TROKOVI PROIZVODNJE I

MAKSIMIRANJE PROFITA

PREDAVANJE 8
Prof.dr Zoran Milenkovi

U prethodnom poglavlju bavili smo se

proizvodnom
tehnologijom
privrednog subjekta, koja opisuje
kako se inputi transformiu u autpute
- proizvode i usluge.

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

Sada emo videti kako proizvodna

tehnologija zajedno sa cenama
inputa
odreuje
proizvodne
trokove privrednog subjekta.

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

Ponuda privrednog subjekta i profit

Na svakom nivou autputa trokovi

proizvodnje zavise od tehnologije, a
to odreuje potrebne inpute i cene
inputa sa kojima se firma suoava.
Godinji prihod od prodaje zavisi od
krive tranje sa kojom je firma
suoena.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

Kriva tranje odreuje cenu za koju

koliinu svakog autputa moe biti
prodata i, prema tome, godinji
prihod koji firma zaradi.
Za nau analizu najbitnije je da
utvrdimo neto finansijski rezultata
poslovanja (profit).
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

Ponuda privrednog subjekta i profit

Smisao poslovanja je profit.
Profit () je razlika izmeu ukupnih prihoda (TR)
i ukupnih trokova (TC), odnosno = TR TC.

Za ocenjivanje finansijski performansi jedne

kompanije bitan je pojam prinosa na invenstirani
kapital, a on se izraunava;

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

Ponuda privrednog subjekta i profit

Prvi izvod relacije = TR - TC, za maksimiranje
profita je:

Ovo je osnovno pravilo poslovanja u ekonomiji:

marginalni prihod mora

marginalnom troku.

biti

jednak

Drugi izvod za maksimiranje profita je:

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

Ekonomski, raunovodstveni, oportunitetni i

nepovratni trokovi i supernormalni ili
ekonomski profit

Ekonomisti i raunovoe imaju

specifine poglede na trokove i
profit.
Raunovoa je zainteresovan za
praenje godinjih prihoda i plaanje
obaveza kompanije.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

Ekonomista je zainteresovan za
praenje i predvianje prihoda i
trokova koji utiu na odluke
preduzea povodom ponude, alokacije
resursa u odreene aktivnosti.
Raunovodstvene metode mogu da
navedu menadere da donesu
pogrene odluke.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

Ekonomski, raunovodstveni, oportunitetni i

nepovratni trokovi i supernormalni ili
ekonomski profit

U tom smislu, bitan je oportunitetni

troak koji predstavlja sumu
izgubljenog
novca
zbog
nekorienja resursa (sirovine, rad,
kapital) na najbolji mogui nain.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

10

Raunovodstveni prikaz trokova

ukljuuje sve vrste trokova i na bazi
njih se radi kalkulacija.
Ti rauni e pokazati da li stvarate ili
gubite novac u kompaniji, odnosno
koje su investicije profitabilne.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

11

Ekonomski, raunovodstveni, oportunitetni i

nepovratni trokovi i supernormalni ili
ekonomski profit

Da bismo razumeli raunovodstveni

prikaz trokova, neophodno je
definisati neke pojmove.
Nae rasprave zapoinjemo bilansom
stanja koji govori koliko privredno
drutvo vredi u datom vremenskom
periodu.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

12

Na jednoj strani bilansa je aktiva

(procena vrednosti imetka ili prava
koje privredno drutvo poseduje),
a na drugoj strani pasiva, i to:
obaveze (novac ili obveznice koje
kompanija duguje), i
neto vrednost (ukupna aktiva minus
ukupne
Prof.dr
Zoran Milen obaveze).
Osnovi Ekonomije
13
kovi

Dakle, ravnotena veza bilansa stanja

pokazuje da je ukupna aktiva
jednaka ukupnim obavezama plus
neto vrednosti vlasnika privrednog
drutva.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

14

Ekonomski, raunovodstveni, oportunitetni i

nepovratni trokovi i supernormalni ili
ekonomski profit

Bilans uspeha ili raun dobitka i gubutka

pokazuje prihode od prodaje kompanije u
jednoj kalendarskoj godini i trokove
kojim su optereene te prodaje, a na
kraju profit ili neto dohodak koji ostaje
nakon odbijanja svih trokova, odnosno:
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

15

PONUDA PRIVREDNOG DRUTVA, PROFIT I

OPORTUNITETNI TROAK

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

16

 Oportunitetni troak je troak koji

proizilazi iz proputenih prilika kad
kompanija proputa upotrebiti svoje
resurse na najkorisniji (najefikasniji)
nain.
(angaovanje u sopstvenoj firmi i
sopstveni poslovni prostor)
Nepovratni trokovi (sunk cost)
To su trokovi koji su uinjeni i ne mogu
se
promeniti.
Prof.dr
Zoran Milen
Osnovi Ekonomije
17
kovi

Ekonomski, raunovodstveni, oportunitetni i

nepovratni trokovi i supernormalni ili ekonomski
profit

Finansijske raunovoe posmatraju

poslovanje
i
finansije
firme
retrospektivno, jer moraju evidentirati
imovinu i obaveze, te ocenjivati
postignute rezultate.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

18

 Posledica toga je raunovodstveni

troak - troak koji mere finansijske
raunovoe - moe ukljuivati stavke
koje ekonomisti ne bi ukljuili, a ne
ukljuuju neke koje ekonomisti
obino ukljuuju.

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

19

 Na primer, raunovodstveni troak

ukljuuje stvarne trokove uveane
za trokove amortizacije kapitalne
opreme.
Ekonomisti identifikuju troak
korienja resursa po svim
trokovnim principima, a ne po
stvarnim plaanjima.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

20

Ekonomski, raunovodstveni, oportunitetni i

nepovratni trokovi i supernormalni ili
ekonomski profit

Ekonomisti su - a nadamo se i
menaderi - okrenuti budunosti
kompanije.
Oni
se
bave
rasporeivanjem
oskudnih resursa.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

21

 Njih zanima kakvi e verovatno biti

trokovi
u budunosti, te kako
privredno drutvo moe prerasporediti
svoje resurse kako bi smanjilo
trokove
i
povealo
svoju
profitabilnost.
Re je o ekonomskom troku koji
proizlazi iz proputenih prilika.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

22

1. Oportunitetni (ekonomski) troak i

profit.
Ako vodite sopstvenu firmu (vi ste
menader i vlasnik), trebalo bi da
uraunate u trokove i radno vreme
koje provedete u vaoj firmi.
Mogli biste da uradite bilans uspeha, iz
koga proizilazi da je profit 20.000
evra godinje i zakljuujete da je
vaa
firma
dobra
firma.
Prof.dr Zoran Milen
Osnovi Ekonomije
23
kovi

Ovaj
zakljuak
zanemaruje
oportunitetni troak vaeg vremena.
Oportunitetni troak je troak koji
proizilazi iz proputenih prilika kad
kompanija proputa upotrebiti
svoje resurse na najkorisniji nain.

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

24

Drugim reima, vi biste mogli da

zaradite 25.000 evra godinje,
radei
za
nekog
drugog
preduzetnika raunajui i svoj rad
od 5.000 evra.
injenica
da
ste
samostalni
preduzetnik, to vas kota 5.000 evra
godinje, uprkos profitu od 20.000
evra godinje.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

25

2. Supernormalni

ili ekonomski profit i

oportunitetni troak.
Na osnovu prethodnog izlaganja
proistie da se oportunitetni troak
mora uzeti u obzir i kod kapitala.
Na primer, ulaete novac da biste
poeli sa poslovanjem.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

26

Raunovodstveno
obraunati
profit
ignorie korienje sopstvenog (suprotno
od pozajmljenog) finansijskog kapitala.
Ali novac je mogao da bude uloen u
banku ili iskorien za kupovinu akcija
drugih firmi.
Oportunitetni troak tog novca je deo
ekonomskih trokova poslovanja ali ne i
njegovih
raunovodstveno
prikazanih
trokova.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

27

Ako bi mogao da zaradi 10 % negde

drugde, oportunitetni troak fondova
je za 10 % vei od uloenog novca.
Ako posle smanjenja (obrauna) ovog
troka i pravog troka vaeg vremena
uloenog u firmi, i dalje poslujete
profitabilno, ekonomisti to nazivaju
supernormalnim
ili
ekonomskim
profitom.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

28

Ekonomski, raunovodstveni, oportunitetni i

nepovratni trokovi i supernormalni ili ekonomski
profit

3. Nepovratni

trokovi (sunk cost)

To su trokovi koji su uinjeni i ne
mogu se promeniti.
Nepovratni troak je najee oit, ali
ako je ve izazvan, treba ga zanemariti
pri donoenju ekonomskih odluka.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

29

Ekonomska analiza trokova fiksni, varijabilni i

ukupni trokovi

1. Ukupni trokovi (TC).

Trokovi su sr poslovnih odluka.
Oni upravo registruju konkurenske
privlanosti.
Kompanije moraju briljivo da prate
trokove, jer svaka dodatna jedinica
trokova smanjuje profit kompanije.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

30

 Takoe su bitni i zato to kompanija

donosi odluku o proizvodnji i prodaji,
na osnovu trokova i cena dobara.
U tom smislu, analizu trokova
zapoinjemo definisanjem ukupnih
trokova,
odnosno
fiksnih
i
varijabilnih trokova.

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

31

Ekonomska analiza trokova fiksni, varijabilni i

ukupni trokovi

Trokovi su utroene sume vrednosti u

realizaciji odreenog ekonomskog zadatka i
mogu se iskazati naturalno i vrednosno, tj. kao
utroak inputa:
kapitalnih dobara,
zemljita i
radne snage, ili
kao zbir novanih izdataka, namenjenih
plaanju utroenih inputa proizvodnje.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

32

ZAPAMTITE!!!!

Utroak = naturalni izraz (fizike koliine)

utroenih elemenata rada (sati rada, sati korienja
maina, kws, l vode ...)
Izdatak = novana i naturalna izdavanja uslovljena
funkcionisanjem kompanije (smanjenje novanih
sredstava iz blagajne ili tekueg rauna kompanije
(novani iznosi koje kompanija isplauje treim
licima) ili
Izdaci su sva plaanja koja nastaju radi odvijanja
procesa
reprodukcije.
Prof.dr Zoran Milen
Osnovi Ekonomije
33
kovi

Cena kotanja = Tm + Tsr + Trs + izdaci

uslovljeni
troenjem
elemenata
reprodukcije
Tm trokovi materijala, Tsr trokovi
sredstava rada, Trs trokovi radne
snage

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

34

Rashod = utroci i izdaci koji jesu (nisu) uzrokovani

ostvarivanjem poslovnog uinka (poslovni rashodi,
kazne, penali, manjkovi, izdaci za finansiranje, NV
prodate robe ...)
Gubitak = gubitak predmeta rada (u toku
proizvodnje, uskladitenja, transporta), gubitak kao
negativni poslovni rezultat
Trokovi su suma vrednosti utroenih u realizaciji
odreenog ekonomskog zadatka, ili trokove smo
definisali kao cenovni izraz utroaka elemenata
proizvodnje.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

35

Ekonomska analiza trokova fiksni, varijabilni i

ukupni trokovi

UKUPNI TROKOVI
Menjaju se sa poveanjem obima proizvodnje

FIKSNI TROKOVI
Ne menjaju se sa poveanjem obima proizvodnje

VARIJABILNI TROKOVI
Menjaju se sa poveanjem obima proizvodnje

TC = FC + VC
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

36

Prirodne vrste trokova

Trokove po prirodnim vrstama ili po
elementima procesa proizvodnje
sainjavaju:
(1)- trokovi materijala,
(2)- trokovi sredstava za rad i
(3)- trokovi rada.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

37

(1) Trokovi materijala

Pod
trokovima
materijala
podrazumevaju se cenovni izrazi
utroaka materijala i trokovi tuih
usluga. Analogno strukturi utroaka
materijala,
trokove
materijala
sainjavaju:
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

38

1a)- trokovi materijala za izradu,

1b)- trokovi pomonog materijala,
1c)- trokovi energije,
1d)- trokovi reijskog materijala i
1e)- trokovi tuih usluga.

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

39

1a)Trokovi materijala za izradu obuhvataju

troenje materijala koji ine supstancu novog
proizvoda. Nastaju u tehnolokoj fazi procesa
proizvodnje. U odnosu na promenu obima
proizvodnje ovi trokovi se kreu u direktnoj
srazmeri.
1b) Trokovi pomonog materijala obuhvataju
troenje materijala u izradi proizvoda koji
potpomau odvijanje procesa proizvodnje,
mada svojom supstancom mogu i ne moraju
initi supstancu novog proizvoda (boje, lakovi,
Prof.dr Zoran Milen
Osnovi Ekonomije
40
lepak
i
si.).
kovi

PODELA TROKOVA PREMA MESTIMA

NASTANKA
Razlikuju se:
Trokovi izrade
nastaju na r.m. izrade proizvoda i ukljuuju trokove:
osnovnog
materijala,
pomonog
materijala,
pog.energije, trokove r.s. na tehnolokim i pomonim
poslovima u pr. i trokove Sred.Rada koja direktno
uestvuju u procesu proiz.
Reijski trokovi
obuhvataju sve ostale trokove koji nastaju na
rukovodeim r.m. u proizvodnji i svim izvrnim i
rukovodeim r.m. van proizvodnje (priprema pr,
komercijala, fin.sluba, sluba kontrole i sl.)
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

41

(2)- Trokovi sredstava za rad

Trokovi sredstava za rad predstavljaju troenje
koje nastaje upotrebom sredstava za rad i to:
- trokovi amortizacije,
- trokovi ekonomskog zastarevanja i
- trokovi produavanja veka i reijski
trokovi sredstava za rad.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

42

 Trokovi amortizacije predstavljaju trokove

koji nastaju fizikim troenjem sredstava za rad
bilo da su sredstva u upotrebi ili van upotrebe.
Trokovi ekonomskog zastarevanja redstavljaju
trokove koji nastaju zbog prevremene zamene
jo funkcionalnih sredstava za rad novim
sredstvima.
Trokovi produavanja veka trajanja i reijski
trokovi sredstava za rad obuhvataju trokove
povremenog i stalnog odravanja u cilju
produetka njihovog funkcionisanja.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

43

(3) Trokovi rada

Trokovi rada teorijski predstavljaju
reprodukcionu vrednost utroaka tekueg
rada, odnosno proizvod utroaka i zarade
po
jedinici
utroaka.
Praktino
posmatrano,
to
su
obraunati
(ukalkulisani) lini dohoci, koji se
utvruju na osnovu pravilnika o
raspodeli linog dohotka.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

44

1.4. PODELA TROKOVA PREMA

VEZANOSTI ZA NOSIOCE
Postoje:
Pojedinani trokovi
nastaju u vezi sa izradom odreenog proizvoda i vezani
su pojedinano za njega (npr. trokovi materijala izrade i
trokovi direktnog rada)
Zajedniki trokovi
nastaju zajednikim troenjem inputa radi proizvodnje
vie proizvoda, pa su zajedniki za sve proizvode nastale
u odreenom periodu i na odreenom mestu, tako da se
naknadno rasporeuju na pojedinane NT
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

45

1.5. PODELA TROKOVA PREMA NAINU

PRENOENJA NA NOSIOCE

Postoje:
Direktni trokovi
mogu se direktno preneti na NT preko operativne evidencije (npr.
radni nalog, potronica materijala ...) i tu spadaju: trokovi osnovnog
i pomonog materijala
i trokovi r.s. izrade
Indirektni trokovi
ne mogu se odmah direktno vezati za NT, ve se kasnije vezuju
indirektno preko kljueva za alokaciju

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

46

Meuzavisnost trokova i korienja

kapaciteta
Promena korienja kapaciteta proizvodnje
ima razliiti uticaj na proinenu trokova.
Jedni trokovi se menjaju pa ih nazivamo
promenljivim ili varijabilnim, a drugi
trokovi se ne menjaju pa ih nazivamo
konstantnim ili fiksnim trokovima.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

47

Trokove po dinamici delimo na:

1. proporcionalne trokove,
2. relativno fiksne trokove i
3. fiksne trokove.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

48

 Uporeivanjem stepena promene trokova sa stepenom

promene obima proizvodnje dolazi se do stepena ili
koeficijenta reagibilnosti

trokova,

gde je:
kr = koeficijent reagibilnosti (elastinosti) trokova,
kt = koeficijent promene trokova,
kq = koeficijent promene obima proizvodnje,
DT = razlika trokova,
T = trokovi poetnog obima,
DQ = razlika obima proizvodnje,
Zoran Milen
Osnovi Ekonomije
49
QProf.dr
=
poetni
obim
proizvodnje.
kovi

Fiksni trokovi se ne menjaju pa je

koeficijent
reagibilnosti
fiksnih
trokova ravan nuli:
Proporcionalni trokovi rastu ili
opadaju u istoj srazmeri sa obimom
proizvodnje, pa je koeficijent
reagibilnosti ovih trokova ravan
jedinici,
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

50

Relativno fiksni trokovi mogu imati

isti, vei ili manji koeficijent promene
u odnosu na koeficijent promene
obima proizvodnje
Koeficijent
reagibinosti
relativno
fiksnih trokova) moe biti ravan,
vei ili manji od jedinice.

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

51

1.6. PODELA TROKOVA PREMA

ZAVISNOSTI OD OBIMA PROIZVODNJE

Razlikuju se:
Fiksni trokovi
Varijabilni trokovi
Postoji:
kratak rok fiksni i varijabilni faktori
dug rok svi faktori su varijabilni

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

52

1.7. DODATNI, NEOTKLONLJIVI I

OPORTUNITETNI TROKOVI
Dodatni trokovi su promena Ukup.Tro. zbog
promene plana aktivnosti.
Neotklonjivi trokovi su ve nastali kao rezultat
prethodnih odluka i ne utiu na poslovne odluke
posle njihovog nastanka.
Oportunitetni trokovi su rtvovana neto korist od
neprihvatanja sledee najbolje alternative istog
nivoa rizika.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

53

 Raunovodstveni
trokovi
su
istorijski stvarno nastali trokovi, koji
se evidentiraju u raunovodstvu i
imaju veliki znaaj u analizi
poslovanja, ali ne i pri izboru
alternativa.
Ekonomski trokovi baziraju na
konceptu oportunitetnih trokova i
koriste
se
pri
izboru
alternativa.
Prof.dr Zoran Milen
Osnovi Ekonomije
54
kovi

2. TROKOVI U KRATKOM ROKU

Razlikuju se:
Fiksni trokovi
trokovi sre.rada kada se Am obraunava
po vrem. metodu
trokovi rada i materijala u pripremnoj fazi
trokovi rada najviih rukovodilaca

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

55

 Varijabilni trokovi
Proporcionalni
trokovi
osnovnog
i
pomonog
materijala i pogonske energije
trokovi rada na poslovima izrade
proizvoda
trokovi SR kada se Am obraunava po
funkc.metodu
Relativno-fiksni
trokovi materijala i rada na pripremno zavrnim poslovima
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

56

FIKSNI TROKOVI

Osobine su:
u masi se ne menjaju sa promenom OP (Obim
Proizvodnje)

po jed.proizvoda se menjaju sa OP
T trokovi; Q Koliina proizvoda; FT Fiksni trokovi; PT
Proporcionalni
trokovi
T

PT
PT

FT

FT

PFT
PF
T

B
Prof.dr ZoranAMilen
kovi

QQ

A A BB

Osnovi Ekonomije

Q
Q
57

 Proseni FT su trokovi po jedinici proizvoda

i dobijaju se po obrascu:
PFT = UFT
Q
PFT proseni fiksni trokovi
UFT ukupni fiksni trokovi
Q koliina proizvoda (obim proizvodnje)
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

58

VARIJABILNI TROKOVI

Postoje 4 komponente VT:

proporcionalna (PT)
degresivna
progresivna
relativno-fiksna (zonska - RFT)

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

59

Osobine Proporcionalnih Trokova:

u masi se menjaju srazmerno OP (obim

proizvodnje)

po jed.proizvoda se ne menjaju sa OP
T
T

PT
VT

PVT

Q
A

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Q
A

Osnovi Ekonomije

60

 U praksi se retko kada ostvaruje

proporcionalnost
trokova
i
Obima
Proizvodnje, ve se sa promenom stepena
Iskorienosti
Kapaciteta
smenjuju
proporcionalno, progresivno i degresivno
kretanje trokova u proizvodnji iste vrste
proizvoda
Degresija trokova znai sporiji rast trokova
od rasta OP, a progresija bri rast trokova od
rasta OP.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

61

RELATIVNO-FIKSNI TROKOVI

RFT nastaju raslojavanjem pr.kapaciteta na

vie zona OP koje predstavljaju
"parcijalne kapacitete" za koje je
potrebno
posebno
organizovanje
pripremno-zavrnih poslova.
Trokovi obavljanja tih poslova ne menjaju
se sa promenom OP u okviru zone obima,
ali se naglo poveavaju sa promenom
zone.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

62

Progresija relativno fiksnih trokova

predstavlja brzi porast odnosno
smanjenje trokova u odnosu na
porast obima proizvodnje.
Degresija relativno fiksnih trokova
predstavlja sporiji porast (opadanje)
ovih trokova u odnosu na porast
(opadanje) obima proizvodnje.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

63

Osobine RFT: (Relativno fiksni trokovi)

u okviru zone obima se ne menjaju
prelaskom na novu zonu se menjaju

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

64

Simboli
pi
- ro

Karakteristike promena progresivnih i degresivnih

relativno fiksnih trokova. Prva linija (T progresivni)
oznaava progresivno relativno fiksne trokove i pribliava
se liniji proporcionalnih trokova (T). Druga linija (T
degresivni) oznaava degresivne relativno fiksne trokove i
udaljava se od linije proporcionalnih trokova (T)
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

65

Videli smo da RFT prekora;enjem gornje granice zone oni

se naglo poveavaju, posle ega u novoj zoni opet
ostaju fiksni, samo na jednom viem nivou. Normalno
bi sada oekivato da se pri kretanju obima u suprotnom
smeru ovi trokovi opadaju u istoj srazmeri. Meutim to
nije tako, ve prelaskom iz viih zona obima u nie
RFT se smanjuju, ali se ne smanjuju po istom onom
ritmu po kome su se poveavali. Ovo zaostajanje u
odnosu na kretanje istih tih trokova pri poveanju
obima naziva se remanentnost relativno fiksnih
trokova.

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

66

Grafik UVT: (Ukupni varijabilni trokovi)

Q1 > T1
T

degresija
Q2 = T2

UVT

T3

proporcija
Q3 < T3

T2

progresija
T1
Q
Q1
PT

Q2

Q3
PUVT

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

67

 Proseni VT su VT po jedinici proizvoda i

dobijaju se po obrascu:
PVT = UVT
Q
PVT proseni varijabilni trokovi
UVT ukupni varijabilni trokovi
Q koliina proizvoda (obim proizvodnje)
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

68

MARGINALNI TROKOVI

MT su promena UT po jedinici promene OP

i dobijaju se po formuli:
MT = UT
Q

MT marginalni trokovi
UT promena ukupnih trokova
Q promena koliine proizvoda (obima
proizvodnje)
Prof.dr
Zoran Milen
Osnovi Ekonomije
69
kovi

Poto OP u kratkom roku dovodi samo do VT,

onda se prethodna relacija transformie u:
MT = UVT
Q
MT marginalni troak
UVT promena ukupnih varijabilnih trokova

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

70

Odnos MT i VT: (marginalnog i varijabilnog

troka)
PT
MT PVT

B
C

MT = min. (taka C za MT<VT) PVT = min. (taka B za MT=VT)

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

71

UKUPNI TROKOVI
UT = UVT + UFT
Dinamika UT je rezultat dinamike VT i FT

UT
VT

FT

VT

FT
Q

Prof.dr Zoran Milen

kovi

UT

Osnovi Ekonomije

Q
72

Ekonomska analiza trokova fiksni, varijabilni i

ukupni trokovi

Da bi maksimirala profit, firma bira

najpovoljniji nivo autputa.
Menjanje autputa utie na trokove
proizvodnje i prihode od prodaje.
Veliina trokova i tranje zajedniki
odreuju izbor autputa za sve firme koje
ele da maksimiraju profit.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

73

Ekonomska analiza trokova fiksni,

varijabilni i ukupni trokovi

Dodatna proizvodnja prouzrokuje

dodatne trokove.
Na primer, da bi se proizvele dve
jedinice, sveukupni trokovi su 110
evra, a tri jedinice 130 evra, itd.

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

74

 Da bi se postigli najnii trokovi, a

time najvii profit, menaderi
kompanije znaju da moraju biti
sigurni da plaaju najmanji mogui
iznos za neophodne materijale, da
koriste najsavremeniju tehniku i da
imaju najnie trokove rada.

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

75

Ekonomska analiza trokova fiksni, varijabilni i

ukupni trokovi

Fiksni, varijabilni i ukupni trokovi, ukupni prihodi i profit

Glavni elementi trokova kompanije su fiksni trokovi (koji se uopte ne

menjaju kad se proizvodnja menja) i varijabilni trokovi (koji rastu kada
proizvodnja raste). Ukupni trokovi su jednaki zbiru fiksnih i varijabilnih
trokova: TC=FC+VC. Razlika izmeu ukupnih prihoda (TR) (koliina q
Prof.dr
Milen trokova (TC)
Osnovi
Ekonomijeveliinu profita (). 76
x cena
P) Zoran
i ukupnih
predstavlja
kovi

Ekonomska analiza trokova fiksni,

varijabilni i ukupni trokovi

Maksimiranje profita nije isto to i

maksimiranje prihoda.
ukupni trokovi = fiksni trokovi +
varijabilni trokovi, tj. TC = FC +
VC
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

77

Fiksni trokovi u odnosu na nepovratne

trokove.
Fiksni trokovi su oni trokovi koje firma
snosi dok posluje, bez obzira na obim
proizvodnje.
Na primer, trokovi plata kljunih
menadera i trokovi njihovog osoblja u
kancelarijama.
Nepovratni trokovi su trokovi koji su ve
izazvani i ne mogu se nadoknaditi.
Na primer, pogon sa posebnom opremom
koja se ne moe upotrebiti u nekoj drugoj
industriji
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

78

Granini (marginalni) troak.

Pod
graninim
(marginalnim,
diferencijalnim, dodatnim) trokovima
podrazumevaju se trokovi koji nastaju
za svaku novoproizvedenu ili dodatnu
jedinicu
proizvoda.
Raunski
posmatrano, to je razlika izmeu
trokova veeg i trokova manjeg obima
proizvodnje.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

79

Granini (marginalni) troak.

Granini troak je porast u ukupnim

trokovima, kada autput raste za jednu
jedinicu.
Granini prihod je porast u
ukupnom prihodu kada autput raste za
jednu jedinicu.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

80

 Ako je granini prihod vei od

graninig troka, firma treba da povea
autput,
proizvodnja i prodaja dodatne
jedinice dodaje vie ukupnom
prihodu nego ukupnom troku
uveavajui ukupan profit.
Ako je granini troak vei od
graninog prihoda dodatna jedinica
Prof.dr Zoran Milen
Osnovi Ekonomije
81
autputa
smanjuje
ukupan
profit.
kovi

Ako firma proizvodi 3 kompleta, i eli da proizvede 4

kompleta, vidimo da se ukupan troak poveava sa 130 na
160 (poveanje od 30 u ukupnim trokovima). Prihod
raste sa 210 (porast 30). Poveanje autputa sa 3 na 4
kompleta daje vie prihoda nego trokova. Profit raste za
Prof.dr Zoran Milen
Osnovi Ekonomije
82
80kovi
(240 prihoda minus 160 troak).

Kompanija proverava da li je
profitabilno da povea proizvodnju sa
4 na 5 jedinica autputa.
Ovaj pristup kako jedna dodatna
jedinica autputa utie na profit, svoj
fokus usmerava ka graninom troku
(MC) i graninom prihodu (MR)
proizvodnje dodatne jedinice u
kratkoronom periodu.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

83

Sve dok je granini prihod vei od

graninog troka, kompanija treba
da povea autput, budui da
proizvodnja i prodaja dodatne
jedinice dodaje vie ukupnom
prihodu nego ukupnom troku,
uveavajui ukupan profit.

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

84

Na ovoj tabeli moemo videti kako izraunavamo granine

trokove. Naime, kolona 3 (MC), dobija se oduzimanjem TC
u koloni 2 od TC predhodne koliine. Tako je MC prve
jedinice 30 (85 - 55). Granini troak (MC) druge jedinice
je 25 (110 - 85) itd. Budui da se fiksni troak ne menja sa
promenom obima proizvodnje, granini (marginalni) troak
jednak je porastu varijabilnog troka, ili porastu ukupnog
troka koji je prouzrokovan dodatnom proizvodnjom jedinice
Prof.dr Zoran Milen
Osnovi Ekonomije
85
proizvoda.
kovi

GRANINI TROAK
MC = VC/Q = TC/Q.
MC granini troak; VC varijabilni troak; Q ukupna proizvedena
koliina; TC ukupni troak

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

86

Proseni trokovi (fiksni i varijabilni)

Svi trokovni pojmovi izvode se iz ukupnih trokova

Sve razliite trokovne pojmove moemo izvesti iz TC u koloni 4. Kolone 5 i 6 su
najvanije na koje se usredsreujemo: dodatni ili granini troak rauna se
odbijanjem susednih redova. U koloni 6 obratite panju na taku najmanjeg troka
Prof.dr
Milen
Osnovi Ekonomije
87
od 40
, ACZoran
koji je
ekvivanlentan marginalnom
troku.
kovi

Proseni trokovi (fiksni i varijabilni)

Sve krive trokova mogu se izvesti iz krivih ukupnih trokova

Pano a. Ukupni trokovi sastoje se od fiksnih i varijabilnih trokova. Kriva graninih trokova
najpre opada i potom raste, tako da see krive preseenog varijabilnog troka i presenog ukupnog
troka u takama njihovog minimuma, pano b. Tabela 10-4 prikazuje tri krive prosenih trokova
na panou b. Izraunavaju se deljenjem ukupnih, fiksnih i varijabilnih trokova koliinom
proizvodnje,
odnosno:
AVC Ekonomije
= VC/q
i
AFC = FC/q,
Prof.dr Zoran
Milen AC = TC/q;Osnovi
88
odnosno:
AC
=
AVC
+
AFC
kovi

Proseni trokovi (fiksni i varijabilni)

Prosene trokove prikazuje slika 10-2

(pano b). Oni predstavljaju kljuni
momenat analize u ekonomiji. Na slici
je uoljivo da rastua kriva MC see
krivu AC u taki M - taki minimuma.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

89

Znai da AC moraju opadati kada je MC

ispod AC. Zato? Ako su MC ispod AC,
tada poslednja proizvedena jedinica kota
manje od prosenih trokova svih
prethodno proizvedenih jedinica.
Uoljivo je da su na krivi tri jedinice MC
ispod AC i zbog toga AC opadaju. Tano
za etiri jedinice AC su jednaki MC.
Iznad etiri jedinice MC su iznad AC i
postepeno poveavaju AC.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

90

TROKOVI
Koliina
proizvoda
po satu

Ukupni
trokovi

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Fiksni
trokovi

Varijabil.
trokovi

Proseni
fiksni troskovi

Proseni
varijabilni
troskovi

Osnovi Ekonomije

Proseni
ukupni
troskovi

Marginalni
proizvodi

91

TROKOVI
Ukupni
trokovi
Kriva
ukupnih
trokova

$80
70
60
50
40
30
20
10

FIKSNI
TROKOVI =30 $

10 20 30 40 50 60 70

Prof.dr Zoran Milen

kovi

koliina
output
(broj kolaa po satu)

80 90 100 110 120 130 140 150

Osnovi Ekonomije

Copyright 2004 South-Western

92

TROKOVI
Ukupni
trokovi

UKUPNI
TROSKOVI

$80
70
60

VARIJABILNI
TROKOVI

50
40
30
20
10

FIKSNI
TROKOVI =30 $

10 20 30 40 50 60 70

Prof.dr Zoran Milen

kovi

koliina
output
(broj kolaa po satu)

80 90 100 110 120 130 140 150

Osnovi Ekonomije

Copyright 2004 South-Western

93

UKUPNI TROKOVI
(a) UKUPNI TROKOVI
Ukupni
trokovi
TC

$18.00
16.00
14.00
12.00
10.00
8.00
6.00
4.00
2.00
0
Prof.dr Zoran Milen
kovi

10

12

14

KOLIINA (broj proizvoda po satu)

Osnovi Ekonomije

94
Copyright 2004 South-Western

MC marginalni
troak

TROKOVI
(b) MARGINALNI I PROSENI TROKOVI
trokovi

ATC prosean
ukupan troak
AVC prosean
varijabilni troak
AFC prosean
fiksni troak

$3.00
2.50

MC
2.00
1.50

ATC
AVC

1.00
0.50

AFC
0
Prof.dr Zoran Milen
kovi

10

12

14

KOLIINA (broj proizvoda po satu)

Osnovi Ekonomije

95
Copyright 2004 South-Western

Granini prihod predstavlja poveanje (promenu) ukupnog

prihoda, kada se dodatna jedinica proizvedenog autputa
proda. (prikazano na tabeli islici)

Poveanje autputa smanjuje se kratkoroni marginalni

prihod (kolona 4), a postepeno poveava kratkoroni
marginalni troak (kolona 5). Pri proizvodnji 4 jedinice
autputa SMR = SMC i ostvaruje se max profit. U
proizvodnji 5 i 6 jedinice autputa marginalni prihod je
negativna
veliina.
Prof.dr Zoran
Milen
Osnovi Ekonomije
96
kovi

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

97

Troak upotrebe kapitala

Troak upotrebe kapitala (The user Cost of

Capital). Kompanije kupuju ili izanjmljuju
opremu, zgrade i drugi kapital koji se
upotrebljava u proizvodnji. Ovom prilikom
kapital tretiramo kao da je unajmljen, i
onda kada je zapravo kupljen. U tom
smislu pretpostavimo da zastarelu JAT-ovu
flotu treba obnoviti novim Boing
avionima, odnosno kupovinom Boinga.
Prvi boing JAT moe nabaviti za 150
miliona
$.
Prof.dr
Zoran Milen
Osnovi Ekonomije
98
kovi

To je mnogo novca za JAT i zbog toga JAT

moe ukupnu sumu sredstava rasporediti ili
amortizovati kroz itav vek trajanja
(korienja). JAT e uporediti svoje godinje
prihode i trokove na osnovu godinjeg toka.
Ako je vek upotrebe aviona 15 godina,
amortizacioni troak je 10.000.000 $
godinje. Tih deset miliona moemo smatrati
godinjom, ekonomskom amortizacijom
boinga.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

99

Troak upotrebe kapitala

S druge strane, da JAT nije kupio

boing, mogao je zaraditi kamate na
150.000.000 $.
Ova
proputena
kamata
je
oportunitetni troak koji bi se morao
uzeti u obzir.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

100

Stoga je upotrebni troak kapitala godinji

troak posedovanja i korienja boinga koji se
moglo i ne kupiti, odnosno prodati jednak
zbiru ekonomske amortizacije i kamata
(odnosno finansijskog prinosa povrat
sredstava) koje su mogle biti zaraene da je
novac bio uloen u neto drugo, odnosno:
troak upotrebe kapitala = ekonomska
amortizacija + (kamatna stopa) (vrednost
kapitala).
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

101

U naem primeru, ekonomska amortizacija

boinga iznosi 10 miliona $ godinje.
Pretpostavimo da je JAT mogao zaraditi 10%
da je novac uloio u banku ili HOV ili negde
drugde.
U tom sluaju upotrebni troak kapitala iznosio
bi 10.000.000 $ + (0,10) (150.000.000 $).
Kako se boing koristi tako postepeno i opada
njegova vrednost (amortizuje se) kao i
oportunitetni troak kapitala koji je uloen u
njega.
Prof.dr Zoran Milen
Osnovi Ekonomije
102
kovi

Na primer, u vreme prve godine nakon

kupovine, upotrebni troak kapitala je
10.000.000 $ + (0,10) (150.000.000 $)
= 25.000.000 $.
Do desete godine boing e se
amortizovati za 100.000.000 $ i
vredeti 50.000.000 $. U toj taki
upotrebni troak kapital e biti
10.000.000 $ + (0,10) (50.000.000 $) =
Prof.dr Zoran Milen
Osnovi Ekonomije
103
15.000.000
$
godinje.
kovi

Ovaj upotrebni troak kapitala moemo izraziti

i kao stopu po novanoj jedinici kapitala, u
naem primeru po dolaru kapitala, odnosno:
r = stopa amortizacije + kamatna stopa
U ilustrovanom primeru stopa amortizacije
iznosi 1/15 = 6,66% godinje.
Ako je JAT mogao zaraditi stopu prinosa
(povrata) od 10% godinje, njegov upotrebni
troak kapitala e biti: r = 6,66% + 10% =
16,66%.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

104

Izbor inputa u minimiziranju trokova.

a) Cena kapitala
b) Kapitalna renta

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

105

Izotrokovna kriva
Izotrokovna kriva pokazuje sve mogue
kombinacije rada i kapitala koji se mogu
kupiti uz neki zadani ukupni troak.
Da bismo videli kako izgleda izotrokovna
kriva, trebamo se podsetiti da je:ukupni
troak proizvodnje = trokovi rada +
trokovia kapitala,
odnosno: TC= wL + rK.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

106

Izbor inputa

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Proizvodnja zadatog obima proizvodnje uz

minimalni troak

Izotrokovna kriva opisuje

kombinacije
proizvodnih
inputa koje kompanija jednako
kotaju. Izotrokovna kriva
(C1) je tangenta na izokvantu
(Q1) u taki (A) i pokazuje da
je obim proizvodnje (Q1)
mogue postii uz minimalni
troak i inputom rada (L1) i
inputom kapitala (K1). Ostale
kombinacije, poput (L2 i K2) i
(L3 i K3) omoguavaju isti
obim proizvodnje ali uz
vii
Osnovi Ekonomije
107
troak, take (B, C).

Izbor inputa.
U stvari izotrokovna kriva (C1) je najnia
izotrokovna kriva koja omoguava obim
proizvodnje (Q1).
Taka tangencije izokvante (Q1) i
iztrokovne krive (C1) nalazi se u taki
(A) na grafikonu, a pokazuje nam izbor
autputa koji minimizira trokove.
To su (L1 i K1) . U ovoj taki nagibi
izokvante
krive su jednaki.
Prof.dr Zoran Milen i izotrokovne
Osnovi Ekonomije
108
kovi

Minimiziranje trokova pri razliitim obima proizvodnje

TC = (10 / h)L + (20 / h)K.
Najnia kriva na grafikonu je troak od 1.000 , srednja linija predstavlja
troak od 2.000 , a najvia kriva 3.000 .
Vidi se da je svaka taka (A,B,C) na grafikonu 10-1, taka tangencije
izotrokovne krive i izokvante.
Izotrokovna kriva u taki (B) pokazuje da je najefikasnija proizvodnja od
200 jedinica proizvoda uz upotrebu 100 jedinica rada i 50 jedinica kapitala.

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

109

Ova
kombinacija
lei
na
izotrokovnoj krivi od 2.000 .
Slino
ovome,
najefikasnija
proizvodnja od 100 jedinica je 1.000
(u taki A, L =50, K= 25).
Proizvodnja 300 jedinica proizvoda
je uz najnii troak, je mogua pri
izotrokovnoj krivi od 3.000
(taka C, L= 150, K= 75).
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

110

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

111

 Kriva koja prolazi kroz take tangencije

izotrokovnih
kriva
preduzea
i
izokvanti
naziva
se
"putanja
ekspanzije".
Putanja
ekspanzije
opisuje
kombinacije rada i kapitala koje e
preduzee izabrati da bi minimiziralo
trokove na bilo kom obimu
proizvodnje.
Kako obim proizvodnje raste tako raste
i upotreba kapitala i rada (pozitivan
nagib).
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

112

 Na primer, rast sa 100 na 200 jedinica

proizvodnje, uslovljava rast upotrebe
kapitala sa 25 na 50 jedinica, a radne
snage sa 50 na 100 jedinica (upola
manje kapitala u odnosu na radnu snagu
za svaki obim proizvodnje). Stoga je
putanja ekspanzije ravna kriva sa
nagibom od 1/2, odnosno:
K / L = (50 25) / (100 50) = 1/2.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

113

Putanja ekspanzije i dugoroni trokovi

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Putanja ekspanzije i kriva

ukupnih trokova
Putanja
ekspanzije
(od
izhodita kroz take A, B, C)
ilustruje
trokovno
najefikasnije kombinacije rada i
kapitala kojima se dugorono
moe proizvesti svaki obim
proizvodnje,
odnosno
u
vremenskom periodu kada su
inputi varijabilni, pano (a). Na
panou (b) odgovarajua kriva
ukupnih dugoronih trokova
(od ishodita kroz take D, E,
F) pokazuje najnii troak
proizvodnje
svih
obima
proizvodnje prikazane na114
panou
Osnovi Ekonomije
(a).

Odnos dugoronih i kratkoronih trokova

U

ovoj analizi dugoronih i kratkoronih trokova

razmatraemo u kontekstu tri veliine jedne kompanije jer
ona nije sigurna o buduem plasmanu svojih proizvoda, te
dajemo krivu kratkoronih prosenih ukupnih trokova,
SATC1, SATC2, SATC3.

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

115

Odnos dugoronih i kratkoronih trokova

Dugoroni troak i konstantni prinos na obim

Kriva dugorono prosenog troka (LAC), koja je identina krivi dugoronog
graninog troka (LMC) je ovojnica krivih kratkoronih prosenih trokova (prikazani
sa SAC1, SAC2 i SAC3). Uz konstantne prinose na obim, kriva dugoronih prosenih
trokova
se Zoran
sastojiMilen
od taaka minimalnih
krivih Ekonomije
kratkoronih prosenih trokova. 116
SMC
Prof.dr
Osnovi
Kratkoroni
granini troak
kovi

Meutim na dugi rok, kriva dugoronog

prosenog ukupnog troka (LAC) nee
biti ravna linija, ve u obliku latininog
slova U. Sa razliitim mogunostima
instalisanog kapaciteta maina, min
kratkoroni prosean troak je kod fabrike
srednje veliine. Pri veem obimu
proizvodnje dolazi se od interne
ekonomije
obima,
na
internu
dezekonomiju obima.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

117

Kriva dugoronog prosenog troka (LAC)

pokazuje najnii troak po jedinici za bilo
koji nivo proizvodnje kad su svi inputi
proizvodnje varijabilni.

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

118

Odnos dugoronih i kratkoronih trokova

Dugoroni troak s ekonomijom i disekonomijom obima

Kriva dugoronih prosenih trokova (LAC) je ovojnica (okruuje) krivi

kratkoronih prosenih trokova (SAC1, SAC2, SAC3). Uz ekonomiju i
disekonomiju obima, take minimuma krivih kratkoronih prosenih
Prof.dr Zoran Milen
Osnovi Ekonomije
119
trokova
ne
lee
na
krivi
dugoronih
prosenih
trokova
kovi

Kratkorono maksimiranje profita

Maksimiranje profita Kompanija

(q) = TR(q) - TC(q).

Prof.dr Zoran Milen

kovi

bira obim
proizvodnje (q*), tako
da je profit razlika (A,B)
izmeu ukupnog prihoda
TR(q) i ukupnog troka
TC(q) maksimalan. Uz
taj obim proizvodnje
granini prihod, MR
(nagib krive prihoda)
jednak je graninom
troku, MC (nagib krive
troka).

Osnovi Ekonomije

120

Maksimiranje profita

Kako proizvodnja raste, prihodi rastu

bre od trokova, pa s vremenom
profit poprima pozitivnu vrednost.
Profit raste, dok se ne postigne obim
proizvodnje (q*). U toj taki su
granini prihod i granini troak
jednaki, a vertikalna udaljenost
izmeu prihoda i trokova (A,B) je
najvea
.
Prof.dr Zoran Milen
Osnovi Ekonomije
121
kovi

Koliina (q*) omoguava maksimiranje

profita.
Moete primetiti da pri poveanju
proizvodnje iznad (q*), trokovi rastu bre
od prihoda granini prihod manji od
graninog troka, zbog ega profit opada
kada se pree obim proizvodnje (q*).
Dakle pravilo da je profit maksimalan kada
su granini prihodi i granini troak
jednaki vredi za sva preduzea (firme).
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

122

Maksimiranje profita
Ovo pravilo moemo algebarski izvesti: = TR TC je maksimalan u taki u kojoj dodatno poveanje
obima proizvodnje uopte ne poveava profit,
/q = 0, odnosno:
/ q = R / q - C / q = 0,
gde R / q je granini prihod (MR), a C / q je
granini troak (MC). Prema tome, zakljuujemo da
je profit maksimalan kada je:
MR MC = 0, odnosno: MR(q) = MC(q).
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

123

Granini prihod

30

20
30
50
-

Tabela br. 10-5. Koliine, cene, ukupni

troak i odluke o poveanju ili smanjenju autputa

prihod,

marginalni

prihod,

marginalni

Poveanjem autputa smanjuju se marginalni prihodi (kolona 4) a poveavaju

marginalni trokovi (kolona 5). Pri proizvodnji 4 jedinice autputa MR=MC i ostvaruje
se maksimalan
i 6. jedinice
autputa, marginalni prihodi
Prof.dr Zoranprofit.
Milen U proizodnji 5.
Osnovi
Ekonomije
124 su
kovi veliina.
negativna

Granini prihod

Granini prihod (MR)

MR predstavlja dodatni
ukupni prihod, kada se
dodatna jedinica autputa
proizvede
i
proda.
Konstanto opada
sa
porastom autputa i posle
5.
jedinice postaje
negativan.

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

125

Proseni i granini trokovi

u
Krive dugoronih prosenih i
marginalnih trokova
dugoronom periodu Kad kompanija
proizvodi

Prof.dr Zoran Milen

kovi

autput pri kome su dugoroni

proseni trokovi (LAC)
opadajui,
dugoroni
marginalni trokovi (LMC)
su manji od LAC-a. Isto
tako, kada LAC rastu, LMC
su vei od LAC-a. Taka A
predstavlja
minimalne
trokove za dati nivo autputa,
tj. kada su LMC=LAC,
odnosno kada kriva LAC
dostie svoj minimum.

Osnovi Ekonomije

126

Proseni i granini trokovi u dugoronom

periodu

1. Dugoroni proseni trokovi (LAC) i

dugoroni marginalni trokovi (LMC).
a) kada dugoroni proseni trokovi
(LAC) opadaju tada su dugoroni
marginalni trokovi (LMC) manji od
LAC (polje B), odnosno rastu kada
su LMC vei od LAC (polje D);
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

127

b) dugoroni proseni trokovi su minimalni

pri autputu gde se LAC i LMC ukrtaju,
(taka A na slici 1, a taka M na slici 10-2
pano b).

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

128

Proseni i granini trokovi u dugoronom

periodu
Kada su dugoroni granini trokovi jednaki
dugoronim prosenim trokovima, proizvodnja
dodatne jedinice proizvoda ne menja prosene
trokove. Prema tome, ako su:
a) LMC < LAC, proseni trokovi opadaju (levo od
take A),
b) LMC > LAC, proseni trokovi imaju trend rasta
(desno od take A),
c) LMC = LAC, proseni trokovi su minimalni (u
Prof.dr Zoran
Milen
Osnovi Ekonomije
129
taki
A).
kovi

Dinamike promene trokova - kriva uenja

1. Proizvodno iskustvo i kriva uenja

) radnicima u poetku izvravanja radnih
zadataka treba vie vremena. Kasnije,
brzina njihovog rada i razmiljanja
skrauje vreme izvravanja radnih
operacija - manji utroak rada - nii
trokovi;
b) menaderi tokom vremena postaju
efikasniji u planiranju proizvodnog s
procesa, od nabavke inputa do samog
procesa
proizvodnje;
Prof.dr Zoran Milen
Osnovi Ekonomije
130
kovi

 c) inenjeri i drugi struni kadar su na poetku

dizajniranja proizvoda veoma bojaljivi, ali
jednom kada steknu dovoljno iskustva
dozvoljavaju promene dizajna koje smanjuju
trokove proizvodnje bez poveanja broja
greaka. Takoe, bolji i specijalizovani alati i
maine smanjuju trokove;
d) dobavljai sirovina (repromaterijala) mogu
nauiti kako najefikasnije obraditi traene
materijale, te ta saznanja preneti proizvodnima
u obliku niih cena materijala.
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

131

Dinamike promene trokova - kriva

uenja
Kriva uenja

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Proizvodni
trokovi
kompanije mogu postepeno
opadati zato to radnici i
menaderi postaju iskusniji i
efikasnije koriste raspoloive
pogone i opremu. Kriva
uenja pokazuje do kojeg e
stepena padati sati rada po
jedinici proizvodnje, dok
kumulativni
obim
proizvodnje raste.
Osnovi Ekonomije
132

Dinamike promene trokova - kriva uenja

Uenje naspram ekonomije obima (razmera)

Porast prodaje proizvoda

s vremenom dovodi do
opadanja
prosenog
troka
proizvodnje
kompanije zbog rastuih
prinosa (pomeranje od A
na B na krivoj AC1) ili
zbog
krive
uenja
(pomeranje
sa
A na C na krivoj AC2).
Prof.dr Zoran Milen
kovi

Osnovi Ekonomije

133

HVALA NA PANJI!

Prof.dr Zoran Milen

kovi

Osnovi Ekonomije

134