OM323 - Upravljanje projektima

Lekcija 01
TA J E P R O J E K AT ?

uro Kutlaa

PRIRUNIK ZA STUDENTE

Copyright 2010 UNIVERZITET METROPOLITAN, Beograd. Sva prava

zadrana. Bez prethodne pismene dozvole od strane Univerziteta
METROPOLITAN zabranjena je reprodukcija, transfer, distribucija ili memorisanje
nekog dela ili itavih sadraja ovog dokumenta., kopiranjem, snimanjem,
elektronskim putem, skeniranjem ili na bilo koji drugi nain.
Copyright 2010 BELGRADE METROPOLITAN UNIVERSITY. All rights reserved.
No part of this publication may be reproduced, stored in a retrieval system or
transmitted in any form or by any means, electronic, mechanical, photocopying,
recording, scanning or otherwise, without the prior written permission of Belgrade
Metropolitan University.

OM323 - Upravljanje projektima

Lekcija 01

TA JE PROJEKAT?
Uvod
Poglavlje 1: Istorijat razvoja discipline UP
Poglavlje 2: Definisanje projekta
Poglavlje 3: Ciljevi projekta
Poglavlje 4: Vrste projekata prema metodama UP
Poglavlje 5: Vrste projekata prema nainu planiranja
Poglavlje 6: Vrste projekata u odnosu na upravljanje razvojem
Poglavlje 7: Vrste projekta s obzirom na uestalost u poslovnim
sistemima
Poglavlje 8: Potreba za upravljanjem projektim
Poglavlje 9: Linost, tim i sistem upravljanja projektom
Poglavlje 10: Klasifikacije sektora informacionih tehnologija
Poglavlje 11: IT projekti i upravljanje realizacijom softverskih projekata
Zakljuak: ta je projekat?

Lekcija 01: TA JE PROJEKAT?

UVOD
Cilj predmeta Upravljanje projektima (UP) je sticanje znanja i
vetina za upravljanje projektima.
ta je projekat? Ovo pitanje e se ponavljati tokom kursa mnogo puta i, verovatno,
i posle uspeno savladanog kursa. Da li je to zbog kompleksnosti odgovora,
definicije projekta. Ne, vrlo uskoro e se pokazati da to i nije misterija i da je
relativno lako definisati projekat, ali ne i tako lako uraditi projekat. Upravo zato,
ovo pitanje predstavlja poetak, enigmu, stalnu temu i konano razreenje kursa.
Kako problem koji nas okupira reiti organizovanim aktivnostima, kao projekat
koji, ako se njime upravlja na odgovarajui nain, moe dovesti do razreenja
tog problema? Da li se svaka naa aktivnost moe podvesti pod neki projekat?
Svedoci smo preterane upotrebe ovog pojma, svako radi neki projekat, svata
se naziva projektom: izgradnja infrastrukture, lansiranje rakete u svemir, razvoj
novog aviona, ali i snimanje filma i medijska promocija, pa i stvaranje karijere i
odlazak na odmor ... Cilj ovog kursa jeste da se shvati kompleksnost i jedinstvenost
poduhvata koji moemo nazvati projektom i ijom realizacijom moemo upravljati
specijalizovanom menadment disciplinom koja se naziva "upravljanje projektom".
Cilj predmeta Upravljanje projektima (UP) je sticanje znanja i vetina za upravljanje
projektima.
Predmet ine sledee nastavne teme: (1) Uvod: ta je projekat?; (2) UP: definicija,
koncepti, sistemski pristup; (3) Ciklus razvoja sistema UP Rane faze:
Identifikacija problema, Iniciranje projekta, Ugovaranje projekta; (4) Osnove
planiranja i logiki okvir projekta; (5) Osnove planiranja projekta i osnove tehnike
mrenog planiranja; (6) Mreno planiranje i PDM; (7) PERT, CPM, Alokacija
resursa, GERT; (8) Predvianje trokova i budetiranje projekta; (9) Upravljanje
rizikom u realizaciji projekta; (10) Kontrola realizacije projekta; (11) Informacioni
sistem za UP; (12) Evaluacija, izvetavanje i zavravanje projekta; (13)
Organizaciona struktura i finansiranje projekta; (14) Projektni tim: Uloge,
odgovornosti i autoriteti na projektu, reavanje konflikata; (15) Uspeh i neuspeh
projekta, nauene lekcije. Glavni praktini deo predemeta je izrada projekta: svaki
student treba da realizuje jedan projekt kojim treba da pokae svoju spremnost
da primeni steena znanja u upravljanju konkretnim projektom. Projekat definiu
zajedno student i profesor, kako bi se izabrala tema koja najvie odgovora
aktivnostima studenta. Vrlo je znaajno da student uradi projekt, jer on najbolje
pokazuje stepen razumevanja i sticanja znanja na predmetu. Konano, rezultat
ovog predmeta za studenta treba da budu steena teorijska i praktina znanja i
vetine za samostalno upravljanje projektima.

Poglavlje 1: Istorijat razvoja discipline UP

Poglavlje 1

Istorijat razvoja discipline UP

RAZVOJ DISCIPLINE
Projekti, veliki i mali, predstavljaju prolost, sadanjost i
budunost civilizacije!
Menadment jeste relativno mlada disciplina, ali projekti, veliki i mali, predstavljaju
prolost, sadanjost i budunost civilizacije. Dovoljno je pogledati nau kulturnu
zaostavtinu neto drugaijim oima. Na primer, u treem milenijumu pre Hrista, u
Egiptu, radnici koji su gradili Veliku, Keopsovu piramidu, u trenutku kada su ugradili
zadnji kamen na njegovo mesto, sigurno su morali da se oseaju ponosno jer su
izgradili jedno od najveeg dela oveanstva. Dan danas je vei deo tehnologija
koje su razvili i koristili egipani nepoznat savremenom oveku, a rezultati primene
tih tehnologija su pravo udo. Nisu raspolagali sofisticiranom mainerijom, ali su bili
u stanju da prevezu Nilom, njih 100.000, vie od 2.300.000 kamenih blokova, koje
je 40.000 zidara i radnika na izgradnji piramide ugradilo u tu udesnu graevinu.
Svaki kamen je postavljen do sledeeg sa tanou od 0.04 ina, a povrina
osnove koja je pokrivala 13 akri, odstupala je od eljenog nivoa manje od 1 ina!
Kakav je to projekat bio!
Ovaj monumentalni poduhvat postaje jo vee udo kada se posmatra iz
perspektive XXI veka, ako se prethodno navedenim injenicama doda da su sa
40.000 zidara i drugih radnika na podizanju piramide iveli i vie od 150.000 ena
i dece. Sve njih je trebalo negde smestiti i hraniti, jer su takvi, javni radovi, bili
esencijalni za ouvanje radno sposobnog stanovnitva zaposlenim, nahranjenim i
plaenim za obavljeni posao.
Izgradnja Velike piramide je ono to se danas naziva "projekat velikih razmera".
Svedoci smo velikog broja takvih projekata u istoriji civilizacije, koji su zahtevali
angaovanje velikog broja ljudi i veliku kompetentnost i umee upravljanja. Primera
radi, velika organizaciona sposobnost i liderske osobine moraju da se pripiu
Mojsiju, koji je organizovao egzodus Jevreja iz Egipta. On je, pri tome, uradio veliki
posao na selekciji, treningu, organizaciji ljudi i delegiranju autoriteta. Solomon je,
pored osobina velikog vladaoca, imao i sposobnosti menadera, koji je izveo vie
velikih graditeljskih projekata. Koristei svoje bogatstvo i fenike zanatlije, sedam
godina gradio je Hram u Jerusalimu, a posle toga jo 13 godina gradio je svoj
dvorac. Pri tome je zaposlio vie od 30.000 Izraelaca da obaraju drva i uvoze ih iz
uma u Libanu. I to je bilo pre skoro 3000 godina! Kakav projekat!

Lekcija 01: TA JE PROJEKAT?

ISTORIJA UP
Koliko bude postojalo oveansto, postojae i projekti.
Sa kasnijim civilizacijama, posebno Grcima i Rimljanima, broj projekata koji su
zahtevali intenzivno planiranje i organizaciju znaajno se uveao. Te civilizacije su
uvele planiranje ulica, snabdevanje vodom i izgradnju kanalizacije. Da bi ubrzali
svoja osvajanja ali i trgovinu, Rimljani su konstruisali mreu puteva po celoj Evropi.
Civilizacija renesansne Evrope izvela je ureivanje vodotokova, izgradnju kanala,
brana i luka. irenjem religije, izgradnja hramova, manastira, crkvi, damija i
ogromnih katedrala, dopisuje se na listu velikih projekata.
Otkriem elektriciteta i industrijalizacijom, projekti koje pokree ovek sve su
kompleksniji. Izgradnja auto-puteva, hidro i termo elektrana, metroa, fabrika i sl.
postaje svakodnevica. U skorije vreme, istraivanje i instalacija velikih
komunikacionih sistema, sistema za odbranu, transport i informacionih tehnologija
jo su uveale ve kompleksne projektne aktivnosti.
Koliko bude postojalo oveansto, postojae i projekti. Budui projekti liie na
prole. Razlikovae se po naporima i sve naprednijim tehnologijama. Tunel ispod
kanala Laman i meunarodna svemirska stanica, predstavnici su najnovijih velikih
projekata tunel je zahtevao ogromne resurse, a graen je decenijama. Izgradnja
i funkcionisanje meunarodne svemirske stanice zahtevaju nove tehnologije, od
kojih neke tek treba da se razviju!

Poglavlje 2: Definisanje projekta

Poglavlje 2

Definisanje projekta
KARAKTERISTIKE PROJEKTA
Karakteristike po kojima se moe razlikovati projekat od neprojektnih aktivnosti.
ta je projekat? Na ovo pitanje e se dati odgovor kasnije, sada se navode
karakteristike koje garantuju da je to projekat, odnosno, po tim karakteristikama
moe se razlikovati projekat od ne-projektnih aktivnosti. Te karakteristike se odnose
na namenu, kompleksnost, jedinstvenost, nepoznatost, rizik, privremenost i ivotni
ciklus aktivnosti:
1. Projekat zahteva definisanje jedinstvene namene, rezultata, koji se
uobiajeno iskazuje u pojmovima kao to su trokovi, raspored,
performanse;
2. Svaki projekat je jedinstven, to podrazumeva da se uradi neto drugaije
od onog to je pre raeno.
3. Projekti su privremene aktivnosti. To je ad hoc organizacija ljudi,
materijala i opreme okupljena da se realizuje cilj, uglavnom u okviru
odreenog vremenskog perioda. Jednom kada se cilj realizuje,
organizacija se rasputa ili rekonfigurie da zapone rad na realizaciji
sledeeg cilja, na novom projektu.
4. Projekti briu organizacione barijere, jer zahtevaju vetine i talente iz
razliitih organizacionih delova i od vie profesija.
5. Poto se svaki projekat razlikuje od onih prethodno izvedenih, time se
ukljuuje nepoznatost.
6. Organizacija koja izvodi projekat uvek stavlja neto na kocku, reskira,
jer neke aktivnosti mogu dovesti do neuspeha projekta, to moe da
prouzrokuje propast organizacije ili nekih njenih vrednosti;
7. Projekat je skup procesa koji ine aktivnosti na realizaciji ciljeva. Tokom tih
procesa projekat prolazi kroz faze koje se zovu ivotni ciklus projekta.
Zadaci, ljudi, organizacija i drugi resursi, sve se to menja prelaskom
projekta iz jedne faze u drugu fazu. Organizaciona struktura i troenje
resursa rastu sa svakom novom fazom, dostiu svoj vrhunac i zatim
opadaju do kompletiranja i zavravanja projekta.

Lekcija 01: TA JE PROJEKAT?

OPTE KARAKTERISTIKE I DEFINICIJA

PROJEKTA
Projekat je vremenski ogranien poduhvat kreiranja
jedinstvenog proizvoda, procesa ili nekog drugog rezultata.
Navedene karakteristike uvode nas u definiciju projekta:
Projekat je vremenski ogranien poduhvat kreiranja jedinstvenog proizvoda,
procesa ili nekog drugog rezultata, i on je:
Vremenski ogranien Svaki projekat ima konaan poetak i zavretak!
Jedinstven Ponavljanje projekata ne umanjuje elemente originalnosti u
svakom od njih!
Progresivno elaboriran Realizuje se u koracima i nastavlja po delovima!
Opte karakteristike projekta su:

projekti su jedinstveni i neponovljivi procesi,

projekat ima konkretne ciljeve koje treba postii,
projekat je vremenski ogranien,
projekat zahteva resurse za svoju realizaciju (novac, opremu, materijal i ljude),
projekat zahteva koordinaciju u realizaciji, to znai da se projektom mora
upravljati da bi se uspeno realizovao.

Poglavlje 3: Ciljevi projekta

Ciljevi projekta

Poglavlje 3

ASPEKTI PROJEKATA
Svaki od projekata ima primaran odreeni aspekt, koji
odgovara njegovim svojstvima.
Prvi korak u potpunom definisanju projekta jeste razumevanje ciljeva projekta. Oni
mogu biti razliiti, i adaptirani su odgovarajuoj vrsti projekta. Ciljevi u globalu nisu
nezavisni. Svi su oni isprepletani implicitno i eksplicitno. Mnogo puta nije mogue
zadovoljiti sve ciljeve. U tom sluaju potrebno je dati prioritet ciljevima koji su
strateki vaniji prema drugima koji to nisu.
Kod veine projekata, prilikom odreivanja njihovog cilja, moraju se uvaavati
karakteristike odreene vrste projekata. Svaki od projekata ima primaran odreeni
aspekt, koji odgovara njegovim svojstvima. Ti aspekti mogu biti:

drutveno-politiki,
trino-ekonomski,
ekoloki,
tehniko-tehnoloki.

Drutveno politiki aspekt prilikom odreivanja cilja projekta je izraen kod

projekata izgradnje novih industrijskih objekata u manje razvijenim podrujima i
zemljama u razvoju i projekata od "prestinog" nacionalnog znaenja.
Trino-ekonomski aspekt dominira kod projekata istraivanja i razvoja novih
proizvoda, osvajanja novih proizvoda i novih trita.
Ekoloki aspekat je izraen kod projekata izgradnje nuklearnih elektrana, hemijskih
proizvoda, rafinerija, naftovoda itd.
Tehniko-tehnoloki aspekt preovladava kod projekata istraivanja novih proizvoda
i novih tehnologija, razvoja novih proizvoda, uvoenja novih tehnolokih procesa
itd.

Lekcija 01: TA JE PROJEKAT?

CILJ: USPEAN PROJEKAT

Jedan uspean projekat je onaj koji je zavren na vreme, u
okviru predvienih budetskih cena i prema tehnikim
standardima koji zadovoljavaju korisnika.
U okviru koncepta o upravljanju projektima, ciljevi projekta su izraeni kroz sledei
stav: "Jedan uspean projekat je onaj koji je zavren na vreme, u okviru
predvienih budetskih cena i prema tehnikim standardima koji zadovoljavaju
korisnika".
Projekti koji se zavre na vreme e verovatno zadovoljiti sve ostale ciljeve projekta,
dok projekti koji kasne dovode do prekoraenja budetskih cena i drugih problema.
Projekat kota svakog dana, od prvog dana sve do konane isplate rauna
dobavljaa. Ove cene su rezultat trokova materijala, radne snage, utroenog
vremena na projektovanju i proizvodnim aktivnostima, cene upravljanja i
administriranja. Cena projekta obuhvata i kamatne stope ili cene drugih izvora
finansiranja za velike projekte sa finansiranjem na poseban nain.
Ako projekat nije zavren na vreme ugovora nije u mogunosti da izda fakturu i
izvri naplatu. Ako ugovora izbegava da izvri svoju obavezu, on za svaki dan
kanjenja plaa penale i tako poveava cenu kotanja. Dakle, svaki projekat mora
biti efikasno i savesno planiran od samog poetka i kritini zadaci moraju biti
identifikovani. Neophodna je stalna kontrola koja treba da obuhvati sve oblasti
projekta i koja e omoguiti da se poslovi odvijaju na vreme, kako ne bi dolo do
kanjenja projekta, koje direktno utie na poveanje njegove cene.
Kontrola cena se zasniva na podeli ukupnog projekta na vei broj delova kojima
se moe upravljati. Svaki deo posla postaje "radni paket" koji treba da bude
procenjen, finansiran i stoga pod kontrolom cena. Proces kontrole cena nije ni
nalik kontroli termin plana. Mnogo je tee direktno kontrolisati cene. Kontrola cena
ukljuuje kontrolu cene rada, cene materijala i opreme. Kontrola cene rada je
uglavnom jedan od postupaka na kontroli termin plana. Kontrola cena materijala
i opreme se vri pre porudbina kroz postupak dobijanja konkretnih ponuda i
njihovo uporeivanje. Svrha tanog i detaljnog izvetavanja o ceni kotanja je da
se obezbede rana upozorenja na opasne trendove, ostavljajui dovoljno vremena
za korektivne aktivnosti. Ako je projekat isporuen na vreme i u okviru predvienog
budeta kupac e biti zadovoljan. Ali da bi bio potpuno zadovoljan neophodno
je da projekat zadovolji i njegove funkcionalne i estetske zahteve. Da bi se ti
zahtevi ispunili prvi korak je definisanje performansi. Tehniki kadar utvruje koji
su to ciljevi i zahtevi koje projekat treba da obezbedi, a da istovremeno budu
usklaeni sa ugovorenom cenom i termin planom. Sva tri cilja su interno povezana
i sprovoenje projekta treba da se vri tako da se utvreni standardi i koncepti
projekta dre na izabranom nivou. Osiguranje kvaliteta je vitalna funkcija u
dostizanju performansi. Kao i sa kontrolom vremena i cene, osiguranje kvaliteta
mora da se protegne na sve one koji uestvuju u realizaciji projekta.

10

Poglavlje 4: Vrste projekata prema metodama UP

Vrste projekata prema

metodama UP

Poglavlje 4

PROJEKTI PREMA METODAMA UP

Prema metodama upravljanja projektom mogu se identifikovati
tri iroke kategorije projekata.
Projekti se mogu klasifikovati prema razliitim kriterijumima:

prema metodama UP
nainu planiranja i izvoenja
u odnosu na upravljanje razvojem
s obzirom na uestalost u poslovnim sistemima

Ovde e biti rei o vrstama projekata prema metodama UP.

Postoje mnogobrojne vrste projekata, zasnovane na razliitim podelama. No, svaki
projekat bez obzira na vrstu i specifinosti, nosi odreen nivo rizika.
Mnogi projekti treba da se izvode prema predvienom vremenu a da pri tome
obezbede izvestan prethodno odreen nivo tehnikih i funkcionalnih performansi.
Neki drugi projekti se ne izvode zbog ostvarivanja profita, ve radi postizanja nekih
irih drutvenih interesa. Takvi su razvojni projekti.
Prema metodama upravljanja projektom mogu se identifikovati tri iroke kategorije
projekata, svaka sa svojim karakteristikama i zahtevima. To su:
1. Projekti za proizvodnju;
2. Graevinski, inenjering, petrohemijski, rudarski i drugi projekti koji
zahtevaju spoljnu organizaciju;
3. Upravljaki projekti.
Svaka od navedenih vrsta projekata zahteva upravljanje budetom i vremenom i
svaki ima svoj konaan cilj koji treba postii. Da bi se postavljeni ciljevi dostigli
neophodno je da projekat proe odreene faze, odnosno da se realizuju odreeni
procesi, a to su:

iniciranje,
planiranje,
realizacija,
monitoring i kontrola, i
zavretak

11

Lekcija 01: TA JE PROJEKAT?

Vrste projekata prema nainu

planiranja

Poglavlje 5

PROJEKTI PREMA NAINU PLANIRANJA I

IZVOENJA
Projekti se u poslovnim sistemima izvode da bi se postigli
odreeni ciljevi, tako da je kod odreivanja vrste projekta taj
aspekt najznaaji.
Projekti se mogu klasifikovati prema razliitim kriterijumima:

prema metodama UP
nainu planiranja i izvoenja
u odnosu na upravljanje razvojem
s obzirom na uestalost u poslovnim sistemima

Ovde e biti rei o vrstama projekata prema nainu planiranja i izvoenja.

Postoje razliite vrste projekata. Oni se mogu razlikovati prema duini trajanja,
cilju projekta, nainu i lokaciji izvoenja kao i prema ulozi kod reavanja problema
sredine koja aktivira projekat. Projekti se u poslovnim sistemima izvode da bi
se postigli odreeni ciljevi, tako da je kod odreivanja vrste projekta taj aspekt
najznaaji. Tako se u odnosu na nain planiranja i izvoenja, i shodno tome
postizanja cilja zbog kojeg se aktiviraju, projekti dele na:
1. deterministike, i
2. stohastike.
Projekat u toku svog ivotnog veka prolazi kroz odreene faze i to:
fazu koncipiranja, u kojoj se postavljaju ciljevi projekta i to sa svih aspekata:
tehnikog, ekonomskog, trinog, drutvenog-politikog i ekonomskog;
fazu definisanja, u kojoj se planiraju aktivnosti, a u skladu sa predvienim
aktivnostima moe doi do dopunjavanja strukture ciljeva;
fazu izvoenja, u kojoj dolazi do realizacije projekta, i, konano
fazu zavravanja, u kojoj se obavljaju zakljune aktivnosti na predaji rezultata
naruiocu, finaliziranje materijalnih, finansijskih i drugih obaveza relizatora,
finansijera, naruioca i korisnika rezultata projekta.

12

Poglavlje 5: Vrste projekata prema nainu planiranja

DETERMINISTIKI PROJEKTI
Deterministiki projekti su oni, kod kojih se u prvim fazama
(koncipiranja i definisanja) odreuje struktura ciljeva.
Deterministiki projekti su oni, kod kojih se u skladu sa napred navedenim, u
prvim fazama (koncipiranja i definisanja) odreuje struktura ciljeva. To su projekti
kod kojih su ciljevi odreeni unapred, to znai da e se najverovatnije projektom
ostvariti planirani rezultat. Postoji i izvestan stepen rizika vezan za postizanje
oekivanog cilja, i on je vezan za fazu izvoenja projekta, jer se njeni elementi ne
mogu potpuno predvideti u fazi koncipiranja i definisanja.
"Deterministiki projekat je projekat kod kojeg se na osnovu prethodno
programiranog namenskog konanog cilja projekta u prvim fazama najpre postavlja
struktura internih i eksternih namenskih i objektnih ciljeva u svim kriterijima
odreenja i sa svih aspekata i na taj nain stvaraju se uslovi za planiranje strukture
aktivnosti".
Deterministiki projekti se uglavnom realizuju, to kod stohastikih projekata nije
sluaj. Deterministiki projekti su napr. projekti izgradnje nove fabrike, projekti
izgradnje novog autoputa, novog hidroenergetskog objekta itd. Poto su ovi projekti
deo ireg poslovnog sistema, to se njihovom realizacijom ostvaruju i ciljevi sistema
iji su deo.
Cilj se kod ove vrste projekata postavlja u fazi koncipiranja. No u njoj je jo uvek
mogua promena koncepcije. U fazi definisanja ove mogunosti vie nema, jer
projekat ve ima visok nivo konkretizacije.
Kod deterministikih projekata, rizika neuspenosti projekta, na poetku izvoenja
gotovo da nema. Ako ga i ima, onda to nije rizik neuspenosti ve rizik buduih
dogaaja u toku izvoenja projekta.

STOHASTIKI PROJEKTI
Stohastiki projekti su oni kod kojih nema odreenog konanog
cilja.
Stohastiki projekti su oni kod kojih nema odreenog konanog cilja. Kod njih se
najpre definiu aktivnosti, a ciljevi se postavljaju prema rezultatima tih aktivnosti.
Plan izvoenja ovih projekata nije u potpunosti mogue odrediti. Takvi projekti se
pojavljuju zbog projekta, a ne zbog cilja koji nije unapred poznat, a koji se obino
svodi na opstanak, rast i razvoj.

13

Lekcija 01: TA JE PROJEKAT?

Oni obino imaju istraivako inovacijski karakter, neponovljivi su i predstavljaju
izolovane celine. Proces istraivanja je povezan sa rizikom. Postoji i veza izmeu
rizika i vremena istraivanja. Predvianja za krai vremenski period sigurnija su,
i rizik je manji, i obrnuto. Tu je mala opasnost da se postignuti cilj nee moi
ekonomski iskoristiti. Kod istraivanja nije mogue odrediti konani cilj, niti planirati
fazu izvoenja, jer se tokom istraivanja moe doi do rezultata koji e uticati
na nastavak rada i puteve za njegov nastavak. Ti se dogaaji oznaavaju kao
odluujui dogaaji. Oni se u stohastikim projektima mogu planirati uz primenu
raznih metoda i modela. Na taj nain se izraunava rizik izvoenja ovih projekata.
Stohastiki projekti mogu imati i inovacijski karakter i mogu uticati na rast
produktivnosti, izmene konkurentske pozicije preduzea ili stvarati pretpostavku za
rast i razvoj. "Stohastiki projekat je projekat iji se konani cilj programira sa malo
kriterijuma odreenja, pa prema tome nije mogue sasvim odrediti strukturu ciljeva,
a tek izvoenjem aktivnosti i analizom saznanja u dogaajima odluke postepeno se
realizira struktura ciljeva i time i svi kriteriji namenskog konanog cilja, koji moe
biti ak suprotan prvobitno programiranom cilju".
I stohastiki projekti prolaze kroz fazu koncipiranja, definisanja, izvrenja i
zavravanja. Dok se kod deterministikih projekata cilj odreuje jo u fazi
koncipiranja, kod stohastikih se u ovoj fazi odreuje struktura ciljeva u odnosu na
programirani eljeni cilj.
U fazi definisanja alternativno se postavlja struktura aktivnosti i rezultat ove faze je
stohastiki plan projekta.
U fazi izvoenja se odreuju naini izvoenja u skladu sa analizom odluujuih
dogaaja. Ukoliko se nastave radovi posle odluujueg dogaaja, to znai da je
postignut podcilj u strukturi ciljeva.
Rezultati stohastikih projekata mogu biti pozitivni i negativni, s obzirom na cilj i
namenu. Kod njih se, zapravo, dugo ne zna da li e biti postignut konani cilj ili
nee.

14

Poglavlje 6: Vrste projekata u odnosu na upravljanje razvojem

Vrste projekata u odnosu na

upravljanje razvojem

Poglavlje 6

PROJEKTI UPRAVLJANJA RAZVOJEM

Vrste projekata u odnosu na upravljanje razvojem poslovnog
sistema.
Projekti se mogu klasifikovati prema razliitim kriterijumima:

prema metodama UP
nainu planiranja i izvoenja
u odnosu na upravljanje razvojem
s obzirom na uestalost u poslovnim sistemima

Ovde e biti rei o vrstama projekata u odnosu na upravljanje razvojem poslovnog

sistema.
U cilju opstanka i usaglaavanja sa razvojem u privredi uopte, preduzee se
i samo mora razvijati. Razvoj sam po sebi oznaava kvalitativne promene u
preduzeu, koje dovode do poboljanja budueg poslovanja. On se uglavnom
ostvaruje kroz procese istraivanja i inovacijskim merama. Inovacioni proces
omoguava prelaz poslovnog sistema iz jednog stanja u drugo, kojim e se
poboljati eksploatacija poslovnog sistema.
Razvoj poslovnog sistema se ostvaruje kroz konkretne projekte. Ciljevi projekata,
se u skladu sa tim, programiraju kao deo procesa razvitka poslovnog sistema.
Samo programiranje ciljeva oznaava postavljanje stratekih ciljeva za akcije
kojima e se osigurati rast i razvoj poslovnog sistema. U odnosu na programiranje
razvoja mogue su tri vrste projekata i to:
1. programski projekti,
2. delimino programski projekti,
3. ciljni projekti.

15

Lekcija 01: TA JE PROJEKAT?

PROGRAMSKI I CILJNI PROJEKTI

Programski projekti su takvi projekti kod kojih iz ciljeva
programa proizilaze ciljevi projekta. Ciljni projekti su oni kod
kojih su ciljevi projekta osnova za postavljanje programa.
Programski projekti su takvi projekti kod kojih iz ciljeva programa proizilaze ciljevi
projekta. Oni su istovremeno i deterministiki.
Delimino programski projekti, su takvi projekti kod kojih postoji konaan cilj i
znaajniji parcijalni ciljevi - i oni predstavljaju osnovu za dopunu ili promenu
programa. Dakle glavni ciljevi su postavljeni deterministiki, a drugi se oekuju
na osnovu rezultata aktivnosti. Na taj nain ciljevi projekta u toku izvoenja
popunjavaju program. Otuda i naziv delimino programski projekti.
Delimino programski projekti se nazivaju i projektima provere programa. Njima se
stie osnova za proveravanje taktikih ciljeva programa razvoja.Na bazi taktikih
ciljeva koji su obuhvaeni programom razvoja,poinje realizacija programa razvoja.
S postizanjem konanih ciljeva projekta poinje eksploatacija objekta projekta.
Ciljni projekti su oni kod kojih su ciljevi projekta osnova za postavljanje programa.
Oni pripadaju kategoriji stohastikih projekata. Ciljni projekti su istraivako razvojni
projekti i izvode se s namenom da se na naunim dostignuima ostvari program
razvoja. Program razvoja nije statian, nego se neprekidno mora prilagoavati
internim i eksternim dogaajima. Da bi se prilagoavanje ostvarilo neophodno
je proveriti da li program razvoja odgovara s obzirom na ciljeve i uticaj okoline
poslovnog sistema. Ciljni projekti u industrijskim preduzeima mogu biti: istraivaki
projekti, projekti istraivanja i razvoja proizvoda, istraivanja i razvoja tehnologije,
projekti sanacije itd.
Dakle, projektni pristup programiranja razvoja zahteva da se povee upravljanje i
voenje projektom sa ukupnim upravljanjem i voenjem poslovnim sistemom.
Projektni pristup programiranju razvoja poslovnog sistema definie se kao:
"kontinuirani proces odreivanja svrha i stratekih ciljeva razvoja poslovnog
sistema, proces oblikovanja i izvoenja ciljnih projekata kojima se dobiva nauna
osnova za postavljanje taktikih ciljeva u programu razvoja poslovnog sistema, te
oblikovanja i izvoenja programskih projekata kojima se program razvoja realizira
postizanjem interne i ekspertne namene eksploatacije objekata ovih projekata.

16

Poglavlje 7: Vrste projekta s obzirom na uestalost u poslovnim sistemima

Vrste projekta s obzirom na

uestalost u poslovnim
sistemima

Poglavlje 7

PROJEKTI PREMA UESTALOSTI U

POSLOVNIM SISTEMIMA
Vrste projekata u odnosu na upravljanje razvojem poslovnog
sistema.
Projekti se mogu klasifikovati prema razliitim kriterijumima:

prema metodama UP
nainu planiranja i izvoenja
u odnosu na upravljanje razvojem
s obzirom na uestalost u poslovnim sistemima

Ovde e biti rei o vrstama projekata s obzirom na uestalost u poslovnim

sistemima.
Dinamika izvoenja projekata moe biti razliita. Ona zavisi od mnogih faktora kao
to su: potreba za rastom i od intenziteta rasta, od mogunosti poslovnog sistema,
od rezultata istraivanja i razvoja, kao i od organizacionih i resurskih mogunosti.
Zato je potrebno izvriti podelu projekata s obzirom na uestalost u poslovnim
sistemima na:
jednokratne projekte,
projektne procese

JEDNOKRATNI PROJEKTI I PROJEKTNI

PROCESI
Jednokratni projekti su takvi projekti koji se samo jednom
pojavljuju u poslovnim sistemima. Projektni procesi su projekti
koji se pojavljuju vie puta i slini su po nainu izvoenja.

17

Lekcija 01: TA JE PROJEKAT?

Jednokratni projekti su takvi projekti koji se samo jednom pojavljuju u poslovnim
sistemima. Oni su jedinstveni i po svom nainu izvoenja. To su npr. investicioni
projekti izgradnje novog pogona, nove fabrike, kompjuterskog informacionog
sistema itd. Jednokratni projekti mogu biti deterministiki i stohastiki - u odnosu
na strukturu postavljenih ciljeva i aktivnosti. Osnovne karakteristike jednokratnih
projekata su:
struktura ciljeva je sloena,
struktura aktivnosti odgovara nainu izvoenja radova,
jednokratni projekti se izvode sa ciljem da se obezbedi name-na projekta koja
e imati poseban znaaj za poslovni sistem,
objekti projekta odgovaraju nameni projekta i razlikuju se od objekata u kojima
se odvija tekui proizvodni proces,
ovi projekti su vremenski ogranieni,
da bi se definisali ovi projekti zahtevaju posebna struna znanja,
izvoenje projekta se razlikuje od tekueg obavljanja radova,
voenje projekta zahteva posebnu upravljaku strukturu i obino se
organizuje za vreme trajanja projekta.
"Jednokratni projekti, su oni projekti koji su s obzirom na namenu i objekat od
jedinstvenog znaenja za poslovni sistem i u tom se sistemu pojavljuju
nerepetitivno te zahtevaju projektno voenje po principu nestalne odnosno
privremene projektne organizacije".
Projektni procesi su projekti koji se pojavljuju vie puta i slini su po nainu
izvoenja. Projektni proces pojavljuje se u mnogim preduzeima. Taj proces mogu
initi projekti uvoenja novih proizvoda, projekti izgradnje pojedinih objekata (npr.
stambenih objekata) itd. Projektni proces moe se sastojati od deterministikih ili
od stohastikih projekata. Ukoliko se sastoji od deterministikih projekata, onda
se organizuju po pravilima koja vae za planiranje deterministikih projekata, i
obrnuto. Osnovne karakteristike projektnog procesa su:
oni se sastoje iz slinih ili tipskih projekata,
struktura aktivnosti u toku izvoenja projekta je slina, jer je uglavnom re o
tipskom nainu izvoenja i aktivnostima koje se u takvim slinim projektima
ponavljaju,
na bazi terminiranja (odreivanja roka trajanja) projektnog procesa vri se i
terminiranje pojedinog projekta,
voenje projektnog procesa se organizuje tako da se obezbeuje voenje
pojedinih projekata i ono je povezano sa upravljanjem i voenjem itavog
poslovnog sistema.
"Projektni proces ine po nameni i objektu slini projekti koji imaju i slian (tipski)
proces izvedbe, a udruene namene pojedinih projekata toga procesa od
posebnog su znaenja za poslovni sistem, pa se zbog repetitivnosti projekata
zahteva projektno voenje po principu stalne projektne organizacije".

18

Poglavlje 8: Potreba za upravljanjem projektima

Poglavlje 8

Potreba za upravljanjem
projektima
RAZLOZI I MOTIVI ZA UPRAVLJANJE
PROJEKTIMA
Moderno upravljanje projektima je korisno, kao to je nekad
bilo egipatskim ili renesansnim graditeljima, tako i dananjim
graevincima, inenjerima, sistem specijalistima i
menaderima.
oveanstvo je izvodilo projekte praktino od poetka svoje zabeleene historije.
Meutim, priroda projekata i uslovi u kojima su se izvodili, menjali su se
neprestano. Mnogi moderni projekti ukljuuju veliku tehniku kompleksnost i
zahtevaju razliite vetine. Menaderi su suoeni sa problemom integrisanja i
upravljanja velikim organizacijama pod uslovima ogranienih resursa, ogranienih
vremena realizacije i neizvesnostima u okruenju. Da bi izali na kraj sa
kompleksnim aktivnostima i velikom neizvesnou, razvijene su nove forme
projektne organizacije i nove prakse upravljanja projektima. Dva su znaajna
primera kompleksnih aktivnosti koje su zahtevale specifine projektne organizacije
i upravljake prakse: Projekat "Menheten" (razvoj prve atomske bombe) i "Misija
izvianja" (sputanje vozila na povrinu Meseca i njeovo funkcionisanje i vonja po
meseevoj povrini). U davnini, projektni zahtevi su bili mnogo fleksibilniji: ako
je faraon trebao vie radnika na gradnji piramide, samo je bilo potrebno dovesti
vie robova i naterati vie naroda da doe na rad; ako je ponestalo novaca za
zidanje katedrale u srednjem veku, radovi su obustavljeni dok se nisu nali novi
finansijeri. Projekti "Menheten" i "Misija izvianja" nisu bili tako fleksibilni. Prvo,
oba projekta su imali vremensko ogranienje: "Menheten" je morao urgentno da se
zavri, pre slinog poduhvata koji su preduzeli nacisti. "Misija izvianja" je imala
rok realizacije krai od tri godine i budet limitiran na 150 miliona dolara, to je
za oba resursa predstavljalo smanjenje na polovinu od prethodnog eksperimenta
koji je NASA izvela za sputanje na Mars. Zbog tajnosti, projekat "Menheten" je
bio limitiran na ogranien broj ljudi ukljuenih u njegovu relaizaciju. Oba projekta
su zahtevala izuzetan istraivako-razvojni rad, otkrivanje novih oblasti nauke i
tehnologije. Projekti tog tipa predstavljaju stalni izazov za tradicionalne upravljake
pristupe planiranju, organizaciji, monitoringu i kontroli. Kao posebna oblast
menaderske prakse, upravljanje projektima je jo uvek nova ideja, a njene metode
jo uvek velika nepoznanica veini iskusnih menadera. Samo pre 40-50 godina,
korienje metoda upravljanja projektima bilo je ogranieno na mali broj projekata
odbrane, konstrukcije aviona, graditeljstva. Danas, upravljanje projektima se

19

Lekcija 01: TA JE PROJEKAT?

primenjuje u nizu industrija, delatnosti, organizacija. Originalno razvijene i
primenjene u tzv. velikim projektima, kompleksnim tehnolokim projektima kao to
je Svemirski program Apolo, koji je odveo oveka na mesec, tehnike i metode
upravljanja projektima su primenjive na svaku aktivnost projektnog tipa, bez obzira
na veliinu ili tehnologiju. Moderno upravljanje projektima je korisno, kao to je
nekad bilo egipatskim ili renesansnim graditeljima, tako i dananjim graevincima,
inenjerima, sistem specijalistima i menaderima.

20

Poglavlje 9: Linost, tim i sistem upravljanja projektom

Poglavlje 9

Linost, tim i sistem

upravljanja projektom
UPRAVLJANJE PROJEKTIMA: LINOST,
TIM, SISTEM
Najvaniji element upravljanja projektom je menader projekta.
Tri su kljune karakteristike koje razlikuju upravljanje projektima od ranih,
tradicionalnih formi menadmenta:
Menader projekta (Rukovodilac projekta);
Projektni tim;
Sistem upravljanja projektom
Najvaniji element upravljanja projektom je menader projekta, ovek ije
pojedinane najvanije dunosti su da planira, upravlja i integrie radne napore
uesnika na projektu da realizuju projektne ciljeve. U brzo promenljivom okruenju
to postaje sve tee i komplikovanije, s obzirom na nove tehnologije, proizvodne
metode, trokove, trita, kao i zbog brojnih kljunih problema i odluka koje moraju
da se procesiraju, a to je praktino nemogue efikasno obaviti u tradicionalnim
organizacionim hijerarhijama. U veini organizacija, aktivnosti se realizuju u
funkcionalnim linijama i vreme odziva na promene je izuzetno dugo, odnosno,
reakcija na promene je vrlo spora. U ulozi rukovodioca projekta organizacija
postavlja jednog oveka odgovornog za projekat, koji je potpuno posveen za
ostvarivanje projektnih ciljeva. Menader projekta koordinira napore u razliitim
funkcionalnim oblastima i integrie planove i kontrolie trokove i realizaciju
akitivnosti i zadataka.
Projektni tim
Upravljanje projektom je i povezivanje pojedinaca i grupa u jedinstven, kohezivan
tim koji deluje na ralizaciji zajednikog cilja. Verovatno vie od bilo kog ovekovog
delovanja, rad na projektu je timski rad. Rad na projektu se izvodi od vie ljudi,
najee razliitih profesija, funkcionalnih oblasti i organizacija, koji participiraju
na mestu i u vreme kada je to neophodno. U zavisnosti od projektnih zahteva za
resursima, veliina i kompozicija tima moe biti promenljiva, a tim se rasputa po
zavretku projekta.

21

Lekcija 01: TA JE PROJEKAT?

SISTEM UPRAVLJANJA PROJEKTOM

Sistem za upravljanje projektom obezbeuje integrativno
planiranje i kontrolu.
Menader projekta i projektni tim moraju da imaju raspoloiv i da koriste sistem za
upravljanje projektom. Ovaj sistem ine:
Organizaciona struktura,
Procesiranje informacija,
Procedure i prakse integracije vertikalnih i horizontalnih elemenata projektne
orgranizacije. Vertikalni elementi obuhvataju sve zadatke na projektu, a
horizontalni elementi ukljuuju funkcionalne jedinice i odelenja ukljuena u
realizaciju projekta.
Sistem za upravljanje projektom obezbeuje integrativno planiranje i kontrolu.
Integrativno planiranje i kontrola se odnose na povezivanje svih vanih elemenata
informacija koje se odnose na (1) proizvod ili rezultate projekta, (2) vreme i (3)
trokove rada i ostalih kljunih resursa. Te informacije moraju biti raspoloive u
svakom trenutku i svakoj fazi projekta. Konano, integrativno planiranje i kontrola
zahtevaju kontinualnu reviziju novih planova, poreenje stvarnih rezultata sa
planiranim, i predvianje ukupnog vremena i trokova na kraju realizacije projekta
kroz meupovezane evaluacije svih elemenata ovih informacija.
Kako se projekat pomera iz jedne faze u drugu, tako se pomeraju i zahtevi za
resursima (rad, oprema, novac) i organizacione odgovornosti. Sistem za
upravljanje projektom obezbeuje sredstva za:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

22

Identifikaciju zadataka,
Identifikaciju zahteva za resursima i trokovima,
Uspostavljanje prioriteta,
Planiranje i inoviranje rasporeda aktivnosti,
Monitoring i kontrolu zavrnog kvaliteta i performansi, i
Merenje performansi projekta.

Poglavlje 10: Klasifikacije sektora informacionih tehnologija

Poglavlje 10

Klasifikacije sektora
informacionih tehnologija
SEKTOR INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA
Sektor IT je u razliito definisan, to je posledica nemogunosti
postojeih standardnih stastistikih klasifikacija da prate brze
promene karaktera IT proizvoda i usluga i IT firmi.
Sektor informacionih tehnologija (IT) je u razliito definisan, to je posledica
nemogunosti postojeih standardnih stastistikih klasifikacija na nacionalnom i
meunarodnom nivou da prate brze promene karaktera IT proizvoda i usluga i IT
firmi. Posebno, konvergencijom raunarskih i telekomunikacionih tehnologija, ovi
sektori se sve ee klasifikuju u jedan, informaciono-komunikacioni (IKT) sektor.
OECD pod IKT podrazumeva dve definicije:
1. Sektorski bazirana definicija IKT po ovoj definiciji, IKT je sektor koji
obuhvata sledee delatnosti Meunarodne Standardne Klasifikacije
Industrija (ISIC International Standard Industrial Classification, Revision
3):
2. Proizvodne delatnosti:
3. ISIC 3000 Proizvodnja kancelarijske, raunske i raunarske opreme,
4. ISIC 3130 Proizvodnja izolovanih ica i kablova,
5. ISIC 3210 Proizvodnja elektronskih cevi i drugih elektronskih
komponenti,
6. ISIC 3220 Proizvodnja televizijskih i radio predajnika i ureaja za inu
telefoniju i telegrafiju,
7. ISIC 3330 Proizvodnja televizijskih i radio prijemnika, aparata za audio i
video snimanje i reprodukciju i pripadajuih proizvoda,
8. ISIC 3312 Proizvodnja instrumenata i ureaja za merenje, testiranje,
navigaciju i druge namene, izuzev opreme za kontrolu i upravljanje
industrijskim procesima,
9. ISIC 3313Proizvodnja opreme za upravljanje industrijskim procesima;
10. Usluge koje se odnose na proizvode:
11. ISIC 5150 Prodaja na veliko ureaja, opreme i rezervnih delova,
12. ISIC 7123 Iznajmljivanje kancelarijskih ureaja i opreme (ukljuujui i
raunare);
13. Intelektualne usluge:
14. ISIC 6420 Telekomunikacije,
15. ISIC 7200 Raunarske i usluge u vezi sa raunarskim;

23

Lekcija 01: TA JE PROJEKAT?

16. Definicija IKT bazirana na proizvodima ova definicija se bazira na CPC
(Central Product Classification) i harmonizovanom sistemu (HS
Harmonised System).

24

Poglavlje 11: IT projekti i upravljanje realizacijom softverskih projekata

Poglavlje 11

IT projekti i upravljanje
realizacijom softverskih
projekata
IT PPROJEKTI
Pod IT projektima podrazumevae se samo projekti
softverskog inenjerstva.
Pod IT projektima, odnosno, projektima u oblasti Informacionih Tehnologija (IT) u
ovom predmetu, saglasno potrebama studiranja na FIT-u, podrazumevae se samo
projekti softverskog inenjerstva.
Da bi se izbegli eventualni pojmovni nesporazumi, daju se i sledee definicije koje
e se koristiti u okviru ovog predmeta [3]:
1. Sistemski inenjering u IT je razvoj i/ili izgradnja svih aspekata sistema
zasnovanih na raunarima, ukljuujui hardver, softver i inenjering
procesa;
2. Softverski inenjering je deo sistemskog IT inenjeringa koji se odnosi na
sve aspekte proizvodnje softvera od specifikacije sistema do odravanja
sistema kada on pree u fazu korienja;
3. Softverski proces je skup aktivnosti iji je cilj razvoj novog i/ili nadgradnja
postojeeg softvera;
4. Model softverskog procesa je uproena, specifina forma prezenatacija
softverskog procesa;
5. Trokove softverskog inenjerstva ine, u gruboj proceni, 60% trokovi
razvoja, a 40% su trokovi testiranja, i to za softverske proizvode opte
namene. Za softvere razvijene za posebne namene / korisnike, trokovi
nadgradnje / dodatnog razvoja esto nadmauju trokove razvoja;
6. Atributi dobrog softvera su: funkcionalnost i performanse po zahtevu
korisnika, da moe da se odrava, da korisnik moe da se osloni na taj
softver u radu i da je upotrebljiv;
7. Glavni izazovi sa kojima se suoava softversko inenjerstvo su: stalno
poveavanje diverziteta, skraivanje vremena za isporuku naruiocu i
razvoj softvera kojem moe da se "veruje".

25

Lekcija 01: TA JE PROJEKAT?

UPRAVLJANJE REALIZACIJOM
SOFTVERSKIH PROJEKATA
Upravljanje projektima razvoja softvera predstavlja posebnu
disciplinu u okviru teorije i prakse upravljanja projektima.
Upravljanje projektima razvoja softvera predstavlja posebnu disciplinu u okviru
teorije i prakse upravljanja projektima. Ova specifinost je posledica niza razloga
vezanih za samu delatnost softverskog inenjerstva, od kojih se izdvajaju sledea
tri [3]:
1. Proizvod je "nevidljiv" (intangible). Rukovodilac projekta izgradnje neke
zgrade ili aviona moe, po zavretku projekta, da vidi rezultat svog rada:
zgradu, avion. Svako kanjenje u realizaciji tavkog projekta, opet je
vidljivo zgrada nije zavrena, avion nije spreman za let. Softver je
potupno drugaiji proizvod ne moe se videti ni dodirnuti, pa ni progres u
razvoju softvera ne moe da se vidi. Rukovodilac projekta razvoja softvera
moe samo da se osloni na odreenu dokumentaciju kojom se prati
progres realizacije IT projekta;
2. Nema standardnih softverskih procesa. Inenjerske discipline sa dugom
istorijom deavanja, uglavnom imaju procese koji su oprobani, testirani,
dokazani, i to je posebno vano sa stanovita realizacije ali i edukacije
novih ljudskih resursa u ovoj oblasti, dobro su razumljive i strukturirane,
tako da mogu da se prate, ue itd. Razvoj softvera, meutim, razlikuje
se od jedne do druge organizacije, od jednog do drugog tima. Pored svih
pokuaja da se identifikuju zajednike karakteristike pojedinih pristupa
u razvoju softvera, jo uvek nije mogue predvideti kada e odreeni
softverski proces da izazove probleme u razvoju. Ovakve situacije su
posebno prisutne, kada je projekat razvoja softvera deo veeg
inenjerskog poduhvata;
3. Velik softverski projekti su, obino, "suvie jedinstveni poduhvati. Iako
je jedinstvenost jedna od generalnih osobina svakog projekta, uenje i
iskustvo iz prolih projekata u velikoj meri obezbeuje smanjenje rizika u
realizaciji novih projekata u istoj delatnosti (npr. izgradnja novog mosta).
To, meutim, uglavnom, nije sluaj i sa softverskim inenjerstvom, gde
znaajno iskustvo rukovodioca projekta na realizaciji niza softverskih
projekata u prolosti, zbog velikih tehnolokih promena u informacionokomunikacionim tehnologijama, moe da predstavlja problem i prepreku
za dobro voenje realizacije novih softverskih projekata. Ukratko,
nauene lekcije i iskustvo iz prethodnih softverskih projekata esto ne
mogu da se prenesu na nove softverske projekte, a esto mogu da
navedu menadera IT projekta i na pogrene odluke!
Sve ovo su razlozi da mnogi softverski projekti kasne u realizaciji, prevazilaze
planirane budete i odstupaju od planiranih rezultata. Softverski projekti su, obino,
nove, tehnoloke inovacije!

26

Poglavlje 11: IT projekti i upravljanje realizacijom softverskih projekata

Konkretna posledica svega navedenog u ovom poglavlju razlog su da se za
upravljanje softverskim projektima formira poseban predmet i specifinosti
softverskog inenjerstva ugrade u ve formirano "telo" znanja upravljanja
projektima [3], kao modifikacije i/ili nadgradnja ve uspostavljenih procesa i
aktinvosti upravljanja projektima.

27

Lekcija 01: TA JE PROJEKAT?

Zakljuak: ta je projekat?
CILJ KURSA UP
Cilj ovog kursa je da shvatimo koje aktivnosti moemo da
organizujemo kao projekat.
ta je projekat?
Cilj ovog kursa je da shvatimo koje aktivnosti moemo da organizujemo kao
projekat, za iju realizaciju moemo i treba da iskoristimo znanja, tehnike i
instrumente koje nudi specijalizovana menadment disciplina "upravljanje
projektom".

28