1.

Priroda moralnog rezonovanja, odredjenje morala, predmet

moralne ocene, moral kao vrednosni kriterijum i kao socijalna
cinjenica; specificnost moralnog vrednovanja
Etika: Moral: 1. Kriterijum vrednovanja
2. Socijalna cinjenica
Koja je razlika izmedju morala i etike?
Etika je teorija o moralu. Moral je kriterijum vrednovanja. Kriterij ima
svojstva:
1. predmet primene (na sta se kriterij primenjuje)
2. kako se to cini?
zuta reka se izlila i ubila 1000 nevinih Kineza.
Jedna rec u ovoj recenici tu ne pripada. To je rec nevinih. Kinezi
mogu zaista biti nevini, ali reka ne moze da pocini zlocin. U ovoj
recenici problem je sto reka nema svest, to se prosto desilo. Niko
ovde nije nameravao nista s obzirom na Kineze, to se desilo. Dakle,
to je dogadjaj. Dogadjaj nije nesto na sta se kriterij primenjuje.
Na sta se moralni kriterij primenjuje?
Da bih bila kriva za nesto, moram nesto da ucinim.
ucinitipostupaknameraodgovornost/krivica/pohvala/
Moralni kriterij se primenjuje na postupke. [ta su postupci? Kako
znamo sta je postupak, a sta je dogadjaj?
U Bibliji Isus kaze da ako si pozeleo tudju zenu u srcu, pocinio si greh
u svom srcu. Ovde nema postupka (nista nisam uradio, samo sam
mastao), ali ima namere. Namera je nesto sto postoji u postupku, ali
je nema u dogadjaju. Po ovome se postupci razlikuju od dogadjaja.
Za nameru je potrebna svest, zamisao o necemu.
Ceo svet se sastoji od dogadjaja. Unutar ovog skupa dogadjaja je
podskup, a to su postupci koji postoje preko namere. Postupci su
nesto sto je neko odlucio da uradi i uradio je. A sta ako nije uradio?
Ako namera nije pretocena u postupak, to je onda samo nesto sto je
moguce ali se nije desilo. Zamislivo je ono sto potencijalno postoji,
nezamislivo je ono sto ne moze postojati. Nezamislivo je ono sto je
1

protivrecno, sto se ne moze zamisliti(ono sto ni Bog ne moze

zamisliti). Granica zamislivog se pomera. Ja danas mogu da zamislim
da posaljem mail na drugu planetu i da u roku od dva sata dobijem
odgovor. Moj deda to nije mogao ni da zamisli.
U definiciji postupaka postoje 2 demarkacije:
1. dogadjaji-postupci
2. stvarni postupci-zamisljeni postupci
Primer sa rekom objasnjava razliku izmedju postupka i dogadjaja koji
nije proizveden nicijom namerom (desio se). Primer sa rekom se
desio delovanjem uzroka. Postupci nisu puki dogadjaji koji nastaju
delovanjem uzroka, vec delovanjem namere. Odredjena osoba je
mogla da odluci da nesto uradi na drugaciji nacin. Ona je morala
moci da postupi drugacije.Kod postupaka postoji sloboda izbora.
1. zamisao-svest o nekoj mogucnosti, ona je puki moguci cilj (ne
mora biti svesti o tome da je cilj, ona je cilj kroz nameru)
da bi se krenulo u pravcu namere, potrebno je:
2. zelja (aktivni dinamicki stav)-isti cilj zamisljen kao stvar. Ako nesto
pozelim, a nista ne ucinim ne mogu snositi posledice. U ovom slucaju
sve ostaje na zelji. zelja je nuzna da bi se doslo do postupka, ali je
nedovoljna.
3. htenje-postavljanje cilja. Za razliku od zelje koja nije realna, ono
sto hocu mora da mogu da ostvarim
4. namera
5. odluka (pocetak realizacije postupka)postupak
Mogu zeleti nesto sto ne mogu hteti, zelja moze biti izvan
stvarnosti(mogu npr. zeleti da letim, zivim u XIX veku, etc)
Postupak je pokusaj realizacijei ostvarenja postavljenog cilja.
sredstva
sloboda
Kod zelja nemamo u vidu sredstva, a kada nesto hocemo, moramo
imati u vidu i sredstva. Postupak se sastoji u trazenju sredstava da se
cilj ostvari. Nije dovoljno da se nesto zamisli da bi postojale krivica i
pohvala. Mora postojati pokusaj.
Odgovor na prvo pitanje (na sta se kriterij primenjuje?) jeste upravo
ovo.
2

Predmet moralnog kriterija je postupak. Nema odgovornosti u smislu

u kom Isus govori (moralnom smislu). Moral se ne primenjuje na
dogadjaje i zamisli.

Kako se kriterij primenjuje?

Primenjuje se tako sto deluje sloboda koja deluje drugacije od
uzroka.Uzroci deluju slepo i sa nuznoscu. Uzrok zna samo da
proizvede posledicu. Kod slobode nije tako. Stvar moze biti i ovakva i
onakva. Da li je sloboda slepa?
razlozi
Razlozi su ono na osnovu cega se postavlja cilj. Bezrazloznost bi
iskljucila slobodu. Sloboda znaci moc i razlog kako ce se postupati.
Odluke ne mogu da postoje bez razloga. Neki razlog? Koji razlog je
dobar, koji ne? Razlozi imaju dva znacenja:
1. motivaciono
2. normativno
1. Zasto sam postupio tako kako sam postupio?
iz straha..itd.
2. Normativni razlog je sta treba da se izabere kao cilj. Ovo zavisi od
interesa.
Onda se bira koji su razlozi dobri.
Uzrok je tu ili nije tu, razlozi su razni. Razlozi kao da deluju iz
buducnosti, kao da nas privlace. Uzroci deluju iz proslosti.
Postoje 3 svojstva dobrih razloga ( u moralnom smislu):
1. konzistentnost
Osoba sklona kajanju smesti majku u dom i posle toga razgovara sa
komsinicom koja joj kaze da je to uzasno. On se tada oseca lose. Ali,
pre dve godine, komsinica je uradila to isto svojoj majci. Zasto onda
ona prigovara, kada je i ona ucinila isto? Da li ce se osoba koja je
smestila majku u dom i sada osecati lose? Ne, jer ovo nije
konzistentno. Razlozi nisu konzistentni.
2. nepristrasnost
Nepristrasnost je visa od konzistencije (mafijaski bos).
3

3. univerzalnost
Kaze se da je moral ili univerzalan ili ga nema.
Posle pesacenja vracam se nizbrdo gladan i nailazim na restoran u
kome sede poznanici i jedu neko privlacno meso. Ali kada sam ih
pitao sta jedu, a oni mi odgovorili da je u pitanju psece meso, zgrozio
sam se. Odjednom nisam vise bio gladan i rekao sam: Kako mozete
da cinite tako nesto, ja to nikad ne bih uradio, ali na vama je da
odlucite za sebe.
Da li je ova reakcija moralna? Ovde je stavljena zapeta u smislu
osude. Da li mogu da stavim zapetu ako je u pitanju silovanje,
ubistvo? To bi znacilo da su sve ove stvari pitanje ukusa. U
moralnom sudu nema , mora se staviti . Ako nema nuznosti, onda je
iskaz relativan. U moralu nema tolerancije. Moralni sudovi ne
dopustaju relativnost.
Uzroci kao da guraju iz proslosti, oni daju posledicu sa apsolutnom
nuznoscu. Razlozi privlace, oni dolaze iz buducnosti. Izmedju vise
razloga bira se onaj koji je najjaci. Kod uzroka je sve onako kako je,
kod razloga postoji sloboda. Ovde se i nalazi razlika izmedju
dogadjaja i postupaka (dogadjaj koji se desio s razlogom, necijom
namerom). Razlog koji proizvede postupak (za razliku od onog koji ne
proizvede) postaje uzrok.
Ono sto nije moguce je ono sto nije moguce zamisliti (ne ja vec Bog).
Nasa moc imaginacije je danas mnogo veca nego pre. Ona je osnov
nase slobode. Ono sto su ljudi pre mislili da je nezamislivo, danas
nije.
dekalon
10:814-ono sto je zamislivo (Biblija)
Sve sto se moze zamisliti, moze se pozeleti. Ne mogu zeleti ono sto
nije moguce zamisliti. zelje ne zavise od ostvarljivosti. Ovde nema
logicke prepreke.
Za zelje i zamisli nema odgovornosti, ali za nase odluke ih ima.
zamisao
-nema odgovornosti
zelja
htenje
namera
sloboda-odgovornost
4

odluka
cilj
Hteti nije moguce nesto sto nije moguce uraditi. Zamisli i zelje dolaze
ne pitajuci, dolaze u meri u kojoj smo sposobni da nesto zamislimo.
Kod zelja nema odgovornosti, jer ako ja savladam svoje zelje onda
ne samo da nisam odgovoran, vec me treba i pohvaliti.
Nesto se desilo zato sto je neko tako hteo. Zato:
Umesto [ta se desilo?, imam pitanje [ta sam ucinio?-ovakva je
situacija kod htenja
ko
U domenu slobode su razni ciljevi koji moraju da zadovolje uslov da
su ostvarivi.
Vrednost je ono sto se hoce. Kada neko pokaze interesovanje za
odredjenu stvar, tada ona dobija vrednost. Ta vrednost nije moralna,
vec upotrebna.
Kod slobode uvek mogu da odustanem (kad ne bih mogao, onda bi
bila rec o uzrocima a ne o razlozima). Imam moc izbora.
Moralni sudovi povlace za sobom nuznost osude.
Pored moralnih, postoje i druge vrednosti. Kako ih razlikovati?
Vanmoralne vrednosti mogu biti moralne i nemoralne, ali po svojoj
prirodi nisu moralne vrednosti. Postoje tri pitanja i tri tipa odgovora na
njih, koja ce nam razresiti pitanje demarkacije moralnih vrednosti od
vanmoralnih.
1.[ta je slucaj?
empirijsko znanje-cinjenice
T/F
odgovorivo
Jedna osoba kaze da je Tina juce bila na Trgu, a druga da je bila na
Banovom brdu. [ta je slucaj? Na ovo pitanje se moze dati odgovor.
Da li na drugoj strani Meseca stoji crni blok? (ne moze se videti druga
strana Meseca)
Ovo je oblast empirijskog znanja koja se bavi cinjenicama. Na ova
pitanja se moze dati odgovor. To je smisao reci empirijski(iskustveno).
Nauka je po definiciji empirijska.

-indikativni(cinjenice)
-prudencijalni razlozi
2.[ta hocemo da bude slucaj?
interes(snaga interesa kroz)
zivot-ekonomija samerljivost-cena
-politika
-pravo
-religija
Ako hocemo da nesto bude slucaj znaci da postoji interes za to, a i
snaga interesa koja se izrazava kroz samerljivost. Ovim tipom pitanja
su pokrivene vrednosti uopste. O ekonomiji se ovde govori u sirem
smislu (ekonomija ljubavi, itd.) i u uzem smislu. Ovde je politika cija je
specificnost efikasnost, kolektivni interesi.. U pravu su interesi
definisani kao dugorocni, zele da se zastite od politike kod koje
postoji promenljivost. U pravu je definisan zakon, nadleznost,
sprovodljivost. U politici je uvek moguce uvoditi nove ciljeve, razloge,
u pravu toga nema. Kod religije tekodje postoji predmet
zainteresovanosti za nesto do cega nam je stalo. Kod religije imamo
zelju za vezom sa necim sto daje konacni smisao svemu sto postoji.
Posto je ovo nemoguce, ovo je zelja, ovde nada postaje vrednost.
Posto se pocetni cilj ne moze ostvariti okrecemo se molitvi i momentu
zajednistva (tu se dobija sigurnost).
Nigde se ne vidi tacka, svuda su zapete.
3.[ta treba da bude?
Ovde nije pitanje sta hocemo?, zato nema samerljivosti, cene.
Nesto je ili ispravno ili nije. Ovo svojstvo imaju i cinjenice, ili su tacne,
ili nisu. Nema komparativa (vise i manje).
-normativni(vrednosti)
-principijalni razlozi(vazi za drugo i trece pitanje)
Sa jedne strane su vrednosti i prudencijalni ili razlozi korisnosti, a sa
druge su cinjenice i principijalni razlozi.

Moral kao i sve vrednosti nije cinjenicke prirode, vec normativne. Za

razliku od ostalih vrednosti ima osobinu univerzalnosti.
Moral kao socijalna cinjenica
Kriterij nije stvarnost u uobicajenom smislu te reci, ali on jeste
stvaran. Kriterij je specifican deo stvarnosti. Ako neki kriterij nikada
nije primenjen na stvarno ocenjivanje, onda on nije kriterij. Kriterij je
nesto sto se primenjuje, ne ono sto se moze primeniti. Kriterij postaje
kriterij kada se primeni.
Postupak je pokusaj realizacije cilja. Ne moze se pokusati da se
primeni kriterij, jer je sam pokusaj vec primena. Da bi se primenio, on
mora da se interpretira. Kriterij je mera, ako se samo zamisli, on ne bi
bio mera u onom pravom smislu. da bismo interpretirali kriterij,
moramo da imamo pravila interpretacije.
Nemoralno je ubijati ljudska bica.
Dva ostrva u Mikroneziji, na kojima po pretpostavci zive kanibali.
Ljudi tamo imaju obicaj da se hvataju i jedu. Ali, Betanci (stanovnici
jednog ostrva) nisu ljudi, oni su zivotinje. Alfanci (stanovnici drugog
ostrva) zadrzavaju svojstvo ljudozdera i istovremeno prihvataju
univerzalnost iskaza: nemoralno je ubijati ljudska bica.Alfanci
istovremeno zadrzavaju svojstvo kanibala i prihvataju univerzalni
moralni sud. Moralni sud je vrednosni kriterij, ali on je i socijalna
cinjenica. Moralni sudovi se razlikuju od situacije do situacije. Alfanac
veruje da ne cini nista lose.
Da bi se kriterij primenio, mora da se interpretira. Ovde postoje dva
problema:
1. moral kao socijalna cinjenica postoji kao skup pravila koja se
prihvataju. Ocena je vec doneta, nema vise ocene,ocenjuje se skup
normi koji se prihvata
2. nasa epistemicka situacija je takva da mi kriterij ne mozemo
fiksirati, nema niceg nuznog
Sve sto mozemo znati je nuzno empirijske prirode, ne mozemo znati
nesto van iskustva. To je falibilnost-pogresivost. Nismo sigurni u
znanje, ono je pogresivo.
Mi moralno ocenjujemo postupke, pripisujemo im odgovornost. To
znaci da je onaj koji je postupao mogao da postupi i drugacije.
7

Smatra se da je bio slobodan dok je postupao. Zato se ludacima ne

sudi, jer se ne smatraju normalnima, spremnima da donose odluke.
Mi ni zivotinje ne vidimo kao moralno odgovorne jer ne smatramo da
one mogu da uticu na tok dogadjaja.
Moral kao socijalna cinjenica zavisi od toga kako se interpretira.
Svaki put kad se interpretira on se reinterpretira i nikada nije isti, iako
bi trebalo. Interpretacije mogu biti:
1. razlicite u prostoru
-morali-pojave-cinjenuce
2. da se menjaju u vremenu
Ovo povlaci negativne implikacije za eticku teoriju. Postoje morali.
Ali, moral je ili jedan ili ga nema.Ovde su morali pojave, a pojave su
cinjenice. Imamo situaciju da se moralne vrednosti tretiraju kao
cinjenice. Alfanci kombinuju pretenziju na univerzalnost sa
cinjenicama. Univerzalnost je definicija morala, a interpretacija
ukljucuje cinjenice.
Razlicite vrednosti pretenduju da budu moralne.
Dobro je ono sto se uzima kao pozeljno ili ispravno u nekoj od tacaka
prostora i vremena.
-razni morali:
poslovni moral, viteski moral, revolucionarni moral, sportski moral,
kaludjerski moral.. Kao da za razlicite klase ljudi postoje razlicita
pravila, kriterijumi (koji bi morali biti jednaki). Ovo je prva razlika:
razlicit pristup vremenu na istom prostoru.
Druga razlika ide kroz prostor (razne civilizacije) ili vreme (skup
vrednosti koje vaze se menja). Norme koje vaze se menjaju kroz
vreme i prostor.
Da bi interpretacija bila sto adekvatnija, tezi slaganju izmedju kriterija
i onoga sto cinjenice dopustaju-reciprocna iluminacija
Morali mogu biti nemoralni.
2.Eticke teorije; reciprocna iluminacija; kratko ispitivanje liste od
pet kandidata za eticke teorije(Direktna intuicija i zlatno pravilo,

etika vrlina, teorija dvostrukog ucinka, utilitarizam, deontoloska

teorija)
Moral je socijalna cinjenica. Potrebno je da se on interpretira, a za to
su potrebna pravila interpretacije. Moral je zato stvarnost, a etika je
samo teorija. Interpretacija upucuje na poziciju onog koji to cini.
Znacenja su tvrde socijalne cinjenice.
Interpretacije mogu biti razlicite u prostoru i mogu se menjati u
vremenu. Zato kazemo da postoje morali. Moral bi trebalo da bude
jedan, ali se on kao socijalna cinjenica pojavljuje u mnozini. Moral se
uzima kao ono sto je pozeljno u prostoru ili vremenu. Moral je neka
stvarnost u svetu, on se sastoji u primeni kriterija. Svaki od morala
ima pretenziju na to da on nije stvar ukusa. U primeni morala nema
mnozine. Moral ima pretenziju na univerzalnost. Problem je taj sto
morali mogu biti slabi, pogresni, ali pretenduju na univerzalnost.
-via negativa-minimalizam
Da bi moral mogao da se primeni, njegov domen treba da bude
minimalan.
Etika je teorija, moral je stvarnost. Teorija treba da da najbolji opis sta
stvarnost jeste. Teorija znaci gledanje na. Ali, stvarnost treba da
determinise teoriju, Ovo uopste nije jednostavno. Mi nesto vidimo
pred sobom, ali mi smo pogresivi (slamka u vodi nam se cini
prelomljenom, itd.) Npr. Protagora ovo pokazuje. Teorija opisuje
stvarnost, ona postaje bitnija, ne mozemo je se odreci zarad malog
dela stvarnosti koji nije u skladu sa njom.
Reflektivni ekvilibrijum-zasto je neka teorija dobra i zasto je nesto
predmet neke teorije
Reciprocna iluminacija
\ordano Bruno-tvrdio da je Zemlja okrugla u vreme kada se smatralo
da je ravna i spaljen je na lomaci
Majkelson Morli-tvrdio da se dve paralelne prave ipak negde spajaju
(XIX vek)
Lobacevski-konkavni prostor, strpan je u ludnicu

Gaus-teorija prostora koja ukljucuje tri teorije (Euklidovu, teoriju

Lobacevskog..). Papir sa teorijama je nadjen u njegovoj fioci
^injenice su u ovim slucajevima bile zrtvovane radi teorija.
Da bi jedna teorija bila dobra ona mora da bude:
-neprotivrecna
-konzistentna
-jednostavna (Okamov brijac)
-odluciva (utilitarizam)
-elegantna
-konforna (prihvatljivaprivlacna-upotrebljiva)
Sada cemo ispitati pet teorija.
1.Teorija Direktne intuicije
Ovu teoriju koristimo svakodnevno.
Svi znaju..
Svi znaju da je Zemlj ravna, samo ludi \ordano tvrdi da nije. Da li je
svi znaju argument?
Argument se zasniva na ociglednosti. Ne znaci da su svi ispitali to
nesto, to je prosto ocigledno, ne sme se staviti u pitanje. Onaj ko nam
kaze svi znaju hoce da nas ucutka, da nas natera da ne ispitujemo.
Taj koji hoce da nas ucutka misli onako kako se uzima. Bezupitnost
implicira neproverljivost, ali ne u smislu nemogucnosti, vec smislu
zabrane. Ovo je svojstvo pred-rasude (ispred rasudjivanja).
Predrasuda podrazumeva konzistentnost da bi funkcionisala.
iskrenost
Ali, predrasude mogu biti i korisne. Mi znanja sticemo tako sto
naucimo ono do cega ispitivanjem dodju veliki naucnici. zivot bi bio
nemoguc bez predrasuda. Najveci deo naseg znanja su predrasude,
ali njihov problem je sto se ne mogu proveriti.
Zlatno pravilo se nalazi u Bibliji. Ono ima dve formulacije:
1. pozitivnu: ^ini drugome ono sto zelis da se tebi cini.
Ovo izgleda dosta ocigledno, ali ne moramo zeleti svi isto. U ovakvoj
formulaciji, mazohista nuzno postaje sadista, itd..
2. negativnu: Ne cini drugome ono sto ne zelis da se tebi cini.
Ovo je npr. dobar politicki princip.

10

Konzistentnost je izrazena u zlatnom pravilu, a ona se zasniva na

iskrenosti. Iskrenost je osnova za ono sto zovemo savest (etika
savesti).
1. Hitler
Deo politickog programa je istrebljivanje Jevreja. Jedini nacin da se
spasemo je da istrebimo Jevreje. Da li je to u skladu sa zlatnim
pravilom koje je u ovom slucaju nas kriterijum? Stav je ispravan ako
je konzistentan, a konzistentan je ako je iskren i u skladu sa savescu.
Ako bi neka komisija ustanovila da je Hitler Jevrej i ako bi on rekao
da je u redu da i njega istrebe, onda i njegov stav prolazi. Ali nasa
intuicija kaze da ovo nije u redu.
Dakle, savest ne konstituise moralne kriterijume.
2. Decak
Grupa decaka izmedju osam i deset godina je organizovala opasnu
igru u tunelu. Jedan od njih se razboleo i nije mogao da dodje u
dogovoreno vreme. Ostali decaci su se igrali i doslo je do nesrece,
jedan od njih je cak i poginuo. Ali, decak koji se razboleo je bio tuzan
sto nije bio sa svojim drugovima, mucila ga je savest, iako moralni cin
nije ispravan.
Ako je nesto uradjeno u skladu sa savescu, to ne znaci da je to
moralno ispravno.
2.Teorija vrlina
Njen cilj je da odgovori na pitanje kako ziveti dobro?
kriterijum izvrsnosti
uspeh: dobar zivot
Ona je oblik direktne intuicije.
Predstavlja teleolosku teoriju.
etika
teorija
teleoloske
dobro

deontoloske
ispravno, treba

Treba ziveti tako da se postigne dobar zivot, a kriterijum izvrsnosti ce

nam pokazati sta je dobro. Uslovi da bi se taj cilj mogao postici su:
1. unutrasnji (sklop mentalnih osobina ili karaktera)
11

Isus savladava svoje prirodne zelje i nagone da bi ziveo dobro.

Karakter se gaji.
2. spoljasnji ili drustveni (drustvo u kojem se zivi)
Teorija vrlina zahteva da to drustvo bude zatvoreno. To je drustvo u
kome se zna i prihvata nesto. U ovoj teoriji je mozda najvidljivije da je
moral socijalna cinjenica.
zna se
Da bi vrlina funkcionisala: prihvata se, a ne prihvatljivo je
heteronomija
autonomija
moj zakon dolazi spolja
(Bog, drustvena norma, deskripcija pojma dobro-utilitarizam)
Vrlina mora da zadovolji uslov zna se da bi bila vrlina. Vrline se
pojavljuju kao aduti socijalnog uspeha. Ako imam puno vrlina, mogu
ocekivati da budem prihvacen u drustvu. [ta je to sto se prihvata?
Naravno da je ovo razlicito za razlicite ljude. Razlicita drustvena
uloga ima svoju vrlinu, a njeno odsustvo dovodi do neuspeha.
Ova teorija je lako primenljiva. Svi znaju sta se prihvata. Teorija se
elegantno i lako primenjuje, ali ne zadovoljava reciprocnu iluminaciju.
Spisak vrlina ne moze da se zatvori.
3.Teorija dvostrukog ucinka
Ova teorija zeli da zasnuje moralnost na savrsenstvu.
Inkvizicija je takodje pretendovala na savrsenstvo.
namera
Ono sto je nameravano je moralno relevantno. Za ono sto nije
nameravao covek nije odgovoran.
1000 nevinih + 2 terorista
Ako ubijem 1002 coveka, onda je to opravdano, a ako teroristi
pobegnu i ubijem 1000 ljudi onda je to kolateralna steta.
Ovakva teorija je konforna za ljude koji su na funkciji ako je namera
dobra i uspeh postignut.
[ta je problem kod namera?
U nameri je sadrzan buduci postupak.
1.predvidjeno (sadrzaj moje namere)
Imam moralnu odgovornost za ono sto je predvidjeno, a nemam je za
ono sto nije predvidjeno.
12

2.nepredvidjeno
predvidivo
nepredvidivo
Odgovornost moze da predje u polje nepredvidjenog, a predvidivog.
Odgovorni smo ne samo za ono predvidjeno, vec i za ono sto je
predvidivo.
4.Utilitarizam
Polazi od odredjenja pojma dobro.
Nalazi odgovor: kod Bentama- zadovoljstvo
kod Mila- sreca
funkcija korisnosti
-funkcija znanja-treba znati sta vodi zadovoljstvu, sreci..moralnost
nasih postupaka je stvar znanja
znanjenaucna etika
-zadovoljava specificnost i univerzalnost
opsta samerljivost vise je bolje maksimalizacija
Ovo implicira nemogucnost optimalizacije, uvek je bolje vise.
Moguce su razlike u dobroti postupaka koje je moguce utvrditi. Od
dva postupka treba izabrati onaj koji proizvodi vise dobra.
Stvarnost se ovde zrtvuje radi neodoljivosti teorije.
moral
odlucivost etika
Pamet je jedno od svojstava ove teorije.
5.Deontoloska teorija
Polazi za razliku od svih ostalih teorija od toga da dobro mora da se
uklopi u ono sto je ispravno. Dobro je nesto sto proizvodim svojom
zainteresovanoscu za to.
U deontoloskoj etici nema posebnih moralnih vrednosti. Jedino je
ispravnost moralna vrednost. Moralne vrednosti su vrednosti namere
u smislu da li zavredjuju da budu realizovane.
Osnovni kriterij ove teorije je:
univerzalno postovanje
duznost postovanja

13

-refleksivna relacija (moze postojati samo na medjusoban, reciprocan

nacin), ne mogu postovati drugoga ako ne postujem sebe (i obrnuto)
-minimalizam-pokazuje da moral zahteva minimalno ali strogo ono
sto zahteva
-formalizam
-nema neprihvatljivih indikacija (ne nuzno neprihvacenih)
-tezak
Negativne osobine:
1. neodlucivost
2. nekonfornost
Efikasnost je smanjena.
Ni ova teorija ne prolazi test reciprocne iluminacije, ona puno
zahteva.
3.Metaetika: Teorija znacenja,
Institucionalne cinjenice

Teorija

opravdavanja,

Aksiologija
Kroz ona tri pitanja na pocetnim predavanjima cilj je bio da se moral
razgranici od drugih sfera (ekonomije, prava, itd..). Sve one spadaju u
skup vrednosti. Ako bismo hteli da pridjemo svim vrednostima
generalno, imali bismo posla sa aksiologijom. Ona se bavi
vrednostima uopste. Aksiologija je dakle opsta teorija vrednosti.
Aksiologija je momenat vrednosti, a ne stvarnosti.
vazenje
cinjenice(stvari i dogadjaji)
obavezivanje
(dinamicnost, ne staticnost)
polarnost(+,-)
ne vazi modus ponens
Vrednosti imaju dinamicki vid. Vrednosti imaju svojstvo koje cinjenice
nemaju, a to je polarnost( pozitivna, negativna). Kod vrednosti ne vazi
modus ponens.
p je q
a je p -ako se nadje kontraprimer, onda a nije q

14

 ergo a je q
nuzno
Kontraprimeri sluze da se pokaze da univerzalni iskazi zapravo nisu
univerzalni.
Induktivna logika se, dakle, ne moze primeniti na vrednosti. To je
rezultat polarnosti. Ovo je u izvesnom smislu razocaravajuce jer se
najmocnije sredstvo (modus ponens) ovde ne moze koristiti.
U filosofskoj aksiologiji postoji neljubazno koketiranje sa hijerarhijom
vrednosti. U fenomenologiji postoji hijerarhija po visini. Postoji i
korektiv hijerarhije po visini, to je hijerarhija po snazi.
Hijerarhija po visini
snazi
1.sveto
obrnuta, po2.moralne i estetske vrednosti
je veca
3.vitalne
moralnih
4.bioloske (zadovoljstva)
vrednosti

Hijerarhija po
Ona je
vreda zivota
od povrede
i estetskih

Osnovna atraktivnost aksiologije je sto pokusava da napravi sistem

svih vrednosti, ne samo jednih.
Kao ni aksiologija, ni meta-etika nije deo etike. Ona vise spada u
epistemologiju i logiku.
1. Teorija znacenja
2. Teorija opravdavanja
Teorija znacenja determinise teoriju opravdavanja. [ta ce biti znacenje
determinise sta ce biti opravdavanje.
S je P : S je zutokognitivizam-u principu je utvrdivo (kao kod
pitanja sta je slucaj?(empirijski)
S je dobro
Ovde je problem u reci dobro. Njeno znacenje nije semanticki
precizno kao znacenje reci zuto.

15

1903.godine Dz. E. Mur postavlja problem otvorenog pitanja i tako

je nastala meta-etika koja je zapravo postojala oduvek samo ne
ovako direktno. Mur kaze da recenicama kojima se nesto kaze, kaze
se nesto sto se moze saznati. Reci kao sto je dobro su podlozne
gresci u definisanju, tesko ih je definisati..
zuto je df..
Kod reci kao sto je dobro, uzima se nesto sto nije. Za dobro se
uzima neka definicija koja to nije.
Dobro je..
- intrinsicno dobro
-inace je instrumentalno dobro
Treba da trazimo definiciju dobra koja je intrinsicno dobro, a ne
instrumentalno dobro. Kako da znamo kad je koje dobro?
Ako izolujemo dobrotu, treba da dodjemo do intrinsicnog dobrametoda izolacije
Argument otvorenog pitanja kaze da kad postavimo pitanje da li je S
dobro? imamo problem otvorenosti tog pitanja. Da li je xx?
Da li je dobro
dobro?
Ako pod x mislimo na svojstvo ili skup svojstava, ne mozemo sa
izvesnoscu reci da li je dobro.
Da li je zadovoljstvo dobro?
Moze i ne mora biti.
Da li je sreca dobra? (a sreca u pakosti)
pobeda revolucije
demokratija
fasizam
Situacija je uvek ista. Nije bitna konkretna instanca interpretacije
znacenja. [ta god stavili, pitanje je otvoreno, a ne zatvoreno.
Mur je zuto oznacio kao prirodno svojstvo, a dobro kao neprirodno
svojstvo. Neprirodno svojstvo se ne moze definisati bilo kojim
skupom prirodnih svojstava. Ovo je Murov odgovor, zato je on u
okviru kognitivizma.
Smisleno je ono sto je:
1.analiticki iskaz a=a- logika
16

2.empirijski iskaz T/F- nauka

Zasto? Zato sto za oba iskaza postoji nacin provere.
1.Zatvaraju pitanje, postoji nuznost istine
2.Mogu u konacnom broju koraka da utvrdim da li je nesto istina ili ne
Sve ostalo je besmislica, sva ostala pitanja su besmislena. Nauka i
logika su jedine oblasti koje su priznate (filosofska pitanja su
besmislena). Etika ne moze da postavi shemu i da dodje do
odgovora.
Ajer govori o ekspresiji osecanja. On kaze da kada izgovaramo
recenice tipa jesi li dobro? mi samo izrazavamo osecanja, tu nema
nauke, logike..
Ono o cemu pricamo se pripisuje stvarnosti.
X je dobro
Koja stvarnost?
Npr. X je visok, jak i uz to dobar, nejasno je, jedino je jasno da se ne
moze reci sta je slucaj.
Umesto da pitamo sta opisujemo, tvrdimo, mozemo pitati sta radimo.
Kad kazemo X je dobro, sada je fokus ne na X-u vec na meni koji
govorim. Tu je antikognitivizam.
U kontekstu onoga sto smo govorili o polarnosti, mozemo reci da kod
gornjih iskaza (empirijskih) imamo induktivan prilaz, a ovde
normativan (vrednovanje).
Antikognitivizam-kompleksnija slika reci, ne sluze samo za opisivanje
Recenicama tipa X je dobro se izrazava ali ne osecanje, vec stav.
ne moram imati dozivljaj ili osecaj da bih imala stav kojim izrazavam
vrednovanje na normativan nacin.
Dva coveka sede iza mene i jedan drugome kaze:
Taj troter (zdrebac) je stvarno dobar.
1. On je izrazio pozitivan stav, stav odobravanja. Ovo je
ekspresivno znacenje.
2. On je rekao jos nesto. Uradi i ti isto, ohrabruje ga da mozda
kupi trotera ili se kladi na njega. Ovo je pobudjivacko znacenje.
17

3. Deskriptivno, varijabilno znacenje

Ono sto je on uradio, rekao ne zavisi od njegovog osecanja,
mozda je to uradio da se umili ovom drugom.
Stivenson-odgovornost kod empirijskih iskaza povlaci razilazenje u
verovanjima. Ono se uvek moze otkloniti. Ali postoji i razilazenje u
stavu koje se moze otkloniti samo ponekad, u principu ne moze.
Moze se otkloniti ako se oslonimo na verovanja.
Mi se uvek nadamo da mozemo zavrsiti proces argumentacije, ali
postoje pitanja oko kojih se uvek razilazimo.
Ovo vodi u drugi deo meta-etike:
Teorija opravdavanja
Iz skupa iskaza: analiticki, empirijski, ne moze da se izvede treba
iskaz.
jeste-treba
^ovek je bolestan od raka. Drugi covek mu kaze: Nasao sam lek,
treba da ga uzmes. Pod pretpostavkom da je lek zaista pronadjen,
ovde ipak nema logicke nuznosti. Mozda je oboleli od raka kukavica,
mozda je oduvek hteo da se ubije a nije imao snage.
Deo cinjenica o nasem svetu se konstituise voljom ili odlukom i
proizvodi cinjenice koje postoje zato sto smo odlucili da postojeinstitucionalne cinjenice. One zavise od toga da li mi verujemo da one
postoje.
Normativnost ce biti unutar onoga sto je definisano konstitucijom.
Institucionalne cinjenice zavise od konstitutivnog pravila. Ovo pravilo
pravi nesto cinjenicom.
sirove cinjenice-to da smo ovde, da je ovo treci sprat, etc..
institucionalne cinjenice-nisu nezavisne od toga da li mi mislimo o
njima
Postoje unutrasnja i spoljasnja pitanja.
unutrasnje pitanje-dato obecanje
spoljasnje pitanje-da li je trebalo dati obecanje
Vrednosti su ono sto je rezultat odlucivanjacinjenice

18

jeste=treba u sferama vrednosti koje su otvorene, ali kad ima tacke, u

moralnim pitanjima, razlika jeste-treba opstaje. Otvoreno pitanje u
moralu ostaje otvoreno.
zivot je i sirova i institucionalna (vrednost) cinjenica.
4.Nastanak etike, fizis/nomos, Sokrat, relativizam
Vrlina:prihvacenost
^injenica prinvacenosti implicira da nema razlike izmedju obicaja i
morala. Primenjuje se norma koja je prosla test prihvacenosti i
postala cinjenica.
Obicaj je sistem okostalih normi u drustvu. On je standard
normalnosti.
Koja je razlika izmedju ludog i krivog?
Ludom se ne sudi, za njega se smatra da nije moralno odgovoran za
svoje postupke. Njega treba poslati u bolnicu, a ne u zatvor. Nekome
ko je lud, a zgresio je, treba pomoci da se izleci-rehabilitaciona
teorija.
Normalnost figurise kao zamena za kriterij koji smo na pocetku zadali
da nadjemo(?). On iskljucuje slobodu, nema moci odlucivanja.
-potpuna deskripcija
Abnormalno ponasanje je neodgovorno, ali istovremeno i nema
neodgovornosti zbog potpunosti, postoji nuznost.
U zatvorenim drustvima nema potreba za moralom jer nema
pretpostavke slobode. Kad nema slobode, nema iskusenja. Ako ima
iskusenja, onda ce neki koji su slabiji kapitulirati pred iskusenjem.
Tesko je predpostaviti da niko nece podleci iskusenju.
Jedini simptom slobode je zlo u svetu, inace ne bismo znali da
sloboda postoji. Odlika slobode je stavljanje u pitanje. Drustva u
kojima nema slobode su konforna, sloboda je naporna.
Mogucnost da se norma stavi u pitanje implicira promene koje u
cinjenici prihvacenosti ne mogu biti predvidjene.
19

Nacini promene koji se mogu desiti u sistemu vrednosti (vrlina):

1. promena znacenja, vrednosnih pojmova
Moze doci do velikih drustvenih promena, revolucija usled promene
znacenja odredjenih pojmova. Npr. ako se pojam pravda promeni
dolazi do promena (demokratija moze postati nepravedna).
[ta je dobar zivot?[ta treba ciniti?
Promena znacenja osnovnih termina proizvodi kritiku.
2. nove prakse
Mogu oznacavati novu vrstu postupaka, ali i ne moraju. Nesto sto je
postojalo kao postupak u prethodnom sistemu sada je postalo nova
praksa. Ovo se desilo sa abortusom, eutanazijom..Ovo su postupci
koji su uvek bili moguci. Zbog razvoja novih tehnologija koje uticu na
nacin zivljenja ono sto je nekada bio samo moguc postupak postaje
opste pristupacno zbog jeftinoce i smanjenja rizicnosti i to se zove
nova praksa.
Promenice se sta ce se smatrati vrlinama i sta ce biti cinjenica
prihvatanja. Menjaju se ocekivanja i deskripcija. Deskripcije
funkcionisu kao prognosticki momenat i skupine svojstava. Ta
svojstva mogu biti razlicita za razlicite regije primene. Kakva god da
su, proizvesce ocekivanja. U tom smislu ocekivanja deluju
prognosticki.
Vrline sluze da se s pravom moze ocekivati da ce se to i desiti ( da
npr. kralj nece biti kukavica, da ce kurir stvarno doneti poruku,
etc..).Vrline sluze da se ocekivanja obezbede.
deskripcija-verovanje
Onaj ko ispunjava ocekivanja ima vrlinu. Porocan je onaj ko ne
ispunjava ocekivanja. Deskripcije pokrivaju sve.
Univerzalizacija je istovremeno i potpuna i ogranicena. Ona ne bi
smela biti ogranicena, zato sto se time uklanja momenat odlucivanja
(nema slobode).
Fisis/Nomos
Fisis (priroda)-zakon prirode, nuznost
Nomos-zakon slobode
20

Zakon ovde nije isti pojam. Zakon je neka vrsta nuznosti. U prirodi
postoji nuznost koja iskljucuje.
U slobodi nuznost na osnovu kriterija kaze sta tu spadatreba. Ovo
je normativna nuznost. To je druga vrsta nuznosti od one u zakonu
prirode. Ovde postoji mogucnost biranja. Zar ne bismo mogli reci da
ovde u stvari nema nuznosti, jer je nuznost ili potpuna ili je nema? Iz
slobode biranja moze izaci da je nomos sporazum, tj, obecanje.
Nomos je neka vrsta zakona koji se izdvojio, otudjio iz fisisa i pritom
izgubio neku vrstu nuznosti.
Kako moze postojati sloboda biranja?Zasto bi iko imao slobodu
biranja?
Npr. zatvorena drustva.
Birati se moze dobar zivot, zakon koji je u skladu sa mojom
deskripcijom dobrog zivota. Ako zivim u Megari, mogu da vidim da je
u Atini bolji zivot i da se preselim tamo. Ovo je cinjenje. Izabracu bolji
zivot za sebe, naci cu bolji zakon.
Ja biranjem mogu da promenim svoj svet i imacu bolji zivot, jer je
cinjenica prihvacenosti takva da ce moj zivot biti bolji u Atini.
Zasto se ograniciti na biranje? Zasto ne promeniti?
Ovo mogu i bez preseljenja. Mozda sam usamljen, mozda ostali
misle drugacije (npr. svidja im se zivot u Megari). Ali, moguce je da se
zakon promeni. Promena je vrsta biranja. Kako promeniti?
-slozena shema u kojoj imam ciljeve ( novi ciljevi) i njihovo
opravdanje, obrazlozenje prvo sebi pa drugima kroz razloge
-novih ciljeva je mnogo , biramo neke tako sto proizvedemo dovoljno
jake razloge
Do problema dolazi kod sukoba izmedju starog i novog pojma vrline.
[ta je vrlina?[ta je dobar covek? -moze biti dobar gradjanin, onaj ko
postuje zakon, konzervativan je, zalaze se za cinjenicu prihvacenosti
biranje (naci) - promeniti (proizvesti)
Dobar zivot zavisi od dobrog zakona. Na individualnom planu dobar
zivot je vrsta uspeha da se postigne vrlina.

21

Dispozicija neko zasluzuje stipendiju jer je inteligentan, a ne jer mu

je otac plemic. Onda bilo ko moze imati dispoziciju. Bilo ko je jako za
okostalost gde se ocekivanja ostvaruju. Ako se umesto toga uvede
dispozicija i bilo ko :
-stabilnost kojoj sva drustva teze prelazi u nestabilnost
-udaljavanje od fisisa
-ocekivanja su neizvesna
Stavljanje u pitanje proizvodi pokret u V veku (Sokrat). Ono sto je
vredno, vise nije, pojavljuje se novi kandidat koji pretenduje da
postane vrednost.
-relativizam
Sofisti-oni su uspehom smatrali ako se dopadnu ili ubede. Ovo
zapravo znaci prilagodjavanje.
Protagora
^ovek je mera svih stvari, onih koje jesu da jesu, onih koje nisu da
nisu.
Jednoj osobi je ista voda topla, a drugoj hladna.
Ako je sve onako kako izgleda, kako je moguce da ista bude
pogresno? Zasto je onda Protagora ucitelj, ako je sve onako kako
izgleda?
Postoje dve vrste sofistickog pristupa:
1. Da se vidi sta je u stvari, sta je vazeci standard i u tom smislu se
dopasti ( u Atini pricati jedno, u Megari drugo)
2. Iako sve zavisi od cina prihvatanja, treba odluciti sta prihvatiti
Prema ovome, ljude mozemo podeliti na dve vrste:
1. bica konvencije- sofisti
2. prirodna bica- imaju izlaz iz situacije da je sve na izvolte. Mogu
zajednicki odluciti. Dobro je ono sto smo se dogovorili (Drustveni
ugovor).
Ova bica stoje iznad konvencije.
izvor konvencije nekog drustvakritika
Ovo je Sokratovstanoviste-autonomija.

22

 bice izvan drustvenog zivota (takodje deo slobode)

Ovo je anarhizam, nema zakona, povlaci amoralnost (totalni
relativizam). Kod Nicea ima ovakvih naznaka.
Prirodan covek moze koristiti sheme konvencije za svoj uspeh, za
sopstvene ciljeve.
Sokrat je tezio univerzalnim definicijama do kojih je dolazio babickom
vestinom. Ovo se pokazalo uspesnim. Pitanjima je dovodio do toga
da je misliti svojom glavom drugacije od slepog sledovanja
(destruktivno u zatvorenim drustvima). Optuznice protiv Sokrata su
dokazane (uvodjenje novih Bogova i zavodjenje omladine). Sokratov
demon ga ne navodi ni na sta, vec mu kaze nemoj.
Ovo je bila jedna prekretnica.
Na planu pretpostavke da je dobar zivot (Platon):
1.kosmicki svet
kosmicnost
-ideal
Nuznost je ne samo sacuvana, vec podignuta na visi nivo.
2.Sofisti, ljudi, individue kao identiteti ne podrazumeva ljude kao
pojedince
Oni kroz svoje izbore definisu sta su im ciljevi. Kroz te ciljeve
dobijamo dobar svet. [ta je dobar svet ne zna se unapred. Ne moze
se iznaci umom. Ovaj svet treba da se pronadje, a ne napravi kao
kosmicki.
5. Kriterijum i eticki relativizam
Etika i religija
Drustvene uloge su prihvacene, dobro definisane. zivot se sastoji od
uloga. Vrline funkcionisu kao medijum socijalnog zivota. Dobro
definisane uloge cine zivot konfornim.
Drustvene uloge
-prihvacene
-dobro definisane
-norme
hijerarhija vrline

23

Norme dobro definisu neke drustvene uloge. Postoji pretpostavka da

je sistem statican ako je definisan. Norme su razlicite od mesta do
mesta. One nisu staticne jer postoji moc slobode.
Promena je ona koja sve ovo stavlja u pitanje. Videli smo da postoje
dva nacina da se dodje do krajnje tacke:
1.videti sta se prihvataidealno drustvoideal proizvescemo
drustvo
Ovo je apsolutizam. Intelektualno je privlacan, imamo dozivljaj da
smo ostvarili cilj zivota. Nase kognitivne sposobnosti ne dozvoljavaju
takav pristup. U suprotnosti je sa slobodom. Ovakvo drustvo bi bilo
moguce za andjele (ali oni zive van vremena, sto nas ne zanima).
2.reci i odlucitipreferencijedogovordr.ugovor
Ovo je relativizam. Relativizam kao inherentna osobina mogucnosti
primene. Kroz menjanje normi imamo relativisticku poziciju da
mozemo reci da vrednosti nisu iste ovde i onde.
Promene donose razlike po prirodi stvari.
Vrednosti se razlikuju u istom trenutku na razlicitim mestimarelativizam
Bolje mesto za zivot. Mogu da promenim vrednost svog zivota
selidbom na bolje mesto. Tu se moze postaviti par pitanja:
Ako ima bolje, da li ima najbolje? (Platonova ideja)
[ta je najbolje, za koga? Za sve
Ko je sve? [ta znaci svi?
all people or
all peoples?sve kulturerazlike
Svi pojedinci ili sve kulture?
Jedan politicki sistem je smatrao da svaki narod ima pravo na svoj
put nezavisno od ostalih naroda. Ovo insistira na razlikama-aparthejd
(Juzna Afrika).
U isto vreme, desavalo se nesto drugo, suprotno. U Australiji su neke
kulture bile brutalno asimilovane. Australijska drzava je insistirala na
jednakosti. Aboridzini su terani da uce engleski, latinicu ne bi li bili
cistaci, taksisti-asimilacija.
Aparthejd i asimilacija su direktno suprotni.
Kulturni relativizam se odnosi na razlike medju kulturama i
civilizacijama s obzirom na norme i njihovu prihvacenost.

24

zivotne prinude, sile mogu nas naterati da radimo razne stvari, da

ubijamo. Da li treba osuditi onoga koji ubija pod ovakvim
okolnostima?
Branislav Malinovski je poznati antropolog. [etao je sa poglavicom na
udaljenom ostrvu, pricali su, (sve ovo se desava izmedju dva svetska
rata). Malinovski kaze da je jedno ogromno polje tokom bitke bilo
prekriveno ljudskim lesevima. Domorodac je pitao ko je pojeo svo to
meso, na sta je Malinovski rekao da se ljudsko meso ne jede.
Domorodac je onda pitao koja je svrha ubijanja?
Mozemo reci da su se zivotne (prirodne) sile promenile.
Relativizam je uslovljen situacijom. Necemo hapsiti one koji se ubijaju
da bi se prehranili vec cemo ih snabdeti jeftinom hranom. Da smo u
njihovoj situaciji, mi bi se ponasali kao oni i obrnuto.
zivotne silenuzda
Razne okolnosti teraju ljude da rade neobicne stvari.
Postoji puno obicaja koji su nemoralni (nisu toliko u vezi sa zivotom,
vec sa nekim drugim stvarima, npr. blagostanjem,etc..). Ovi obicaji su
nametnuti bez obrazlozenja. Ima i sa zivotom ovakvih primera. Kod
srednjeamerickih naroda su postojali obicaji ljudskog zrtvovanja.
Ovde nema nuznosti kao npr. kod Spartanaca koji su ubijali preslabu
decu. Razlozi zbog kojih se ovo cinilo nemaju veze sa zivotnim
silama. Mozda je teznja da se sacuva moralni identitet koji je osnova
kulturne razlike. Jevreji su odlucili da ne jedu svinjetinu jer su drugi
narodi to cinili. Razlika je bitna.
Prihvatanje je osnovni mehanizam konstituisanja identiteta. Na planu
licnog identiteta to je predmet metafizike. Identitet funkcionise kao
cvrsta cinjenica.
Kada se zatvorenost otvori i dodje do susreta sa drugima, ono drugo,
novo moze biti privlacnije.
Identitet funkcionise na isti nacin.
-primer sa devojcicom iz Somalije
Ljudi zasluzuju da budu spaseni iz takvih obicaja i tradicije.
Kulturni relativizam dobija eticku dimenziju.
Neko ko ide iz goreg u bolji svet treba da bude prihvacen
1.univerzalni hospitalitet

25

Ovo je i moralni i politicki momenat, pravo na gostoljubivost. Ovo je

lako reci, ali ne uvek i uciniti. Ne mogu zene u Avganistanu lako da
pobegnu od feredze, drzava je velika.
2.ohrabriti promene
Ne treba poslati intervenisticku vojsku, vec treba ljude koji su unutar
problema ohrabriti na promene, ali ne nasilno.
3.duznost
Duznost da se ispravi ono sto treba i da se zlo iskoreni. Mi mozemo
smatrati da je ovo na nama. Ovo je krstaska logika.
Prva stvar je moralna duznost, druga je vec skakljiva, a treca jos vise.
Konvencionalizam
Norme cije je vazenje uslovljeno prihvatanjem
Nasuprot ovome postoji subjektivisticki relativizam. Vrednosti vaze
ako ih ja prihvatim. Ovo nije kulturni relativizam.
Kulturni relativizam nema eticki relevantne posledice.
Na socijalnom planu moralni progres je zamisliv.
6.Religija
Vrlo cesto se religija smatra izvorom morala.
[ta je religija?
Ona je potraga za korenom krajnjeg smisla. To je cilj koji je religijski.
Ako je to krajnji smisao onda je logicno da sve vrednosti budu u vezi
sa njim.
Da li postoji krajnji smisao?
Na pitanje Zasto biti moralan?, odgovor bi bio Zato sto se isplati
(ako je Bog izvor morala). Ovo je pitanje paradoksa.
Da li postoji veza krajnjeg smisla sa istinitim opisom sveta?
^ovek je proizvod uzroka...Sve ono cemu on stremi je rezultat
grupisanja atoma.
Atomi padaju u beskonacnom prostoru. Prema Epikuru sve se
slucajno desava.
26

Zasto nam je stalo do krajnjeg smisla?

Sve sto ima bilo kakav znacaj ce propasti. Ovo je izvor religiozne
motivacije, da se nadje veza sa krajnjim smislom zivota. U religijama
je to Bog, on deluje po finalnoj uzrocnosti kao neodoljiva sila koja nas
privlaci. Ako je to tako onda se pitanje Zasto biti moralan? postavlja
kao teza u odgovoru Zato sto Bog to trazi.
Zasto je ono sto Bog nalaze moralno? ili [ta je moralno?
Postoje dve mogucnosti:
1. Moralno je zato sto Bog nalaze (ovo je kod Platona razvijeno kao
paradoks). Ako se Bog predomisli, nesto drugo ce biti moralno. Ovde
imamo relativizam.
2. Bog nalaze ono sto je moralno. Mi smo pogresivi (unutar vremena
smo), Bog nema taj problem. On vidi sta je moralno ispravno i u
svojoj milosti nam to i kaze. Ovde je problem sto Bog nije konacni
izvor morala. On je samo u boljoj epistemoloskoj poziciji od nas.
Dakle, ili imamo relativizampluralitet Bogova (povezanost krajnjeg
smisla sa pogresivoscu) ili Boga koji nije konacan izvor morala.
Odavde nema izlaza. Mi ne uzimamo znacenje reci moral bilo za
nagradu, bilo za kaznu. Nije sloboda ni strah ni nada. Nesto sto smo
uradili nema moralnu vrednost ako smo to uradili iz straha od kazne
( makar ona bila Bozija).
Ako bismo znali da Bog postoji, da je za nas izvor morala, to bi bio
oblik finalne uzrocnosti. Sa slobodom bi bilo svrseno. Sloboda i
finalna uzrocnost se ne podnose.
[ta je svrha ili status religijskih vrednosti?
Imamo molitvu cija je svrha poniznost (ne moralna) pred
nedokucivim.
Umesto znanja imamo veru i nadustrah.
Postize se zajednistvo, biti zajedno. Ako ne mogu da imam vezu sa
krajnjim smislom sveta, mogu sa ostalimareligija.
Religija se definise kao kolektivni identitet (mi), koji se uspostavlja u
odnosu na razliku. Stoga, imamo pluralitet.
Mi smo hriscani. Da smo na nekom drugom univerzitetu onaj primer
sa psecim mesom od pre nekog casa ne bi bio relevantan.

27

Mi se definise kao deskripcija toga sta je mi. Ta deskripcija postaje

predmet identifikovanja. Svrha religije je da nam da smisao koji bi
mogao da se smatra kao potencijalni krajnji smisao.
Religije su sistemi obicajnosti.
Nema moralnog relativizma, moralni kriterij je ili univerzalan ili ga
nema.

28