Filozofija religije

Hans Quing, prihvatanje boga povlai verovanje u stvarnost. Jedna duevna

potreba teizam.
Karl Max je zastupao ateizam i on smatra da ovek stvara religiju, a da religija
ne stvara oveka. Religija je opta teorija ovog sveta, njegova logika u
objektivnoj formi..fantastina realizacija ljudskih bia.ovek nije apstraktno
bie, ovek je drutvo. Religija je uzdah potlaenog stvorenja..dua
bezdunih.. Religija je opijum za mase.
Bog je aktivan u svetu (teizam). Bog je prvi pokreta (deizam). Bog ne postoji
(ateizam).
Spinoza je zastupao panteizam. Ogranieni teizam bog nije sva tri od onoga
to mu se u zapadnoj tradiciji pripisuje. Prema judeohrianskoj religiji (u koju
se ubraja i islam) bog ima sledea tri svojstva: sveznaju, svemoan,
svedobar.
Bie koje ima ova tri svojstva je bog, kako se smatra u hrianstvu.
Ogranieni teizam je vrsta teizma po kome je bog veoma moan, ali ne i
svemoan.
Problem zla. Polazi se od nesumnjive pretpostavke da u svetu postoji zlo. Ako
je bog sveznaju, svemoan i svedobar zato onda doputa zlo? Oni koji
zastupaju o. teizam bi odgovorili Zato to je tebi dao slobodu da izabere
dobro ili zlo. Oni umesto prefiksa sve stavljaju neto blae.

Ontoloki argument

Pored njega postoje kosmoloki i teleoloki argumenti. Ontoloki argument je

jedan apriorni dokaz i on je jedinstven po tome. Naime, on se ne poziva na
opservaciju i uoavanje sveta oko nas.
Dovodi do filozofskih problema: 1) Da li je egzistencija svojstvo? 2) Da li je
pojam nunog postojanja razumljiv? (Bog postoji kroz svu venost).
Dalji znaaj ovog argumenta jeste to on jasno definie nuna svojstva boga
(sveznaju, svemoan i svedobar). Postoje razne verzije ontolokog
argumenta.
Sv. Anselm Kenteberijski
Nadbiskup, za njega se vezuje uvoenje boga kao bia prema kome postoji
oboavanje. Bog je bie kome se ovek obraa. On je smatrao da e ovim
dokazom uveriti neznaboce u boije postojanje. Reductio ad absurdum.
Njegov ontoloki dokaz izgleda ovako:
1) pretpostavimo da najvie zamislivo bie (nzb) postoji samo u mislima (a ne
i u stvarnosti)
2) postojanje (egzistencija) u stvarnosti je via od postojanja samo u mislima
3) mi moemo zamisliti postojanje nzb kao postojee u stvarnosti kao i u
mislima
4) stoga, postoji bie koje je vie od najvieg zamislivog bia (sledi iz 1,2 i3 )
5) ali, to je nemogue, jer je protivureno.
6) stoga je lano da nzb postoji samo u mislima, a ne i u stvarnosti (iz 1 i 5).
Tako nzb mora postojati ne samo u mislima ve i u stvarnosti. To bie je po
definiciji bog.

Savremenik Anselma, Gaunilo optuuje ga da izvlai zeeve iz eira. On je

pokuao da povue jednu analogiju za koju hoe da pokae da se njome neto
tvrdi, a to to se tvrdi oigledno nije tano. Zamislimo odgovarajue divno
ostrvo, koje je mnogo lepe nego bilo ta to smo do sada susreli po
Anselmu bi ispalo da ovakvo ostrvo nuno postoji, ali teko e biti da zbog
toga ovo ostrvo mora da postoji. Anselm na to odgovara da ova analogija
propada, jer se za raziku od nzb, tj. boga, najlepe ostrvo moe zamisliti i da
ne postoji. Postojanje je deo boijeg savrenstva, dok kod ostrva nije tako.
Savremeni engleski filozof A.Plantiga (svo zlo dolazi od avola) smatra da
Anselma treba shvatiti na sledei nain: Postoje svojstva koja imaju unutarnji
maksimum, i ona koja to nemaju. Bez obzira koliko mi zamiljali ostrvo, uvek
moemo zamisliti neto jo divnije. Veliina kod ostrva pripada slinom redu
kao i veliina kod brojeva. Ne postoji najvei prirodni broj. Svojstva boga
imaju svoje unutranje maksimume. Bog je sveznaju to svojstvo se moe
definisati. Za bilo koji iskaz jedno sveznajue bie zna da li je istinit ili laan
(to je jedan intrustini max), prema tome Gaunilove tvrdnje padaju u vodu.
Dekartov ontoloki dokaz
1)
2)
3)
4)

boija sutina sadri sva savrenstva

egzistencija je savrenstvo
egzistencija je deo boije sutine, dakle
bog postoji.

Pojam savrenstva Dekart izodi iz Sv. Anselma to je svojstvo koje ukoliko je

odsutno ini neku stvar kod koje je odsutno inferiornom u odnosu na one
stvari koje poseduju to svojstvo.
Sutina, re za skraeno esencijalno svojstvo. Sutinsko svojstvo vrste V je
svojstvo bez kojeg nita ne bi moglo pripadati toj vrsti V. Ovde se radi o
sutinskom svojstvu vrste. ovek je racionalno (sutinsko svojstvo cele vrste)
ivo bie Aristotel. Sutinsko svojstvo individualne stvari je svojstvo bez
kojeg nita ne moe biti ta stvar. U modernim verzijama esencijalizma
(Kripke) engleska kraljica Elizabeta ne bi bila engleska kraljica da nije dete
svojih roditelja.
Sutina vrste ili stvari jeste skup njenih sutinskih svojstava. Boija sutina,
bez ega dati gospodin ne bi bio bog sadri savrenstvo, ukoliko to ne bi bilo
tako, on ne bi bio bog. Sutina neega to nije bog ne ukljuuje njegovu
egzistenciju, ali sam pojam boga ukljuuje egzistenciju, kao sutinsko
svojstvo. Ako sutina ukljuuje postojanje na taj nain, logino bi sledilo da
bog postoji.
Moda je tano da se pojam boga kao savrenog ne moe zamisliti bez
svojstva egzistencije, ali to i dalje ne pokazuje da bog postoji (savremeni
filozofi).
Glavna taka kritike ovog ontolokog dokaza jeste neto to je Kant nazvao
egzistencija nije predikat. Meutim Kantova tvrdnja je dvosmislena. Predikat
pripada jezikom nivou.
U formalnom nainu govorenja se moe rei postoji je predikat.
Postojanje je svojstvo, materijalan nain govorenja.
ta Kant misli jeste jedno od ova dva razliita nivoa iste tvrdnje.

Kada bih rekao, jueranje predavanje je bilo u Vavilonu materijalni govor

Re Vavilon pojavila se u jueranjem predavanju formalni govor
Kant, kada se kae da postojanje nije svojstvo, onda postojane ne moe biti
deo sutine. Ako postojanje nije svojstvo
a sutina je skup svojstava
onda, postojanje ne moe biti deo sutine.
Ovaj tekst je valjan. Ako su premise istinite i zakljuak je istinit, dedukcija. U
modernom smislu (egzistencija nije predikat), moe se interpretirati da
egzistencijalne tvrdnje pripadaju razliitim kategorijama.
Una je solistika pevaica. Egzistencijalno odreenje Una postoji.
Hamlet je Danac. Pegaz ne postoji, ali ima krila. (takve tvrdnje idu protiv (?) ).
Majnong (A.Meinong), svaki singularni termin mora imati objekt na koji se
odnosi. Obine stvari egzistiraju, ali Pegaz i Hamlet subzistiraju (ne postoje u
fizikom smislu, ali i one imaju odreeni ontoloki modus). Quine smatra da je
njegov prenapunjeni univerzum odbojan za estetiko ulo svih onih koji vole
pustinjske predele, ali to nije ni ono najgore. Naime, jer je mnotvo moguih
stvari leglo neusklaenih elemenata (ruan debeli ovek koji stoji u vratima).
Ovakav univerzum se protivi i naem nainu objanjivanja. Prema tome, to
opravdava Kantovu interpretaciju.
Vebe
Proslogium, Anselm, 11. vek (razgovor, pretpostavka sa bogom, apriorni
dokaz, 26. poglavlja). Bog je najzamislivije mogue bie. Istovremeno
milosrdan i ravnoduan, ulan, mada ne poseduje telo.. svemoan, a ne moe
da ini mnogo toga..
Da li bog moe napraviti kamen koji ne moe da se podigne? Ako moe, onda
on ne moe podii kamen. Ako ne moe, on opet nije svemoan.
Sva savrenstva su atributi boga.
Postojanje je savrenstvo.
Bog postoji.
Atributi svojstva. Savrenstva bolje ih je imati nego nemati.
Kada bi postojao samo u mislima, ne bi realno postojao, a to bi nas onda
odvelo u apsurd. Apriori, logiki prethodi iskustvu. Istinit u svim moguim
svetovima to je ono to je nuno (Lajbnic). Zamislivo je sinonimno sa logiki
neprotivureno. Kentaur postoji kontingentan iskaz, zato to u naem
moguem svetu kentaur ne postoji. Teleoloki dokaz sve ima svoju svrhu.
Satni mehanizam (pomiljamo na tvorca, aposteriori).
Sva savrenstva su atributi boga.
Nuno postojanje je savrenstvo.
Bog nuno postoji. (postoji u svim moguim svetovima)
Ostrvo, paradoks, logino, ali neispravno; to je neto kontigentno.
Prigovor: ne moemo sa misli prei na stvarnost. Odgovor je da to u sluaju
boga jedino i moemo. Kada bismo zamislili da bog ne postoji u stvarnosti, to
bi bilo apsurdno. Veruj, da bi razumeo, Anselm.
Metaetika pokuava da da odgovr ta je to dobro. Dobro je ono to bog kae

da je dobro.
Za Hjuma Bog postoji nije nuan iskaz. On smatra da kada god imamo
postojanje, da je to kontingentan iskaz. Odakle Anselmu pravo da tvrdi da je
postojanje boga nuno?
Kant, postojanje nije predikat. To nije svojstvo. Bez svojstva nunosti entitet
ne bi postojao.
Ako bog postoji, onda on nuno postoji.
Ovo dovodi u pitanje ceo dokaz, jer je mogue da on ne postoji.
Trougao ima nuno tri strane.
Ako trougao postoji, onda on nuno ima tri strane.
Ako bog kontingentno postoji, onda on nuno ostoji. (to bi bio prevod,
problem sa Kantom)
Bog postoji, sintetiki iskaz prema Kantu. Ako je sintetiki, onda on po
definiciji nije nuan.