Aleksandar Novakovi

Poperov Svet 3 iliti kartografija (ljudske) racionalnosti

Apstrakt:
Veina filozofa smatra udnim to je Poper, taj glavni kritiar esencijalistikih koncepcija
i teorija konanog objanjenja, na vrhuncu svoje filozofske karijere ponudio upravo
jednu takvu teoriju. Njima je pogotovo iznenaujue to da je posle teze o objektivnom
saznanju, istinolikosti i hipotetinosti znanja koje je ovaj filozof u velikoj meri
eksploatisao ve u Pretpostavkama i pobijanjima , napravio jedan korak u pravcu
ontologizacije svoje teorije. Zbog toga oni ili izbegavaju da problematizuju ovo pitanje ili
odbacuju samu teoriju kao nesrean i nepotreban intelektualni proizvod. Re je
naravno o teoriji Sveta 3 ili Treeg sveta koja po standardnim tumaenjima ima
pretenziju na ontoloki status i valjanost. Malo je, meutim, filozofa koji su pokuali da
podrobnije razmotre ovu teoriju i sagledaju njen znaaj u okviru celokupne Poperove
filozofije. Zbog toga e se na ovom mestu ponuditi jedna vrsta pokuaja objanjenja
opravdanosti uvoenja teorije Sveta 3 u filozofiju kritikog racionalizma i, s druge
strane, ponuditi odgovor na pitanje u kojoj meri je ova teorija po svom karakteru
ontoloka.
Pria o svetovima
Najpre bi bilo neophodno upoznati se s osnovama teorije o Svetu 3. (1) Pre svega,
vano je rei da je po reima samog Popera o ovoj teoriji dugo razmiljao pre nego to ju
je stavio na papir i poeo otvoreno da govori o njoj i zagovara je. Jer, kako kae: I
sam sam, poput Bolcana, dugo sumnjao i nisam nita objavljivao o svetu 3 sve dok nisam
stigao do zakljuka da su njegovi stanovnici stvarni; zaista, vie-manje stvarni koliko i
fiziki stolovi i stolice. (2) Potaknut svojim razmiljanjima ali i razmiljanjima Fregea,
Bolcana i Teodora Gomperca na ovu temu, Poper kreira sopstvenu teoriju koja, po njemu,
treba da se u prilinoj meri razlikuje od ve postojeih, slinih teorija. Ono po emu e se
ona razlikovati od ovih teorija, a pogotovo od klasinih filozofskih teorija Platona,
Aristotela i Hegela bie upravo status realnosti i objanjenja ova tri sveta.
Bilo bi vano, takoe, rei da itavo Poperovo izlaganje ove teorije kao svoj background
pretpostavlja uporedno razvijanje epistemoloke koncepcije kojoj je Poper, naravno,
naklonjen. To treba imati u vidu bez obzira na ontoloke implikacije i kontekst koji se od
poetka s pravom moe vezati za teoriju sveta 3. (3)
Prema Poperu, konvencijom se prihvata postojanje tri sveta, mada bi se u nekom smislu
ovaj broj mogao i poveati ukoliko se neka svojstva ova tri sveta pokau (ili se prosto
prihvati da jesu) toliko distingvirajua u odnosu na ostale da postaje opravdano
okarakterisati ih novim svetovima 4, 5...n. (4) Ili se pak svi svetovi mogu posmatrati kao
delovi jednog sveta, istiui, naravno, njihove znaajne razlike. (5) U svakom sluaju,
bitno je istai da Poper ve na samom poetku izlaganja koncepcije o Svetu 3 ne nudi
vrstu, konanu koncepciju raspodele realnosti ve mu brojana razdela tri sveta

slui kao metodoloko polazite za razvijanje njegove sopstvene koncepcije saznanja.

Tako Poper jasno kae da se ini izuzetno vanim pre svega ih razdvojiti to je mogue
otrije i jasnije (6) jer e se na taj nain moi uspo s taviti one pojmovne distinkcije koje
su mu neophodne ne bi li izgradio novu teoriju saznanja.
Prvi svet je u stvari materijalni, fiziki svet, svet stvari u kolokvijalnom smislu rei, ali
i materije onako kako je ona danas pojmljena u savremenoj fizici. To je dakle svet
sirove materije i njenih stanja. Drugi svet predstavljaju svet stanja svesti ili mentalnih
stanja, ili, moda, dispozicija ponaanja. (7) Svet 3 predstavlja svet objektivnih
sadraja miljenja, posebno naunih i pesnikih zamisli i umetnikih dela. (8) Poper
pozajmljuje ovo odreenje Sveta 3 od Fregea elei da istakne objektivnu stranu
saznajnog procesa. U objektivne sadraje miljenja spadaju teorijski sistemi, problemi i
problemske situacije ali i kritiki argumetni kao i institucije. (9) Meutim, jo
interesantnije je to Poper u okviru Sveta 3 smeta ne samo istinite stavove i teorije ve
i lane. (10) Stoga Poperov Svet 3 zapravo sainjava polje ljudskog znanja ali i
neznanja ili lanog znanja ili neistinitih iskaza , tvrdnji, teorija, argumenata u najirem
smislu rei. Dakle, svega onoga to predstavlja hipotetiko, ljudsko, racionalno znanje.
Stoga je jasno da je Poper faktiki locirao itav splet i tematiku teorija, istinitih i
lanih, svega onoga o emu je pisao u ranijim svojim knjigama u ambijent Sveta 3.
Locirao je ljudsko znanje u sferi Treeg sveta.
Poto je polje Sveta 3 veoma heterogeno Poper smatra da bi se ono moglo podeliti:
We could distinguish the world of science from the world of fiction; and the world of
music and the world of art from the world of engineering. For simplicity 's sake I shall
speak about one world 3 (11) No, takav poduhvat Poper nije sproveo, manje zbog
toga to bi to predstavljalo zahtevan posao, a vie zbog prihvatljivosti izgraene teorije o
Svetu 3, jednostavno umnoavanje entiteta ne bi bitno menjalo na sutini stvari i na
eksplikativnoj moi teorije, do ega je Poperu pre svega stalo, kao svakom dobrom
intelektualnom istraivau.
Razvijanje ove koncepcije Poper vri pomou tri glavne i tri pomone teze. Njihovo
kratko izlaganje e nam dodatno pojasniti itavu ideju uvoenja ove teorije u ve
razraenu Poperovu filozofiju.
Na prvom mestu jeste da je tradicionalna epistemologija usredsreena na drugi svet, na
saznanje u subjektivnom smislu, irelevantna za izuavanje naunog saznanja . (12)
Druga teza glasi da je prouavanje obuhvatnog treeg sveta objektivnosti saznanja od
presudnog znaaja za epistemologiju. (13)
Po treoj tezi objektivistika epistemologija koja izuava trei svet moe da doprinese
prouavanju Sveta 2, ali obratno nije sluaj . (14)
U sklopu objanjenja prve teze treba rei da je Poper ve od Pretpostavki i pobijanja,
gradei tezu o istinolikosti, anticipirao i pretpostavljao neto poput objektivne istine ili
bar neeg to bi rukovodilo prouavanjem nezavisno od naeg nahoenja i na osnovu

ega bi se moglo doi do stavova ili teorija koje bi u nekom vremenu t uslovno i
privremeno imale istinosnu vrednost. To je, zauzvrat, pretpostavljalo formiranje
objektivistike epistemologije jer se nauka po Poperovom miljenju bavi objektivnim
Treim svetom. Za razliku od ovako shvaene epistemologije tradiconalna teorija
saznanja se bavi ne sadrajem miljenja, onim to je objektivno, ve (psiholokim)
procesom samog saznanja . Ovakvu teoriju Poper metaforino naziva teorijom kante
(15) imajui u vidu nain na koji se po ovoj teoriji stie saznanje. U kantu se
induktivno sliva svo iskustvo koje se onda po automatizmu i na osnovu principa
asocijacije pretvara u mentalne sadraje. Osnov izvesnosti se onda trai u nekom
samooevidnom principu (jasne i razgovetne ideje, intuicija, samooevidnost, navika)
koji e je garantovati. A poto je nauno znanje zasnovano na objektima iz Treeg sveta
koji su nezavisni od naeg procesa razmiljanja (osim indirektno (16)) ispitivanja
klasine vrste su dobrodola u psihologiji kao problem mehanizama razmiljanja ali ne i
kada je u pitanju epistemologija tj. teorija naunog saznanja (17). Tako treba shvatiti
znaaj i druge Poperove teze jer se epistemologija razume upravo kao prouavanje
funkcionisanja naunog saznanja koje nije nita drugo nego baratanje s problemima i
teorijama treeg sveta .
Na taj nain je jasno i kako prouavanje objekata Sveta 3 moe doprineti prouavanju
Sveta 2 ali ne i obratno (trea teza). To je upravo zato to su predmeti naunog
prouavanja i psiholoki fenomeni tj., procesi miljenja i stanja duha koji su
karakteristini za svet 2. Jasno je, po ovoj Poperovoj koncepciji, da je nemogue da
procesi miljenja dopirnose razumevanju objekata Sveta 3, jer nam prouavanje
procesa subjektivne svesti ne moe mnogo pomoi, na primer, u razumevanju neke
fizike teorije ili matematike istine, dakle u razumevanju objektivnih problema Sveta
3.
Kao pomone teze vezane za objanjenje Sveta 3 Poper navodi:
Svet 3 je ovekov proizvod, moe se uporediti sa paukovom mreom
Iako ljudski proizvod, Trei svet je u velikoj meri autonoman
U interakciji izmeu nas i Sveta 3 dolazi do rasta saznanja (18)
Ove tri teze treba shvatiti tako da prva implicira drugu, a druga treu i da je posredi
svojevrsan krug implikacija, to se dovodi u blisku vezu i s poznatom Poperovom
shemom. (19)
Paradoksalna stvar s Poperovom teorijom svetova jeste upravo to da je Svet 3 ljudski
proizvod, a da je istovremeno i realan, stvaran poput predmeta Sveta 1 ili realnih
procesa miljenja Sveta 2 (videti gore u tekstu Poperov citat). Kako je mogue da
ovek kreira jedan itav Svet i da on postoji realno? Jer, jednom kada je kreirana nekakva
teorija, dakle, nekakav objekat treeg sveta, ona istog trenutka poprima status realnog
postojanja, autonomne egzistencije. U objanjavanju ove stvari Poper polazi od
evolucionistikog stanovita po kome se svako ivo bie trudi da izgradi svoje bioloke

nie. U osnovi svega, naravno, nalazi se Poperova teza o vanosti problema i njihovog
reavanja u procesu evolucije. Za jednog siunog pauka postoji problem u vidu
izgraivanja sopstvene bioloke nie koji on uspeva da rei pravljenjem mree. Ta mrea
zauzvrat utie na ovo stvorenje da ubudue ono samo ili kroz druge generacije slinih
stvorenja doprinese usavravanju svoje bioloke nie. Za primitivnog oveka urgentni
problem krova nad glavom on reava sklanjanjem u peinu ali postepeno uviajui
prednosti i mane ovakvog stanovanja pronalazi zemunice da bi danas iveo u sky screper
-ima. U pogledu osnovne strukture preivljavanja i adaptacije putem reavanja problema
nema nekakve razlike izmeu Ajntajna i amebe, po Poperu . (20) Nastanakom jezika kod
oveka, a posebno njegove deskriptivne i argumentativne funkcije postaje mogua
izgradnja objektivnog sveta. Trei svet je nusproizvod jezika (21).
Iz autonomnosti objekata Sveta 3 proizlazi i njegov uticaj na nas. Jer, kada se, na
primer, usvoji odreeno reenje za nekakav problem pomou odreene teorije, ta teorija
se moe uteloviti u objekat Sveta 1, poput nekakvog uspenog arthitektonskog reenja
koje postaje standard, te se na taj nain uspenost ovog reenja pridruuje ranijim
uspenim reenjima i tako dovodi do sve veeg rasta saznanja. (22) Novo, uspeno
reenje ima prednosti u odnosu na stara i biva prihvaeno za budue sluajeve.
Zahvaljujui ovoj stalnoj ping-pong igri problema i njihovih reavanja ili igri podbaaja i
neuspeha, dolazi do rasta ljudskog znanja i napretka nauke.
Drugim reima, jednom kada se stvori odreena teorija pa bila ona i pogrena (to se
moe kasnije ustanoviti) ona poprima nezavistan, autonoman status i moe uticati na nae
shvatanje odreenog problema pa ak i na praktine konsekvence naeg delovanja.
Iz svega to je reeno jasno je da, po Poperu, objektivistika epistemologija nije mogua
bez teorije Treeg sveta, jer ona daje objanjenje predmeta kojima se saznanje bavi. A
saznanje se bavi realnim, stvarnim objektima Sveta 3, tj. realnim problemima i
teorijama. Ovom koncepcijom Poper zapravo eli da ukae na to koliko je
subjektivistiki pristup u prouavanju saznanja pogrean poto on trai izvesnost u
okviru saznajnog akta a ne u okviru saznajnog predmeta. Izvesnost naeg saznanja je
uvek upitna, istinitost, je ono to se primenjuje kao kriterijum.
Trei svet i granice saznanja Poper i Kant
Izgleda da Poperova teorija Sveta 3 deli slinu sudbinu kao i Kantove teze o stvarimapo-sebi. I jednoj i drugoj teoriji su se pripisivali kvalifikativi opskuran, mistian,
ontoloki a i jedna i druga teorija nisu imale za cilj uspostavljanje nekakvog
spiritualnog cartstva objekata. Zapravo, i jedna i druga teorja, po mom miljenju, treba da
ponude jednu oprezniju i umereniju viziju racionalnosti to po sebi ukljuuje i odreenje
njenih dometa. I kao to Kantovo razlikovanje intelektualnog opaaja koji predstavlja
boanski uvid u sutinu stvari i obinog procesa saznanja tj. saznanja putem istih formi
ulnosti i razumskih kategorija nije spreilo njegove kasnije romantike naslednike da
zanemare ovu razliku (23) koja je po Kantu odluujua, tako i Poperovo uporno
insistiranje na sutinskoj razlici izmeu njegovog koncepta Sveta 3 i platonovskog

hipostaziranog carstva ideja nije spreilo savremene interpretatore da ga proglase za

racionalnog mistika. (24)
Meutim, jedna stvar od principijelne vanosti pribliava i Kantove i Poperove filozofske
uvide. To je, naime, uverenje u sutinsku konanost ljudskog saznanja, njegov, kako to
Poper esto voli da kae hipotetiki karakter . Koliko god znanje bilo uspeno (kako na
teorijskom planu tako i na praktinom), koliko god imali pravo da tvrdimo da je jedna
teorija potkrepljena ili da su dokazi zadovoljavajui u vremenu t, mi nemamo pravo da
zakljuimo da je teorija istinita za sva vremena i da se dakle ne moe pobiti. U slinom
smeru je ve Kant govorio: I kada bismo ovo nae opaanje mogli da uzdignemo do
najveeg stepena jasnosti, mi se ipak time ne bismo pribliili osobini stvari po sebi. (25)
Kant je naime smatrao da je ljudska spoznaja uslovljena ogranienou njegovim
spoznajnim aparatom. S druge strane, postojala je pretpostavka u Kantovoj filozofiji, koja
je takorei bila sve vreme u igri, i po kojoj polje predmeta saznanja u beskonanoj meri
nadmauje okvire saznanja. Polje predmeta saznanja se pak ne bi moglo definisati samo
preko kvantitativnog apsepkta saznanja, po kome bi se moglo zamisliti da u vremenu t 1
postoji koliina znanja Z(k 1 ) gde je k 1 raspoloiva koliina u datom vremenu t 1
mogue je zamisliti da e u vremenu t n koliina znanja biti potpuna Z(k n ). U svom
bukvalnom vidu ovakva teorija predstavlja pozitivistiku koncepciju nauke koja
pretpostavlja potpunu adekvatnost izmeu spoznaje i stvarnosti . Ali, u smislu rafiniranije
ideje regulativnosti spoznaje - koja potie od Kanta a koju usvajaju i Pers i Poper - ona
samo pretpostavlja zamiljeni ideal naune spoznaje u kome bi se svi nauni uvidi i
dostignua u jednom vremenu ujedinili u jednu teoriju, te se takva ideja istine moe
prihvatiti. Iako se po Kantu i Poperu kvantitativni aspekt uveavanja znanja moe
razumeti samo u regulativnom smislu , polje predmeta znanja nadmauje dimenziju
ljudskog znanja jer je ono po ovoj kantovskoj pretpostavci multidimenzionalno . To
zapravo znai da ljudski spoznajni aparat funkcionie do odreenog broja dimenzija ili
aspekata ali da postoji n -ti broj dimenzija koje on ne moe da obuhvati, iako je sam taj
broj konaan , to e rei da je u tom pogledu ogranien. Da bi se ovo ilustrovalo
ponudiu par primera koji su vrlo jasni i jednostavni.
Nauka je ustanovila da odreene ivotinje - na primer, psi - vrlo loe vide, da su, kako
bismo to mi ljudi rekli, daltonisti i da se u prostoru i vremenu orijentiu vie preko ula
mirisa nego preko ula vida. Ukoliko je ova nauna pretpostavka tana zamislimo sada
situaciju u kojoj bi jedan pas, nazovimo ga Gara, nekakvim bioininjeringom ili
iznenadnom mutacijom dobio samosvest i mogunost da kreira sopstvene naune teorije.
Kako bi Gara zamislio pojmove prostora i vremena, kako bi on opisao konture i obrise
tela u njemu? Oigledno je da bi se njegovo poimanje univerzuma znatno razlikovalo od
naeg i pitanje je da li bi se njegove teorije mogle prevesti na nae.
Drugi primer je jo radikalniji.
Zamislimo da postoje vanzemaljci koji ive u atmosferama ogromnih gasovitih planeta
poput Jupitera (26). Zbog uslova koji vladaju na takvoj jednoj planeti njihova bioloka
struktura bila bi potpuno razliita od nae, a pridoda li se uz to i neka vrsta racionalnosti

tj. mogunosti spoznaje sveta, moemo li samo zamisliti kakve bi teorije ta inteligentna
stvorenja mogla stvoriti i kakva bi njihova vizija univerzuma bila!
Ili, zamislimo neko jo razliitije razumno bie, koje bi videlo frekvence ili amplitude
elektromagnegnih talasa umesto njihovih talasnih duina. I ako bi bila razliito uslovljena
svojom biolokom osnovom, njihove teorije o fizikoj stvarnosti ne bi bile proizvoljnije
od naih. I one bi morale biti objektivne i potpadale bi pod zakonitosti koje ne pripadaju
ni Svetu 1 ni Svetu 2. Njihova istinitost i objektivnost bi se mogle procenjivati
nezavisno od psiholokih procesa i nezavisno od stanja u poljima etiri osnovne sile. (27)
Ovih nekoliko primera, u stvari, predstavljaju slikovit pokuaj objanjenja karaktera
ljudske spoznaje i njene objektivnosti. Oni ukazuju na onaj momenat koji je nagnao
Kanta da bude veoma skeptian prema ideji mogunosti apsolutne spoznaje (28) i da
tvrdi da je svo saznanje sutinski ogranieno spoznajnim apara tom (formula: razum +
ulnost). Da bi jae istakao, i upeatljivje, ovaj sutinski deficit, Kant je koristio ve
pomenutu kovanicu ding-an-sich koja je trebala da ukae na ovaj deficit i da celu
metafiziku/ontoloku priu svede na epistemoloku ravan. (29) Poper sa druge strane
govori o evolutivnom karakteru nae spoznaje jedne bioloke vrste - koja je nastala
zahvaljujui pojavi jezika i njegovih naprednih funkcija s kojima je mogla dobiti
mogunost opisivanja sveta oko sebe.
Kant je ovim svojim poduhvatom napravio radikalan rez u filozofiji zadavi smrtonosan
udarac metafizici istovremeno postavljajui u prvi plan filozofskog razmatranja problem
naune racionalnosti i zasnovanosti naunog saznanja (kako je mogua ista prirodna
nauka?). On je pitanje istine kao izvesnosti proterao iz polja ljudske spoznaje. Ono s
ime se nauka moe zadovoljiti predstavlja samo parcijalno saznavanje univerzuma - ali
ne i prirode samih stvari koje napreduje od jedne take ka drugoj ka sve potpunijoj
spoznaji predmeta mogueg iskustva a iji se uspeni ishodi mogu okvalifikovati
kriterijumima istine, ali ne i izvesnosti . Kant je naime smatrao da iako je znanje konano
i ogranieno po svojoj prirodi ono za potrebe oveka i njegovog razumevanja
univerzuma, kao, dakle, ljudsko znanje, postaje sasvim dovoljno. Oduevljen
objanjavlakim uspehom Njutnove teorije Kant ju je smatrao paradigmom naunog
saznanja ali i istinitom teorijom u koju ne moe biti nikakve sumnje. Ona je po njemu
bila pravi dokaz apriornog saznanja i apriorne strukture sve istinske spoznaje . U tom
smislu se Njutnova teorija mogla takorei dedukovati iz istih principa razuma i ulnosti,
ona je predstavljala njihovo otelotvorenje.
I dok je pria o stvarima-po-sebi za Kanta predstavljala jednu negativnu teoriju koja
treba da usmeri ka moguim i realnim spoznajama, tj. naunom saznanju, Poperova
teorija o svetovima predstavlja pozitivnu teoriju koja se eksplicitno inkorporira u njegovu
epistemologiju, ali koja unosi u sebe osnovni kantovski uvid steen na osnovama dingan-sich postulata. Na taj nain Poper transponuje principijelni deficit ljudske spoznaje
na ono to je predstavljalo sigurnu taku ljudske racionalnosti i spoznaje i njene nedirnute
sigurnosti i izvesnosti dakle, na nauku, i to na egzaktnu, prirodnu nauku. Smetajui
seme nesigurnosti u okrilje Sveta 3 kao njegovu odluujuu konstitutivnu odredbu,
Poper proiruje kantovski destruktivizam (ije se poreklo naravno nalazi u Hjumovom

napadu na racionalnost) pretei da urui i same osnovne pozicije racionalnosti i da zavri

u nekoj vrsti iracionalizma. (30) U tom smislu sam Poper kae ...kritiki racionalizam
(kao i kritiki empirizam), koji zastupam, samo stavlja zavrnu taku na Kantovu vlastitu
kritiku filozofiju. (31) Kantov projekat se zavrio na rubu prirodnih nauka, tu crtu Kant
nije preao, Poper ju je pregazio. I kao to je Kant za paradigmu sveg naunog saznanja
imao Njutnovu teoriju gravitacije tako je i Poper za paradigmu naunog saznanja uzeo
sluaj pobijanja Njutnove teorije od strane nove teorije, Ajntajnove teorije relativiteta.
Tako se ispostavilo, po ovoj Poperovoj koncepciji, da ljudsko znanje ne samo to ne
moe pojmiti mnoge naine na koje se sama stvarnost moe pojmiti (Kant) ve se i
okviru samog polja i domena ljudskog razumevanja, koje se na najsistematiniji nain
otkriva u nauci, otkriva istinska nesigurnost. I upravo ovde, u u srcu nesigurnosti ljudske
spoznaje, Poper pravi zaokret, pronalazei u samoj toj svesti o nesigurnosti,
nepoduzdanosti, greci korene racionalnosti i racionalnog odluivanja i
argumetnovanja: Reenje lei u shvatanju da svi mi moemo da greimo da greimo i da
esto greimo, pojedinano i kolektivno, ali da sama ta ideja greke i ljudske pogreivosti
povlai za sobom jednu drugu ideju o objektivnoj istini : standard koji ne moramo da
dostignemo. Stoga uenje o pogreivosti ne bi smelo da se shvati kao deo pesimistike
epistemologije. (32) Mogunost greke i znanja o njoj predstavlja sutinsku odliku
ljudske racionalnosti. Poper izjednaava racionalnost s mogunou kritikog stava. (33)
Ovaj negativan pristup u prouavanju racionalnosti predstavlja okosnicu Poperovog
pozitivnog odgovora na mogunost saznanja i njegov, kako sam kae, epistemoloki
optimizam. (Za vernike naune dogme ovakav zakljuak moe u najmanju ruku znaiti
da Poper nije dobro razumeo ta optimizam znai.) To shvatanje insistira na
realistinijem pristupu u shvatanju racionalnosti. Dakle, u pristupu koji konanom
oveku ne pripisuje beskonano i apsolutno saznanje ve ono koje je njemu primereno i
za njega funkcionalno.
Ostavljajui po strani pitanje u kolikoj je meri Poper objasnio mogunost rasta naunog
saznanja sa ovakvom jednom teorijom za nas je na ovom mestu postaje vano dalje
ekspliciranje teorije o Svetu 3 u okviru ovako shvaene epistemologije.
Svet 3, dakle, predstavlja obitavalite problema s kojima se bavi nauno saznanje. On
takoe predstavlja i mesto ljudskih zabluda, pogrenih pretpostavki i teorija. Poto itav
ivi svet po Poperu pokuava da se snae u okolini koju nastanjuje tako to e reavati
probleme koji su s tim povezani i tako napredovati u izgraivanju svoje bioloke nie i
njenom unapreivanju. ovek se trudi da natimuje svoje teorije ne bi li mu one
pomogle da to bolje shvati svet u kome ivi i da bi pospeile njegovo praktino
delovanje. To timovanje nikada nije konano, i uvek je potrebno novo timovanje ili ak
novi mehanizam (teorija). Po takvoj koncepciji, nauno znanje stalno zahvata po povrini
pritom uspevajui samo ponekad da zahvati i neto od istine. Polje te povrine i istine
upravo predstavljaju objekti Sveta 3 s kojima ovek barata. U okviru njegovih struktura
na razliitim planovima se otkrivaju pravila za ono to je dozvoljeno i to nije, za ono to
je logino i to nije, ali i za shvatanje neispravnosti, pogrenosti neke teorije.

Trei svet je obitavalite objektivne istine ili bar onoga to nam omoguava da
budemo blie istini (veoj istinolikosti) ili da shvatimo da smo se udaljili od nje. Za takvo
shvatanje istine Poperu je dobro dola Tarskijeva formulacija istine kao korespondencije
koja je slina uobiajenom shvatanju istine. Poto je ova teorija potpuno formalna i u sebi
ne sadri nekakav sadrinski kriterijum istine, ona je postala prihvatljiva za podupiranje
regulativne ideje istine. (34) Iz Sveta 3 proterana je izvesnost (35), ona pripada
ontolokoj ravni problema koji gotovo po pravilu - u istoriji filozofskih teorija - polazi od
manifestnosti istine koja je voena priom o konanom objanjenju. (36)
Poper kae da Interakciji sa svetom 3 moemo da zahvalimo za svoju racionalnost, za
svoju praksu kritikog i samokritikog miljenja i delovanja. (37) Zato u Treem svetu
ne obitavaju samo istinite tvrdnje i logiki valjani stavovi, on je i obitavalite logikih
paradoksa, pogrenog sleda izvoenja i neistinitih iskaza. Ali je zato i mogunost
reavanja ovih paradoksa, razvijanje valjanog sleda izvoenja i otkrivanje uzroka na
osnovu kojih su nai iskazi neistiniti, dakle sve to, kao i jo mnogo toga (itavo polje
umetniki lepog ali i oseaj za runo, ki itd...) predstavlja upravo, po Poperu,
mogunost i dokaz ljudske racionalnosti.
Trei svet ontologija za popodne
Kao to smo videli, Poper smeta raspravu o svetovima u okvir svoje epistemologije. I
mada je sam Poper uvek ovu teoriju postavljao bilo u kontekst epistemolokih pitanja
bilo u okvir mind-body problema postoji mogunost da se ona samostalno filozofski
tretira. Ukoliko bi to bilo mogue, a ja smatram da jeste, onda bi se moglo rei da se u
okviru Poperove filozofske misli nalazi i jedna ontoloka teorija. Drugi deo prethodne
reenice bi se mogao prihvatiti samo uz odreene ograde i ovde e se pokuati dati
objanjenje ta se pod tim podrazumeva.
Osnovna sumnja ontologizacije javlja se zbog upotrebe egzistencijalnih iskaza vezanih za
tri sveta. I dok je to neproblematino za veinu materijalista kada je u pitanju Svet 1 ili
veinu dualista kada je u pitanju Svet 2, i za jedne i za druge je potpuno neprihvatljivo
navodno hipostaziranje Sveta 3, podjednako odvojenog od fizikih stanja i procesa u
mozgu i mentalnih stanja, tj. duha. Jer svako bi rado prihvatio da postoji odreena stolica,
da postoji neiji bol o tome bi se svi sloili mada neko sa strane ne moe opipati ili
videti moj oseaj bola ali retko bi se naao neko ko bi smatrao da je opravdano rei
da, na primer, iskazi 2+2=4 ili ovek je po svojoj sutini bie koje je otvoreno za
svet, realno postoje , a ipak Poper tvrdi da su stanovnici Sveta 3 stvarni; zaista, viemanje stvarni koliko i fiziki stolovi i stolice. (38) Pa onda kako se moe teorija o svetu
o Svetu 3 spasiti od optube za ontologizaciju (39)?
Pre svega treba rei da se ovde ontologizacija prihvata u onom znaenju koje jednu
teoriju naziva ontolokom ukoliko ona ponudi sveobuhvatnu teoriju o onome to jeste,
ukoliko da opis i odreenje onoga to jeste, dakle odreenje celokupne strukture sveta.
Takva jedna celovita kosmoloka teorija jeste, na primer, Platonova teorija ideja u kojoj
se govori o postojanju prave stvarnosti koja se nalazi iza kvarljive i promenljive
materijalne stvarnosti. (40) Mislim da bismo optube u ovom smislu, kada je u pitanju

Poperova teorija svetova, mogli u potpunosti odbaciti. (41) Ovakvu ocenu potkrepljuje
vie razloga. Prvo, Poper sam kae da je Svet 3 proizvod ljudskog uma (42). On
dakle ne postoji po sebi i za sebe pre ljudske saznajne intervencije, to bi bilo u skladu s
ontolokom teorijom platonistikog vida. Drugo, Poperova teorija ne predstavlja opis
celokupne stvarnosti ve samo onog segmenta koje je ljudskom saznajnom aparatu
dostupno. Ona nije ontoloka u klasinom smislu rei, jer nema pretenziju na celokupan
opis stvarnosti. Ukoliko je uopte ontoloka teorija, njena svrha bi bila da ponudi
objanjenje segmenta sveta i realnosti u onoj meri u kojoj to ovek percipira a ne da
ponudi objavu nekakve krajnje ili konane Istine. Tree, sama postavka o tri sveta je u
velikoj meri konvencionalne priode (videti prvi deo rada) te se i iz te injenice vidi koliki
je znaaj ove teorije kao konanog objanjenja jer njega, potpunog objanjenja,
zapravo i nema. etvrto, ako se konkretno misli na povezanost Platonove teorije ideja i
Poperove postavke o svetovima, na to treba rei da je upravo Poper otro napadao
Platonovu teoriju o treem svetu koji, za razliku od njegovog Sveta 3, ima boanski
status i koji je jedna esencijalistika tvorevina. (43)
Moe izgledati da se kao poseban problem Poperovoj teoriji moe prebaciti autonomija
Treeg sveta. Ako je trei svet autonoman i ako moe delovati na nas po emu bi se on
onda sutinski razlikovao od koncepcije aktivnog ili delatnog uma koja vue poreklo jo
od Aristotela a svoju najreprezentativniju formu dobija u filozofiji Averoesa? (44)
Osnovni protivargument ovoj tezi sastojao bi se u tome to Poperova teorija svetova
kao to je ve reeno ne predstavlja ontoloki opis sveta u klasinom smislu rei. U
Averoesovoj teoriji, kao i u teorijama drugih arapskih filozofa izloena je celovita teorija
o strukturi sveta. Taj svet sainjava lestvica bivstvovanja od najnieg nivoa
potencijalnosti do najvee i potpune aktualnosti tj. boga. U tom opisu sveta sve ima svoje
mesto a jedan deo bestelesnih, nematerijalnih entiteta jeste vean. Poperov svet 3 nije
vean, on je biolokog porekla, proizvod jedne vrste i propada zajedno s njom.
Jo jedan problem se, izgleda, javlja s pitanjem autonomije sveta 3. Poper na jednom
mestu kae: Ti problemi su bez sumnje autonomni. Mi ih ni u kom smislu nismo stvorili,
mi smo ih zapravo otkrili i u tom smislu oni postoje, neotkriveni, pre naeg otkria.(45)
Da li se ova reenica moe tumaiti u smislu aristotelovski shvaene potencije kako to
neki predlau? (46) Aristotelova koncepcija potencije je blisko povezana s njegovom
teorijom sutina te bi identifikovanje Poperovog Sveta 3 s potencijom u Aristotelovom
smislu, Popera neminovno odvelo pravo u esencijalizam. Ne mislim da je ovako neto
mogue jer Poper ne nudi nikakvu teoriju sutina na osnovu koje bi se mogla razviti i
aristotelovski zamiljena koncepcija potencija. Poper namerno deontologizuje svoj
filozofski renik preokreui standardna esencijalistika pitanja od forme ta-jeste? do
forme kako-jeste da bi na taj nain istakao da je govor o sutinama beskoristan (47) ali
je zato itekako vano, po njemu, da pokuamo da objasnimo kako stvari funkcioniu . Ali
jedan drugi vid Poperove kritike esencijalizma bi se mogao iskoristiti upravo u
odbacivanju ovakve optube. Jer, Poper kao glavni nedostatak esencijalizma vidi to to
ovo uenje pogreno pretpostavlja de neto to pripada jednoj stvari ne moe pripadati i
drugoj stvari. (48) Ako se odbaci teorija da sve stvari imaju sutine koje su toliko
sutastvene da ne mogu pripadati drugim stvarima ve samo odreenim, onda bi se
Poperova reenica mogla i ovako preformulisati Mi ih ni u kom smislu nismo stvorili,

mi smo ih zapravo otkrili , iako nismo morali samo mi da ih otkrijemo. Jer bi u tom
sluaju bilo mogue i da neka druga bia, koja nisu ljudska, npr. nai ve pomenuti
prijatelji s Jupitera, otkriju isto ono to smo i mi otkrili a to je kao takvo moglo da se
otkrije samo zahvaljujui naoj izvornoj mogunosti da se tako neto otkrije.
Zato to se ova teorija ne moe redukovati ni na jednu od ovih teorija moe se s pravom
rei da ona ne pripada grupi klasinih ontolokih teorija. Ukoliko se iz renika jedne
ontoloke teorije izbace rei poput veno, iza pojavnog, sutina, apsolutno ona
gubi na svojoj teini i postaje pre jednostavan opis stvari nego njihovo konano
objanjenje.
Ali ako se Poperova teorija o svetovima ne moe shvatiti ni u smislu Platonovog venog
sveta ideja, niti aristotelovski shvaene potencije a ni Averoesovog delatnog uma, pa
ta je onda ona? Kakav se onda ontoloki status moe pridati Svetu 3? Drugim reima,
kakva se vrsta postojanja pripisuje objektima Treeg sveta?
Za Popera je pria o realnosti vrlo relativna (ne i proizvoljna) pria. Ovakvo gledite on
potkrepljuje stanovitem moderne fizike koja je otkrila postojanje elementarnih estica za
koje bi se teko moglo rei da su realne u opteprihvaenom smislu rei. Poto se sama
re realno, ili realnost vezuje za postojanje fizikih objekata i stanja koje moemo
dodirnuti i osetiti (Svet 1) postojanje i pojavljivanje elementarnih estica koje nisu
vidljive i koje se as pojavljuju a as nestaju, poljuljalo je nae vienje realnosti stvari.
Jedan tvrdokorni starovremenski realista bi se danas teko mogao ubediti da postoji neto
to se ne moe videti, opipati, osetiti, okusiti ili omirisati a ipak od tih osnovnih estica (i
jo osnovnijih?) sastoji se materijalni svet kako to kae savremena fizika. Poto
istraivanja u savremenoj nauci vode ka zakljuku da je realnost vrlo rastegljiv i
neproziran pojam opravdano se postavlja pitanje: po emu su onda objekti Sveta 3
manje realni od objekata Sveta 1 pod uslovom da se u oceni realnosti stvari ne upotrebi
kriterijum naih pet ula? Iz ovog pitanja se izvlai glavni Poperov argument u prilog
realnosti Treeg sveta koji kae da: ono to je realno ili to postoji je sve ono to
moe, neposredno ili posredno, imati uzrono dejstvo na fizike stvari, a posebno na one
rudimentarne fizike stvari s kojima lako moemo baratati. (49) Jer kao u sluaju
delovanja fenomena fizikog sveta koje mi ne vidimo svojim oima ali ije posledice
kreiraju svet stvari onakvih kakvih ih mi vidimo tako i objekti Sveta 3 iako nisu po sebi
vidljivi imaju svoje uinke u vidu intelektualnih rasprava i debata, graevinskih i
arhitektonskih reenja, umetnikih dela, dakle od svega onoga to je proizvod interakcije
naeg uma s Treim svetom, a to, uzeto u celini, preoblikuje i unapreuje ovekovu
bioloku niu.
Tako se pitanje realnosti objekata u Poperovoj teoriji svetova relativizuje i izmeta
izvan klasinih ontolokih razmatranja i, na izvestan nain, smeta u drugi plan ove
teorije, jer je njemu pre svega stalo do eksplikativne moi teorije, bogatstva njenog
sadraja. Poper svoj prosveeni (50) zdravorazumski realizam proiruje i na objekte
Sveta 2 i Sveta 3. On vri trivijalizaciju velikog ontolokog pitanja realiteta stvari
objanjavajui ga sa isto zdravorazumske pozicije o uzronom dejstvu (realno je jer ima
dejstvo na neto). Poperu je stalo da pokae da iako objekti treeg sveta ne postoje

nezavisno, u nekakvoj stvarnosti iza kulisa, i nemaju nekakvu bestelesnu egzistenciju van
naih umova, da su oni stanovnici sveta ljudskih stvari i da su u okviru njega veoma
realni i delotvorni. Stoga bi se za nju moglo kantovskim renikom rei da predstavlja
ontologiju u okvirima ljudskog razuma. Ontologiju bez boanskih uvida i intuicija ali
moda istinolikiju ontologiju. Jer, tu nije ontologija osnovna, temeljna disciplina koja
opravdava izvesnost epistemologije i naih znanja . Upravo obratno, ona je konsekvenca
naih epistemolokih teorija. Stoga se o njoj i ne moe govoriti kao o ontologiji s velikim
poetnim slovom, ve vie o jednoj relaksirajuoj filozofskoj teoriji, ontologiji za
popodne.
Literatura:
1. Karl Poper, Objektivno saznanje: evolutivni pristup, Paideia i CID, Beograd i
Podgorica, 2002.
2. Karl Poper, Pretpostavke i pobijanja, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia,
Sremski Karlovci i Beograd, 2002.
3. K. R. Popper and J.C. Eccles, The Self and its Brain , Springer Verlag, Berlin 1977
4. Karl Poper, Traganje bez kraja, Nolit, Beograd 1991;
5. Karl Poper, U traganju za boljim svetom, Paidea, Beograd 1999.
6. Karl R. Popper, Three Worlds; The Tanner Lecture on Human Values, University
of Michigen, 1978., na www.tannerlectures.utah.edu/lectures/ popper 80.pdf
7. Imanuel Kant, Kritika istog uma, Bigz, Beograd 1990.
8. Svetozar Sineli, Relativnost naune racionalnosti, Institut za filozofiju Filozofskog
fakulteta u Begoradu, Beograd, 2002.
9. Vilijem H. Njutn-Smit, Racionalnost nauke, Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta
u Begoradu, Beograd, 2002.
10. Stania Novakovi, Filozofija, metod i razvoj naunog saznanja, Institut za filozofiju
Filozofskog fakulteta u Begoradu, Beograd, 2001.
11. Mark Noturno, Znaenje Sveta 3 ili zbog ega je Vitgentajn iziao, Filozofski
godinjak 11/98.

12. Frederik Koplston, Istorija filozofije, tom II, BIGZ, Beograd 1991
13. L. Jonathan Cohen, Some Comments on Third World Episemology, The British
Journal for the Philosophy of Science, Vol.31, No.2 (Jun.,1980)
14. Derek Gatherer, Meme Pools, World 3, and Averros 's Vision of Immortality,
Zygon, vol. 33, no. 2 (june 1998)
15. Nicholas Dykes, A Tangeled Web of Guesses: A Critical Assessment of the
Philosophy of Karl Popper, Internet:
http://www.caital.demon.co.uk/LA/philosophical/tangled_07.html
16. David Bloor, Popper ' s Mystification of Objective Knowledge, Science Studies,
Vol.4, No.1 (Jan., 1974)
17. Elizabeth Valentine, Popper 's three world and attitudes to the explanatory gap,
New Ideas in Psychology 17 (1999)
18. Ernest Gellner, The Rational Mystic, New Republic, april 19, 1993
19. Brian Carr, Popper 's Third World , The Philosophical Quarterly, Vol.27, No. 108
(Jul., 1977)

Fusnote:
1. Glavna mesta na kojima Poper izlae svoju teoriju nalazi se u poglavljima
Epistemologija bez subjekta saznanja i Objektivni duh njegove knjige Objektivno
saznanje ( Karl Poper, Objektivno saznanje: evolutivni pristup , Paideia i CID, Beograd i
Podgorica, 2002), u njegovoj knjizi Self and its Brain (K.R. Popper and J.C. Eccles, The
Self and its Brain, Springer Verlag, Berlin 1977), i u nekoliko predavanja koja su
publikovana u nekoliko njegovih autobiografskih dela (Karl Poper, Traganje bez kraja,
Nolit, Beograd 1991; U traganju za boljim svetom, Paidea, Beograd 1999.) i u tekstu
predavanja Three Worlds u sklopu The Tanner Lecture on Human Values odranom
na Univerzitetu u Miigenu 1978. godine ( www.tannerlectures.utah.edu/lectures/ popper
80.pdf).
2. Karl Poper, Traganje bez kraja, str. 233.

3. Njegovo insistiranje na epistemolokom pristupu, tj. objektivistikoj epistemologiji ,

naravno, ne oslobaa ga ex ante od optubi za ontologizaciju.
4. Poper kae Ne mislim i ne tvrdim da nae svetove ne bismo mogli drugaije nabrajati,
niti pak, da ih uopte ne bismo mogli nabrajati. Mogli bismo, posebno, da razlikujemo
vie od tri sveta. Moj izraz trei svet je samo stvar konvencije.; Objektivno saznanje,
str. 101. Pri tom, ovo n treba shvatiti kao konaan broj.
5. I will propose a view of the universe that recognizes at least three different but
interacting sub-universes; Three worlds, p. 144. Tako bi zapravo tri sveta predstavljala
podskupove osnovnog skupa.
6. Karl Poper, Traganje bez kraja , str. 233.
7. Karl Poper, Objektivno saznanje, str. 101.
8. Isto, str. 101.
9. Isto, str. 102.
10. Isto, str. 146.
11. Karl Popper, Three Worlds, p. 144.
12. Karl Poper, Objektivno saznanje, str. 105.
13. Isto, str. 105.
14. Isto, str. 106.
15. Isto, str. 303.
16. Poper priznaje da ipak postoje subjektivna stanja koja igraju odreenu ulogu u
procesu razumevanja: Imam na umu takve stvari kao to je isticanje neke teorije,
izabiranje nekog problema ili teorije kao vane, iako to ne moe da bude upravo problem
ili teorija koja se propituje; ili suprotno: odstranjenje neke teorije kao irelevantne, a ne
kao lane..., Isto, str. 154.
17. Isto, str. 103.
18. Isto, str. 106.
19. P 1 TT EE P 2 , (gde je P 1 problem od koga polazimo, TT ponuena teorija za
njegovo reenje, EE korekcija ponuene teorije i P 2 novi problemi). Isto, str. 117.
20. Objektivno saznanje, str . 57.

21. Postoje etiri osnovne funkcije jezika po Poperu: samoizraavanje, signaliziranje (ove
dve su nie funkcije, uvek pristutne a poseduju ih i ivotinje), dekripcija, argumentacija
(ove dve funkcije karakteristine samo za oveka). Videti u Karl Poper, Pretpostavke i
pobijanja, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci i Beograd, 2002,
str. 424.
22. Vano je rei da neka teorija ne mora po sebi da se utelovi da bi doprinela rastu
saznanja, po sredi moe biti i nova logika veza u okviru nekog isto teorisjkog problema
koja do trenutka otkria nije bila uoena. Primer u tekstu slui samo kao jedna od
ilustracija Poperovog shvatanja rasta saznanja.
23. I da zapravo prihvate tamnu stranu njegove distinkcije, tj. intelektualni opaaj, ili
apsolutno saznanje (Fihte, Hegel).
24. Ernest Gellner, The Rational Mystic, New Republic, april 19, 1993, p. 35.
25. Imanuel Kant, Kritika istog uma, Bigz, Beograd 1990, str. 66.
26. Carl Sagan i E. Salpeter su napravili jednu vrstu biolokog proraunavanja
mogunosti ivota na ovakvim planetama i doli do zakljuka da je tako neto bioloki
mogue.
27. Ovaj poslednji primer dugujem sugestiji kolege Slobodana Radosavljevia.
28. Nadovezujui se na reenicu prethodno navedenu gore u tekstu Kant kae Jer, mi
bismo ipak u svakom sluaju potpuno saznali samo na nain opaanja to jest nau
ulnost, pa i nju uvek pod uslovima prostora i vremena koji odsikona stoje u vezi s
subjektom; ta predmeti po sebi mogu biti, to mi nikada ne bismo mogli saznati ni
pomou najjasnijeg saznanja njihove pojave koja je nama jedino data., Kritika istog
uma, str 66.
29. O tome vie videti kod Ernesta Kasirera u njegovoj knjizi Problemi Saznanja (Ernst
Kasirer, Problemi saznanja; u filozofiji i nauci novijeg doba, II-III, Izdavaka knjiarnica
Zorana Stojanovia, Novi Sad, 2000. kao i u knjizi H. Elisona Kant 's transcendental
idealism; An Interpretation and Defense, Yale University Press, New Haven and London,
1983. i u stidiji Miloa Arsenijevia u Kantova teorijska filozofija obavljenoj u
Filozofskim studjama, 1976. godine.
30. Njutn Smit Popera naziva iracionalni racionalista upravo zbog toga to se Poper s
jedne strane zaklinjao u racionalnost a sa druge strane, po Smitovom miljenju, uruio
njene osnove. Videti u Vilijem H. Njutn-Smit, Racionalnost nauke, Institut za filozofiju
Filozofskog fakulteta u Begoradu, Beograd, 2002, str. 53.
31. Pretpostavke i pobijanja, str.66.
32. Pretpostavke i pobijanja, str. 52.

33. Isto, str. 361.

34. Objektivno saznanje, str. 285.
35. Ovde nije re o izvesnosti stavova konane aritmetike ili logike ija se ispravnost, po
Poperu, moe demonstrativno izvoditi.
36. Razmatranje teorije o manifestnosti istine moe se nai u uvodnom poglavlju
Poperovih Pretpostavki i pobijanja a razmatranje konanog objanjenja u treem
poglavlju iste knjige. Ovde samo ukratko treba napomenuti da prva teorija pretpostavlja
esencijalistiko shvatanje po kome istina postoji tamo negde iza i samo je pitanje
metodologije njenog okrivanja, motor ovog obelodanjivanja istine jeste shvatanje o
mogunosti konanog objanjenja. Dakle, ne samo to svaka stvar poseduje sutinu
ijim otkrivanjem stupamo u carstvo istine, ve je taj proces otkrivanja neminovan i
nuan uz pravilno voeno razmiljanje.
37. Traganje bez kraja, str. 248.
38. Karl Poper, Traganje bez kraja, str. 233.
39. Jedna od takvih optubi se moe nai kod L. Jonathan Cohen, Some Comments on
Third World Episemology, The British Journal for the Philosophy of Science, Vol.31,
No.2 (Jun.,1980), p. 176.
40. Re iza je stavljena u zagrade zato to ovaj opis predstavlja u veoj meri uproenu
sliku Platonove ontoloke teorije. Odvojenost Platonovog sveta ideja je vrlo
diskutabilna i problematina stvar i o njenom karakteru se i dalje vode polemike. O
ovome videti u: Frederik Koplston, Istorija filozofija, tom II, BIGZ, Beograd 1991, str.
203.
41. Jedna takva optu ba se moe nai u tekstu David Bloor, Popper ' s Mystification of
Objective Knowledge, Science Studies , Vol.4, No.1 (Jan., 1974). Autor ovog teksta
predlae da se Poperova teorija prevede pomou Fojerbahove transformativne
metode tako da bi onda Svet 3 predstavljao zapravo socijalni svet.
42. Objektivno saznanje, str. 147.
43. Poper kae to je teorija konanog objanjenja; to e rei, objanjja iji eksplikans
nije je u stanju niti ima potrebu za daljim objanjenjem. I to je teorija objanjenja
pomou sutina; to jest preko hipostaziranih rei., Objektivno saznanje, str. 115.
44. Derek Gatherer smatra da je Poperova teorija o Svetu 3 kompatibilna sa meme
pool teorijom Riarda Dawkina kao i sa Averoesovom predstavom besmrtnosti aktivnog
uma Videti u: Derek Gatherer, Meme Pools, World 3, and Averros 's Vision of
Immortality, Zygon, vol. 33, no. 2 (june 1998);

45. Objektivno saznanje, str. 149.

46. Citirajui u tekstu navedenu Poperovu reenicu Nicholas Dykes kae ...is that not
just another way of saying that the future is not actual but potential? Or that unknown
future discoveries do not actually exist, yet must exist in some sense as potential in the
known?; Nicholas Dykes, A Tangeled Web of Guesses: A Critical Assessment of the
Philosophy of Karl Popper na web adresi:
http://www.caital.demon.co.uk/LA/philosophical/tangled_07.html
47. Jer mi ne moemo znati da li one postoji ili ne. Videti u Pretpostavke i pobijanja, str.
171.
48. Moramo da napustimo gledite, koje je blisko povezano s animizmom (gledite koje
je nasuprot Platonu, karakteristino za Arisotela) da su sutinska svojstva inherentna
svakoj ili individualnoj stvari ta na koja se moramo pozivati kao na objanjenje ponaanja
stvari. Budui da to gledite uopte ne uspeva da razjasni zato se razliite pojedinane
stvari ponaaju na slian nain. Ako se kae zato to su im sutine sline, postavlja se
novo pitanje: zato ne bi bilo isto toliko razliitih sutina koliko i razliitih stvari?,
Objektivno saznanje, str. 179.
49. U orig. ...what is real or what exists is whatever may, directly or indirectly, have a
causal effect upon physical things, and especially upon those primitive phyisical things
that can be easily handled. Three Worlds, p. 153.
50. Objektivno saznanje, str. 41.