Aprilski Rat 1941

Aprilski rat je ime za nemaku invaziju (kodnog naziva Direktiva 25) na Kraljevinu Jugoslaviju 6. aprila 1941.
godine. Ova operacija oznaava poetak Drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije.
Napad je izvren kopnenim putem, iz vie pravaca. Nemake, Italijanske i Maarske trupe prodrle su na
teritoriju Jugoslavije iz pravca Italije, Austrije (tada ve u sastavu Treeg Rajha), Maarske, Rumunije i
Bugarske. Teko je bombardovan Beograd. U isto vreme otpoeo je i nemaki napad na Grku pod kodnim
nazivom Operacija Marita.
Rat je zavren 17. aprila 1941. kapitulacijom, okupacijom i podelom Jugoslavije. Kraljevska porodica i pojedini
predstavnici vlade otili su u egzil u Veliku Britaniju.
Poetkom 1941. godine poloaj neutralne Jugoslavije u zaraenoj Evropi je postao kritian. Nemake trupe su
se, nakon brze okupacije zapadne i srednje Evrope, spremala da iz Rumunije preu u Bugarsku i napadnu
Grku. Kada je poetkom marta Bugarska pristupila Silama Osovine, Jugoslavija se nala u potpunom
okruenju.
U takvoj situaciji, Vlada Jugoslavije je posle viemesenih pregovora i kolebanja 25. marta potpisala u Beu
protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Taj protokol je podrazumevao da Jugoslavije bude poteena
uea u ratu, ali bi nemake trupe imale pravo da preko njene teritorije prelaze u Grku. Dva dana kasnije, 27.
marta, grupa oficira je izvela dravni udar, zbacila Vladu i namesnitvo, uhapsila ministre, a kralja Petra II
proglasila za punoletnog i predala mu vlast. Postavljena je nova vlada na elu sa generalom Duanom
Simoviem. Narod je demonstracijama pozdravio ovaj dogaaj. Podrku za ovakav rasplet dogaaja je pruila i
vlada Velike Britanije, jedine zemlje koja se tada aktivno suprotstavljala nacistikoj Nemakoj.
Adolf Hitler je u svojim planovima imao svakako nain kako da napadne Jugoslaviju. Meutim, on nije eleo
odmah da primeni militaristike metode, smatrajui da e Jugosloveni biti po njegovoj volji. Meutim, to se
nije dogodilo, zbog jakog britanskog uticaja, koji je eleo da uvue Jugoslovene u neprijateljstvo sa Hitlerom.
Sa druge strane, obeanjem pomoi i vojnika u sluaju rata, Britanci su kupovali vreme, optereujui Hitlera
problemom Jugoslavije i odvraajui ga od Velike Britanije.
Na vest da je u Jugoslaviji izvren dravni udar, Hitler je naredio da se smesta sazove ratni savet na kojem je
dogovoreno da se pored planiranog napada na Grku simultano izvede i napad na Jugoslaviju. Na taj nain
spreilo bi se eventualno povlaenje Jugoslovenske vojske prema Grkoj i stvaranje drugog Solunskog fronta,
kao to se dogodilo u Prvom svetskom ratu.
Hitlerov plan napada na Jugoslaviju imao je ifrovano ime Operacija 25, ili Uputstvo broj 25 ili
jednostavno Direktiva broj 25. Ona je sainjena zajedno sa planom Marita koji je predviao nemakoitalijanske napade na Grku.
Kraljevina Jugoslavija i Grka su doekale rat usamljene. Dodue, na severu Grke je postojao ekspedicioni
korpus od oko 50.000 ljudi, mahom Britanaca. Komandant tog korpusa je bio general Henri Vilson. On je
primenjivao proste ratne varke, samo da bi narod stekao utisak kako se radi o iskustvu britanskih snaga.
Jugoslovenska ratna komanda izradila je plan odbrane od Nemaca pod ifrovanim imenom R-41. Celokupna
vojska bila je rasporeena du granica prema Rumuniji, Bugarskoj, Albaniji, Austriji i Maarskoj. itav
jugoslovenski front je trebalo da brane 7 grupa armija i to: 1. Armija pod komandom generala Milorada
Petrovia je trebala da brani Makedoniju i junu Srbiju, njoj je u pomo trebala da bude 3. armija generala
Milana Nedia, zatvarajui pravce oko makedonske granice i onemoguavajui Nemce da prodru u Srbiju.
Na severu prema Maarskoj stacionirana je 7. armija generala Duana Trifunovia a prema Hrvatskoj i
Sloveniji su bile rasporeene 6. Nezavisna armija generala Dimitrija ivkovia i 2. armija generala Milutina
Nedia (brata Milana Nedia).

Prostor oko Kosova i Sandaka je branila 4. armija generala Petra Nedeljkovia. Ona je takoe imala zadatak
da u sluaju propasti armija, od svojih vojnika oformi etniku (gerilsku) grupu koja je trebalo da otpone
gerilski nain ratovanja, sa zadatkom presecanja neprijateljskih komunikacija i unitavanja strateki vanih
objekata kao to su mostovi, hidrocentrale, elektrana, pote i telegrafske linije i dr. Njoj je kao oslonac bila
podreena i 5. Nezavisna armija Vladimira ukavca. Za vrhovnog zapovednika jugoslovenskih snaga odreen
je armijski general Duan Simovi (koji je vrio i ulogu predsednika jugoslovenske vlade).
Novi predsednik vlade Duan Simovi pokuao je hitnim diplomatskim putem da umiri razjarenog Hitlera,
uveravajui ga da e Jugoslavija ostati neutralna. On je zapravo pokuao da dobije na vremenu ne bi li
pripremio kakvu-takvu odbranu, ali za to malo vremena nita se ozbiljnije nije moglo uiniti po pitanju vojne
angaovanosti u odbrani zemlje. Berlin nije ekao i prvi je pokrenuo ratnu maineriju. Ba na dan venanja
Simovieve erke, Nemci su bez objave rata napali Kraljevinu Jugoslaviju.
Nemaka je pri napadu potpuno iznenadila jugoslovensku vojsku za kratko vreme, tako da je ova mogla da
mobilie samo 2/3 svog borbenog kapaciteta, od toga 28 peadijskih i 3 konjike divizije. Ratno
vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije je raspolagalo sa samo 300 aviona.
Nemaki plan invazije je bio sledei: 2. armija je imala zadatak da nastupi prema Zagrebu, a odatle kroz
bosanske planine prema Sarajevu. Istovremeno je imala jedna udarna oklopna grupa iz Maarske da se probije
ka Beogradu. Glavni udar je imao da se izvede iz Bugarske gde se nalazila 12. armija general-pukovnika
Maksimilijana fon Vajksa i Klajstova 2. oklopna grupa. Klajst je imao zadatak da nakon probijanja
Makedonskog fronta napreduje prema Niu i napadne Beograd iz pravca juga, dok je 12. armija imala zadatak
da istovremeno krene u severnu Grku i u junu Srbiju, rasporeena u dva krila levo i desno.
Poto prebrojavanje 2. armije jo nije bilo zavreno, 12. armija je bez podrke 2. armije prva napala Jugoslaviju
6. aprila 1941. 2. armija je tek 8. aprila poela napredovanje.
U noi izmeu 5. i 6. aprila, Nemci se zauzeli Sip na Dunavu, a ve u zoru 6. aprila nemaka avijacija je napala
vee gradove poput Nia, Leskovca, Kragujevca, Beograda, Novog Sada, Sarajeva, Mostar, Banja Luke i tako u
potpunosti iznenadila pospane graane koji se traili sklonita po podrumima ili gde god se moglo pobei od
nemakih bombi. Nemci su naroito pricizno pogaali ciljeve jer su im to folksdojeri omoguavali. Pre samog
rata, iz jugoslovenskog vazduhoplovstva je pobegao kapetan Vladimir Kren (koji e kasnije postati pripadnik
ratnog vazduhoplovstva NDH) sa planovima rasporeda vojnog vazduhoplovstva u itavoj zemlji. Doprinos
odbrani Beograda dala je Prva vazduhoplovna lovaka brigada JKRV iji su se pripadnici iznad Beograda
sukobili sa nemakim tukama, koje su pratili Mesermiti.
Beograd je bombardovan u ranu zoru 6. aprila 1941. Hitler je bacio na Beograd razarajue bombe od 1.000 kg,
a sama operacija bombardovanja Beograda imala je simbolian nazov Kaznena odmazda. Ve u prvom naletu
pogoen je prvi civilni objekat u gradu - hotel Avala gde je poginuo i ministar jugoslovenske vlade Franjo
Kulovec. U toku bombardovanja 6. i 7. aprila poginulo je 10.000 Beograana. Baene su velike koliine bombi
na stambene etvrti, a poruena je i Narodna biblioteka Srbije u kojoj je izgoreo najvei deo materijala od
neprocenljive vrednosti (kulturni genocid). Napadom na Beograd lino je zapovedao nemaki general-lajtnant
Aleksandar fon Ler ija je 3. vazduhoplovna flota izvrila bombardovanje grada.
No, prvi ratni dan je bio zapamen i po tome to je jugoslovenska protivvazduna odbrana oborila nemaki
izviaki avion blizu sela Donjeg Dunika u junoj Srbiji, a pilote koji su se spasili iskakanjem, andarmi se
sproveli u Ni. Jugoslovenska vlada izdaje proklamaciju o poetku rata sa Nemakom i odluku o optoj
mobilizaciji, ali ona je stigla suvie kasno.
Glavni nemaki udar sa severozapada izvren je iz dva pravca: iz reona Klagenfurta (Celovca), Graca i Na
Kanjie, gde se jo vrila koncentracije jedinica 2. armije zajedno sa 11. divizijom, pod komandom generalpukovnika Maksimilijana fon Vajksa. 46. oklopni korpus Druge armije sjurio se sa severozapada na Beograd
nailazei na slab otpor. Pred ovim korpusom su se uglavnom nalazili Hrvati koji nita nisu inili da bi zaustavili
nemake vojnike, ve su ih pozdravljali i time poinili izdaju. Jedna od ovakvih epizoda dogodila se u vojnom
garnizonu u Sinju kada su hrvatski oficiri i vojnici podigli pobunu i pevali pesmu Vila Velebita.

Na frontu kod Sarajeva, naelnik 2. armije, general Bogdan Magli, pod izgovorom da je bolestan i da odlazi na
leenje u Sarajevo, je napustio liniju odbrane, da bi se po ustolienju ustake drave pojavio kao ustaki
general. Slian se desilo u ibeniku kada je komandant Jadranske divizije Petar Kvaternik (roeni brat Slavka
Kvaternika) naredio da se preda oruje i pohapse svi srpski kadrovi.
Nemake jedinice su ule 10. aprila u Zagreb gde je, u ime poglavnika Ante Pavelia, penzionisani pukovnik
Slavko Kvaternik proglasio Nezavisnu Dravu Hrvatsku (NDH). Vlatko Maek, koji je odmah po napadu
Nemaca napustio i okrivio ve uzdrmanu jugoslovensku vladu, a preko radija je pozivao lanstvo svoje
Hrvatske Seljake Stranke da bude lojalno Treem Rajhu.
Kljuni prodor izvrila je nemaka 12. armija iz Bugarske. Ona je ve bila prethodno koncentrisana radi napada
na Grku. Napad na graninom frontu kod Krive Palanke do planine Belasice, izvren je na trupe Tree
armijske oblasti (Moravska, umadijska i Bregalnika divizija i Strumiki odred). U napadu nemake 12.
armije uestvovali su 40. motorizovani korpus, 9. oklopna i 73 peadijska i motorizovana SS divizija Adolf
Hitler i delovi 18. korpusa, 2. oklopna divizija, uz jaku podrku avijacije. Ve u prva dva dana nemake snage
reile su glavni zadatak: presekle Moravsko-Vardarsku dolinu i time odsekle Jugoslovensku vojsku od svakog
eventualnog naslona na saveznike, a ujedno izbile na grku granicu u pozadinu grkog fronta u Trakija. Napad
je organizovan iz tri pravca: ustendil-Kriva Palanka-Kumanovo. 12. armija se brzo probijala i ve 7. aprila
ula u Skoplje. Jedna oklopna divizija sjurila se na zapad i uskoro stupila u kontakt sa Italijanima u Albaniji,
dok je glavnina 12. armije nastavilo nastupanje u Grku (operacija Marita) protiv grke armije i britanskog
ekspedicionog korpusa.
Napad je u koordinaciji sa Nemcima vrila italijanska armija. Tako je 2. italijanska armija pod komandom
generala Ambrozija, koja je bila koncentrisana du kopnene granice, prodrla iz Istre i Slovenakog primorja, a
9. armija pod komandom generala Kavalera, napala je iz Albanije, s lea. Jugoistoni front kojim je
komandovao Milan Nedi se raspao. Na niavskom pravcu 11. oklopna divizija probila je slabu odbranu na
Ploama i u 9 asova zauzela Ni, u podne Aleksinac koji je branio peadijski bataljon iz rezerve i 1. artiljerijski
divizion, a zatim je pao i Raanj. Klajst je dakle uao sa svojim snagama u Ni i tako se ispunilo Hitlerovo
nareenje da se presee put jugoslovenskoj vojsci ka Grkoj i na taj nain sprei formiranje novog Solunskog
fronta.
9. aprila Nemci gone jedinice 5. armije koje su bile na nikom sektoru. One su se u potpunom haosu povlaile
dolinom Niave i Kutinske reke. Drinska divizija povlaila se pod naletom nemakih tenkovskih jedinica
pravcem Babunica-Svoe-Vlasotince. Nemake motorizovane jedinice su joj presekle odstupnicu kod sela
Ljuberaa. Na tom terenu voena je estoka borba uz obostrane gubitke. Drinska divizija, pretrpevi ogromne
gubitke povlaila se u pravcu Leskovca. Kako su nemake jedinice prodirale dolinom Kutinske reke, glavnom
saobraajnicom prema Niu, to se razbijena jugoslovenska vojska kretala van glavnih pravaca, drei se
planina.
10. aprila kod jedinica na Kosovu pojavila se dezorganizacija, a komandant 3. armije naredio je da se uz pomo
improvizovanih odreda zatvore pravci ka Metohiji i Sandaku. Nastavljajui i svoju operaciju u dolini June
Morave, jedinice 11. oklopne divizije su zauzele Parain, upriju i Jagodinu, produavajui ka Kragujevcu.
Vrhovna komanda je izdala direktivu broj 120 za povlaenje trupa na liniju Bojana-Metohija-KosovoKopaonik-Kragujevac-Beograd-Sava-Una. Po toj naredbi 5. armija je trebala da se povlai i dalje, ali za
realizaciju ove direktive nije bilo realne osnove. Realniji je bio poziv Vrhovne komande izdat iste veeri da se
vojnici bore sa Nemcima gde god se nau. Nemaka komanda je naredila da se 12. armija orijentie ka Grkoj,
a 2. armija, ojaana 1. oklopnom grupom da zauzme Beograd i dovri razbijanje jugoslovenske vojske.
Od prvog dana rata, Vrhovna komanda Jugoslovenske vojske nije kontrolisala situaciju. Na ministarskim
sednicama u Sevojnu, gde se vlada nalazila, general Duan Simovi se alio na loe veze u komandovanju, a
naroito je osporavao to to on mora preko pote da izdaje nareenja jedinicama. Ocenio je situaciju kao teku,
ali ne i traginu i verovao je da se front moe stabilizovati.
Da bi spreio potpuno rasulo, ne samo vojsci, ve i u vladi, 12. aprila izjavljuje da ima puno poverenja u
moralnu snagu vojske i naroda i da veruje u prijateljstvo sa Sovjetskim Savezom. Sve je bilo izgubljeno i
propast je sve bre i bre tekla.

Nemci su 13. aprila probili poslednju liniju odbrane kod Konjarnika i umarirali u Beograd gde su ispred
Narodne Skuptine organizovali paradni defile. Ubrzo je stigao i feldmaral Evald fon Klajst i Maksimilijan fon
Vajks. Raunajui ulazak Austro-Ugarskih trupa 1914. i njihov zajedniki ulazak sa Nemcima 1915, bio je to
trei ulazak Nemaca u Beograd u 20. veku.
Ovu informaciju je Duan Simovi dobio na Palama od svog autanta u osnovnoj koli Kralj Petar gde je tab
bio smeten. Traio je hitnu vezu sa engleskim poslanikom, ali je umesto veze dobio pismo generala Dila da
Engleska nema mogunosti da u datim okolnostima organizuje evakuaciju jugoslovenske vojske preko
mornarike baze u Boki. Simovi je zatim rekao da situacija nita ne valja i sazvao novo zasedanje u pono 13.
aprila. Pored vojnog sloma, poela je i kriza vlade.
Na jugoslovenskoj strani poela su meusobna trvljenja i ispitivanja ko je kriv za tako munjeviti slom. Neki
ministri, meu kojima i dr Slobodan Jovanovi, Bogoljub Ili i Marko Dakovi optuivali su Hrvate za izdaju.
Poslednje savetovanje jugoslovenska vlada imala je na Palama. Sednica vlade je odrana na katoliki uskrs, 13.
aprila 1941. Duan Simovi je podneo izvetaj o vojnoj situaciji koju je predstavljao kao veoma teku, ali ne i
bezizlaznu. Govorilo se o produetku borbe na novom frontu Sava-Drina. Ipak, na kraju je odlueno da se
vlada, radi vee sigurnosti, premesti odmah u Niki. Simovi je potom predloio generala pozadine Danila
Kalafatovia za naelnika Vrhovne odbrane. O mogunosti eventualne kapitulacije nije bilo ni pomena, iako su
pojedini ministri zakljuili da je vojna situacija mnogo tea nego to ju je predstavaljao Simovi.
Vlada je bez Simovia stigla u Niki sutradan i prva stvar koja se ula bila je ta da je Kralj Petar ve odleteo za
Grku. Prilikom utovara transportnih aviona zlatom uestvovalo je i vie stotina vojnika na improvizovanom
aerodromu na Nikikom polju. Meutim, prilikom evakuacije poginula su dva vrlo poznata imena. Prilikom
transporta zlata bojnim brodom u Egejskom moru, brod se prevrnuo i poginuli su ministar Simovieve vlade
Marko Dakovi i istoriar Vladimir orovi.
Na poslednjoj sednici vlade u Nikiu 15. aprila, zakljueno je da Jugoslavija nee kapitulirati kao drava, ve
da samo vojska kapitulira, dok vlada i kralj idu u inostranstvo da odatle nastave da se bore. Taj nacrt je sastavio
dr Slobodan Jovanovi i predao ga Simoviu, a ovaj Kalafatoviu.
Duan Simovi je istog dana izdao nareenje Danilu Kalafatoviu da zakljui primirje sa Nemcima iz dva
razloga: prvi razlog je bio taj to je bilo nemogue dalje pruanje otpora na izabranoj liniji Drina-Sava i zbog
dogaaja koji su se dogodili u Hrvatskoj. Na levom krilu vojska nije ni postojala, ve samo mali odredi koji su
se u totalnom haosu predavali Nemcima. Sam vojniki poraz znaio je i rasulo same Simovieve vlade. Tako je
potpredsednik vlade dr Vlatko Maek napustio vladu 8. aprila, a drutvo su mu inili i ostali hrvatski ministri:
Josip Torbar, Baroa Smoljan, Dafer Kulenovi i Ivan Andreas. Naputanje vlade, u stvari bekstvo ministra,
bio je poseban primer Aprilskog rata. Pozivom svojim vojnim pristalicama da izraze lojalnost novoj vlasti
(Ustakoj) 10. aprila Maek je osigurao legitimnost prenosa vlasti, faktiki potvrdio separatizam i razbijanje
Jugoslavije kao drave. Ostale su prazne rei dr Ivana ubaia da potpredsednik jugoslovenske vlade nee
dezavuisati svoje drugove.
Kralj Petar Karaorevi je sa vladom 14. i 15. aprila ve odleteo iz zemlje. Na aerodromu Agrenion u Atini
doekao ga je general Dil i general Vilson, a zatim su se preko Jerusalima i kraeg zadravanja u Kairu obreli u
Londonu.
Iako potpuno vojniki slomljeni, pojedini vojnici i oficiri nisu pokazivali tenju za kapitulacijom i nastavili su
da vode borbu. Na Rapaj Brdu su dvojica mlaih rezervnih stareina samoinicijativno organizovala otpor i
vodili sa Nemcima 12 aprila itavog dana borbu. U oblasti apca do sukoba je dolo 12. aprila kada su nemake
motomehanizovane jedinice napali vojnici raznih jedinica Prve armije. Sve do nemakog ulaska u abac,
vojnici su drali Miarsko brdo i branili grad. 13. aprila 60. konjiki puk jugoslovenske vojske izvrio je napad
na abac, u nameri da ga preotme od Nemaca, ali je bio desetkovan i povukao se. Takoe su i delovi 2. armije
pruali ilav otpor prema Uicu. Nemci su bombardovali grad 15. aprila, a zatim ga tukli tekom artiljerijom.
Komandant vojnog garnizona nije eleo da preda grad Nemcima u ruke i ubio se. Sergej Maera i Milan Spasi
su 17. aprila u Boki kotorskoj potopili razara Zagreb.

Naelnik Operativnog odeljenja 2. armije, pukovnik Draa Mihailovi je izbegao zarobljavanje u Sarajevu i
vodei borbe sa Nemakom oklopnom grupom 13. aprila kod eleznike stanice evarlije i kod Petrovog Sela,
probijao se prema Doboju. Narednik jugoslovenske vojske Boa Petrovi je u poslednji as uspeo spasiti
zastavu 41. peadijskog puka u Osijeku i poneo je sa sobom, da bi kasnija ista zastava bila i zastava
Jugoslovenske Vojske u Otadbini.
Ima mnogo pitanja koja nikad nee dobiti odgovor, a pre svega ta je radila vlada od 27. marta do 6. aprila, a ta
vojska i njeni komandanti. Ostaje kao injenica, da je mobilizacija bila neefektivna i da je samo 11 divizija bilo
rasporeeno pre ofanzive na njihovim defanzivnim pozicijama, da je plan odbrane bio nedovoljno organizovan,
da vlada nije uspela da sauva jedinstvo u invaziji, i da su Hrvati odustali od borbe i predavali Nemcima. O
tome govori podatak da se u Novooformiranoj Hrvatskoj vojsci od kojih su se, ubrzo po osnivanju Pavelieve
NDH, nali: 31 general, 228 pukovnika, 245 potpukovnika, 254 majora, 1.005 kapetana i 417 porunika
jugoslovenske kraljevske vojske.
General Milan Nedi, kad je, pod Nemcima, stupio na elo vlade Narodnog spasa, u svom prvom obraanju
srpskom narodu, 1. septembra 1941., rekao je: esti april nije srpska, ve jugoslovenska sramota. Veina
jedinica, uprkos elji da prue otpor, nije bilo opremljeno da se suprodstave Nemakoj vojnoj sili. Naa vojska
nije imala odgovor na Nemake pancere i tuke.
Ostae kao svetli primer podvig pilota koji su se, uprkos injenici da su bili slabiji, kako u brojevima, iskustvu i
avionima, digli sa svojim avionima u nebo, i prkosili svojim herojstvom daleko nadmonijem neprijatelju.
Bombardovanje Beograda, koji je u skladu sa odredbama meunarodnog ratnog prava bio proglaen za
"otvoreni grad", to je znailo da nee biti branjen, samo je opet iskazalo injenicu koliko su Faisti slabo marili
za sva ta prava meunarodnog ratovanja i svrstali Beograd na listu gradova koji su pretrpeli ogromnu tetu zbog
njihovog bombardovanja. Na toj listi, koja poinje od Gernike, nalaze se i Roterdam, Pariz, Lodon, i jo mnogi
drugi. Rezultat Nemakog bombardovanja bio je kolaps u infrastrukturi i vrhovne komande, ali i gubitka
Nacionalne Biblioteke, u kojima su se nalazili mnogobrojni spisi i dokumenti. Njihov gubitak je neprocenjiv.
Tim bombardovanjem, u stvari, reen je ceo rat, jer je ve prvog dana, sve to je imalo bilo kakav taktiko
strategijski karakter, i u vojnom i u civilnom pogledu, bilo razoreno i uniteno, tako da je drava bila potpuno
paralisana. Ima dokaza da su plakati o mobilizaciji, koja je proglaena tek 7. aprila, lepljeni u nekim gradovima,
kao u Sarajevu, tek 12. aprila.
Dezorganizacija je bila takva, da niko nije znao dokle su Nemci stigli, a vlada nije znala ak ni da je
kapitulacija potpisana. Simovi je na nekoliko uurbanih sednica, sa kojih ne postoje ni zapisnici, obavetavao
vladu o stanju na frontu, sve dok im nije bilo reeno da se evakuiu za Niki, odakle e se avionima prebaciti
do Saveznika.
Patrijarh Gavrilo Doi u svojim Memoarima tvrdi da se vie mislilo na spasavanje vlade i svojih porodica,
nego o spasavanju drave i naroda.
Na kraju ipak, pad Jugoslavije bio je neminovan. Drava je bila estoko podeljena, armija nije bila spremna da
se sukobi sa Nemcima, mobilizacija nije stigla na vreme, a sve planove koji su postojali za odbranu zemlje
poremetili su pobune Hrvatskih armija i generala. Ve u prvim danima, zahvaljujui rasulu u vrhovnom tabu,
jedinice vie nisu znale ta da rade, nisu imale povezanost meu sobom, nisu imala nikakva odreena
nareenja, ve su na terenu donosile odluke za borbu protiv Nemaca, no ostaje injenica da je i sama armija bila
iznenaena brzinom i snagom neprijatelja, koji je, poto je slomio Poljsku i zapadnu Evropu, imao vrlo malo
problema sa Kraljevskom vojskom. Plan za odbranu koji je obuhvatao odbranu itavih granica bio je povran i
osuen na propast od poetka, jer armija nije imala nikakva sredstva za odbranu du celih granica.
Jugoslovenska armija i vlada pukle su po svim avovima, koji su ionako bili ve labavi. Jedini dostojan otpor,
Kraljevska vojska pruila je protiv Italijana u Albaniji.