Istorija psihologije

podeljenosti psihologija se sa proirivanjem svog

predmeta delila na razliite primenjene discipline,
Istorija psihologije do sada je bila, u naoj zemlji,
tako da ih danas ima veoma veliki broj. Ova
predmet radova Pejaka, Radonjia, Rotera, P.
tedencija razgraniavanja psihologije, pored
Klajna, Stevanovia i Todorovia.
dobre strane proirivanja predmeta istraivanja,
ima i negativni aspekt, jer se usled preobimne
IZ IZVORA:
materije ne izgrauje zajedniki metod i
Todorovi, M.: Istorija psihologije u Srbiji do
definisani predmet nauke.
1918. godine, Beograd, 2002.
...
Psihologija je nauka koja ima kratku
Savremena psihologija sadri u sebi dva velika
istoriju, ali dugu prolost" kae Minsterberg i
izvora: jedan je filozofija, a drugi prirodne nauke.
ta reenica na saet ali taan nain govori o
Kao nauka psihologija se oformljavala postepeno,
psihologiji i njenom nasleu. Gardner Marfi, jedan
koristei u svom uspostavljanju modele i iz
od poznatijih istoriara psihologije, smatra da
filozofije i iz raznih prirodnih nauka. Posle niza
upravo ta velika i bogata istorija psihologije
iskustava i spoznaja o raznim psiholokim
omoguava njen dananji izuzetno brz i silovit
problemima i ekspanzije nalaza i eksperimenata
razvoj".
iz prirodnih nauka, kao i akumuliranih filozofskih
Treba rei da je Marfi upotrebio termin istorija" u
stanovita, krajem 19. veka javljaju se i vidljiva
smislu u kome Minsterberg upotrebljava pojam
odreenja psihologije kao samostalne nauke.
prolost" i da oba autora smatraju da iza
Zapoinje prvo sistematsko izuavanje
dananjeg stanja u psihologiji stoji vievekovna
psiholokih problema eksperimentalnim metodom
intelektualna zaleina koja je poela da se
i kvantitativnim utvrivanjem. Razvija se
izgrauje jo u antikom dobu, kada su ljudi
psihofizika koja je bila prva empirijska psiholoka
poeli da se bave pitanjima sopstvenog duha i
disciplina, koristila je metod iz fiziologije tog
svesti. Ta obimna psiholoka raspravljanja kroz
vremena i nastojala da utvrdi filozofski problem vekove, tek poslednjih stotinu godina s pravom
odnos fizikog i psihikog. U to vreme pojavljuje
mogu da ponesu epitet - nauna.
se i ovek koji prvi sam sebe naziva psihologom ...
Vilhelm Vunt koji osniva prvu psiholoku
Danas se smatra da je psihologija oduvek
laboratoriju 1879. godine u Lajpcigu. Taj datum
bila meu ljudima, i to zbog njihove potrebe da
se obino uzima kao poetak psiholoke nauke, a
tumae sebe, sopstvene doivljaje i druge ljude.
u tom periodu zapoinje i vea aktivnost
Negde moemo naii na ideju da je vera u duu
psihologa u empirijskim istraivanjima nego
bila osnov najstarije popularne psihologije koja je
filozofskim raspravama.
zapravo praktino prouavanje ljudi i njihovih
...
postupaka.
Psihologija se u naoj zemlji razvijala sa
Psihologija kao nauka ima veoma stare korene,
stalnim zakanjenjem i sporijim tempom nego to
jer se javlja sa antikom kulturom i filozofijom.
je to bilo u zemljama koje su uvek prednjaile u
Tadanja psihologija je bila izraena kao refleksija
produkciji psiholokih istraivanja a to su:
o prirodi, duhu, vrlinama i osobinama oveka. U
Nemaka, Engleska, Rusija, odnosno Sovjetski
tom periodu psihologija je bila vrlo bliska filozofiji
Savez, Francuska i SAD. Naa psihologija ima
i na nekim mestima je teko razluiti granicu
svoj razvojni put i svoje rezultate, ali su oni vrlo
izmeu jednog i drugog pristupa problemu.
esto ueg karaktera i baziraju se na originalnim
...
shvatanjima stranih autora.
Jedan dugi period razvoja naune misli psiholoke
...
prirode bio je intuitivno spekulativnog karaktera.
Razvoj psihologije na naem prostoru
Tek kada zadobija neke atribute objektivnije
moemo podeliti na tri perioda.
nauke, psihologija se liava proizvoljnosti koju sa
Prvi period 1835-1905
sobom nosi ovakav nain razmiljanja.
Empirijska psihologija 1905-1953
Tokom svoje istorije psihologija je bila
Savremena nauna psihologija od 1953
rascepkana vrlo esto zbog subjektivnosti
predmeta kojim se bavi, ali isto tako i zbog
metodoloke nedovrenosti u opredeljivanju na
koji nain e se reavati problemi. Pored ovih