SREDNJA TEHNIKA KOLA

SOMBOR
SEMINARSKI RAD IZ FILOZOFIJE

ARTUR OPENHAUER Svet

kao volja i predstava

Uenik: Vladimir Popovi IV-4

Sombor, Mart 2009 godine

Uopteno o filozofiji openhauera

-Pripada filozofiji nemakog jezikog i kulturnog podruja.
-Potpuna duhovna odvratnost u savremenoj filozofiji.
-Najznaajnije delo je Svet kao volja i predstava (1859. KONACAN OBLIK).
-Dva elementa volja i predstava ine njegovu filozofiju.
-"Niko ne moe postati filozof, ako prethodno nije bio kantovac".
-"Svet je moja predstava"
Svet neke osobe se poklapa sa njenim saznanjem o svetu, a to se oblikuje u naoj predstavi
(ideji).
-Svet=organizovana celina fenomena.
Postoji neto u ideji to predstavlja svet (stvar po sebi).
ivotinje, takoe, imaju svoje zasebne svetove koji formiraju srazmerno sa svojim predstavama
(percepciji ivotne sredine).
-Ostvario je vezu ivotnih svetova sa ivotnim potrebama (naroito to se tie ljudske vrste).
Inteligencija kao sposobnost omoguava oveku da se snae i opstane u prirodnoj okolini.
-IZ UDNJE SE KRIJE STVAR PO SEBI
Nagon za odranjem ivota nije nespoznatljiv, on je injenica koja se moe opazati.
-PITANJE KAKO DA TO SAZNAMO AKO JE ONO U FUNKCIJI SAZNANJA
-Nepristrasno, nezainteresovano posmatranje-kontemplacija.
Ovo otkriva da je u osnovi svega to ivi jedna slepa nunost, jedna iracionalna volja za
individualnim ivljenjem=SVET KAO VOLJA.
-Razvija pogled na ivot koji se naziva PESIMIZAM.
-Volju posmatra kao predmet.
Nadsaznanje=METAFIZIKA
Delo "Svet kao volja i predstava" tampano je u dva toma (4 dela). Prvi i najbitniji deo sastoji se
od tri knjige. U prvoj knjizi razmatra se svet kao puka predstava, kao objekat za subjekat. Otuda
subjekat, koji saznaje stvari, nosilac je sveta i on moe rei: "Svet je moja predstava". U drugoj
knjizi razmatra se njegova druga strana, unutranja strana, sutina, jezgro-volja. U treoj knjizi
razmatra se problem zato sva pojava proistie iz opaajnog saznanja, a nikad iz pojma.
ivotopis
Artur openhauer ( 22. februar 1788. u Gdanjsku- 21. septembar 1860. u Frankfurtu na Majni).
Otac mu je bio trgovac poznat zbog svoje obdarenosti, osorljivosti, nezavisnog karaktera, i zbog
svoje ljubavi prema slobodi. Kad je Arturu bilo pet godina, otac mu se iz Gdanjska preselio u
Hamburg, jer je Gdanjsk aneksijom Poljske godine 1793. izgubio svoju slobodu. Tako je mladi
openhauer odrastao usred poslovnog i finansijskog posla. Mada je napustio ubrzo trgovaku
karijeru u koju ga je otac bio uvukao, ipak je ona ostavila traga u njemu, koji su se ogledali u
izvesnosti manira, u realistinom dranju duha, u upoznavanju sveta i ljudi. Otac mu je umro,
misli se od svoje vlastite ruke, godine 1805. Njegova majka je bila jedna od uvenih spisateljki
romana, imala je intelekta, ali je bila temperamentna i zle udi. Bila je nesrena u ivotu sa svojim
muem. Kad joj je umro mu, ona se preselila u Vajmar i od tada se njeni odnosi sa mladim
openhauerom pogoravaju. Njegove svae sa majkom donele su mu najvei deo poluistina o
enama kojima je zainjena njegova filozofija. Odluili su da se obraaju kao stranci, da se mrze
kao roaci. Kad je jednom prilikom kazao njegovoj majci da e njen sin biti slavan ona nije mogla

da veruje i u besu je gurnula svog sina takmaca, a ovaj joj je srdito odgovorio da e njeno ime biti
poznato samo po njemu. Sa majkom se vie nije uo. Kao ovek je bio povuen, nije podnosio
masu, bio je ogoren, sam bez prijatelja. No njegovo delo nije odmah prihvaeno. On se nadao
da e moi da predaje filozofiju na nekom od velikih nemakih univerziteta. Mislio je kako e
njegovi potomci njega i Hegela gledati oima potomstva, ali je predavao praznim klupama. Zato
je esto smanjivao vrednost Hegelovog rada. Ali, openhauer je bio strpljiv i to mu se na kraju
isplatilo. On je uveren bio da e ga kasnije ipak prihvatiti, i priznanje je i dolo. Ljudi su u njemu
videli filozofa koji im je pruao ne samo pretenciozan metafiziki argon, ve i razumljiv pregled
pojava aktuelnog ivota. On jo nije bio isuvie star da uiva u svojoj popularnosti. Godine 1854.
Vagner mu je poslao jedan primerak svog dela Prsten Nibelunga sa nekoliko rei o uspenosti
njegove filozofije muzike. Umro je 1860.

Misao
Filozofija volje
Kljuni fokus openhauerove misli bilo je prouavanje individualne motivacije. Pre openhauera
Hegel je popularizovao koncept Zeitgeist, ideju da se drutvo sastoji od kolektivne grupe koja se
kree razliitim pravcima ukljuujui i akcije njenih lanova. openhauer, italac i Kanta i Hegela,
kritikovao je njihov logiki optimizam i verovanje da individualni moral moe biti odreen iz
drutva i razloga. openhauer je verovao da ljudi dobijaju motiv samo iz njihovih osnovnih elja,
ili Wille zum Leben ( volja, volja-do-ivot) koja usmerava itavo oveanstvo. Za openhauera,
ljudska elja je prazna, zaludna, nelogina, uputiva i rastegljiva, kao i sva ljudska delovanja u
svetu. Njegova volja je metafizika, koja ne kontrolie samo inteligentne akcije, ve je i fiziki
fenomen. Plus, digresija na antika uenja, razlog zbog ega objekti padaju na zemlju, je da ih
volja pokupi. Ovde nije re o tome da je ideja volje protivna bilo kojim modernim naunim
shvatanjima, u stvari ona reflektuje ideju da je svet sastavjen od jedine energije. Zatim, postoji
jedna volja, ne individualne volje pojedinaca, i ta ideja je centralno odredite openhauerove
misli.
Umetnost i estetika
Za openhauera, ljudske elje, voljnost, udnost prouzrokuju patnju i bol. Privremeni nain da se
izbegne bol je kroz estetsku kontemplaciju. Ovo je najbolji put, krai od bezvoljnosti uopte, to je
najbolji put. Muzika je, takoe, zauzimala posebni status u openhauerovoj estetici tako to nije
bila iznad sredine fenomenske reprezentacije. Muzika predstavlja volju za sebe, ali ne na nain
da se volja pojavljuje na individualnom posmatranju. Prema Danijelu Olbrajtu, "openhauer je
mislio da muzika je jedina umetnost koja ne preslikava potpuno ideje, nego u stvari "oliava" volju
za sebe.
Etika
openhauerova moralna teorija se zasniva na tri osnovna moralna dela: alost, zloba, egoizam.
aljenje je glavni motivator za moralno iskazivanje, zloba i egoizam su iskvarene metode.
Psihologija
openhauer je uticajniji u njegovom tretmanu ovekove psihologije nego to je bio u filozofiji.
Filozofi nisu bili pod utiskom grupnosti u ljubavi, ali openhauer je to odredio i relativisao koncept
prilino jasno:
"Trebali bi biti iznenaeni da stalnost koja igra veoma vaan deo u ivotu oveka (ljubavi) se
momentalno skoro potpuno unazadila kod filozofa, ali lei tu jo pre nas kao ram i nekoriten

materijal."
Dao je ime sili u oveku koju on osea, i rekao da ima promenjivo stareinstvo nad razlogom:
Volja za ivotom, definisana kao nasleena kretnja u ovekovom postojanju, i takoe za sva bia
postoji, i ostaje iva da bi omoguavala reprodukciju ivota.
openhauer je odbio da primi ljubav kao uplitanje ili sluajnost, ali je nju razumeo kao ogromnu
snanu silu koja lei kao bezvidljiva u ovekovoj psihi, i dramaticno oblikuje svet:
"Univerzalno odredite svih ljubavnih afera, je mnogo znaajnije od svih ostalih odreenja u
ovekovom ivotu, i zbog toga je veoma vredno nalaenja panje koju joj svi pridaju."
Ove ideje su osenile Darvinovu teoriju evolucije i Frojdov koncept libida i nesvesnog uma.
Politika
openhauerova politika miljenja su, u veem delu, eho njegovog sistema u etici ( kasnije je bio
iskazan u "Die Grundprobleme der Ethik", dostupno u Engleskoj kao dve odvojene knjige, "Na
osnovi morala" i "Na slobodi Volje"); etika, takoe, sadri oko jedne etvrtine njegovog centralnog
dela, "Svet kao volja i privid". U sluajnim politikim komentarima, openhauer je sebe opisao
kao zagovaraa ograniene vlasti. ta je bila svrha, da li je to bila reenica koja "ostavi svakog
oveka da radi na svom spasu", i tako to je dugo vlast bila ograniena, on je preferirao da bude
voeno zakonom lava nego jednom od mieva-monarha. Bilo kako bilo openhauer je podelio
miljenje Tomasa Hobsa na obavezu drave, i na dravnu nasilnost, da proveri ruilake
tendencije uroene naoj vrsti.
openhauer se nije puno predao miljenju o politici, i nekoliko puta je ponosno napisao kako je
malo panje pridao politikim aferama o njegovom vremenu. U ivotu koji je obrnuo sedam
revolucija u Francuskoj i Nemakoj vladi, i nekoliko meukontinentalnih ratova, on je stvorio svoju
poziciju o spominjanju ne vremena nego venosti. On je napisao mnogo injenica o Nemakoj i
Nemcima. Tipian primer je: "Za nemca je ak i dobro da ima nekakve dugake rei u njegovim
ustima, jer on misli sporo, i daju mu vremena da se reflektuje". Posedovao je distinktno
hijerarhijsku koncepciju ljudske rase, opisujui civilizacijski primat na severu, "bele rase", zajedno
sa njihovom osecajnou i kreativnou:
Najvea civilizacija i kultura, izuzev od antikih Hindusa i Egipana, su naene u beloj rasi, i ak
sa mnogo mranih ljudi, gospodarea rasa je najvie odreena prema boji nego prema ostalom.
Te grupe odnosno plemena koja su kasnije emigrirala na sever su postali beli, tj. morali su razviti
sve svoje intelektualne moi. Izmilja i perfekcira umetnost u njihovoj borbi sa potrebama,
eljama, mizernou koje su u njihovim mnogim oblicima donete. On je bio protiv razliitih
ophoenja prema rasi, estok protiv ideje o robovima i podravao je ruilako kretanje u Americi.
Opisao je ophoenje nae nevine crne brae ija se sila i pravda pretvorila u avolske kande
kao pripadanju najcrnjih strana ovekovog kriminalnog dosijea.
Dodatno je odredio deterministiki, metafiziki i politiki antijudaizam. Argumentisao je da je
hrianstvo stvorilo revolt protiv materijalistike osnove judaizma predstavljajui uticajnu indijsku
etiku koja je imala za temu duhovnost, samosavlaivanja, dok su sve ostale religije nastojale da
objasne ljudima putem simbola metafiziku vanost ivota.
Pogled na ene
U openhauerovom eseju "ene", izraavao je svoju suprotnost prema njima, koju je zvao
teutonina hrianska glupost. Tvrdio je da je za enu prirodno odreeno da slua i opozvao je
ilerovu poemu "U ast enama". Esej daje dva komplimenta. ene su u odlunosti mnogo
razboritije nego mukarci, i one su mnogo osetljivije prema bolu drugih. 1821.god. se zaljubio u
devetnaestogodinju opersku pevaicu i bio u vezi s njom nekoliko godina. On se odrekao

planova za brak pisajui da brak znai deliti jedna prava i udvostruiti dunosti; brak znai zagrliti
nadu da e se otkriti jegulja u saboru zmija. U 43. godini svog ivota, tanije 1831. godine,
ponovo se zainteresovao za mladu enu sedamnaestogodinju Floru Vajs, ali ga je ona odbila.
Imao je generalno gledano liberalan pogled na ostale socioloske ishode. Bio je strogo protiv
tabua na ishode kao to su samoubistvo, homoseksualnost i osuivanje na tretmane nad afrikim
robovima. Drao je visoko miljenje o jednoj eni, madam de Gujon, ija je dela i biografije
preporuivao. Kontaverzna dela su inspirisala mnoge, od Niea do feminista 19 veka. Dok nam
njegovo neprijateljstvo prema enama moe mnogo rei o njegovoj biografiji nego o filozofiji,
njegove bioloke analize o razliitosti polova i njihove odvojene uloge u borbi za opstanak i
produenje vrste anticipiraju neke od tvrdnja koje su se kasnije opasno zamislile kod sociobiologa
i psihologa.
Naslednost i eugenizam
Verovao je da osoba nasleuje intelektualni nivo kroz svoju majku, a lini karakter kroz oca.
Horacije govori: "Iz hrabrog i dobrog su hrabri potomci". Na pitanje eugenizma openhauer je
napisao: "Sa naim znanjem o kompletu oba karaktera mentalnih sposobnosti, poneseni smo
pogledu da stvarne mogunosti ljudske rase mogu biti dohvatljive ne toliko puno kao spolja i kao
iznutra, ne tako mnogo teorijom i instrukcijama vec daljim stazama generacija. "Platon je imao
neku vrstu misli kaja je u petoj knjizi drave objasnila njegov plan za uveavanje i iskazivanje
klase ratnika:" Ako bismo plemenitom karakteru dali itav harem svih intelektualnih i razumnih
devojaka, onda bi se generacija brzo uzdigla to bi omoguilo mnogo bolje godine nego one sa
Perikleom." U drugom kontekstu openhauer je neprestano ponavljao njegovu antidemokratskoeugenisticku tezu: "Jedino reenje problema je despotizam mudrih i plemenitih lanova
aristokratije stvorenih kao meavina najvelikodunijih mukaraca i najpametnijih i najnadarenijih
ena."
Pogled na homoseksualnost
Bio je jedan od prvih filozofa posle vremena grke filozofije koji se bavio pitanjem muke
homoseksualnosti. U treoj ediciji knjige "Svet kao volja i predstava" napisao je dodatak na
poglavlje metafizike seksualne ljubavi. Napisao je da oni koji su previe stari ili previe mladi da
prave jaku zdravu decu e se ubrojati kao pederi. Napisao je da homoseksualnost ima uspeha u
spreavanju bolesne dece, i u svesnosti ovoga on je poeo da smatra da porok koji mi smatramo
da se pojavljuje kao posao direktno protiv prirode i to u nebitnosti da je sve vano za nju, to mora
u stvari koristiti ovim odreenjima, iako samo indirektno kao znaenje da se sprei vee zlo. On
je sarkastino ukljuio dodatak da po objanjavanju ovih paradoksalnih ideja, eli da daruje
profesorima filozofije malu uslugu, jer su veoma dekoncentrisani o stalnom povienju
objavljivanja moje filozofije koju su paljivo zamaskirali. "Dao sam im ansu da me klevete da
govorim da ja branim i podravam homoseksualnost."
Kriticizam Kanta
Prihvatio je Kantov pogled na univerzalnost o fenomenu (percepciji) i misli. Mnogi smatraju da je
openhauer tvrdio da je "stvar po sebi" osnovni koncept njegove volje. Neki drugi su tvrdili da je
on smatrao volju kao "samu stvar od stvari za samu sebe". Imenujui to to moemo mi veoma
direktno iskusiti njegova identifikacija Kanta "stvar po sebi" koju je nazvao voljom zasluuje
objanjenje. To je prema Kantu fundament naih ula, mentalne predstave celog sveta. One su
mera fenomena. openhauer je odsustvovao od Kantovog opisa veze izmeu fenomena i stvari
po sebi. Prema Kantu, stvari po samim njima uzemljuju predstavu u naim umovima, a sa druge
strane openhauer je verovao da su ta dva pojma dve razliite strane istog novia. Numena ne
uzroci fenomenu, ali dalji fenomen je jednostavni put kojim nai umovi prihvataju stvar po sebi.
Druga osnovna razlika od Kantove epistemiologije (znanja) se ogleda u telu. Kantova filozofija je
formulisana kao odgovor na radikalni filozofski skepticizam Davida Hjuma koji je tvrdio da se

uzronost ne moe prouavati iskustveno. openhauer poinje argumentisati Kantovu odrednicu

izmeu objekata koji se mogu saznati samo putem fenomena i stvari po sebi. To je, u stvari,
jedan fiziki objekat koji saznajemo vie kao aluziju nego to saznajemo bilo koji objekat oseaja
za percepciju: nae telo. Kad je openhauer identifikovao Numenu sa eljama, potrebama i
impulsima u nama, upravo je tome dao ime volja. Ono to je govorio jeste da mi uestvujemo u
stvarnosti od, sa druge strane, nedostinog sveta spolja uma kroz volju. Ne moemo pokazati da
naa mentalna slika spoljnog sveta korespondira sa stvarnou iz razloga. Kroz volju se danas
svet moe stimulisati. Mi tugujemo iz bola ili elja, a te elje se upravo razvijaju iznad volje.
Racionalan um za openhauera je list roen du potoka. Taj potok je volja i kroz volju, a ne kroz
logiku moemo uestvovati u realnosti iznad mere fenomena.
Uticaji na njega
Na njega su uticali Kant, Platon i Upanisad. Delovi istone filozofije i religije su se esto
pojavljivali u njegovim delima. ak je i sebe nazivao budistom. Govorio je da se njegova filozofija
ne bi mogla prihvatiti da ova uenja nisu bila dostupna. Ostali uticaji su od an ak Rusoa,
Dona Loka, Baruha Spinoze, Matijasa Klaudija, Dorda Berklija, Davida Hjuma i Renea
Dekarta. Upanisad kae: "To je bila jedina uteha mog ivota i to e biti i uteha moje smrti.
Pristup, po miljenju Upanisada, je u oima najvee privilegije koja ovaj i dalje mlad vek (1818)
moe smatrati pre svih prethodnih vekova. Ako je tako onda openhauer kae: "Ako je italac
primio moju inicijativu u indijskoj mudrosti i primio to otvorenog srca, on e biti spreman da uje
ta mu ja imam kazati i nee mu zvuati strano kao mnogim drugima tj. manje emu biti nesloivo
ako moda na primer nisam zvuao dovoljno razumno."
O metodi logike
Um saznaje samo odnose stvari sa voljom, on joj pripada, a i saznaje odnose sa samim sobom i
to naroito kod ljudskog uma, a kod ivotinja je ipak ogranien i ne primenjuje se u toj meri. To
shvatanje izmeu sebe slui boljoj posrednosti. To je umetniko. Shvatanjem tih odnosa postoji
jasnija sutina i formira se iz zakona. Ako um stekne prevagu da presisa odnos stvari i volje onda
on naputa shvatanje sutine od spoja stvari. Takva ideja nije sutina stvari. Ideja je koren i
potpuno savrena pojava. Ideje ne otkrivaju sutinu po sebi, ve samo objektni karakter pojave.
ista objektivna slika je odvojena od ideje, ona je empirijska (iskustvena). Svaka individua nosi u
sebi sutinu vrste i ona je njen koren. Slinosti pojma i ideje: Ako se ideja rascepa nastaju stvari i
ako se ona spoji umom i jedinstvo dobija drugi oblik.
O metodologiji matematike
U matematici (jedanaesti aksiom) se eli predstaviti da ono to je neposredno izvesno prikaze
kao samoposredno izvesno.To se ne moe prihvatiti jer izvesnost nije logika, jer se ne izvodi iz
pojma; bitan je samo njihov odnos.
11 aksiom: Dve prave linije koje tee jedna drugoj ako se dovoljno produe moraju se stresti. To
se dokazuje pomou tree neposredne linije. Aksiom nije sam od sebe oigledan pa je potreban
dokaz, a njega nema jer nema nita to je neposredno. Bitan je odnos; moe se izjednaiti sa
ilerovim pitanjem o pravu: "Ve godinama se sluim svojim nosom da miriem, no da li zaista
imam sigurno pravo za to. "Logika metoda je u suprotnosti sa izvesnou.
8 aksiom: Figure koje se poklapaju su meusobno jednake. "Poklapati se" je iskustvena
injenica, ulna, ali ne spoznajna. To je pokretljivost figura, a u prostoru je pokretna materija.
Prema tome, naputa se prostor i prelazi na ula, a to nije geometrija. Platonova izreka na
vratima svoje kole: "Onaj koji nije uio geometriju nema ovde pristupa", upravo na geometrijskim
figurama na kojima se temelje ideje i da je vrednost matematike neposredna, i ime se ona
dosee, tu ima korist, ali nee pomoi obrazovanju oveka. Korist je i jer pomou nje fiksiramo
panju na ideje i uenje o njima.

Na koga je uticao:
openhauer je imao izuzetan uticaj na kasnije mislioce, mnogo vie u umetnosti (naroito u
knjievnosti i muzici) i psihologiji nego u filozofiji. Njegova popularnost naroito odreena u ranim
godinama 20 vekovima, posebno tokom moderne epohe, je isparila negde posle tog doba. No
nekolicina prethodnih politiara je reinterpretisala i modernizovala openhauerovo uenje.
Njegova teorija je bila istraivana po nekim modernim filozofima kao predpokazatelj na
evolucionarnu teoriju i modernu evolucionarnu psihologiju. Smatrano je da je izvrio uticaj na
sledee intelektualne figure i kole: Fridrih Nie, Pol Dosen, Rihard Vagner, Gustav Maler, Carls
Darvin, Teodor Ribot, Ferdinand Toni, Eugen O'Nil, Maks Horkhajmer, Sigmund Frojd, Dzordz
Gizing, Ludvig Vitgenstajn, Albert Ajnstajn, Karl Poper, Semjuel Beket, Horhe Luis Borhes,
Vilhelm Bus, Dilan Tomas, Leo Tolstoj, Emil Kiran, Tomas Man, Italo Svevo, Zozef Kembel,
fenomenalizam.
openhauer protiv Hegela
openhauer je izrazio prezir za filozofiju njegovog prethodnika Hegela mnogo puta u njegovim
objavljenim delima.
"Da sam ja kazao da je tako-nazvana Hegelova filozofija ogromni deo mistinosti koja i dalje daje
potomstvo sa neiscrpnom temom za smeh u naem vremenu, i to i da je pseudo-filozofija
paralizovala sve mentalne moi, guei sve stvarne misli, i, po prilino ljutoj zloupotrebljivosti
jezika, stavljajui ga na mesto praznine, veoma ulno, i ako se to potvrdi po tom uspehu, bio bih
prilino u pravu."
"Dalje, da sam kazao da je ovaj filozof ,pisar besmislica prilino razliit od bilo kog prethodnog
smrtnika, takoe, da bilo kako da moe da ita njegovu Fenomenologiju uma sa oseanjem kao
da je u ludnici, ne bi bio nita manje upravu."
openhauer je mislio da je Hegel mlatio impresivnu, ali ultimativno praznu slamu. Sugestirao je
da su njegova dela ispunjena apstrakcijama koje zvue impresivno, ali potpuno ne sadre
sadraj. On je mislio da su njegovo uzdizanje crkve i drave, napravljeni za line prednosti i malo
se tiu istraivanja za filozofskom istinom, pa su tako openhauerovi stalni napadi na Hegela
mogli da pojave i jalovost i glasnost, i oni su obavezno izbegavani u tom merilu.
Indologija
openhauer je itao latinski prevod Upaniada koji je bio prevoen od strane francuskog pisca
Enketi la Perona iz persijskog prevoda Princa Dara Sikoka. Bio je tako impresioniran njihovom
filozofijom da ih je nazvao "produkcijom najvie ljudske mudrosti" i smatrao je da u sebi imaju
nadovene koncepte. Upaniad je bio veliki izvor inspiracije za openhauera, i pisajuci o tome
on je rekao:
To je najzadovoljavajue i najuzdignutije itanje koje je mogue u svetu: to je uteha mog ivota i
to e i biti uteha moje smrti.
Dobro je poznato da je knjiga Oupnekhat uvek bila otvorena za njega, i on je nju prouavao pre
nego to je iao spavati nou. On je nazvao Sanskritsku knjievnost najveim poklonom naeg
veka i kazao je da e Upanisadova filozofija i znanje biti okosnica u Zapadu.
ivotinjski zakoni
Kao posledica svoje filozofije, openhauer je bio veoma zainteresovan za zakone ivotinja. Za
njega su sve ivotinje ukljuujui i ljude fenomenska manifestacija volje. Re volja je za njega bila
sila, moc, impuls, energija, i elja; to je najblie znaenje koje imamo i koje moe oznaiti i

stvarnu svrhu svih postojeih stvari, i nae unutranje iskustvo. Poto je sve u osnovi Volja, ljudi i
ivotinje su u osnovi isti i mogu da se raspoznaju jedni meu drugima. Za ovaj razlog, on je tvrdio
da e dobra osoba imati simpatije za ivotinjama, koje su nai pratiocu u tuzi.
Bilo ko da je okrutan prema ivotinjama nije dobar ovek.
Nita ne vodi mnogo odreenije od prepoznavanja identiteta i svrhe prirode u ivotinjskoj i
ljudskoj fenomeni nego prouavanje zoologije i anatomije.
openhauer je toliko daleko iao da u protestu protiv zagovaranja teze da "to" vezano za ivotinje
jer to vodi do zagovaranja da su one nadanimirane stvari. Da bi podrao bolje svoja prava,
openhauer je referisao u anegdotskom izvetaju o izgledu u oima majmuna koji je bio upucan i
i tuga malog slona iju je majku ubio lovac. Kritikovao je Spinozino verovanje da su ivotinje
uzete kao mera u znaenju ljudske satisfakcije.
openhauer i neodreena logika
Deo openhauerovog posla moe se shvatiti kao prolog postojeim konceptima neodreenosti.
Njegovo saznanje nudi uporedive i iznenaujuce moderne delove za uenje o individualnim
odlikama koje stvaraju i sigeriu na most iz Kantovog programa u koncept neodreenosti.
openhauer i Budizam
Mnogi Evropljani, ukljuujui lino i openhauera, nali su slinost izmeu openhauerovske
misli i 4 plemenite istine Budaizma. Slinosti su zasnovane na principima da ivot ukljuuje
patnju, patnja je uzrokovana eljom, a ta elja vodi do spasa. Plus jos 3 od 4 istine Bude slie
openhauerovim doktrinama volje.
Za openhauera volja ima metafiziki primat nad intelektom, drugim reima, elja se razumeva
da bude prioritet miljenju.
U njegovoj filozofiji, odbijanje volje je postignuto:
Lino iskustvo velike patnje koje vodi u gubitak volje za ivotom ili
Znanje svrhe ivota u svet prolazi posmatranje patnje ostalih ljudi.