Theodor W.

Adorno

Heliotrop

anarhija/ blok 45
PORODINA BIBLIOTEKA

Theodor W. Adorno
HELIOTROP
19461947
Theodor W. Adorno, Minima Moralia. Reflexionen aus dem beschdigten
Leben, aforizam br. 114, 1951 (Minima moralia: Refleksije iz oteenog
ivota). Novi prevod, na osnovu originala i dva engleska prevoda, E. F. N.
Jephcott (1974) i Dennis Redmond (2005).
Preveo Aleksa Golijanin, 2013.
http://anarhija-blok45.net1zen.com
aleksa.golijanin@gmail.com

Minima moralia br. 114

MINIMA

ADORNO

MORALIA BR.

114

114
Heliotrop. Kada neko doe roditeljima u goste, deije srce
kuca s veim oekivanjima nego pred Boi. Nije stvar u poklonima ve u preobraaju ivota. Parfem koji neka dama odlae na
komodu, kada detetu dopuste da je gleda dok se raspakuje, mirie
kao seanje, ak i kada se udahne po prvi put. Koferi s nalepnicama iz hotela Suverta ili iz Madone di Kampiljo, postaju kovezi
s draguljima Aladina i Ali Babe umotanim u skupocene tkanine
goine kimone koji su iz karavanseraja vajcarske i Junog Tirola doputovali na tapaciranim seditima spavaih kola, da bi ih se
ono sito nagledalo. I kao to u bajkama vile priaju s decom, tako
se i goa obraa deci iz kue ozbiljno, bez snishodljivosti. Ona
joj postavljaju znalaka pitanja o zemljama i narodima, a ona im,
neupuena u njihovo svakodnevno ponaanje i suoena samo s njihovim zadivljenim pogledima, odgovara s dubokim zapaanjima
o slaboumnosti nekog zeta ili neakovim branim razmiricama.
Tako se deca odjednom osete prihvaena u taj moni i tajanstveni
savez odraslih, u magini krug ozbiljnih ljudi. Zajedno sa svakodnevnim rasporedom moda e im dopustiti da sutra izostanu
iz kole suspenduju se i granice meu generacijama, a svako ko
do jedanaest sati nije otiao u krevet, poinje da stie predstavu o
pravoj promiskuitetnosti sveta. Jedna poseta pretvara etvrtak u
praznik, u ijoj euforiji kao da se celo oveanstvo okuplja za istim
stolom. Goa, naime, dolazi iz daleka. Njena pojava obeava deci
neto s one strane porodice, podsea ih da porodica nije sve. enju za uranjanjem u tek zapoetu sreu, u jezerce s dadevnjacima
i rodama, koju je dete s mukom nauilo da obuzdava, izoblienu
stranom slikom crnog oveka, zlotvora koji se sprema da ga otme,
tu enju dete ponovo otkriva, ovog puta bez straha. Meu oni-

ma koji su mu najblii, pojavljuje se, kao prijateljica, figura neeg

drugaijeg. Ciganka koja prorie sudbinu, putena na glavna vrata,
postaje dama iz daleka i preobraava se u anela izbavljenja. Ona
skida kletvu s najblie sree tako to je venava sa onim to je najudaljenije. To je ono to dete celim svojim biem iekuje i svako
ko nije zaboravio najbolji deo svog detinjstva mora da je i dalje u
stanju da tako eka. Ljubav odbrojava sate, sve do asa kada goa
kroi preko praga i neprimetno osvei izbledele boje ivota: Evo
me opet, vratih se iz beskrajnog sveta.1
19461947.

Eduard Mrike (18041875), Peregrina III, 1824.