbornik za narodni
ivot i obiaje Junih Slavena XXX/1, 179210.
Schubert 1993 Gabriella Schubert, Kleidung als Zeichen. Kopfbedeckungen im Donau-BalkanRaum, Berlin: Harrassowitz Verlag.
Schuller 1859 Romnische Volkslieder. Metrisch bersetzt, und erlutert von Johan Karl Schuller,
Hermannstadt: Druck und Verlag von Theodor Steinhaussen.
Sekuli 1986 Ante Sekuli, Narodni ivot i obiaji bakih Bunjevaca, Zbornik za narodni ivot i
obiaje Junih Slavena L, 10476.
Stojanovi 1866 Mijat Stojanovi, Sbirka narodnih poslovicah, rieih i izrazah, u Zagrebu: trokom
i brzotiskom A. Jakia.
Thompson Stith Thompson. Motif-index of folk-literature: a classification of narrative elements
in folktales, ballads, myths, fables, mediaeval romances, exempla, fabliaux, jest-books, and local
legends. Revised and enlarged edition, Bloomington: Indiana University Press, 19551958.
Zovko 1898 Ivan Zovko, Djetinje pjesmice, kolski vjesnik V, 7400744.
ganec 1950 Vinko ganec, Hrvatske narodne pjesme kajkavske, Zagreb: Matica hrvatska.
Ljubica uri
THE CRAB AND THE FROG IN THE WEDDING CONTEXT
Summary
The paper explores the relation between the crab and the frog in the traditional South Slavic
culture, notably in the folk songs where the crab asks for the frogs hand in marriage, which
she refuses and insults him. It is assumed by some modern researchers that these songs were
once a part of the Slavic wedding ritual, although they were labelled mostly as humourous
by the folklore collectors of the 19th and 20th centuries.
Firstly, we demonstrate that the crab and the frog are male and female in the tradi
tional culture of the Slavs and we shortly examine their relation to water. Then we move on
to analyze the motives of weaving, deformed body, moustache, head cover and pants in these
songs, their symbolism in the traditional culture and their role in the wedding ritual. In the
end, we compare these songs with the wedding songs confirmed in the East Slavic territory,
where all the participants of the wedding ceremony (especially the bride and the groom) are
being mocked.
-*

**

...
( , )
: ,
, , :
, , .
,
. ,
, ,
, , , / (
,
, ). ,

.
.
: , , , , , , ,
,
,
, , ,
joljilja@gmail.com

( 178005), ,
. ,
, ,
.
**
192
Aquatica: ,
: , ,
.
: a eoa ( II, 12, 13; VII, 13; III, 35; Juki,
Marti, 11; eao I, 21; HNP I/1, 33; HNP I/1, . 524, oea ee 32,
33, 34; Gri I, XX; Delorko EP II, 25; aa 1987, . 45, 7); a aoa/
aoa ( V, 257; Mao, 522, 568; HNP I/1, . 520, 521,
oea ee 32, 33, 34; Istarske, 24); (, 388); a
aa (Me, 1); aa a (oao, 153); a ea (
I, 190); a oaa (E, 34; II, 6); aa a (K, XXVIII);
a eea (HNP I/1, 32); oe e (eo, . 259); a oa/
oa/ooa (HNP I/1, . 524, oea ee 32, 33, 34; Ko,
117; je II, 17); a/ea/a a (ajo, 171; Kaao
Maa, 140; HNP I/1, . 527, oea ee 32, 33, 34; HNP I/1, . 521,
oea ee 32, 33, 34; HNP V/1, 39; Me, 2; aoa, 94).1
eoa, aoa/aoa, , aa,
aa a ,
,2 a/ea/a,3 a oa/oa/ooa,
,4
.5 , ,
, .
(Ko, 117)
. ,
, .
,
, :
1
aj je ae e aoe. jae oe oj je oa ooea ae

e ajeo ee (Delorko Hvar, 181). , .,
.
2
,
.
3
,
. : Klai 1990, 1428. ,

hrisos . ,
, , ,
, .
4
(. Huso huso) ,
(. Chondrostei) (. Acipenseridae). ,
.
, .
. ,
. (: II, 722; , sr.wikipedia.org/sr/, 23. 8. 2013).
5
a eea (HNP I/1, 32); oe e (e
o, . 259); a oaa (E, 34; II, 6); aa a (K, XXVIII).
. -,
193
, ,
,
, ,
. ( II, 17)
(
, , ),
.6

( ) nomen est omen. ,
20. ,

(- 1997, 27).
,
,
. ,
: , ,
(- 2007, 99132).
( 2005;
, 467469) , ,
.
, , , , ///
(- 2002, 184190),

, , .7 ,
, .8
,
(Li [Leach]1983, 123),
(Ejae [Mircea
Eliade] 1986, 63). oe, ea jeeo a oja a e
, oeeo, aj ooe, a a ao
ee eo ea, oje oe oa ao ja oae ao
oja ao oaaa (Li 1983, 123; ee 1992, 9498;
Moe-oe 1971, 76111; Mee 1986, 49, 5758; Meletinski b. g.,
203; Prop 1990, 416418, 421).

oeo oaa, e o e e ao eo oae, a a o
6
,
.
7
(, ) (
) .
8
o oa ea: o ao oa o aje eo oe
ao o o, aje o o (Prop 1990, 400).
194
Aquatica: ,
eaa o, ea aeaa aa (- 1992, 56).

,
, ( 1998,
3545). ( ,
, , , , )
, , ,
.
, ,
, / . ,
/, , ,
(Istarske, 24;
II, 17; , 153; , . 165; Mao, 522, 568;
I, 208; , 388; I, 190 191). () ,
, () ,9
, (),
( , , , ),
,
( 2005, 205).
:
,
,
,
,
. (, 153)

, :

,
.
,
,
,
,
. (, . 109. . . .)
, ,
, .

, :
.
9

( II, 17).
. -,
195
( )
,
(oao, 153; aoa, 94; Gri I, XX; Delorko
EP II, 25; Delorko Hvar, 181; Juki, Marti, 11; Kaao , 140;
Maurani S., . 112; aa 1987, . 45, 7; ajo, 171; II, 6;
V, 257; II, 6; HNP I/1, 33 34; HNP I/1, . 520, 521, 524, 525, 526, 527, 528,
oea ee 32, 33, 34), .
. ,
( ),
, , ,
,
() .10
, ,

, .
jeo oj aja ee o aa o e oe oo oja
ao oa ea oja ja o, oa oja jee eo
(ajo, 171; HNP I/1, . 521, 527, oea ee 32, 33, 34; aoa, 94;
Kaao , 140). Taoe, ooje ajae oja ea aje
j o a, o/o oj je a a ooea ( Juki, Marti,
11; HNP I/1, 33; HNP I/1, . 524, oea ee 32, 33, 34; Gri I, XX; Delorko
EP II, 25; Delorko Hvar, 181), a oo a a aee oe e oaa a
o ee e ( II, 6).
, ,
. o o ee
oe aje ae, o o ee ae oe e o, aa
e ee ja. , o ojoj je oea, oooa
a oe, , oaa o. Tao a a ja
Mao eo, oeeo e oo ooe o je o (
, / , / / HNP
I/1, . 521, oea ee 32, 33, 34).

.
( , )
10
(www.zankov.com/biblioteka/Kalinov most.
htm, 23. 8. 2013), ,
, , ,
. , , ,
, (
) ,
.
196
Aquatica: ,
,11 ,
, . Tao e
eea oa ja, eoa aa j, oja e o oo eaa ee
( I, 191), e ee ja aeo o a ea (oja e, aoe, eaa
a a), aeoj oj o oea e Jao aae e aoa
, jeee eo eo eo a oee je ( I, 190).
, , ,
12 :
,
,
,

.

, (HNP V/1, 39) .
,
.13 , oe eoa aje,14 ja, eaa
, ajeo jaa,15 a o ae oaje e eao a
j, o a ae oe.16 ao eaa aae je
11
,
( II, 17).
12
,
,
.
(, 171. , 2; HNP V/1, 39)
,
, .
13

.
14
ea oa ( II, 12; HNP I/1, . 524, oea ee 32, 33, 34); ee oa
( Juki,
Marti, 11; eao II, 4; HNP I/1, . 521, 528, oea ee 32, 33, 34; Delor
ko Hvar, 181); aae oa (HNP I/1, . 525, oea ee 32, 33, 34); Maurani
S., . 112); eae oa (HNP I/1, 32, 33; HNP I/1, . 520, 528, oea ee 32,
33, 34; Gri I, XX).
15
( II, 13), , ,
:
, , !
:
,
,
:
,
;
, !
16

: , / (HNP I/1, . 525, oea
. -,
197
oe ja eo aa.17

( ), ,
(- 2002, 68
75). / ,
18 ,19
.
, . ,
, . ee ej
aoeo oo. o e, a aoa ooa,
eo aoa a oa, a eo, oj o a (
II, 12; e, 31, 33, 35, 36; Gri I, XX; I, 131), a ooaee
ooo oo aj ee oja jaaoea
aa e aa oaa ee oa: oo o o
eo eeo aa e oe (HNP I/1, 33; HNP I/1, . 524,
oea ee 32, 33, 34; Delorko Hvar, 181). ee aja e o
a oo, o oj , o eao aoae
eoa aa eaa o aj/ooj j/20 ao oe
ooa oa (ao, Tooo 1974, 117; ao 1987, 8386; ao 1994,
468471; Prop 1990, 303; eoa-, 14; Jaje 1986, 9, 43; EOR IV,
431436; ee 1992, 88, 94; Elijade 1991/I, 133134, 174, 176177; ee 1981,
6774). aj, oe a (Prop 1990, 331), eje e a o ao aeo oo
aaaa oo, a a o ao j oja oe eej
aoao (Ejae 1986, 123), o je a eoo aaeo
oo eoo oo ejaoa e oa , ,
, , ,
,
.

, , ,
(Frye 1979, 45),
ee 32, 33, 34. , , HNP I/1, . 522, oea ee 32, 33, 34). ,
, .
17
: Moe-oe 1971, 76111; Mee 1986, 49, 5758; Prop 1990, 416418,
421; Meletinski b. g., 203; ee 1992, 9596.
18
/ /
.
19
,
, , (- -
2007, 1718; : 1981, 149.)
20
eoaa e a je aj o ao jeoa o oe e je,
, . eeo
/ oaae e e, oa, a, jeea (oeea), oea .
198
Aquatica: ,
,21 ,
, .
( , 10
),
,
.

,
. ,

.
, .
. ,
,
:22
, ,
(, 467).23 ,
( I, 467). , ,
,
, , :
?
?
?
?
?
: ,
, ...
, :
,
.

,
. ,

:
, ,
, ,
21
(- 2002, 161171).
, , .
, ,
.
23
, , .
22
. -,
199
,
,
,
! (, 105)
,
,
,

.
, ,
.

- .
, ,
,
.
I ,
, , , ,
, , , 1, :
, 1993.
oao , , : , . .
, . ,
, : , 1961.
aoa , , : , 1987.
je II , . , . 2, . VIII, 1988.
E , ,
. : . . , 1925.
, , .
, : , 1968.
Kaao Maa , , : ,
: , 1999.
, , :
, 1959.
K ,
, : , 1898.
Mao ,
, : , 1861. : .
18611961, : , 1962.
Me .
, , : , 1998.
200
Aquatica: ,
e , , : , 1983.
I . ,
, , (
) , : , 1989.
II . ,
, , : , 1989.
ajo (), ,
: , 1869.
aa . , 1961.
II , . , , , , 1845,
, , , :
, 1988.
V , . ,
, . , : ,
1898.
VII , . ,
, .
, : , 1935.
II . , ,
, ,
: , 1974.
III . ,
, ,
, : , 1974.
, . ,
, , 1853, ,
, (1821),
(1853), : , 1988.
, , :
, 1959.
[] [] , (
, , ). , . : [
] 1886.
Delorko Hvar Narodne pjesme otoka Hvara. Prema zapisima osmorice sabiraa u devetnaestom
stoljeu, priredio Olinko Delorko, Split: akavski sabor, 1976.
Delorko EP II Olinko Delorko, Narodne epske pjesme II, priredio Olinko Delorko, Zagreb:
Matica hrvatska Zora, 1964.
Gri I Narodne pjesme i prianja I. Sinjske narodne pjesme i prianja, sabrao i protumaio Stjepan
O. Gri, Split: b.i., 1920.
HNP I/1 Hrvatske narodne pjesme, dio prvi, Junake pjesme, knjiga prva, uredili dr Ivan Broz i dr
Stjepan Bosanac, Zagreb: Matica hrvatska, 1896.
HNP V/1 Hrvatske narodne pjesme, knjiga peta, odio drugi, enske pjesme, sveska prva, Romance
i balade, uredio dr Nikola Andri, Zagreb: Matica hrvatska, 1909.
Istarske Istarske narodne pjesme, Opatija: Istarska knjievna zadruga, 1924.
. -,
201
Juki, Marti Ivan Franjo Juki Banjoluanin i Ljubomir Hercegovac (fr. Gr. Marti), Narodne
piesme bosanske i hercegovake, svezak pervi, Piesme junake, Osiek: Izdao o. Filip Kuni
Kuprjeanin, 1858.
Maurani S. Hrvatske narodne pjesme (akavske), skupio ih po Primorju i po Granici Stjepan
Maurani, ravn. uitelj, III popunjeno izdanje, Crikvenica: Nakladom knjiare Hreljanovi, 1907.
- 1992 -, , :
.
2005 , , :
.
ee 1992 , , :
.
Ejae 1986 Ejae, , ,
( ) , :
.
1981 , , :
.
ao 1987 . , ,
, . , 1314, 8386.
ao 1994 . . , , . , 1, ,
. . , : , 468471.
ao, Tooo 1974 , ,
.
, :
.
1998 ,
, , .
VII, 3545.
2005 , ,
53/13, 179252.
Mee 1986 [] [] ,
, : .
II : , . 2 (), :
, 1986.
Moe-oe 1971 -, -
, :
.
- 1997 aa Moe-oe, .
, :
.
- 2002 -, ,
, , : .
- 2007 -, .
, : .
202
Aquatica: ,
. ( . ,
, .), : Zepter Book World, 2001.
Elijade 1991/I, II, III Mira Elijade, Istorija verovanja i religijskih ideja. Od kamenog doba do
Eleusinskih misterija, knj. 1, prevela Biljana Luki, Od Gautame Bude do trijumfa hrianstva,
knj. 2, prevela Mirjana Peri, Od Muhameda do Reformacije, knj. 3, prevela Mirjana Zdravkovi,
Beograd: Prosveta.
EOR IV Cristiano Grottanelli, Dragons, The Encyclopedia of Religion (Mircea Eliade, ed.), Volume
4, New York: Macmillan Publishing Company, London: Collier Macmillan Publishers, 1986,
431436.
Frye 1979 Northrop Frye, Anatomija kritike. etiri eseja, prevla s engleskog Giga Graan,
Zagreb: Naprijed.
Klai 1990 Bratoljub Klai, Rjenik stranih rijei. Tuice i posuenice, priredio eljko Klai, Zagreb:
Nakladni zavod MH.
Li 1983 Edmund Li, Kultura i komunikacija. Logika povezivanja simbola. Uvod u primenu
strukturalistike analize u socijalnoj antropologiji, preveo s engleskog Boris Hlebc, Beograd:
Prosveta.
Meletinski b. g. J. M. Mletinski. Poetika mita, preveo Jovan Janiijevi, Beograd: Nolit.
Prop 1990 Vladimir Jakovljevi Prop, Historijski korijeni bajke, prevela Vida Flaker, Sarajevo:
Svjetlost.
Ljiljana Peikan Ljutanovi

A KILLING FISH FROM THE BORDERLINE WATERS
naming and function

Summary
This contribution is about the images which are (mostly in different genres of oral literature)
connected with a fish from the borderline waters. These are: characteristics of a being with
augmented potentials, its names, and special functions it has in the literary work. Its funda
mental feature is accentuated ambivalence, primarily characteristic for the water as the place
the fish lives in.
In oral literature this ambivalence is mostly manifested as a producer of (un)wanted
pregnancy, with either giving or taking of life, and potentially as giving or taking of wis
dom (especially in one of the lyric songs, where the fish acts as an assistant in the initiation,
revealing for the subject the true, to him unknown, nature of the world). It is also shown how
the ambivalence of the fish and the water as its habitat is further transferred on the offspring
thus conceived and born.
The paper also deals with the ways the oral literary genres influence the modeling
and selection of images in different works of oral literature.
**
: /

/ . , , ,
.
: // , , ,
, ,
(
) /
/
( I, 232, 233, 234).
, .
,
. :
232
,
,
:
,
,
.
,
,
:
, ,
!
,
.
.
djordjinat@yahoo.es
47016 , .
.
**
204
Aquatica: ,
,
,
.
,
,
.
,
:
, !
?
!
,
,
!

,

.

` ;
:
,
,
.
,
!
233
,
:
, , ?
,
.
,
:
, ,
!
234
: :
, ; , ,
; ,
: .
, ,
, :
. - ,
, ,
, .
, , :
. ,
, ,
, .
: ,
, ,
, - ,
- , ,
; !
, : :
, ! , , !
, ! ,
, : ;
, ,
!
, .
,
,
;
, :
,
.
,
:
!
. ,
205
232
, ,
, , /
. 233 .

:
, , /

(= ).

. .
, .

,
( ).1
,
(
1994/II, 108115),
a . ,
.
233 :
. ,
, ,
( ),
. ,
, ,
, ,
. ,
, , (
1994/IV, 42).
.
.
,
, . , ,

; ;
1
,
. ,
/ , , , , , /, ,
, .
206
Aquatica: ,
;
, . ( 1994/IV, 3643).
, ,
.
, .

. , ,
,

, , ;
,
(Morales Blouin 1981, 189198).
(
1994/IV, 3940), /
.
,
, .
. 234,
(
).
( 1994/IV, 216), . (
, ,
). , (
,
), ,

.
,
; 234 ,
axisa mundi, . 233
, , .
,
.
, ,
; ,
( 1994/IV, 100). -
. ,
207
:
, . ,
, ,

( ) ( 1994/IV, 100102).
( )
, . . , , .
, :
( ) . ,
. ,
, .
/ /,
. , ,
(),
.

( 234). , ,
().

, .
, (
), 234:
(, , ), ,
. ,
, ; , ; .
- 232
. , ,
( ) ( ,
)
,
208
Aquatica: ,

, .
avameda .2

(
234).
, 233 , . .
, .
,
: , .
, .
.

: , ,
. , ,
, .
( 1994/V,
228247).
: , ,
,
, (
), ( ),
.
( ), ;
, , ,
, .
.

, (1994/III, 119).3
2
: Green 1992, 187; Renero 1999, Caballo, 4142;

Epona, 8182; Matres, 137138; Soberana sagrada, 175176.
3
: 1964, 705; 2011, 647.
. ,
209
, :
, (),
( ), , .

: ,4
. , .
: , ,
, , , /
. , Parjanya ( ), per (k /g) o/u percto, perctre (Diez de Velasco
1994, 547560), piore, .
,
, .
, ,
,
: (. ), .
. ( 1994/I, 219),
.
, :
( 233 ), ,
,5 .

:

:
, ,

!

,
:

,
(. 2008).
, 1: , /
, / , / : / ,
/ / , / ,
, .
5
, , : ( , )
( , , ).
.
210
Aquatica: ,

:

!
, ,
!
,

,
,
-.
(, 224)
, , . , , (
6) .
, .
,
. , ,
, .
, (, )
,
. ,
(
), , ,
. ,
V (Martnez-Pinna 1999, 250).
,
, ,
.
, () . 22
( 21) ileth
Shahar ( ) ; , (Segal
1965, 208209; Morales Blouin 1981, 137), .
, , ,
(Morales Blouin 1981, 137).
:
( ),
(. ,
1962. ). .
. ,
,
,
,
,

211

,
,
.
(, 18)
,
, ,
, (
). , ,
, .

(, , , ).
, , (
19992000, 145154). :
K !
?
Ja .
Je ?
,
,
,
,
?
(, 35)

: , , , ;

. ,
. ( ),
: -
, .

,
, : , 1984.
, , :
, : , 1958.
. , . , I, : , 1953.
19992000 . , , , ,
6566/14, 145154.
212
Aquatica: ,
2011 . , - , . . - ( , , .), :
, 639650.
1994 . , , IV, :
.
Blzquez 1999 J. M. Blzquez, Oriente, Historia de las religiones antiguas. Oriente, Grecia, Roma,
Madrid: Ctedra, 9211.
Diez de Velasco 1994 F. Diez de Velasco, Religiones de los pueblos del centro, norte y este de
Europa, Historia de las religiones de la Europa antigua, Madrid: Ctedra, 503585.
Green 1992 M. Green, Animals in Celtic Life and Myth, London New York: Routledge.
atii 2008 Radoslav Katii, Boanski boj. Tragovima svetih pjesama nae prekranske starine,
Zagreb.
Martnez-Pinna 1999 J. Martnez-Pinna, Grecia, Historia de las religiones antiguas. Oriente, Grecia,
Roma, Madrid: Ctedra, 214391.
Morales Blouin 1981 E. Morales Blouin, El ciervo y la fuente. Mito y folklore en la lrica tradicional,
Madrid: Ediciones Jos Porra Turanzas.
Renero 1999 V. M. Renero, Diccionario del mundo celta, Madrid: Aldebarn.
Segal 1965 J. B. Segal, Hebrew, Eos: An Enquiry into the Theme of Lovers Meetings and Partings at
Dawn in Poetry (Arthur T. Hatto, Ed.), The Hague: Mouton, 203214.
Zeevi 1964 S. Zeevi, Ljeljenovo kolo, Narodno stvaralatvo. Folklor 910, 702710.
orina Trubarac Mati

Basils Water and Suns Sister
Summary
This paper analyses three variants of the poem about Suns sister and a pasha/emperor, and
on the basis of that analyses, points out that Serbian folk poetry contains clear indication of a
female deity of cold(studena)/living (iva) water. We discuss its basic attributes, characteristics, epithets and prototypical connections with Vilas and other similar deities.
**
:
( , , ,
)
( punar/pnar
, ),
, , ,
, .
/ ,
()
:

: ,
,
( ),
.
: , , , , ,
1.
,
,
: o+ .1
:
.
* detelic.mirjana5@gmail.com
** 178010 ,
( ), ,
.
1
. 2002.
214
Aquatica: ,
, ,
,
15. ,
. , ,

,
. 12
( 1000 m2)

.2
1. ; 2. ; 3.
( )
, , ,
,

.
( ,
, , ),
.
2

. , ,
. .
.
.
. ,
. .
, . .
,
. , .
( 1955. .
, 63 ; http://serbona.wordpress.com/2009/02/15/
nazivi-naseljalegende/). 5 ,
12. 5 ,
(
) .
. ,
215
(
)
. ,
-
: ( ) (
) ( ).3
-
,
, , .
( )
,
.
,4
( ) (1013. ),5 (
) ,
, ,

(. , , ;
. 2002).
,
,
.
(
) ,
,
( ) ,
.6
-,
, ,
37
1931.7
3
1931.
, (
) . 1951, 253273.

. ( ),
( / ) .
5
. I/1974; II/1982.
6
.
,
, .
7
37 ,
.
4
216
Aquatica: ,

,

: .
, , ,
(
/, ).
( ,
,8 ),
.
,
,
.
2. , , , ,
.

punar , (., . bunr . Skok 1971, 1 s. v.; .
. . bunar id., pnar, punar . 2012, 90),
/, , .
, :
.
, : 1) : , ,
( ... , ,
; 5, 174; s. v. ad 4); 2)
(. s. v. ad 5); 3)
(
, / , II, 59) .
,
(, ). , ,

,
, in vivo. ,
37.
( , , ,
)
.
.
8
(
= ), (=
) , (. s. v.).
. ,
217
, : ,
( , , )
.
: ,
( 1965, . 486)
( ) , tertium comparationis
:
( , ). , -
( ) ,
, ,
( ) :
,
,
,
. ( V, 544)
,
,
.9 , ,
:
, ,

,
,
( VI, 24:265269)

( ) .
,
/ ,
(, )
,
.10
, ,
, . ( AaTh 465;
9
,
( , , , ,
.). .
10
.
(, , ),
. ,
, . ,
. . , .

. .
218
Aquatica: ,
1870, . 3) (
), deus ex machina ( ,
, , ).
, ,
,
, , . ,
, ,
,
( ): [] , ,
, ;
, 11 ,
(. . . 20,
, 99 , , ).

(. . 59) ( 1853, . 16).
, (
,
), (
, , ,
).
(. . 60)
,
. , (... ,
, , , . 234),
( II, 9; MX I, 29 30) (
)
:

,
,
,
,
;
. ( II, 9:4450)
3.
, , /
, (, , )
. , : //
11
[], ... : , , ( s. v.
, ad 2).
. ,
219
, ,12 .
: /, .
:
,

,
( 152:1013)
, ,
( , ):

:
,
;

( I, 476)
, ,
, .
,
.
,
.
( 175:16)
, ,

.
( 137:2124)
, ,
,
.
,13 ,
, :
,
.
( 7:594,595)
,
.
,
,
,
, .

, ,
( II, 67:168175)
12
13
,
,

,
( II, 62:155158)
,
,
.......................................
.
( IV, 28:330331, 366)
.
.
220
Aquatica: ,
.
,
,
,
.
( IV, 40:439443)
,
?
,
,
,
,
,
,
,
.
( IV, 29:288297)

, , , ,
,
. ,
.
( , , .)
:

( , , ).
, ,
, ,
, :
, ,
, ,
,
,
. ( VI, 75:1721)
,

:14

,
,
,
. ( I, 171:17)

( , /
, I, 401, 402) : (
14
:
( 4; I, 21) .
, .
. ,
221
),
.
,

( ), , ,
. , ,
. ,

, :
;
,

;

:
, ,
,
!
;
,
,
!
,
,
;
.
( III, 32:926)
,
, ,
, ,
,
,
,

J
.
( III, 33:3139)
,
. , ,
( II, 17, 37; II, 61 .)

:
,
,
:
!
!
,
:
, !
?
,
:
,
,
.
,
,
,
,
.
,
,

.
,
,
:
!
.
222
Aquatica: ,
,
,
,
.
,
,
:
, !
,
.
,
, ,
,

.
( II, 66108)
4.

, . ,
.
, .

.
/ (
;
.).
(, ,
).
,
,
: ( . II, 72;
III, 78; II, 7; II, 74 )
( , ,
).
de loco , ,
,
( , , , /
, .).
, ,
. :

:
,
, .
( 157:4549)
,
,
:
, ;
, ;
,
.
( III, 78:195201)
. ,
, !
,
,
,
,
:
,
,
.
( II, 7:142150)
,
.
,
.
, ,
, ,
: !
( II, 33:139145)
223
,
,
,
.

:

, ,
, ,
,
,
, ,
,
,

.
( III, 40:99114)

:
( , . 1996),
( ) ( ) ,
/ . ,
(1994/5, 169182)
paulisper assidere,
, ,
(175). ,
,
,
/ ,
(. , .
1994/2). ,
, ( )

.
,
, (.
, . ;
1992).
,
.
( , ),
, .
,
. ,
224
Aquatica: ,
, ,
.

,
:
,
.
, .
,
.
,
,
.
,
.
, .
,
, ,
.
,
, ,
.
,
, ,
. (Delorko 1973)
,
,
.
: //()
( I, 21, 23, 26, 27; II, 53, 54, 57, 59, 74; III, 3, 10; III, 9, 12, 17;
IV, 29, 33, 37, 41, 43, 45) ,
:
,
, .
[ ]
( II, 65: 10091010)
,
[ ]

( III, 2:929930; 17741775)
,

( 9:11221123)
,
,
,
.
( II, 74:556559)
,

[ , ]
( III, 2:838839)
, ,
, ,
,
- ( II, 61):

, ,
,
,
,
,
-,
,
,
, .
,
,
, ,
, ;
, , ,
,
. ,
,

,
,
.
225
,
.
(168190)
, ( ) ( )
,

.

, ( ) ,
:
.
5.
, ,
:
:
, ,
,

,
!
,
:
, ,
,
!
( II, 62:1626)
,
,
,
,
,
,
,
, ,
,
,
, .
( II, 74:4454)
-
( IV, 24)
:

,
,
,
,
,
,
.
,
;
,
,
.
,
,
,
,
,
.
(5674)
226
Aquatica: ,
, .
, , ()
, ,
( )
. ,
. ,
,

( , : ). ,
, (
),
.
15
( )
( II, 30):
,
,
,
:
, !
,

.
! (19)

( ,
),
.
,
( ,
: , ,
).
, ,
, ,
/, .16
15
. : , ,
, , ;
,
:

( 1994/2, 459)
16

( ). (
. ,
227
(
) ,
, .
18. 19. , ,
(, , ) .
:
( VIII, 18), ( 170), ( II, 61),
( II, 1), ( II, 40), ( II, 48, 49), (
II, 42) , ( III, 13; III, 75, 76), ( IV, 73)
. , , ( II, 53; II, 30)
,
.

.
(
, ) (, ) .

. , ,
,
, :
( )
. , ,

.17
, , , , , ,

.
I , . ,
, , , 1841,
, , , : , 1975.
IIIV , ,
18641964 1787
1987, : , 19861988.
VIIX 19, . , :
, 18991902.
), (
).
17
1992, s. v. .
228
Aquatica: ,
IIV . , :
, 1974.
, ,
, 1990. [ ,
. , 1837.]
IIX Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junake pjesme,
Zagreb 18901940.
III Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hrmann 18881889, knj.
III, drugo izdanje, Sarajevo 1933.
III Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, iz rukopisne ostavtine Koste Hrmanna,
redakcija, uvod i komentari enana Buturovi, Sarajevo 1966.
Muslimanske narodne junake pjesme, sakupio Esad Hadiomerspahi, u Banjoj Luci 1909.
Erlangenski rukopis, novo itanje na adresi http://www.branatomic.com/erl/
1870 , ,
. , , . . .
1992 , , :
.
1996 , . , :
.
1974 , .I. a (Bgmilisme dans les Balkans et lAsie Mineure I Prcurseurs du
bgmilisme), : .
1982 , . II.
(Bgmilisme dans les Balkans et lAsie Mineure II
Bgmilisme dans lrient rthdxe), : .
1992 , , : .
2002 ,
, 3233, 151158.
2002 , . ,
: .
2012 ,
, :
.
, II, : .
- 1951 -, ,
, . 10, : , 253273.
1994 , ,
19251942, , ,
: , 454460.
Delorko 1973 Olinko Delorko, Usmena poezija Gupeva zaviaja, Folklor Gupeva zaviaja,
Zagreb: Institut za narodnu umjetnost, 89150.
. ,
229
Pilar 1931 Ivo Pilar, O dualizmu u vjeri starih Slovjena i o njegovu podrijetlu i znaenju, ZNOJS
XXVIII/1, 186.
Skok I Petar Skok, Etimologijski rjenik hrvatskoga ili srpskoga jezika, knj. I, Zagreb: JAZU, 1971.
Mirjana Deteli
ON THE EPIC WELLS
Summary
The original etymology of a Turkish word punar, pinar (meaning the well, wellspring) which
was incorporated in the colloquial Serbian and the language of folklore as bunar, lead to the
alternation of lexemes well and bunar in the epic poetry. That was especially the case with the
motive of the abduction of girls at the well, which has its origin in (supposedly) more archaic
motive of an encounter at the water. Strong and universal archetypal symbolism of water in
all its manifestations (liquid, still, fresh, salty, big or small) gives it the power to mark the
borderline between the worlds (this and the other). Indifferent to the types of water, though,
the epics singled out only two distinctive characteristics of the well: its potential pollution
(groznicav/feverish) and its calm and reflexive surface. They were both very convenient as
elements of mytopoetic structuring: feverishness because it easily fitted in a dualistic imag
ery and the basic opposition (live : dead water), and the reflexing surface (the mirror effect)
because (on the symbolical plane) it undid the spatial-temporal borders. In that way, this epic
invention opened many possibilities for contact with the other side and for manipulation
with the dimension of time (especially with future), which enormously influenced the con
cept of individual destiny in epics.

**
:
(1255). .
, a
(/) .
: , , , , ,
, ( 1992, 88).1 ,
(
), .
(10 ,2 0,42 0,042%)
, * lidija.boskovic@gmail.com
**
(. 178011), ,
.
1
, ( : ),

( , , ; / .).
2
21
. : http://www.monumentaserbica.com/epp/ http://www.
mirjanadetelic.com/e-baze.php.
232
Aquatica: ,
( [6], / [4], / [2], [2],

[1]):3
2381
()
()
()
10
10
8
6
6
5
4
4
4
4
3
3
2
2
2
2
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
//, ,
, , :
2381
(/)

()
330
2325
16
33
16 (+156)
578
(24,28%)
33 (1,39%)
31 (1,3%)
3
, ,
[] , (
, , , .).
:
, , , ,
, ,
, !
, ( III, 53:1315)
.
( I, 9:8589) -!
,
,
,
. .
( III, 32:3033) ( IV, 62:120124)
4
. . :
,
,
,
,
. ( 169:209213)
5
() : , .
6
: , , , .
. ,
233
, ,
,
, , , , , , . (
)7 - ,
+ ( , , , , , .; . Deteli, Ili 2006;
Deteli, Deli 2013). ,

(, ,
.) .
.

(. 2012),8

. ,

(), :

:
, !
?
,
?
:
, !
,
,
,
,
, .
( I, 64:2436)

.
, ,
,
:
, ,
,
,
?
:
, ,
,
,
.
( IX, 4:3144)
, . ( [, ],
7
, , (, ,
, [43]). [187], [1].
( [13]), .
8
, /
.
234
Aquatica: ,
),9
: ( , .),
( ). , (, , )
,
.10 ( ),
( , /
) : 1)

( , II, 27; . 1992, 88);11 2)
, ; 3) ,
- . () , , ,
(
/ ) ( ):

, !
,
!
!
[...]
,
,
,
,
, .
.
( , II, 16:9095)
/ (12).
,
/ :
( II, 51),
( I, 60),
( II, 6), ( II, 78).
10
[...] , , .
.
( ) , [...] [...]
, , ,
, ,
, , (-
2002, 186; . . .).
11
, , :
, / . / , /
, / , / ( I,
39: 175180).
. ,
,
,
, ,
,
.
( ; II,
27:7578, 129133)

,
,
,
;

,
,
.
( IV, 32:714; . IX, 5:348352,

446447; IV, 56:7883, 103106)
( II, 27:78)
!
( II, 27:87)
235
,
,
,
.
( ; VII,
30:409412)
( )
,
.
,
,
.
( VII, 6:150154)

,
,
, ,
,
;
,
;
,
,
.
( IV, 5:8191)

, !
( II, 1:32)
, !
( II, 89:1012) (. IV, 26:30;

VI, 36:138)

, . (
) (-)
( )
( ,12 .).
12
:
, , .
( , ,
, ) . 1992, 100102.
, ( )
:
:
, / / , /
, / [...] , / -, / ( II, 69; . II, 70:229242).
236
Aquatica: ,
,
(, ), :

,
,
.
,
,
,
,
.
( II, 57:18)
, .
:
,
, .
( I, 4:246249)

,

,
, ,
,
,
.13
( III, 74:133143)
, !
,
:
,
,
,
;
,
, .
( III, 30:4861)
,
,
,
;
,
!
,
,
:
, ,
,
!
( II, 78:4253)

.
()
(. . 12) ,
,
(
; . 1992, 6466, 89, 9294;
- 2002, 184190).
,

, ,
, :
( )
. .
- 2002, 187189.
13
, / , / , / , / / ( IV,
31:362367).
. ,
,
,
,
;
, .
,
.
,
.
,
.
,
.
.
,
.
,
:
,
,
, ,
.
, .
237
,
:
, , !
, .
,
,
.
,
-.
- :
, -,
, .
:
, ?
, ,
;
,
,
,
, ,
.
( III, 14:163183)
( ; I, 35:7092)

, .
. , ,

( ,
).14 ,
. :
1) ( , /
, / , ; II, 84),
14
, . ,
.
, ,
[...]
,
, .
,
( 1989, 6869).

, ( ).
( 1996, 106).
238
Aquatica: ,
2) ( , / , / , /
; III, 1);15
3) ( , , / , / / , /
!; III, 7).
, ,
. , ,
, , ,
() (.
2008, 41) (). (
II, 25) :
.
,
, ,
.
, , ,
(. 2006, 202207):
, !
?
,
,

, ;
,
,
,
,
.
!
,

;
,
,
,
,
,
, .
,
, ( ) ( II, 29),16
( ). 15
,
,
,
, .
,
,
,
,
, . ( II, 26:185193)
16

.

. ,
239
,

, :
.
,
.
,
. (207211)

.
, ,
.
,
:
,
,
,
,
,
.
[...]
, ,
,
.
,
,
,
.
,
,
,
,
,
,
.
( VII, 12: 437442, 452465)

,

.
:
, ,
,
!
,
,
,
,
,
,
.17
( III, 38: 125140)

(
), 17
, / :
. / , / , /
. / : / , , /
/ . / , , /
, . / , / ( VII,
13:215228). , :
, / ; / , /
240
Aquatica: ,
.

. , ( , / ),
:
,
,
,
;
.
.
,
,
,
;
,

[...]
:
, ,
,
,
.
,
,
.
,
,
:
.
, .
( I, 3:101112, 131143)
,
.
, (
; I, 8), (
; II, 5) (
; II, 34) ( , ; VI, 7; II, 51).
genius loci
(/, , ).
, /
18 19
:
: / -, / , /
, / ( I, 7:193200).
18
,
( 1994/5, 169182).
19

( [, ],
[], []), , , .
. (,
, , , ), ,
(
) ,
.
. ,
241
,
,

.

,
.20 (KX I, 6470)
[ / ] [ ] [ .]
,
( )
. (),
- ,
- :

, .

,
,
.
,
,
.
,
. ( II, 6:111)
,
,
. ,

: ( VI, 24), ,
( VI, 24), ( III, 62),
( III, 73), ( II, 2),
( II, 58), , ( VIII, 7),
( VIII, 7) . , ,
( ;
, , )
. , ( ,
) (.
. ):
20
(
) (.
1992, 9394).
242
Aquatica: ,
,
,
,
,
,
,
,
, ,
,
,
, .
( II, 74:4454)
,
:
, ,
,
, , , ?
:
, ,
,
,
,
,
.
( VI, 17:132143)
,
:
,
, :
, ,
,
,
,
,

!
( II, 37:19)
,
,
,
,
?
( VI, 38:260264)
, , ?
.
:
, , ,
,
.
( II, 68:125130)
,
, :
, ,
!
,
.
,
.
( II, 2:18) (. VI, 23:36; II,

69:3135)
, ,
,
:

,

,
,
.
( II, 44:743747)
,
,
,
,
,
.
( I, 56:418423)
. ,
,
,
,
,
,
.
( VI, 19:264269)
. ( III, 70)
. ( II, 67)
. ( III, 10)
. ( I, 53)
(. IV, 54; VI, 37; II, 42;
II, 69; II, 41:237)
243
, ,
,
, ,
.
( II, 89:10621065)
, ,
,
, . ( II,
31:333335) (. III, 42:283288)
,
([= : / ]
) ,
- , :
,
( II, 31)
( II, 89)
( III, 42)
( I, 56)
, ( II, 72)
? ( II, 56)
( II, 56)
? ( II, 59)
? ( III, 9)
( III, 9)
? ( IV, 30)
( IV, 30)
? ( IX, 14)
:
, ,
, ,
, ;
,
,
. ( IV,
33:447453)
;
,
,
,
. ( 86:1216; .
VIII, 66; 96)
( , )
, ( III, 78; . II, 33; VI, 5; VI, 10; IV,
44) . , ,

(. Deteli 2013):
244
Aquatica: ,
,
,

;
;
,
,
:
, ;
, ;
,

.
,
,
,
,
,
:
, ,
, ,
, ,
. -
( III, 78:190201) .
( IV, 44:435447)
( 1997; 1998), (/
), - ( :
) ,
. ,
, . , ,

( ) .
II , . ,
, , , 1845, , , , 1988.
III , . ,
, , ,
1846, , , ,
1988.
IV , . , , ,
, 1862, , ,
, 1986.
VIIX 69, . , 18991902.
Muslimanske narodne junake pjesme, sakupio Esad Hadiomerspahi, Banja Luka 1909.
III Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hrmann 18881889, knj.
III, drugo izdanje, Sarajevo 1933.
III Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, iz rukopisne ostavtine Koste Hrmanna,
redakcija, uvod i komentari enana Buturovi, Sarajevo 1966.
IIX Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska, odio prvi, Junake pjesme,
Zagreb 18901940.
. ,
245
IIIV . , , 1974.
, , , 1990. [ 1837.]
2006 , . ,
.
1992 , , .
1996 , . ,
.
1997 , (
), : , , ( , .),
, 1997, 67128.
1998 ,
, , , XXVII, - 1998, 3545.
1989 , , .
2008 , , .
- 2002 -, ,
, , .
2012 , . ,
, , . , (
, .), , 8194.
1994/5 , (
, .), , , .
Deteli, Deli 2013 Mirjana Deteli, Lidija Deli, Semantics of Formulae WHITE TOWER and
WHITE HALL in Oral Epics. (Presentation on the conference Oral Poetics and Cognitive
Science, Freiburg, January 2426, 2013. In press.)
Deteli, Ili 2006 Mirjana Deteli, Marija Ili, Beli grad: poreklo epske formule i slovenskog
toponima, Beograd.
Deteli 2013 Mirjana Deteli, Grave in the Woods. Intertwining of spatial and plant encoding
in the epics, Plants (Plants and Herbs in Traditional Serbian Culture. Handbook of Folk Botany,
University ofNovi Sad, Faculty of Philosophy (Z. Karanovi, J. Joki eds.), 99118.
246
Aquatica: ,
Lidija Deli
WATER BOILED, MUDDY AND BLOODY
the epic attribution of water
Summary
In this paper, the attribution of water is examined within the corpus of 1255 epic songs published in twenty one Christian and Muslim representative collections. The analysis especially
points to the oscillations of attributes from the realistic to the mythic/ritualistic layers. It
shows that the archaic semantics of attributes for water is often masked by its geo-physical
characteristics and general empyria. In its final part this article reveals the analogy between
water, wine, and blood in connection with the spatial encoding (well/inn) and oral epic formulas.

**
: .

() . ,
, .
: , , , ,
,
(. Miltojevi 2007, 2002, 2005). ,
20.

. (Benjamin Orlove)
,
, , , (Orlove 1980,
235).
(Kottak 1999, 23). -
* scirkovic@hotmail.com
** ,
, .
248
Aquatica: ,

( 1930. 1960. )
, ( 1960. 20.
)
.

(Orlove 1980, 240).
(Andrew Vayda) (Roy Rappaport) .

(Vayda, Rappaport 1968). ,
20. , ,

(Orlove 1980, 245).
20. (Conrad Kottak)
, , ,
, 1 (Kottak 1999, 25).
,
. 20.
/
. Knjievna
ivotinja. Kulturni bestijarij II. dio ( ).
(Marjani, Zaradija Ki
2012, 17).2
1
( James Greenberg)
(Thomas Park) (. . Greenberg, Park 1994, Greenberg 1998, Biersack, Greenberg 2006).
2
,
,
(Zaradija Ki
2012), (Marjani 2012),
(Uvanovi 2012), (Biti 2012).
,
. ,
249

( )
,
() ,
.3 , , .

.
[1] ( , , ,
?) 1: , 2: , .
1: , . , ,
. . 2: , . 1:
, . , . , ,
, ,
, . , , . , ,
, , ,
, , , , , , , , , , .
, , , .
, . . , -, , ,
. 2: . 1: , ,
, , . . ,
, , .
, - 2:
, . (, ).
,
(Gole Kaui 2012, 990).
3
(), ()
2013. .
( , ), - ( , ),
( ) (,
- ). 2012.
, ().
.

.
, 27. 2013. , 90
. , 1
() 2 (). .
250
Aquatica: ,
[2] 1: , . , , . ,
, . .
, , . ( ,
?) 2: (, ,
, , ?) 2: , ? (.) 1: ? (. ,
) 2: , ,
. ( ?) 1: ,
. . 2: , . 1: ,
2: 1: ,
. 2: 1: 2: ,
(? ?) 2: , ,
1: , ,
. 2: 1: ,
, ,
. , . ,
, , 2: , . 1:
. .
, , , .
, , , . .
, , , , . , . .
(
[1]) , .

, ,
, .
:
[1.1.] 1: , , , , ,
, . , ,
, .
. :
, :
.4
4

[1] , .: ,
, ,
, , , , ,
: , , .
: ,
-, , . ,

. ,
251
, 1 ,
[1.] :
[1.] 1: , - 2: , . (, )
, , .
( [2]) ,
.
, , ,
,
.
( [2]) . , , ,
, , .
[2]
(. ),
, ,
, .

,

(Kajmakovi 1974):5
[3] ( ? , ) 1: . ( ,
, , ,
) 1: ? (.) 1: , , ,
, , , ,
. , ,
. . , -,
(Schiffrin 1981, 46), . 2012, 153156.

5
,
20. ,
, : , , , , , .
252
Aquatica: ,
,6 - , -,
, . -
, , ,
. , , , , . (
, , ?) 1: ,
, . - , , . ,
, . , ,
. , - ,
, , . , . (
?) 1: , 2: , 1: ,
2: -. 1: ,
, . ,
, , . , ,
- .
. ( , , ?) , ,
, , . . , , , ,
, . , . , ,
. .
, , , - , ,
. , -, , .
, , . , . (
, , , ,
?) , , , , ,
, , . ,
-, , , ,
, .

. ,
.

, , ,
,
( 2012,
164166).7 ,
, .
6
,
. , . - , .
7
,
, . ,
.
. ,
253

, . , .
, ,
, ,
?,
.8
-
.
, , , ,
, . , ,
, , ,
, .

,

. , ,
,
.
.

( 2003) 19. , 20.
,
, ( 2003, 41).

, . , , ,
( 2003, 155).
8
(, , )
, (,
, 2012).
254
Aquatica: ,
, (...) ,
, (...)

, ( 2003, 72).
, ,
.
,
:
[4] 1: (-, -). 1:
, , , , ,
, . , ,
, , ...
,
, , . ,
. , ...
, ,
, , , .9
,
:
.

.
,
,
, 1
. , ,
, , .
,
:
, ,
, , , , ,
. (,
), .
9
, ,
[3] ,
.
. ,
255
, ,
,
. , ,
, , , .
.
, , . ( , , ),
( 2003, 32).

,
, .
,
, ,
, .
, .
-
,
.
, ,

.

, , 2012 , , , ,
( , .), : , 137152.
2002 , , XVI/ 2, 245261.
2005 , , : .
2003 , .
, : .
2012 , , : .
256
Aquatica: ,
Biersack, Greenberg 2006 Aletta Biersack, James B. Greenberg, Reimagining Political Ecology,
Durham: Duke University Press.
Biti 2012 Vladimir Biti, Holokaust i ivotinje, Knjievna ivotinja. Kulturni bestijarij II. dio (Suzana
Marjani i Antonija Zaradija Ki, ur.), Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, 923928.
Gole Kaui 2012 Marjetka Gole Kaui, ovjek je najgora zvijer: ivotinjski svijet u
slovenskom usmenom pjesnitvu i suvremenoj slovenskoj poeziji, Knjievna ivotinja.
Kulturni bestijarij II. dio (Suzana Marjani i Antonija Zaradija Ki, ur.), Zagreb: Institut za
etnologiju i folkloristiku, 957993.
Greenberg 1998 James B. Greenberg, The Tragedy of Commoditization: The Political Ecology
of the Colorado River Deltas Destruction, Research in Economic Anthropology 19, 133214.
Greenberg, Park 1994 James B. Greenberg, Thomas K. Park: Political Ecology, Political Ecology
1, 112.
Kajmakovi 1974 Radmila Kajmakovi, Semberija Etnoloka monografija, Glasnik Zemaljskog
muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu. Etnologija. Nova serija, XXIX, 5122.
Kottak 1999 Conrad P. Kottak, The New Ecological Anthropology, American Anthropologist
New Series 101/1, 2335.
Marjani 2012 Suzana Marjani, Zoosfera Tita Andronika: ljudska, odvie ljudska bestijalnost,
Knjievna ivotinja. Kulturni bestijarij II. dio (Suzana Marjani i Antonija Zaradija Ki, ur.),
Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, 541569.
Marjani, Zaradija Ki 2012 Suzana Marjani, Antonija Zaradija Ki, Zoo-uvod ili zato itati
ivotinju, Knjievna ivotinja. Kulturni bestijarij II. dio (Suzana Marjani i Antonija Zaradija
Ki, ur.), Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, 1119.
Miltojevi 2007 Vesna Miltojevi, Ekoloka svest i strukturne promene na Balkanu, Balkan
u procesu evrointegracije (Strukturne promene i kultura mira) (ur. M. Boi), Ni: Institut za
sociologiju Filozofskog fakulteta u Niu, 169177.
Orlove 1980 Benjamin S. Orlove, Ecological Anthropology, Annual Review of Anthopology 9,
235273.
Schiffrin 1981 Deborah Schiffrin, Tense variation in narrative, Language 75/1, 4562.
Uvanovi 2012 eljko Uvanovi, Grassova apokaliptina takorica, Knjievna ivotinja. Kulturni
bestijarij II. dio (Suzana Marjani i Antonija Zaradija Ki, ur.), Zagreb: Institut za etnologiju i
folkloristiku, 635657.
Vayda, Rappaport 1968 Andrew Vayda, Roy Rappaport, Ecology, cultural and non-cultural,
Introduction to Cultural Anthropology ( J. A Cliffon, ed.), Boston: Houghton Mifflin, 476498.
Zaradija Ki 2012 Antonija Zaradija Ki, Strana krastaa jadno udovite blagih oiju
(Pojavnost abe u hrvatskoglagoljskoj prilici o Nezahvalnom sinu), Knjievna ivotinja.
Kulturni bestijarij II. dio (Suzana Marjani i Antonija Zaradija Ki, ur.), Zagreb: Institut za
etnologiju i folkloristiku, 325349.
. ,
257
Svetlana irkovi
Folklore reading of freshwater ecosystem
the case of the abadondoned channel in the village of Batkovi

Summary
From the standpoint of anthropological linguistics and anthropological ecology the
participants consciousness about the relation between humans and nature, as well as the
necessity to protect environment were analysed. The utterance about the water (and nature)
polution had been produced spontaneously in the narrative. The participants found out the
consequences of the damaged ecosystem the otters had abandoned the channel in Batkovi,
as well as some fish species. The participants remember traditional way of fishing, which was
also abandoned. The traditional way of life and the changes that follwed humans influence
upon the ecosystem were intertwined with local legend about the epic hero Filip Madarin,
well known for constructing the channel in Batkovi.
III ,
,

Marjetka Gole Kaui*

Glasbenonarodopisni intitut ZRCSAZU
Ljubljana
RIBA FARONIKA
BITJE VODA IN SVETA V IZROILU IN V SODOBNIH

INTERPRETACIJAH
Abstrakt: lanek s pomojo folkloristinih spoznanj in diskurzov, teorije arhetipov,
kulturne in kritine animalistike ter sodobnih mitolokih, filozofskih raziskav glede
vode kot prapoela in bitij v njem predstavlja slovensko bajeslovno balado o vodnem
sirenskem bitju z naslovom Riba Faronika nosi svet, njenih likovnih, literarnih in glasbenih upodobitev. Ob ponovni in poglobljeni pesemski analizi ugotavlja, da so raziskovalci mitoloko bitje povezovali predvsem z mitom o stvarjenju sveta in potresni
dejavnosti zemlje, ne pa z vesoljnim potopom, kot to odseva pesem, medtem ko so
vsi ustvarjalci ali poustvarjalci tematizirali gibanje vodnega mitolokega bitja, tako
kot ga odseva ljudska pesem. lanek poskua odpreti nove monosti za drugaen raziskovalni pogled na to temo in sicer s pomojo sodobnih fenomenolokih in ekolokih razmiljanj, ki ribo Faroniko postavljajo kot bitje, ki svari lovetvo pred stalnim
in neusmiljenim izkorianjem in unievanjem zemlje, vode in neba, ki naj bi imelo
za posledico njen obrat na hrbet in konec sveta.
Kljune besede: riba Faronika, slovenska bajeslovna balada, voda, vesoljni potop,
tjulenj, Meluzina, sirena, arhetip, ekologija, mitologija
Uvod
amen lanka je raziskati, kakno vlogo in pomen je imela bajeslovna balada

Riba Faronika nosi svet v slovenskem pesemskem in kulturnem izroilu in kaken poloaj zavzema danes. Ponovno naj bi presojal poglede slovenskih raziskovalcev, ki so raziskovali bodisi pesemsko bodisi mitoloko izroilo, povezano z ribo
* Marjetka.Golez-Kaucic@zrc-sazu.si
262
Aquatica: ,
Faroniko, ali se ukvarjali z njenimi tematizacijami v literaturi, glasbi in likovni umetnosti.

Glede na to, da je Slovenija zelo bogata z vodo, na prebivalca je imamo tirikrat ve kot povpreen Evropejec, in je polna izvirov, studencev, potokov, potokov,
mlak, reic, slapov, rek, jezer, pa tudi nekaj morja ima, je razumljivo, da v slovenski folklori ne moremo mimo bitij vode in morja. Voda ni samo naravni element,
je tudi kulturna prvina, saj prek njenih razlinih podob, lahko interpretiramo tako
materialno kot duhovno (Hidiroglou 1994, 10). Raznolike vodne oblike so tako ali
drugae upodobljene tudi v ljudskem pesemskem izroilu v svojih konkretizacijah
ali simbolno ter imajo veliko najrazlinejih konotacij. V vodah so tudi najrazlineja
bitja in so del folklore in literature. Od povodnega moa, vodnih zmajev, morskih
konj in ka, do vodnih vil in rusalk, so bitja, ki so doma v rekah in jezerih (prim.
mitek 2004; Kropej 2008). Le riba Faronika pa je bitje vesoljnega morja, ki ima
v slovenski mitologiji, v slovenski baladni tradiciji in kulturni dediini ter likovni
ikonografiji zelo pomembno vlogo. A ne samo v izroilu, interpretacija vsebine see
od kozmolokih, mitolokih, arhetipnih, literarnih do ekolokih razsenosti vsebine
pesmi in njene sicer fragmentarne zgodbe ter glasbenih in likovnih preinterpretacij
in poustvaritev.
Voda v izroilu
Voda je ivljenje, je vir ivljenja, kar je tematiziral e grki filozof Tales (76. st. pr. n.
.) iz Mileta, ki je vodo pojmoval kot prapoelo (arch, tisto najstareje) vsega,
kar biva, kar ivi, kajti v tistih davnih mislih je bil iv ves svet, celotno vesolje, ne samo
iva bitja v poznejem pomenu besede (prim. Uri 2008), je vitalna substanca. Slovaka raziskovalka Zdeka Kalnick je oznaila vodo kot izvirno naravno silo: Voda
kot naravna sila je bolj materialna kot zrak ali ogenj; lahko jo vidimo (v nasprotju z
zrakom) in lahko se je dotikamo (v nasprotju z ognjem) (2003, 29). Iz vode vse izvira in se vanjo tudi vraa. Povezana je z ivljenjem, smrtjo, rojstvom, reprodukcijo, v
kranstvu prek krsta celo z vstajenjem in odreenjem. V slovenskem izroilu je voda
zelo pomembna tako v vsakdanjem kot v prazninem ivljenju in ljudsko izroilo je
e posebno poudarjalo blagoslovljeno vodo, ki naj bi bila povezana s svetim. Etnolog
Niko Kuret je objavil mnogo primerov pomena blagoslovljene vode v ivljenju ljudi:
Npr. ko gre ivina prvi iz hleva na pao, jo pokropijo z blagoslovljeno vodo od
glave navzdol po hrbtu; v Idriji marca z blagoslovljeno vodo kropijo polja, travnike,
gozdove, hio in hlev; na binkotno soboto v cerkvi blagoslavljajo krstno vodo in v
Triu so hodile gospodinje ponjo in so jo nosile domov, da bi jo pile; okoli Metlike
so verjeli, da binkotna voda razganja oblake (Kuret 1989, 97, 110, 324).
Voda pa ni samo prapoelo sveta, je tudi najbolj osnovna tekoina, ki ne samo,
da poivlja, z njo se oistimo umazanije, lahko pa je tudi simbolna tekoina, s katero
lahko celo izmijemo greh. Po Kuretu so se: (...) v Prekmurju med slovesnim zvo-
M. Gole Kaui, Riba Faronika
263
njenjem na veliko soboto umivali v tekoi vodi zato, da bi se oprali greha; v srednjem
veku so bili prepriani, da so v kresni noi vsi studenci, reke, ribniki in vodnjaki po
vsem kranskem svetu blagoslovljeni in da je umivanje v tej noi zdravilno; fantje
so ob kresu polivali dekleta, in polito dekle naj bi se kmalu poroilo (Kuret 1989,
189, 406).
Voda je bila za Talesa prvina, iz katere vse ivljenje izhaja in se vanjo spet
vraa. Po mnenju Monike Kropej predstavlja voda v tevilnih kozmogonskih mitih
prvobitno materijo, iz katere naj bi nastal svet (Kropej 2008, 25). Temu verovanju se
v svetovnem bajeslovju lahko pridrui e mit o potapljaki ivali, po Eliadeju bog
ukae bitju v obliki neke ivali naj se potopi na dno brezna, da bi prinesel prgie
blata za izdelavo sveta (Eliade III/1996, 13; Kropej 2008, 25). To bitje naj bi zemljo dralo na svojem hrbtu, ali jo celo prineslo na vodno povrje. Eliade e meni,
da se ta ival nato izkae za njegovega nasprotnika, kar naj bi veljalo predvsem za
Azijo in vzhodno Evropo (14). Univerzalnost teh kozmogonskih mitov predstavlja
razlino svetovno bajeslovno izroilo, kar je ugotovil e Ivan Grafenauer, ki je izpeljal
primerjavo Trdinovih bajk z mednarodnim gradivom in ugotovil podobnost zgodb
in mitov o stvaritvi sveta po svetu, skoraj bi rekli arhetipnost mitskega sveta (prim.
Grafenauer 1942, 1944).
Da smo iz vode izli, tako pria slovenska Bajka o stvarjenju sveta, ki jo zapisal
Janez Trdina leta 1855. Varianta je iz Menga:
Niesar ni bilo, ko Bog, sonce in morje. Sonce je pripekalo. Bog se je ugrel
in se potopil, da se v morju skoplje. Ko se spet je vzdignil, mu je ostalo za
nohtom zrno peska. Zrno je izpadlo ter ostalo na povrini (kajti na zaetku
je vse tam ostalo, kamor je padlo). To zrno je naa Zemlja, morsko dno njena
domovina. (mitek 1998, 11, prim e Kropej 2008, 26, 27)
Tales je bil doma iz obmorskega mesta na vzhodni obali Egejskega morja in

je prepotoval velik del tedaj znanega sveta, vse tja do Egipta, seveda po morju (z
ladjami, kot bogat trgovec). Domneval je, da Zemlja plava na povrju vlike vode, in
ko se gladina tega praoceana preve zaziblje, nastane potres (prim. Uri 2008). V
slovenskem izroilu se je ohranila zgodba, ki jo je zapisal tevan Khar o dveh ribah,
ki povzroita potres, ko se premikata sredi kozminega oceana (Kropej 2008, 29).
Ker je bajeslovna riba Faronika bitje vode, je njeno tematizacijo poleg mita
o stvarjenju sveta potrebno povezati tudi z mitom o vesoljnem potopu, ki je eden
najstarejih, ki ga zasledimo e v starih orientalskih knjievnostih: sumerski knjievnosti, v Bibliji (Gen 6. 5; 6. 13), staroindijskih Vedah in v perzijski oz. staroiranski
Avesti, v starogrki in latinski knjievnosti pa v mitu o Devkalionu in Piri. Njegova
najbolj znana upodobitev je prav razliica v Epu o Gilgameu (Eliade 1996, 49, 50).
Dundes meni, da so izroila o vesoljnem potopu deloma legendarna, deloma mitoloka (Dundes 1988, 167). Mit o vesoljnem potopu poudarja tudi dvojno vlogo
vode ob stiku z vodo in energijo sonca se vse rojeva, hkrati pa ima voda tudi kaotino, destruktivno mo. Vendar je ta vselej tudi v funkciji vira ivljenja. Tako tudi
vesoljni potop po Eliadu predstavlja oienje in obenem unienje slabih tendenc:
264
Aquatica: ,
Zdi se, da veina mitov o potopu nekako sodeluje v kozminem ritmu: Stari svet,
naseljen s pokvarjenim lovetvom, zalije vodovje, ez as pa iz vodnega kaosa vstane novi svet (50). V tem smislu je mit o vesoljnem potopu mogoe povezovati z
miti o stvarjenju sveta. Mit o vesoljnem potopu je torej izraz ciklinega razumevanja
sveta, prerojevanja grenega sveta, zgodbe o njem pa so svarilo, preroka sporoila
preteklosti. eprav je ameriki folklorist Alan Dundes ugotovil, da so v veini mitov
o potopu dejavna moka boanstva (Dundes 1988, 173), pa lahko reemo, da je v slovenskem izroilu boanstvo voda, ki lahko ta potop povzroi, enskega spola. Zato
se zdi, da je bolj kot del kozmogonskega mita, riba Faronika del reprezentacije mita
o vesoljnem potopu in apokalipse ali propada sveta.
Riba Faronika, bitje voda in sveta

Predstava bitja, ki je napol riba, napol enska, je zelo stara. Take upodobitve najdemo v razlinih kulturah, npr. podoba semitske boginje lune Atargatis. Povezava izhaja iz starih mitolokih povezav med vodo in ensko (Kalnick 2003, 35). Tudi vodne
nimfe Nereide so bile v taki podobi, e bolj pa so bile upodobljene kot lepe deklice,
npr. jahajo na delfinu, zato naj bi bile ljudem prijazne. Nereide so zavetnice mornarjev. Sirene pa naj ne bi bile prijazna bitja, upodobljene so kot pol lovek pol riba
ali pogosteje kot pol lovek pol ptica, igrajo na glasbilo ali pojejo in s tem zvabljajo
mornarje v pogubo. Lahko so sinonim za morske deklice.
Verovanje, da bajeslovno bitje nosi zemljo, odkriva slovenska bajeslovna balada Riba Faronika nosi svet (SLP I/20/2), ki nam odstira kozmogonijo naih prednikov. V slovenski mitologiji poznamo bajeslovno ribo kot nosilko sveta, ki ob premikih povzroa povodnji, konec sveta in je del najstarejih kozmogonskih mitov, skupnih ljudstvom Starega in Novega sveta. Riba Faronika je torej lahko apokaliptina
ival, ki se lahko uresnii kot simbol kaosa ali kozminega zla (prim. Kuva-Levai
2012,773 in Le Geof 1998, 429), je t. i. fantazijska (bajeslovna) ival in kontaminacija
lovekega in ivalskega, je hibrid. Po Viskoviu so to bitja z deformiranimi lastnostmi ivali in loveka, v katerih se setevajo in pomnoujejo moi teh razlinih bitij
do tiste mere, ki zadovoljuje spoznavne, emotivne in estetske tenje ustvarjalca teh
bitij (Viskovi 2009, 77). Po klasifikaciji teh fantazijskih (bajeslovnih) ivali, ki ga
je naredil Heinz Mode, naj bi riba Faronika sodila med bitja z ivalskim telesom in
loveko glavo, saj je med to vrsto Mode uvrstil sirene ptice ali ribe in srednjeveko
Melusino (Mode 1973).
O motiviki svet nosee ribe v evropskem prostoru je obseno komparativno
pisal Emilijan Cevc, ki je navedel kar nekaj primerov iz slovanskega prostora, ko posamezni narodi verjamejo, da svet poiva na ribi (npr. Malorusi, Velikorusi). Poljaki
imajo izroilo, ki pravi, da je Bog ob stvarjenju utrdil zemljo na dve velikanski, navkri poloeni ribi, ki jima je vrgel peska na hrbet, Ukrajinci, da je Bog peti dan ustvaril dve orjaki ribi, ki nosita svet; Srbi (po Vuku Karadiu), da poiva zemlja na vodi
265
in ogenj na zmajogorevem ognju in na biku. Po Jagiu naj bi ribo kot oporo sveta
poznale tudi apokrifne kozmogonije, ki jih sreamo v cerkvenoslovanski literaturi
(Cevc 1958, 132). Cevc tudi poskua pojasniti izvor imena Faronika in sicer, kot pria
izroilo severnih ljudstev (Islandcev, Norveanov, Estoncev...), da so morski psi
tjulnji faraonovi vojaki, ki jih je ob preganjanju Izraelcev zagrnilo Rdee morje in
so se spremenili v ribe. Navaja, da vedi celo verjamejo, da ti faraonovi vojaki ive v
Rdeem morju kot tjulnji in kliejo Fa-ra-o!, ter verovanje Estoncev, da so iz enega
dela faraonove vojske nastali tjulnji, iz drugega pa morske deklice, ki so nato zale v
vsa morja (Cevc 1958, 129). Eno samo ribo kot nositeljico sveta, zemlje, so poznali v
vabskem izroilu, riba spi do konca sveta, e se premakne, nastane potres, ko pa se
bo potopila v svetovno morje, bo tudi svet izginil v valovih. V nemki knjievnosti se
lik take ribe pojavi e v 13. stoletju z imenom Zelebrant (Kretzenbacher 154, citirano
po Cevc 1958, 132; mitek 2004, 24).
Po Cevcu bi lahko metamorfoza ene v pol ribo (pol kao), pol ensko lahko
zala v srednjeevropsko folklorno izroilo po zaslugi pripovedke o Melusini (znana iz francoskega, estonskega, ekega, poljskega in ruskega izroila), dekletu, ki je
bila ukleta v pol ribo pol dekle in bi bila odreena, e bi jo mladeni trikrat zapored
poljubil (Cevc 1958, 127). Ta nas spomni tudi na slovensko bajeslovno balado o neubogljivem dekletu, ukletem v ribo (SLP I/32), ki pa jo v ribo spremeni materina
kletev in se nato kot riba pokae sv. Lovrencu (sv. Antonu), a ostane riba, saj zanjo
ni odreitve, ki pa se zdi kontaminacija orfejevega motiva in apokrifne legende o sv.
Franiku, ki je tako lepo govoril ob vodi, da so ga posluale ptice in ribe. Ob tem pa
je treba omeniti, da je ob ribi Faroniki na freskantnih upodobitvah tudi nekaj glasbil,
od harfe do flavte in dud, ki ne nazadnje priajo o kontaminaciji orfejevega motiva
in motiva siren, ki zvabljajo v smrt ljudi z glasbo, petjem in mitolokega bitja, ki tam
kraljuje. Faronika je na freskah velikokrat naslikana s krono na glavi.
Kaj pa zares tematizira slovenska ljudska balada in kakne odseve nam ponuja, pa lahko da le poglobljena in natanna ponovna primerjalna analiza vseh dostopnih variant. Ta kae na razlike v razumevanju kozmogonije in poudarja tiste dele
besedila, ki e niso bili natanno preueni s stalia vloge bitja voda in sveta. Bitje,
ki se na grenost sveta odzove z gibanjem, to pa povzroa zemeljske premike in posledino premike voda. Zanimivo je, da je bilo njeno premikanje v verovanju ljudi
vse do danes na Slovenskem mono povezano s potresi in morda z uniujoima potresoma leta 1348. in 1511, ki je Tolminsko zruil skoraj do tal, a zamajal tudi veji del
slovenskega ozemlja. In to kljub temu, da v vseh dostopnih variantah pesmi potres
ni niti enkrat omenjen. Zato je morda razumljivo, a al netono, da so vsi dosedanji
raziskovalci tudi premike ribe Faronike v istomenski baladi povezovali s potresom.
Morda pa je spomin na ta zares ruilni potres na Slovenskem ter morda s tem
povezanim dvigom vodovja, lahko tisti, ki naj bi se zapisal v avditivni spomin prebivalcev Tolminskega, doivel odseve kataklizme v pesmi, hkrati pa se je raziril na
veji del Slovenije prek likovnih stvaritev.
Toda, kaj zares lahko sliimo (beremo) v baladi?
266
Aquatica: ,
Prva varianta: Ivan Murovec je po petju svoje matere zapisal prvo varianto pesmi, ki se je v Podmelcu na Tolminskem pela e pred letom 1887, objavljena je v trekljevi zbirki pod 492 z naslovom Jezus in svet nosea riba. V tej varianti, ki je po mnenju nekaterih raziskovalcev (prim. Kumer, Matietov, Merhar, Voduek, SLP I, 1970,
123) stareja od Kokoarjeve, plava Jezus po morju in za njim priplava riba Faronika:
Jezus po muorji plawa,
riba za nem prplawa,
riba Faronika.
Je pa zamenjan vrstni red hudih posledic, ki bi nastale, e bi se premaknila in sicer:

e se bm na hrt zwrnila,
ws swit pogblen bu;
e bm z majm ripom zwila,
ws swit patplen bu.
Morda pa je bila gronja z vesoljnim potopom huja kot pa tista s koncem

sveta? Druga varianta: V Kokoarjevem zapisu pa je najprej riba Faronika, ki plava
po morju, je moneja, je kraljica morja, medtem ko Jezus priplava za njo in jo roti,
naj se usmili nedolnih otrok in noseih en, ki nosijo tako kot ona zemljo, nova bitja
sveta. Morda pa je prav ta vrstni red pravi, kajti bitje morja in zemlje, ki bi lahko bilo
tudi pogansko boanstvo, ima oitno vejo mo kot transcendenca oziroma bitje
neba. Riba Faronika je personificirana, z njo se pogovarjamo, jo spraujemo o stanju
sveta, ji priznavamo vrhovno mo.
Riba po morju plava,
riba Faronika.
Jezus za njo priplava
po morja globoin.
O le akaj, akaj, riba
riba Faronika.
Te bomo kaj praali,
kak se po svet godi.
e bom jest z mojim repom zvila
ves svet potopljen bo.
e se bom jest na moj hrbt zvrnila,
ves svet pogubljen bo.
267
O nikari, nikari, riba,

riba Faronika.
Zavolj nedolnih otroiev,
zavolj porodnih en.
Tretja varianta: Zapis Tonke Maroltove iz leta 1952, ki ji je pel Joef Murovec,
pa je varianten v tem, da naj bi bil konec sveta, ko bo Faronika z repom vila (zvila) in
vesoljni potop, ko naj bi se zvrnila na hrbet.
e buom jest z majm repam wila,
ws sviet pagblen bu.
e se buom jest na hrbt zwrnila,
ws sviet patplen bu.
etrta varianta: Zadnji zapis Tonke Maroltove, tudi iz leta 1952, ki ji je pevka
Marija Klemenc zapela le odlomek, kae na to, da je vesoljni potop nedvomno resna
in realna gronja in mnogo blije uresniitve (pogoste poplave in potresi), kot pa
konec sveta:
Riba bo rep nagnila
ceu sviet bo potapila,
riba Faronika.
V pesmi so apokaliptine prvine v obliki pronje Jezusa (zdi se, da je bil Jezus dodan kasneje), naj zaradi otrok in noseih ena, opusti namero in se jih usmili.
Torej sta zdrueni kozmologija in religija, saj je edino Jezus tisti, ki lahko prepria
bajeslovno bitje, da miruje, eprav se zdi, da je v tem preprievanju neuspeen in je
Faronika moneja. Voda je torej v tej pesmi prostor tujega, oddaljenega, neznanega, straljivega, celo transcendentalnih in bajeslovnih razsenosti. Morje z mitoloko
ribo (kitom, tjulnjom) je gronja vesoljnega unienja vseh ivih bitij.
Riba Faronika kot arhetip in likovna ikonografska reprezentacija

Arhetipi kot nadasovne konstante, praslike, predeksistentne oblike ali mitoloki
motivi, ki so skupni vsem rasam in vsem asovnim obdobjem, se po Jungu (Arhetipi,
kolektivno nezavedno in sinhroniciteta, 1995) lahko manifestirajo v razlinih simbolnih
podobah v umetnikih delih vseh asov, tudi v folklori, kjer ustvarjajo doloene duhovne forme (1995, 31). Arhetip je po Von Francovi (The Psyhological Meaning of Redemption Motifs in Fairy Tales, 1997, 17) t. i. naravna konstanta v loveki psihi, ki je
po njenem reprezentirana tudi skozi pravljico na najbolj prvoten nain, po Jungu pa je
arhetip pojem, ki je povezan z pojmoma mit in pravljica. Jung za pravljice meni, da so
v prvi vrsti psihine manifestacije, ki izraajo bistvo due (...) (1995, 41).
Pojem arhetipa, ki je neizogibni korelat ideje o kolektivnem nezavednem,
pomeni navzonost doloenih oblik v psihi, ki so povsod prisotne in razirjene. Mitoloka raziskava jih imenuje motivi; v psihologiji primitivnih ljudstev ustrezajo pojmu Levyja Bruhla reprsentations collectives, na podroju
268
Aquatica: ,
primerjalne religiologije pa sta jih Hubert in Mauss definirala kot kategorije

imaginacije. Adolf Bastian jih je e pred asom oznail za elementarne misli
ali pramisli. ( Jung 1995, 25)
T. i. arhetipne zgodbe izvirajo iz aktivne imaginacije posameznikov v razlinih skupnostih in etudi arhetipna zgodba prihaja od posameznika, mora biti skupna celotnemu kolektivu, kajti drugae ne bi obstala v t. i. kolektivnem spominu. Po
Halbwachsu je kolektivni spomin: kontinuiran miljenjski tok, katerega kontinuiranost nikakor ni umetna, saj obdri od preteklosti zgolj tisto, kar je e ivo ali zmono iveti v zavesti skupine, ki ga vzdruje (Halbwachs 2001, 85). Zato se moramo
vpraati, ali je kolektivno nezavedno potemtakem esenca za ustvarjanje kolektivnega
spomina in so vsebine kolektivnega nezavednega arhetipi t. i. obi vzorci je nato
osebno nezavedno esenca individualnega spomina, ki pa nato lahko tvori posamezne simbolne reprezentacije arhetipa, ki so nato v folklori variante?
Jung je menil, da lahko razlini folklorni, mitoloki in zgodovinski material
v prvi vrsti slui za dokaz enakih form psihinega dogajanja v prostoru in asu (87
in 173). Te forme so bile tako kot arhetipi prenaane skozi dolga asovna obdobja.
Ko se podajamo na obmoje folklore in psihologije, s katero je mogoe razlenjevati globinsko strukturo posameznih folklornih del, ne smemo pa pozabiti, na kar je
opozoril e folklorist Barre Toelken v delu The Dynamics of Folklore, da je folklora
dinamina in da so raziskovalci kljub bogatim monosti uporabe psihologije in psihoanalize v folklori, pozabili na dinaminost in variantnost (1996, 413) v folklori
in so analizirali le eno od variant pesmi ali pripovedi in ne celoten tipoloki korpus
pesmi ali pripovedi in se niso ozirali na kulturni kontekst, v katerem se je posamezno
besedilo razvijalo in spreminjalo. Zato je treba ob uporabi jungovske arhetipizacije
upotevati vse dosegljive variante posameznega tipa balade in ele tako ugotavljati
arhetipizacijo v folklori in to je bilo tudi storjeno. eprav je pesem fragmentarna,
pa vseeno lahko v njej najdemo univerzalni lik in motiv. Riba Faronika je torej slovenska simbolna reprezentacija arhetipa potapljake ivali, ki ima posebno mo, je
enski arhetip, je iva in vitalna sila, nadbitje, prabitje, ki ga v pesmi lahko ustavi le
pronja transcendence v kriku Jezusa, naj se bitje usmili vsaj noseih ensk in nerojenih otroiev. V pesmi sami se morda razodeva, da bi riba Faronika lahko bila
anima, po Jungu je anima lahko arobno ensko bitje, uteleeno kot morska deklica
(pol riba, pol enska) sirena? (1995, 61), animus pa bi bil v njej Jezus, na freskah
na proeljih cerkva na Slovenskem, pa ni navzonosti Jezusa, temve navzonost sv.
Kritofa, ki bi bil tudi lahko animus. Sv. Kritof je veinoma upodobljen v vodi in ob
nogah so naslikane tudi fantastine vodne ivali kot je riba Faronika, ali bitja iz starogrke mitologije, kot je kentaver, ali Jona iz Stare zaveze (prim. Golob 1982, 21, 24,
25). Sv. Kritof je naslikan kot orjak, ki je prenaal popotnike ez vodo in med njimi
Dete Jezusa, ki ga nosi na rami. Riba Faronika pa je manja in veinoma umeena
med obe Kritofovi nogi, ki sta kot neke vrste stebra sveta in je ta freska vidna zelo
dale in iz veine hi v vasi, v kateri ta cerkev stoji.
To pa lahko poveemo tudi z verovanjem,

da naj bi sv. Kritof varoval loveka nenadne smrti, e navsezgodaj zjutraj uzre njegovo podobo
(Kuret 1989, 1. knjiga, 51051; prim. e Vilhar
1996, 16). Kritof je povezan z vodo, je krstitelj, a
nad njim je Kristus, ki krsti z duhom.
Ikonografske likovne upodobitve ribe
Faronike so na slovenskem etninem ozemlju
zelo pogoste, veinoma so freskantne in so bodisi v notranjosti slovenskih cerkva ali na njihovih
proeljih, med njimi nedavno odkrita riba Faronika s cerkve sv. Lamberta v Baki grapi, na cerkvi sv. Miklava v Spodnjih Bitnjah pri Kranju,
freskanta Jerneja iz Loke, okoli 1530, kjer so ob
njej naslikana razlina loveka in polloveka
bitja, ki igrajo na razlina glasbila, npr. kentaver
igra na dude; idr. Riba Faronika je npr. na proelju sv. Filipa in Jakoba v Valterskem Vrhu v Poljanski dolini, kjer je upodobljena kot enska, ki
ima od pasu navzdol ribji trup z dvojnim repom,
ki ga podpira z rokami. In taka podoba Faronike
je na najstarejem reliefu bajnega bitja iz edada
in sicer iz 8. stoletja.
Vse stareje upodobitve ribe Faronike
v cerkvah in reliefih so dvorepe in kaejo na to,
da sta dva repa lahko celo dva pola sveta ali dva
pola ivljenja, zemeljsko in duhovno. Izjemno
podoben reliefni upodobitvi iz edada je relief
na cerkvi v Franciji, ki pa ima poleg enskega bajnega bitja tudi minotavra pol bika, pol loveka,
ensko bajno bitje pa je imenovano Melusina.
Tudi freska na cerkvi Marija pri Sedmih
studencih/Maria Siebenbrunn, pri Radni vasi
v Ziljski dolini na avstrijskem Korokem, je arhaina in tipoloka: Nad severnim portalom je
vidna pokodovana freska sv. Kritofa iz zaetka
16. stoletja. Pod njim je v vodi frontalna riba FaRelief na romarski cerkvi St. Pierre de Bessuejouls,
iz konca 11. st., predstavlja sireno, imenovano tudi
Melusina, z dvojnim repom in v drubi z kentavrom.
http://www.paradoxplace.com/Photo%20Pages/
France/West/Conques_&_%20River_Lot/Bessuejouls/Bessuejouls.htm
269
Proelje romarske cerkve

sv. Kanciana v Vrzdencu iz 13. st.
z upodobitvijo velikanskega
sv. Kritofa in detajl z ribo Faroniko iz druge etrtine 16. st.
Foto Rebeka Kunej.
Riba Faronika, relief (edad,

8. st.) Iz knjige: Ivan Grafenauer,
Kratka zgodovina starejega slovenskega slovstva, Celje: Mohorjeva
druba, 1973, 33.
270
Aquatica: ,
ronika, v vsaki roki dri po en krak repa (Vilhar

1996, 42, 43.) Zato lahko reemo, da je ta upodobitev t. i. praslika. In arhetip se kot praslika vseh
kultur prevrsti v slovensko prasliko in se utelesi.
In ali to bitje lahko kroti t. i. moki princip, uteleen v obliki sv. Kritofa, Jezusa ali je bitje zemlje,
je kraljica sveta, velikokrat upodobljena s krono na
glavi? Je to morda bitje, ki vlada vodam in zemlji,
je materialni princip, medtem ko je Jezus (v pesmi,
Kritof pa na slikah) duhovni, nebesni princip?
e pa mitologijo poveemo z biologijo, pa
vidimo, da je bilo morda mitoloko bitje izvirno
upodobljeno na podlagi realnega ivega bitja in sicer tjulnja, ki ima zgornji del telesa kot neke vrste
glavo, spodaj pa ribji rep, ki je pri tjulnju razcepljen
Proelje romarske cerkve
v dva dela in e sedaj primerjamo likovne upodosv. Kanciana v Vrzdencu
bitve ribe Faronike ali pa Melusine, kjer je dvoreiz 13. st. Detajl z ribo Faroniko.
Foto Rebeka Kunej.
post najbolj pogosta, vidimo, da je od realne ivali
do mitolokega bitja le ustvarjalni in imaginativni
korak.
Morda je imaginacija, po Bachelardu, tista,
ki ustvarja ivalske oblike (Bachelard 1969, 16,
19), poskrbela, da je morda vendarle bila podoba
bitja najprej resnina, vendar je izkustveni aparat
loveka, ki je to bitje morda videl, bil premajhen,
da bi ga adekvatno opisal, zato je prilo do domihttp://www.najnaj.si/slike/deljijskega opisa ivali. Tjulenj bi lahko bil prototip
tails.php?image_id=1045
za Faroniko, saj ima dvojni ribji rep, hkrati pa je
njegova glava podobna loveki (je bitje voda in zemlje), ali kot navaja Viskovi, da
je nekdo na svojih popotovanjih videl tjulnje z antropoidnimi gubicami (Viskovi 2009, 78). Ta nenavadna bitja vode, ki so v lovekih predstavah, prepojenih s
strahom, morala izraati nenavadno mo in lastnosti, so tako lahko postale mitoloka bitja. Fantazijski bestiarij torej ni nujno samo domiljijski, lahko nastane tudi iz
izkrivljenega opazovanja nenavadnih ivih bitij (Delort 1984, 78). Tjulenj je torej v
domiljiji ljudi postal boansko ivalsko bitje z nenavadno mojo.
Recepcija in percepcija ribe Faronike danes med intrepretacijo in

reinterpretacijo
Ko presojamo kakna je zgodovina neke ivali, pa naj si bo bajeslovna ali resnina, je
vedno potrebno zdruiti najrazlineja znanja iz narave in kulture in nato najti tiste
271
elemente, ki izhajajo iz te vsote znanj o tej ivali ter to prenesti v polje jezika in besed.
Tako bo riba Faronika lahko adekvatno spregovorila skozi mitologijo, folkloro, literaturo in likovno umetnost. Tako meni Faucault: Ko moramo podati zgodovino neke
ivali, je nekoristno in nemogoe izbirati med naturalistovo in kompilatorjevo dejavnostjo: v eni in isti obliki vednosti je treba zbrati vse, kar je bilo videno in sliano,
vse, kar je bilo sporoeno po naravi ali ljudeh, po govorici sveta, tradicij ali pesnikov.
Poznati neko ival, rastlino ali poljubno zemeljsko re pomeni zbrati vso debelo plast
znakov, ki so bili poloeni vanje ali nanje; pomeni tudi odkriti vse skupine oblik, kjer
ti znaki dobijo vrednost grba (...) Se pravi, proizvesti nad vsemi znamenji pomoni
diskurz komentarja. Posebnost vednosti ni v tem, da vidi ali dokae, pa pa v tem, da
interpretira (2010, 62, 63). Zato pa je potrebno ugotoviti, kam vse je segel rep ribe
Faronike tudi v dananjem asu in ponovno reinterpretirati njeno pojavnost v vseh
oblikah in razsenostih, v katerih se pojavlja.
Sodobni status pesmi o ribi Faroniki je naslednji. Pesem je bila v maju leta 2004.
posneta v Podmelcu na Tolminskem, tam, kjer je tudi bila zapisana in se je v preteklosti
pela, vendar v t. i. ljudski priredbi. Po besedah pevk iz Podmelca, ob snemanju v starosti od 65, 63 in 35 let (letnik 44, 47 in 70), jo je v vasi znala peti ljudska pevka, ki pa je
al e umrla. Pevke se imenujejo Tercet Juhana, ljudsko petje elijo dvigniti na raven
umetnikega podajanja, po vzoru zborovskega petja in s spreminanjem dinamike, tempa ter z dajanjem intonacije s pialko. Ribo Faroniko pojejo sicer veglasno, prirejeno
po posluhu, vendar ne upotevajo znailnosti ljudske pesmi. Ne glede na to, da so se
ljudske pesmi nauile od starev, predvsem mame, pa pesmi ne elijo ve peti po ljudsko. Proces uenja pesmi in nanovo ustvarjanja pesmi je znailen, pevke naj bi se pesmi
uile, kajti ne elijo peti tako: da se sli vse kriem, da ne zazveni! Iz trekljeve zbirke
vzele varianto t. 493 in sicer Kokoarjev zapis, ki pa ima zamenjan vrstni red prvih
dveh kitic, saj ne plava za ribo Jezus, pa pa riba za Jezusom. Ta zapis ni v nareju, v
nareju je prvi zapis 492, tako da so pravzaprav vzele obe varianti, iz druge so vzele prvi
dve kitici, nato pa nadaljevale s prvim zapisom, ki je v izrazitejem nareju. Konale so
z drugim zapisom. Gre za neke vrste kontaminacijo obeh pesmi, melodija pa je zapis
Tonke Maroltove, kar pa pevke seveda niso vedele. elele so poudariti dramatinost
samega besedila, zanimivo je, da so se zavedale, da je besedilo v pripovednih pesmih
pomembneje kot melodija. Melodija in nain petja je v vseh treh primerih tisto, kar
omogoa spremembe, besedilo pa ostaja nespremenjeno, okamenelo, in ne doivlja
sprememb, razen takrat, ko pevke vzamejo tisti zapis pesmi, ki je izrazito nareen. Pesem ohranja svojo pomensko in vsebinsko sporoilo (pevke so dejale, da je pesem preroka), njeno petje in posredovanje publiki je v vlogi ohranjanja njene kulturne in izroilne vrednosti. Pevke iz Podmelca so pesem rekonstuirale s pomojo vedenja o ljudski
pesmi in njenega lastnega odnosa do njene estetske razsenosti, ki ji v nekaterih njenih
bistvenih elementih niso bile naklonjene, zato so ji spremenile njeno glasbeno podobo
in jo interpretirale za drugano funkcijo, kot je bila izvirna, za nastop pred pasivno in
ne aktivno publiko. Kulturna (revitalizacijska) in performativa funkcija te pesmi sta torej drubeni funkciji te pesmi, estetska funkcija pa je tako ali tako v ospredju, saj pesem
272
Aquatica: ,
ni vzeta neposredno iz tradicije, pa pa so jo ob procesu njene smrti, e kot literarno in

preporodno dejstvo, pevke ponovno spravile v t. i. kulturni obtok v ozkem lokalnem
prostoru, v katerem je pesem izvorno nastala.
Poleg sodobnega prirejanja ljudske pesmi na terenu, je pesem vstopila tudi v
slovenski literarni, glasbeni in likovni prostor, kjer pa je doivljala razline transformacije in interpretacije. Percepcija vsebinskega sporoila, ki ga nosi izvirno besedilo,
pa je vtkana v vsa preoblikovana besedila, v glasbenih priredbah tako zborovskih kot
komornih in solistinih pa je doivljala tudi mone spremembe, vendar je t. i. vodilna melodija pri vseh poustvaritvah slina in razvidna.
V slovenski literaturi je Faronika mono odmevala, tako njen lik kot tudi pesem. Medbesedilni niz Riba Faronika je tako sestavljen iz ljudske pesmi kot predloge
in ve metatekstov: Ivan Pregelj (Plebanus Joannes, 1920) Gustav Strnia (Riba Feronika, 1943) (proza), Edvard Kocbek (Cerkev v Slovenskih goricah, 1977: poezija),
Gregor Strnia (Samorog, 1967: drama), Veno Taufer (a, b: Riba Faronika: Pesmarica
rabljenih besed 1975; c poezija; Tauferjevi Plesi in pesmi vodenjakov, 1986), kjer je
riba Faronika posredno prisotna v tej pesmi, ki govori o svetu: je kaj trden tak konec sveta ki obrnjen se ne spozna, Milan Vinceti (Riba Faronika, 1989: poezija),
Joe Snoj (Svto, 1989: poezija), Saa Vuga (Na ronatem hrbtu faronike 1999: proza)
in morda e radijska igra za otroke Mojce Jan Riba Faronika (1998), pesem Pisoar
(Knjiga rei, 2005).
Kocbek v pesmi Cerkev v Slovenskih goricah (1977) ugotavlja, da svet e ne
bo konan, dokler bo pesnik doivljal spokojnost in mir, ki ga izareva pokrajina in
cerkev kot prostor transcendence: in vendar ni sfinga / niti riba faronika / niti pravljicni zmaj, / to je utrujeni vol / z debelo glavo / naslonjeno na nebo. Spoznanje o
kozminem stvarstvu, kjer ima vsaka stvar svoj prostor in pomen in kjer so vse stvari
lepe v svoji prividnosti in relativnosti, poudari Strnia v dramskem delu Samorog
(1967), kjer citira ljudsko pesem. Strnia je izpostavil novo dimenzijo e znanega v
ljudski pesmi, in sicer relativnost sveta, ki je privid, vendar je lep, zato naj se ne bi
zgodilo to, da bi se riba faronika obrnila na hrbet. Strniev vnos ljudskega v njegovo lastno besedilo odpira dve dimenziji: 1. njegovo lastno kozmogonijo sveta in 2.
ljudsko bajeslovno verovanje, oboje skupaj pa zdrueno razkriva povezavo med idejami sedanjosti in elementi loveke vpetosti v vesolje, ki ga razkriva ljudska pesem.
Naslednji je Veno Taufer, ki uporablja staro besedilo, da bi mu natikal nov pomen
oziroma iz ljudske pesmi izluil tisto, kar bi njegovo lastno misel e potrdilo. (Riba
Faronika nosi svet 1 in 2, Pesmarica rabljenih besed, 1975, str. 1820.) V prvi pesmi na
nain ljudskih zagovorov raziri motiv bajeslovnega lika, ki vpliva na vse dogajanje
v svetu, in uporabi kontrastne paralelizme. Gre za eksperimentiranje, igro s pomeni
in ritmi na nain ljudskega. Verze iz ljudske pesmi razdira, jih spoji z novim hitrim
ritmom in razbije tekoo pripoved: za sabo priplava / za sabo odplava iz pene
v eno / iz ene v peno zavolj otrok porojenih / zavolj otrok pojedenih riba
faronika plava (...) Taufer z razlinih zornih kotov nekega motiva ustvarja pesniki
tekst na podlagi ljudske pesmi. V drugi pesmi navidezno ohranja strukturo ljudske
273
pesmi, vendar doda ironine poudarke in z groteskno dimenzijo: oglodana do repa

/ riba faronika ki resnost teme malo omili: zavolj sivih globoin / zavolj velikih in
majhnih rib (ribe smo ljudje), prenese zgodbo iz preteklosti v sedanjost. Avtor sicer
vkljuuje citate iz ljudske pesmi kot neke vrste montao, vendar jih transformira,
melodijo pa razbije v neke vrste recitativ.
Milan Vinceti s pesmijo Faronika (Literatura 4, 1989, 1114) skupaj s Strnio
odkriva mitoloko razsenost bajeslovne ljudske balade. Na zanj znailni sedemdelni
nain pesnjenja upesnjuje zgodbo o ribi Faroniki, ki bo, ko se bo obrnila, povzroila, da bo svet potopljen in izgubljen. Vinceti Faroniko opie kot bitje dveh svetov,
dvojno bajno bitje, ki je pol lovek, pol riba; dvojnost pomenov je vidna v vsaki kitici.
Vsebinsko je pesem povezana z naslovom kot kazalko in z opisom ribe Faronike ter z
zadnjo kitico, ki korespondira z zgodbo o nastanku sveta na ribi. Riba Faronika ima
mo, da svet unii ali ne, prav po biblijsko: VII: Jaz sem zaplodila svet / jaz ga bom
preklela / jaz sem beseda vseh besed / ki je meso postala. // Se mrtvim bo povrnil
vid / ive pa odejam / da slednji se zategne nit / ez ribjo kost zadeta. Faronika
je obenem plodna in jalova, tako kot svet. Transformacija predloge v isto nov sve
pesniki izdelek pa omogoa bralcu, da z recepcijo novega hkrati priklicuje staro besedilo. Kontaminacija ljudskega in umetnega je medbesedilno zelo izrazita. V Strnievi
drami Samorog so ljudske pesmi dobile nove etine in etnine razsenosti, besedilu pa
so dodale nove etine in estetske posebnosti. Miselno sporoilo Samoroga prinaa v
elementih ljudske pesmi dvojno gledanje na svet, tako kot ga sporoa ljudska pesem
in obenem Strniev duhovni in filozofski dodatek. Svet je zanj pravzaprav privid lovekovih oi, ki bo, ko se bo riba Faronika enkrat obrnila in bo priel as za temeljne
spremembe v lovekovi zgodovini, izginil z ljudmi vred: Ta svet ta as in vse kar
je, / je privid tega esar ni. / Ta svet stoji, ta svet lei / na ribi, ribi faroniki (Samorog
1967, 7677 II. dejanje 16. slika). V vloni pesmi Sanje o svetu I Strnia izpostavi vesoljno razsenost spet s pomojo ribe Faronike: Po globoini morja je plavala / velika
riba faronika. Tiho je leala na vodi, / na hrbtu je nosila svet. Faronika je zamahnila
in svet je zanihal, pod zvezdami pa je zaklical v svet samorog. Strnia vesoljnost sveta
zdruuje s svetom vesolja, ki ga ponazarjajo zvezde, saj se mu svet prikazuje dvojno,
morje odseva nebo in nebo odseva v morju. Gre za izrazito povezanost zemeljskega in
kozminega, tako da ju vasih ne razloi ve. Zdi se, da Strnia v tej drami uporablja
ljudsko pesem kot vrata, ki se mu odpirajo v svet transcendence. V tej sliki se pojavita
e rabelj in zvezdogled, ki ponovno simbolizirata dvojnost sveta, in Strnia jima v dialog ponovno poloi citat iz ljudske balade o Faroniki:
RABELJ e pa bo riba s svojim repom zvila
ZVEZDOGLED bo ves svet potopljen.
RABELJ e se bo riba na hrbet zvrnila
ZVEZDOGLED bo ves svet pogubljen.
O nikar, nikar, riba,
riba faronika!
Zavoljo nedolnih otroiev,
zavoljo porodnih ena.
274
Aquatica: ,
Popolnoma drugae pa je s pesmijo Svto Joeta Snoja (Literatura 1989, 89).

Pesem tematizira motiv iz ljudske pesmi, tako da ga nadgradi z aktualno drubeno
in politino situacijo v slovenski zgodovini: zavedanje novega asa, ko se obrne
na hrbet / riba Faronika. Po letu 1988. so se temelji slovenske drube zamajali, kot
da bi se obrnila na hrbet Faronika in povzroila vihar, saj se je zaelo obdobje, ko
slovenska Antigona lahko pokoplje Polinejka Pesnik morda s temi verzi namiguje
na spravo: na zemlji pokopava / brata / Antigona. Citat: riba po morju plava, /
riba Faronika pa priklicuje pomensko okolje ljudske pesmi in vzpostavlja medbesedilno vez s tradicijo prek pomena, ki ga nosi ljudska pesem. Snoj obrat ribe Faronike
pojmuje kot konec nekega tekega obdobja za Slovence, saj spregovorijo slepi /
mutci spregledajo, eprav as e ni svet, saj Antigono sego, toda plamen je iv. To
pesem Snoj pomensko preoblikuje, vendar stari motiv znova oivi in ga priblia novi
slovenski stvarnosti. Ale teger leta 2005. med svoje pesmi v zbirki Knjiga rei, uvrsti
tudi pesem Pisoar, ki se navezuje na pesem Riba Faronika, a te ribe Fa se bojijo moki, stoje ob pisoarju, saj bi jih utegnila ob tem, ko bi zaprla svoja usta, skopiti: In
so le prividi vinjenih, napetih v strahu, / Da ne zapre svojih ejnih ust, Faronika, /
Da kot pravino kazen ne krtnejo tvoji porumeneli zobje. / In nas skopi. Ponovno
gre za enski arhetip nasproti mokemu v banalnem vsakdanjiku.
Poustvarjalne reprezentacije pesmi v slovenski glasbeni ustvarjalnosti so prav
tako tevilne. Pesem poje tudi Bogdana Herman, ki pa ima, kljub njeni lastni interpretaciji in poustvarjanju, velik posluh za pristno ljudsko in se ji ni zdelo potrebno pesem v njeni izvirni dinamiki zelo spreminjati. Hermanova je za besedilo vzela
Kokoarjev zapis besedila, melodija pa je verjetno po melodinem zapisu Tonke
Maroltove. Pesem v zapisu Tonke Maroltove poje tudi Komorni moki zbor Celje,
Zvona kaseta (zbirka Musica noster amor), Ljubljana 1996. Priredba Marjana Gabrijelia v izvedbi Komornega zbora Nova Gorica (Iz koncertnih sporedov..., 19992003)
pa seveda kae popolnoma novo glasbeno priredbo pesmi, seveda v glasbenem smislu, ki pa paradoksalno na umetniki nain sledi eljam pevk iz Podmelca po estetski
izraznosti pesmi. Gabrijeli je vzel varianto, ki jo je v Podmelcu na Tolminskem
zapisala Tonka Maroltova, pel pa je Joef Murovec. Ljudska melodija je prepletena
v umetniko obdelavo, vendar se zlahka prepozna. Priredbe za zbor sta naredila tudi
Pavle Merku in Patric Quaggiato. Matija Bravniar je leta 1974. napisal glasbeno delo
Simfonija Faronika. Pesem poje tudi APZ Tone Tomi, komorni orkester Nuova
Schola Labacenzis, Ale Hadalin in Bla Pucihar. Tudi izvedba Janija Kovaia je
zanimiva, hkrati pa je eden redkih slovenskih kantavtorjev, ki je spremenil besedilo
pesmi: Od ribe faronike ( Jani Kovai et chronographus, I. volume Bureau Sombre
Prastare Pesmi [chansons trs ancien]):
Po vsemirja globoin plava riba faronika,
riba faronika, ki vodi nas v noeh,
s svojimi luskinastimi krivokotniki vlada prostranstvu;
s tvojega trupa mavrica v kapljicah na vse strani pri
in ko maha z repom veno valovanje v dalj drvi.
275
Riba faronika! Pridi, riba faronika!

Kako se na svet godi?
Ih, kako naj se kaj godi, e ga e ni?
Kaj naj te vpraam, riba faronika? Bo svet pogubljen?
Kako? Saj e ni narejen.
Kaj te praam e riba faronika?
e zvrne se na bok, bo konec vsega?
Ne, le nov zaetek bo to.
Ah ne, riba faronika, zavoljo otroiev,
zavoljo porodnih ena.
Vse ima svoj as in ko se zvrnem, bo za druge otroie in porode as.
Bo e kaj vpraal?
Moje oko je zvezda severnica in kar pogledam posrebri!
Kovai meni, da svet je in ga e ni, gre torej pri premikanju ribe faronike za
veno prenavljanje in obnavljanje sveta, ko je konec le nov zaetek.
Medbesedilni niz bi lahko okrepili e z intermedialnim in vkljuili v ta niz e sodobne likovne upodobitve ribe Faronike. Prva je upodobitev
ribe Faronike kot pol ribe pol enske, ki na hrbtu
nosi cvetlice, drevesa, grmovje, skratka je nosilka
zemeljskega, narave in podoba enskosti. Naslikal
jo je znameniti slovenski slikar France Miheli, ki
je ustvaril kar 43 podob ribe Faronike (1997, Ptuj:
Pokrajinski muzej, Mihelieva galerija; prim. Ganik 1996, 96).
Zanimiva je kiparska upodobitev ribe Faronike Botjana Kavia (skulpture, Tolmin, 2001,
http://www.youtube.com/watch?v=jKmHN11pwgw), na podlagi v treklju objavljene prve pesmi in zapisa Tonke Maroltove iz leta 1952, ki je v celoti navedena na
spletni strani in je kontaminacija Murovevega zapisa in zapisa Tonke Maroltove,
brez navedenega vira. Pod pesmijo je komentar k pesmi, ki se verjetno nanaa na
umetnikovo doivljanje pesmi oziroma bajnega bitja. (http://www.botjankavi.
mine.nu/SLOverzija/2001FISH%20FARONIKA/fish.html) Akademski kipar Marko Poganik je doivel sreanje z ribo Faroniko: Bajka o ribi faroniki, ki na hrbtu
nosi svet, je dragocen mit o nastanku in o ciklinih preobrazbah Zemlje. Ohranilo ga
je ljudsko izroilo zgornjega Posoja (spletna stran: http://obala.net/index.php?sh
ow=news&action=news&id=1041).
Po Pangerevi, ki povezuje mit o ribi Faroniki s teorijo o Gaji in meni, da mit
o ribi Faroniki lahko povezujemo z dogajanji na zemlji in sicer s poplavami svetovnih
razsenosti in cunamiji, z biblinim vesoljnim potopom (2396 p. n. t in letnico stvarjenja sveta 4052). Avtorica ugotavlja, da gre pri tolmaenju mita o Faroniki tako za
termodinamini kot tudi geomagnetni pojav in seveda opozarja na to, da je to gibanje danes v tesni zvezi s lovekim izkorianjem narave, z ekocidom in pravi: Toda
dokler znanost ne prizna hipoteze, ki obravnava Zemljo z vso geo- in biodiversiteto,
276
Aquatica: ,
smo na lepi poti, da se faronika dokonno in brez povratka zvrne na hrbet, z repom
pa dejansko e miga (Pangeri 2012, 377).
Riba Faronika je torej bitje voda in zemlje v pesmi, ki nosi preroka sporoila
iz preteklosti v sedanjost. Ta je lahko interpretirana le kot bajeslovna pesem, a tudi
kot pesem, ki lahko aktualizirana, tematizira dananje skorajda apokaliptino dogajanje v svetu, posebno pa e to, da je podoba ribe Faronike v dananjem asu podoba
tjulnjev (e posebno mladiev), ki jih pobijajo zaradi lovekega pohlepa po denarju,
da ne govorimo o mnoinem izginjanju celotnih ivalskih vrst, zaradi strahotnega
izkorianja narave v svetovnem merilu. Ali kot meni Suzana Marjani, da so moralne kategorije lovetva do Gee e vedno enake in sicer antropocentrine, kar ilustrira
tudi z objavo fotografije trupla tjulnja, ki so mu odrli krzno (Marjani 2006, 164, 178),
s imer bi lahko podprli nao tezo, da je sodobna podoba ribe Faronike podoba tjulnja, ki nima bajeslovne moi, nasprotno, e njegov lasten obstoj je pod vpraajem,
zato se zdi, da ni ve dale as, ko se bo od hudega trpljenja riba Faronika obrnila na
hrbet in nastal bo vesoljni potop ter hkrati konec sveta, popolno oienje lovekega ivlja. Pesem z univerzalnim sporoilom za vse narode sveta, je torej lahko tista,
ki opozarja, da je kraljica morja in zemlje tik pred tem, da se bo obrnila na hrbet, e
lovek ne bo prenehal z grenimi dejanji.
Riba Faronika je ljudska pesem z monim pomenskim nabojem, ki pa je v
ivem pristnem izroilu stvar preteklosti, njene rekonstrukcije in avtorske predelave
nas poveejo s kulturnim spominom preteklosti, ki nas pripenja na tradicijo.
Ljudske balade, ki so nosilke teh arhetipnih simbolov in zgodb, pa ohranjajo
t. i. kolektivni spomin na izvorno semantiko. Iz ljudskega izroila arhetipne zgodbe
v pesemskih formah prehajajo v kanon besedil prek olskega procesa in nenehnega
ponavljanja in transformiranja pomenov, tudi prek medbesedilnih procesov in se
skozi razline spominske procese vraajo v kulturni in literarni obtok. Tako doivljajo razline dinamine procese v kulturi in drubi in so pomembni prievalci preteklosti za sedanji as.
Viri in literatura
Bachelard 1969 Gaston Bachelard, Lautreamontov bestiarij, Nova evropska kritika II, Split.
Cevc 1958 Emilijan Cevc, Veronika z Malega gradu, Kamniki zbornik IV (Zvone Verstovek,
ur.), Kamnik: Obina Kamnik, 120134.
Delort 1984 Robert Delort, Les Animaux ont une histoire, Paris: Seuil.
Dundes 1988 Alan Dundes, The Flood as Male myth of Creation, The Flood Myth (Alan Dundes,
ur.), Berkely Los Angeles London: University of California Press, 167182.
Eliade 1996 Mircea Eliade, Zgodovina religioznih verovanj in idej, I in III del, Ljubljana: DZS.
Florjanc 2010 Ivan Florjanc, Riba Faronika, Mitoloke teme v glasbi 20. stoletja (Primo Kuret,
ur.), Ljubljana: 25. Slovenski glasbeni dnevi, 98107.
Florjanc 2012 Ivan Florjanc, Riba Faronika na freskah sv. Kritofa (Razmislek ob 500-letnici
potresa v kofji Loki), Loki razgledi 58 2011 ( Judita ega, ur.), kofja Loka: Muzejsko
drutvo, 182199.
277
Foucault 2010 Michel Foucault, Besede in rei. Arheologija humanistinih znanosti, prev. Samo
Tomi in Ana erjal, Ljubljana: Studia Humanitatis.
Franc 1997 Marie Luise von Franz, The Psyhological Meaning of Redemption Motifs in Fairy Tales,
Toronto: Inner City Books.
Ganik 1996 Stanka Ganik, Riba Faronika: nov grafini opus Franceta Mihelia. Argo 39/12,
9698.
Gole Kaui 2003 Marjetka Gole Kaui, Ljudsko in umetno: dva obraza ustvarjalnosti, Ljubljana: Zaloba ZRC.
Gole Kaui 2005 Marjetka Gole Kaui, Folk song today: between function and aesthetics,
Traditiones 34/1, 177189.
Gole Kaui 19922007 Marjetka Gole Kaui et al. (ur.), Slovenske ljudske pesmi IIIV = SLP,
Ljubljana: Slovenska matica in Zaloba ZRC.
Golob 1982 France Golob, Upodobitve sv. Kritofa dela slikarja Jerneja iz Loke, Loki razgledi
29, 2031.
Grafenauer 1942 Ivan Grafenauer, Prakulturne bajke pri Slovencih, Etnolog 14, 245.
Grafenauer 1944 Ivan Grafenauer, Bog daritelj, praslovansko najvije bitje, v slovenskih
kozmolokih bajkah, Bogoslovni vestnik 24, 5797.
Halbwachs 2001(1968) Maurice Halbwachs, Kolektivi spomin, Ljubljana: Studia Humanitatis.
Hidiroglou 1994 Patricia Hidiroglou, Leau divine et sa symbolique, Paris: Albin Michel.
Jan 1998 Mojca Jan, Riba Faronika, Radijska igra za otroke, Ljubljana: Radio Slovenija.
Jung 1995 Carl Gustav Jung, Arhetipi, kolektivno nezavedno in sinhroniciteta, prev. Boris Vezjak,
Ljubljana: Katedra.
Kalnick 2003 Zdeka Kalnick, Podobe vode in enske, Filozofsko-estetska razmiljanja,
Apokalipsa 72, 2950.
Kavi 2013 Botjan Kavi, (http://www.botjankavi.mine.nu/SLOverzija/2001FISH%20
FARONIKA/fish.html).
Kocbek 1977 Edvard Kocbek, Zbrane pesmi, Ljubljana: Cankarjeva zaloba.
Kovai 2013 Jani Kovai,
http://www.kud.si/index.php/Projekt:Akkustik_teAter/Prastare_Pesmi
Kmecl 1999 Matja Kmecl, Vugova in tolminska riba faronika, Sodobnost 47/12, 12031206.
Kretzenbacher 1954 Leopold Kretzenbacher, Ein Fisch trgt die Erde, Neue Chronik zur Geschichte und Volkskunde der der Innensterreichen Alpenlnder 20, citirano po: Cevc 1958.
Kropej 2008 Monika Kropej, Od ajda do zlatoroga, Slovenska bajeslovna bitja, Celovec: Mohorjeva druba.
Kumer 19701980 Zmaga Kumer et al. Slovenske ljudske pesmi III = SLP, Ljubljana: Slovenska
matica.
Kuret 1973 Primo Kuret, Glasbeni instrumenti na srednjevekih freskah na Slovenskem, Ljubljana:
Slovenska matica.
Kuret 1989 Niko Kuret, Praznino leto Slovencev, I in II, Ljubljana: Druina.
Kuva-Levai 2012 Kornelija Kuva-Levai, Apokaliptike ivotinje markeri prototeksta u
hrvatskoj fantastinoj prozi, Knjievna ivotinja, Kulturni bestiarij, II del (Suzana Marjani in
Antonija Zaradija Ki, ur.), Zagreb: Hrvatska sveuilina naklada Institut za etnologiju i
folkloristiku, 771797.
Le Geof 1998 Jacques Le Geof, Civilizacija sredovjekovnog Zapada, Zagreb: Golden Marketing.
Marjani 2006 Suzana Marjani, Knjievni svjetovi s etnolokom, ekolokom i animalistikom
niom, Narodna umjetnost 43/2, 163186.
278
Aquatica: ,
Mode 1974 Heinz Mode, Fabeltier und Dmonen in der Kunst, Stuttgart: Kohlhammer.
Pangeri 2012 Irena Pangeri, Od abstraktnosti mita o Faroniki do alegorine konkretizacije
teorije o Gaji, Studia mythologica slavica XV, 367381.
Pregelj 1975 (1920) Ivan Pregelj, Plebanus Joanes, Ljubljana: Mladinska knjiga.
Smits 2006 Gregory Smits, Shaking up Japan: Edo society and the 1855 catfish picture prints,
Journal of Social History 39/4, 10451078.
Strnia 1967 Gregor Strnia, Samorog, Maribor: Obzorja.
Strnia 1943 Gustav Strnia, Riba Feronika, Ljubljana: Sidro.
mitek 1998 Zmago mitek, Kristalna gora, Mitoloko izroilo Slovencev, Ljubljana: Forma
sedem.
mitek 2004 Zmago mitek, Mitoloko izroilo Slovencev. Svetinje preteklosti, Ljubljana:
tudentska zaloba.
teger 2005 Ale teger, Knjiga rei, Ljubljana: tudentska zaloba.
trekelj 1890 Karel trekelj, Zum Volksglauben, dass die Erde auf einem Fisch ruhe, Archiv fr
slavische Philologie 12, 310312.
trekelj 18951913 Karel trekelj (ur.), Slovenske narodne pesmi IIV = , Ljubljana: Cankarjeva
zaloba.
Taufer 1975 Veno Taufer, Pesmarica rabljenih besed, Ljubljana: DZS.
Taufer 1986 Veno Taufer, Vodenjaki, Ljubljana: DZS.
Toelken 1996 Barre Toelken, The Dynamics of Folklore, Logan: Utah State University Press.
Tucovi 2006 Vladka Tucovi, Motiv ribe Faronike v slovenski knjievnosti in likovni umetnosti 20. stoletja, Traditiones 35/1, 5168.
Uri 2008 Marko Uri, Voda, misli in sanje = Water, thoughts and dreams, Stanje in perspektive
ravnanja z vodo v Sloveniji [avtorji Lidija Globevnik... et al.], Celje: Drutvo vodarjev Slovenije, 8792.
Vilhar 1996 Breda Vilhar, Ziljske freske. Die Gailtaler Fresken. Ziljske freske in e kaj s poti za sledovi
gotskega stenskega slikarstva med Marijo na Zilji in mohorjem, Celovec Dunaj Ljubljana:
Mohorjeva druba.
Vinceti 1989 Milan Vinceti, Literatura I/4, 1011.
Viskovi 2009 Nikola Viskovi, Kulturna zoologija, Zagreb: Naklada Jesenski i Turk.
Vuga 1999 Saa Vuga, Na ronatem hrbtu faronike, Ljubljana: Mladinska knjiga.
Marjetka Gole Kaui

FARONIKA THE FISH
a cretaure of water and land in traditional and modern interpretations

Summary
Relying on folklore data and discourses, archetype theories, cultural and critical animalistics
and modern mythological and philosophical research on the subject of water as primordial
matter and aquatic creatures, this article focuses on a mythical Slovenian ballad about the
mermaid-like creature called Faronika the fish, and its artistic, literary and musical depictions.
279
This in-depth reanalysis of the song notices the researchers repeated association of
this mythological being with the creation myth and earths seismic activity, but not with the
Flood. However, the Flood myth is reflected in the folk song, and all artists and performers
thematize the movement of the aquatic mythological creature in the same manner as the folk
song does.
The hypothesis is that the depictions of Faronika the fish in the Slovenian frescoes
dating from 8th to 16th centuries were inspired by a real animal, namely the seal. Faronika
was depicted as a half woman-half animal deity with a double fish tail, in the company of St.
Christopher.
From the archetypal point of view, Faronika could be the female archetype, or anima,
whereas Christopher would be animus. The songs, however, present Jesus as animus.
This paper aims to broaden the spectar of different research horizons on this subject
by means of modern phenomenological and ecological considerations, which present Faronika the fish as a creature who reminds humanity of its constant and relentless exploitation
and degradation of land, water and sky, which could result in her rolling over and bringing
about the end of the world.
Folk song about Faronika the fish is rich in its symbolism, which, in the living tradition, is a matter of the past. Its reconstructions and literary transformations present a connection to the past via cultural memory, and create a link to the tradition.
These archetypal symbols and stories, preserved in folk ballads, maintain the socalled collective memory of the original semantics.
Taking the folk tradition as a strating point, these archetypal stories in poetic form
become text canons via formal education processes and continual repetition and transformation of meaning. Through intertextual processes and various cultural rememberance mechanisms they re-enter the cultural and literary circulation.
Thus, by engaging in a variety of dynamic processes, both cultural and societal, these
archetypal stories become an important keeper of the past in the present time.

**
:
, ,
. , ,
, , ,
.

(1811).

,

. , ,

, ,
.
, ,
,
, , ,
.
: , , , , ,

.

( 2002, 8; Nodilo 1981,
* marija.sarovic@ikum.org.rs
** (ON
178008) ,
, .
282
Aquatica: ,
182). , ,

(2002, 8). ,
,
, ,
( 1981, 40).

. , , ,

(Nodilo 1981, 181). ,
,
, , , ,
, (Nodilo 1981, 206).
.
, . ,
,
, .
,
,
,
.

(...) ,
, , . ( 2012, 297).
, .
,
(2012, 298).
, ,
( )
: ,
, , [] .
,
( 2012, 298),
,
. ,
,
, ,
.
,
( 1998, 192).
, , , ,
. ,
283
, , .

. , ,
, , ; , ,
.
,
.
, . ,
,
. ,
(, ,
) . ,
,
, (...)
, (...) , (1953, 8182).

, ,
(Nodilo 1981, 187). ,
,
, (Paracelsus 2013; Hartmann
1924, 124). : ,
.
. , ,
(Nodilo 1981, 188), a ,
(Siderius 2011)
: ,
, , ,
( 1959, 12).
: , ,
(Nodilo 1981, 188)
.
, .
, : :
-, ,
(Nodilo 1981, 189). ,

. , ,
:
,
.

(...) (
), ,
284
Aquatica: ,
. (...)
,
, . ( 2002, 116)
, , :
, , .
( 1998, 66).
. ,
,
. ,
,

(...) ;
( 1994, 228).
,
, ,
.
:
, , ,
, .

, , , ,
, , (1953, 8185). ,
, ,

, ( ,
II, 38; , INP, 9;
, MH I, 3; ,
, , II, 56).
, . ,
, ,
(1992, 66).

, . (
1994, 228; 2001, 67).
, ,
( 2001, 86)

, , (, 98).
,
. ,
,
.
. ,
285
,
, ,
.
, , , ,
,
(Eliade 1981, 58). . (1992, 89)
,
. ,
, (
): ( 2002, 144).

(
, ),
. ,
:
, ,
( 2002, 325).

.
. , :
(, , ),
. , ,
,

( ).
, ,
(
1998, 100). ,
.
,
( 2001, 98).

,
.
,
( III, 15).
,
, ,
: , / , /
, / , /
( III, 55).
286
Aquatica: ,
, ,
/ : / , /
, / (MH I, 75).

. , , ( ,
- ,
); (,
). ,
, ,
,
( 1994, 298). ,
, .

, ,
.
, , ,
.
, ,
, . (

)

,
(Siderius 2011; Hartmann 1924, 121).
, :
(...) ,
. ,
, ,
, ,
. ,
;
(...) ;
.
. ,
. , ,
. (Fuke 1959, 336)
, .
(
, ),
, ( , )
( 2001, 95).
, , . ,
. ,
287
, ,
(, ,
). ,
. , ,
(2001, 100).
,
( II, 38),
,
, (Nodilo 1981, 191).
,
. , , ;
, . ,
, , . ,
, (
, ), .
,
, . , ,
.
( ),
( , ).
, . ,
( III, 15), .
,
, (
2002, 85). , , ,
. , .
, ,
, .
,
, , (
2002, 8). ,
( 2002, 30).

, : ,
, , (.
, .);
(, 176). , : ,

( 1992, 94). ,
,

288
Aquatica: ,
(MH I, 36 , NEP II,

4). ,
.
, :
(1998, 104);
,
: , .
,
.

, ,
,
: , , . ,
.
1 , .
(Kunstmrchen),
. , ,
.

, . XVI Liber de
nymphis, sylphis, pygmaeis et salamandris, et de caeteris spiritibus ( ,
, , ),
, , .

. ,
(Paracelsus 2013). , ,
( )
. , ,
, ,
, .
,
:
: ,
, , ,
1 1811. .
-, , ,
.
, , . . . (
). ,
, .
, , . . . .
. ,
289
, . ,
, ,
.

(...) , , .
, (...) ,
;
, , ,
. (Fuke 1959, 337)
,
.

(.
). , ,
. , ,
. ,
, , , ,
,
, ,

. , ,
- ,
,
(Barkow 1990, II).
: ,
,
, () ,
,
( 1992, 101). ,
,
, .
,

: , / /
,
( II, 23).
, ,
, (-
1971, 64). , ,
, ( ,
, ),
( ,

290
Aquatica: ,
, / , / , /
, / , II, 30;
; MH I, 51), , ,
: ,
(Fuke 1959, 361).
, , ,
, ,
, , : -
, (Fuke
1959, 321). , ,
, ,
, . ,
, ,
, : ,
,
(Fuke 1959, 353).
, ,
( , , ,
) , , ,
, ,
.
, ,
, .
.

: ,
. , (Fuke
1959, 354).
, : ,
,
(Hartmann 1924, 125). , .
:
, ,
( 2002, 104).
,
, ,
, (Fuke 1959,316),
, ;
(, 336).
,
.
. ,
291
: / , /
. / : / , /
, / . / , /
, / , / ( I, 113).
, , ,
.
, ,
,
( ),
,
, , :

, .
;
,
: ! ? (Fuke 1959, 312)
: (...)
! ,
, , , (, 312).
,
, .
, ,
. , , :
, ( 1998, 22).
,
, , .
, (1998, 221).
, ,
, .
, , , ,
(1998, 23). ,
, , , .
, , ,
:
(...) , ,
,
. ,
, ;
:
(...) , ,
, (...)
,
(...)
292
Aquatica: ,
.
. (Fuke 1959, 317, 324)
, ,
(Nodilo 1981, 183), .
( ,
;
; III, 38; ; MH I, 75).
,
. ,
,
, ,
, :

(...)
( 1982, 311). ,
, , :
: / , , ! /
( I, 114), (INP, 59).
, .
, .
,
,

: ,
, : ,
. , , (Nodilo 1981,
187188).

.
:
(
), : (...)
, , ,
. ,
.
,
(Fuke 1959, 316).
. (1953, 95), .
. (Thompson 1955, 96; Krsti 1984, 8).
. ,
293

. ,
. , ,
, ,
. , , :
,
(...) , ,
(Fuke 1959, 335).
, , :
.
, , .
;
... , ,
:
,
(Fuke 1959, 338).

. ,
,
, . ,
:
,
:
, !
, , ?
,
.
(...)
, ,
,
,
;
, , , ,
.
,
,
,
,
,
,
,
,
, ,
,
,
, .
( II, 74)
, .
,
( 1953, 67).
,
, .
, ,
, , : , ,
, ,
(Fuke 1959, 367).
294
Aquatica: ,
,
, :
, (Paracelsus 2013).
, ,
. , ,
, :
, ;
;
;
, .

,
. (Fuke 1959, 373)

(. 1992, 2012).
,
,
.
, ,
. .
,
, .
-, ,
, , ,
,
.2 ,
,
( 1992, 101).

,
. , ,
,
.
,
, .
,
, . ,
, , , .

.
2
: 2012, 2012,
2011.
. ,
295
,
,
. ( )
: , / , /
, / , / , /
- ( , III, 55).
,
, ,
.
, : , /
, / / , /
, / ( 1876, 89).
, , ,
, : . /
, / , . /
: / , , ! / ,
/ ( ; INP, 9).

,
. : ,
, , , , . .
,
( 2011, 21). ,
. ,
(
), ( ,
, , ),
.
.
,
. ,
, (
).
.
, ,
, :
. / , / , /
( 1880, 130).
,
.
( ) ,
. , ,
296
Aquatica: ,
, .
,
, .
-,
: -
( 2011, 24),
.

. ,
:
, ( 2011, 27). ,
.
, , () ,
() ( )
.

,
,
,
. ,
, ,
: , /
/ , / /
/ /
/ ( II, 30).
:
; / , /
, / , (
; NEP II, 3).
,
,
:
(...)
.
, :

(...) .

, (...)
, (),
.
, ,
. (Bremenski 2009, 50)
. ,
297
:
,
, , , ,
. -,
, -,
(), -
( 1953, 1992).
:
,
( 1953, 116).
.
, : ,
. ,
(...)
. , (...) , ,
(Nodilo 1981, 212),
. ,
, ,
,
(Nodilo 1981, 214). (Nodilo
1981, 215): ,
. , , ,
.
, ,
. ,
, , ,
(1981, 216).
,
.
,
: , ,
, , ,
(Nodilo 1981, 215).
.
,
.
,

(Nodilo 1981, 216). , ,
, ,
.
: , ,
298
Aquatica: ,
(1981, 219).
() , ,
( )
. :
, ,
,
(Rjenik simbola 2003, 736737). , ,
, ,
. ,
(Rjenik simbola 2003, 737).
, ,
, .
,
.
,
,
, .
, , ,

:

.
(...)
. ,
(...) .
. ( 1981, 99)

, , .

, ,
, . , ,
, ,
,
,
, (Nodilo 1981, 221).
,
.
. ,
299

1998 , . ,
, : .
1981 , , , :
.
1959 , ,
, : , 530.
1876 , , II/6, , 8791.
I , I, : , 1969.
II , II, : , 1988.
, , , 1852.
2012 , , , :
, 195225.
1992 , , : .
2012 , ,
60, 295306.
2001 , .
, : .
1953 , ,
: LXVI.
1981 , , : ,
.
1880 , I, :
.
1984 , ,
, : .
1982 , , : .
- 1971 -, -
, :
.
2011 . , ,
, , II e: ,
, ( , .), : -
, 2131.
II , II,
: , 1989.
III , III,
: , 1989.
2002 , , , : ,
110116.
1994 , , .
, ( , .), :
, 228247.
1994 , ,
19251942. ,
( , .), : , 295301.
300
Aquatica: ,
2002 , . , : .
Barkow 1990 Ben rkow, Introduction, Fouqu de la Motte, Undine, New York: Dedalus, IIV.
Bremenski 2009 Adam Bremenski, Hronika ili istorija Hamburke crkve, Pad Arkone ili sumrak
slovenskog paganizma (Rastko Kosti, ur.), Beograd: Atos, 4354.
Rjenik simbola 2003 J. Chevalier, A. Gheerbrant, Rjenik simbola, Banja Luka: Romanov.
Eliade 1981 Mircea Eliade, Okultizam, magija i pomodne kulture, prevod Ljiljana Filipovi, Zagreb:
GZH.
Fuke 1959 Fridrih de la Mot Fuke, Undina, Nemaki romantiari. Odabrane pripovetke I, izbor
Vasko Popa, prevod Grgur Beri, Beograd: Nolit, 307373.
Hartmann 1924 Franz Hartmann, Paracelsus and The Substance of his Teachings, London: Kegan
Paul Trench Trubner & Co. Ltd.
INP Istarske narodne pjesme, Opatija: Istarska knjievna zadruga, 1924.
MH I Junake pjesme I, urednici I. Broz i S. Bosanac, Zagreb: Matica Hrvatska, 1896.
NEP II Narodne epske pjesme II, priredila Maja Bokovi-Stulli, Zagreb: Matica Hrvatska Zora, 1964.
Nodilo 1981 Natko Nodilo, Stara vjera Srba i Hrvata, Split: Logos.
Paracelsus 2013 Paracelsus, Liber de nymphis, sylphis, pygmaeis et salamandris et de caeteris spiritibus
(auszge) (http://www.heilige-quellen.de/Ordner_Wasser_Volkskunde/Paracelsus_liber_
de_nymphis_Seite.html).
Siderius 2011 Edmund Siderius, Knowledge in Nature, Knowledge of Nature: Paracelsus and Ele
mentals (http://edmundsiderius.wordpress.com/2011/03/08/knowledge-in-nature-knowl
edge-of-nature-paracelsus-and-the-elementals/).
Thompson 1955 Stith Thompson, Motif-Index of Folk-Literature, vol. 3, Bloomington & India
napolis: Indiana University Press.
Marija arovi
Brodarica and Undine
the Water Nymph in a Comparative Context
Summary
The comparative context of this paper encompasses two cultural-historical varieties of the Vila
motif, i.e. represents two different traditions that shaped those varieties. They are, on one hand,
the water Vila of our cultural tradition and oral literature, and on the other hand, the Undine or
water nymph, as one of the most popular varieties of that motif in Western European literature.
Undine is represented by its most popular literary treatment Friedrich de la Motte Fouqus
fairy tale Undine (1811). Both varieties are clearly linked to certain cultural-historical and reli
gious concepts the West and the East of Europe, as well as the opposition between paganism
and Christianity, written into the motif and strongly influencing the motifs shaping in folk and
art literature. Therefore, the basic aim of this paper is, firstly, to highlight the mythical origin of
the water nymph and her link with the animistic cults of the pre-Christian period and, secondly,
to distinguish the transposition forms of this mythically marked motif in literature and folk
literature treatments. Regardless of the differences between traditions, our water Vila is very
similar to Undine, with the exception of one single characteristic which vividly sets them apart,
most notable in the warriors ethos that shaped the first variant, i.e. the typical images of gentle,
ethereal fairy beauty characteristic of the second variety.

**
:
, . ,
. ,
( )
( , ),
.
.
;
( ); ,
(
).
. .
;
;
, ,
.
: , , , , , ,
, ,
(, , )

. ,
* nem_radulovic@yahoo.com
**
(. 178011), ,
.
302
Aquatica: ,
( )
( , ),
.
.

.
.
, (,
), .

, ,
.
-
;
.
. . (Hanegraaff 1996),
,1 ,
(
: Entzauberung, disenchantment).
; ,
, . 1718. ,
.
, ,
.
, , o
,
(Faivre 1994, 1011). , ,
,
. , ( . ),2
. ,
.
.
,
( ) ;
, ,
. ,
, (
,
1
;
, .
2
17. 19. (
, -, ).
. ,
303
). ,
( , )
, 19.
(, , , ),
.
,
. (
20. , )
(
Hanegraaff 1996, 12).
(
); ,
() (Hanegraaff 2000).3
(),
(Introvigne 2003, 40).
,
(Lewis 1992, X). ,
(occulture)
, ,
; (.
) ,
, (Partridge 2004, 45, 6771, 8486) , ,
spiritual bricoleurs Internet (85).4 .
,
( , ,
), .

.
, , ,
(Hanegraaff
1996, 1314). (.
Von Stuckrad 2004, 229). .
,
: .
,
,
. ,
. ,
3
. : New Age is synonymous with the cultic milieu having become con
scious of itself as constituting a more or less unified movement (although not a New Religious
Movement in the normal sense of the word) (Hanegraaff 1996, 17).
4
. Aries 13, 1 (2013) .
304
Aquatica: ,
. ,
.
( ),
(Introvigne 2003, 743).
,
.
(esoterisch) (Esoterik),
,
( , )
(Stuckrad 2004, 2021).
, -

(Goodrick-Clark 2008, 1114). .
, ;

( ).

( ) .
,
,
.

;
; ,
.
.
.

1875,
. , ,
. ,

:
1) ;
2) ;
3) ;
4)
;
. ,
305
5) (Von Stuck
rad 2004, 197).
-
. (...) ,
(Hammer 2004, 81). (
)
( ) (ibid., 139141).
;
, .

, .
.
;
, .
(Lectorium
Rosicrucianum).
( ) Lectorium- (
). (, , .)
,
. .

, 5
,6 ;
() . , .
.
.

,
, .
magnum opus-a, ,
, , ,
,
;
. , ,
( 2004/1, 783788). (
, ),
. , ,
5
, ,
.
6
, , :
.
306
Aquatica: ,
, , , ,
. ,
7
.
.
, .
, ,
; .
,
. . :

, ;
.
,
, 850 000 . ,
. ,
, ,
. , .
,
.

. ,

, .
, , ;8
. ,
, (,
, .) ( 2005; 2009; Godwin 2011, 103112).

, .
, ,
, (Heindel 2012,
291; 304; . : 2005, 99; 106).
-
.
, (
, 2006, 13). ,
, ,
7
, .
.
8
: ,
, , .
. ,
307
(Gunon 1921; Evola 2008, 8597), ,

.
,
( ,
). ,
.
,
. ,
. (. )
, , (
), ,
.9 ;
,
(1926). , ,
, ,
. ,
, ,
; ,
.

: ,
, ( ),
, , ( ),
, . ,
? , , , ,
. (
), (
in illo tempore), , .
, , ,
. , ,
.
.
- (
) (
, . ).
.

.
,
.
9
. .
308
Aquatica: ,

, (Hammer 2004, 107).
, ,
.
( , )
.
.10 ,
( 2004/1, 788);
, (
) ( 2007/2, 234235).
. , ,
,
, .
, , .
,
: ,
( , .),
. , ,
(Lanz 1905; Goodrick-Clarke 2005, 90195; Daim 1991, 135141).
, , , ,
,
.
, .
, , .
,
( 2001, 9899).
;

( 2005, 85).
: (...)

( 2004, 149).
(Charroux 1965,
156158). ,

.

,
10
()
(Hammer 2004, 104).
. ,
309
, , .
,
.
,
. ,
, .
,
.
.
, ,
.
(), .
.
, ( 2007/2,
423424).
, ( 2001, 99).
, , ,
;
, ;
( 2001, 97).
, : (...)
,
( 2005, 87).
, , .
, .
.
, (), ()
(, )
. ,
, ,
.

. ,
, , -
. ,
,
///-- .

. ,
. , ,
- -
( )
310
Aquatica: ,
. , ,
. (

: 1942;
1952, 6381). , ,
, ( 2007/2, 381,
), ( 2007/2,
942966). , ,
.
, ,
,
. , ,
, ,
, . ,
,
.
,

. .
,
. , .

; , () ,
,
. (Hammer 2004, 98, 108). ,
. ,11
,
.
,
.12
( ) (,
.): .
?
11
, .
. , (
), ,

.
.
12
, , ., ,
. , ,
( ) .
. ,
311
. ()
, , ;
, , .
,
. ( ,
,
, , ;
6000
, ).

,
.
,
.
: , , ,
( ),
(, ) - ( ).
, ,
.
,
. ,
.
. ,
,
. , . . .,
,
;
( 2007/2, 394395).
, ., A Childs Story of Atlantis,
1908, .

; ,
(Godwin
2011, 9697). ,
.
;
, , (
) . , , Atlantida restituta
, , o (
312
Aquatica: ,
1922). , ,
, .
;
, , New Atlantis.
(Atlantis Rising),
, ,
, ,
. ,
(Godwin 2011, 191194).
-, :
;
; ,
,
(Godwin 2011, 195196).
Fraternitas Rosae Crucis
, ; 20.
,
( , [1905]
,
; ) (Godwin 2011,
223224). , (I AM),
, ,
. ,
. ,
(Godwin 2011, 260).
,
.
13 .
, .
,
,
. , .
(readings),
(
); .
, ,
(Carlson 1979; Johnson 1998, 6265;
Hammer 2004, 107108; Hanegraaff 1996, 309317; 333343; Godwin 2011, 252257).
13

,
.
. ,
313

.
. ,
,
( )
( Johnson 1998, 8485).
: 1958. 1998.
, , .
,
1968. 1969,
(Cayce 2002, 871873; Cayce 1999, 157161).
,
(Godwin 1996, 216217; 225227;
. Stearn 2002, 213
216). (. Charpentier 1971,
172174).
,
(Hanegraaff 1996, 353354).
,
(1978) ,
.
(Hanegraaff
1996, 354).
.

,
( , ,
) , .
, (
).
,
.
, ,
. Plante.
(
) .
14 ( AMORC
, 1986, , , , ,
14
( )
; (. : La Terre creuse, Paris
1971), ;
(. 59).
314
Aquatica: ,
, ). ,
.
- ,

(
,
).
(Bernard 1970).
( ),15
, .

? (
).
, .
, .
Plante ,
(Charroux 1977, 8490).
, imaginaire
. , , .
, 16 ,
, ,
(Le Poer Trench 1976).

( ).
, .
11600 .
(35 ), :
, ,
.
.
,17 ,
. , , ,
.

. , (sic),
(sic). ,
( ). ,
15
1927. ;
(Godwin 2011, 253).
16

(1979) .
17
.
. ,
315

. , ,

. .

, .18

, .
,
-, . , ,

. ,
.
. .
(
, .
2012).
,
.
.

, ,
, . ,
,

( 1991).

, ( ,
).
( ,
), .
,
( ),

.
,
:
18
,
: ( . .)
,
(...) , 19. 12. 1991, :
2003, 180.
316
Aquatica: ,
. (
: 2005).
, ;
.
( ) , .
,
(
, ).
, . , .

, . (.
) , .
; ,
.
( 2005).
, , .
,
(Durand 1991, 200201; 2005, 220).
, ,
(Neumann 187), ,
.
, . ,
.
, ,
:
.
,
. -.
, . ,
, ,
, , ,
, ;
.
, ,
,
, , .
.
;
,
,
.
(
. ,
317
).
19 (Lilly 1969;
Wylie 1993).
(Hanegraaff 1996, 23). ,
( ,
, )
(
, ).

, .
, ,
, .
,
.
. ,

.
. .

, .
,
: ,
. ,
,
(
). ()
.
.
, ,
. ( ) je
, , , ,
Ahnenerbe-, , ( ),
, ; , ,
(, , 169270). (. 20
- , ,
, ).
19
20
.
(Goodrick-Clark 2007, 192193).
318
Aquatica: ,
, e- .21
nazisme de rve
: il ny manque vraiment que les rites secrets des indiens sioux! (Saunier
1981, 32). ,
.
, (
, ,
).
. ,
. ,
, , ,
.

.

(Goodrick-Clark 2007: 200).

, (Webb 1976, 275344).
. -
, je vlkisch 20. ,
, . ,
,
. , --
, belle poque. ,
,
. ,
e .
- , , .
, -
(Goodrick-Clark 2005, 217225). (
, ,

Hakl 1997. ,
). ,
,
, .
,
.
, ,
21
. ,
319
, (GoodrickClark 2007).22 ;

; ,
. 1945.
, .
.

, ,
(
1945, ,
).
,
(Summerhayse, Beeching 2007). , ,
,
(. Goodrick-Clark 2007, 205206, 216).
,
.
- ,
underground-, ,
:
(Goodrick-Clark 2007,
246250).
.
( ) ,

.23 ,
.
, , .24
22

( 2011); -,
.
23
( : , , ).

( 2001, 5565).
24
( ).
(Hakl 1997: 70) .

, ,
, ( 1967, 225).
( ,
320
Aquatica: ,
, ,
.

.
. .
1945. ,
,
. , ,
, , , ,
.
, , ,
, , .
. ,

,
.
?

.
(),
.
. (
). , ,
, .
. ,
.
,
.
, . (
Lewis 2000, 43).
,
, ;

( ) . ,
.
,
, , .
,
) , .
() , ,
.
. ,
321
, (...)

-, (Goodrick-Clark 2007, 245).
, ,
;
(Goodrick-Clark 2007,
254).
:
, .
. .
, (...)
-
, . ,
,
, .
, , ,

-,
, , .25

. ,
.
(Couliano 1992, 121).
, :
, summum
bonum . , 1945.
, . .
(Versluis 2013).
, : ,
; . ,
,
,
. , -.

, . . ()
25
322
Aquatica: ,
;
,
(Drury 2011, 78). ,
.

. , ,
. Ordo Templi Orientis ,
.
, . . ., (
, ).

, ,
. ,
, .
(. )
(Introvigne 2003, 280281).
Dragon Rouge ,
(Satanic Reds) (Introvigne 2010, 384).
, ,
, , ; ,

. .
.
: ,
( ) (),
.
. .
( )26
(. ).
.
.
.
(
) .
:
Long ago there was a big island between Africa and Haiti called Atlantis and
because of many earthquakes, it sank under the ocean called the Atlantic.
One time there was a big school of magick on the island of this same Atlantis
and the magicians were very powerful. What they didnt know when they
26
, .
. ,
323
were alive they soon learned after they died. The island, as we said, just sank
under the ocean and the magicians went down with it. But they didnt die,
they just became spirits with fish-like bodies and frog-like bodies, and snakelike bodies. They did this so they could continue their work under the ocean,
in their big temple down at the bottom of the sea. They are still down there,
but they are also spirits and as spirits they are able to do a lot of things. In fact
they know how to do more things now than they knew a long time ago. The
older they get the more powerful they get. Now, under the sea there is a great
forest with all kinds of sea-trees and seabushes, and sea-plants growing in it.
This is the great woods of the old island of Atlantis. There is an old king who
is a very powerful spirit-magician and he is the Master of the Words on the
Island Under the Sea. We call him Maitre or Ma-Tr for short. He is the
king of the spirits on his island and he is a very powerful god of Voudoo. He
has given to me a group of His spirits to help those who are making use of this
course to become powerful. I call His spirits the Hoo-Spirits, because they
make up one half of the team of spirits in lucky Hoodoo.
(...)
Now these two groups of spirits come together and make our system of lucky
Hoodoo very powerful, because they represent the most powerful elemental
forces in the universe for practical magick. The spirits of the dead come
from the north angle of the spirit world and are from the element of earth,
upon which everything must be built. The spirits of the sea-magicians come
from the west angle of the spirit world and are from the element of water.
Everything must depend upon water if it is to live and grow, so it is with the
spirits and their projects. We want things to be practical and we want them
to be successful. That is why we work with these two wonderful families of
spirits. Now there are many other spirits who will be able to work with you
and we will talk about them as we move along in our study. The important
fact is that we work with the spirits and that the spirits are quite wonderful
and helpful for us.
Actually, if you treat them well you will find that they are more willing to help
you than often you are ready to have them. That is because people are not ready
for the help of the spirits and so they are not ready to show the spirits that thay
want to make use of them. The spirits only wish for you to have something for
them to do and also they expect that you will be able to pay them off for their
service. This is only fair for they do everything and can do anything, and they
ask only something very small in the way of payment. Now to become a lucky
Hoodoo it is first of all necessary for you to do a little Voudoo ritual and say the
following prayer to the spirits. (Bertiaux 1988, 1718)
, (
), (
, ), (Introvigne 2003, 286) ,
. ,
( ) ,
, .
, , ( , )
( 1989, 1113).
324
Aquatica: ,
, . ,
.
: ,
, ,
( 1992, 13, 47, 127, 133, 139140).

.
.
.
: ,
,
.
, , ( ).

( 2013, 9496).
, ,
:
.
. ,
( 2013, 37).
, .
,
, , (
), ( ?)
. (
), .
. (haos magick27),
( ),
,
. , ,
. ,
, .
, ,
. ,
(Hine 2004, 225).
, . (

). ,
, .
27
magick magic.
. ,
325
. ,
.
O ,28
(Introvigne 2003, 393; .
: Aquino 2013, 602). (
).
:
:
(...)

. . (Aquino
2013, 922924)
( ,
) (Aquino 2013,
866870). ,
, -, ,
(, )
; . , , ,
.
. ,
.
.

, .
, :
, .
(: Godwin 2011, 83).
,29 ,
, , ,
. ,
,
.

. , , ()
.

.
. (,
,
28
29
.
.
326
Aquatica: ,
).
.
. .
. , , .
, . . (
)
( Joshi 2001,
246). , ,
30 , .
,
, ,
, , , . .31

,

.
(,
?).
(. )
.
, ,

. ,
, .
32 ,
. , ,

, ( 1983, 2451).
,
( ?)
mysterium tremendum-a. ,
, ,
.
,
. , ,
30
. , .
31
,
(Godwin 1996, 131132).
32

( 2009, 161).
. ,
327
; , ,
. ,
;
.
,
,
. , ,
, ,
( 2009, 152).
,
, , , .
, ( , . . ,
) (. , ).

. , ,
. ( Maracots
Deep
, ;
,
. .

.)
.
, . .
. ,
;
. , ,
,
, .

,
( 2009, 161).
,
, , (
!) (Drury 2011, 125)
, ?
, ,

.
. .
. ,
, .
328
Aquatica: ,
: Modern society has

created these places of moral danger through its Judeo-Christian ethics, which is
foreign to the ancient morality of Atlantis and Lemuria (Bertiaux 1988, 49;
Aquino 2013, 706).

.
(
,
). ,
. ()
;
Ahnenerbe- (Drury 2011, 220). , ,
, ,
, , ,
(Versluis, ibid.).
, ,
. , ,
(Drury 2011, 80). (2003)
.
.
, , . ,
; ,
, , . ,
. ,

.
,
, -
.
. ,
(Drury 2011, 125)
. ,
. , ,

- (Zacharias 1964, 2022).
,
, ,
(
). ,
.

,
. ,
329
(.
).

. ,
( ,
).

( ).
-
. , .
(, )33
.

,
, (Gunon 2004,
257259; Gunon 1970, 269276).
.
backmasking-y (
,
).
.

,
, .
.
. ,

, .
(, )
, .,

. -
( ),

.
.
.
, , .
,
, .
33
, , .
330
Aquatica: ,
2004 . . , 1, .
2007 . . , 12, .
2005 (), , .
2001 . , , .
2004 . , , ,
, 115168.
1991 . , : ,
, , 736.
19851987 ( ) 13, .
2013 . , , .
, 1998 . , . , , .
2005 . , ,
.
, 2006 . , . , , .
1989 . . , , .
1989 . . , , .
1992 . . , . , .
2001 . . , , .
2005 . , ,
.
2002 . , , , .
2005 . , , .
2009 . , , .
Aquino 2013 M. Aquino, The Church of Satan, San Francisco.
Bernard [1970] R. Bernard, Les Maisons secretes de la Rose-Croix, Paris.
Bernard 1971 R. Bernard, La Terre creuse, Paris.
Bertiaux 1988 M. Bertiaux, The Voudon Gnostic Workbook, New York.
Carlson 1979 V. Carlson, The Great Migration. Emergence of the Americas, as indicated in the
readings of Edgar Cayce, Virginia Beach.
Cayce 1999 Edgar Cayce on Atlantis, Hugh Lynn Cayce (Ed.), New York Boston.
Cayce 2002 The Edgar Cayce Companion. A Comprehensive Treatise of the Edgar Cayce Readings,
Compiled by B. Ernest Frejer, Barnes and Noble Digital.
Charpentier 1971 J. Charpentier, Le livre des prophties. De lenigme de la Grande Pyramide aux
mtamorphoses de lAn 2000, Les Hautes Planes de Mane.
Charroux 1965 R. Charroux, Le livre des secrets trahis, Paris.
Charroux 1977 R. Charroux, Lost Worlds. Scientific Secrets of the Ancients (Le Livre des Mondes
Oublis), Fontana Collins.
Evola 2008 J. Evola, Maschera e volto dello spiritualismo contemporaneo, Roma.
Gunon 1921 R. Gunon, Thosophisme. Histoire dun pseudo-religion, Paris.
Gunon 1970 R. Gunon, Le rgne de la quantit et les signes des tempes, Paris.
Gunon 2004 R. Gunon, The Spiritist Fallacy, Hillsdale NY.
. ,
331
Heindel 2012 M. Heindel, The Rosicrucian Cosmo-Conception or Mystic Christianity, Oceanside

CA.
Hine 2004 P. Hine, Prime Chaos. Adventures in Chaos Magick, Tempe, Arizona.
Lanz von Liebenfels, Jrg [1905] Theozoologie oder die Kunde von den Sodoms-fflingen und dem
Gtter-Elektron, Wien Leipzig Budapest.
Le Poer Trench 1976 B. Le Poer Trench, Secret of the Ages. UFOs from inside the Earth.
Lilly 1969 J. C. Lilly, The Mind of the Dolphin. A nonhuman intelligence, Avon New York.
Lovecraft 1999 H. P. Lovecraft, The Call of Cthulhu and Other Weird Stories, Penguin Books.
Lovecraft 2005 H. P. Lovecraft, The Dreams in the Witch House and other Weird Stories, S. T.
Joshi (Ed.), Penguin Books.
Serrano s. a. M. Serrano, Adolf Hitler, der letzte Avatar, Santiago Chile.
Serrano 1987 M. Serrano, Das goldene Band. Esoterischer Hilterismus, Wetter, Teut.
Serrano 1991 M. Serano, Man, por el hombre que vendr, Santiago Chile.
Stearn 2002 Jess Stearn, Edgar Cayce, spavajui prorok, Zagreb.
Wiley 1993 T. Wylie, Dolphins, ETs & Angels. Adventures among spiritual intelligencies, Santa Fe.
2005 . . ,
, (. . , .), ,
207238.
, 2009 . , , 171/172, 160171.
2005 . . , , .
1942 . , . , .
1952 . , . , .
1983 . , . ,
.
2003 . , , .
2011 . , .
, .
1967 . . , - XVIIXIX ,
.
2009 . , , 171/172, 151153.
Aries 13, 1 (2013).
Couliano 1992 I. P. Couliano, The Tree of Gnosis. Gnostic Mythology from Early Christianity to
Modern Nihilism, San Francisco.
Daim 1991 W. Daim, Der Mann, der Hitler die Ideen gab. Die sektiererischen Grundlagen des Nationalsozialismus, Berlin.
Drury 2011 N. Drury, Stealing Fire from Heaven. The Rise of Modern Western Magic, Oxford.
Durand, 1991 G. Durand, Antropoloke strukture imaginarnog, Zagreb.
Faivre 1994 A. Faivre, Access to Western Esotericism, New York.
Godwin 1996 J. Godwin, Arktos. The Polar Myth in Science, Symbolism and Nazi Survival, Kemp
ton IL.
332
Aquatica: ,
Godwin 2011 J. Godwin, Atlantis and the Cycles of Time. Prophecies, Traditions and Occult Revelations, Rochester Toronto.
Goodrick-Clarke 2005 N. Goodrick-Clarke, The Occult Roots of Nazism. Secret Aryan Cults and
their influence on Nazi Ideology, London.
Goodrick-Clarke 2007 N. Goodrick-Clarke, Sole nero. Culti ariani, nazismo esoterico e politiche
identitarie (Black Sun. Aryan cults, esoteric nazism and the politics of identity), Roma.
Goodrick-Clarke 2008 N. Goodrick-Clark, Western Esoteric Tradition, Oxford.
Hakl 1997 H. T. Hakl, Nationalsozialismus und Okkultismus, ARIES 21, 1998, 6398.
Hammer 2004 O. Hammer, Claiming Knowledge: Strategies of Epostemology from Theosophy to
the New Age, Leiden Boston.
Hanegraaff 1996 W. Hanegraaff, New Age Religion and Western Culture. Esotericism in the Mirror
of Secular Thought, Leiden New York London.
Hanegraaff 2000 W. Hanegraaff, New Age Religion and Secularization, Numen 47, 288312.
Introvigne 2003 M. Introvigne, Il cappello del mago. I nuovi movimenti magici, dallo spiritismo al
satanismo, Milano.
Introvigne 2010 M. Introvigne, I satanisti. Storia, riti e miti del satanismo, Milano.
Johnson 1998 K. Paul Johnson, Edgar Cayce in Context. The Readings, Truth and Fiction, New
York, 6265.
Joshi 2001 S. T. Joshi, A Dreamer and a Visionary. H. P. Lovecraft in His Time, Liverpool.
Lewis 2000 J. R. Lewis, UFOs and Popular Culture. An Encyclopaedia of Contemporary Mythology,
Santa Barbara Denver Oxford.
Lewis 1992 James Lewis, Introduction, Perspectives On The New Age ( James R. Lewis and J.
Gordon Melton, ds.), SUNY Press, 1992, ixxiii.
Neumann 1974 E. Neumann, The Great Mother. An Analysis of the Archetype (Bollingen Series
XLVII), Princeton.
Partridge 2004 Christopher Partridge, The Re-Enchantment of the West 1, Alternative Spiritualities,
Sacralization, Popular Culture and Occulture, London New York.
Saunier 1981 . Saunier, Saint-Yves dAlveidre, ou une synarchie sans nigme, Paris.
Stuckrad 2003 Kocku von Stuckrad, Was ist Esoterik. Kleine Geschichte des geheimen Wissens,
Mnchen.
Summerhayse, Beeching 2007 C. Summerhayse, P. Beeching, Hitlers Antarctic base: the myth
and the reality, Polar Record 43 (224), 121.
Versluis 2013 A. Versluis, Global Phenomenon of Esoteric Hitlerism, Occultism in Global Perspective (H. Bogdan & G. Djurdjevi, ds.), Acumen.
Webb 1976 J. Webb, The Occult Establishment, La Salle, IL.
Zacharias 1964 G. Zacharias, Satanskult und schwarze Messe, Wiesbaden.
. ,
333
Nemanja Radulovi
Underwater Mythology in the World Image
of Contemporary Esotericism
Summary
This paper researches the forms of sunken world narratives in contemporary esotericism,
as defined by W. Hanegraaff, adapted to a disenchanted world. This theme can be viewed as
mythical as well, but only when employing the concept of myth originally used in anthropol
ogy (sacral history) and folkloristic (simple form, narrative genre), it is not mythical in the
sense of literary archetypology. The investigation of water as one of the imaginarys elements
is also affiliated to literary mythography. Subaquatic mythology is traced in theosophy and
its numerous branches; subsequently, in the New Age reception of theosophical mythology
(both the narrow and the wider sense); and finally, in esoteric Neo-Nazism and certain ten
dencies in contemporary ritual magic (mostly the Left-Hand Path and Satanism). This imagi
narium also belongs to those parts of contemporary popular culture linked to esotericism
i.e. occulture. In theosophy, subaquatic worlds contain a mythical exemplary function; in
New Age, the image of a living Atlantis and its eschatological return gains prominence; cur
rent subaquatic worlds are important in esoteric Nazism as well, in the Left-Hand Path magic
and Satanism, but in an antinomic reinterpretation.

**
j j , ,
j j j , j
j ,
jj j ; j j
j j j ,
. ,
j .
j,
22.1. j , , j
j j J.

J
: j

.
: , , , , , , ,
: , ,

(-) ,
. , , , ,
() ,
, () . ,
* alias@bvcom.net
** 178008
, ,
, .
336
Aquatica: ,

;1 , , ,
.2
, ,
,
- ,
.3

:
a 4
,
a
.5 ,

( )
, ,
.
, , ,
.
1

:
(Cheryl Cottrell-Smith, The Island Utopia and the Chronotope: Temporal Distortion in
Utopian Fiction of the Renaissance, Bristol Journal of English Studies 1, Summer 2012).
2
, ,

,
( Justin Thomas Trudeau, Jack Kerouacs Spontaneous America: A Performance
Genealogy of the Postwar Avant-Garde, KALEIDOSCOPE, Volume Three, Fall 2004, 48).
3
. . , ,
5 (1993), 154163; . . , : ,
2 (2008), 199208; . . ,
: , XX : . , . . , . .
. . , : (2007), 3037.
4
,
, y je y
,
y y .
( . , 19371938,
234407).
5

,
,
,
( 1989, 193, 195).
. ,
337
, ,
,
-e
.
,
1516. ,
,
,
, ;6 , ,
() / ()
, ,
, ,
, -
, /
, , . ,

- ,
, , .
,
, ; ,
,
,
-,

/. ,
,

, .
,
,
.7
6

outopia (-) utopia ( ). ,
Nusquama, /.
3. 1516, , :
, (Nusquamam nostram nusquam bene
scriptam ad te mitto); 20. :
(Misi ad te iam pridem Nusquamam...) (OBrien 1992, 24, 31).
7

y y /
/,
.
338
Aquatica: ,
,
-
- - ,
,
- , o
. ,
, ,
, , -
, .
, , /,
,
, , -/- .
,
,
.
, , ,
(), , (),
, ,
,
. ,
, , ,
,
,
.
:
,
,
.8 ,
() ,
/ . ,
, , ,
, y ,
/ .

ju
; . . ,
1925. ,
, .
8
,
, , ,
.
. ,
339

,
: insula, quam Mundi mare indique impetit
(, ).9
, .
,
,
,
, - - ,
, ,
.10 , ,
,
, .
, ,
,
11
,
, , ,
/. , ,
,
(Campbell 2006, 61),
,
,12 ,
.

9
Johann Valentin Andreae, Menippus, Sive, Dialogorum Satyricorum Centuria, Inanitatum Nostratium Speculum..., 1676, 53.
10
, ,
, 1992,
88110.
11
o ,
, ; ,
, , ; ;
; ;
;
.
12
/
, , , ,
.
;
(Campbell 2006, 63).
340
Aquatica: ,
, / ,
() .13

, ,

. ,
,
, ,
.
, :
(...) . ce
, a y
. , y , ,
, , , ce
. (...) , ,
, . a
y (...) je ce . Ha
, ,
. ( 2005, 154)
,
;
,
, .
, ,
, ,
. ,
, .
,
.

,
, , ,
, .
,
,14
,
13
, (
) : -, , :
, 2006, 139146.
14
, -.
10. ,
,
, .
. ,
341
.15 ,
,
,
:
,
. , .
.
. ,
(). Tap (), .
(). (. 2, 1014)16
, , ,
,
edinu, .
, ,
. paradiso pardes,
, (Psaki, Hindley 2002, 12).
,
(, ) ,
, ,
, , , .
17 /,
: ( )
, ; ;
15
a
- /, :
; ; (
, )
/, , - .
16

; ( )
,
, , :
, ;
; 22. 2).
17
, : ,
, ,
, ,
(). , , ,
(
, 775819). ,
, ,
.
, , je
. , ,
,
( 1992, 8889).
342
Aquatica: ,
. ,
(Hopkins 1905, 16),
, ,
,18 () (locus
amoenus), :
je ,
, , ,
. je , , , ,
a o . 2.
raja , ,
. Ta
, a je ,
;
, .

. , a
. ,
, je
. 3. , ,
, ,
. , :
,
. (...)
. je
. .
4. A je
.
. ( 1986, 285278)
,
,
:

, ,
, :
[-], ,
, ,
.
, ,
18
a
.
,
, .
,
.
Roman
dAlexandre, 12001300 (Peck 1998, 4).
. ,
343
, ,
. 8.
: ,

, ,
, ; ,
,
, , ,
, . ( 1986, 269)
, (-) (1655),
, , ,
: ,
,

, .
:
.
(...)
,
, , ,
,
. , ,
.
( , . . )
-
,
,
, 200 .19
,
/

. ,
,
. ,
,20
19
, , 1871. .

, ,
;
, ,
20
344
Aquatica: ,
, ,
/ , ( ),
:
, a
, , ,
. Ta
, , ,
, , oja
no 12 15R, je ,
, ,
.
Ha
, , a ,
, a , a
. ( 1989,
224)21
;

:
je ,
, ,
je , ,
, , , , ,

, . (, 226)
. , 200

.
, , ,
.
: ,
, .
21
a, a a
.
:
.
.
, , .
1870. ,
.

. , , a
je , . ,
je 1863.
je ( 1989, 1719).
. ,
345
, ,

:
, , , je ,
. Ta
.
: , ,
, : , , ,
, ; , ,
, , ; , ,
, , ; , ,
, ,
joj . (, 229230)
, ,
,
,
. ,
, , ,
, - :
,
, (...)
, je ,
je , , je
,
, , ; ,

. [!!!] (, 230231)
,
,
,

. ,
,

,
.
***
, ,
.

(
),
346
Aquatica: ,
- -
() ,

. , ,
, ,
, ,
-.
, -, - ,
, ,
, .
, ()
, , ,
() .

1989 . , , : .
1992 , , :
.
2005 , u , : .
1989 , XXI : , :
.
1986 , , : .
Billig 2004 Volkmar Billig, Inseln. Annaherungen an einen Topos und seine moderne Faszination,
Berlin: Humboldt-Universitat.
Campbell 2006 Gordon Lindsay Campbell, Strange creatures: anthropology in antiquity, London:
Duckworth Pub.
Hopkins 1905 E. Washburn Hopkins, The Fountain of Youth, Journal of the American Oriental
Society 26, 167.
OBrien 1992 Brian OBrien, J. H. Hexter and the Text of Utopia: A Reappraisal, Moreana 110,
1932.
Peck 1998 Douglas T. Peck, Misconceptions and Myths Related to the Fountain of Youth and
Juan Ponce de Leons 1513 Exploration Voyage, New World Explorers (Dec. 1998), 122.
Pigeaud, Barbe 2001 Jackie Pigeaud, Jean-Paul Barbe, Histoires de jardins: lieux et imaginaire,
Paris: Presse Universitaire de France.
Psaki, Hindley 2002 F. Regina Psaki, Charles Hindley, The Earthly Paradise: The Garden of
Eden from Antiquity to Modernity, Binghamton, N. Y.: Global Publications Binghamton
University.
. ,
347
Bojan Jovi
Water as an Element of the Utopian Chronotope
Summary
This papers starting point is the definition of the basic heuristic research notion the uto
pian chronotope, whose components are discussed with regard to the theoretical systems
they have originated from. Further, we point out the position, meaning, basic appearance
forms and functions of water in the framework of a broadly conceived utopian chronotope
(boundary, source of life/death, remedy/poison, strengthening/weakening memory, and
cause of rejuvenation/aging). Even in utopian visions of the contemporary age, written in
a scientific-technical, rational-enlightened spirit, usually placed in the future, the traditional
characteristics of water are preserved to a great extent, unchanged or adapted to the contem
porary view of the world. In the synergy of technical-technological hypotheses of the new
age, water enables, in the end, the return of a leisure typical for the Garden of earthly delights,
which closes the historical circuit of utopian tendencies.

(XIVXVII )**

, .
( , )
:
,
. , , , ,
,
.
,
.

,
.
, , .
: , , , , ,
,

.
, -
. -,
, , . * valentina.zivkovic@bi.sanu.ac.rs
**
: ( 177003), ,
.
350
Aquatica: ,

. ,
,
, , , -
.
-

. ,
, , , , San Giovanni, .
. O
. ,
, ,
. ,

. , , (), , , ( 1980, 13).
,

.
, ,
, . , :
(...) , , ! ( 1996,
323, 324).
: , , /
/ / ( 1996, 195); /
, / / ,
( 1996, 171).
, Bove doro, 1624. .

,
. ,
,
, ,
-
. , (XIVXVII )
351
, , , XVI .
, . , 1929. .
. ,
.
, ,
. , . , ,
352
Aquatica: ,
, : ,

(...)
( 1996, 90). ,
,
.
( 1996, 5152).
,
- .

. ,
. , XV
: , (il pozzo) contrata S.
Martini (IAK SN 25, br. 252). :
. ,
,
( 1996, 54). : Budui da su se u bunaru nalazile
mnoge sramotne stvari i neistoe, stoga utvrujemo da su carinici duni po svojoj
zakletvi da svake godine daju oistiti bunar prvog dana maja, o sveanosti Sv. Vida
(15. juna) i o sveanosti Sv. Ilije (20. jula) (Statut grada Kotora, cap. 411, 323).
,
. : , (il Pozzo), .
, , .
,
,
, . , ,
( 1996, 8485).
:
, / . /
/ ( 1996, 325).
,
, . -
-
. , (XIVXVII )
353
,
( ), ( )
.

. , , 1398.

( 1980, 147).
,

: ,
,
,
. , XVI .
. ,
.

. ,
,
( 1996, 55).

.
,
, .
(Statut grada Kotora, cap. 406, 321322). , ,
(Statut grada Kotora, cap. 407, 408, 409,
322).

.1
, , ,
,
. , , ,
, , , 1
XIV ,
.
. : Maibradi 1994, 53, 5657.
354
Aquatica: ,
, , .
( 1996, 5354). ,
,
, , (...) ,
, , ,
(...) ,
( 1996, 54).

,
(14931565). Vita della reverenda serva di Dio, Suor Ossanna da Cattaro,
dellordine di San Domenico
1589, 1592. .

. .
. , , , :

, .
, ,
,
: .
, ( 1996,
114115).
, .

, , . ,
1447.
(remonik 19211922, 158).

.2

: () ,

2
1397. 36 (
1980, 146).
. , (XIVXVII )
355
( 1996, 54). , ,
,

.
, ()
,
,
,

( 1996, 90). (...)

.
- , , XV .
,
, , , (...) , () .
.

, ( 1996, 9192).
((piscator) , : , , ( 1980, 145146).

(de sagenis) , .
, .

.
(Statut grada Kotora, cap. 325). , 1426. ,
(Statut grada Kotora, cap. 5). -
356
Aquatica: ,
, 1371. ,

() (Statut grada Kotora, cap. 40).
:
, , .
( 1996, 52). ,
.
, ,
. ,
.3
, ,
.
.
: , ,
/ , /
, , / /
. / , , , / , , /
, , /
( 1996, 321). / . /
/ , , / ( 1996, 326). ,
; , /
, / , /
( 1996, 138). , ,
/ , / / , . / , /
, / /
( 1996, 109).
, , ,
.
. 3
. : Jeremi, Tadi 1939, 49, 159161;
1963, 279280. 1348/1349. : Ravani 2010.
Blaina Tomi 2007.
: 2007, 181196.
. , (XIVXVII )
357
, , XVII
XVIII .
. , ,

.4

.5
, ,
. , ,
.
.
. ,
. , ,
, .
(Kant
1993, 116122, 214220, 364).
,

.
. , ( ) ,
(14201797).

.
. , ,
.

.
. , ,
, ,
.6
4
, (
): Pazzi 2010, 286303.
5
. ivkovi 2010, 7584; apeta Raki 2011, 93102.
6
, . Howard 1997, 101111.
, , . Cocke 2004, 421426.
358
Aquatica: ,
,
.
. , ,
.
:
, , , .
XVIII , , .7
, . ( ) .
, . 1523.
, , (Fiskovi 1953, 94). XV
: ( )

.8

, .

. , .
.

.9 . 1227. ,
. .
, festina lente, , .
Dieckmann 1957, 308321.
7
1708. ,
dens s. Nicolai , Stjepevi 1938, 38.
8

: 1996, 954; 2011, 279290.
9
. Stjepevi 1938, 2427.
. , (XIVXVII )
359
(
) .
, .
,
. quasi miraculose
(Monumenta Montenegrina VI, 7681).
,
.

.
XVIII , ,
, 1452. .
.
,
. ,
. ,
.
,
.10
,
.
.
XX ,
.
, , . , , ,

. , .
. ,
: Bilo to istina ili pria, kojom su dobri seljani htjeli da uveliaju svoju
svetiteljku, u njoj se krije duboka misao. ,
, ,
: Gazda, iznenaen udesnom pojavom rua, nami
djevojku staviti na kunju. Jedne veeri skine prsten s ruke, metne ga na neki ormar
i ree djevojci: uvaj ovaj prsten do sutra, pa e mi ga predati kada ti ga zatraim.
Djevojka poe na poinak, a gazda kradomice nou uzme prsten i baci ga u more.
Jutrom rano poe sluavka da kupi ribe na pazaru ukuanima za ruak. Stade ih istiti.
10
. 1967, 8389.
Brajovi 2000, 5158.
360
Aquatica: ,
Rastvorivi jednu ribu, nae u njoj gazdin prsten, koji spremi na isto mjesto, gdje ga
bjee on postavio. Kada Bua zatrai prsten, sluavka mu ga preda. To zaprepasti
vlastelina, koji ree svojoj supruzi: Ova djevojka ne treba da nas slui nego mi nju.
Ove prie i druge dokazuju u kolikom je tovanju Blaenica u Crnoj Gori, kada je
narod tako lijepim predanjima iskitio njen ivot (Lukovi 1965, 30).
. ,
.

,
,
. , , , , ,
,
.

1967 . , ,
7, 8389.
2009 ,
(XIVXVI ), LVIII, 181196.
1996 , XII XIX ( , .), .
1980 , , .
1963 , j -
, XX/2, 271295.
Blaina Tomi 2007 Zlata Blaina Tomi, Kacamorti i kuga: utemeljenje i razvoj zdravstvene slube
u Dubrovniku, Zagreb Dubrovnik.
Brajovi 2000 Sa Brajovi, Gospa od krpjela Marijanski ciklus slika, Perast.
Cocke 2004 Richard Cocke, Doge Agostino Barbarigo and the Image of Cyprus, Zeitschrift fr
Kunstgeschichte 67/3, 421426.
apeta Raki 2011 Ivana apeta Raki, Prilog poznavanju tipologije triju oltarnih cjelina iz
radionice Santa Croce, Radovi Instituta za povijest umjetnosti 35, 93102.
remonik 1922 Gregor remonik, Kotorski dukali i druge listine, Glasnik Zemaljskog muzeja
Bosne i Hercegovine XXXIIIXXXIV, 115196.
Dieckmann 1957 Liselotte Dieckmann, Renaissance Hieroglyphics, Comparative Literature 9/4,
308321.
Fiskovi 1953 Cvito Fiskovi, O umjetnikim spomenicima grada Kotora, CIII,
71101.
Howard 1997 Deborah Howard, Venice as a Dolphin: Further Investigations into Jacopo de
Barbaris, Artibus et Historiae 18/35, 101111.
. , (XIVXVII )
361
Jeremi, Tadi 1939 Risto Jeremi, Jorjo Tadi, Prilozi za istoriju zdravstvene kulture starog
Dubrovnika, Beograd.
Kant 1993 Laurence Harold Kant, The Interpretation of Relgious Symbols in the Graeco-Roman
World: A Case Study of Early Christian Fish Symbolism, A Dissertation Presented to the
Faculty of the Graduate School of Yale University in Candidacy for the Degree of Doctor of
Philosophy.
Maibradi 1994 Anita Maibradi, Statuti bratovtina obuara i krojaa u posjedu Istorijskog
arhiva Kotor, XLIXLII, 5365.
Pazzi 2010 Piero Pazzi, Opi uvod u prouavanje zavjeta, Zagovori svetom Tripunu. Blago Kotorske
biskupije, Zagreb, 286303.
Statuta civitatis Cathari. Statut grada Kotora, (prevod originala iz 1616. godine sa naunim
aparatom) ( Jelena Antovi, ur.), Kotor 2009.
Stjepevi 1938 Ivo Stjepevi, Katedrala sv. Tripuna u Kotoru, Split.
ivkovi 2010 Valentina ivkovi, The Altar Painting of the Cattaran (Kotor) Fraternity of
Leather-makers, Balcanica XL, 7584.
Valentina ivkovi
Motifs of Water and Water Beings in Kotor Tradition
(XIVXVII century)
Summary
This paper offers a concise overview of separate motifs of water and water beings mentioned
in various types of sources: from the motifs in works of literature and art to the statutory and
legal tradition that was formed in close connection with the demands of everyday life in this
maritime city. The sea, the rivers, underground waters, springs, heavy rains, real and fantastic
water beings are popular motifs in the written and artistic tradition of Kotor. In order to
present the themes more clearly and to activate the questions they imply, we divide the
motifs of water and water beings of the Kotor tradition into two basic groups. The first group
includes those motifs that are directly linked to the natural, i.e. geographical-topographical
and climate context of water (the city environment, including the sea and the rivers, heavy
rain, floods, fish as daily nourishment, springs of fresh water). The second group includes
the motifs from the symbolical-sacral domain, i.e. from the spiritual, cultural, religious and
legal tradition of Kotor (motifs of nymphs, sirens and classic deities in Renaissance Kotor
poetry, the dolphin motif in the altar image of the tanners brotherhood, the worship of St.
Nicholas as the protector of sailors, the arrival of miraculous icons and relics from the sea,
the motif of the fish that swallowed a ring). The analysis shows strong links between motifs
from both groups, i.e. their interdependence. The residents of Kotor built their everyday and
spiritual life in a relationship with the surrounding water. The geographic position of the city
encompassed by water is in the very foundation of Kotors tradition municipal, economic,
diplomatic, military, spiritual and statutory and its development from the start of Kotors
urban history.
Vladislava Gordi Petkovi*

Filozofski fakultet
Univerzitet u Novom Sadu
SLIKE VODE U EKSPIROVOM

DRAMSKOM OPUSU
Apstrakt: Pomen mora nevolja protiv koga se ovek die na oruje u Hamletovom
uvenom monologu Biti ili ne biti nije jedina slika vode i vodenog sveta kod ekspira koja priziva ambivalentna tumaenja. Od slika puine i podvodnih bia u Zimskoj
bajci ili Buri do ritualnog pranja ruku u Magbetu, religiozna, mitoloka i psihoanalitika znaenja vode i vodenog sveta uslonjavaju se i navode na nova itanja ekspirovog opusa. Meutim, sama re voda retko je prisutna, a njen semantiki raspon
donekle izneverava i arhetipska znaenja pojma, i itaoeva oekivanja.
Kljune rei: voda, ekspir, arhetip, slika, znaenje
ekspirov jezik poseduje katkad itaocu teko prihvatljivu artificijelnost, ali i neoekivanu efikasnost. On posreduje mehanizme delovanja sveta, ali ne u formi
eksplikacije, nego u vidu verbalne metaforine zagonetke. Re voda ne pominje se
u ekspirovom dramskom opusu onoliko esto koliko bismo oekivali, niti su asocijacije koje pokree onako bogate i raznovrsne kako bismo se od velikog pisca nadali.
Pomenuta tek 146 puta u etrdesetak drama ovog nesumnjivo najvanijeg engleskog
renesansnog stvaraoca, ree i od toga u sonetima i poemama Napastvovanje Lukrecije
i Venera i Adonis, voda je u opusu barda sa Avona, oekivano i predvidljivo, najee
oznaitelj suza i tuge, ali ne puno vie od toga, premda e neki primeri pokazati da zna
biti povezana sa nestalnou i opasnostima, razaranjem i nestajanjem. Malo je stilskih
figura u kojima se pominje re voda, a i tamo gde se nahodi znaenja i implikacije su
jednosmerni, predvidljivi i iznenaujue nematoviti, kao da je pisac, inae sklon preu* vladysg@yahoo.com
364
Aquatica: ,
zimanju metafora iz svakodnevice i slikovitom predstavljanju telesnih odlija i funkcija

(ukljuujui i suze, i znoj, i mokrau), oklevao da obogati i proiri paletu implikacija. U
glosaru ekspirovog jezika koji je britanski jezikoslovac Dejvid Kristal sainio sa svojim sinom Benom, glumcem po profesiji, uz termin water, kao mogua (premda ne
primarna) znaenja ove rei u tekstu, stoje suze i urin (!) (Crystal 2002, 490).
ta je ekspira, ija je slava zasnovana na upeatljivim scenama povezanim
sa vodom kao to je ritualno (ili pre opsesivno-kompulsivno) pranje ruku Ledi Magbet, na upeatljivim opisima prizora vode kakvo je Ofelijino davljenje (na nikad
razjanjenoj granici nesrenog sluaja i samoubistva), ili Prosperovo ostrvo, na graenju imaginarnih toponima kakav je primorska Bohemija i, poslednje ali nikako
najmanje vano, na konstruisanju impresivnih metafora uzaludnosti kakvo je uveno
dizanje na oruje protiv mora nevolja iz Hamletovog monologa Biti il ne biti ta
je takvog pisca spreilo da upotrebi samu re voda u svojim verbalnim konstrukcijama?
O ekspirovom jeziku pisano je mnogo, i nema kritikog i metodolokog
kljua u kome do sada nije itan: poststrukturalistikim interpretacijama zajedniko je provokativno ukazivanje na remetilaku prirodu jezika, na ulogu koju ima
u podrivanju poretka, razvlaivanju monika, detronizaciji moralnih i etikih imperativa i ozakonjivanju lanih vrednosti. ekspirov odnos prema jeziku jasniji je
ako ga sagledamo iz vizure njegovog ako ne najkompleksnijeg, onda nesumnjivo
najkontradiktornijeg junaka, Hamleta, koji rei upotrebljava tako da otkrije razmere
njihove nemoi da predoe znaenje. Danski kraljevi istovremeno morbidno uiva
u netransparentnosti jezikog znaka, i sahne od elje da pretakanjem misli u govor
dopre do istine i smisla. Hamletu je, ipak, tanost iskaza neuporedivo manje vana
od samog izazova jezike igre, a upravo jezika igra ne samo da dostatno doarava
njegove kognitivne i emotivne neuspehe, nego i demonstrira paradoks jezika koji
svoj neuspeh i nepodesnost prevodi u oblik vie nego podesan, trijumfalan ak
(McEachern 2002, 47). Kritiar Ros Mekdonald uoava autorovu opsednutost
umeem jezika da nanosi tetu, da izobliava i zavodi na pogrean put (McEachern
2002, 45); svaka ekspirova tragedija nam, kae on, jasno ukazuje na rizik od izopaenja jezika i pretvaranja rei u orue zla jer je jezik veroloman i nepouzdan ak i u
rukama dobrih (McEachern 2002, 45).
Kad Hamlet u drugoj sceni prvog ina majci govori o razmerama svoje alosti
za ocem, on pominje i fruitful river in the eye kao nedostatan znak alosti, nemoan da predoi snagu oseanja koje bi trebalo da pokazuje: prividno jednostavan
iskaz ukazae da nemo rei da jasno kae emociju see sve do bezuspenog pokuaja da se jedva adekvatna re koliko-toliko adekvatno prevede. Tako u prevodu Svetislava Stefanovia Hamletovu alost opisuje izvorniku verna sintagma obilna reka,
a u prevodu Laze Kostia nalazimo reenje koje, u nemoi da ga adekvatno opiemo,
moemo samo nazvati kostievskim: ono glasi potok neiscrp! Uvoenjem neiscrpnosti jeziki znak alosti pojaava se do granica hiperbole. Kosti ovde odlino
prepoznaje Hamletov poriv da ekspresivnost rei dovede do bezmalo nesnoljivog
V. Gordi Petkovi, Slike vode u ekspirovom dramskom opusu
365
preterivanja, i itaoca valjano usmerava ka tumaenju junakovih rei i postupaka: naglaena slikovitost Hamletovog jezika, nesvakidanje metafore i bizarna poreenja
svedoe o nedostatku snage volje i vrstine karaktera, svedoe o dubokom, nesvesnom otporu da se snaga misli i mate pretoi u delo.
Na slian nain kao prevodilake bravure Laze Kostia, implikacije rei voda
ukazae na ekspirovu svest o materijalnosti sveta, i na tendenciju da se odstupi od
konsekventnih arhetipskih itanja. Ipak, videemo da e suoavanje sa telesnou i
materijalnim svojstvima oveka i njegovog okruenja prizvati i interpretaciju nematerijalnih pojava i svojstava, na isti onaj nain na koji su telesne tenosti povezivane
sa obelejima linosti.
Telesno i duhovno: voda, sveta i dvorska

Voda e, ma kako retka u ekspirovom imaginarijumu, posluiti da predstavi dvojnosti telesnosti i duhovnosti. Kordelijine suze su, tako, u etvrtoj sceni treeg ina
Kralja Lira sveta vodica (prema prevodu Branimira ivojinovia, Sabrana dela
1995, 1407); opisujui njena pomeana oseanja dok ita pisma iz kojih saznaje za
surovo postupanje sestara prema ocu, plemi koji o Kordelijinim reakcijama govori
Lirovu najmlau ker predstavlja kao sliku istovremenosti sunca i kie, uzdaha i suza.
Oksfordski renik (Oxford English Dictionary) belei re holy-water jo 1583, ali
e ekspir svetu vodicu prvi put upotrebiti u Kralju Liru, tragediji pisanoj i izvoenoj u prvoj deceniji sedamnaestog veka. O dvosmislenosti pojma posvedoie i
sintagma koju e upotrebiti Lirova luda: ona glasi court holy water, i dobija sasvim
neoekivano znaenje.
Court holy-water in a dry house is better than this rain-water out o door
(King Lear, III, 2) odnosno dvorska sveta vodica u suvoj kui je bolja od ove kinice napolju (Sabrana dela 1995, 1396) otkriva ne samo ekspirovu invenciju, nego
i njegovu lektiru. ekspir se ovde oslanja na Dona Florija, u ijem je prevodu mogao itati eseje Miela de Montenja (pretpostavlja se da je ta knjiga bila u njegovom
posedu, budui da je sauvan primerak na kome je upisano njegovo ime). Floriov
prevod Montenjevih eseja objavljen je 1603. u tri toma, a uticaj Montenja na ekspira uoljiv je u podatku da 750 rei i fraza koje se u delima engleskog dramatiara
javljaju nakon 1603. postoje u esejima francuskog filozofa. Dvorska sveta vodica
upotrebljena je u Ludinom ambivalentnom diskursu koji zdruuje kreveljenje i pronicljivost krajnje ironino, kao aluzija na mokrau: Montenjevo chercher le vent de
la faveur des Roys Florio prevodi kao seeke after court holy-water and wavering
favours of princes (Taylor 1925, 5), dakle, spremnost na svakojake prljavtine da bi
se ostalo u milosti vladara, spremnost da se i neist zatitnika prihvati kao nagrada.
U trenutku kad odlazi sa razgnevljenim Lirom u olujnu no, Luda je elela
da ukae kako gubitak udobnosti ima krajnje praktine implikacije sukobljavajui
se sa kerima kojima je prethodno podelio kraljevstvo, odrekavi se vladarskih inge-
366
Aquatica: ,
rencija, Lir gubi titulu, identitet, ali udoban dom pre svega, dom koji titi od nepogoda, dom u kom su ga svi do apsurda potovali i dodvoravali mu se. Kraljevski bes
i impulsivnost donose velike promene, socijalne nemire, rat i bezvlae, a njihova
posledica po obine, male ljude najpre je gubitak krova nad glavom, pod kojim mnogo ta teko i muno dobija drugi smisao. Dom je sigurnost, makar se ta sigurnost
dobila od hirovitog kralja i nestalnih vetrova kraljevske vlasti. Izvan doma, gde su
nezavisnost i sloboda, ali i neizvesnost, na glavu se obruava kia (rain-water); pod
sigurnim krovom i urin vladara ini se kao sveta tenost.
Lirova jarost i nerazumnost, koja ga iz sfere nestalnih vetrova kraljevske vlasti
izvodi na pustaru, gde e rado trpeti da ga ibaju vetrovi i kie jer njima nije dao kraljevstvo kao Gonerili i Regani, otvaraju i ekspiru blisku temu generacijskog jaza izmeu okotalog vrednosnog sistema starih i pragmatine moralnosti mladih. Jo junaci
najstarijeg anglosaksonskog epa Beovulf govore o odvratnoj starosti kao krajnjem
ponienju za hrabrog ratnika; u kominom kontekstu komada Kako vam drago, za ekspira starost je drugo detinjstvo i suti zaborav. ekspirova su dela prepuna staraca
gladnih laskanja koji brane dogmu i autoritet, zahtevaju rigidno potovanje zakona i
grevito se dre vlasti. Pored najeklatantnijeg sluaja, Kralja Lira, gde da parafraziramo naslovnog junaka ne samo da starost grei nego se grei i protiv nje, ima primera
i tamo gde ih najmanje oekujemo: ak i u lepravoj komediji kakva je San letnje noi
nad u biti bezazlene ljubavne komplikacije nadvija se senka zakona i senka smrti pozivajui se na zakon, Egej trai smrt za svoju ker Hermiju koja ne eli da se uda za onog
koga joj je otac namenio. Starost se ne poziva uvek na zakon, nego i na sopstvenu muiavost: Lir se tako odrie Kordelije zbog nedostatka leporekosti, Gloster Edgara zbog
falsifikovanog dokaza. Tako se otkriva i to da iskustvo starosti esto biva nemono pred
zlonamerno upotrebljenim vetinama jezika da lano predstavi svet. Jer, niti Kordelijine krte izjave o ljubavi prema ocu daju istinitu sliku njene prirode, niti falsifikovano
Edgarovo pismo Edmondu reflektuje njegove stavove i namere.
Sekularna i hrianska tumaenja tragedije Kralj Lir, ve decenijama otvoreno
sukobljena u nereivoj aporiji o pitanju vere, dobijaju na znaaju kada shvatimo da je
Lirov svet mesto bez Boga u kome, ipak, biva mogua epistemoloka transcendencija (Fortin 1979, 114). Koliko god tok radnje i struktura komada osporavali postojanje
boanske pravde (ali i opominjali da pravdu moe da sprovede i ovek voen boanskim naumom, kao Edgar, koji svog slepog i ojaenog oca spasava od samoubistva i
vraa mu veru dodue simulacijom uda, a ne udotvorstvom), junaci bar povremeno veruju u dobrotu bogova i oekuju njihovu pomo. Tako se sluga zlog vojvode
Kornvola moli da Glosterovo oslepljenje brzo bude osveeno, Lir je uveren da e
bogovi stati na njegovu stranu a protiv dve starije keri, a Edgar e oca ubeivati da
su bogovi osetljivi na ljudsku patnju. Radnja komada je, meutim, ironina, sva oekivanja i strahovi junaka i publike istope se u surovom zavretku komada koji ukida
svaku mogunost da e se ostvariti dugo podgrevana nada u srean kraj. Po osvedoenju Pola Rikera, tragedija e nadjaati i pobediti najgorljivije hermeneutike napore hrianskih mislilaca. Tragediju, po Rikeru, ubijaju Logos i judeo-hriansko
367
propovedanje, a boanski bes uvek se javlja rame uz rame sa izostankom oseanja

svrhovitosti, te se u tom kontekstu ponovo javlja tragina patnja. Sprega sekularnog i
religioznog tumaenja ipak ne znai da je stupio na delo kritiki relativizam.
enska nestalnost
Otelo za Dezdemonu kae: bila je kao voda neverna (Sabrana dela 1995, 1468; prevod Aleksandra Sae Petrovia). Prevodilac ovde re false ne prevodi doslovno,
kao laljiv, iako bi imao osnova za to (u originalu stoji: She was false as water,
Othello, V, 2); premda je, samo nekoliko stihova ranije, na Emilijin upit ko je ubio
Dezdemonu, negirao svoju krivicu, pozivajui se na Dezdemoninu la, izreenu u
samrtnom ropcu, kojom ga je zatitila od krivice tvrdei da je digla ruku na sebe.
Otelo u odricanju zloina istrajava kratko, tek nekoliko stihova, dok ne postane
svestan da Dezdemona kao prava laljivica ode / U oganj pakla. ekspir nam ne
ostavlja prostora da se dvoumimo oko simbolike vode u ovom sluaju: ona je nepostojana, nepouzdana, ne moe se raunati ne samo na njenu vernost i odanost, ve
ni na pravilnost i logiku u njenom delovanju. U drugoj sceni etvrtog ina Otelo
je, obeznanjen od ljubomore, Dezdemoni rekao nebo zna dobro da si ko pakao /
neverna (Sabrana dela 1995, 1459; u originalu je false as hell, to ukazuje da se prevodioci dosledno dre oito neadekvatnog prevoda), i ini se loginim da voda za
njega ima unititeljska svojstva, im deli osobinu laljivosti sa paklom. Otelo Dezdemonu implicitno optuuje da ga je, zapravo, izazvala na zloin. Lanost vode ipak
je ovde predimenzionirana optuba, i motivisanost izraza treba traiti u Otelovim
razlozima da o vodi govori ba na takav nain. Otelov pokuaj da se verna, asna
i dosledno iskrena Dezdemona optui za lanost poput vode ovde je diskretan,
teko vidljiv signal itaocu i gledaocu da se glavni junak od asnog i autoritativnog
vojskovoe pretvorio u iracionalnog psihotika koji ne samo da vie ne vlada sobom,
nego su i svaka samokontrola i samokritika potisnute do beznaa. Optuba da je
Dezdemona poput vode sakriva injenicu da je poput vode zapravo bilo Otelovo
ponaanje impulsivno, nekontrolisano, razarajue, nalik bujici, vodenoj stihiji; on
sam je laan (sluio se opsenama, makar nesvesno, naivno ili u neznanju, da dokae njenu preljubu i verovao Jagovim opsenama), on sam je neveran, jer je prestao
da veruje u enu koja ga bezrezervno voli, do te mere da u samrtnom asu laima
pokuava da zatiti svog ubicu. Dakle, sve osobine lane, neverne vode nahode se u
Otelovom ponaanju i delovanju.
U Hamletu voda je enski princip kojim se oznaava tuga, nestalnost, ali i opasnost. Laert sestri koja se udavila (IV, 7) poruuje:
Odvie ti je vode, jadna Ofelija,
Pa zato svoje suze obuzdavam.
Ali ipak, pla je u tuzi od nas jai,
Priroda dri svoje obiaje,
Pa bilo ta o tome rekao stid.
368
Aquatica: ,
Kad mi se suze osue, ena e

Ieznuti iz mene.
(prevod Aleksandra Sae Petrovia, Sabrana dela 1995, 1299; original: Too
much of water hast thou, poor Ophelia, /And therefore I forbid my tears:
but yet / It is our trick; nature her custom holds, / Let shame say what it will:
when these are gone, / The woman will be out; Hamlet, 212)
Voda
se ovde povezuje sa nestalnou, slabou i enskim principom kao indikativnim svojstvom. Patetino i pompezno, Laert kae da e sa suzama iz njega
otii ena, mislei tu na slabi deo svoje linosti, onaj emotivni i samilosni. Proienje suzama proienje je od slabosti, neodlunosti, inertnosti: Laert koji izlije sve
suze iz sebe postaje nepokolebljivi osvetnik svog oca, ali isto tako i orue u rukama
leporekog i proraunatog makijaveliste Klaudija, ba kao to je Otelo bio u vlasti
Jagove demonske retorike. U Henriju estom (IV, 8) kad kralj kae moja milost je /
Potoke njinih suza suila (Sabrana dela 1995, 84; u originalu My mercy dried their
water flowing tears, 3 Henry VI, Shakespeare 1989, 693) vidimo kako suze, kao voda s
kojom iz oveka izlazi slabost i neodlunost, ali istovremeno tu slabost i neodlunost
signalizuje, bivaju savladane snagom kraljevske milosti.
U odnosima Hamleta i Ofelije, Otela i Dezdemone, Lira i Kordelije klju tumaenja lei u apsurdnom poimanju imaginarne krivice: junakinja moe biti kriva
zbog pasivnosti i nedovoljno iskazane revnosti koje je Hamlet zamerao Ofeliji, zbog
pokornog prihvatanja sa kojim Dezdemona podnosi Otelove ljubomorne uvrede
i udarce, zbog doslednog potovanja socijalno definisanih veza koje je razbatinilo Kordeliju. Imaginarna krivica povod je realnoj sili da se manifestuje u svom najgorem obliku: viak strasti i manjak razuma ekspirove tragine junake navodi da
ensku vernost proglase za neposlunost i surovo je kazne. Brak se sklapa odlukom
razuma, a razvrgava odlukom zaslepljene strasti. Brak je obeanje koje ne obeava
nita i upravo takvo nesigurno obeanje odreuje eninu drutvenu poziciju. ene
ispunjavaju sve zahteve patrijarhalnog poretka, odriui se identiteta i individualnosti u prilog branog ugovora koji im namee apsolutnog gospodara njihove sudbine.
Zauzvrat, ogoreni oevi, sinovi i muevi trae najstraniju kaznu za ceo enski rod:
Lir moli bogove da utru seme iz kog nastaje nezahvalni ovek, Hamlet tvrdi da brakova vie nee biti, Otelo uz Jagovu asistenciju fantazira o nainima na koje e umoriti Dezdemonu. Patrijarhalna kazna stie ene zato to nisu prepoznale trenutak u
kom moraju da svoju bezuslovnu odanost stave iznad potovanja obiaja. I Kordelija
i Dezdemona izvravaju zadatu dunost, u zabludi da ine najbolje i da ine ono to
se od njih oekuje. Kordelija je izrekla samo jednu optu istinu koja glasi da se enska
ljubav i briga moraju podeliti izmeu oca i mua jedini je problem to je to uinila
ba onda kad njen otac eli da mu se ona potpuno posveti i da ga neguje u starosti.
Navikla da patrijarhalni poredak ima opravdanje ak i za najapsurdnije zabrane, ona
oekuje nekakvo objanjenje kazne: Kordelija je zahtevala da kralj svima iznese razlog sa kog se odrie keri, da bi se znalo da nije poinila ni zloin ni sramotu. Jedini
enski uslov bezuslovne pokornosti jeste razlog, makar i argument gole sile.
369
Voda kao varljivi znak hrabrosti, muevnosti, odlunosti

O vodi se naizgled aljivo govori u takozvanoj grobljanskoj sceni, kljunoj za zagovornike metafizikog pristupa Hamletu. U prvoj sceni petog ina tragedije dvojica
grobara objanjavaju da se razlika izmeu samoubistva i utapanja moe utvrditi kad
se otkrije da li se pokojnik kretao prema vodi ili pak voda prema njemu: ako sad ovek ide prema toj vodi i utopi se, onda on, hoe-nee, ide; jeste l utuvili? ama ako
voda ide prema njemu, i utopi ga, on nije sam sebe utopio; argo, ko nije kriv za svoju
smrt, taj sebi ne prekrauje ivot (Sabrana dela 1995, 1360; u originalu: If the man
goes to this water and drown himself, it is will he, nill he, he goes mark you that.
But if the water come to him, and drown him, he drowns not himself. Argal, he that
is not guilty of his own death shortens not his own life; Hamlet, V, 1, 1417).
Greei u izgovoru latinskih rei i pokuavajui da na nespretan nain primene logika naela u argumentaciji, ova dva epizodna junaka iz niih slojeva u
originalu oni su clowns, to je u ekspirovom jeziku oznaavalo ljude niskog roda,
skromnog obrazovanja i ne ba britke inteligencije zadueni su ne samo za podsmeh rezonovanju uenih ljudi, ve i za komini predah u radnji pre nego to usledi
Ofelijina sahrana koja, sa tek delimino potovanim pogrebnim ritualima, zapravo
odlino ilustruje njihova tumaenja razlike izmeu samoubistva i nesrenog sluaja.
Voda je ovde i granica izmeu spasenja due i prokletstva, i granica izmeu patrijarhalnih zakona s jedne strane i enske pobune sa druge. Kako je Ofelijina pobuna protiv autoriteta od poetka osujeena njenom krotkou i spremnou da poslunost
ocu stavi iznad ljubavi prema Hamletu, tako ni sama njena smrt nije nedvosmislen
demonstrativni in kojim se patrijarhat kanjava za iskljuivost.
Obeleje nestalnosti i nesigurnosti u simbolici vode dolazi do izraaja kad u
prvom delu Henrija estog (I, 2, 132) ujemo od Device Jovane sledee rei opomene:
Slava je kao krug na vodi, koji
Sve vei biva, dok se ne proiri
Toliko da se pretvori u nita
(prev. Aleksandar Saa Petrovi i Branimir ivojinovi, Sabrana dela 1995, 721; u originalu Glory is like a circle in the water, / which never ceaseth to enlarge itself / Till
by broad spreading it disperse to nought; Shakespeare 1989, 593).
Voda opet implicira kratkovekost, medijum u kome se nita ne moe zapisati

ni sauvati. No zato voda upija svaki pokret: doputajui svojstvima da se bezgranino ire, ona ih rasplinjuje. Voda je, isto tako, oznaitelj varljivosti sudbine: u tumaenju Device iz Orleana, Henri esti e biti rtvom nestalne Fortune, a ta slava koja nestaje pripada Engleskoj. Predskazujui Henrijev gubitak engleskih poseda na teritoriji Francuske i stavljajui se na stranu dofena, Jovana sebe opisuje kao gordi brod
koji je u isto vreme nosio / Cezara i njegovu sudbinu (Sabrana dela 1995, 721). Ova
junakinja predstavljena je ambivalentno, jer je ekspir stopio francusku i englesku
verziju legende o Jovanki Orleanki, slike muenice i svetice s jedne i amoralne ene
u sprezi sa avolom sa druge strane. Kao takva, ova devica i grenica (ekspir koristi
za nju dvosmislenu re puccelle) istovremeno je olienje i otvorene i agresivne
370
Aquatica: ,
destrukcije svih vrednosti i subverzivne sile koja patrijarhat i njegove predstave o

maskulinitetu neprestano dovodi u pitanje.
Obe junakinje koje dominiraju u trilogiji o Henriju estom poreklom su Francuskinje, a simbolika istovrsnosti njihovog delovanja i uticaja oita je ve u injenici
da kraljica Margareta stupa na scenu im Jovana iz Orleana nestane sa nje. Margareta
oliava sutu suprotnost svim mukim ratnikim vrlinama hrabrosti, asti i odanosti a njeno delanje odlikuje nimalo enstvena odlunost, kao i spremnost da supruga bespotedno kritikuje zbog nedostatka iste te odlunosti. Margaretina surovost i
brutalnost objanjavaju se njenom majinskom potrebom: eljom da presto sauva
za svog sina. Meutim, neumoljivost i nehumanost u toj borbi za sina teko se pravdaju materinskim instinktom.
U treem delu Henrija estog (I, IV), ta druga grena Francuskinja u komadu, kraljica Margareta, obraa se Jorku, poraenom pretendentu na presto, surovo
trijumfujui nad njegovom propau i smru njegovog sina Ratlanda, koji je ubijen
na njenu zapovest. Nudi mu maramicu natopljenu sinovljevom krvlju, uz rei pa
ako ti zbog smrti njegove / Zasuze oi, evo rupcem ovim / Obraze brii (Sabrana
dela 1995, 811). If thine eyes can water for his death, stoji u originalu. Isprva se ini
da se ovim Margaretinim gestom uvruju tradicionalne predstave o maskulinitetu jer se implicira da otac, ak i ako pusti suzu za mrtvim detetom, nju e da otare
maramicom na kojoj je sinovljeva krv kako bi sebe, makar bio nemoan, ponien i
osramoen kao Jork, podsetio na osvetu. Meutim, sadizam i grotesknost njenog
postupka svom snagom izbijaju na videlo kad se odigra krunisanje Jorka papirnom
krunom, koje sledi kao dodatno ponienje, kao kazna pobunjeniku, kao manifestacija izvitoperene enstvenosti koja odbija da demonstrira samilost, ve se, naprotiv,
tom samilou bezono poigrava.
Dosledno ambiciozna, nepokolebljiva, poput ledi Magbet svojevoljno liena
enstvenosti i opremljena odlunou koju ekspir kod ena mapira uglavnom kao
negativno svojstvo, kraljica Margareta govori u etvrtoj sceni petog ina o potrebi da
se sa snagom i odlunou suoimo sa nevoljama, umesto da svoje suze dodajemo
moru (Sabrana dela 1995, 844); mudar ovek ne dozvoljava sebi da cvili nad gubitkom, ve bodro gleda kako da se lei / Priinjena mu teta. On ne sme da pusti
kormilo iz ruke, ne sme da izgubi samokontrolu i prisebnost, i snai / Ono to snage
ve i odve ima. Ovde prividno jednostavna slika dodavanja naih suza bezmernom
vodenom prostranstvu sugerie dinamiku suprotstavljenost ljudske volje i boanskog nauma: slabost nas unitava im je pokaemo, kao da poruuje Margareta, jer
tako dodatno osnaujemo svog neprijatelja.
Zakljuak
U snazi vode lei slabost i nemo ekspirovih junaka; u njenoj nestalnosti i nepredvidljivosti njihova kob. Timon Atinjanin osvetio se prijateljima koji su ga u nevolji
napustili pozivom na banket gde su se sluili mlaka voda i kamenje: to je podseanje
371
na elementarnu jednostavnost vode, istovremeno parodija njene snage, koja je ovde

podreena ogorenoj infantilnoj elji da se ponizi onaj ko nas je izneverio. Prisutna
i u posudama i u morima, bilo u Hamletovom moru nevolja, bilo u slikama puine
u Buri, voda ne prestaje da podsea i opominje, makar samo na to da je tragini junak sazdan od te tvari koja mu daje i slabost, i varljivu snagu, i opasnu, impulsivnu
odlunost.
Izvori i literatura
Crystal 2002 David Crystal, and Ben Crystal, Shakespeares Words, London: Penguin Books.
Fortin 1979 Rene E. Fortin, Hermeneutical Circularity and Christian Interpretations of King
Lear, Shakespeare Studies 12, 113126.
Hamlet Philip Edwards (ed.), Hamlet, Prince of Denmark, Cambridge: Cambridge University
Press, 1985.
King Lear Jay L. Halio, The Tragedy of King Lear, Cambridge: Cambridge University Press,
1992.
McEachern 2002 Claire McEachern (ed.), The Cambridge Companion to Shakespearean Tragedy,
Cambridge: Cambridge University Press.
Oxford English Dictionary www.oed.com
Poole 2001 William Poole, All at Sea: Water, Syntax and Character Dissolution in Shakespeare,
Shakespeare Survey 54, 201213.
Ricoeur 1967 Paul Ricoeur, The Symbolism of Evil, New York: Harper.
Sabrana dela 1995 Viljem ekspir, Sabrana dela (priredili Veljko Topalovi, Branislav Brki i Duan Mrenovi), Beograd: Slubeni list SRJ Dosije.
Shakespeare 1989 William Shakespeare, The Complete Works of Shakespeare (Peter Alexander,
ed.), London Glasgow: Collins.
Taylor 1925 George Coffin Taylor, Shakespeares Debt to Montaigne, Cambridge: Harvard University Press.
Vladislava Gordi Petkovi

IMAGES OF WATER IN SHAKESPEARES WORK
Summary
The paper discusses a considerably rare word in Shakespeares imagery. Although his plays
contain a great number of vibrant and striking images connected with water, ranging from
sea sailing to stain washing, it appears that the Bard of Avon used the word water reluctantly, without any obvious effort to enrich its meaning or add relevance to it. However, several examples from Shakespeares tragedies and history plays reveal some unexpected usage
of the word that denote both womanlike frailty and doubtful masculine power.
,

,

...
( , )
: , .
- . ,
() - , ,
. , ,
, ,

, () , , .

-,
-
, ,
,
, .
.
: , ,
, , ,
* dmasovic@gmail.com
374
Aquatica: ,
1.

. , ,

,
. , ,
- , () ,
, , , , ,
, , . , , ,
, .
. , ,
,
: ?
, ,
, ,
. , ,
, , , , .
, , , , (in-depth), (close reading).
, , () , , ,
, , , .
2.
. , ,
, , , , ,
, . , , , .
, , , ,
, ,
. , ,
375
,
. , , ,
, , , ,
.

, , , ,
, , , .
(Philip Armstrong),
- ,
(),
(Armstrong 2002, 1). :

(Armstrong 2002, 5).

- : 1)
-,
2)

.
, , ().
, , . : -,
, , , ,
,
.

animale rationale, ().

( [The Beast and
the Sovereign], 20022003). , 2001. ,
, ,
, ,

, , ,
, (Livingston 2008, 1).
,
376
Aquatica: ,
,
, .
, , , ,
, ,
, (mirror)
(: ) .
, , . ,
, , , ,
,
, . , ,
()
(, , ).
, ,
. , , . ,
,
,1 ,
, ,
, . ,
, , , ,2
, , ,
.
,
, .
,
,3 ,
1
zoon logon
echon: , , ,
animalitas
. , homo animalitas
anima animus sive mens, , ,
, . ...
animalitas (Derrida 2011, 322).
2
: Livingston 2008.
3

,
: , ,
. , ,
377
, . ,
, -
. ,
, , ,
- ( ,
) .
, , , , ,
, , .
3. ,
, , , , , . , ,
. , ,
,
,
- .
,
, , , , : - ,
. :
,
, justice est faite ,
. , , ,
, , ,
, , . , ,
, , ,
. :
,
, ...
().
( , )
(
),
, .
, , ,
,
. ,
,
, (loi),
(droit), (la loi et le droit), (loi),
(Derrida 2002, 24647).
378
Aquatica: ,
- , ,
, , . , ,
. , , , , ;
-. ,
, , , ,
, , (,
, ) , , .
()
.
(land men),
(ocean gazers), ;
, , . , , ,
, ,
, . , .
. , , , ,
( Joyce 1964, 33). . ,
, , -
, -
.
, , , , ,
.
, , , ,
, , .
4.
, ,
, , ,
, , , ,
. ,
, , , , , , , ,
, , ,
. , ,
379
. , , , ()
, ,
, .4
, - , (, ) , ,
, ,
(Creation), .
-, , , , , . , , ,
,
,
.
, , , ,
, , , , , , .
, , ,
, , , , , .
( ) , , , . , ,
, : , ;
(118).5
, , ,
, .
. ,
, .
, , ,
, .
, . ,
, 19. ,
.
, , : ,
, . , ,
.
.
( 2005, 144145).
5
.
380
Aquatica: ,
, ()
( ), , , ,
.6 ,
(),
, ,
.
:
, , , . ,
, , ,
.
, ,
. ,
-, , ,
, ,
. . , , , ( , , .)
.
, ,
, , , .
, , , , , , , , ,7 , ,
, , , (Tanner 2000, 63).
, , , ,
, ; ;
. ,
, , , ,
( ) : , , , , ,
6
. 252 , ,
, ,
, , , .
7

. : ; &
& , &
& ( : Edwards 2006, 2).
. , ,
381
:
( -)
,
, .
(Barthes 1968, 3).
, ,
. ,
,
, , , , , ,
, , , ,
.
, , . , ( ),
, , , (253). ,
, , , , , . ,
, ,
, , , , .
, .
, ,
: ,
, . .
,

. , , ,
. .
, : . ,
, , ! (179).

, .
,
, ( ), (
, ,
).8 , , , 8
(, , 2005,
), ,
, . , , .
382
Aquatica: ,
(borrowings), ,
(Edwards 2006, 3). ,
, , , ,
. ,
. , ;
, , , ,
(overreachers),
.
, , , , ,
(unreasoning mask) (a dumb brute) (202).
, , () , , - .
, , ,
( ) ,
,
, () ?
, , , ,
, ,
, ?
?
5. ...
(Geert Hofstede), , ... , , , , , (Geert).
,
. , ,
: ,
, . ,
, , .9
9
, , - .
, , . ,
- ,
,
.
. , ,
383
, , -
?
, ? , ,
, ,
, , , ?
, , ,
:
? - ? ,
?

( ,

):
,
(...) 10 .
, , . , , ,
. .
, , .
. , , ,
.
,
.
, , .

, , ,
. ( 1961, 230).
. , ,
- , ( ), ,
.11 , , ,
10
.

,
, ,
: , ,
, , .

. ! , ,
, !
, , ,
11
384
Aquatica: ,
, ,
( Joyce 1964, 563).
6.
, ,
, , , , , , .
?
, ,
. , , , .
, , , -,
, , , angst . . . ,
, , ,
, .
(nada),
,
, .

, , , , .12 ,
.
, ,
,
, ,
, ,
, .
. , , ,
, - .
, , ! ,
(ONeill 2002).
12
Once Upon a Time in America, 1984.
. , ,
385
, ( Joyce
1964, 751752).

.
- . , (void)
: , ,
.
, , ,
.
,
, , ,
( 1961, 24).
7. -
, , , .
. ,
.
, .
: , , , .
, ,
, , . , , , . , ,
,
, , ,
, .
, , -,
, ,
. , ,
- , , , , , ,
, , .

: , .
386
Aquatica: ,
, ! (134).
.
, , .
, , ,
.
, ,
,
. , .
, ,
,
. , ,
:
.
8.
,
.

() (...)
(118). ,
, .
.
, (...) (422). ,
, (a bookish reader of the world),

(245). , , ,
.
: ,
,
? , , .
, (420).
, , ,
,
(380).
. , ,
387
, , ,
.
9. ,
, : .
....
,
, . .13
: , ,
,
! (182). ,
,
, , , , .
, , ,
, , ;
... ... (196), ,
; , , , , ... ,

, ,
? (1367). ,
,
(137).
credo, 26. , , , -. , , , , (sic)
. ,
(,
, , , , 19. ,
). , ,
, ,

13
: ,
, .
388
Aquatica: ,

! (334).
10.
, , () ,

,
- .

. , ?
? ?14 (, ) , , ?
?
11.
,
, - , ?
.
, animal
holocaust: () ,
Lochlanna , , . , , Malachi .
, ,
. ,
, , , : ,
. , ( Joyce 1964, 60).
, ,
.
14
20. ,
,
. , , ,

( ).
. , ,
389
, ,
( ), , , , 90% .
, , ,
:
,
... ... ... ...
... ...
... ... ... ... ...
, , ... (
), , ,
; , 90% ;
, ,
, , ( Joyce 1964, 803-4).
12. :
, , , ,
, .15
: ...
(377), . ,
. , ; , , .
, .

, , , () (377).
. , ,
; (249).
15
. ,
, (
, , ).
390
Aquatica: ,
, , .
()
. , (
) , , ;
.
, .

- , , ,
, , , .
,
.

1961 , . , ,
: .
1969 , , , :
.
2005 , , , : .
Armstrong 2002 Philip Armstrong, The Postcolonial Animal, Society &Animals 10/4, 413419.
Barthes 1968 Rolalnd Barthes, The Death of the Author (http://bobbybelote.com/!!teaching/
Readings/BarthesAuthor.pdf).
Derrida 2002 Jacques Derrida, The Acts of Religion, New York: Routledge.
Derrida 2011 Jacques Derrida, The Beast and the Sovereign, Volum 1, Chicago: University of
Chicago Press.
Edwards 2006 Brian Edwards, Playful Learning: Melvilles Artful Art in Moby Dick, Australasian Journal of American Studies 25/1, 113 (http://www.anzasa.arts.usyd.edu.au/a.j.a.s/
Articles/1_06/EdwardsArticle.pdf).
Joyce 1964 James Joyce, Uliks, prevod Zlatko Gorjan, Rijeka: Otokar Kerovani.
Livingston 2008 Paul Livingston, Political Animals: Derrida on Sovereignty and Animality
() (http://www07.homepage.villanova.edu/paul.livingston).
ONeill 2002 Eugene ONeill, Long Days Journey into the Night, New Haven: Yale University
Press.
Tanner 2000 Tony Tanner, The American Mystery: American Literature from Emerson to DeLillo,
New York: Cambridge University Press.
http://geerthofstede.com/national-culture.html
: 2013.
. , ,
391

1807, -
, e,
,
,
,
,
.
: http://publicdomainreview.
org/2012/12/27/engravings-from-historyof-the-earth-and-animated-nature-1825/
Dragana Maovi
RAPACIOUS WATER BEINGS AND THE MAN, AS RAPACIOUS
On Possible Outcomes of the Cultural Deprogramming

Summary
In his commentaries on the postcolonial criticism, Phillip Armstrong seriously objects to
the little interest it has shown in the fate of non-human animal. In other words, the studies of
the burden carried by (most often) non-European Others in the process of establishing the
privileges for the west cultures have been mostly concentrated on peoples and races, cultures
and territories and rarely on animal world. The Deconstructionists, especially Derrida, have
also pointed out that the issue of animality and its positioning against the human represents
the very border where all the big questions were created and defined, including that of
mans sovereign power in its numerous political, theological, ontological and metaphysical
forms. The paper starts from this and other opinions in its intention to foresee the possible
consequences that the deconstructionist peeling off of the mythological and the literaryfictional, of the clichs and the verbally-framed attitudes towards water beings would mean
for culture or at least for one of its segments, most often literary, in which imagination is
believed to be the main and quite a rapacious colonizer which, by enslaving Others, enslaves
its own self and does the programming of referential culture. Within this framework, the
paper takes into consideration the procedures of deprogramming of the relationship
between the water and the human worlds and its possible outcomes.
Nevena Dakovi* & Biljana Mitrovi

Fakultet dramskih umetnosti
Beograd
BELA NEMAN PUTOVANJA

MOBI DIK I FILMSKE ADAPTACIJE
Zatim, tu su istinite pripovesti o stranim udovitima koja prebivaju
u najveim morskim dubinama, a izlaze na povrinu s jednom izvesnom namerom: da brodove i putnike povuku za sobom u tamne ambise. ovek se zapita zato je Gospod sazdao takve udovine nakaze
poput raznih morskih Behemota i Levijantana...
(Hodoasnici neba i zemlje, str. 25 Filip David )
Apstrakt: Cilj ovog rada je da u komparativnoj perspektivi mapira umnoeno i vieslojno znaenje i funkciju belog kita, Mobi Dika, u istoimenom romanu Hermana
Melvila (H. Melville, Moby-Dick; ili The Whale, 1851) i u potonjim adaptacijama.
Pozicionirajui roman u knjievnoistorijski kontekst, a njegove motive u kretanje
kroz druga knjievna dela i filmske postavke, u radu se markiraju opozicije znaenja
i hibridnost raznovrsnih modela i anrova koji se mogu uoiti u tekstu. Istraivanje
obuhvata analizu dominantnih odlika romana zasienost citatima, aluzijama, interali i transtekstualnou u itanju koje ukazuje na sloeni simbol/alegoriju politikih
promena, demokratizacije, prividnog multikulturalizma, postkolonijalnog buenja,
u zavisnosti od idejnog konteksta.
Kljune rei: Mobi Dik, putovanje, borba, opozicija znaenja, ekranizacija
azliite morske nemani krakeni/dinovske sipe, hobotnice, hidre, morske zmije, ajkule, kitovi motivi su razliitih narativa, od legendi i mitova do avanturistikih romana, omladinske knjievnosti, horora i naune fantastike. Njihovo znaenje i narativna funkcija variraju u zavisnosti od anra, konteksta, doba interpretacije
* danev@sezampro.rs
394
Aquatica: ,
i knjievnoistorijskog znaaja samog dela. Roman Mobi Dik Hermana Melvila (H.
Melville, Moby-Dick; ili The Whale, 1851) sveobuhvatan je u odnosu na brojne mogunosti sva tri kriterijuma prema anrovskim odreenjima, trajanju kroz razliite
epohe i stalnoj reevaluaciji mesta u tradiciji. Oznaen kao ameriki ep, sa iskonskim
temama puta, lutanja, prelaza i utapanja u nitavilo (ili ispunjenje) beskonanosti
nepoznatog, borbe protiv prirode ili, moda izvesnije, sopstvene prirode demona
svog sopstva, u nastanku je u sebi sjedinio biblijske teme i likove i motive poznate
starogrkoj tradiciji koliko i pikarskoj i avanturistikoj praksi zapadnoevropske knjievnosti. ivot Melvilovog romana moe se, kao to je to sluaj sa veinom velikih
dela koja su postala intertekstualno i palimpsestno utkana u celokupno trajanje kulture i umetnosti, podeliti na znaenje koje je delo u sebi sadralo u vreme svog nastanka, i sveobuhvatne uticaje, nova znaenja, kontekste i podsticaje u koje se razgranalo u svom trajanju do naeg vremena. Istovremeno, razlaganja i variranja koja su
usledila do dananjih dana, od filmske umetnosti, preko muzike i popularne kulture,
u irokom opsegu potonjih teorijskih kljueva tumaenja i razmatranja, ukazuju na
slojevitost dela (religioznu, socijalnu, nauno-prirodnjaku, psiholoku) i univerzalnost teme koja vodi daljem promiljanju i konstantnom medijsko-tekstualnom
preoblikovanju prie o osveti beloj nedokuivoj i nesaznatljivoj nemani prostornih,
geografskih, ali i psiholokih i metafizikih dubina.
Cilj ovog rada je, upravo, da
u komparativnoj perspektivi mapira umnoeno i vieslojno znaenje i funkciju belog kita, Mobi Dika, u istoimenom romanu i u
potonjim adaptacijama,1 to odreuje dva referentno interpretativna i komparativna
okvira. Sloena mrea motiva poput nemani, putovanja, broda i njihovog tumaenja
ine roman analitikim voritem tematskog polja, dok su ostala dela Vernovih
20.000 milja pod morem ( Jules Verne, Vingt mille lieues sous les mers, 1869), Hemingvejev Starac i more (Ernest Hemingway, The Old Man and the Sea, 1952), Martelov
Pijev ivot (Yann Martel, Life of Pi, 2001) znaajni anrovski komparativni okvir.
Odabrano je est filmskih i televizijskih adaptacija: Mobi Dik (Moby Dick, 1956, reija: John Huston), Bedfordski incident (The Bedford Incident, 1965, reija: James B.
Harris),2 mini-serije Mobi Dik iz 1998 (Moby Dick, reija: Franc Roddam) i 2011. go1
Adaptacije ili jasne reference prema motivima ili inspiraciji postoje u skoro svim medijskim
formama: filmovima epizodama crtanih filmova Pere Detlia (Woody Woodpecker Dopey Dick:
The Pink Whale, 1957), Mr Magua (Mr. Magoos Moby Dick, 1964), Toma i Derija (Dicky Moe,
1962), Kremenka i Kamenka (The Flinstones: Adobe Dick, 1964), radio dramatizacijama (1947, 1949,
1953, 2006), muzici (kantata Bernarada Hermana, opere i operetske forme), razliitim scenskim
izvoenjima (kao npr. Moby DickRehearsed, play within a play, u reiji Orsona Velsa [George
Orson Welles], premijerno izvedena 1955), popularnoj muzici (npr. poznati instrumental rok sastava Led Zeppelin objavljen na albumu Led Zeppelin II iz 1969. godine, zatim istoimena domaa popdens grupa i pseudonim Moby amerikog autora iz domena elektronske i eksperimentalne muzike
Riarda Melvila Hola [Richard Melville Hall]), stripu, grafikim novelama i video-igrama.
2
Iako je film nastao prema istoimenom romanu, on nije direktna ekranizacija Melvilovog dela
(radnja se dogaa za vreme hladnog rata, tokom pomorskog incidenta); radi se o transformacijitranspoziciji romana Mobi Dik, modernoj verziji sa drugaije imenovanim likovima, od kojih oni
glavni zadravaju iste funkcije i osobine.
N. Dakovi & B. Mitrovi, bela neman putovanja
395
dine (reija: Mike Barker), te filmovi Mobi Dik: 2010, (Moby Dick: 2010, 2010, reija:
Trey Stokes) i Doba zmajeva (The Age of Dragons, 2011, reija: Ryan Little) koje
nadgrauju, menjaju i obogauju original kontekstualnim i anrovskim potezima i
tvore drugi adaptacijsko-medijski okvir. Konano, hibridnost realistikog, tehnikog, simbolikog i mitskog modela teksta zasienost citatima, aluzijama, interali i
transtekstualnou, dodatni je istraivaki paramatar oba okvira.
Kritika recepcija
Mobi Dik (originalno naslovljen i kao Kit/The Whale), roman Hermana Melvila
(Herman Melville, 18191891), objavljen je 1851. godine u bitno razliitim verzijama
britanskoj i amerikoj. Tek decenijama posle neujednaene kritike recepcije roman
je dobio status kultnog dela ili jednog od najveih amerikih romana svih vremena.
U okvirima istorije amerike knjievnosti, od poetka je obeleen kao redak predstavnik poznog romantizma (Doren 1921), vrha modernizma, ali predstavlja i deo
amerike (knjievne) renesanse3 (Matthiessen 1941), ijem je drugom predstavniku
Hotornu (Nathaniel Hawthorne, 18041864) Melvil i posvetio svoje delo. anrovsko-tematski komparativni okvir, pak, ukljuuje niz avanturistikih dela putovanja
preko voda u potrazi za sobom, smislom ivota, novim unutranjim i spoljanjim
granicama koje treba prei i teritorijama koje treba osvojiti od Haklberi Fina (Mark
Twain, The Adventures of Huckleberry Finn,1884), 20.000 milja pod morem ( Jules Verne, Vingt mille lieues sous les mers, 1869) i Morskog vuka ( Jack London, The Sea-Wolf,
1904) do Pijevog ivota (Yann Martel, Life of Pi, 2001) ili ak Starca i mora (Ernest
Hemingway, The Old Man and the Sea, 1952). U periodu izmeu dva rata u godinama izgubljenih generacija, ficderaldovskog oaja i razuzdanosti, kada je sva nada
nestala a vera u svet poljuljana najpre teoretiari i kritiari (D. H. Lorens [D. H.
3
Amerika renesansa obuhvata pet sukcesivno objavljenih dela koja su donela nove vrednosti
i svetonazor. Iako je re o bitno razliitim delima, Hovtornovo Skerletno slovo (Nathaniel Hawthorne, The Scarlet Letter, 1850); ia Tomina koliba Harijete Bier Stou (Harriet Beecher Stowe,
Uncle Toms Cabin, 1852); Toroov Valden (Henry David Thoreau, Walden, 1854) i Vitmanove Vlati
trave (Walt Whitman, Leaves of Grass, 1855) povezuje eulogija demokratiji, novoj moralnosti,
povratak autentinim vrednostima, ivotnoj borbi pojedinca kroz uspone i padove (Matthiessen 1941). Sam Matison, koji se deklarisao kao hrianski socijalista, prepoznao je u ovim delima
promociju njemu bliskih vrednosti. Opsednutost prirodom i povratkom elementarnom kao vrsti
socijalnog eksperimenta svrstava ga u neprekinuti idejni i misaoni niz sa Toroom i Emersonom
(Ralph Waldo Emerson). Nastavak sleda pronalazi se i u kinematografiji, gde je u tom smislu jasna
veza Toroa i Sirkovog (Douglas Sirk, 18971987) filmskog opusa. Ne samo da je moto Sirkovog
ukupnog dela Toroov citat Ako ovek ne moe da se sloi sa drugovima moda je to zato to uje
drugaije glasove i dozivanje (If a man does not keep pace with his companions, perhaps it is
because he hears a different drummer) ve junaci filma Sve to nebo dozvoli (All That Heaven
Allows, 1955, reija Douglas Sirk) esto itaju i citiraju Valdena. Istovremeno, na osnovnom sloju,
oigledna je odlunost junaka koji idu mimo utvrenih drutvenih pravila da bi ostvarili Emersonovu vernost samom sebi (poteklu od ekspirovog to thine own self be true [Polonije u
Hamletu]).
396
Aquatica: ,
Lawrence], Karl van Doren [Carl Van Doren], F. O. Matison [Francis Otto Matthiessen]), a tek posle publika i autori popularne kulture, otkrivaju Melvila i roman zapoinje mitski ivot.4 Pored identifikacije prevaziene forme romana ivota na moru,
pria se inovativno ita kao sloeni simbol/alegorija politikih promena, demokratizacije, prividnog multikulturalizma, postkolonijalnog buenja u svetu bez imperija
koje je odneo Prvi svetski rat, u zavisnosti od idejnog konteksta. Temeljni biblijski sloj preobraava se i u potvrdu amerikog preduzetnog duha u venoj potrazi za
avanturom. Narativ seanja oblikovan je prema danas retroaktivno identifikovanim
naelima (post)modernizma: fragmentarnosti, meanja fikcije/fakcije,5 anrovske
hibridnosti, otvorenog kraja, monologa toka svesti... studije condition humaine doba
i potrage za uzdrmanim, rasparanim i izgubljenim identitetima.
Razmatrajui razvoj formalnih i tematskih paradigmi holivudskog filma,
Robert Rej (Ray 1985) ukazuje kako je posleratni period, upravo kada je nastala
Hjustonova najznamenitija filmska adapatacija romana obeleen nizom odlika
prepoznatljivih u romanu kao mitskom momentu amerike knjievnosti. Motiv romanse kao potrage (za sreom i ispunjenjem) i velike avanture materijalizovane u
putovanju, obogaen je novouspostavljenim granicama koje junak treba da dosegne.
Amerika ideoloki podeljena na desnicu i levicu razliito je mapirala granice. Levica
je crtala nove unutranje granice problema koje treba reiti i istovremeno se zalagala
za Ameriku bez granica i podele kultura, ljudi, rasa itd. Desnica je eksternalizovala fizike granice ije dosezanje donosi potvrdu superiornosti i govori u prilog problema
reivih direktnom akcijom i za dobrobit zajednice. Konano, istie Rej, desnica pria
prie transparentno, a levica razvija najpre skromnu a potom sve jau (samo)svest
o mitovima i tradiciji. Junak levice pribliava se samosvesnom junaku novog talasa
(u proimanju evropskog i amerikog modernizma), to potvruje ameriku mo
asimilacije i supremacije, pronalaenja samog sebe i dosezanja prave prirode. Junaci
romana i filmova, najpre Ismail i Ahab, nalaze se u preklapajuim oblastima levih i
desnih krugova Roberta Reja, na avanturistikom putu samospoznaje i osvajanja
granica fizikih (prostranstava okeana) ali i unutranjih (uspostavljanja moi nad
brodom, prirodom, posadom...) prepoznajui se u razliitim slojevima i narativima
amerike multikulturne mitologije. Tako se roman iz 1851. lako ita kao otelotvorenje
mitski utemeljenih promenljivih paradigmi, dok i sam poseduje kvalitete ideolokog
i religioznog mita.
4
Poslednjih decenija treba izdvojiti znaajne komparativne analize Nika Selbija (Nick Selby).
Inspiraciju za priu Melvil je naao u istinitim dogaajima i novinskim vestima (polumitske i
polupotvrene prie o dinovskoj sipi ili hobotnici koje odvlae brodove na dno inspirisale su
Verna; dok je Hemingvejev roman Starac i more na granici potvrde eha (pre)prianih dogaaja ili
poetka nastanka mita...). Jedan dogaaj je brodolom Eseksa (1820) koji se sudario sa ogromnim
belim kitom kod obala June Amerike a drugi je navodno uspelo hvatanje i ubijanje albino kita
Moa Dika kod istoimenog ileanskog ostrva (1839). I drugi Melvilovi romani opisuju epizode
autorove biografije njegovu prvu avanturu na moru (1839), bekstvo sa kitolovca (1841) i lutanje
po Polineziji prepoznatljive u antropoloko-putopisno intoniranim delima Taipi (1846) i Omoo
(1847), pustolovno-romantinom Mardiju (1849) te realistikom stilu Bele jakne (1850).
5
397
Pria romana govori o Ismailovom putovanju na kitolovcu Pikod, koje se od

obinog lova pretvara u opsesivnu i sudbonosnu potragu kapetana Ahaba za belim
kitom, Mobi Dikom. Skrivena ispod anrovski lake povrine, posada, kao samodovoljna sluajno sakupljena grupa (to korespondira s filmskim grupnim junakom
koga tvore nasumino okupljeni socijalno reprezentativni likovi i koji predstavlja
zamajac radnje dominantan u narativu zlatnog doba Holivuda), ameriki je mikrokosmos u pogledu rase, klase, topografije kolonijalno-imperijalnog sveta, dok kroz
sloene i dinamine odnose istrauje ozbiljna pitanja vere, sudbine, mesta u svetu,
smisla ivota...
Zaplet voen Ahabovom monomanijom osvetom za izgubljenu nogu
konstruisan je hronoloki nizanim epizodama: putovanja preko tri okeana, pojave
kita (u samo tri poglavlja, odnosno tri neizbene scene svakog filma), lova, susreta sa
drugim kitolovcima, pobune. Raznovrsnost i potovana linearnost sleda podravaju
tvrdnju da se radi o, u osnovi, pikarskom romanu6 ili road movie gde su u trajektoriju
puta upisane brojne metafore podrane biblijskim citatima i aluzijama, detaljnim
tehnikim opisima kitolova, opisima predela, pravaca putovanja, gde prvi predstavljaju izvrstan primer intersemiotike, a potonji transsemiotike citatnosti. Intersemiotika citatnost se odnosi na citatni suodnos [koji se] uspostavlja (...) meu raznim
umjetnostima, a transsemiotika na suodnos [koji se] uspostavlja (...) izmeu
umjetnosti i ne-umjetnosti u najirem smislu rijei (Orai Toli 1990, 110). Ovi postupci umnogome doprinose varijaciji tona romana od realistikog, slavljenikog,
ironinog do dramsko-hiperbolinog.
Figura nemani je i dinamiki spoljanji (u odnosu na klasu junaka i njene vrednosti) i unutranji, internalizovani simbol koji odabranu interpretaciju uspostavlja
prema svakom od junaka ponaosob Ismailu, Ahabu, lanovima posade. Neman je
i simboliko vorite romana iitano u religioznom, istorijskom, postkolonijalnom, mitskom kljuu. Kretanje kroz mreu znaenja odreuje strukturu analize koja
je fokusirana na pojedine modele biblijskog, metafizikog, racionalno-konstruisanog znaenja i itanja.
Per se, Mobi Dik je neobini albino kit, ija boja markira udovini otklon od
normalne prirode i koja se, suprotno kulturolokom kontekstu gde je belo boja nevinosti, nenosti, tumai kao zlokobno znamenje. U semiotikim okvirima znamenje
je praznine, praznog lebdeeg oznaitelja koji uspostavlja promenljivo oznaeno.
Manjak boje i realistinosti spoznaje kita ispostavlja se kao viak znaenja razliite
sloenosti, funkcije i provenijencije. Beli kit se kristalie i kao pojavnost najcrnjeg zla
u taki susreta mitsko-religijskog i istorijsko-naunog interpretativnog okvira koji su
dijalektiki povezani, to otvara nova tumaenja.
6
Poetak i otvoreni kraj romana slikaju Ismaila kao avanturistu koji kao pikarski junak luta od
jedne do druge avanture, odnosno broda.
398
Aquatica: ,
Uspon i kriza znaenja

Junaknarator predstavlja se uvenom reenicom Zovite me Ismail, kojom in
medias res uvodi u zbivanje romana svoju novu avanturu. Poetni motiv odlaska
na more, neodoljiva potreba za putovanjem, sudbinski nagon koji prevazilazi volju
pojedinca i definie njegovo sopstvo jeste eho junaka lutalice i nomada u potrazi za
identitetom, domom, avanturom ili blagom, slinog Odiseju, ili, skitnici i vitezovima
pikarskih romana. Sa druge strane, njegovo preivljavanje jeste ambivalentni ishod
pobede u porazu, gde je poraz gubitak blaga, neuspeh avanture, neispunjenje elja, a
pobeda ironino i mudro prihvatanje trijumfa ivota nad sudbinskim porazom koji
je unapred upisan kao takav. Imajui u vidu ekranizaciju iz 1956. u reiji Dona Hjustona, koja se posmatra u kontkestu likova naratora drugih Hjustonovih ekranizacija Blago Sijera Madre (The Treasure of the Sierra Madre, 1948), Mrtvi (The Dead,
1987), Malteki soko (The Maltese Falcon, 1941), No iguane (The Night of the Iguana,
1964), Pod vulkanom (Under The Volcano, 1984), Odsjaji u zlatnom oku (Reflections in
a Golden Eye, 1967), uoava se konstantna pozicija naratora kao pravog glavnog ali
ne i jedinog glavnog junaka.
Biblijski imenjak junaka je dugoveni sin Abrahama i Hagare koga je otac
oslobodio/proterao po roenju Isaka, njegovog polubrata i Abrahamovog zakonitog
sina sa Sarom. Ime oznaava nekog ko je doao kao ispunjenje Boanskog obeanja,
ali i izgnanika, odbaenog te konano prilagodljivog junaka koji u potonjem ivotu
postaje spretan strelac, voa plemena i verovatno predak arapskih plemena. Zavrnica romana po principu nomen est omen, potvruje Ismaila kao nekog predoenog
da ostane siroe, usamljenika praenog oseanjem egzistencijalnog otuenja (naravno, bez ovakve odrednice polovinom 19. veka) veoma nalik oseanju Sartrovih junaka koji svet posmatraju kroz kljuaonicu jer ne mogu postati njegov deo:
GERC: Jo od ranog detinjstva posmatram svet kroz rupu na kljuaonici: lii
mi na svee, povee jaje u kojem se za svakoga nalo mesta, samo ne za nas,
moe biti siguran. Mi smo ostali napolju!
(Sartr, avo i Gospod Bog, druga slika, scena IV)
Ismailovo pripovedanje o prolosti kao uivanje u isprobavanju razliitih

pripovedakih tehnika dodatno nas uverava da je on preiveo da bi preneo priu
potkrepljeno citatom Jova samo sam ja preostao da vam ispriam priu ( Jov 1, 1517,
19) ili poput ekrspirovog Horacija, koji je dvostruko ostavljen ostavljen u ivotu
i ostavljen-naputen od ostalih aktera, koji su svi otili u smrt zavetovani lik ija
je sudbinska misija da (is)pria priu. Dobijena uloga naratora oznaava i ulazak u
lakanovsku simboliku fazu ovladavanja jezikom, iscrtavajui i edipalnu trajektoriju
zapleta o sazrevanju emotivnom i socijalnom glavnog mukog junaka. I sama prva
reenica romana konkretni je in imenovanja, potvrde identiteta i dobijanja imena.
U romanu Ismail, koji je ve sluio u trgovakoj mornarici, dolazi sa Menhetna; u Hjustonovom filmu on je iskusni mornar koji luta, sledei reke i potoke, koji
ga neminovno vode okeanima; u znatno vernijoj, i po duhu kolskoj adaptaciji u TV
seriji (1998) on je uitelj koji eli da okusi morsku avanturu a da se pre toga nikada
399
nije susreo sa morem. Promena poetnog statusa odreuje itanje sudbinske avanture kao susreta knjikog znanja i vere sa praktinom surovom prirodom ili kao stepenicu nagore u konstantnoj borbi i brutalnom iskustvu oveka sa prirodom. No u
svakoj od navedenih situacija re je o (ne)svesnoj odluci suoavanja sa udovinom
prirodom i mranim silama.
U odnosu na Ismaila, Mobi Dik je sr avanture u koju se ovaj neznajui
uputa; polumitska neman sa kojom se suoava prihvatajui slubu na brodu. Kit
kao simbol neukrotivih sila spoljnjeg sveta pretvoren je u predmet naune analize i
elje za egzaktnim i potpunim poimanjem prirode, gde se naunim i faktografskim
navoenjima odagnava mistina i onostrana slika nemani. Meutim, ak i egzaktnim
opisima suprotstavljena je nemogunost celokupnog saznanja o nainu ivota, grai,
pa ak i izgledu kita u prirodnoj sredini (injenica je da se telo ivotinje moe sagledati samo kao le, izvuen na palubu, dakle izvuen iz ivotnog okruenja i praktino
u trenutku negacije). Roman se, tako, odvija kao niz svestranih interdisciplinarnih
odreenja kita podranih Ismailovim statusom pouzdanog i sveznajueg naratora
u spektru od etimologije i tehnologije do anatomije i biologije, podleui verifikaciji u okvirima fikcije.7
elju za racionalnim saznanjem osujeuje misteriozna priroda i bukvalna
nesagledivost8 Mobi Dika, a viestruka spoznaja ogranienosti ljudskog znanja podriva trijumf enciklopedijskog duha koji proima roman tog doba. Posle konanog
sukoba, ivotinja zaranja u tamu vode, otiskuje se u dubine i mora i vremena
nedostupne ljudskom, briui i odbacujui ideale objektivnog, okulocentrinog9
saznanja i pragmatine provere.10
Mobi Dik stvarnosti je voen nezgrapnou, eventualno eljom za odbranom, ali ne mesoderskim ili destruktivnim instinktom (u tom smislu ljudi su gori jer su kanibali) ili porivom osvete i
sukoba koji je dodat u romanu. Biologija kazuje da kit ne napada ljude svojevoljno i da ne moe
da svari ni otkinuti ud, a kamoli celog oveka. U Glavi 58. romana pod naslovom Rumbac, narator
razmatra nain ishrane kitova na morskim livadama rumbaca, sitne ute materije. Ovaj prizor
ispae kitova, upuivanja na mirne kopnene biljojede dok tromo plivaju (Melvil 2001, 266),
narator suprotstavlja agresivnim i proraunatim ajkulama, u ijim stomacima se nalaze nesvareni
delovi tela rtava, ali i razliiti drugi predmeti koje je udovite progutalo. Tvrdnja o nesvarljivosti
progutanih ljudi objanjava fantastine storije o Joni, ali i epetu (Kolodijev Pinokio [Carlo Collodi, Le avventure di Pinocchio 1883]), koji su preivljavali u utrobi kita.
8
ak se momenat suoavanja, prvog vienja kita, stalno odlae, a napetost raste pothranjivana
mornarskim razgovorima i izmiljanjem/zamiljanjem nemani kao momentima verbalizacije i
suoavanja sa sopstvenim strahom od susreta sa nevidljivim i nesaznatljivim vaskolikim zlom.
9
Nedokuivost prirode i ugroenost spoznaje potcrtane su opisom bora oko kitovog oka koje su
kao hijeroglifski oblici. Samo oko je zastraujue, neprozirno i ponajmanje je prozor due, za koju
se pretpostavlja da je i ivotinja ima.
10
Na kraju posada ne moe ni da vidi dolazak kita ve predvia njegovo kretanje itajui znake
prirode, npr. ponaanje ptica. U tehno-modernizovanim verzijama filmova (Moby Dick: 2010) kita
prate sloenim sistemom radara, sonara dakle, bez konkretne slike, ve indeksikim znacima. U
Bedfordskom incidentu, gde je kit zamenjen sovjetskom podmornicom, tragovi i otpad koje podmornica ostavlja znaci su koje itaju ekipe naunika na brodu.
400
Aquatica: ,
Kad se ima na umu naelni antropokosmomorfizam koji odreuje itanje

veza prirode i oveka, Mobi Dik se moe pojmiti i kao olienje boanske snage i sile.
Naime, antropokosmomorfizam podrazumeva prepoznavanje kosmikih struktura
u ljudima i ljudskih struktura u prirodi i kosmosu. U tom maginom svetu, gde se
ovek istovremeno osea da je slian svetu i gde osea svet kao ljudsko nastojanje
(Moren 1967, 58) beli kit je pagansko boanstvo, panteistiko bie koje stalno trai
rtve. Kao internalizovani simbol, Mobi Dik je trofej ije osvajanje jo jednom, u
drugom kljuu, potvruje prelazak edipalane trajektorije koja mukom liku donosi
potvrdu socijalnog, emotivnog individualnog sazrevanja.
Ahab, kapetan Pikvoda, sa motivom osvete skrivenim u prolosti, opsesijom
protivnom njegovim pacifistikim kvekerskim naelima, takoe je glavni junak. U
dvoslojnoj konstrukciji romana kao spoju okvirne prie koju pria Ismail (okvirni
narator), Ahab je glavni junak prie u prii, prie seanja, ali se vrlo svedeno javlja
i u funkciji naratora. Njegova elja za ostvarenjem jasno definisanog cilja to je i
dubinska narativna formula klasinog Holivuda pokree zaplet. U paraleli sa biblijskim istoimenjakom, kapetan je zli idolopoklonik voen pogrenim instinktima
i primordijalnim nagonima, otuen od religije i moralnih principa. Svoju strast i
mrnju lako prenosi na posadu u magijskim paganskim ritualnim trenucima. Prikucani zlatnik, obeana nagrada onome ko prvi ugleda Mobi Dika, pretvara jarbol
u paganski totemstub kome se lanovi plemena/grupe klanjaju i od koga oekuju
milost. Od, u poetku, nevoljnih lanova posade, zavodljivoj i opinjavajuoj mrnji
ne podleu samo Starbak, kao kvekerski glas, i Ismail. Upravo je potkapetan Starbak,11
u nepokolebljivoj pobonosti i bogobojaljivosti, zdravorazumskom opredeljenju za
ouvanje postojeeg poretka stvari, nemeanju u sile prirode, odricanju od pohlepe
i izbegavanju zamke osvete, odnosno, u kategorijama fatuma neprekoraivanju
mere i svojih mogunosti jedina protivtea Ahabu.12
Metafizika zla
Demonski karakter Ahaba i Mobi Dika kao nedokuive prirode koja je stalno pod
pretnjom unitenja pojavom oveka i civilizacije13 omoguava dvostruko suprot11
Odjek samosvojnog duha potkapetana broda moe se nai u preuzimanju njegovog imena i
donekle karaktera u delima anra naune fantastike, u liku porunika Starbaka (Lieutenant Starbuck) u originalnoj TV seriji Krstarica Galaktika (Battlestar Galactica, 1978) (uloga: Dirk Benedict) ili ifre porunika, a zatim kapetana Kare Trejs (Kara Thrace) (uloga: Katee Sachkoff) u
rimejku serije (20042009), kao odlunog glasa koji preispituje autoritet u, ponovo, lutanju broda beskonanim prostorom, ovog puta svemira.
12
Starbak se suprtostavlja Ahabovoj strasti govorei o ispunjenju Bojeg plana kojim je njima namenjen lov na kitove zbog kitovog ulja. Kada iznevere plan, burad sa uljem poinju da cure i na
kraju potpiruju poar u kome nestaje Pikvod.
13
Jedna od esto identifikovanih tema Mobi Dika je tema eksploatacije prirode, destruktivnog
delanja oveka (skoro tragiki hibris) kao tamne strane velikih kolonijalnih poduhvata, mitskih
osvajanja novih teritorija praenih potragama za zlatom, lovom na bizone do istrebljenja,
401
stavljenu identifikaciju strana u sukobu: boanskog oveanstva i avolje/paganske

prirode ili avolje/paganske civilizacije i boanske prirode. Satanski karakter Ahaba
jasno je naznaen u romanu a jo upeatljivije u razliitim adaptacijama. Prva pojava
Ahaba je u noi pred Boi, kao usamljene figure otpadnika koja se nazire u magli, sa
avoljim atributom hromosti, praena ujnim trupkanjem proteze (slino pojavama
ozloglaenih nitkova najavljenih zvukom kao u Fordovom Potkazivau (The Infor
mer, 1935, reija: Don Ford [ John Ford]), Langovom M (1931, reija: Fritz Lang).
U TV seriji iz 1998. godine motiv je eksplicitnije prikazan kratkim kadrom kucanjem/trupkanjem na vrata porodine kue. Majka i sin, oigledno Ahabova porodica,
koja se kratko pominje u romanu14 sa zastraenom nemou gledaju kako prilika sa
vetakom nogom (ne vidimo glavu i lice) otvara vrata i sledi apokaliptinu povorku
uklete posade (poput Pirata sa Kariba [Pirates of the Caribbean, serija filmova 2003
2015], Ostrva sa blagom [Stivensonov roman Treasure Island iz 1883, koji je doiveo
brojne ekranizacije], Leteeg Holananina [Flying Dutchman] i drugih interpretacija
legende u razliitim umetnostima i medijima) koja se penje na brod. U mini-seriji
(2011) porodini ivot prua dodatno objanjenje Ahabove opsesije. Odbijajui da
uslii preklinjanje supruge da poe sa njom u crkvu, Ahab se eksplicitno deklarie
kao ne-hrianin, objanjavajui da ne veruje u postojanje boga.
Podrka Ahabu kao paganinu i avolom opsednutoj figuri jesu njegovi najblii
saborci, etvorica harpundija, pagana i kanibala, figure sa terena kolonijalnog sveta
prostora Polinezije, Indije, Afrike i Persije (Kvikveg, Tatego, Dago, Fedala15). Oni
su ne samo drugovi po oruju u sukobu sa Mobi Dikom ve i sa svetom hrianskih
naela, direktan kontrast belom kitu ali i ostatku posade etvorica ne-belaca su oni
koji su odreeni da usmrte belo udovite, razlikujui se od drutvenog okruenja
kao to se Mobi Dik razlikuje od ostatka svoje vrste i izdvaja iz prirode. Imajui na
umu njihova znamenja Kvikvegove tetovae poput mape zemlje, Fedalaovu vezanost za kult vatre, Ahabovo suvereno vladanje silama vazduha potvrenim u prizoru hvatanja vatre sv. Elma16 te vezanost Mobi Dika za vodu, sukob u romanu se ita
unitavanjem uroenika i osvajakim duhom belog oveka 19. veka. Brod Pikovid je nazvan prema
imenu indijanskog plemena koje je nestalo pojavom belog oveka te postalo sinonim totalnog
unitenja, prokletstva i nemilog seanja/zaborava. Na drugoj strani, roman je postavljen kao pro
stor uvanja prolosti to je konceptualno saglasno stavovima ranog romantizma o fikciji kao naj
boljem nainu opisivanja i beleenja istorije. Ikoniki, pojava broda ofarbanog u crno, ukraenog
kitovim zubima, ili kao istroene senke koja luta zaleenim morem (Bedfordski incident), oklo
pljene amfibije (Doba zmajeva) oznaava ga kao znamenje nasilne smrti individualne, koletivne
ili pradavno plemenske mrtvaki sanduk, to na kraju i postaje.
14
Druge filmske adaptacije donose varijacije: film iz 1926 The Sea Beast (reija Millard Webb)
uvodi likove Ahabove verenice i zlog brata; a u verziji iz 1930. godine (reija Lloyd Bacon) Ahab
ubija Mobi Dika i vraa se eni koju voli.
15
Fedala predvia Ahabovu smrt, ali kae da e se pre toga dvaputa suoiti sa mrtvakim kolima i
da e umreti na konopljinom uetu. Ahab pak u proroanstvu prepoznaje pojave koje se odnose
na kopno, te sopstvenu smrt povezuje sa iskrcavanjem sa broda.
16
U alegorijskom prizoru trijumfa iskonskog divljeg i ne-boanskog, hvatajui elementarni sve
tlosni efekat koji se javlja usled elektrinog pranjenja u atmosferi, Ahab sopstvenom veliinom i
402
Aquatica: ,
kao sukob etiri elementarne sile prirode. Apsolutna pobeda pak sazvuja iskonskih
sile prirode nad boanskim, duhovito je potvrena Ismailovim zakljukom: Bolje
spavati s treznim ljudoderom nego sa pijanim hrianinom (Melvil 2001, 40).
U odnosu na druge likove romana, Mobi Dik se postavlja kao globalno znamenje, personalizovani eksterni i internalizovani znak ija simbolika i alegorijska
tumaenja poinju tamo gde se zavrava objektivno i racionalno tumaenje. To je
trenutak razvijanja veite teme skicirane u odnosu Ahaba i Mobi Dika (ako odbacimo njihovo suoavanje kao suoavanje manjeg i veeg zla) moraliteta, bajki
i mita: sukoba Dobra i Zla u brojnim inkarnacijama, naglaenog crkvenom, religioznom retorikom koja modernom romanu daje ton drevnog mita ili epa. Kit je simbol
odmetnute prirode koja nemilice unitava ljudski rod: Ahabovu nogu, Bumerovu
ruku, sina kapetana Rakele, posadu Pikvoda, Pipa koji gubi razum uklapajui se u
savremenu definiciju filmskog avanturistikog horora kao inkarnacije ljudskog straha od smrti, odnosno naune fantastike kao straha od ivota.17
U smeloj adaptaciji, u filmu Doba zmajeva (Age of Dragons, 2011, reija: Ryan
Little), pria je izmetena u nedefinisano srednjovekovlje sa primesama mita i fantastike; Mobi Dik je beli zmaj za kojim traga Ahab, izbrazdan oiljcima od opekotina; a
dodati lik erke Ahabovog najboljeg druga obezbeuje razvoj romantine narativne
linije. Druge politizovane adaptacije u manjoj meri Moby Dick: 2010, koji poinje
poterom za ruskom podmornicom 1969. i Bedfordski incident, gde je kit postao ruska
podmornica a kitolovac ameriki dobro opremljeni brod koji traga za njom u godinama posle Kubanske krize pretvaraju morskog sisara i lov u metaforu straha od
totalne politike konfrontacije (dobrog i loeg politikog bloka i supersila) i nuklearne apokalipse.
U odnosu na Ahaba, simbioza obuhvata i komplementarni kontrastni odnos.
Samo uzeti zajedno kao kontrastne sile, neman i progonitelj vezani istim strastima
destrukcije tvore idealni par antropokosmorfizma. Mobi Dik je olienje fizike, a
Ahab mentalne destrukcije, zajedno delajui protiv ljudskog roda, boanskog poretka i sistema prirode. Fizika komplementarnost podvuena je protezom od kitove
kosti koju Ahab dobija posle gubitka noge. Dublje sagledano, ako savlada kita, Ahab
e pobediti samog sebe, vratie se hrianskim naelima, spae i sebe i druge. Istovremeno, Mobi Dik narasta u simbol kosmikog i svetskog zla, koga Ahab treba da
iskoreni i na taj nain spase svet. Mobi Dik kao belina na koju Ahab projektuje sopstvenu izvitoperenu linost argumentovan je i topografijom prizora smrti kao ina
rtvovanja i iskupljenja. Ahab je pogoen sopstvenim harpunom umire ophrvan
sopstvenom opsesijom, od svoje ruke a obmotan konopcima, izgleda kao razapet i
garotiniran na boku kita. Ve mrtav, ini se da rukom koju pokree voda poziva mornare da mu se pridrue i dovre zapoeto. U seriji iz 1998. godine, zarivanje kita u telo
strau pokorava i prirodu i ljude i lano anticipira pobedu u konanom dvoboju.
17
Zakljuci o karakteru i efektu anra utemeljeni su na tezama Susan Sontag The Imagination Of
Disaster (1965) http://americanfuturesiup.files.wordpress.com/2013/01/sontag-the-imaginationof-disaster.pdf , pristupljeno 8. maja 2013.
403
broda izaziva poar koji raspiruje i kitovo ulje, pa Pikvod sa preostalim lanovima
posade nestaje u plamenovima vatre koliko i u talasima mora. Mobi Dik se gubi iz
vida, opisujui savreni luk: naracija koja poinje na kopnu zavrava se na puini.
Ovaj dvoboj slii dvoboju iz Starca i mora, sa oprenim ishodom Mobi Dik
zaranja u dubine nosei sa sobom mrtvog Ahaba18 i potom se ustremljujui na brod,
dok se borba Hemingvejevog junaka zavrava na kopnu sa ishodom ije je teite
vie u domenu poetskog i metafizikog negoli praktinog i realistinog. Neuhvatljivost Mobi Dika ocrtava visok stepen internalizovane simbolike, ali ne na ekstreman
nain kao u Pijevom ivotu, gde internalizacija prikaza tigra dovodi u pitanje i njegovu realnu poprilino neobjanjivu pojavu na moru, podreenu potrebi metaforikog
znaenja. Mobi Dik nesumnjivo postoji, ali se opire potpunom saznanju.
Kit i kapetan, u svojoj slinosti po individualnom odstupanju od prirodnog/
drutvenog poretka, neminovno su meusobno povezani, usmereni jedan na drugog. Ahab je dobrovoljni izgnanik sa kopna, iz drutva, u morski beskraj, veito polje
nikad dovrenog prelaza i lutanja, kao Vernov kapetan Nemo, odmetnik i izoptenik
iz sveta ljudi, prirodnog okruenja oveka, fiziki i duhovno zatvoren u svoj svet,
koji opstaje po linim svetonazorima. Okean i ivot u njemu jesu univerzalni prostor
bega, otuenja i izolacije od drutva.
Drugo jasno ocrtano znaenje je Mobi Dik kao subina, fatum koji se ne moe
izbei bez obzira na injenja ili neinjenja posade. Ahab kapitalizuje ovo uverenje
da bi ujedinio posadu sveu o zajednikoj, neminovnoj sudbini susreta sa kitom.
Svest o neizbenom, sveprisutnost kroz nevidljivo ili odsutno, Mobi Dika pretvara u
nedokuivi boanski prst sudbine, nevidljivu silu koja nastaje i nestaje u iskonskom
u dubinama okeana u kome je i nastao ivot. Pored hibrisa unitavanja prirode,
posadu vezuje jo jedna fatalna greka, a to je pokuaj suprotstavljanja sudbini i
ovladavanja njom. Fatalistiki momenat podvuen je u vanrednom scenariju Reja
Bredberija (Ray Bradbury) (1956), gde Ahab stalno izaziva i nipodatava sudbinu,
pokuava da je menja ritualima i amuletima.
Nepoznanica ponaanja Mobi Dika, markirani dualizam sudbine prevrtljivosti i fatalizma anticipirani su paljivo rasejanim znamenjima u tekstu. Janusov
ski lik sudbine predstavljen je pojavom lika (proroka) Ilije/Elije u filmskim adaptacijama. U Hjustonovom filmu prorok predskazuje sudbinu Pikvoda, a mahanje
obogaljenom rukom direktno je replicirano u pokretu ruke mrtvog Ahaba. U TV
seriji (1998) Ilija presree Kvikvega i Ismaila pre nego to e se prijaviti na brod i u
nesumnjivom faustovskom aluzivnom iskazu opominje ih da je potpisivanje zapravo predavanje, gubljenje dua. Konano, u mini-seriji iz 2011. godine Ilija presree
18
Ovde se moe uoiti nedvosmislena slinost s Biblijskim stihovima: Jer si me bacio u dubine,
u srce moru, i voda me optee; *sve poplave tvoje i vali tvoji prelazie preko mene (*Jona, 2, 4) i
*Optekoe me vode do due, bezdana me opkoli, sita omota mi se oko glave (*Jona, 2, 6).
404
Aquatica: ,
Ahabovu enu po izlasku iz crkve i predoava joj da e Ahab umreti na predstojeem

putovanju.19
Putevima Biblije
ia oslanjanja na Bibliju je u poglavlju Beseda (Glava deveta) odnosno ekranizacijama koje funkcioniu kao balovska mise en abyme ili tekst-ogledalo20 (Bal 2000,
44). Prema prii, Hjuston21 je dao odreene ruke Orsonu Velsu (Orson Welles), koji
u filmu iz 1956. godine tumai propovednika Mapla,22 da izreira scenu. Propovednik
je postavljen na briljantno osmiljenu propovedaonicu u obliku pramca broda na
koju se i penje lestvicama od konopca i sa rastuim arom propoveda i pripoveda
priu o Joni. Sve jai glas, snanija dikcija kojom izgovara originalni tekst ine ga slinim biblijskom Mojsiju pre nego Iliji, ispred koga se nalazi poloeni krst. U verziji iz
1998. godine, Mapla tumai Gregori Pek (Gregory Peck), to je oma Hjustonu i jo
jedan od citata, kojima su sve medijske verzije Mobi Dika inae prezasiene. Pekov
Mapl je mirniji i zlokobniji u duhu prethodne uloge Ahaba lien grmeeg glasa,
nosi fatalnu pomirenost sa kobi.
Pria o Joni kao kljuni tekst pripada knjigama manjih proroka Starog zaveta. Iako je osnova prie ta da je Jona boravio u utrobi kita tri noi i tri dana, te da ga je
Bog posle toga oslobodio, manje je poznat ostatak prie posveen odnosu pobonih
i nevernika. Bog preko Jone, bogobojaljivog Jevrejina, poruuje da treba imati milosti i dati priliku za pokajanje bezbonicima, pogotovo razuzdanim stanovnicima
asirske prestonice Ninive. No Jona, koji u prvom trenutku nije hteo da bude prenosilac Boje poruke, smatrajui da Ninivljani to ne zasluuju, ukrcava se na brod i bei
u Tarsis. Bog die veliku oluju, a mornari, da bi se spasli, biraju Jonu da ga bace sa
broda kao rtvu za smirenje oluje. Jona kao i Jov to prihvata smatrajui da je njegova
neposlunost inae razlog bojeg gneva i oluje. Ipak, Bog alje kita da proguta Jonu,
Jona se pokaje i trai oprost. Izaavi iz utrobe kita, odlazi u Ninivu i uz propoved i
pretnje uspeva da navede stanovnike i kralja na pokajanje. Kao i Joni koji je za tren
iskazao nepotovanje spram Boga, Bog oprata Ninivljanima i grad je spasen.
Replike propovedi predstavljaju opise nesrene sudbine koja oekuje posadu
i Ahaba na moru. Arhaina retorika i zlokobna dikcija samo doprinose utisku neizbenosti i mirenja sa sudbinom, odnosno kaznom zbog odbacivanja boanskih nae19
Takoe su prisutni lano optimistiki nagovetaji u prizorima hvatanja jata sitnih riba ili ve
pomenuti prizor sa vatrom svetog Elma.
20
Preciznije, re je o sluaju kada fabula umetnutog teksta (u naem sluaju pria o Joni) ne
sakriva svoju slinost sa primarnom fabulom. Predvidljivost ostaje ouvana po cenu napetosti. To
ne znai da se napetost gubi u potpunosti. Moe nastupiti drugaija vrsta napetosti (str. 4445).
21
Pria kae da je Vels traio ulogu Ahaba a da je Hjuston eleo da Ahaba igra njegov otac, Volter
Hjuston. Volter Hjuston je umro pre realizacije projekta, a uloga je dodeljena Gregori Peku, iako
je dotadanjom praksom bio kontraindikovan za ulogu.
22
Father Mapple, u prevodu romana na srpski otac Javor.
405
la (Ahabovo odricanje od kvekerskih ideala i odlaska u crkvu, paganstvo posade...).

Zla sudbina Jone u utrobi kita anticipira stradanje u talasima.
Sutinske paralele likova Ahaba i Jone ipak nema, jer je Ahabova osveta u suprotnosti s Joninom rtvom: A on im ree: uzmite me i bacite me u more, i more e
vam utoliti, jer vidim da je s mene dola na vas ova velika bura ( Jona, 1, 12).
Ali, sa druge strane, pratei tok biblijske prie, pa i znaenja koje likovi nose,
Ismailovo preivljavanje brodoloma, gotovo boanskom intervencijom spasenje23
od neminovne propasti, identifikuje Ismaila kao onog koji se u biblijskom kljuu
moe poistovetiti sa Jonom: Ko zna, eda se povrati i raskaje Bog i povrati se od ljutoga gnjeva svojega, te ne izginemo ( Jona, 3, 9).
Zakljuak
Razlaganje motiva i znaenja kroz prizme tumaenja i teorijskih i metodolokih aparata raliitih epoha, dovodi do uvek novog pronalaenja binarnih opozicija, slojeva
znaenja koji pripadaju diskursu sveobuhvatne istorije knjievnosti i misli u njihovoj
sinhroniji. No svako od tumaenja kao ishodite ima polifunkcionalni motiv nemani
ija pojava i svestrani opisi odreuju polianrovsku prirodu romana. Sloen sistem
motiva mora, puta, borbe sa prirodom i udovitima, funkcione od simbola do
alegorije, od unutranjeg do spoljanjeg, od linog do kolektivnog nivoa. Beli kit se
javlja na simbolikom nivou kao potomak ili pojavnost mitskog Levijatana ili prakita, koji u mitu i kulturi opstaje od biblijskih pria, posebno one o Joni, do danas.
Viestruka simbolika nemani metafizika, psiholoka, pojedinana i kolektivna,
kroz prizmu razliitih interpretativnih okvira, dobija obogaena znaenja, posebno
u diskursima nepoznatim u vreme stvaranja romana.
Vieslojnost i gotovo beskonani potencijal interpretacije nezaobilazno vodi
biblijskim izvorima, koji se, opet, ne manifestuju jednoznano, ve kao preplitanje
kalvinizma, protestantizma, manihejskog gnosticizma, to stvara znaenjske varijacije nemani i njenih protivnika, dakle, svih strana u sukobu. Mobi Dik se, tako,
ukazuje kao neiscrpni princip borbe sa prirodom, kao i drutvom, princip straha od
nepoznatog, prirodnog i natprirodnog, ali i od svog sopstva, to je jedan od kljunih motiva u beskonanim varijacijama misli i umetnosti razliitih epoha, Evrope i
Amerike.
Izvori i literatura
Bal 2000 Mike Bal, Naratologija: Teorija prie i pripovedanja, Beograd: Narodna knjiga.
Biblija Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta, Beograd: Jugoslovensko biblijsko drutvo.
23
U korelaciji sa biblijskim navodom: Sidoh do krajeva gorskih, prijevornice zemaljske nada
mnom su dovijeka; ali ti izvadi ivot moj iz jame, Gospode Boe moj ( Jona, 2, 7).
406
Aquatica: ,
David 2013 Filip David, Hodoasnici neba i zemlje, Beograd: Laguna.

Doren 1921 Carl Van Doren, The American Novel, New York: The Macmillan Company.
Matthiessen 1941 Francis Otto Matthiessen, American Renaissance: Art And Expression In The
Age Of Emerson And Whitman, Oxford University Press.
Melvil 2001 Herman Melvil, Mobi Dik, preveo s engleskog Milan S. Nedi, Beograd: IP Mono/
IP Maana.
Moren 1967 Edgar Moren, Film ili ovek iz mate, Beograd: Institut za film.
Orai 1990 Dubravka Orai Toli, Teorija citatnosti, Zagreb: Grafiki zavod Hrvatske.
Ray 1985 Robert B. Ray, A Certain Tendency of the Hollywood Cinema, 19301980, Princeton, New
Jersey: Princeton UP.
Sartr 1979 an Pol Sartr, avo i Gospod Bog, prevod Dragoslav Andri, Beograd: Jugoslovensko
dramsko pozorite.
Sontag 1965 Susan Sontag, The Imagination Of Disaster (http://americanfuturesiup.files.wordpress.com/2013/01/sontag-the-imagination-of-disaster.pdf).
Pregled filmova
The Sea Beast (1926); reija: Millard Webb; scenario: Bess Meredyth; uloge: John Barrymore,
Dolores Costello, George OHara
Moby Dick (1930) reija: Lloyd Bacon; scenario: Oliver H. P. Garrett, J. Grubb Alexander; uloge:
John Barrymore, Joan Bennett, Lloyd Hughes
Moby Dick (1956); reija: John Huston; Scenario: Ray Bradbury, John Huston; uloge Gregory
Peck, Richard Basehart, Leo Genn
The Bedford Incident (1965); reija: James B. Harris; scenario: Mark Rascovich (roman), James
Poe; uloge: Richard Widmark, Sidney Poitier, James MacArthur
Moby Dick (1998); reija: Franc Roddam; scenario: Anton Diether, Franc Roddam; uloge: Henry
Thomas, Bruce Spence, Patrick Stewart
Moby Dick (2010/11); reija: Mike Barker; scenario: Nigel Williams; uloge: William Hurt, Ethan
Hawke, Charlie Cox
2010: Moby Dick (2010); reija: Trey Stokes, scenario: Paul Bales; uloge: Barry Bostwick; Rene
OConnor, Matt Lagan
Age of the Dragons (2011); reija: Ryan Little; scenario: Gil Aglaure, Anne K. Black, McKay Daines; uloge: Danny Glover, Vinnie Jones, Corey Sevier
407
Nevena Dakovi & Biljana Mitrovi

WHITE MONSTER OF SEA VOYAGES
Moby Dick And Film Adaptations
Summary
The aim of this paper is to map out, in a comparative perspective, the multiplied and multilayered meaning and function of the white whale, Moby Dick, in Herman Melvilles novel
(H. Melville, Moby Dick, or The Whale, 1851) and its different films and TV adaptations.
By placing the novel in a historical and literary context and tracing its motives in other literary works and film adaptations, the paper marks the oppositions of meaning and various
hybrid models and genres that can be found in the text. The study includes an analysis of the
dominant characteristics of the novel the saturation of quotations, allusions, of inter- and
transtextuality, in reading that indicates a complex symbol/allegory of political changes, democratization, deceptive multiculturalism, and postcolonial awakening, depending on the
conceptual context.

**
: (Wasser
mann, vodnk, ) .
,
:
.
(),
,
().
: , ,
,
,
. , 1 (Wassermann,
vodnk, o) :
* tropint@ikomline.net
** 178008
, ,
, .
1
, ,
, ;
, , . .
; ,
.
410
Aquatica: ,
, .
, ,
.
,

( 2007, 2735).
, ,
.
, : ,
( , , ).
, /
. ,
:
( 2007, 28).
, 2 :
, , ,
.

: ,
.
,
. ,
: (),
()3 ,
,
, .
-
:
, . Vodnik Povodni
mo. ,

,
, ,
2
, . :
, , , ,
( 2007, 31).
3
.
. ,
411
, .
,
:4
Kesanstv tedy radikln promnilo pohanskou, personifikujc pedstavu
vodnka. Odpovd tomu pohyb od vodnka-ivlu k vodnkovi-lenu
mytologickho systmu na ose mytologick a od mtu k pohdce na ose
genologick. Spolu s promnou systmu cel dmonologie se mn i vodnk
sm: nabv zetelnch rys etickch (z pvodn pasivn role mimo-lidskho
i ped-lidskho se stv vrazn proti-lidskm). Tato proti-lidskost, dualita
svta, je stejn zsobrnou motiv a zdrojem dramatickch situac.5 (idk
2012, 261)
, ,
(
), ,
, ,
. ,
, ,
, . ,
, ,
.
(Povodni mo)
. ,

( , , ); ,
:
Ne boj se, ti Urka, le hitro mi stopi,
Ne boj se, ji ree, ne boj se gromenja,
Ne boj se potokov ti mojih umenja,
Ne boj se vetrov mi prijaznih vrenja;
Le urno, le urno obrni pete,
Le urno, le urno, ker pozno je e!6
.
, , ,
.
, .
: (
, - -, -).
-, ,
(idk 2012, 261).
6
: , ! , /
, / , / ! /
, , , / , , ! ( 1968, 83).
5
412
Aquatica: ,

. ,
, ,
: , ,
, ,
.

. ,

,
- .

.
,

. ,
,
, .
:
Vodnkovu intenci a povahu lze t opsat pomoc pojm genologickch
(nroslovnch). Na tto ose se ukazuj rzn funkce vodnkovy postavy
implikovan rznmi nry, v nich se vodnk vyskytuje. To samo o sob
je vznamn fakt: nr jakoto koncept, kter implikuje djovou linku,
asoprostor i djovou atmosfru, je obvykle recipron pevn svzn s jednou
postavou; vodnk vak prochz nkolika velmi odlinmi nry. Naznauje
se tak, e je mu vlastn nkolik asoprostor i funkc a povah. Genologickou
klu meme vytyit pojmy mtus dmonologick povdka i pohdka
idyla.7 (idk 2012, 256)
, , ,
- ,
.
,(.
; 1974, 165167)
: ,
.
7
() .
,
. :
, , ,
; , ,
. ,
.
(idk 2012, 255).
. ,
413
Povodni mo () 1955. ebelica (

). ,
, .
(Povodni mo sicer ni trpel, da bi priel
kdo iv v njegovo vodno kraljestvo, zato je vsakogar ki je padel v vodu, utopil, .
4),
.
,
:
,
. ,
, ; ,
, ,
, (Povodni mo, 1314). ,
, , , ,
, :
.
Povodni mo se je vrnil v svoje vodno kraljevstvo in bil sila alosten. Mislil
je, da hrani v svojem gradu zaklade vsega sveta. Sedaj pa je spoznal, da
poznajo ljudje e veje dragocenosti, da imajo oeta, mater, brate in sestre,
katerih povodni mo ni imel. To ga je tako razalostilo, da je jokal tri dni
neprenehoma, da so se stresli bregovi in so vode umele kakor ob povodnji.
Nato je el preiskovat vse skrite kotike svojega kraljevstva, e se morda le ne
skrivajo v njih dragocenosti, katerih do detaj ni nael. (Povodni mo, 19)

,
, ;
.
,
( ;
, -, ,
).
, (1906
1973) (Povodni mo v Savinji, 1957)
: ,
, , ,

:
V tem tolmunu je neko ivel povodni mo. Skrival se je v svojem skalnatem
gradu, ki je bil ves prekrit z zelenim mahom, ter vse dneve in noi preal na
414
Aquatica: ,
ribe, ki jih je lovil ter se mastil. V mesenih noeh je zapustil skrivalie in se

ves sluzast izkobacal na suho ter zapiskal na pial. (Zupanc 1978, 5)

.
, , .
, ,
, ,
.
.
.
, , ,
: ,
,
.
,
ad usum Delphini,
, :
, ;
,
(
).

, ; ,
, .
.
:

. , (
) ,
, . T
20. : ,
(
, ),
.
- (
, ),
( ),
.
,
. ,
415
: ,
. . (...)
, ,
. (
1998, 193194).

,
. ,

,
,
( ).
,
, , ,
.
, ,

, .
.
(18901938) ,
; ,8
.9
(Der kleine Wassermann)
.

? ,
, .
, , , ,

,
. -
:
Eine kleine Welt, hufig mit kleinen Bewohnern, die in vielerlei Hinsicht der
gelufigen Alltagswirklichkeit entspricht, ist mit einzelnen irrealen Figuren,
Gegenstnden oder Phnomenen ausgestattet und kann zudem nach eigenen
Normen und physikalischen Gesetzen funktionieren. Phantastisch sind also
: 2004.
apek 1975. ,
.
9
416
Aquatica: ,
vor allem bestimmte Eigenschaften dieser kleinen Welten. (Nickel-Beckon

2006)10
,
,
- , ,
: ,
. ;
,
, ,
, .
,
:
, ,
. !
, ,
, . (apek 1975, 5)
,
, ,
.
, .
.
, ,
, :
, , ,
, . ,
( 2004, 103).
, (
)
, , .

: .
, ,
.

,
(, , , )
. , :
10
, ,
, ,
.
, , ( . .).
. ,
417
, , ,
( 2004, 44),
.
, ,
,11
- ( ,
,
; 2004, 44).
,
;
,
, ,
. ,
,
:
, , , , ( 2004, 4546).
, -
-, .
, :
,
,
.
,
, , ,
,
. ,

.
,

,
, .
,
.12

(19081987),
11
[] ( 2004,
44); , ,
.
12
,
( 1989, 5893).
418
Aquatica: ,

, :
, ,
.
,
.
, , ?
, .
,

,
.13
, :
Uritou monost usouvztann vech tchto rol je vodnkova role
krajinotvorn. S kadm aspektem krajiny cizost i blzkost, pochmurnost
i idylinost, starobylost i souasnost atd. jeden z vodnkovch aspekt
koreluje14 (idk 2012, 288).

, ,

,
, .
:
, ,
, . (19232013),
, ,
, ,
.
: (Die
kleine Hexe), (Der kleine Wassermann) (Das kleine
Gespenst)
, .
13
, ,
Bubci a hastrmani (1938), ,
: ,
.
14

. , ,
. (idk 2012, 288).
. ,
419
, , , , ,
.
, ,
, , 15
, . , .

,
( ,
, , );
,

. , ,
:
,
. .
, ,
.
,
,

,
. ,
:
,
; ( );
, ;
:
, ,
;
,
;
,
,
;
(
, ).
,
. ,
: , , ,
15

; Nikolajeva 2000, 427 2005, 589612.
420
Aquatica: ,

.
.

: ,
(Preuler 2007, 4): Aber sonst war es genauso wie andere Huser auch, nur viel
kleiner. ( , .)
,

, ,
.
; ,
, ,
(1956)
, ,
.

/ (. 2001, 4776),
, .
.

.
, ,
,
.
, - ; ,
,
, -,
; ,

. ,
; ,
,
, (
)
, .

.
,

; .
,
. ,
421
, :
, .
, , , ,
.
: , Menschensmann.

; ,
, ,
(Preuler 2007, 49) (Preuler 2007,
110111).
,

. ,
.
, ,
,
,
:
(...) er sah, wie der Junge nun selber mitten im flssigen Silber schwamm und
wie silberne Tropfen aus seinen Haaren sprhten, als er sich schttelte.
Und das freute den Wassermann so, dass er wieder nach seiner Harfe griff
und nicht aufhrte weiterzuspielen, solange der kleine Wassermann drunten
im mondbeschienenen Weiher sein Silberbad nahm.16 (Preuler 2007, 111)
,

, ,
.
: , ,
.
. ( ) . .

: , ,
(
16

.
, ,
( . .).
422
Aquatica: ,
) .
, .
, ,
.
,

,
(
,
)
,
. . ,
, , :

( 1989,
6). ,
, ,
, ; ,

,
,
; ,

,
( 1989, 17).
,
:
,
. (
)
( 1989, 18). , ,
,
( 1989, 1922).

; , ,
, .

, :
. . -
( 1989, 22);
,
. ,
423
, . ,
, .
, ,
: ,
,
- :
,
, . ,

.
:
, , , (
, , )
.
, , ,
.

(
),
. , ,
- : ,
, ,
, ,
,
.
,

.
:

.

,
.
, (
), ,
: , ,
. , ,
,
:
424
Aquatica: ,
Ako, ipak, eli da se ukae ljudima, vodenjak iskae iz reke, lupa dlanovima
i pljeska po povrini vode, pravei nesnosnu buku. Oni koji su ga videli
u takvim trenucima kleli su se da se izmeu njegovih prstiju moe jasno
primetiti koica.
Kau da vodenjak ivi u kristalnom dvorcu smetenom u najdublje vode.
Tamo on ima svoj presto, a kad na njega sedne skine kapicu i na glavu stavi
krunu, sainjenu od ribljih krljuti. Slue ga rusalke i utopljenici. (Bodirogi
2010, 8)
,
( 2010, 1011),
. ,
. ,
, ;
. ,
,
, :
,

.
, ? .

. ( 2010, 11)
, ,
, , .
, ,
17
,
.
:
(...) .
, :
, , ,
, , , , , ,
, , ,
17
Souasn ekologick situace vak toto pojet problematizuje: pedstavuje stav, kdy lidsk svt
(kosmos) jak mrou, tak zpsobem svho rozpnn zan produ (v archetyplnm uvaovn
chaos) niit pli; vznik nerovnovha, kter vak teprve odkrv podstatn (a pece po cel vvoj
lidskch djin znm) fakt, e protivy se navzjem vyaduj. [ ,
, : ()
( ), ,
; ,
( )
] (idk 2012, 275).
. ,
425
, . , . (
2010, 8)
:
! ,
, , ;
, , , ,
. . ,
; ! (...) .
. ( 2004, 46)
, , :

. ( 2004, 48).
, ;
,
( ,
),
: , ,
. ,
, , ,
, ,
. ,
,
, . ,
( :
).
,
, , ;
, ,
( ,
), , .

( 2010, 9),

( 2007, 27), 1802.
: ,
,
. ( , 152155)

,
: .
, ; ( 2011,
152). , ,
426
Aquatica: ,
, (. 11). ,
;
,
( 2011, 11).
: , ,
.

: ,
( 153. ,
,
). (,
; 2011, 190)
.

, ,
, ,
, ( 2011, 154155).
,
,
,18 , , ,
.19

,
; , , ,
.
,
, ( ,

, - 20)
, ;
, -
18
, .

( ) (, 1979)
.
20
,
(Sladek 2008, 29).
19
. ,
427
.
,
.

,

, ,
, ;
,
.
:

, ,
,
,
,
, .
2010 , . , :
.
, 2008 , .
, : .
2011 , , : .
1974 (.), , : .
1989 . ( ), , : .
1968 , . , : .
1987 , , 13/12, 113.
2004 , , ,
, , : .
apek 1975 Karel apek, Bajke, preveo Mirko Jirsak, Zagreb: Mladost.
Erben 1853/1861 Karel Erben, Kitice (http://users.ox.ac.uk/~tayl0010/kytice_sbirka.htm#9).
Povodni mo Anonim, Povodni mo. Slovenska ljudska pravljica s Tolminskega. Ljubljana:
Mladinska knjiga, 1955.
Preeren 1985 France Preeren, Povodni mo ( Jelka Reichman, il.), Ljubljana: Mladinska knjiga.
Preuler 2007 Otffried Preuler, Der kleine Wassermann, Stuttgart: Thienemann.
Zupanc 1978 Lojze Zupanc, Povodni mo v Savinji in druge pripovedke, Ljubljana: Mladinska
knjiga.
428
Aquatica: ,
1989 , . : .
1998 , , :
.
2001 , :
, : .
2007 , , :
.
2005 , , 37/127, 589612.
Nickel-Bacon 2006 Irmgard Nickel-Bacon, Alltagstranszendenz. Literaturhistorische Dimen
sionen kinderliterarischer Phantastik, Zauberland und Tintenwelt. Fantastik in der Kinder- und Jugendliteratur. Beitrge Jugendliteratur und Medien (Gudrun Stenzel, Hrsg.), Bei
heft 17/2006, 3951 (http://www.germanistik.uni-wuppertal.de/fileadmin/germanistik/
Teilf%C3%A4cher/Didaktik/Personal/Nickel-Bacon/Nr._7_Alltagstranszendenz.pdf).
Nikolajeva 2000 Maria Nikolajeva, From Mythic To Linear: Time In Childrens Literature, Lanham:
Scarecrow Press.
Poganik 1984 Joe Poganik, Slovenaka deja knjievnost, Novi Sad: irpanov Dnevnik.
Sladek 2008 Ondrej Sladek, Czech Literature and Postmodernism: metamorhosis of
stories, Literatur und bersetzung. Bohemistische Studien (Raija Hauck, Zbynek Fier, Ed.),
Greifswald, 2133.
idk 2012 Pavel idk, Vodnk v esk kultue, zvlt v literatue, Studia Mythologica Slavica
XV, 247292.
Tijana Tropin
From the Frightening to the Cosy
The Water Sprite Motif in Childrens Literature
Summary
This work investigates the water sprite (Wassermann, vodnk, , vodenjak, povodni
mo) motif in contemporary childrens literature. In children-oriented texts, the water sprites
often lose their intimidating traits and become positive or even comical characters: this is es
pecially marked in Karel apeks fairy tales and Ottfried Preulers novel Der kleine Wasser
mann. Comparable ironization and redefinition processes can be traced in Serbian childrens
literature (Peragra), while the most recent adaptations of the water-sprite motif display a
neo-romantic, even sentimental attitude towards those supernatural beings (Bodirogi).
: :
, .
,
, .
, , , .
,

.
: , , , , , , ,
20.
.1
, , ,
. , ,
, e . , , ,
.
* joljilja@gmail.com
1

. ,
(Vuo 1933). ,
, (Risti 1934).
430
Aquatica: ,
, , , , , ...
.
, :
. , , , , ,
, ,
. -
.
, ,
. , ,
, , , ,
.2
, , ,

( 2009, 115119). , . a ,
, , , ,

, , , ,
, ,
. ,
; , , ...
:
(Vukovi 1996, 216).

. ( , )
, , ,
, . , , , ,
,
, .
2

(
1996).
J. ,
431
, .
, ,
, ,
.
20. . (
1957, 7987), (Dikli 1959, 1520)
( 1962). , . , ()
, ()
- ,
( ).
, ,
, ,
, , . ,
, ,
(: 2009, 8490).
( 1957). .
, ,
( 1957, 1722).
, .
, , . : ...
! ( 1989, 6). , : ,
, / ( 1957, 22). , ,
, ,
,
.
,
, (, , ) (, ,
). ( 1978, 6). -
432
Aquatica: ,
, ,
, , .
.
.
,
. ,
.
.
.
post festum, , , ,
. , ,

, ,
.3

,
( 1957, 80). ,

:

,
, ,

.

. ( 1957, 80)
. ,
, , , , . , (Chevalier, Gheerbrant 1983, 557), (, 2001, 467). ,
, (Chevalier,
Gheerbrant 1983, 558), (,
2001, 467; 2005, 563).
,
(Vukovi
1996, 216).
J. ,
433
,
. ,
, , :

,
,
, ,
,
... ( 1957, 81)
, , , , , , .
, , , ,
. :

, , . ( 1957, 82)

, , . , , ,

. .
(Prop
1982, 4347). , ,
(VIIIa ), (IX ),
(XI ). ,
, , .
,
. . ,
, , ... , , ,

. , :
/ ,/ , ( 1957, 83). , ,
, , (Vukovi 1996, 217).
, ,
, .
434
Aquatica: ,

, , .4
, ,
, :
, :
,
! ( 1957, 83)
.
, ,
, .
. ,
. ( ), , .
. .
, ,
. , , , ,
, .
, ,
. ,
. , , .
, , .
, ,
, , ,
, . ( 1959).
, , ,
.
( 2009, 162163).
(Dikli 1959, 1520).
.
,
. ,
4
,
,
, , .
, .
J. ,
435
, . Taj ,
, . ,
:

.
,
. (Dikli 1959, 15)

( : )
. , ,
, , , ...
: / ,
: /
, , / (Dikli 1959, 15). ,
. , ,
. , , ( )

(Dikli 1959, 16). .

, - ,
. , , , ,
.

, : . , , , , ,
,
. , ,
, .
,
.
, : / ? (Dikli 1959, 18).
.
,
. ,
436
Aquatica: ,
, .
, , , ,
:
, .
. (Dikli 1959, 18)

: .
. , ,
, :
,
.
,
. (Dikli 1959, 20)
, , , , .

. ,

.
- . ,
, , , .
,
,
.

.
( 1962)
. (),
,
( 1982). ,
.
, . ,
. , , .
J. ,
437

.
,
,
, ... ,
, ,
, , .
, , , .
. , ,
, , .
, , .
, , , , , ... .
, ,
. : ,
, ? ,
:

.

. ( 1962, 24)
,
.
, / .
,
? .
, , , , , , , , , , ... ,
, , , , ,
, : :
( 1962, 26), ,
:
(:

:
, ,
.) ( 1962, 25)
438
Aquatica: ,
, ,
. ,
,
.
,
, ( ) (
, ), , , . , , . ,
,
. , .

, ,
.
( ) .
/ .
, :
/ . , , (
) ( )
, , .
,
. ,
, , , .

.
, .
,
. , : ,
. :

... ... ( 1982, 49)
, , .
, :

... ( 1982, 49)
J. ,
439
,
. ,
/ !,
, , . , , ,
, , ,
. , , , ,
. ,
, ,
, ,
, .
, ,
, , .
.
, .
, , , , , :
, ,
,

... ( 1982, 57)
.
,
, , . ,
( ,
), ( ).
,
, . ,
( ), , , . ,
,
, ,
.

2005 , , , , , ,
, , : .
440
Aquatica: ,
2009 , (
, 1951. 1971. ), :
.
1996 . , , :
.
1989 , , , : .
1962 , , : .
1982 , , ,
, : .
, 2001 , (.),
. , : Zepter Book World.
1957 , , : .
1978 , , , :
, 58.
Chevalier, Gheerbrant 1983 Jean Chevalier, Alain Gheerbrant, Rjenik simbola. Mitovi, sni, obiaji,
geste, oblici, likovi, boje brojevi, Zagreb: Nakladni zavod MH.
Dikli 1959 Arsen Dikli, ika s bradom i druge dunavske balade, Zagreb: Izdavako knjiarsko
poduzee Mladost.
Prop 1982 Vladimir Prop, Morfologija bajke, Beograd: Prosveta.
Risti 1934 Marko Risti, O modernoj dejoj poeziji. Povodom knjige: Podvizi druine Pet
petlia, Danas, Knjievni asopis I/3, 366372.
Vuo 1933 Aleksandar Vuo (Askerland), Podvizi druine Pet petlia, predgovor, naslovna
strana, kolai i objanjenja od Duana Matia, Beograd: Nadrealistika izdanja.
Vukovi 1996 Novo Vukovi, Uvod u knjievnost za djecu i omladinu, Podgorica: Unireks.
Jovan Ljutanovi
THE SYMBOLISM OF THE FISH IN MODERN SERBIAN
CHILDRENS LENGHTY NARRATIVE POEMS
Summary
This paper focuses on three modern childrens Serbian lenghty narrative poems from the
end of the fifties and the early sixties of the twentieth century: The Fisherman and the Cat by
Branko opi, The Bluefish by Arsen Dikli and Gurie by Stevan Raikovi. Exploring the
symbolic function of the fish in them, we find traces of the ancient idea of the fish as a symbol
of birth and renewal of life, but also death. The symbolism is assimilated into the inner lives
of the characters and is associated with considering the meaning of human existence
:
,

j Symposion
:
.
, , , ,
, , ,

. , . ,
, . ,
, , .
: , , -, , ,
, ,
(Tolnai Ott)
, . (rzelmes tolvajok), 1965.
, , ,
* viragz@hung.u-szeged.hu
442
Aquatica: ,
.
(Gerilla-dalok, 1966),
,
(Tiszavirg), 1967. , ( )
(Valban mi lesz velnk, 1968),
(Domonkos Istvn) (Ikarusz kszntse, 1968), ,
, , ,
, ,
.

196970 ,
, , .
. (A novella, 1972)
(alvilgi felhk, 1972) , , , u ,
, , ,
, (Gogol
halla, 1972) , (Bnyai Jnos)
(Bnyai 1973, 58), . ,
, , , ,
.
, j Symposion 1969. 1970. ,
(Delta avagy t a mai vajdasgi kltszethez) , .
,
, , , . , , ,
: ,
, . .
, , (j
Symposion, 1970, 2). -
, (Koncz Istvn), . , -
. , :
443
(j
Symposion, 1969, 22). (Pozsik
Lszl) 1986. : , ,
. . .
. , -- (Rtka).
... (Rzsaszn flastrom, 7171).
, ,
, , , ,
.
,
,
(Herczeg Ferenc)
:
. , ,
: ?

? . ,
.
(Herczeg 1925, 78).
, ! (
A szp Tisza s ms ),
( , 1984),
, (homka 1994, 132)
,
, .
(Losoncz 1988, 226),
. ,
, ,
, ,
, ,

,
, ,
(Farag 2009, 43).

, , (Vgel Lszl), (Ladik Katalin), (Maurits Ferenc), (Bndr
444
Aquatica: ,
Pl), (Fenyvesi Ott) (Balzs Attila)

, .
,
, ,
, , ,
. ,
,
,
,
, .
,
, (Matvejevi 1999, 69), .
(Egy makr emlkiratai, 1967, a 1970. )
(A szenvedlyek tanfolyama, 1969),
, (Szitkozdunk, de szemnkbl knnyek hullanak,
1969) , ,
,
, . , (Rtka, 1963) (thzott versek,
1971), (A kitmtt madr, 1969),
Via Italia (1969),
(narckp novellval, 1986),
, , ,
. ,
, ,
, (Gyimesi 2008, 75). , , , , ,
, ,
(Nzni
a Tiszt mint radiklis program) 2007.
(Feljegyzsek a vg tnushoz):
, ,
, , , ,
, .
, (Thomka Beta) , (Egy
Tolnai-metafora visszavezetse) , , , ,
, , ,
. , :
445
-
, . ,
,
-:
, ,
, ,
,
(Thomka 2007, 911).
, ,
, -
.
,
, .
, , ,
, , , , , .
(delph, ), , ( Delphoi). ,
, ,
, (Eliade 1983).
, e ,
, , ,
, : , , ,
, , , : ,
. , , ,
, , .
-
( ). ,
:
, ; , ,
: !... (Erdlyi, Nobel 2000, 4). ,
. ,
.
446
Aquatica: ,
: Na magini amor noi / Komadiem ogledala rascijepi svoje

lice. / Zagrebe u prljavu lokvu, / Pogibeljno raste, isputa smrad (Kao da se more
uskomealo) (Ladik 2007, 88).
,
. , , (, hals), , (, pelagos), (, pontos), (,
thalassa), ,
(, kolpos, laitma).
mare : , .

(pontus, pelagus, sal, aequor) (Matvejevi 1999, 144).

j Symposion ,
(Ladnyi 2004, 64) , , , ( 2008, 37, 109). ,
, , ,
, . ,
, , , .
,
.
,
, , , , color celare (, , ), ,
, , (Taussig 2009, 2225).
, .
,
, , , , .
, , - , , ,
. , :
447
.
, .

-:
-: , , , ,
. , , ,
, , -
(Csnyi 2007, 53).
,
(Rtka, 1963), , (
), ,
,
. , , .
, , ,
,
(Utasi 1994, 49). (Kupl),
, , , (Kanada)
(thzott versek, 1971),
, , ,
.
(Kormnyeltrsben, ),
, ,
-,
( ),
,
.
(A kitmtt madr, 1969) Via Italia (1969),

(narckp novellval, 1986) . , ,
, , , ,
.
448
Aquatica: ,
, ,
, .
Yu-Hu-Rap (2008),
, : / / / / /
/ .
,
, ,
,
(Bels vzzn, 2011). , (Egy makr emlkiratai,
), (A szenvedlyek tanfolyama, 1969)
(ttntetsek, 1984, ), , (Szitkozdunk,
de szemnkbl knnyek hullanak, 1969)
,
.

.
,
- , .

,
, ,
.
,
,

, ,
.
. Cuniculus (1979), (Szemelvnyek a Fderes Man emlkirataibl, 1986),
(Ki tanyja ez a vilg, 2000), (A meztelen foly, 2001) , (Kinek szak, kinek dl, 2008)
.
(Ezstpatknyok ttetsz selyemznkon, 1978), (Kollapszus, 1988), (A kosz angyala, 1993,
, 2009), Buzz off! (1994), (Amerikai improvizcik,
2009, ), (Blues az cen felett,
. , :
449
2004),
, , ,
.
j Symposion
,
. , , ,
,
. ,
,
(Tmrkny Istvn),
. (Tiszai legenda, 1895),
(A Duna lnya, 1895), (A tengeri vros, 1896) (A
szelek szrnyn, 1925), ,
la (Lorand Gaspar),
(Horvth Elemr), , , .
, ( ),
, , , , ,
, ,
. , - ,

. ,
, ,
, , ,
, . ,
(Delta, 1969),
, ,

(rzkisg gynsom) (Balkni babr, 2001,
2009. ),
.
(Ujevi
2002, 430437) , ,
.
(Gykrrg, 1986) ,
450
Aquatica: ,
, ,
, , ,
, ,
, , , , , ,
, , , , .
(Rtka, 1963) - loges (1960) ,

--, . , - ,

,
.
, , , ,
,

.
, , mare nostrum mare infernorum, , , , , , .
, , , , , ,
, .

, ,
, ,
, ,
.
,
, , .
, -
. , :
451
. , , (
Symposion-), .
, , , (Thomka 2007, 1112). , ,
, . ,
, ,

. , ,
,
. ,
. ,
, ,
, ,
(Chambers 2008,
147149).
, ,
, , , ,
, , ,
, , ,
, , , , -,
- .

,
(Thomka 2007, 12). , .
,
, ,

.
,
, : ,
,
, , ,
, , , ,
-
452
Aquatica: ,
.
/
, . ,
- . - , .
,
, .
, ,
,
,
.
,
, -

, ,
, land art-, , ,
, ,
Symposion- .

Bnyai 1973 Jnos Bnyai, Knyv s kritika [ ], : .
Chambers 2008 Iain Chambers, Mediterranean Crossings: The Politics of an Interrupted Modernity, Durham London: The Duke University Press.
2008 , (
, 2), : .
Csnyi 2007 Erzsbet Csnyi, Vajdasg: az talakuls tgelye. Kulturlis kdok deltja Tolnai
Ott przjban [: .
] = konTextus knyvek 1 (Csnyi Erzsbet, prir.), :
Vajdasgi Magyar Felsoktatsi Kollgium.
Eliade 1983 Mircea Eliade, Kovai i alkemiari, prijevod Miljenko Mayer, Zagreb: Grafiki zavod
Hrvatske.
Erdlyi, Nobel 2000 Erzsbet Erdlyi, Ivn Nobel, n prbaidn vagyok a kltszet mhelyben
/Beszlgets Domonkos Istvnnal/ [ /
/], Forrs, julavgust 2000.
Farag 2009 Kornlia Farag, A viszonossg alakzatai [ ], :
.
. , :
453
Gyimesi 2008 Tmea Gyimesi, Szksvonalak. Diagrammatikus olvasatok Deleuze nyomn

[ . ], Budapest: Kijrat.
Herczeg 1925 Ferenc Herczeg, Szelek szrnyn [ ], Budapest: Singer s
Wolfner Irodalmi Intzet R.T.
Ladnyi 2004 Istvn Ladnyi, Az Adria Tolnai Ott kltszetben, klns tekintettel a Balkni
babrra [ , ] = Tolnai-Symposion (Thomka Beta, prir.), Budapest: Kijrat.
Ladik 2007 Katalin Ladik, Kavez od trave. Bestijarij, pjesme, prijev. Kristina Peternai, Osijek:
Matica hrvatska.
Losoncz 1988 Alpr Losoncz, Hinyvonatkozsok [ ], : .
Matvejevi 1999 Predrag Matvejevi, Mediterranean. A Cultural Landscape, trans. Michael Henry
Heim, Berkeley Los Angeles London: University of California Press.
Rzsaszn flastrom. Beszlgetsek vajdasgi rkkal/ [ .
] (Szajbly Mihly, prir.), Szeged: JATE Szlv Filolgiai Tanszk, 1995.
Taussig 2009 Michael Taussig, What Color Is the Sacred?, Chicago London: The University of
Chicago Press.
Thomka 2007 Beta Thomka, Egy Tolnai-metafora visszavezetse. A delta lehetsges potikai
redukcija [ .
] = konTextus knyvek 1 (Csnyi Erzsbet, prir.), :
Vajdasgi Magyar Felsoktatsi Kollgium.
homka 1994 Beta homka, Tolnai Ott, Bratislava: Kalligram.
Ujevi 2002 Tin Ujevi, Tin u izlogu. Autobiografski zapisi (Nedjeljko Mihanovi, prir.), Zagreb:
Naklada Ljevak.
Utasi 1994 Csilla Utasi, A fekete hold [ ], : JMMT.
Zoltn Virg
Aquatic Universes: Allusions and Illusions
The Culturally Influenced Tropes of the River, the River Delta and the Sea in the
Poetry and Prose of Artists connected with the Literary Magazine j Symposion
Summary
The paper focuses on the fact that in the works of many Hungarian authors from Vojvodina
the essence of their artistic method comes from the insight in the liquid materiality of the
Mediterranean. The emotional cartography marked by the Mediterranean in the works of
authors such as Ott Tolnai, Istvn Koncz, Istvn Domonkos, Lszl Vgel, Ferenc Maurits, Pl Bndr, Katalin Ladik, Attila Balzs and Ott Fenyvesi results in the destruction
of the burdens of provincial short-mindedness and the narrow horizons of historicism. The
most important moving spirits of their poetic meditation and their memory structures are
the river, the river delta and the sea. These are the elements which, due to the very nature of
their structures, disable any definitive and fixed interpretations of the narrative. The paper
also deals with the complex artistic attitude of the above mentioned authors, represented
by their obsessive subjects, such as journey, migration, complex identities and marginalised
position.
CIP -
,
821.163.41.09:398(082)
821.163.09(082)
AQUATICA : , / , . : , 2013 ( : Colorgrafx). - 454 . :
. ; 24 cm. - ( / # ,
# ; 122)
. . .: Aquatica : literature, culture. -
,
--> . [4]. - 300. - . 7-8: / ,
. .
- . - Summaries.
ISBN 978-86-7179-083-3
1. , , 1950- []
a) - - b)
- -
COBISS.SR-ID 203477004
A q u at i c a
A q u at i c a
ISBN 978-86-7179-083-3
9 788671 790833
Ur e d n i c i
Mirjana deteli
Lidija Deli

AQUATICA (Cela Knjiga)

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

AQUATICA (Cela Knjiga)

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

A q u at i c a

INSTITUTE FOR BALKAN STUDIES

Vladislava Gordi Petkovi

Nevena Dakovi & Biljana Mitrovi

pars pro toto ,

. http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/dragin-cuti-kao-riba-vujacicu-pozlilo/5353(27. 11. 2012);

. http://www.pulsonline.rs/puls-poznatih/8101/rambo-amadeus-pomazem-joksimovicu-okoteksta-pesme (23. 01. 2012); 12. 11. 2013.

. http://www.kurir-info.rs/riba-na-suvom-clanak-20021 (8. 07. 2009); 13. 11. 2013.

. http://www.b92.net/tv/najava.php?id=1379 (24. 11. 2013); 14. 11. 2013.

. http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Budimir-Nisam-zlatna-ribica-173796.html (31. 12.

. www.najboljivicevi.com; : 4. 11. 2013.

. http://forum.b92.net/topic/37920-ukinuti-vojvodinu-dole-novosadizacija/page-27 (31. 10.

[22] ( (), )46

. http://zena.blic.rs/Sex/9798/Advokati-upozoravaju-na-zene-pirane-Moderne-sponzoruselove-na-sigurno (12. 02. 2012); : http://www.nadlanu.com/pocetna/

. http://www.24sata.hr/pametnakuna/rukovanje-se-ne-zaboravlja-mlohavi-stisak-je-uvijeknajgori-275059; 6. 11. 2013.

707, 706: , I, 11,

Bandi 1990 D. Bandi, Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko, Beograd.

Od anatolijske Boginje Ptice

a sirene, poluenepoluptice u grkim predajama, Marija Gimbutas istie da

Transformacija Boginje u pticu grabljivicu, leinara poznata je i u Egiptu; npr.

S. Marjani, Od anatolijske Boginje Ptice Grabljivice...

Slika 2: Nekhbet: u zagro

Ovim podacima o anatolijskoj boginjileinarki kao i o egipatskoj boginji

Sirene, grobovi i due

S. Marjani, Od anatolijske Boginje Ptice Grabljivice...

tala i povremeno posjeivala ka i

uo njihov pjev i navedeno zavoenje lukavom inteligencijom preivio. John Pinsent

Folklorna predodba sirena: primjer hrvatskih usmenih predaja

S. Marjani, Od anatolijske Boginje Ptice Grabljivice...

pjevaju, i gdje su ih neki mornari na

figuriralo je kao drugo ime za prostitutku

S. Marjani, Od anatolijske Boginje Ptice Grabljivice...

Pored psihoanalitikoga tumaenja sirena, svakako je potrebno spomenuti

S. Marjani, Od anatolijske Boginje Ptice Grabljivice...

S. Marjani, Od anatolijske Boginje Ptice Grabljivice...

u nepovrat ribare i mornare. Oito je da tu u blizini moralo biti i literature i uenih

S. Marjani, Od anatolijske Boginje Ptice Grabljivice...

S. Marjani, Od anatolijske Boginje Ptice Grabljivice...

20. . (1906, 148):

vremenu ivimo, ta se deava sa Kosovom i Metohijom i voleo bih da ono nije

2008, 107110; 1980, 26126214),

bez obzira, zaboravivi na pribor za ribolov, torbu sa mezetlucima i pljoskom sa rakijom

Smiljana orevi Beli

Folklore text, Ritual Praxis and Communal Imagination

, ? ( 1877, 264, 271)

(Tupper 1903, 34), 20.

(Gorovei 1898, 282283)

Bokovi-Stulli 1975 M. Bokovi-Stulli, Folklor otoka Braa, Narodna umjetnost 1112.

2012, 383385, Mencej 2012). :

aj je ae e aoe. jae oe oj je oa ooea ae

eaa o, ea aeaa aa (- 1992, 56).

Ljiljana Peikan Ljutanovi

naming and function

: Green 1992, 187; Renero 1999, Caballo, 4142;

orina Trubarac Mati

( [6], / [4], / [2], [2],

( IV, 32:714; . IX, 5:348352,

( II, 89:1012) (. IV, 26:30;

( II, 2:18) (. VI, 23:36; II,

(Schiffrin 1981, 46), . 2012, 153156.

the case of the abadondoned channel in the village of Batkovi

Marjetka Gole Kaui*

BITJE VODA IN SVETA V IZROILU IN V SODOBNIH

amen lanka je raziskati, kakno vlogo in pomen je imela bajeslovna balada