ovek je roen da bi voleo, da bi bio voljen.

Zna da e se jednom, sasvim sluajno, a

tako isplanirano, pojaviti ona prava osoba, prava ljubav. Sledee pitanje je kada? To je
i tema ovog dela. Mika Anti peva o svojoj pravoj ljubavi.
,,Znam
mora da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se traimo podjednako zbog sree njene i sree moje. Oajniki je trai.
Snovima luta dok ,,pijana kia iba i mlati, vrbama vetar upa kosu. Kuda da ide?
Gde da je trai? Zna da postoji, ali to nije dovoljno. Gde je ona?
,,Vucaram svetom dva prazna oka,
Zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zato se nismo sreli nikad? Motiv ljubavi, potrage prerasta u motiv oaja, neuspeha,
propasti. Gubi nadu da e je ikad sresti, zbunjen je.
,,Ne znam.
Ceo svet smo obili
u udnji ludoj,
podjednakoj,
a za korak se mimoili.
Da, mora da je tako. Hoe li je ikad pronai ako nastavi da trei? Da li uopte da
nastavi? enja ogromna praena gomilom pritanja bez odgovora