VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA: MAINSKI SISTEMI
TEMA: UNIVERZALNI STRUG

Profesor:

Student:

Dr.Dragan ivkovi

Nikola oli
Br.indeksa:27/14
Beograd 2015.

Sadraj:
1. Uvod.......................................................................................................................3
1.1 Istoriski pregled razvoja..........................................................................................4
2. Pregled savremenih reenja.......................................................................................6
3. Konstruktivna analiza..............................................................................................9
3.1 Podsklopnosa alata............................................................................................12
3.2 Podsklop-konjic......................................................................................................13
4. Proraun obradnog procesa struganjem I rezanjem..14
5. Odravanje...23
5.1 Preventivno odravanje.24
5.1.1 Podmazivanje.25
5.2 Korektivno odravanje..28
5.3 Postavljanje maine I bezbednost pri radu..30
5.3.1 Bezbednost pri radu...31
6. Zakljuak.32
7. Literatura.33

1.Uvod
U ovom radu u govoriti o maini alatki za obradu metala skidanjem strugotine,rezanjem
Strug je maina za obradu materijala skidanjem strugotine (ili obrada materijala rezanjem) na kojoj se
obrauju radni predmeti krunog poprenog preseka. Strugovi za drvo su slabiji od strugova za metal i na
nekim modelima je mogue obraivati predmet i dletom iz ruke. Bolji strugovi mogu imati kopirajui
mehanizam, mehanizam za pravljenje navoja, a najsavremeniji su programabilni strugovi (CNC, odnosno
NU strugovi), na kojima je mogue programirati eljeni oblik radnog predmeta koga e potom sami
napraviti. Kod strugova glavno kretanje je obrtno kretanje I vri ga glavno vreteno sa steznom glavom I
predmetom koj se obrauje,dok je pomono kretanje pravolinisko I vri ga rezni alat. Prema tome,na
strugovima se uglavnom obrauju rotacioni predmeti ( vijci,navrtke,osovine,vratila,aure,remenice I sl.)
Cilj rada:
Na strugovima se uz pomo odgovarajuih alata moe vriti veliki broj operacija kao to su:

Uzduna obrada cilindrinih povrina (spoljanja I unutranja)

Poprena obrada rotacionih delova (spoljanja I unutranja)
Odsecanje I usecanje raznih kanala
Izrada konusa
Izrada profila
Nerotaciono struganje (prizmatinih delova I leno struganje)
Izrada navoja
Obrada rupa I otvora

Slika1.1-ematski prikaz univerzalnog struga

1
3

Slika

preuzeta

sa

sajta-

http://www.vizijadanas.com/strugarska_obrada.html

1.1 Istoriski pregled razvoja

Prvi strugovi bili su poznati jo u doba antike. Mogue da su ve u 2. milenijumu p. n. e. postojali
strugovi za obraivanje drva i druge potrebe. Prvi radovi struga pronaeni su u 7. veku p. n. e. u Korneto,
i Italiji, onomad etrurski grad. Po grkoj mitologiji strug je izmislio legendarni Dedal, otac Ikara. U
jednom egipatskom groblju iz 4. veka p. n. e. naene su prve slike jednog struga. Rotacija struga dobijena
je time to je jedan vukao po jednom koponcu, dok je drugi obraivao komad sa alatkom. Ovakav
koncept struga ostao je manje vie do srednjeg veka. U 13. veku konopac za rotaciju struga bio je vezan
za jednu dasku, slino pedali, tako da je radnik, koji je obraivao, sa korakom na dasku sam stvarao
rotaciju struga. Leonardo da Vini je takoe izmislio jedan strug. Novina je bila jedan kotur preko kojeg
je iao konopac i tako omoguivao jednu konstantu rotaciju struga. Iz 1480 potiu i prve slike jednog
struga sa podrkom. Prvi strugovi sa mehanikom podrkom nastali su sredinom 18. veka u Velikoj
Britaniji (Jacques Besson, 1751). Strugovi su tad bili uglavnom od metala i imali su skoro sve
karakteristike modernog struga. Prvi strugovi sposobni za mainstvo, dakle za obraivanje metala, nastale
su verovatno u Sjedinjenim Amerikim Dravama krajem 18. veka (Sylvanin Brown, 1791). Ovo je doba
poetka industrijalizacije. Najzad nastao je moderni konvencionalni strug poetkom 19. veka (Henry
Maudslay). Prvi takvi strugovi stiu na primer u Nemaku oko 1810. Strugovi su se kroz 19. vek dalje
razvijali, da bi poetkom 1950ih u SAD nastao prvi strug sa NU-voenjem, tj. pola kompjutizirani. 1970
takoe u SAD, nastaju takozvani CNC-strugovi, sad kompletno kompjuterizirani. To znai da radnik vie
ne radi klasine radove sa strugom, nego ih kontrolie sa kompjuterom.

4
Znaajni dogaaji u istoriskom razvoju struga su:
2

1800. Henri Modsli (Engleska) je napravio prvi strug koji je kasnije usavren,te je bio nosilac razvoja
ostalih alatnih maina. Modsli je uveo nosa alata na voicama i promenljivu grupu zupanika za izradu
zavojnica. U Sjedinjenim Amerikim Dravama napravljen je 1848.godine 200-ti strug,
1818. Simon Nort uzima prenosnik za glavno kretanje od struga prenosi ga na glodalicu i na glavno
vreteno postavlja alat.povrina stola je 540x720mm postavljena je na drvenom stolu.
1873. S.M. Spenser konstruie i patentira prvi automatski strug sa bregastom ploom. Strug je napravljen
1880. Godine.
1883. Konstruisan je prvi vertikalni strug. Pored jednovretenih struga javljaju se i vie vreteni i to
horizontalnog i vertikalnog tipa.
1889. J.Hartnesspatentira prvi revolver strug.
1891. Nj.P.Norton patentirao je prenosnik za pomono kretanje kod struga,i koj je sluio za izradu
milimetarske i Vitvortove zavojnice.
1891. S.M.Spenser konstruie i pravi trovreteni strug-automat za izradu malih delova kod automatske
puke.
1895. R,Hakenjessel i E.C. Henn su tvorci prvog petovretenog struga.
Strug je uglavnom definisan. Promene koje se javljaju u konstrukciji struga su u poloaju voica,sistemu
upravljanja,poloaju i broju nosaa alata. Dolazi do 3simbioze univerzalnog i revolver struga.

2 Tekst preuzet iz knjige Dr. Dragan ivkovi Mainski sistemi Visoka tehnika kola Beograd 2014.
Str.14,15,16,18
3 Meusobno dejstvo

Slika 1.2-Izgled struga iz 1889.godine firme IKEGAJ-Japan

2.Pregled savremenih reenja univerzalnih strugova

Sa razvojem mnogih industrija pa tako i grane mainstva,od nekada pa do sada je mnogo toga
napredovalo. U dananje vreme postoje savremene maine za obradu materijala gde je strug kao zaetnik
svih maina najvie napredovao.
U dananje vreme mainska industrija je nezamisliva bez savremenih CNC (Computer Numerical
Control) maina. CNC maine imaju manje-vie iste delove kao i stare, runo kontrolisane maine. Bitna
razlika je dodatak kontrolne (CNC) jedinice i servo motora na sve osovine. CNC rauna koordinate gde
koja osovina treba da bude i kontrolie servo motore koji kroz kugleni raf pomeraju alat, ili obraivani
deo. Generalno, veina proizvoaa CNC maina kupuju kontrolne jedinice koje stavljaju u svoje maine.
Neke od kontrola se programiraju veoma slino kao druge, dok neke druge su veoma razliite.
Savremena reenja su I maine za obradu vodenim mlazom,laserom,obradu plazmom I elektroerozivne
obrade.
Karakteristino za obradu abrazivnim vodenim mlazom je da sa poveanjem brzine rezanja,odnosno
brzine pomonog kretanja dolazi do poveanja vrednosti parametara hrapavosti. U koliko se eli bolji
kvalitet obraene povrine,obrada se mora vriti sa manjim vrednostima brzine rezanja. Brzina rezanja
zavisi uglavnom od pritiska vode,vrste materijala koji se ree,njegove debljine,rastojanja vrha mlaznice
od povrine radnog predmeta.

4 Slika preuzeta iz knjige Dr. Dragan ivkovi Mainski sistemi Visoka tehnika kola Beograd 2014. Str.18

Slika 2.1 Univerzalni strug Prvomajska

6

Slika2.2Savremeni izgled univerzalnog struga sa NC upravljanjem

5 Slika preuzeta sa sajta- http://www.oglasi.rs/images/oglas/201309/689928/1.jpg

6 Slika preuzeta sa sajta- http://www.tos-masine.rs/images/univerzalni_ceoni_strugovi/sn500.jpg

Slika2.3Savremeni izgled obradnog centra

1967. Proizvode se raunarski upravljajni sistemi maina alatki

1970. Proizvode se tehnoloki sistemi sa robotima

7
7.

Slika

preuzeta

sa

sajta-

http://cncmasine-mecatech.com/slike//1421235884.jpg

8
8

Slika

preuzeta

Slika 2.4 CNC strug

Slika 2.5 Obrada materijala na CNC strugu

sa

sajta-

http://novamedia.rs/data/imgs/25000/i24042_12.jpg

9 Slia preuzeta sa sajta- http://novamedia.rs/data/imgs/25000/i24042_15.jpg

3.Konstruktivna analiza univerzalnog struga

Univerzalni strug se najee koristi u pojedinanoj proizvodnji poto ima mogunost realizacije velikog
broja razliitih operacija. Radni predmeti su rotacioni i uglavnom su manjeg prenika. Univerzalni
strugovi mogu biti izvedeni i najee se i proizvode sa vunim i vodeim vretenom.
Osnovni delovi univerzalnog struga sa vunim i vodeim vretenom su:

Postolje struga
Glava struga
Prenosnik za glavnom kretanje
Prenosnik za pomono kretanje
Nosa alata
Nosa iljka
Vuno vreteno
Vodee vreteno

Vuno vreteno:
Slui za prenos kretanja na podunim i poprenim klizaima. Kako vuno vreteno ne obezbeuje
dovoljno tanu zavisnost pomonog kretanja od glavnog,to strugovi koji imaju samo vuno vreteno nisu
pogodni za izradu navoja.
Vodee vreteno:
Je izraeno sa trapeznim navojem na kome se nalazi dvodelna navrtka vezana za poduni kliza. Vodee
vreteno omoguava rezanje navoja ili podunu obradu.

10

Slika 3.1.ematski prikaz univerzalnog struga

10 Slika preuzeta sa sajta- http://bezbednost021.com/files/BZNR%20univerzalni%20strug.com

Slika3.1.
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)
9)
10)

Elektro motor
Prenosnik za glavno kretanje
Glavno vreteno
Stezna glava
Prenosnik za pomono kretanje
Vodee vreteno
Vuno vreteno
Nosa alata
Steza alata
Konjic

Kod univerzalnih strugova obrtno kretanje elektro-motora prenosi se preko kretanja glavnog prenosnika
na glavno vreteno,a ono preko promenljivih zupanika i Nortonovog prenosnika povezano sa vunim
vretenom i vodeeim vretenom. Vuno vreteno preko koninih zupanika,navojnog vretena i navrtke
povezano sa poprenim klizaem kome daje eljeni kod.

11

Slika3.2.Mehanizam za dranje i pokretanje noa struga

11 Slika preuzeta sa sajta- http://www.vizijadanas.com/strugarska_obrada.html

10

Tri glavna parametra podeavanja strugu su brzina obrtaja glavnog vretena, brzina posmaka i dubina
rezanja. Ostali faktori kao to su vrsta materijala koji se obrauje i tip strugarskog noa imaju, naravno,
veliki uticaj ali tri navedena parametra strugar odreuje neposredno pre rada, podeavanjem kontrola na
strugu.
Brzina - Odnosi se na brzinu obrtaja glavnog vretena u minutu, ali za strugara je bitna obodna brzina
materijala, tj. materijali veeg prenika imae veu brzinu, ipke manjeg prenika imae manju obodnu
brzinu.
Brzina posmaka - Odnosi se na brzinu kretanja noa tj. posmaka, na novijim strugovima brzina posmaka
automatski se podeava prema brzini vunog vretena.
Dubina rezanja - To je debljina zahvata strugarskog noa; veliinu zahvata noa odreuje strugar prema
tvrdoi materijala, preniku i ostalim parametrima rezanja. Vano je imati u vidu da se prenik radnog
materijala smanjuje za duplu vrednost zahvata noa jer se sloj materijala skida sa obe strane radnog dela.

Slika3.3.Parametri rezanja

12 Slika preuzeta sa sajta- http://www.vizijadanas.com/strugarska_obrada.html

11

3.1 Podsklop-Nosa alata

Za manje optreenje noa upotrebljava se nosa alata (kao na slici 3.1.1). Zavrtanj za pritezanje noa (1)
zakaen je svojom glavom za ljeb suporta (2),I ukljeten klinom (3) tako da se ne moe okretati. Sferina
podloka (4) omoguava da se poloaj ploe draa (5) podesi prema nou.
Visinsko podeavanje noa je na osnovnoj ploi (1) gde lei podloka u obliku klina (2) pomou koje se
moe menjati visina otrice noa koji je pritegnut u ovom poloaju zavrtanjem za stezanje (3).

13

Slika 3.1.1-Nosa noa kod struga

Slika3.1.1
1)
2)
3)
4)
5)

Zavrtanj
ljeb suporta
Klin
Sferina podloka
Ploa draa

Napredni nosai alata imaju mogunost izbora 40 pozicija alata,ovaj brzo izmenjivi nosa alata je
najzastupljeniji na evropskom tritu. Glava nosaa se proizvodi u etiri veliine I sa etiri razliitih
tipova nosaa alata.

3.2 Podsklop-Konji
13 Slika preuzeta sa sajta- http://www.vizijadanas.com/strugarska_obrada.html

12

Konji (slika 3.2.1),predstavlja vrstu malog fiksnog suporta,iji je zadatak da pridrava desnu stranu
predmeta za vreme njegovog obraivanja. iljak konjia (1) o koj se odupire predmet usaen je u
cilindrinu auru (2) na ijoj je drugoj strain postavljena matica (3). Obrtanjem toka (4) pomera se
zavrtanj (5) koji se nalazi u auri sam iljak konjica. Kada je iljak podeen prema duini predmeta koji se
obrauje,on se uvruje u tom svom poloaju pritezanjem rascepa (6) pomou ruica (7). Konji lei na
istim voicama postolja (8) kao I support struga I po njemu se pomera u smeru uzdune ose struga za
veliinu koja odgovara duini predmeta u radu. Uvrivanje konjica na neodreenom mestu se postie
pomeranjem ruice (9),kojom se pomou ekscentrine poluge (10) pritee poprena greda (11). Popreno
podeavanje poloaja iljka vri se pomeranjem celog gornjeg dela konjia pomou zavrtnja (12).

14

Slika3.2.1
1) iljak konjia
2) Cilindrina aura
3) Matica
4) Toak
5) Zavrtanj
6) Rascep
7) Ruica
8) Vodjica postolja

Slika 3.2.1-Konji struga

9) Ruica
10) Ekscentrina poluga
11) Poprena greda
12) Zavrtanj

4.Proraun obradnog procesa struganjem,rezanjem

14 Slika preuzeta sa sajta- http://www.vizijadanas.com/strugarska_obrada.html

13

Rezanje se sastoji u prodiranju reznog alata u material,u optem sluaju razlikuju se koso I ortogonalno
rezanje. Ako je pravac relativnog kretanja izmeu materijala I obratka pod nekim uglom u odnosu na
seivo reznog alata onda je to koso rezanje dok je ortogonalno specijalan sluaj kosog rezanja,kada je
pravac relativnog kretanja izmeu alata I obratka normalan na seivo reznog alata.

15

16

Slika4.1 a)koso rezanje,b)ortogonalno rezanje

Tabela 4.1 Osnovne oznake I formule pri izraunavanju rezanja

15 Slike preuzete sa sajta- http://msinka.blogspot.rs/

16 Tebela preuzeta iz knjige Dr. Zbignjev Javorski Metalostrugarstvo Zavod za izdavanje udbenika,Sarajevo
1966.
Str.57

14

Kao parametric procesa deformisanja materijala strugotine koriste se faktori deformisanja

strugotine,factor sabijanja strugotine,relativni klizanje,brzina relativnog klizanja,kvadratno
izduenje,relativna dilatacija I stvarni ili logaritamski stepen deformacije. Stepen deformacije materijala
koji se pretvara u strugotinu se izraava koeficijentima deformacije faktorima debljine,irine I duine
strugotine I faktorom povrine preseka strugotine.

17

Slika4.3 Osnovne veliine Za odreivanje parametara deformisanja strugotine

Za identifikovanje stepena deformisanja strugotine najee se koristi factor sabijanja strugotine koj
predstavlja odnos debljine strugotine (as) dubine rezanja (a).

18

Vrednost faktora sabijanja strugotine se moe definisati na bazi vrednosti grudnog ugla I ugla smicanja
matematikom interpretacijom eme prikazane na slici 4.4.

17 Slike preuzete sa sajta- http://msinka.blogspot.rs/

18Obrazac preuzet iz knjige Milisav Kalajdi Tehnologija mainogradnje,Mainski Fakultet Beograd 2016.
Str.71
15

18

Slika 4.4 Faktor sabijanja strugotine definisan preko geometriske veliine I brzine

Daljim postupkom proraunavanja rezanja slede sledei vani podaci I obrasci,koji su neophodni pri
izradi prorauna struganja I rezanja:
Iz trouglova OAC I OAB sledi: 20

19

ili

to znai da je debljina strugotine

20

Prema definiciji factor sabijanja strugotine je

20

Iz izraza faktor za sabijanje strugotine je

20

Odgovarajuim matematikim transformacijama

20

Sledi ugao smicanja

20

Faktor sabijanja strugotine se moe definisati I preko brzine rezanja V I brzine klizanja strugotine po
grudnoj povrini,na bazi sinusne teoreme primenjene na trouglu OFG.

20

Vrednost faktora sabijanja strugotine

20

Zavisi od brzine rezanja strugotine,dubine rezanja,debljine strugotine ugla smicanja I grudnog ugla alata.
Vrednost faktora sabijanja strugotine eksperimentalno se odredjuje na tri naina:
Merenjem brzine rezanja I brzine strugotine
Zapreminskom metodom
Masenom metodom
Najjednostavniji postupak odreivanja faktora sabijanja strugotine se zasniva na jednakosti zapremina
sloja materijala pre rezanja I strugotine (zapreminska metoda).
19 Obrasci preuzeti iz knjige Milisav Kalajdi Tehnologija mainogradnje,Mainski Fakultet Beograd 2016.
Str.175,178,179

16

20

To znai da se postupak svodi na identifikovanje preenog puta alata ili duine materijala pre rezanja

I merenje duine strugotine nakon rezanja.

20

Slika 4.5. Komponente rezultujue sile rezanja u obradi struganjem

Glavna sila rezanja se najee najlake meri I eksperimentalno odreuje. Na osnovu rezultujueg otpora
rezanja
definisati relacijama:

20
17

odnosno glavne sile rezanja komponente rezultujue sile rezanja mogu se

Sila trenja ili tangencijalna sila

Normalna sila
Sila smicanja ili sila u ravni smicanja

Slika

preuzeta

sa

sajta-

http://msinka.blogspot.rs/

Sila normalna na ravan smicanja

Sila prodiranja

Jednainama za proraun najee se utvruje zavisnost glavne sile rezanja. Na bazi glavne sile rezanja
odreuju se i ostale komponente. Najuticajnije veliine na glavnu silu rezanja su material predmeta
obrade i parametric reima obrade pre svih dubina rezanja (a) I korak (s) tako da je najee korieni
izraz oblika u kome su Ck1,x1 I y1,konstanta I eksponenti uticaja materijala predmeta obrade,geometrije
alata i uslova obrade.
Za proraun glavne sile rezanja koriste se izrazi oblika
zasnovani na specifinom otporu rezanja Ks,gde su Ks MPa/mm 2-specifini
otpor rezanja ija vrednost zavisi od geometrije I materijala alata ,materijala predmeta obrade,vrste
obrade itd. i A= aS-mm2-povrina poprenog preseka strugotine.

21

Slika 4.6 Primer tehnoloke karte

25

Eksperimentalni deo sastoi se u merenjima obavljenim na dva razliita mesta,u fabric I u labaratoriji za
obradu rezanjem I alatne maine. Korieni strugovi su Rudstroj I Loram
PRIMER: merenja su vrena na strugovima ADA, PA 501M. oba struga su istih tehnikih karakteristika I
priblino iste starosti. U svrhu lakeg razlikovanja isti su dalje oznaeni kao strug 1 Rudstroj I strug 2
Loram. Strug je proizveden 1985.godine I vie od dve decenije je intenzivno korien u proizvodnji,dok
je sa druge strane strug 2 namenjen za labaratoriske vebe koje se izvode u okviru nastavnog procesa,te je
kao takav praktino sasvim malo radon korien. Cilj istraivanja je pokuati uoiti razliku u kvalitetu
kliznih povrina strugova. Eksperiment je obuhvatio merenje parametara hrapavosti na vodeim kliznim
povrinama (voicama),alata navedenih strugova,pomou mehanikog ureaja za merenje hrapavosti

21
18

Slika

preuzeta

sa

sajta-

http://www.termometal-ada.com

Pertrometra M1. Voice su postavljene na postolje struga koje je izraeno od kvalitetnog sivog liva
homogenog sastava. Voice su eline cementirane I kaljene a njihova tvrdoa posle kaljenja iznosi
450HB. Merenje hrapavosti je vreno na obe voice suporta maine I po itavoj njihovoj duini. Na prvoj
voici merenje je vreno na strain A i strain B,dok je na drugoj voici merenje vreno samo po jednoj
strain koja je oznaena kao strana C. broj merenja voice po jednoj strain je iznosio 25. Potrebno je
naglasiti das u merenja na strugu raena u pogonu firme,u vreme radnog vremena,dok su u pogonu
susedne maine iji je rad praen vibracijama koje su se I u izvesnoj meri prenosile I na strug to je
sasvim sigurno uticalo I navrednost dobijenog signala. Ekstremne vrednosti prikazane na dijagramima su
sasvim verovatno podrane I ovom pojavom.

22

Slika 4.7 Prikaz vodeih kliznih povrina na kojima su vrena merenja

U tabeli 4.1. su date vriednosti prosene hrapavosti Ra za oba struga i po svim mernim mestima strana
A, B i C. U principu, digitalni zapis merenja, u programskom paketu MahrSurf XR20 moe da se iskae
preko bilo kojeg od veine poznatih parametara hrapavosti, i prema razliitim svjetskim standardima
DIN, JIS itd. Nakon dobijenih srednjih vriednosti za parametar hrapavosti Ra po itavoj duini voica,
pristupa se izraunavanju srednjih vriednosti parametra Ra po pojedinim zonama voica alata, kako bi se
utvrdilo da li se voice vie troe u zoni stalnog kretanja nosaa alata ili u zonama gde se nosa alata
kree povremeno ili gotovo nikada. Duina voica na oba struga iznosi 2,5 metra. Voice su pri merenju
parametara hrapavosti podeljene u tri zone:

1) Obuhvata merenje parametara hrapavosti od 1 10. U ovoj zoni, ija je duina priblino 1 metar,
nosa alata se gotovo uviek kree pri radu alatne maine odnosno struga. Ova zona voica je
gotovo uvek u upotrebi, zbog toga to se na strugovima obrauju komadi manjeg promera.
2) Obuhvata merenje parametara hrapavosti od 11 20. U ovoj zoni, ija duina je takoe oko 1
metar, nosa alata se nekada kree po voici. Ova zona voice je u upotrebi samo onda kada se na
strugu obrauju komadi veeg promera.
22 Slika preuzeta iz knjige Edin Begovi prirunik Analiza troenja voica univerzalnog struga Mainski fakultet
Zenica
2007.
Str.42

19.

3) Obuhvata merenje parametra hrapavosti od 21 25. Ova zona voice, ija je duina oko 0,5
metra se nikada ne koristi pri radu struga.
RB
A
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.

Parametar hrapavosti Ra(m)

Strug I
Strug II
B
C
A
B
C

0,24 0,24 1,01 0,07

0,15 0,09 0,40 0,06
0,11 0,08 0,49 0,13
0,08 0,09 0,27 0,16
0,06 0,33 0,28 0,10
0,09 0,08 0,16 0,13
0,03 0,09 0,22 0,06
0,05 0,12 0,14 0,06
0,05 0,08 0,55 0,08
0,05 0,04 0,36 0,06
0,08 0,34 0,19 0,12
0,10 0,09 0,39 0,05
0,08 0,05 1,43 0,09
0,05 0,14 0,96 0,09
0,11 0,13 0,29 0,09
0,12 0,09 0,19 0,10
0,13 0,06 0,43 0,10
0,11 0,12 0,31 0,17
0,04 0,03 0,18 0,18
0,10 0,13 0,26 0,14
0,20 0,16 0,19 0,09
0,13 0,14 0,32 0,27
0,11 0,20 0,14 0,31
0,21 0,16 0,14 0,29
0,29 0,20 0,20 0,27
Ra
0,11 0,13 0,38 0,13
08
12
08
23
Tabela 4.1- vrednosti dobijene pri merenju

0,09
0,17
0,07
0,07
0,06
0,07
0,08
0,08
0,12
0,12
0,07
0,02
0,05
0,05
0,04
0,06
0,12
0,03
0,05
0,07
0,09
0,11
0,08
0,07
0,10
0,07
76

0,13
0,20
0,26
0,15
0,19
0,18
0,08
0,16
0,08
0,02
0,09
0,08
0,11
0,11
0,60
0,09
0,14
0,12
0,18
0,17
0,12
0,22
0,14
0,14
0,18
0,15
76

Nakon izraunatih srednjih vrednosti parametra hrapavosti R a za sve strane i zone na oba struga, moe se
konstatovati sljedee:
23 Tabela preuzeta iz knjige Edin Begovi prirunik Analiza troenja voica univerzalnog struga
Mainski
fakultet
Zenica
2007.
Str.42
20.

a) Povrina hrapavosti na voicama je bolja na strugu II, nego na strugu I, to je i logina posledica
vee radne iskoritenosti struga I
b) Na oba struga povrina hrapavosti je najbolja u zoni I na obe voice, to se moe objasniti
uglaavanjem kliznih povrina tokom niza godina rada strugova, a takoe i zbog uspenog
delovanja aditiva u uljima za stvaranje graninih slojeva a time i graninog podmazivanja, ime
je iskljueno delovanje stick-slip efekta
c) Na oba struga povrina hrapavosti na strani C odnosno voici 2 je dosta slabija u odnosu na
strane A i B odnosno voicu 1. Najverovatnijim uzrokom ovakvog stanja moe se smatrati
dejstvo momenta sila nastalog kao posledica delovanja sila rezanja u procesu obrade. Vibracije
koje su neizostavan pratilac procesa rezanja dodatno pospeuju proces naruavanja integriteta
povrina voica24

Primer prorauna snage za postupak skidanja strugotine:

Potrebno je izraunati glavnu snagu rezanja kod spoljnjeg uzdunog struganja uz date podatke:
kc1.1=1800 N mm-2
a p=2 mm
f =0,3 mm
D=65 mm
n =735 min-1
m c=0,19
r = 90 o
Pc=Fc*Vc,w
Fc=b*h1-mc*kc1.1=2*0.31-019*1800=1357.6N
Vc=D**n=0.065* *735/60=2.5ms-1
Pc=1357*2.5=3392.5,W=3.39,kW
Glavno vreme kod stuganja: tg=Luk/vf=(l+lu+li)*i/Vf,s(min)
Vf=f*n,ms-1(mm min-1)
tg- glavno strojno vreme, s (min)
24 Tekst preuzet iz knjige Edin Begovi prirunik Analiza troenja voica univerzalnog struga Mainski fakultet
Zenica 2007. Str. 50-57
21

Luk- ukupna duina struganja, m (mm)

lu- duina potrebnog ulaza, m (mm)
li- duina potrebnog izlaza. m (mm)
i-potreban broj prolaza
vf- posmina brzina, ms-1 (mm min-1)
f- posmak, mm (m)
n- broj okretaja, s-1 (min-1)
Primer:
Potrebno je izraunati glavno strojno vreme kod struganja uz sledee podatke:
n=500 min-1
l=322 mm
lu=li=2 mm
f=0.25 mm
i=3
tg=Luk/vf=(l+lu+li)*i/Vf,s(min)
Vf=0.25*10-3,ms-1=125mm mm-1
tg=(322+2+2)*3/125=7.824,min=469,s

25

Tablica 4.2 specifine sile rezanja I dijagram za m c kod metalostrugarstva

5. Odavanje

25 Tablica i dijagram preuzeti iz knjige Dr. Miodrag Lazi Tehnologija obrade metala rezanjem,Univerzitet u
Kragujevcu
Kragujevac
2002.
Strana
16.

22

Osnovno odravanje obuhvata sve one postupke koje po pravilu obavlja po najveem obimu sam
rukovalac,tehnikog sistema,odnosno koj mogu da obave na licu mesta,prilikom preuzimanja tehnikog
sistema od strane prethodnog rukovaoca ili u toku smene bez nekih posebnih ureaja I alata. U osnovno
odravanje spadaju I postupci: snabdevanje gorivom I mazivom pranje I ienje,zamena tehnikih
tenosti,kontrola osnovnih sastavnih delova sistema,pomou jednostavnih sistema,pritezanje olabavljenih
spojeva,kontrola funkcionisanja tehnikog sistema preko komandnih table itd..
Vrlo esto se u naoj industriji o ovome malo void rauna,pa se dogaa da su rukovaoci tehnikih sistema
vrlo malo obueni,pre svega za upravljanje a znatno manje I za odravanje sistema.
Postupcima odravanja koj se sprovode na viem nivou,na licu mesta I u radionicama I uz uee
specijalizovanih radnika,obino ne mogu da se nadoknade propusti u osnovnom odravanju.
Postoi vie tipova odravanja:
a.
b.
c.
d.
e.
f.
g.
h.
i.

Osnovno odravanje od strane rukovaoca

Preventivni periodini pregled
Kontrolni pregled
Podmazivanje
Tehnika dijagnostika
Traenje I otklanjanje slabih mesta
Preventivne zamene delova
Preventivne periodine opravke
Popravljanje I obnavljanje istroenih delova

26

Pravilno i redovno odravanje orua za rad ima za cilj poveanje njegovog veka trajanja. Orue moe
odravati, popravljati i podeavati samo struno i ovlaeno lice. Radnik koji radi na odravanju, popravci
i podeavanju orua ne sme proizvoljno menjati delove orua, menjajui mu tako osobine i funkciju. Pre
pristupanja ienju, popravkama i dugotrajnim prekidima, dovod elektrine struje mora se iskljuiti na
mestu prikljuka na elektrinu mreu. Manje smetnje mogu se otkloniti u toku rada samo ukoliko se nisu
javile u opasnim prostorima, odnosno u prostorima opasnih kretanja orua.
Redovno odravanje obuhvata znatan broj radova i aktivnosti a najznaajnije meu njima su sledee:
redovno i pravilno podmazivanje pogonkih prenosnika snage (leaji, vratila, osovine); kontrola stanja
alata; kontrola ispravnosti rada upravljakih ureaja. U sluaju bilo kakvog kvara na ureaju ili alatu,
zatitnoj napravi ili ureajima za ukljuivanje, zaustavite strug i kvar prijavite odgovornom rukovodiocu.
Najzastupljenije I najbitnije je: Preventivno I korektivno odravanje

26 Tekst prepisan iz IZVODI IZ UPUTSTVA ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD PRI OBAVLJANJU POSLOVA SA UNIVERZALNIM
STRUGOM strana 7.
23.

5.1 Preventivno odravanje

Preventivni periodini pregled su postupci preventivnog odravanja,ija je namena da se pravovremeno
ui nastajanje (ili ve nastala,oteenja I neispravnosti sastavnih delova sistema postrojenja). Pri tome se
tei da se tehniko stanje delova sistema utvrdi na to jednostavniji nain I uz to manji utroak rada (ne
predpostavljaju se velike demontae I ponovne montae sastavnih delova sistema).
Pregledi se izvode u itavom ivotnom ciklusu sistema. Oni su obavezni I pre I posle izvoenja profila I
remonta sistema. Cilj im je odreivanje nivoa funkcionalnosti,fizike istroenosti I oteenja a radi
pravovremenog spreavanja otkaza.
Ako se prilikom obavljanja preventivnog odravanja naie na neispravnost koja se moe u kratkom
vremenu sa standardnim alatom (koji se obino poseduje) sa znanjem I vetinom,koje poseduje
specijalista za preglede bez veih smetnji za process eksploatacije otkloniti ,tada se takva neispravnost
mora I odkloniti.
Postupke pregleda je poeljno uvek pismeno pripremiti. Ako se radi o nekom jednostavnom sastavnom
delu sistema,pismeni opis je verovatno suvian. Ako je tehniki sistem sloeniji,teko je pamtiti mnogo
kombinacija mesta I radnji koje treba obaviti u raznim intervalima vremena. Za takve sisteme neophodno
je sainiti opis pregleda za osnovne (odgovorne) sastavne delove sistema.

27

Slika 5.1.1 Koncept odravanja prema evropskom standardu

5.1.1 Podmazivanje:
Podmazivanje je process dovoenja maziva sa povrinom u kretanju. Sistemi za podmazivanje imaju
zadatak da taj process obave sigurno I trajno.
U cilju potpunog razumevanja sistema za podmazivanje I procesa u koj se obuhvataju sledee aktivnosti:

ienje
Ispiranje kliznih (mazivnih) povrina,razvodne instalacije maziva,agregata za dotur maziva
Proveravanja stanja maziva (koliine,svojstva)
Dolivanje maziva
Zamena maziva

U cilju popunjavanja prostora izmeu mainskih delova koj se dodiruju I nalaze u meusobnom kretanju
(osovina I leaj,vratila,voice,itd) a time I smanjuju habanja dovodi se mazivo u njihov meuprostor.
Osim uloge podmazivanja maziva imaju zadatak da odnose I nepoeljne sastojke iz zone sprega
mainskih delova,da vre hlaenje delova I sklopova,(leajevi,cilindri,klipovi,itd.) amortizuju udare I
vibracije,da prenose snagu I kretanje,vre zaptivanje (sklopovi,osovine itd.) spreavaju koroziju na
metalnim delovima.
Sa razvojem tehnike porastao je I znaaj maziva,jer je visoka tehnologija danas u mogunosti da
proizvede vrlo sloena maziva za najdelikatnije primene. Maziva se obino proizvode za odreene
svrhe,jer nepostoi idealno mazivo koje bi moglo da zadovolji sve zahteve I namene.
Kao rezultat toga je postojanje velikog broja tipova maziva meu kojima se treba znati snai I odabrati
svrshodno za namenu koja se od njega trai.
Potrebno je obezbediti podmazivanje za vrlo sloeni prenosnik I obiman koj ostvaruje pogon za sva
kretanja:

Za sve leajeve I masu drugih elemenata

Potrebno je jasno definisati I oznaiti sva mesta koja se podmazuju

27 Slika preuzeta iz knjige Dr.Predrag Popovi Koncepcij odravanja,Univerzitet Singidunum Beograd 2010.
Str.7.
24.

28

Slika 5.1.1.1. ema podmazivanja sveim uljem

25

Ova ema podmazivanja predstavlja podmazivanje sveim uljem. Da bi se jasno definisalo ta se

podmazuje I ko podmazuje,potrebno je uvesti karton podmnazivanja I postaviti ga na vidnom mestu.
Proizvoa maine je omoguio da se preko niza signala prati stanje na maini,ili neki eventualni otkaz u
cilju spreavanja veih lomova.
Meutim zbog nepotovanja svih propisa koje zahteva proizvoa est je sluaj iskljuivanja svih
signalnih lampica,premoavanja sklopki za zaustavljanje maine,to naravno dovodi do neuporedivo
veeg broja otkaza I veeg zastoja.
Naveu neke sigurnosne ureaja:

Osiguranje steznih prstenova

Iskljuivanje na kraju ipke materijala
Kandasta spojnica za posmak I sigurnosna kandasta spojnica
Osiguranje rune krivaje
Elektrina kontrola podmazivanja
Zatita od prskanja
Voica ipke materijala

28 Slika preuzeta iz knjige Aleksandar A. Rac Maziva I podmazivanje maina Mainski Fakultet
Beograd 2007. Str. 10

26

Ozna
ka
famili
je

Osnovna
namena

Zahtevi/svojstva

Kategor
ija ISOL-

Namena

Protono
podmaziva
nje

Rafinisano mineralno ulje

AN32

Lako optereeni delovi

Zatvoreni
zupasti
prenosnici

Rafinisano min.ulje sa
poboljanim svojstvima u odnosu
na oksidaciju,zatitu od korozije i
habanja

AN68

Leaji,vret
ena i
spojnice

CKB32
CKB68
CKB100
CKB150
FC2
FC5

Srednje optereeni
zubasti sistemi sa podm.
Pod pritiskom,uljnom
kupkom ili maglom
Podmazivanje kliznih i
kotrljajnih leajeva uljem
pod pritiskom,uljnom
kupkom ili maglom

FC10
Leaji

Metalne
klizne
staze

Nemetalne
klizne
staze

Rafinisano min.ulje sa
poboljanim svojstvima u odnosu
na oksidaciju,zatitu od korozije i
habanja

FD2

Rafinisano min.ulje sa
poboljanim svojstvima na
oksidaciju,zatitu od korozije i
svojstvima spreavanja
neravnomernog kretanja

GA68

FD5
FD10

GA100
GA150
GA220

Podmazivanje kliznih
staza navrtki i kliznih
leaja gde se zahteva
smanjenje
neravnomernosti kretanja

GB68
GB100

Metalne
klizne
staze

Sintetika ulja sa svojstvima

spreavanja neravnomernog
kretanaj

GS68
GS220

podmazivanje kliznih
staza gde se zahteva
kompatibilnost sa SHP

29

Tabela5.1.1.1 Maziva za maine alatke

5.2 Korektivno odravanje

Korektivno odravanje se moe opisati kao ordavanje koje se preduzima kada je pojedini deo ili sastav
otkazao ili je istroen. Korektivno odravanje se realizuje nakon javljanja kvara. Ono se preduzima radi
povrata tog dela ili sastava u prvobitno radon stanje.
Ovo je najei nain odravanja koj se danas primenjuje,a ujedno je I najjeftiniji. Cena odravanja u
ovom sluaju je jednaka 0. Odravanje se vre tek nakon to kvar nastupi a est uz kvar dela nastaje teta
I na oklolnim delovima I ureajima. Osim toga pouzdan sastav sa ovim odravanjem je pitanje ona je
direktno zavisna sa pouzdanou najslabije komponente.
Zastoi u radu se ne mogu predvideti kao ni vreme potrebno za otklanjanje kvara. Da bi se izbegli dui
zastoji usled kvarova pri ovom nainu odravanja jedina je mogunost imati sve rezerne delove u
skladitu to znatno poskupljuje odravanje.
Iz navedenog je oigledno da se ovim nainom ne mogu odravati vaniji I skuplji delovi ,ve se oni
odravaju pojedinim nainom preventivnog odravanja. Korektivno odravanje se uvek radi bez
rasporeivanja I neplanski,ali I za pojedine aktivnosti korektivnog odravanja se takoe kreiraju planovi
odravanja.

30

Slika 5.2.1 Istorija rasta oekivanja od odravanja

29 Podaci iz tabele preuzeti iz knjige Aleksandar A. Rac Maziva i podmazivanje maina Mainski fakultet
Beograd
2007.
Str.221

27

28
Odravanje se posmatra kao proces u kome se sve aktivnosti sprovode prema unapred definisanim
kriterijumima:
Trokovi
Raspoloivost
Efektivnost
Pouzdanost, itd.
ire posmatrano, sistem ODRAVANJA predstavlja deo poslovnog sistema kroz koji treba da se
integriu:
Optimalna organizacija,
Relevantne tehnologije,
Informacioni sistem kao osnova objedinjavanja raspoloivih resursa,
Inenjerska ekonomija

30 Slika preuzeta iz knjige Dr.Predrag Popovi Koncepcij odravanja,Univerzitet Singidunum Beograd 2010.
Str.24.

31

Slika5.2.2 Stabla otkaza

5.3 Postavljanje maine I bezbednost pri radu

Prilikom postavljanja i razmetaja maine voditi rauna o prilazima, prolazima i
slobodnim povrinama oko orua, a sve u cilju lakog i bezbednog rukovanja, posluivanja i odravanja,
nadgledanja procesa rada.
Obezbediti i propisati mesto za odlaganje sirovina i gotovih proizvoda. Samo na propisanom
mestu isti se i mogu ostavljati. Maina se prikljuuje na napon220 V, 50 Hz.
Napajanje se vri preko prikljunog kabla koji direktno ulazi u prikljunu kutiju maine.
Zatita od kratkog spoja izvodi se preko osiguraa I prikljunog sistema elektro-instalacije.
Maina se sme prikljuiti samo na instalaciju na kojoj je izvrena zatita od indirektnog
dodira. Voditi da stezna glava bude bez ispupenja,potpuno glatka.
Pakne se postavljaju tako da ne vire iz stezne glave. Oko nosaa alata potrebno je postaviti
mehaniku zatitu za spreavanje ulaska delova tela u opasnu zonu rada. Postaviti
mehaniku zatitu za spreavanje odletanja estica strugotine ili emulzije za hlaenje.
Pre poetka rada proveriti:

Da li su na strugu postavljene sve zatitne naprave,a naroito ona na remenskom

prenosu
Da li ureaj za ukljuivanje deluje ispravno

Pre ukljuivanja ureaja dobro I sigurno uvrstite predmet obrade u mehanizam za dranje
predmeta obrade. Proverite da li su radni alati na pravilan nain uvreni. Pre aktiviranja
rada nemoj ted a zaboravite da izvadite klju iz stezne glave.
U cilju utvrivanja dali su na univerzalnom strugu primenjene propisane mere zatite na radu, Poslodavac
je u zakonskoj obavezi da izvri ispitivanje:
- pre prve upotrebe
- posle rekonstrukcije ili havarije
- pre korienja na novom mestu upotrebe
- najkasnije u roku od tri godine od dana predhodnog pregleda i ispitivanja
Periodine preglede i ispitivanja moe da vri preduzee koje ispunjava propisane uslove, odnosno
poseduje ovlaenje Ministarstva nadlenog za poslove rada.
31 Slika preuzeta iz knjige Dr.Predrag Popovi Koncepcij odravanja,Univerzitet Singidunum Beograd 2010.
Str.25.
29

Strugotine ne uklanjajte rukama ve etkom ili drugim odgovarajuim alatom, ali samo kada je strug
iskljuen.

30
5.3.1 Bezbednost pri radu:
Potencijalni izvori opasnosti:
A.
B.
C.
D.
E.
F.
G.
H.
I.
J.

Opasnost razvodna kutija za pogonsku energiju

Opasnost zbog rotiranja
Opasnost zbog nehotinog ukljuivanja glavnog vretena
Opasnost od zahvatanja ili udara stezne glave
Radni predmet/opasnost od zahvatanja rotacijom
eljusti stezne glave/opasnost od izboenih rotirajuih delova
Opasnost od drugih rotirajuih delova
Opasnost od alata
Vuno vreteno/opasnost od rotiranja
Vodee vreteno/opasnost od rotiranja

Rukovanje sa strugom dozvoljeno je samo zaposlenima koji ispunjavaju posebne uslove za rada na tim
poslovima.
Da je zaposleni obuen za bezbedan i zdrav rad;
Da su na strugu primenjene mere za bezbedan i zdrav rad;
Da zaposleni primenjuje propisana sredstva line zatite.
Pri obavljanju poslova sa univerzalnim strugom moraju se koristiti sva propisana lina zatitna sredstva
kao to su zatitne naoare, zatitno odelo, zatitne cipele, zatitne rukavice za poslove ienja maine,
antifoni po potrebi i dr. Za vreme rada koristite sva potrebna propisana lina zatitna sredstva. Zatitna
odea koju upotrebljavate pri radu mora biti pripijena uz telo i zakopana. Za zatitu oiju od upadanja
leteih estica upotrebljavajte zatitne naoare. Za zatitu organa sluha koristite antifone.
Zabranjeno:
Rad zaposlenim koji nisu struno obueni. Rad bez korienja sredstava line zatite. Zabranjeno je
ostavljanje kljua u steznoj glavi. Radni, prenosni i pogonski elementi ograeni su zatitnim napravama i
kuitem samog orua, ime je ogranien i onemoguen pristup tela ili delova tela radnika. Zatitne
naprave su fiksirane i uvrene tako da je njihovo odstranjivanje mogue samo uz primenu
odgovarajueg alata.
Zaposlenima je ZABRANJEN rad na oruu na kome su uklonjene zatitne naprave i poklopci. Zabranjen
je rad sa oruem ukoliko postoji mehaniko oteenje kablova za napajanje strujom. Za vreme obrade
radnih materijala struganjem nikada ne drite predmet obrade rukama. Ruke drite daleko od rotirajuih

delova na strugu. Ne nosite pri radu kravatu, prstenje, narukvice, lanie i sl. Kosa ukoliko je dugaka
mora biti skupljena i stavljena pod kapu.

31

6. Zakljuak
Moderan pristup u samom prouavanju maina u industriji ukazuje na upoznavanje tehnolokih procesa I
sistema u industriji kao I upoznavanje buduih strunjaka,da na osnovu prorauna vre izbor adekvatne I
standardne opreme. Iz svih prethodno navedenih karakteristika date maine-univerzalni strug,moe se
videti da je njegova upotreba dosta korisna da u mnogima zamenjuje ljudski rad,a istovremeno je njen rad
dosta pouzdan,efikasan,rentabilan I ekonomian. Ovo ukazuje da se uz minimalna ulaganja u remont
moe I dalje koristiti I vrlo praktino primenjivati. Meutim kako nauka sve bre napreduje I kako sve
vie ima inovacija,realno je oekivati razvoj novih savremenih maina. Koje e polako ali sigurno
potisnuti iz upotrebe I ustupiti im mesto u proizvodnom ciglusu.
Sa razvojem industrializacije dolo je do naglog porasta upotreba maina, moderan i savremen ivot ne bi
bio mogu bez maina, sve sto nas okruuje je neki proizvod koji je napravila neka maina. Iako opasne i
lako mogu da dovedu do povreda ako se ispotuju sva pravila i propisi o bezbeednosti na radu i ako se
potuju mere sigurnosti koje je proizvoa maine propisao rizik od povreda prilikom korienja je
sveden na minimum.

Slika 6.1 Univerzalni strug P501M

32

7. Literatura
[1] Dragan ivkovi Mainski Sistemi,Visoka Tehnika kola,Beograd 2014.
[2] Aleksandar A.Rac Maziva I podmazivanja maina Mainski fakultet,Beograd 2007.
[3] Milisav Kalajdi Tehnologija mainogradnje,Mainski fakultet Beograd 2006. X Izdanje
[4] Zbignjev Javorski Metalostrugarstvo,Zavod za izdavanje udbenika Sarajevo 1966.
[5] Miodrag Lazi Tehnologija obrade metala rezanjem,Univerzitet u Kragujevcu Kragujevac 2002.
[6] Edin Begovi Analiza troenja voica univerzalnog struga Mainski fakultet Zenica
[7] www.wikipedia.com
[8] www.bezbednostpriradu.com
[9] www.google.com
[10] http://www.vizijadanas.com/strugarska_obrada.html

33