Redni broj 1.1 - radni dan 1 - 29.07.2004.

ORGANIZACIONA EMA RADNE ORGANIZACIJE IMT

Kratak istorijat IMT
IMT (industrija maina i traktora) belei svoje poetke od Centralne livnice koja je
osnovana 1947god. U 1951. god. livnica dobija novo ime Metalski zavodi, a od 1953.
god. intezivno se radi na osvajanju proizvodnje jugoslovenskog traktora i 1954. god.
zavodi dobijaju novo ime INDUSTRIJA MAINA I TRAKTORA. U 1955. god. od
englesko-kanadske kompanije kupljena je licenca za proizvodnju traktora MASSEY
FERGUSON. U 1956. god. IMT osvaja proizvodnju traktora sa oko 3000 zaposlenih
radnika, proizvodi oko 2000 prvih traktora snage 14kW i izliva 5100 tona odlivaka.
Tokom narednih decenija, sve do dananjih dana, IMT ima veoma brz, intezivan i
ekstezivan razvoj: proizvodnih kapaciteta, savremenih tehnologija i proizvodnih pogona.
Najvei obim prozvodnje IMT-a dostignut je 1986. god. sa 13000 zaposlenih radnika
(9900 radnika na lokaciji Novi Beograd). Tada je proizvedeno: preko 40000 traktora, preko
50000 tona odlivaka, oko 30000 motokultivatora, 26000 malih motora itd. Oko 20%
celokupne proizvodnje plasirano je na svetsko trite (u 24 zemlje Evrope, 11 zamalja
June Amerike, 20 zemalja Azije i u Australiju).
Osnovni podaci IMT-a danas
IMT-akcionarsko drutvo iz Beograda obuhvata 3 matine fabrike:
1. Fabrika traktora
2. Fabrika poljoprivrednih maina
3. Fabrika maina i alata
Glavna lokacija u Novom Beogradu obuhvata povrinu od 70 hektara prema situacionom
planu. Ovde se nalaze 3 fabrike i 7 sektora.
Proizvodni program IMT-a danas obuhvata:
1. poljoprivredne, vinogradarske, voarske, umarske i traktore tokae opte
namene (20,5 265 kW)
2. reazliite prikljune maine i orua (plugovi, drljae, sitnilice, sejalice, kultivatori,
prikolice, viljukari, utovarivai itd.)
3. raznovrsni alati za obradu metala, pomoni pribori za baziranje, stezanje ili voenje
4. eline konstrukcije
IMT intezivno radi na usavravanju postojee proizvodnje u skladu sa svetskim
dostignuima renomiranih proizvoaa i uspeno odrava korak u osvajanju novih
savremenih reenja. Rezultati razvojnog programa prikazuju se redovno na domaim
sajmovima. Izraeni proizvodi prolaze kroz laboratorijska i eksploataciona ispitivanja da
bi u uslovima praktine primene dobili pravu ocenu kvaliteta izraenu kroz nove
narudbine i ugovore. Ukratko, sve aktivnosti vezane za priozvodni program usmerene su
ka stalnom poboljanju asortimana ponude radi ispunjenja zahteva trita, postizanja
konkurentnosti i krajnjeg cilja zadovoljenja zahteva kupaca.

Redni broj 1 - radni dan 2 - 30.07.2004.

ORGANIZACIONA EMA IMT-A
Organizacija IMT-a, akcionarskog drutva iz Beograda prilagoena je u potpunosti
promotivnoj politici kvaliteta i ciljevima organizacije. Akcionarskim drutvom upravlja
Skuptina akcionara, a zadatke izvrava Upravni odbor. Voenje celokupne organizacije
IMT-a obuhvata 10 organizacionih jedinica datih na slici.
1. Fabrika traktora proizvodi raznovrsne poljoprivrede, vinogradarske, voarske,
umarske i traktore tokae opte namene sa snagom od 20,5 do 265 kW;
2. Fabrika poljoprivrednih maina proizvodi razliite prikljune maine i orua kao to su:
plugovi, drljae, sitnilice, sejalice, kultivatori, prikolice, viljukari, utovarivai, itd;
3. Fabrika maina i alata priozvodi raznovrsne alate za obradu metala, pomone pribore
za baziranje, stezanje ili voenje i eline konstrukcije;
4. Sektor razvoja proizvoda projektuje, ispitiju, izrauje prototipe proizvoda i izrauje
prototipsku i konstrukcionu dokumentaciju;
5. Sektor upravljanja kvalitetom jo odgovoran za uspostavljanje, primenu i odravanje
sistema kvaliteta u skladu sa standardom JUS ISO 9001;1996(13);
6. Sektor komercijale obavlja funkcije istraivanja trinih potreba, nabavke ulaznih
materijala, prodaju i servisiranje proizvoda;
7. Sektor za finansije i ekonomiku obavlja finansijsko-ekonomske funkcije;
8. Sektor informatike vri obradu komercionalnih, tehnikih i finansijskih podataka;
9. Sektor za pravne, kadrovske i opte poslove vri pravne, kadrovske i opte poslove;
10. Sektor za drutveni standard vri ugostiteljske usluge i ishranu radnika.

Redni broj 2 - radni dan 3 - 02.08.2004.

SLUBA PRODAJE
Sluba prodaje IMT-a nalazi se u okviru jedinice Sektor komercijale koji organizaciono
obuhvata:
Slubu prodaje
Slubu spoljne trgovine
Sluba nabavke
Pogon transporta
kao i njihova odeljenja i magacine.
Organizacijom Sektora komercijale upravlja Direktor sektora.
U SRJ razgranata je iroka prodajna i servisna mrea sa velikim brojem specijalizivanih
prodajno servisnih centara (oko 30 u Srbiji, preko 15 u Vojvodini, 2 na Kosovu i Metohiji, 1
u Crnoj Gori) i servisnih centara (preko 30 u Srbiji, oko 15 u Vojvodini, 3 na Kosovu i 2 u
Crnoj Gori). Sluba prodaje je na vrlo sloen nain povezana sa ostalim slubama
Sektora komercijale zbog sloenosti i kompleksnosti same radne organizacije kao i sa
Sektorima za finansije i ekonomiku kao i sa Sektorom za pravne i opte poslove.
Sluba prodaje u okviru sektora komercijale ima sledee zadatke:
organizuje rad slubi: nabavke, prodaje, spoljne trgovine i transporta
stalno prati obezbeenje proizvodnje sa potrebnim delovima, sirovinama, alatima i
ostalom robom radi izvrenja planskih zadataka
sarauje sa direktorom sektora upravljanja kvalitetom na izvrenju planiranih zadataka
sistema kvaliteta
uestvuje u izradi razvojne politike IMT-a
Prati i analizira (kvantitativno, kvalitativno) ekonomiju poslovanja
koordinira u radu sa drugim slubama i sarauje u radu sa bankama i poslovnim
udruenjima, komorama, trgovinskim kuama i inopartnerima
stara se o zakljuivanju ugovora i sporazuma sa partnerima kao i sa spoljnotrgovinskim organizacijama i ostalim uesnicama
stara se o primeni propisa i uvanju zakonitosti
odgovorna je za izvrenje zadataka na planu prodaje proizvoda IMT-a
odgovorna je za primenu zakonskih propisa vezanih za rad u prodaji
zastupa i predstavlja IMT u spoljno-trgovinskiom poslovanju
odgovorna je za izvrenje zadataka na planu izvoza proizvoda IMT-a, uvoza i
zastupanja ino-firmi
odgovorna je za materijalnu dokumentaciju sektora.
Vrlo bitan segment u Slubi domae prodaje je odeljenje Istraivanja trinih potreba koje
uspostavlja i odrava dokumentovane postupke za preispitivanje Ugovora o projektovanju,
izradi i prodaji i za koordinaciju ovih aktivnosti. Izradi ovog ugovora prethodi prikupljanje o
eventualnim buduim proizvodima. Ove informacije se prikupljaju na dva naina:
istraivanjem trita
istraivavenjem potreba kupaca.

Prikupljanjem informacija u odeljenju Istraivanja trinih potreba dobija se saeta

informacija koja se dostavlja Sektoru razvoja proizvoda radi definisanja specifikacije za
izradu prototipa.
Odeljenje Istraivanja trinih potreba IMT-a pre podnoenja ponude ili prihvatanja novog
ugovora ili narudbine u kome kupac iskazuje svoje zahteve, preispitije ponudu, ugovor ili
narudbu radi obezbeenja da su:
zahtevi odgovarajue definisani i dokumentovani, a tamo gde nema pisanih zahteva u
narudbini i gde se spisak zahteva dostavljen usmeno, IMT je obezbedio da su zahtevi
narudbina usklaeni pre njihovog prihvatanja;
razreene sve razlike u zahtevima izmeu ugovora ili narudbine i onih u ponudi;
mogunosti IMT-a takve da moe da ispuni zahteve ugovora.
Znai sluba prodaje je pored ostalog duna da vri i sledee postupke rada:

obilazak domaeg trita;

obilazak inostranog trita;
obilazak sajmova i izlobi;
izradu informacija sa trita;
obilazak kupca;
obradu informacija od kupca;
izradu ugovora o projektovanju, izradi i prodaji proizvoda;
prikupljanje ideja o proizvodima;
ispitivanje spremnosti trita za proizvod.

Takoe, sluba prodaje dostavlja spisak (pregled) reklamacija na raniji slian proizvod kao
to su: godinji izvetaj o tehnikim neispravnostima na proizvodima IMT-a u formi pisma
sektoru za razvoj proizvoda.
Redni broj 3 - radni dan 4 - 03.08.2004.
SLUBA RAZVOJA
Sluba razvoja proizvoda u ovom sluaju Sektor razvoja proizvoda organizaciono
obuhvata sledee jedinice:
institut
sluba konstruisanja proizvoda
sluba za ispitivanje proizvoda
biro za informacije
kao i njihova odeljenja, biroe i grupe. Organizacijom sektora razvoja upravlja direktor
sektora. Sektor razvoja proizvoda ima sledee zadatke:
definie, organizuje i koordinira razvoj proizvoda i svih aktivnosti za izvrenje planova
sektora
organizuje i vodi proces ispitivanja i analize razvoja poljoprivredne mehanizacije u
svetu kao i sve procese vezane za: projektovanje novih proizvoda, izradu prototipova,
ispitivanje postojeih i novih proizvoda, inoviranje postojeih konstrukcija, nove
metode rada i slino.

 sarauje sa sektorom upravljanja kvalitetom na izvrenju planiranih zadataka sistema

kvaliteta.
obezbeuje saradnju sa naunim i drugim institucijama.
IMT je Sektoru razvoja proizvoda uspostavio dokumentovane postupke za izradu
dokumentacije pri sledeim postupcima rada:

izrade specifikacija za prototip;

izrade projektivnog dokumenta prototipa;
projektovanja prototipa;
vrednovanja prototipa;
izradu tehnolokog postupka izrade prototipa;
planiranja za izradu prototipa;
ispitivanje prototipa;
odobravanje prototipa;
analize pojava i uticaja otkaza konstrukcije;
utvrivanja meusobnog odnosa izmeu elemenata;
projektovanja proizvoda;
izmene konstrukcije proizvoda;
izrade tehnikog uputstva za korienje proizvoda;
selekcije reklamacija na proizvodima;
ocenjivanje proizvoda.

Kao to se vidi iz priloenih stvari sektor razvoja proizvoda ima vrlo sloenu ulogu, a to
se tie samog postupka projektovanja proizvoda vie e biti rei o tome u poglavlju o
konstrukcionom birou.
Redni broj 4 - radni dan 5 - 04.08.2004.
KONSTRUKCIONI BIRO (PROJEKTANTSKI BIRO)
Konstrukcioni biro je organizaciona jedinica unutar Sektora za razvoj proizvoda. U njemu
se vri konstrukcija pojedinanih ili serijskih (polu)proizvoda. On je na vrlo sloen nain
povezan sa ostalim jedinicama sektora za razvoj proizvoda kao i svim ostalim.
Postupak projektovanja proizvoda
Ovim postupkom se definiu bitne aktivnosti prilikom projektovanja i konstrukcije
proizvoda. Opis postupka rada pri praktinoj realizaciji projektovanja i konstruisanja
proizvoda dat je algoritmom konstrukcije proizvoda, a prethodno je potrebno izvriti
sledee aktivnosti:
na osnovu dokumentacije RS probna serija tehnologija i konstrukcija alata realizuju
tehnoloku dokumentaciju za izradu ograniene koliine proizvoda u probnoj seriji.
sluba prodaje i servisa i sluba ispitivanja sektora razvoja proizvoda prate u
eksploataciji ogranienu koliinu proizvoda izraenih na osnovu dokumentacije RS4
probna serija i svojim izvetajima o korienju proizvoda u eksploataciji dostavljaju
svoje primedbe i predloge iz eksploatacije proizvoda izraenih na osnovu RS4.

 odeljenje tehnologije i konstrukcije alata (sluba tehnike pripreme) dostavljaju

izvetaje o primedbama i predlozima na izradu proizvoda na osnovu dokumentacije sa
statusom RS4
odeljenje istraivanja trinih potreba dostavlja informaciju o spremnosti trita za
proizvod koja se dostavlja direktoru slube razvoja proizvoda u formi pisma
odeljenje za planiranje dostavlja informacije o mogunostima proizvodnje u formi
pisma godinji plan proizvodnje i sl.
sektor komercijale (sluba prodaje) dostavlja spisak (pregled) reklamacija na raniji
slian proizvod kao to su: godinji izvetaj o tehnikim neispravnostima na
proizvodima IMT u formi pisma
biro za konstruisanje razmatra rezultate izvetaja o selekciji reklamiranja i preporuke o
korektivnim merama to je obraeno u postupku rada R4 postupak projektovanja
prototipa
sve informacije dostavljaju se direktoru sektora razvoja proizvoda (za nekompletne i
nejasne informacije zahtevaju se dopune) koji posle analize zaduuje upravnika slube
za konstruisanje proizvoda za oraganizovanje procesa projektovanja i konstruisanja
proizvoda.
biro za konstruisanje na osnovu sopstvenih zapaanja i na osnovu navedenih
izvetaja i informacija konstruie dokumentaciju proizvoda
operativni postupak izrade crtea svih nivoa, modularnih i zbornih sastavnica,
definisan je u radnom postupku R4.
Redni broj 4 - radni dan 6 - 05.08.2004.
Konstrukciona dokumentacija koja predstavlja izlazne podatke projekta odnosno kupeve
potrebe iz saetih informacija o proizvodu podlee preispitivanju koje planira i definie
direktor slube razvoja proizvoda. Ukoliko postoji predlog korektivnih mera dokumentacija
se vraa na doradu, shodno algoritmu konstrukcije proizvoda. Pismenu odluku da se vri
definisanje dokumentacije potpisuje direktor SRP. Odobrena dokumentacija se definie i
lansira sa statusom RS5 konstrukcija i distribuira u skladu sa ISO006 poslovanje
tehnike arhive IMT taka 5.
Originali konsrukcione dokumentacije (crtei i sastavnice) potpisani od konstruktora,
projektanta i efova biroa za konstruisanje predaju se arhivi biroa za dokumentaciju koja
pripada slubi SKP. Pomenuta dokumenta trajno se uvaju u skladu sa poslovanjem
arhive. Sve ovo to je gore navedeno; algoritam i dokumentacija takoe vai i za
projektno odeljenje kao odeljku konstrukcionog biroa.
Redni broj 5 - radni dan 7 - 06.08.2004.
TEHNOLKA PRIPREMA PROIZVODNjE
Tehnoloka priprema je veza izmeu konstrukcionog biroa i proizvodnje. U njoj se vri
organizacija proizvodnje dela na osnovu overene konstrukcione dokumentacije.
Kada dobije konstrukcionu dokumentaciju tehnolog prvo proverava da li deo moe da se
uradi po dostavljenoj dokumentaciji. Svoje predloge, poboljanja konstrukcione
dokumentacije po pitanju tehnologinosti, kao i eventualne nejasnoe u pogledu pojedinih
crtea iz konstrukcione dokumentacije dostavlja konstruktoru, ili reava u direktnom
razgovoru sa njim. Tehnolog ne sme sam da menja konstrukcionu dokumentaciju.

Sledei korak tehnologa je provera da li ima materijala, koji je potreban za izradu dela, u
skladitu. Ako nekog materijala nema on e pokrenuti postupak za njegovu nabavku ili e
se opet obratiti konstruktoru sa predlogom da se izvri zamena sa nekim odgovarajuim
materijalom koji postoji u skladitu.
Kada je pregledao konstrukcionu dokumentaciju i izvrio usaglaavanje sa konstruktorom
tehnolog prelazi na izradu tehnologije za dati deo. On odreuje redosled operacija, i pie
trebovanje za materijal. Poto je ovde re pojedinanoj proizvodnji tehnolog retko kada
odreuje parametre obrade kao to su dubina rezanja, korak, brzina rezanja i sl.
U procesu tehnoloke pripreme rade se i programi za numeriki upravljane maine.
Danas CAD CAM (PC numeriko projektovanje) predstavlja razvojno okruenje sa
ogromnim mogunostima od kojih se svaki korisnik odluuje za onaj deo paketa koji mu je
potreban. To je mogue zahvaljujui modularnosti samog aplikacionog paketa. Broj
modula danas je veliki i stalno je u porastu. Svi moduli su podeljeni u est osnovnih
kategorija:
-

Industrijski dizajn
Mainsko projektovanje
Funkcionalne simulacije
Proizvodnja
Upravljanje podacima
Razmena podataka

Ako je potrebna izrada specijalnog alata tehnolog daje nalog konstrukcionom birou da
izradi alat.
Redni broj 5 - radni dan 8 - 09.08.2004.
Dispeerski centar
Od tehnologa dispearski centar dobija operacione liste i trebovanje materijala i na
osnovu toga naruuje potreban materijal iz prijemnog skladita.
Na osnovu operacionih lista dispeer vri raspored posla po odreenim mainama, pri
emu vodi rauna o sloenosti posla i zauzetosti maina. Dispeer pie radne naloge i
zajedno sa materijalom potrebnim za rad dostavlja ih poslovoi koji upravlja grupom
maina na kojoj treba da se obavi posao. Nakon obavljenog posla, deo se vraa u
dispeerski centar gde se vri kontrola kvaliteta.
Pri izradi sklopa, nakon izrade svih pozicija, delovi se alju u proizvodnju na montau,
zatim se sklop vraa u dispeerski centar na zavrnu kontrolu, a odatle se deo alje u
skladite.
Izgled Tehnoloke liste, je na sledeoj strani.

Za svaki deo ili montani sklop, radi se tehnoloki postupak, koji se sastoji iz:
- sadraja tehnolokog postupka;
- operacionih listova;
Sadraj tehnolokog postupka (tehnoloka lista operacija), slui planeru za otvaranje
naloga, i kalkulantu za odreivanje trokova rada. Ona sadri :
- broj dela;
- naziv dela;
- polazni materijal;
- spisak operacija.
U spisku operacija su osnovni podaci :
- broj operacija (OP);
- naziv operacije;
- radno mesto;
- linija;
- faktor sloenosti posla (F1);
- prpremno zavrno vreme (TPZ);
- komadno vreme (TK).
Pored ovih oznaka postoje i pomone oznake za tehnologa :
- RS razvojni stupanj;
- A alternativa za operaciju (OP);
- PO proizvodna operacija (gde je + za operacije koje se izvode);
- FV faktor vezivanja (rad na vie operacija);
- GN grupna norma;
- Izmena broj zadnje izmene.
Na naslovnom listu su i operacije kontrolisanja, koje se razlikuju od operacije izrade po
broju koji je preko 1000. Npr. za operaciju 25, kontrolna operacija je 1025.
Operacioni listovi su prilagoeni vrstama operacije :
- mehanika obrada;
- termika obrada;
- montaa;
- bojenje i povrinska zatita;
- zavarivanje.

Redni broj 6 - radni dan 9 - 10.08.2004.

SLUBA KONTROLE PROJEKTNE DOKUMENTACIJE
U sektoru razvoja proizvoda IMT je uspostavio i odrava dokumentovane postupke za
kontrolu i verifikovanje projekta proizvoda radi obezbeenja da su ispunjeni svi specifini
zahtevi.
Planiranje projekta i razvoja
Sistem kvaliteta IMT u sektoru razvoja proizvoda priprema planove za svaku aktivnost na
projektu proizvoda i razvoju prototipa. Ovi planovi opisuju te aktivnosti ili se pozivaju na
njih i utvruju odgovornosti za njihovu primenu. Aktivnosti projektovanja i razvoja su
dodeljene kvalifikovanom osoblju koje je opremljeno odgovarajuim resursima. Planovi se
auriraju tokom realizacije projekta.
Organizacione i tehnike veze
Definisane su organizacione i tehnike veze izmeu razliitih grupa koje su ukljuene u
proces projektovanja a neophodne informacije se zapisuju, prosleuju i redovno ispituju.
Ovaj zahtev je obraen planom za projektovanje prototipa.
Ulazni zahtevi za projekat
Utvreni su i dokumentovani ulazni zahtevi za projekat proizvoda ukljuujui i promenljive
zakonske i regulativne zahteve a vri se i preispitivanje njihovog izbora i adekvatnosti.
Ulazni
zahtevi za projekat proizvoda ukljuuju i sve rezultate preispitivanja ugovora. Izradom
projektnog dokumenta od strane SRP zadovoljen je ovaj zahtev.
Izlazi iz projekta
Oni su dokumentovani i izraeni u oblicima koji mogu biti verifikovani i vrednovani u
odnosu na ulazne zahteve projekta. To su instrukcioni crtei, zbirne i modularne
sastavnice i tehnika uputstva za korienje proizvoda. Izlazi iz projekta:
ispunjavaju ulazne zahteve za projekat
sadre ili pozivaju na kriterijume za prihvatanje
identifikuju one karakteristike projekta koje su kljune za bezbedno i ispravno
funkcionisaje proizvoda (zahtevi za: rad, skladitenje, rukovanje, odravanje,
uklanjanje itd.).
Pre putanja projekta proizvoda vri se preispitivanje rezulatata projektovanja.
Preispitivanje projekta
U odgovarajuim fazama projekta obavezno se vri planiranje a provodi se zvanino i
dokumentavano preispitivanje rezutata projekta. Meu uesnike u svakom preispitivanju
projekta ukljueni su predstavnici svih funkcija koje su vezane za fazu projekta koji se
preispituje kao i drugi specijalisti po potrebi. O ovim preispitivanjima vode se posebni
zapisi. Sve navedene aktivnosti su opisane u projektnom dokumentu.
Verifikacija projekta

U odgovarajuim fazama projekta vri se verifikacija projekta radi obezbeenja da

rezultati projekta ispunjavaju ulazne zahteve za projekat. Svi nalazi verifikacije projekta se
zapisuju.
Verifikacija obuhvata i aktivnosti kao to su:
izvoenje alternativnih prorauna
uporeivanje novog projekta sa slinim raspoloivim potvrenim projektom
provoenje ispitivanja i prikazivanja
preispitivanje dokumenata projekta za datu fazu pre njihovog izdavanja.
Validacija projekta
Ona se obavlja radi obezbeenja da je proizvod usaglaen sa definisanim potrebama i
zahtevima korisnika. Ocenjivanje projekta svodi se iza upene verifikacije projekta.
Ocenjivanje se obavlja u definisanim radnim uslovima. Ocenjivanje se obino obavlja na
finalnom proizvodu ali se vri i u ranijim fazama pre kompletiranja proizvoda, kada je
neophodno.
Izmene projekta
Sve izmene i modifikacije se identifikuju, dokumentuju, preispituju i odobravaju od strane
odgovornog rukovodioca u SRP pre njihove primene.
Svi ovi zahtevi se ostvaruju kontrolom sledeih postupaka:
izrade specifikacije za prototip
izrade projektnog dokumenta prototipa
izrade plana za projektovanje prototipa
postupka projektovanja prototipa
postupka za izradu tehnolokog postupka izrade prototipa
postupka planiranja za ispitivanje prototipa
postupka ispitivanja prototipa
postupka odobravanja prototipa
postupka analize pojava i uticaja otkaza konstrukcije
postupka utvrivanja meusobnog odnosa elemenata
postupka projektovanja proizvoda
postupka izmene konstrukcije proizvoda
postupka izrade tehnikog uputstva za korienje proizvoda
postupka selekcije reklamacija na proizvodima
postupka ocenjivanja proizvoda.

Redni broj 7 - radni dan 10 - 11.08.2004.

KONSTRUKCIJA ALATA
Za izvravanje proizvodnih zadataka u metalopreraivakoj industriji veoma znaajnu
komponentu predstavljaju alati i pribori. Na osnovu specifikacije iz tehnoloke
dokumentacije i normativa potronje po vrstama i kvalitetu alata izraunavaju se ukupne
potrebe pojedinih vrsta alata, to se prema metodi na bazi normativa potronje za svaku
vrstu alata izraunava preko odreenih obrazaca.
U zavisnosti od upotrebe razlikuju se:
rezni alati
alati za obradu deformisanjem
stezni alati
merni alati
kontrolni alati
U pogonu mehanike obrade koriste mnogi obradni sistemi rezanjem, za sluaj struga i
strugarskog noa potrebno je odrediti tehnike karakteristike alata, u ovom sluaju
strugarskog noa koje odreuju maksimalne tehnoloke mogunosti obradnog sistema
(struga). One su:
mere noa
geometrija reznog dela
materijal reznog dela
U biro za konstrukciju alata dolaze zahtevi od strane tehnologije za konstrukciju
odgovarajuih potrebnih alata (mislim i na pribore), a u skladu sa projektovanom
tehnologijom izrade konkretnog dela.Meu potrebnim alatima za odgovarajui proces
obrade razlikuju se:novi alati koje treba konstruisati ,postojei alati koji su ranije
konstruisani za izradu nekog dela a mogu se i sada iskoristiti (npr. univerzalni pribori i
rezni alati kao to su burgije,strugarski no`evi i dr.), i postojei alati (pre svega pribori)
koje je potrebno prepraviti (npr. razni stezni pribori ili modifikacija alata od brzoreznog
elika).Zahtev za konstrukciju novog alata dolazi uvek od tehnologije, dok zahtev za
modifikaciju alata moe doi i od strane proizvodnje, i to se najee odnosi na
modifikaciju alata u smislu otrenja.

Oznaavanje alata
Za oznaavanje alata, kao i svih inilaca poslovanja u IMT-u se primenjuje paralelni
sistem ozanavanja. Osnovna karakteristika ovog sistema, je odvojenost oznake za
identifikaciju i karakteristike inioca poslovanja.
Za identifikovanje se koristi, identifikaciona numera-brojeva ima onoliko koliko ima
inilaca poslovanja. To znai, da svaki alat ima svoj broj. Ukoliko ima prostora na samom
alatu, ovaj broj se ugravira, a ukoliko nema (rezne ploice, podmetai itd.), to nije
neophodno, jer se on kao i svi alati smeta na tano definisano mesto.
Za prepoznavanje karakteristika, slue klasifikacioni brojevi. Oni su rasporeeni prema
grupaciji (maine, alati,ljudi, objekti), a unutar ovih na nove podgrupe (alati-rezni,merni,
itd.). Ove oznake koriste razliiti izvrioci, po potrebi.
000 000 1-999 999 9U IMT-u, za svaki inioc poslovanja,na osnovu poziva klasifikacione
grupe, i iz njenog konkretnog inioca (alat), postoje podaci za svaku karakteristiku
inioca.

IDENTIFIKOVANJE

KLASIFIKOVANJE

Identifikacioni brojevi

000 000 1-999 999 9

KLASIFIKACIONE
OZNAKE

GRUPACIJA
(npr. alati)

000 000 1

999 999 9

n1.................................nk

GRUPA
(npr. rezni)
m1.................................
mk
VRSTA
(npr. burgije)
p1.................................pk

Primer oznake alata u IMT-u:

0 , 04

Tehnolog treba da vidi, da li firma poseduje razvrta 18 0 , 01 .

U kompjuter ubacuje prvo podatak za klasifikacionu grupaciju : alat.
Zatim ubacuje da traeni alat pripada grupi reznih alata, pa nakon toga da je vrsta tog
alata-razvrta (54231). Sada, na ekranu moe da vidi (tehnolog) da treba da ubaci
vrednost radne karakteristike razvrtaa koja ga interesuje:
D-prenik; L-duina;
K-konus itd.
0 , 04

Sledei korak je, da za D-prenik konusa unese : 18 0 , 01 . Tada e mu se na ekranu

0 , 04
prikazati svi tipovi razvrtaa 18 0 , 01 koje firma poseduje, preko njihovih ID brojeva. Npr. :
32243, 32268, 32432, itd. Od ponuenih razvrtaa, odabrae onaj koji ispunjava zahteve.
Redni broj 8 - radni dan 11-12 - 12.-13.08.2004.
IZRADA ALATA U ALATNICI

Za projektovanje alata bitno je definisati statiku i kinematiku geometriju koja ima

presudan uticaj na vrlo veliki broj faktora koji odreuju i definiu pozitivne izlaze iz
procesa rezanja, te je za svaki poseban sluaj posebno znaajno izabrati alat sa pravom
geometrijom. Da bi se za obraen konkretan sluaj definisan tehnolokim uslovima, pre
svega materijalom obratka i materijalom alata, postavljenim tehnolokim zahtevima u
pogledu tanosti i kvaliteta obrade i dr., izvrio izbor geometrije, potrebno je znati i uticaje
pojedinih parametara na efekte procesa rezanja.
Na tehnoloku brzinu rezanja kao glavnog faktora obrade presudan uticaj imaju grudni i
leni ugao i njihova orijentaciona vrednost je 4-15. Na veliinu postojanosti utie najvie
grudni ugao. On je orijentaciono veliine 5-20 za alate od brzoreznog elika a za alate od
tvrdog metala od 5-10.
Na veliinu otpora rezanja kao drugog glavnog faktora obrade najvei uticaj ima grudni
ugao i napadni ugao, kao i na dinamiku stabilnost obradnog sistema.
Oblik strugotine, kvalitet obraene povrine, zavise od veliine lenog ugla i poluprenika
zaobljenja. Sve ovo se naravno projektuje u odeljenju za izradu alata pri tehnikoj pripremi
Fabrike traktora, a sama izrada u pogonu za izradu alata.
Na osnovu radnog naloga i ostale potrebne dokumentacije koja se dostavlja dispeeru
ovog odelenju pristupa se organizaciji i realizaciji alata.Dispeer vri planiranje i trebuje
potreban materijal od magacina,otvara propratni list za radove u alatnici,izdaje pojedine
radne naloge radnicima u alatnici,evidentira zavretak pojedinih operacija i gotovih delova
pribora ili alata,alje delove na montau i otprema gotov alat do magacina alata.On dakle
koordinira svim aktivnostima u alatnici.Propratni list alata slui za evidentiranje i praenje
ovih aktivnosti.Inae ukupno poslovanje alatnice nadgleda ef alatnice.

Redni broj 9 - radni dan 13 - 14.08.2004.

PRIJEMNO SKLADITE MATERIJALA

Prijemno skladite materijala predstavlja skladite ulaznog reprodukcionog materijala koji

se nalazi u obliku elinih limova, profila, cevi itd. U sluaju fabrike IMT to je jedna velika
nastrenica gde je materijal porean po spratovima i gde je zatien od korozije izazvane
padavinama. Odatle se materijal distribuira po pogonima u zavisnosti od potreba. Uz
skladite se nalazi i odeljenje za pripremu materijala gde se vri prilagoavanje materijala
standardnih karakteristika konkretnim potrebama. Planiranje rokova poetka i zavretka
pripreme materijala mora biti optimalno uklopljno sa prispeem materijala u skladite i
predvienim rokovima otpoinjanja proizvodnih operacija uz obezbeenje dovoljnog
vremena za blagovremeno dopremanje do radnog mesta.

Redni broj 10 - radni dan 14, 15 - 15.08- 16.08 .2004.god.

IZRADA JEDNOG POLUPROIZVODA (PROIZVODA)

Redni broj 11 - radni dan 16 - 17.08. i 18.08.2004.

SLUBA MEUKONTROLE IZRADE I GOTOVOG PROIZVODA

Svaka operacija, odnosno proizvodni proces kao skup razliitih operacija, izvodi se sa ili
bez odstupanja u odnosu na definisane zahteve koji predpostavljaju kvalitet izlaznog
proizvoda.
Pored kvaliteta, neophodno je ustanoviti i kvantitet, to je u veini sluajeva ugraeno u
konstataciji u koliini ispravnih komada. Svrha neprekidnog povienja i obezbeenja
kvaliteta proizvoda je postizanje osnovnog cilja zadovoljenje kupca. Ideja u IMT-u je da
se obezbedi sistem kvaliteta definisan standardom za obezbeenje kvaliteta JUS ISO
9001. Obezbeenje za sprovoenje politike kvaliteta snosi najvii niva rukovoenja i on
ima ovlaenja za:
preduzimanje mera na spreavanju pojave neispravnosti proizvoda, procesa i sistema
kvaliteta
identifikovanje i zapisivanje svih problema vezanih za proizvod, proces i sistem
kvaliteta.
Zadatke obezbeenja kvaliteta neposredno izvrava sektor upravljanja kvalitetom. IMT je
utvrdio zahteve i obezbedio potrebne resurse (potencijale) ukljuujui nadleno obueno
osoblje za upravljanje, izvrenje rada, verifikovanje radnih aktivnosti i interne provere
sistema kvaliteta. Ovi resursi za sistem kvaliteta su prema standardu JUSISO9001.
Resursi sistema kvaliteta
Upravljanje kvalitetom se odvija kroz aktivnosti koje obavljaju sledei podsistemi:
R istraivanje trinih potreba i razvoj prototipova
K konstrukcije serijskih proizvoda
P priprema i planiranje izrade konstruisanih proizvoda
N nabavka potrebe opreme i materijala
TR transport opreme i materijala
M magacin za smetaj opreme i materijala
T tehnologija izrade (obrade i montae) proizvoda.
U sektoru upravljanja kvalitetom nalaze se podsistemi:
OK obezbeenje kvaliteta
UK upravljanje kvalitetom
Takoe postoje i podsistemi
D prodaje i distribucije proizvoda
U ugradnje proizvoda na mestu eksploatacije
S servisiranja proizvoda.
to se tie dokumentacije kontrole sistema kvaliteta ona je podeljena u sledeih 13 grupa:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

upravljanje sistemom kvaliteta

kvalitet u istraivanju trinih potreba
kvalitet u razvoju i konstruisanju
kvalitet u nabavci
kvalitet procesa
upravljanje tehnolokim procesima
verifikovanje proizvoda
konstruisanje, merenje i ispitivanje

9. neispravni materijali ili (polu)proizvodi

10. upravljake i korektivne akcije
11. aktivnosti posle izrade proizvoda
12. dokumentacije kvaliteta
13. struni kadrovi.
Redni broj 12 - radni dan 17 19.08. i 20.08.2004.
SREDSTVA ZA TRANSPORT
U sektoru komercijale (SK), nalazi se jedinica pogona transporta, koja je odgovorna za
transportovanje (polu)proizvoda i isporuku istih. Uopte, problem transportovanja moemo
podeliti na dva dela i to:
unutranji transport
spoljanji transport
Sutina uloge unutranjeg transporta u okviru proizvodnog procesa je u obezbeenju
dopremanja potrebnog materijala (po specifikaciji i koliini) na odreeno mesto i u
predvieno vreme unutar preduzea.
to se tie korienja transportnih sredstava u unutranjem transportu uglavnom se
koriste razne vrste viljukara na elektrini ili benzinski pogon sa razliitim oblicima
viljuaka zavisno od vrste posla. Uglavnom se koriste palete koje imaju 2 do 4 otvora ije
je meusobno rastojanje prilagoeno meurastojanjem izmeu viljuki. Viljuke se podiu
mehaniki ili hidrauliki, a njihova visina podizanja moe biti razliita. U IMT-u se koriste
razni viljukari nosivosti ak do 8 tona. Pored njih koriste se i runa kolica za prevoz
paleta sa materijalom, kao i elektrina. Takoe, u IMT-u se koriste, kao oblici unutranjeg
transporta, i transportni ureaji koji koriste gravitaciju koji rade na principu strme ravni.
Jedna od tih varijanti je ureaj sa slobodno okretnim valjcima (rollgang) za savlaivanje
duih rastojanja u transportu sa mogunou promene pravca. Takoe, poto je IMT velika
fabrika sa vrlo sloenom proizvodnjom, koristi se sistem proizvodne trake. to se tie
same organizacije unutranjeg transporta ona je u IMT-u kombinacija decentralizovanog i
centralizovanog modela, to jest model koji je upotrebljen, zavisi pre svega od prostorne
dislociranosti objekta, odnosno radnih mesta, vremenske ureenosti termina i rokova i
same racionalizacije sistema.
U skladitima se transport obavlja pomou viljukara ili u sluaju visokoregalnog skladita
pomou specijalnih dizalica na inama.
Sav meutransport po pogonima i izmeu pogona odvija se takoe pomou viljukara i
elektrokolica. Zavisno od pogona, u svakom postoji potreban broj viljukara i elektrokolica
koji opsluuju maine ili vre transport izmeu maina ili pogona.
Kao fiksna transportna sredstva, odnosno transportna sredstva sa veoma malim radnim
prostorom po pogonima se takoe mogu sresti sredstva oblika manipulatora, dizalica,
viseih transportera (konvejera), kolica.
to se tie spoljanjeg transporta, zbog specifinosti proizvodnje same fabrike IMT za
isporuke kupcima gotovih delova, (polu)proizvoda (traktora, prikljunih maina) kao i
nabavku i dovoenje ulaznih materijala, uglavnom se koriste transportna sredstva tipa

kamiona i lepera. U IMT-u se koriste razni tipovi kamiona (mercedes,FAP itd.) koji
spadaju u slubu pogon transporta odsek sektora komercijale.
Diskontinualna transportna sredstava koja se najee koriste u IMT-u su viljukari i razne
vrste dizalica.
Od njihovih geometrijskih i pogonskih karakteristika ovde u pomenuti samo da im je
pogon preteno elektrini, sa snagom odnosno nosivou i brzinom koju zahteva odreeni
transportni zadatak i pratea ogranienja. Kod geometrijskih karakteristika, najbitniji je
odgovarajui radni prostor i granice prostora za smetaj materijala koji se transportuje,
zatim gabariti i oblik transportnog sredstva.
Kontinualna transportna sredstva koja se najee koriste u IMT-u, su rolganzi i konvejeri,
zbog svojih karakteristika, koje odgovaraju tipu proizvodnje koji je zastupljen. Koriste se i
podni transporteri, koje sam primetio u hali za montau. Primetio sam da su veoma
interesantno, praktino i efikasno reenje, koje pomae montau traktora.

Redni broj 13 - radni dan 18 - 23.08.2004.god.

TERMIKA OBRADA

Redni broj 14 - radni dan 19 - 24.08.2004.god.

POVRINSKA ZATITA (LINIJA ZA FARBANjE)
Skica koja prikazuje poloaj ovog odeljenj, je ve ranije prikazana.
Galvanizacija i farbanje lima, se sprovode u cilju zatite lima.
Zatita lima od korozije
Zatita lima od korozije se obavlja iskljuivo putem nemetalnog prevlaenja. Konkretno u
IMT - u zatita lima se obavlja antikorozivnim zatitnim sredstvima u kadama a zatim
farbanje limova osnovnom farbom.
Farbanje lima
Farbanje lima spada u zavrnu obradu. Farbanje se vri kao zadnja obrada. Sam
postupak je sledei. Delovi koji treba da se farbaju se okae na pokretnu traku i kada uu
u poseban deo prostorije onda radnik sa pneumatskim pitoljem vri farbanje. Delovi se
zatim uvode u komoru za suenje gde se vri suenje farbe. Takoe postoji i
elektrostatiko farbanje iji se postupak zasniva na nanoenju farbe u prahu u tankom
sloju, a zatim se stavlja u pe i pee na temperaturi od 200 C. Ovaj postupak farbanja je
vrlo postojan i ima dobre karakteristike pa samim tim ima iroku primenu.
Izgled radnog naloga, za povrinsku zatitu i farbanje, je dat na sledeoj strani.

Redni broj 15 - radni dan 20 - 25.08.2004.

MEUSKLADITE I SKLADITE POLUPROIZVODA (PROIZVODA)
U pogledu skladitenja materijala sa obzirom na tok materijala (putanja kretanja i
odgovarajua koliina) razlikujemo sledee kategorije skladita materijala:
skladita reprodukcionog materijala
skladita gotovih delova
meuskladita
skladita gotovih proizvoda
Meuskladita su internog karaktera u odnosu na celinu preduzea, ali ulazno-izlaznog
karaktera za pojedine organizacione celine. Znai svaki od pogona ima svoja
meuskladita iji poloaj zavisi da glavni tok materijala kroz proizvodni proces bude
ostvaren po putanji koja e biti optimalna najkraa, unutar fabrike, uz istovremeno
optimalno spreavanje ukrtanja sa saobraajnicama unutar preduzea. Takoe, veliina
ovih meuskladita zavisi od gabaritnih dimenzija materijala, koliina na zalihi,
mogunostima zatite od korozije i sigurnosti. Poto sam bio u Fabrici traktora, tipino
meuskladite je bilo izmeu pogona mehanike obrade i pogona montae, i to je
skladite imalo gore navedene karakteristike. to se tie kontrole i sistema kvaliteta,
skladitenje, pakovanje, uvanje i isporuka ovo se omoguava sledeim postupcima rada:
S1 postupak uvanja (polu)proizvoda
S2 postupak pakovanja (polu)proizvoda
S4 postupak skladitenja materijala.
Kao finalni proizvod Fabrike traktora, su naravno traktori ije je uvanje omogueno
jednim velikim parkingom koji se nalazi na samom rubu fabrike. Oni se odvoze do
parkinga gde ekaju da budu utovareni u kamione i budu otpremljeni do naruioca
(kupca).
Redni broj 16 - radni dan 21-22 26.08 i 27.08.2004.
MONTAA PROIZVODA (TRAKTORA)
U ovom segmentu prakse objasniu montau finalnog proizvoda traktora u Fabrici
traktora.
Postupak montae, mogue je sagledati posmatranjem toka materijala praenjem
strelica,na priloenoj emi kompletne montae traktora u Fabrici traktora. ema je
prikazana na sledeoj strani.

Opis postupka montae traktora:

Sam pogon montae traktora je vrlo sloen zbog same kompleksnosti finalnog proizvoda.
Proces montae zapoinje dopremom poluproizvoda (delova) iz pogona mehanike
obrade, iz kooperacije i iz magacina standardnih delova u regalno skladite gde prolaze
prijemnu kontrolu.
Iz regalnog skladita, delovi idu sukcesivno od linija montae podsklopova do sklopova i
finalnog proizvoda.
Sa linija:
montae motora i prednjeg mosta (gde se montiraju spojnica, kompresor, prednji
nepogonski most i prednji pogonski most),
montae menjaa (montaa upravljakog mehanizma i kontrola na probnom stolu),
montae zadnjeg mosta (gde se montiraju centralno kuite, diferencijalni pogon
zupanika, kuite poluosovine i konice),
ide se na liniju montae traktora podni transporter, odakle se ide na liniju montae
traktora visei transporter (gde se montiraju poluge, hladnjak, spone, nosa motora i
akumulatora).
Sa linije montae traktora (visei transporter), ide se na liniju bojenja traktora odakle tok
ide ka liniji montae traktora visei transporter, gde se instaliraju pneumatska, elektrina
oprema, instrument tabla i tokovi koje inae dolaze iz odeljenja iz elektro i pneumo
opreme.
Posle svega ovoga ide se na liniju montae traktora podni transporter gde se stavljaju
akumulator, kabina, plat, blatobrani, gorivo, maziva. Odatle se ide na podeavanje
hidraulike, a onda na liniju kontrole i podeavanja podni transporter, gde se nalazi
odeljenje za otklanjanje kvarova odakle dalje traktor ide na liniju dofarbavanja i na kraju
do skladita gotovih proizvoda, u naem sluaju parkinga.

Rukovodilac prakse:
sektora:
Dipl. ma. ing. Milorad Lagator

Direktor

opteg

Mr. Radomir Beloevac