OSVRT NA ISTORIJU FOTOGRAFIJE

Pisati svetlom ili zapisati svetlo, bila je elja ljudi jo iz davnih vremena. Tako je
nastala fotografija. Re fotografija znai svetlopis (na grkom photos znai
svetlo, a graphein znai pisati).
Pretea fotoaparata je kamera opskura (lat. camera obscura to znai ,,mrana
kutija) koju je u XI veku izumeo Ibn el Haitam. To je bila potpuno tamna prostorija
koja ima mali otvor kroz koji prolazi svetlo. Na suprotnom belom zidu se u toj
prostoriji projektuje slika koja dolazi
od spolja i to okrenuta
naglavake.
U 17. veku napravljene su prve
prenosive kamere opskure, a prva
fotografija zabeleena na fotoosetljivom papiru nastala je 1826.
godine i nainio ju je ozef Nisefor
Nijeps, francuski hemiar, amater i
pionir fotografije. Stvaranje takvih
fotografija, u to vreme,trajalo je ak
osam sati.
Slika 1 Kamera opskura (lat. camera obscura to
znai ,,mrana kutija)

Slika 2 Prva prenosiva kamera

opskura

Slika 3 Prva fotografija nastala

1826. godine

FOTOAPARATI DANANJICE

Da bi ste napravili fotografiju, potreban vam je, pre svega, fotoaparat. Ovde ete se
upoznati sa fotoaparatima koji se u novije vreme najee koriste. Postoje generalno
dve grupe fotoaparata: digitalni i analogni.
Analogna fotografija
Razlika izmeu analogne i digitalne fotografije je u vrsti
zapisa. Dok se na digitalnom fotoaparatu slika belei
pamenjem podataka u digitalnom obliku na memorijsku
karticu pomou eksponiranja (osvetljavanja) digitalnog
senzora, kod analognog fotoaparata to se radi
eksponiranjem filma (negativa).
Hemijskom reakcijom sa svetlom nastaje zapis koji se
naknadno, uz upotrebu raznih hemikalija, ,,razvija. Za
,,razvijanje filma je osim hemikalija potrebno je i odreeno znanje I odgovarajui
uslovi za razvijanje.
Slika 4 Analogni
fotoaparat

Samim tim to je itav ovaj proces komplikovan za veinu

fotografa analogna fotografija danas, u eri digitalije, je uglavnom rezervisana za
velike zaljubljenike u fotografiju i fotografe koji se bave nekim vidom umetnike
fotografije i ele da izau iz ,,kalupa koji namee digitalna fotografija.
Osim zahtevnog procesa dobijanja finalne fotografije bavljenje analognom
fotografijom zahteva i vee poznavanje osnova fotografije i funkcija fotoaparata.
Kod veine ovakvih fotoaparata fotograf mora sam da zna da podesi fokus, otvor
blende i brzinu okidanja, dok kod digitalnih postoji mogunost da fotoaparat sam
odredi neke ili sve od ovih stavki (u daljem tekstu detaljnije o ovim terminima).
Film za analogni fotoaparat
Sve fotografske filmove delimo na negativske i pozitvske.
Negativ slui da zabelei snimak i da s njega uradimo
potrebnu koliinu pozitivskih kopija, fotografija razliitog
formata.
Pozitiv film (dijapozitiv ili slajd film) fotografski je materijal
namenjen snimanju i izradi dijapo-zitiva, koji se, pre svega,
koriste za potrebe tampe, kao i slajd prezentacije ili da se
po potrebi urade i fotografije. Svi ovi materijali proizvode se kao
crno-beli i u boji.

Slika 5 Film za
analogni
fotoaparat

Slika 6 Film negativ

Slika 7 Film pozitiv

Digitalna fotografija
Digitalni fotoaparati su ureaji pomou kojih se prave digitalne fotografije i uvaju ih
za kasniju reprodukciju na memorijsku karticu pomou eksponiranja (osvetljavanja)
digitalnog senzora.
Danas su najprodavaniji fotoaparati upravo digitalni, a nali su iroku upotrebu meu
velikim brojem ljudi i primenu u gotovo svim sferama ivota. Da bi mogli da
funkcioniu koriste baterije, koje su punjive ili mogu biti univerzalne koje se mogu
kupiti u bilo kojoj radnji ili kiosku.
Svi ovi aparati imaju mogunost da sami odrede koliku koliinu svetla treba da pusti
na digitalni senzor, tako da moe da ih koristi i neko ko nije toliko upoznat sa
osnovama fotografije i funkcijama fotoaparata.
Sa druge strane neki od digitalnih fotoaparata osim automatskog moda imaju i
mogunost da fotograf sam odredi koliko e fotografija biti osvetljena. To znai da
digitalne fotoaparate danas mogu da koriste svi i svuda, bilo da se fotografijom
bavite amaterski ili profesionalno.

Vrste digitalnih fotoaparata

Kompaktni aparati, samo ime kae, sastoje iz jednog dela i

samim tim nemaju mogunost nadograivanja, odnosno kod njih
ne moete menjati objektiv ili blic. Uglavnom su mali, praktini i
jednostavni, najee su veliine ake.
Dobra stvar kod njih je to za rukovanje nije potrebno nikakvo
predznanje vezano sa funkcije fotoaparata poto su bilo kakva
podeavanja svedena na minimum. Koriste ih svi za razne prilike,
letovanja, urke, porodina okupljanja...

Slika 8 Kompaktni
fotoaparat

Poluprofesionalni fotoaparati
Ovi digitalni fotoaparati vei su od kompaktnih fotoaparata, i
svojim izgledom vie podseaju na ozbiljne, profesionalne
fotoaparate. Imaju vee kuite, vei objektiv i deluju ozbiljnije.
Ovi hibridni fotoaparati predvieni su za ozbiljne amatere. Na
primer, kod nekih modela postoji mogunost manualnog
podeavanja fokusa (kompaktni imaju samo autofokus).
Meutim, aparat dobijate sa jednim objektivom koji nije
mogue menjati, ali ima veliku mogunost zumiranja.

Slika 9 Poluprofesionalni
fotoaparat

Po sunanom danu, razlika u kvalitetu fotografija dobrog poluprofesionalnog i

profesionalnog aparata je veoma mala. Poluprofesionalni aparati su laki za noenje
i korienje, a pored toga su i jeftiniji. Meutim, veoma se loe snalaze u uslovima
slabog osvetljenja.
Poluprofesionalni aparat dobar je ukoliko imate ozbiljnije fotografske ambicije, tj.
ukoliko elite da se malo ozbiljnije bavite fotografijom, eksperimentiete, uite
razliite tehnike itd.

Profesionalni fotoaparat
Ovi aparati nazivaju se i DSLR, to je skraenica od "digital
single-lens reflex camera". U pitanju su aparati kod kojih se
isti sistem soiva i ogledala koristi i za trailo (ono kroz ta
gledamo) i za formiranje fotografije.
Profesionalni aparati nisu pravljeni tako da budu jednostavni
za korienje. Podrazumeva se da je korisnik upoznat sa
naprednim fotografskim pojmovima, kao i da je spreman da
izdvoji dosta vremena za upoznavanje aparata i vebanje sa njim. Osim toga, veoma
4

su kabasti i nezgodni za putovanja. Profesionalni fotoaparat potreban vam je ukoliko

se ozbiljno bavite fotografijom.
Glavna razlika profesionalnog i poluprofesionalnog fotoaparata je to se kod
profesionalnog objektiv moe menjati i samim tim imamo vie mogunosti nego kod
bilo kojih fotoaparata.
Zavisno od objektiva, koji stavimo na telo DSLR fotoaparata, moemo fotografisati
kako predmete koji su dosta udaljeni od nas, tako i predmete koji su dosta blizu.
Objektivi se jedni od drugih razlikuju po tome koju inu daljinu imaju i koliki
imaju otvor blende (o blendi detaljnije u nastavku teksta).
Svaki objektiv ima svoju inu daljinu koja je predstavljena u milimetrima. Vidni
ugao koji neki objektiv moe da pokrije je obrnuto proporcionalan inoj
daljini. to je ina daljina manja, ugao koji se zahvati je vei i obrnuto.
Objektivi za DSLR fotoaparate osim ine daljine karakterie i razliiti otvor blende
tako da imamo objektive za razne namene. Na promer ako hoemo da fotografiemo
neki dogaaj koje se deava u zatvorenom prostoru i pri slabom svetlu, koristiemo
objektiv sa mogunou velikog otvora blende, a ko fotografiemo ivotinje u prirodi
onda gledamo da ina daljina objektiva bude vea, odnosno bude u skladu sa
naim potrebama.

Slika 10 Razni objektivi za DSLR fotoaparate

Slika 11 Primer ine daljine

OSNOVNI ELEMENTI FOTOAPARATA

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

objektiv
ogledalo
zatvara
fotoosetljiv medij (film kod analognih fotoapara ili senzor kod digitalnih
fotoaparata)
autofokus
sabirno soivo
pentaprizma
trailo

Princip rada DSLR fotoaparata je sledei. Zahvaljujui ogledalu (2) koje se nalazi iza
objektiva u telu fotoaparata i pentaprizmi (7) koja se nalazi iznad ogledala kroz
trailo (8) je vidljiv kadar koji de se kroz objektiv zabiljeiti na film ili u sluaju
digitalnih fotoaparata digitalnom foto senzoru (4).
Pri okidanju fotografije ogledalo se podie i proputa svetlo iz objektiva do senzora.
Dakle, svetlo prolazi kroz objektiv i lomi se na odreeni nain da bi se dobila otra
slika. U objektivu blenda kontrolira koliinu i ugao svetla koja e doi do filma ili
senzora. Kad je blenda pritvorena prolazi manje svetla pod otrijim uglom, a kad je
otvorena prolazi vie svetla pod ne toliko otrim uglom. Pre osvjetljavanja senzora
zatvara (3) se otvara na kratko vrieme koje se meri najee u delovima sekunde
(1/125, 1/250, 1/500...) ili pri duim ekspozicijama i u desetinama sekunde ili u
sekundama. Zatvara se nalazi tik ispred senzora.

OSNOVNI FOTOGRAFSKI POJMOVI

Blenda je vaan deo objektiva. To je zapravo otvor
objektiva. Blenda se sastoji od tankih metalnih listia koji
se po potrebi otvaraju i zatvaraju u vei ili manji krug
(blendu pokree jedan maleni motor).
Otvor blende se oznaava slovom f (odnosno moe se
rei i ef broj).
Blendom kontroliemo koliinu svetlosti koju proputamo
kroz objektiv ali i ugao pod kojim svetlost iz objektiva
upada na svetlosni senzor.

Kada je blenda otvorena (f broj manji) dolazi vie svetla pod irim
uglom, a kada je pritvorena (f broj vei) dolazi manje svetla pod uim
uglom.
Blendom kontroliemo koliinu otrine na fotografiji. Ako elimo
fotografiju koja je u potpunosti otra pritvoriemo blendu, a ako elimo
otar samo maleni deo na fotografiji otvoriemo blendu.
Figure 1 Iygled blende
objektiva

Slika 12 Razliiti otvori blende

Dubinska otrina je direktno povezana sa otvorom blende. to je f broj vei (otvor na objektivu
manji) to je dubinska otrina vea i obrnuto.
Brzina zatvaraa (brzina okidanja) odreuje koliko dugo e svetlosni sensor biti izloen
svetlosti.Moe se rei da se brzinom zatvaraa odreuje duina ekspozicije (izloenost svetlosti).
Merna jedinica za brzinu zatvaraa je sekunda. Ovo su mogue brzine zatvaraa (poevi od
najbre):
1/4000, 1/3200, 1/2500, 1/2000, 1/1600, 1/1250, 1/1000, 1/800, 1/640, 1/500, 1/400,
1/320, 1/250, 1/200, 1/160, 1/125, 1/100, 1/80, 1/60, 1/50, 1/40, 1/30, 1/25, 1/20, 1/15,
1/13, 1/10, 1/8, 1/6, 1/5, 1/4, 03, 04, 05, 06, 08, 1, 13, 16, 2, 25, 32, 4, 5, 6, 8,
10, 13, 15, 20, 25, 30, BULB

Crvenom bojom oznaene su vrlo kratke ekspozicije kratka izloenost senzora svetlu (vrlo brz
zatvara), zelenom normalne ekspozicije (najee se fotografie sa tim brzinama zatvaraa), plavom
su produene ekspozicije, a narandastom duge i vrlo duge ekspozicije. BULB nam omoguava da
sami odredimo duinu ekspozicije i iznad 30 sekundi (dakle, moe biti i vie minuta pa ak i nekoliko
sati).
Kratke ekspozicije (crvene) koristimo kada elimo zamrznuti pokret (najee u fotografisanju sporta
i brzih objekata). Duge ekspozicije koristimo kod loih svetlosnih uslova, kod slabe osvetljenosti (malo
svetla) ilikada elimo snimiti pokrete ili druge scene pri emu se dobijaju fotografije karakteristine po
tome to suobjekti u pokretu zamueni, dok su statini objekti jasni.
ISO je oznaka za osetljivost senzora na svetlo. Nekada su postojali filmovi vie ili manje osetljivi na
svetlo. Manje osetljivi filmovi koristili su se za dnevno snimanje u dobrim svetlosnim uslovima, a
osetljiviji filmovi za snimanja u slabijim svetlosnim uslovima ili za nona snimanja.
Osetljiv film nije davao toliko finu sliku kao manje osetljivi, ve je slika bila zrnasta (zato su se filmovi
zvali filmovima manjeg i veeg zrna). Oznake za osetljivost filma bile su ASA (American Standards
Association). Postojali su filmovi od 25 ASA, 50 ASA, 100 ASA, 200 ASA, 400 ASA, 800 ASA i 1600
ASA. Slino tim vrednostima danas se u digitalnom svetu za foto senzore koristi oznaka ISO
(International Organization for Standardization)(ISO 50, ISO 100, ISO 200...)
Sa poveanjem ISO vrednosti, smanjuje se kvalitet fotografije, ali u nekim situacijama nije mogue
fotografisati sa malom ISO vrednou tako da je vei ISO jedino reenje.

Slika 14 Sa poveanjem ISO

vrednosti poveava se i
veliina zrna na slici

Slika 13 U nekim situacijama nije mogue

fotografisati sa malom ISO vrednou tako da je
vei ISO jedino reenje.

Ekspozicija je latinska re koja znai - izloenost. Ona govori u kojoj je meri film (ili, u sluaju
digitalnog aparata, senzor koji zamenjuje film) izloen svetlosnim zracima.
Ekspozicija predstavlja odnos otvora blende (koliina svetlosti) i brzine zatvaraa (trajanje
svetlosti). Ekspozicija je ukupna koliina svetlosti koja ue u aparat i podeava je fotoaparat
automatski ili fotograf, ako fotoaparat ima mogunost runog podeavanja blende i brzine okidanja.
Ako je ekspozicija prevelika, onda u fotoaparat dospe previe svetlosti (bilo koliinski, bilo u trajanju)
pa dobijemo fotografiju koja je preeksponirana. To znai da je fotografija suvie svetla, pa veina
svetlih povrina izgleda potpuno belo, to ne elimo.
Ako je ekspozicija premala, onda u fotoaparat dospe premalo svetlosti, pa dobijemo fotografiju koja
je podeksponirana. To znai da je fotografija suvie tamna.
Ako je ekspozicija prevelika (slika je presvetla), to moe znaiti da smo previe otvorili blendu (pustili
smo previe svetlosti u aparat), ali isto tako moe znaiti i da smo stavili suvie malu brzinu zatvaraa
(dugo je ostao otvoren, pa je predugo putao svetlost u aparat).

Slika 15 Podeksponirana, pravilno eksponirana i preeksponirana fotografija

KOMPOZICIJA fotografije
Fotografija je dvodimenzionalna (ima duinu i visinu), a prikazuje prostor koji ima tri
dimenzije (duinu, visinu i dubinu). Zbog toga je kompozicija vana, posebnose
postavlja pitanje kako je najpravilnije izvesti. Kompozicija je raspored elemenata koji
se nalaze na fotografiji. Kod komponovanja fotografije potrebno je posebno paziti na
raspored prednjeg plana, sredine i pozadine. Isto tako, raspored elemenata mnogo
e zavisiti od toga kako je ovek nauio da itapismo (sleva na desno). Fotografiju
neemo itati, tj. gledati doslovno kao to itamo. Na fotografiji emo u kompoziciji
prvo uoiti predmet koji je u fokusu (izotren). Ako su svi predmeti na fotografiji
izotreni, svejedno emo odabrati glavni predmet (fokusnu taku) fotografije, to je
individualno. Zbog toga je vano znati koji predmet nam je na fotografiji glavni
predmet, kao i da najvaniji predmet smestimo u prostor fotografije prilikom
fotografisanja.
Nije preporuljivo da na fotografijama postoji guva koju pravi suvian broj objekata
na njoj. U takvim situacijama ljudsko oko je zbunjeno, ne zna na koji objekat treba da
obrati panju. Takva fotografija, naravno, ni malo ne prija posmatrau, ali ako je to
umetnikov izraz, to tako treba prihvatati. Poeljno je da glavni objekat na fotografiji
bude lako uoljiv, a ostali objekti nikako ne treba da skreu panju sa glavnog, ve
treba da ga dopunjuju, stvarajui od fotografije skladnu celinu. Glavni motiv
fotografije uvek treba da bude naglaen, a objekti koji ga okruuju moraju da daju
dodatni doprinos kako bi on bio jo interesantniji. Zbog svega ovoga, prilikom
fotografisanja nikako nemojte uriti, naoruajte se strpljenjem, a trud e Vam se na
kraju sigurno isplatiti. Za dobijanje dobre fotografije najvaniji su talenat i kreativnost.
Pravilo treina i pravilo zlatnog reza
Prema pravilu treine, objekat koji fotografiemo tako da se nalazi u sredini kadra,
bie nezanimljiv, statian i lenj. Objekat treba da bude malo odmaknut od samog
centra fotografije. Pravilo zlatnog reza je jedno od najvanijih pravila u fotografiji. Po
njemu, glavni objekat na fotografiji, tj. taka fokusa treba da bude odmaknuta od
sredine fotografije. Ako fotografiju podelimo na tri dela, i po duini i po visini, najbolje
9

je da taka fokusa bude smetena na jednoj od linija koje razdvajaju te treine.

Takva kompozicija najvie odgovara ljudskom oku.
Ova dva pravila su dosta slina i ne postoji opte pravilo kad se koristi pravilo
treina, a kada pravilo zlatnog reza. U praksi se pravilo treina obino primenjuje u
sluajevima gde treba da se naglasi kretanje, jer je objekat stavljen vie van centra
fotografije, to daje dinamiku fotografiji, tj. postoji tenja za kretnjom. Ako to ne
elimo, objekat samo malopomeramo od centra fotografije, tj. primenjujemo pravilo
zlatnog reza.
Zlatni rez:

Pravilo treine:

10

Krupan plan za snaan utisak

Ukoliko fotograf smatra da neki deo na fotografiji treba isei jer nije dovoljno
interesantan u odnosu na drugi deo, onda to treba i da uradi (npr. ako neka ivotinja
iji portret radimo ima lepe oi onda njih treba naglasiti, a recimo ui moemo isei).
Svaki fotograf bi trebao da ima dovoljno slobode u takvim situacijama i sve to
smatra nedovoljno atraktivnim moe slobodno isei sa fotografije.

Linije i pozadina

Ova kategorija se ne moe svrstati ba pod

kategoriju pravila, ali je svakako dobra smernica.
Kada je re o linijama, poeljno je komponovati fotografiju da linije koje su prisutne
na fotografiji (neki put, ograda, bilo ta to moemo smatrati linijom) vodi ka
glavnom motivu fotografije.
Pozadina na fotografiji je jedan od najbitnijih elemenata. Bitno
je obratiti panju na to da nije prearena i da ne odvlai
panju. Takoe, kada snimate portrete, bilo grupne ili
pojedinane, obratite posebno panju na pozadinu. Najbolje
je da je jednolina, tonski
Slika 16 Linije pozadine koje
blaga. Posebno pazite na
vode ka glavnom motivu
stubove, cvee, i sve druge linije koje mogu izlaziti iz glave
osobe koju portretiete.

11

12

Slika 17 Horizontalna
kompozicija

Slika 18 Vertikalna
kompozicija

Slika 19 Dijagonale na
fotografji

Horizontalnom kompozicijom izraavamo irinu, prostranost i stabilnost, vertikalnim

rasporedom na fotografiji visinu, veliinu i stabilnost, a dijagonalnom dobijamo
oseaj kretanja, dinamike, nestabilnosti.

kompoziciji veliku ulogu

igraju planovi (udaljenost
od snimanog predmeta).
Gotovo svaka fotografija
ima prednji, srednji i zadnji
plan.

Prednji i srednji plan su najee

predmet interesa), a zadnnji plan
je zadnji plan loe odabran on e
interesa u prednjem planu.

najvaniji (prikazuju
je zapravo pozadina. Ako
smetati gledanju predmeta

13

Zadnji se plan najee neutralizuje tako to se objekat ili predmet koji fotografiemo
stavi u prvi plan (i kompozicijski i time to e biti skroz otar), a pozadina stavi van
fokusa, odnosno pozadina bude mutna.
Ako je nemogue dobiti efekat velikog zamuenja pozadine onda je bitno da
pozadina bude sa to manje detalja da bi glavni objekat najvie doao do izraaja.

PRAVCI U FOTOGRAFIJI
Fotografije venanja

Venanje je jedan od vrednih trenutaka koji slavi ljubav dvoje ljudi. To je dan kao
nijedan drugi, u koji se ulae mnogo truda, energije, dan kada se panja posveti
svakom detalju i dan koji mladencima proe za tren oka tako da je beleenje tih
trenutaka od velikog znaaja kako mladencima tako i ostalim zvanicama.
Za dobijanje dobre fotografije venanja najee se osim profesionalnog fotoaparata
koriste i blicevi ili reflektori kao dodatni izvori svetla. Sve to zarad dobijanja jasne i
fino osvetljene fotografije. Ovde je re o profesionalnom bavljenju fotografisanjem
venanja dok je za amatere koj ele da za sebe i prijatelje zabele ovaj trenutak
dovoljan i neki kompaktni fotoaparat sa ugraenim blicem.

14

Fotografije sportskih dogaaja

Ovaj vid fotografije se najese koriste u svrhu izvetavanja sa raznih sportskih

dogaaja svih vrsta. Spadaju u anr novinske fotografije, ali predstvaljaju ponekad
velika umetnika dela.
Za fotografisanje sportskih dogaaja se koriste fotoaparati koji imaju mogunost
runog podeavanja brzine okidanja. Ovo je vano poto samo sa kratkom brzinom
okidanja (npr. 1/2500, 1/2000, 1/1600 sekundi) moemo dobiti zamrznuti pokret na
fotografiji.
Jo jedna bitna stvar kod sportske fotografije je ta da se uglavnom na fotoaparate
stavljaju objektivi koij imaju veliku mogunost zuma, poto su fotografi na sportskim
dogaajima dosta udaljeni od sportista.

Socijalna fotografija je vrsta fotografije koja najese oslikava socijalno stanje

pojedinca, grupe ili drutva. Najese predstavlja dokument i svedoenje o takvim
pojavama za potrebe medija ili novina uopte , pa je anrovski svrstana u novinsku
fotografijju.
Za ovaj vid fotografije nije potrebna posebna foto oprema, najbitniji je talenat i
kreativnost.
I ako se ovim vidom fotografije najee prestavlja teak poloaj u drutvu grupe ili
pojedinca, treba paziti na to da tom fotografijom ne vreamo i ne kompromitujemo
nikoga ko se nalazi na toj fotografiji.

15

Turisticka fotografija zapravo i ne predstavlja samostalan anr fotografije, ali sa

razvitkom tehnike i uestalijem korienjem foto opreme sve vie dobija na znaaju.

Koristi se za privatne potrebe, prilikom obilazaka prirodnih znamenitosti, na raznim

putovanjima.
Za fotografisanje turistike fotografije nije potrebna posebna foto oprema (dovoljan je
ak i mobilni telefon sa kamerom) ali je dosta bitno poznavati neke od osnovnih
pravila u fotografiji.

Makro fotografijase definise kao fotografija na kojoj je objekat uslikan u odnosu 1:1
ili vie. Mnogi ne prave razliku izmedju makro i tzv. close-up fotografije, gde bi
close-up fotografija podrazumevala slikanje objekata izbliza, odnosno onih koji
16

mogu da stanu u objektiv obine kamere (kao kada slikate cvet). Za makro
fotografiju potrebna je posebna oprema kao to su makro soivo, telekonvertor i sl.,
jer su objekti koji se slikaju veoma mali (npr.Insekti), a potrebno je da na fotografiji
izgledaju uveano, odnosno veliki.

Pejzana fotografija je jedan od poznatijih anrova. Kljuno za pejza je da snimak

bude otar i zasien bojom, bilo da se radi o planinskom prevoju, usamljenom drvetu
ili jezeru...
Ne pomerajte se. Da bi otrina snimka bila maksimalna kamera mora da miruje. Ovaj
17

tip fotografije kao to sam naziv kae predstvalja pejzae, prelepe ravnice, ume,
livade, prirodu uopte.

Portretna fotografija je sigurno najee vieni i korieni vid ove umetnosti.

Sigurno je svako od vas bar nekoliko puta fotografisao nekog od svojih lanova
porodice, prijatelje, poznanike ne razmiljajui o tome da pravi male korake ka
velikoj umetnosti umetnosti portretne fotografije.

Jedan od najvanijih kvaliteta dobrog portreta je da ima neku priu, da vam se na

neki nain obraa, tj. neim pleni vau panju. Neto mora probuditi u vama, inae
predstavlja samo obinu fotografiju osobe. Da li e to biti neki izraz lica, osmeh,
pogled, gest, mimika ili ambijent koji okruuje portret, to je sve stvar vaeg izbora i
situacije.

Vrlo je vano uspostaviti kontakt sa modelom i opustiti ga, osim ako je u pitanju
sluajni portret pri kome osoba ni ne zna da je slikate. Ovo naroito vai za stidljive
modele, koji retko staju pred objektiv, pa je od velike vanosti da ne ispadnu na kraju
smueno i stegnuto. Malim trudom i pravim izborom rei podstreka, moe se puno
dobiti, a time i fotografija dobija vii nivo. Zadovoljan model je i zadovoljan fotograf.
To uvek ide ruku pod ruku.

Kao i za ostale tipove fotografije i ovde vai : dobri rezultati ne zavise direktno od
opreme koju posedujete, ve od onoga ko se nalazi iza objektiva. Naravno, oprema
vam moe olakati posao, ali sigurno nije od presudnog znaaja u tome da li ete
dobiti uspean portret ili ne.

18

Da biste napravili portret, dovoljan vam je i kompaktni aparat, ali je sa njim tee
manevrisati sa zamuenjem pozadine, koje je jako vaan element ove vrste
fotografije.
Zato se preporuuje bilo koji profesionalni aparat. To e vam omoguiti da bolje
izrazite svoju kreativnost, i ako elite unapredite svoju opremu i prilagodite je svojim
eljama i potrebama.

Pozadina osim to je poeljno da bude van fokusa (mutna) treba biti I to

jednostavnija odnosno bez nepotrebnih elemeanata koji skreu panju. Ako elimo
da osobu koju fotografiemo ,,stavimo u neko okruejne onda detalji u pozadini
dobro dou, ali se ipak pazi na to da oni ne skreu panju sa glavnog objekta,
odnosno fotografisane osobe.

Portrete moete fotografisati na prirodnom svetlu ili pod reflektorima ili blicem.

Portreti se mogu fotografisati na prirodnom svetlu ili pod rasvetom (blicevi,

reflektori...).
Razliita pozicija izvora svetla daje razliite efekte. U profesionalnom foto studiju se
koristi vie od jednog izvora svetla (blic, reflektor, lampa...). Fotografisanje u foto
studiju zahteva odreene vetine i usko je povezana sa modnom fotografijom.

19

Modna fotografijaje oduvek privlaila panju kako pubilke tako I modnih kritiara
fotografije. Poeci modne fotografije mogu se pronai u 18. veku kada su slike
moderne odee iz tog vremena, tampane u asopisima, bile runo bojene.
Postepeno je ove modne ilustracije smenjivala fotografija, koja se po njenom otkriu
(tridesetih godina 19. veka) nije mogla odmah upotrebiti za masovnu tampu, ali se
ve krajem 19. veka koristila u te svrhe.

Za bavljenje modnom fotografijm neophodna je profesionalna foto oprema, razna

rasveta i blicevi, kreativnost kao i neophodno znanje iz oblasti fotografije. Moe se
fotografisati u zatvorenom prostoru ili napolju na prirodnom svetlu, ali se bez
upotrebe dodatne rasvete teko se moe napraviti dobra modna fotografija.

Modna fotografija oko sebe okuplja itav tim ljudi koji uglavnom ine: fotograf, model,
stilista, minker, frizer i razni asistenti. Fotograf je osoba koja ima najtei zadatak jer
mora viziju svog tima i njegovih pojedinaca sloiti u jednu harmoninu i smislenu
celinu. Organizacija je veliki deo posla jer je potrebno dobro iskoristiti vreme kojeg je
obino premalo.

Najee fotograf ima slobodu izbora modela, lokacije i svojeg tima to nije lagan
posao. Mora takoe znati kako tano eli da mu fotografija izgleda, koja je njena
pria i ta njome eli postii. Zatim sledi vieasovno fotografiranje koje nekad moe
prerasti i u viednevno ukoliko vremenske ili druge neprilike onemogue da sve ide
po planu.
20

Nakon snimanja sledi odabir i obrada fotografija i na kraju tampanje. Kao i u svim
stilovima u fotografiji kreativnost je bitna i u modnoj fotografiji, ako planiramo da
uradimo dobru fotografiju.

Crno-bela fotografija

Boja predstavlja vrlo znaajan segment naeg ivota, meutim,

nekada je za pravilno sagledavanje nekog objekta ili fenomena
oblik znaajniji od boje. To je sluaj kod crno belih fotografija.
Danas crno bela fotografija moe da se koristi u svim stilovima
fotografije i uglavnom slui kao sredstvo koijm fotograf iskazuje
svoje umetniko umee.
Kod crno bele fotografije glavnu ulogu igra kontrast, odnosno
odnos tamnih i svetlih delova na fotografiji.
Poto na fotografiji nema drugih boja, osim nijansi crne i bele, objekat na fotografiji
naglaavamo vetim korienjem kontrasta, senki, svetla...

Za dobijanje crno bele fotografije potrebno je fotografiju dodatno obraditi u nekom od

softvera za obradu (Photoshop, Lightroom...), ali i veina fotoaparata ima u sebi
21

opciju da fotografiju odmah pretvori u crno belu. Ovim efektom uglavnom

predstavljamo fotografije koje u sebi imaju neku mistinost, tugu, setu, mranu
stranu, ali ovo i ne mora da znai poto se dosta promenjuje i u modnoj fotografiji,
akt
fotografiji itd. gde se
predstavlja i
lepota neega.
Sve u
fotografija
kakov e
posmatraa
od onoga
da ostavi.

svemu crno bela

ima iroku primenu i
efekat imati na
zavisi najvie od
fotografovog umea i
kakav je utisak hteo

Akt fotografija je fotografija na kojoj je prikazana

lepota nagog tela. Ova dela nisu namenjena da
utiu na seksualnost I seksualne nagone ve
imaju za cilj da govore o istim umetnikim
vrednostima, figuri, pokretu, lepoti tela....

22

23

STOP MOTION ANIMACIJA

Ovaj vid animacije je direktno povezan sa fotografijom poto za snimanje nije potrebna video
kamera ve fotoaparat. Stop motion je tehnika animacije koja se koristi kako bi odreeni
objekat izgledao kao da se sam kree. Tehnika je izuzetno jednostavna: Napravi se
fotografija statinog objekta, on se pomeri, zatim se ponovo fotografie i taj proces se
ponavlja onoliko puta koliko je potrebno.
Video kamere belee zapis kvaliteta 24fps, 30fps, 60fps itd. to predstavlja broj frejmova
(fotografija) u sekundi (na engleskom frame per second). Za ovakav vid animacije moemo
imati i manje od 24 fotografije za jedan sekund videa i to ne predstavlja greku ve moe biti
kreativan nain predstavljanja nekog pokreta.
Ne moemo priati o stop motion animaciji niti o bilo kom vidu filma, a da ne pomenemo
velikana koji je raznim domiljatim trikovima uspeo nemogue za ono vreme u kojem je
iveo. Re je o Britancu Edvardu Majbridu koji je 1827. godine korienjem viestrukih
fotoaparata uspeo da zabelei konja u galopu. Za taj snimak se moze slobodno rei da je
pretea video zapisa i predstavlja veliki korak u razvitku filma. Na snimku koji je napravljen
vidi se da konju u jednom trenutku galopa ni jedna noga ne dodiruje tlo, za ta se do tog
trenutka nije znalo i za to vreme je to bilo znaajno otkrie.

Mejbridov Konj u pokretu 1827. godina

Od procesa fotografisanja najvie zavisi kvalitet zavrnog proizvoda. Treba imati u vidu da je
potreban veliki broj fotografija za relativno kratak video-snimak. Kako bi kvalitet fotografija
bio ujednaen, potrebno je obezbediti jednake uslove snimanja. Da bi se izbeglo pomeranje
fotoaparata, neophodno je koristiti stativ. Druga bitna stavka koju treba kontrolisati jesu
svetlosni uslovi. Ukoliko su vam na snimku potrebni stalni svetlosni uslovi, najbolje je slikati
nou uz pomo dobro rasporeenog vetakog svetla.

Pre nego to se upustite u avanturu pravljenja stop motion filma, imajte u vidu da je to
dugotrajan i ponekad mukotrpan posao. Isti niz radnji potrebno je ponoviti nekoliko stotina
puta. Ipak, ne dozvolite da vas to pokoleba jer je konani rezultat vredan truda.

24

Figure 2 Na slikama vidimo korake nastajanja scene u stop motion filmu

Stop motion tehnika je koriena i u nekim od filmovima kao to su:

Slika 20 Terminator (1984)

Slika 21 Slika 21 King Kong

(1933)

Slika 22 Park iz doba Jure (1993)

Neki od najpoznatiji stop motion filmova:

25

Slika 24 Wallace & Gromit (1989)

Slika 23 The Nightmare Before

Christmas (1993)

Slika 25 Chicken Run

(2000)
Slika 26 James and the Giant Peach (1996)

Izvori:
Lino iskustvo
Literatura:
1. Osnove fotografije foto-prirunik za poetnike u fotografiji (RADNA VERZIJA 1.1) O
Strahoninec, foto grupa, voditelj: Davor erjav
2. www.fotografij.wordpress.com
3. www.akvarij.net - Osnove fotografije I deo
4. www.sk.rs - Kad stvari oive
5. www.fotoart.rs/Portretna-fotografija

26