POVODOM 6.

AVGUSTA - DANA RUDARA SRBIJE

ISTORIJA BORSKOG RUDNIKA

Pie: mr Jovan Stojkovi, Nezavisni sindikat metalaca USS

Uskoro poinje gradnja nove Topionice bakra, investicije vredne 130 miliona dolara. Kako je
planirano, kada Topionica sa Fabrikom sumporne kiseline bude zavrena krajem 2014. godine,
Bor i okolina imae "isto" nebo, godinju proizvodnju od 80.000 tona katodnog bakara
(trostruko vie nego danas) i viestruko vei prihod. Ovaj istorijski dan za Bor bie doekan sa
novim izgledom glavne ulice, velianstvenim vatrometom i koncertom Grandovih pevakih
zvezda...
- "Za tri godine obezbediemo sigurnu proizvodnju bakra od 80.000 tona i prihod od blizu
milijardu dolara. Ove godine od prodaje naih proizvoda oekujemo 380 miliona, 60 miliona
dolara vie nego prole godine. Da bi se dostigla planirana proizvodnja obezbeena su ulaganja
od blizu 450 miliona dolara, to u prvom redu treba zahvaliti dravi Srbiji" - rekao je Blagoje
Spaskovski, direktor RTB Bor. Krajem juna u centru Bora je postavljena bista oru Vajfertu,
finansijeru i utemeljivau borskog rudnika, a 6. avgusta 2011. godine planirano je sveano
otkrivanje biste Franji isteku,prvom direktoru Borskog rudnika, rad akademskog vajara Save
Bosijokovia. Ovo je prilika da se podetimo poetaka Borskog rudnika i uopte poetaka
rudarstva i industrije u Srbiji...
Obnova rudarstva u Srbiji - zasluge barona Herdera i Feliksa Hofmana
Trgjui z blgom, rudri zemlji menjju oblik i sstv. A zemlj, strij i mudrij od ovek,
opire se, inei rudrski poso tekim i neizvesnim. O teini rudrskog posl govorio je 1827.
godine Vuk Krdi opisujui zemlju Srbiju u vreme turske vldvine: U brdim im dost rud
svkojki; no budui d je njiovo kopnje i topljenje u Turskome Crstvu n osobitu tegobu
nrodu, zto ne smo to ji niko ne tri, nego se jo kriju i ztrpvju.

Obnov rudrstv u Srbiji poinje tek posle potpisivnj Htierif 1833. godine kd Kneevin
Srbij dobij unutrnju utonomiju. Meu prvim istrivim koji su zsluni z obnvljnje
srpskog rudrstv bio je bron Herder, koji je doo u Srbiju n poziv knez Milo. Ovj
sksonski rudrski strunjk je ukzo n znj rudnih pojv u Mjdnpeku i Boru.
Ulog strnih strunjk u obnvljnju rudrstv Srbije je od izuzetne vnosti, jer tdnj
Srbij nije iml obrzovne rudre i geologe. Njve zslug z rudrsk istrivnj u
istonoj Srbiji tkoe pripd strncu, bntskom Nemcu Feliksu Hofmnu. Hofmn, iji su preci
bili rudri, i sm je izbro rudrski poziv. S trideset dve godine, ko mld strunjk, doo je
u Srbiju 1862. n poziv knez Mihil. Otvorio je rudnik zlt u Blgojevom kmenu i Deli
Jovnu, izgrdio je uzorn rudnik u Kujni i topionice olov i cink, zhvljujui njemu
otkriven je rudnik ive n Avli i ugljenokopi u Resvi i Melnici.
Vie od dvdeset godin se bvio rudrsko-geolokim istrivnjim u Istonoj Srbiji. Rezultte
istrivnj objvio je 1892. godine u Godinjku Rudrskog odeljenj, knjiga 1. Oni nesumnjivo
ukzuju d su rude istone Srbije bogte zltom i bkrom. Znj iznetih podtk je utoliko
vei to potiu od Feliks Hofmn koji je u to vreme bio njbolji poznvlc minerlnog blg
Srbije. Ceo ivot i ceo svoj imetk uloio je u rudrstvo Srbije.
Otkrie Borskog rudnika - trojica "velianstvenih"
Susret Feliks Hofmn s orem Vjfertom, imunim industrijlcem zinteresovnim z
ulgnje u srpsko rudrstvo, bio je presudn z otkrie borskog rudnik. Vjfert je imo
poverenje u Feliksa Hofmn ko vrsnog rudrskog strunjk i odluio je d zpone istrne
rdove u okolini Bor. Z ovj poduhvt bio mu je potrebn neko ko je strun, pouzdn,
vredn i uporn, ko bi rukovodio i ndgledo istrivnj. Bio je to Frnj istek, jedn od
trojice njzslunijih z otkrie rudnik u Boru. Svko od njih trojice do je svoj doprinos ovom
otkriu, kko istie n poznti istorir rudrstv dr Vsilije Simi: NAUNI doprinos Feliks
Hofmn, TEHNIKI doprinos Frnj istek i FINANSIJSKI doprinos ore Vjfert. Njih trojic su
inili sren spoj "znnj, novc i strunog rd".

Feliks Hofman

Franja istek

ore Vajfert

Frnj istek je roen 1854. godine u Plzenu, njveem grdu u zpdnoj ekoj, pozntom po
rzvijenoj minskoj industriji i industriji gvo, elik, nfte i uglj. Tkoe, u ovom grdu se
nlze poznte pivre iz kojih je poteklo uveno Plzensko pivo. D li uz Plzensko ili Vjfertovo
pivo, prvi poslovni rzgovori istek i Vjfert ticli su se rudrstv u Srbiji. Ovi rzgovori su u

Frnji isteku, ko mldom oveku, podstkli istrivki duh, ko rudrskom inenjeru,

mbiciju z prktinu primenu i proveru znnj. Iz rodne eke, koj je u to vreme bil pod
protektortom Austrougrske, dolzi osmdesetih godin 19. vek u mlu, siromnu,
rtovnjem iscrpljenu i besputnu Srbiju. Tek posle dobijene nezvisnosti n Berlinskom kongresu
1878. godine, u grrnoj Srbiji osnivju se prv industrijsk preduze.
Ugalj kao osnovni energent u industrijalizaciji Srbije
Z rzvoj industrije bio je potrebn uglj, te se interesovnje jvilo njpre z rudnike uglj i to
uglvnom kod strnih ulg. Zto su prv rudrsk prv u Srbiji dt strncim z
ugljenokope. oru Vjfertu je bio potrebn uglj z sopstven preduze, prvenstveno z
pivre u Beogrdu i Pnevu. On je jo td bio poznt u Srbiji ko veleindustrijlc, ij je
kriltic bil: Moje dete je srpsk industrij, kko je zbeleio Feliks Knic.
U Kostolc, mesto n Dunvu, po pozivu ora Vjfert koji je bio vlsnik povlstice z
kostolki rudnik uglj, osmdesetih godin 19. vek dolzi Frnj istek. Rukovodei
eksplotcijom ugljenokop, vrlo brzo pokzuje izvnrednu strunost i smiso z dobru
orgnizciju u poslu. Zhvljujui njemu, kostolki rudnik ubrzo postje njbolje ureen rudnik
uglj u Srbiji. Sima Lozni je 1886. godine o kostolkom rudniku rekao: Jedini potpuno
ureen rudnik n koji se eksplotie ve u veliko, sv mest n dunvskoj obli troe u veliko
tog uglj. Ugljenokop im z one prilike njmoderniju rdniku koloniju, ztim strunog
uprvnik, runovou, ndzornik i 44 rdnik. Zsluge z postignute rezultte svkko
pripdju Frnji isteku, ko uprvniku rudnik. Z svoj rd u Kostolcu istek je njverovtnije
dobio odlikovnje ko ngrdu drve z rzvoj rudrstv u Srbiji. N fotogrfiji u "Srpskim
novinama" iz tog period moe se videti istek s Ordenom Tkovskog krst oko vrt..."
Rdom u kostolkom rudniku, istek zsluuje poverenje d bude ngovn i n drugim
terenim z koje je ore Vjfert imo povlstice.
Tragom zlatonosnih ica do brda ok Dulkn, Tilv Mik i Tilv Ro
Krjem devedesetih godin ore Vjfert po Hofmnovoj preporuci odluuje d pone s
istrnim rdovim u Istonom delu Srbije. Td istek nput Kostolc i dolzi u Glogovicu,
gde je bil smeten hemijsk lbortorij z ispitivnje uzork rude s Vjfertovih teren u
ovom podruju glogovikog rudnik Sv. An i rudnik Sv. Ignjt. Sve rudrske poslove u
ovom delu Srbije Vjfert poverv isteku. Pod njegovim tehnikim rukovoenjem bili su i rdovi
u selu koje je lelo n oblm Borske reke. Bilo je to njpre upoznvnje ovog krj i ljudi koji
su tu iveli. Osim njglvnijeg zemljodelskog rd kojim se bvio ondnji ivlj, bio je ne mli
broj onih koji nisu odolevli uvek privlnoj moi zlt, te su se bvili ispirnjem zlt iz pesk u
vodm zltonosnih rek Pek i Timok. istek je nstojo d s svojim istrivim otkrije
primrn leit i zltonosne ice s kojih je reni tok spiro i odnosio zrnc zlt.
Put k zltonosnim leitim vodio je istrive uzvodno du Borske reke i odveo ih do tri brd:
ok Dulkn, Tilv Mik i Tilv Ro. Izdizli su se iznd seocet ko tri gorosts, ije su glve
bile pokrivene gvozdenim eirim obojenim upljikvim kvrcom od ute do crvene boje. Oko
prktir je umelo d proit poruke koje prirod bojm upuuje oveku. istek je zno d
crven boj brd Tilv Ro potie od oksid gvo, te je po Hofmnovoj preporuci osto d
detljnije ispit ovu oksidcionu zonu. Tko poinju istrivnj n ovom loklitetu. Rdovi su
poeli 1898. godine pod stlnim ndzorom inenjer Jroslv Kuer, koji je svoju strunost
pokzo rdei ko mer u Glogovici. istek je imo puno poverenje u in Kuer jer g je
veom dobro i privtno poznvo ko svog prijtelj i mu svoje sestre.

Istivi su brzo ustnovili d je n Crvenoj steni (Tilv Ro) bilo rnijeg rudrenj. Stri
istrni rdovi, delovi rudrskog lt, ostci rnijih grevin i ntikog groblj bili su dokz
strog nselj, prentikog, ntikog i rimskog trgnj z zltom. Ko obrzovn ovek, istek
je umeo d prepozn istorijsku i kulturnu vrednost delov lt i posu, te su proneni
predmeti s pnjom izdvojeni d bi ih ore Vjfert poklonio beogrdskom Nrodnom muzeju.
Utmnieni duhovi neznnc iz prolosti u strim rudrskim hodnicim i tumenje njihovih
poruk ostvljenih u strim kopinm unosili su u istek nemir i podsticli njegov istrivki
duh. Pune etiri godine, sve do 1902. rdilo se n Crvenoj steni s uverenjem d su blizu zltnoj
ici. Meutim, rezultti istrivnj su pokzli d je zltonosni kvrc n ovom rudnom telu
siromn, jer sdri od 0,5 do 3,0 grm zlt po toni kvrc.
U iskopavanjima ispod "Dulkanove uke" 1902. g. - veliko otkrie:
pronaena bogata nalazita "crvenog zlata" Borskog rudnika
Iko je ore Vjfert bio ve finnsijski iscrpljen, nije odustjo od dljih istrivnj. Uz
Hofmnovu podrku d se nstve rdovi, istek poinje potkop u selu, s desne strne Borske
reke ispod Dulknove uke. Seljci su s nevericom i uenjem posmtrli istekove rudre.
Njihov veznost i odnos prem zemlji bili su potpuno drugiji nego to je odnos ovih doljk,
te su esto pokzivli neodobrvnje i otvoreno negodovnje prem njim i njihovom kopnju.
Nisu ni slutili d e uskoro biti svedoci velikog otkri. Trei uto zlto, u potkopu n rudnom
telu ok Dulkn, n oko 120. metru, u oktobru 1902. godine proneno je crveno zlto
bogto nlzite bkr.
Ovo je zist bio veliki dogj. I ko to to esto biv, oko velikih dogj se ispredju velike
prie koje po znimljivom sdrju, rsprostrnjenosti i trjnju ponekd ndme i sm
dogj. Te prie se lko i dugo pmte, jo lke preprivju, njihov verodostojnost se ne
dovodi u pitnje. Tko je bilo i s otkriem borskog rudnik. Ubrzo su ove prie prersle u
legende koje nrod voli i uv do dns.

Legenda o prvom rudaru bakra - Paunu Medinoviu

Legend o slujnom pronlsku rudnik moe upuenom sluocu biti znimljiv po tome to je
ime rudr, koji je prvi krmpom udrio u bkrnu rudu Pun Medinovi. Prem "Reniku
drevnog rudrstv u zemljm centrlnog Blkn 1213 v." Ttomir Vuknovi, nziv "pun"
zni zpoinjnje buenj u rudrskom oknu ili nziv okn dok se ne nie n rudnu ilu
(rudu). To zist jeste znimljiv slujnost, li otkrie borskog rudnik nije slujnost, nego
rezultt dugogodinjeg rudrsko-geolokog istrivnj, npornog rd i istrjnosti u rdu.
Polovinom 1903. godine u Bor-selo stie iz Beogrd Komisij iz Rudrskog odeljenj, koju lje
Ministrstvo nrodne privrede s zdtkom d proceni rezerve bkrne rude u novootkrivenom
nlzitu. Komisij zvnino izvetv d bkrne rude s visokim sdrjem bkr im preko
255.000 ton, to je bilo dovoljno z odobrenje koncesije.
Gospodin ore Vjfert dobij koncesiju z eksplotciju rud n teritoriji optine Bor, Krivelj i
Otrelj n pedeset godin, li on nije u mogunosti d sm investir u budunost rudnik i zto
tri pomo drugih finnsijer. Tdnj politik zbivnj u Srbiji (mjski prevrt i krj dinstije
Obrenovi) sigurno su uticl d ore Vjfert, uprkos pregovorim, ne obezbedi ni domi ni
ustrijski kpitl.
Nkon ocene pozntih frncuskih strunjk d je oprvdno finnsijsko ulgnje i ngovnje
n eksplotciji rudnog blg Istone Srbije, frncuski finnsijeri okupljeni oko bnke Mirbo,
Pijerri i kompnij iz Priz otkupljuju povlsticu od ora Vjfert. Frncusko drutvo Borskih
rudnik, Koncesij Sveti ore, osniv se 1. jun 1904. godine.
Rudno telo "oka Dulkan" ima 255.000 tona rude s visokim sdrjem bkr
O svim ovim devnjim Frnj istek je bio obveten, li nije bio direktno u njih ukljuen.
Izborom z direktor rudnik pred njeg je postvljen tek zdtk. Bilo je potrebno proiriti
eksplotciju i poveti obim rd u veom tekim uslovim. Iskustvo mu je govorilo d e prve
godine rd biti izuzetno nporne z sve, to se ubrzo pokzlo tnim. Njpre se izgrdio
objekt otvrnj rudnog tel ok Dulkn, koji je sluio z izvoz rude i servisirnje. Prvih
godin vein istekovih rudr iz rudnik Rusmn su preli u Bor-selo, zposleno je i mnogo
novih rdnik, li je i dlje bio nedovoljn broj rdnik i potrebnih min. Rdno vreme je bilo
desetosovno.
Godine 1904. u rudniku je rdilo 78 rdnik. Imli su smo njneophodniji lt z kopnje,
kojim je runo otkopvn rud i vrio se utovr. Ipk je njvei problem bio trnsport.
Rud se vozil volovskim kolim do Vrogrnc, odtle eleznicom do Rdujevc n Dunvu,
ond vodenim putem do svetskih luk. Nije bio smo problem prevoz rude iz Bor, nego i
problem dopremnj opreme, sirovin, uglj i ivotnih nmirnic u Bor. Trnsport volovskim
kolim e se obvljti sve do 1911. kd e se zvriti izgrdnj eleznice BorMetovnic.
Nlost, istek to nee doiveti.
Postoji podtk d je u 1904. godini iskopno oko 5,5 hiljd ton rude s prosenim sdrjem
bkr oko 9% . Sledee godine, 180 rdnik je iskoplo duplo vie rude, 12 hiljd ton. U ove
prve dve godine proizvodnj je, prem nekim utorim, bil probn, zbog eg su i podci
oskudni, li se mor imti u vidu d vlsnicim kompnije nije bilo u interesu d se zvnino
objve tni podci o proizvodnji, o kvlitetu i koliini bkr, zlt i srebr u rudi koj je
odvoen iz siromne Srbije, ij je vld bil zdovoljn redovnim plnjem porez, tksi i
crine.

Franja istek, direktor Borskog rudnika - pravedan prema radncima

Frnj istek se nije bvio cifrm koje su se prtile u Prizu, gde se vodilo finnsijsko
poslovnje. On je revo prktine probleme koji su se ticli proizvodnje, orgnizcije, uslov
rd i obuke rdnik. I td se istek pokzo sposobn u tehnikom rukovoenju rudnikom, li
i vet u ophoenju prem ljudim s kojim je rdio, kko s domim tko i s stnim
rdnicim. Mod zbog godin, jer su svi oni bili mnogo mli od njeg koji je ve punio pedeset
godin, mod i zbog njegove jednostvne ljudske prirode bez imlo ndmenosti i prezir,
njegov odnos prem rdnicim bio je otvoren i prvedn, ponekd k i ztitniki. Iko i sm
strnc, nstojo je d se njegovo "tuinstvo" to mnje istie. Borski seljci, jo uvek
nepoverljivi prem svemu to je novo i strno, postepeno su se nvikvli n pojvu ovog
gospodin osrednjeg rst, jke konstitucije i ivih, pronicljivih oiju i prihvtli g sve vie ko
svog.
S otvrnjem rudnik i pred Bor-selom se otvrl budunost. Selo Bor jedno je i vrlo mlo i
vrlo sirotno vlko selo u srezu zjerskom, okrugu timokom, n jednoj mloj reci, koj nikd
ne presuuje, i u jednome kmenitome i romntinom mestu. Tko je pisl "Smouprv"
1905. godine. Ali s otvrnjem rudnik sve poinje d se menj: i zemlj i nebo i ljudi.
Povenje proizvodnje je uslovilo i ngli priliv rdnik. Poel je izgrdnj zgrd z stnovnje,
od onih koje su liile n ksrne u kojim su mogli smo d prespvju obini rdnici i rudri
kopi, do prostrnih ku u kojim su iveli strni mjstori, inenjeri i inovnici.
Nagle promene u selu Bor...istek "poasni" graanin
Grdili su se i drugi vni objekti. Tko je selo dobilo bolnicu, poteku, potu i novu kolu. Z
izgrdnju nove kole posebno se zlgo Franjo istek, koji je bio u prilici d vidi zputen,
teskobn prostor od 24 m2, u kome se obvljl nstv. Zhvljujui njemu, Uprv rudnik je
pomogl grdnju kole i novno i u potrebnom grevinskom mterijlu. Izgrdnj nove,
prostrne kolske zgrde je zpoet polovinom 1904., zvren je u leto 1905. godine. kol
je dobil ime Krlj Petr. Metni su se eleli oduiti Franji isteku, te je kolski odbor uputio
predlog okrunom nelniku i ministru prosvete i crkvenih del d se Frnj istek, direktor
borskog rudnik Sv. ore odlikuje z trud oko podiznj nove kolske zgrde u Boru.
Istim povodom i list "Politik" pie: Grni optine borske, d bi se dostojno oduili pnji g.
istek, izbrli su g z svog "posnog" grnin. Ovj kt izvren je n licu svetlih prznik
o Boiu. Koliko je Franjo istek bio gnut ovim inom vidi se iz tog to se u svom krtkom l
dirljivom govoru zvetovo d e svojski rditi, u njkrem roku pored kole szidti i crkvu
ko uzdrje "Dobroj srei.
kol i crkv ko osnov i uslov duhovnog i kulturnog rzvoj svkog drutv, bile su, prem
istekovom miljenju, neophodne borskoj siromnoj i neprosveenoj sredini. Meutim, nije
doiveo 1912. godinu, kd je izgren prvoslvn crkv, zhvljujui Frncuskom drutvu
Borskih rudnik (FDBR). Frncuski finnsijeri u Prizu svesni su potrebe velikog ulgnj u
novootkriveni rudnik, ko i ksnije ispltivosti tog ulgnj. Iko je osnovni motiv "FDBR-a"
dugoroni interes, ipk ne treb potceniti ulogu i znj ovog preduze z drutveni, privredni i
kulturni rzvoj ne smo borskog podruj, nego i ire.
Prenje rude na "rotovima" na otvorenom polju - prvi "ekoloki" problem
U cilju povenj proizvodnje kompnij "FDBR" sve vie ule novc u bolje uslove rd,
potrebnu mehnizciju i tehniku opremljenost. Osniv se hemijsk lbortorij u Boru, uvodi se
sistem mehnikog buenj i kopnj rude s elektrinim pljenjem min, montirju se dve
Vter ketne pei i pet konvertor z topljenje rude. Godinu dn pre otvrnj topionice,

1905. je poelo prenje rude n otvorenom prostoru bez dimnjk, n oko 50 gomil, n tzv.
rotovim. U vreme kd listju ume i kd se n njivm poinje tlsti mldo zeleno ito,
topionic poinje d rdi. Iste godine uprvi stiu pritube zbog nnete tete usevim. Iko i
sm oevidc, Franjo istek nije u situciji d udovolji zhtevim seljk. Proizvodnj se odvij
bez prekid.
U Prizu se vode finnsije, donose plnovi i piu izvetji o proizvodnji. U Boru se proizvodi,
relizuju se plnovi. Spon izmeu Priz i Bor-sel je Frnj istek, uprvnik rudnik, koji ih
sve spj. Rdei i sm z pltu, nije bio bogt ovek. Njegov odgovornost prem ljudim koji
su g plli ogledl se u profesionlnom odnosu prem rdu, izvrenju plnov i sprovoenju
odluk. Odgovornost prem ljudim zposlenim u rudniku bil je dvostruko ve. ivei u istoj
tmosferi i rdei u istim uslovim s svojim rudrim, nije eleo d ih izneveri ni ko strunjk
ni ko ovek. Tek rudrski poso upuivo je ove ljude jedne n druge i rzvijo kod njih
nroit osej zjednitv i solidrnosti. To je posebno dolzilo do izrj u sluju nesre u
rudniku. A nesre je bilo. Prem zvninom izvetju Rudrskog odeljenj, u borskom rudniku
je do 1910. godine povreeno 16, poginulo 6 rdnik. Svremenik otkrivnj borskog rudnik,
geolog Dimitrije Antul je u "Godinjku Rudrskog odeljenj", br. 2. detljno piso o poslovnoj
1907. godini. Proizvodnj je normlizovn, rudnik je tehniki opremljen, broj rdnik je zntno
porsto (od ukupno 1450 zposlenih, 500 je rdilo u rudniku) i preduzee je pozitivno
poslovlo.
Privredna izloba u Londonu i smrt Franje isteka 1907. godine
Ko rezultt viegodinjeg rd, proizvodi borskog rudnik prikzni su prvi put svetu n izlobi
u Londonu. Velike zsluge z dotdnje postignute rezultte mogu se pripisti Frnji isteku.
Uloio je puno rd i energije, upornosti i dobre volje d se preduzee stbilizuje i d zpone
uspenu budunost. Nlost, 1907. godina je godin u kojoj se rudnik oprt od svog
cenjenog uprvnik. Umro je iznend od srnog npd u svojoj 53.godini. Obuen u sveno
rudrsko odelo, s rudrskim obelejim, i poloen u bkrni koveg, otio je s ovog svet, li
je osto u Srbiji, u Boru. Shrnjen je n strom borskom groblju 17. mj 1907.godine.
Isprtio g je i olio veliki broj rdnik i seljk iz Bor i okolnih sel. Vest o njegovoj smrti
objvili su "Rudrski glsnik" i beogrdske "Veernje novosti".
istek je umro, li rudnik nstvlj ivot. Postje osovin oko koje se ubrzv ceo ivot Bor
pokret interes, ljudi i dogj.

Ngli i brz priliv stnovnitv stvr promene u svim vidovim drutvenog ivot, posebno u
sociolokom i kulturolokom smislu. Dolskom Frncuz, Rus, Nemc, Itlijn, Mr i
nrod iz rzliitih delov zemlje, meju se rznolike etnike i kulturne grupe. Meutim, svi oni
okupljeni oko rudnik, ivei u istoj sredini stvrju novu kulturu koj se zsniv n
industrijlizciji i urbnizciji. Iko govore rzliitim jezicim, sporzumevju se jezikom
proizvodnje...
Tko Bor postje svojevrsni etniki lonc z topljenje u kome se meju rzliite drutvene
grupe i stvrju nove vrednosti. Prirodn sredin se zmenjuje tehnikom. Grde se zgrde
z stnovnje i objekti z druge potrebe stnovnik. Rudnik preivljv i u rtnim uslovim,
blknske rtove, Prvi i Drugi svetski rt. U vlsnitvu "FDBR" je do 1941. godine. Od 1941. do
oktobr 1944. borski rudnik je nemki rdni logor.
Verovalo se da e "bakra biti dok je Sunca i Meseca"
Poslertni Bor je tipin rudrsk kolonij s oko 5 000 stnovnik, bez vodovod i knlizcije,
s jednom bolnicom, jednom etvororzrednom kolom, tek osnovnom gimnzijom (1944.) i
vie ugostiteljskih i trgovinskih rdnji. Iko je Bor 1947. godine dobio sttus grd, jo uvek je
imo obelej kolonijlnog nselj. Do 1950. godine, rudnikom je uprvljl vojn komisij,
kd vlst preuzimju trudbenici borskog rudnik, kko je pislo n ulzu u tdnju uprvnu
zgrdu. Iko je rud zntno siromnij bkrom nego u prvim decenijm nkon otvrnj,
rudnik je jo uvek bogt, borski bkr kvlitetn, poznt i tren u svetu. Verovlo se d e
bkr biti dok je sunc i mesec.
Veliki plnski zdci, li i veliki nedosttk min i rdne snge podstie pojedince d uloe
mksimln npor i energiju z ispunjenje pln. Povenje proizvodnje je sinonim z porst
ivotnog stndrd. Poinju godine udrnitv kd tkmienje rdnik postje msovni pokret.
Njbolji postju heroji rd. Imen rekorder, Ljubomir Jovnovi, lo lonc u topionici i
Meed (H)Useinovi, bu u Jmi, ostju ubeleen u istoriju borskog rudrstv. Ov dv
rdnik su iml st d meu prvim budu dobitnici ngrde Inenjer istek. Ngrd je
ustnovljen 1968. godine i dodeljivn je svke godine do 2001. njboljim rdnicim u
proizvodnji i njboljim inenjerim z rcionlizciju i tehniko unpreenje proizvodnje. Ov
ngrd, ko njvee drutveno priznnje Rudrsko-topionirskog bsen Bor, nzvn
istekovim imenom, izrz je velikog potovnj prem njemu i njegovom delu. Kd je
ustnovljen ngrd Inenjer istek, u Boru je, u isto vreme, postojl Tehnik kol
rudrske, metlurke, hemijske i minske struke, koj je, tkoe, nosil njegovo ime.
Urbnistikim plnom iz 1968. godine odreeno je d visorvn n "Sedmom kilometru" bude
novo grdsko groblje. Ubrzo je izvren prenos posmrtnih osttk Frnje istek s strog n
novo groblje. Svi koji dolze n ovo tuno mesto videe n ulzu s leve strne spomenik n
kome irilicom pie: Frnj istek rudr inenjer pronlz i prvi direktor Borskih rudnik
(1854 1907). Njegovo ime je upisno u istoriju Bor i borskog rudrstv.
"Nov ivot" - Borskog rudnika
Mlde genercije se ne seju zltnog dob rudnik. Mnogi od njih, okupirni svkodnevnim
problemim, i ne znju istoriju rudnik, niti znju ko je bio istek, k i ko stnuju u
"istekovoj" ulici. Jedna od najveih ljudskih mana je zaborav" na vreme koje je prolo i linosti
koje su to "vreme" uinili znjnim. Jedn od njih je Frnj istek.
Uskoro poinje gradnja nove Topionice bakra, investicije vredne 130 miliona dolara. Kako je
planirano, kada Topionica sa Fabrikom sumporne kiseline bude zavrena krajem 2014. godine,

Bor i okolina imae isto nebo, godinju proizvodnju od 80.000 tona katodnog bakara (trostruko
vie nego danas) i viestruko vei prihod. Ovaj istorijski dan za Bor bie doekan sa novim
izgledom glavne ulice, velianstvenim vatrometom i koncertom Grandovih pevakih zvezda...
-"Za tri godine obezbediemo sigurnu proizvodnju bakra od 80.000 tona i prihod od blizu
milijardu dolara. Ove godine od prodaje naih proizvoda oekujemo 380 miliona, 60 miliona
dolara vie nego prole godine. Da bi se dostigla planirana proizvodnja obezbeena su ulaganja
od blizu 450 miliona dolara, to u prvom redu treba zahvaliti dravi Srbiji" -rekao je Blagoje
Spaskovski, direktor RTB Bor.
Na drugoj strani, u dravnom Institutu za rudarstvo i metalurgiju u Boru smatraju da su to
nerealna oekivanja i da se ne zasnivaju na validnoj dokumentaciji. Oni su ubeeni da se
narednih est godine nee dobijati vie od 40.000 tona bakra godinje, a kasnije jo i manje.
Topionica e raditi po sistemu stani-kreni i nee biti rentabilna.
Svi se slau da je savremenu Topionicu bakra trebalo i ranije graditi i da je ona s aspekta
ekologije vie nego potrebna, ali da je pre toga bila neophodna valjana fizibiliti studija i vaea
procedura. RTB e u svakom sluaju morati da vrati kredite kanadskoj banci, s tim to drava
stoji iza cele investicije. U Boru je nedavno stidljivo prostrujala i najsveija odluka Vlade Srbije o
uvoenju reorganizacije u steaju u RTB uz solidarnu odgovornost svih preduzea (ima ih
etiri) koja e u budunosti samostalno poslovati u sklopu jedne firme. Re je o Akcionom
programu reorganizacije RTB-a s ciljem da se stvori zdravo finansijsko poslovanje novog
preduzea. Vlada e osnovati komisije koje e sprovesti reorganizaciju u steaju. Rokovi nisu
poznati, jer je taj detalj izostavljen u agencijskoj vesti.