Vreme 1066 - Dokumenti: Djilasovo pismo Titu iz 1967.

1 of 4

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=995059

Pretrai
POETNA

PRODAJA

MARKETING

REDAKCIJA

ARHIVA

Ulogujte se

PROJEKTI

Pretplatite se

<< VREME | BR 1066 | 9. JUN 2011.

IZ ISTOG BROJA
PORTRET SAVREMENIKA GORAN HADI >

Mali amac pun k'o brod

milo vasi
STO GODINA OD ROENJA MILOVANA ILASA
(19111995) >

Jedini Titov disident

milan miloevi
TRIBINA RADNICI I KAPITALIZAM >

Rasuta klasa koja nikad nije nastala

jovana gligorijevi
PREDRAG MARI, NAELNIK SEKTORA ZA VANREDNE
SITUACIJE MUP-A >

Da vie zavrimo s tim

zoran majdin
MILOVAN ILAS >

Anatomija jednog morala

milovan ilas
HAKI SUD >
DOKUMENTI >

ilasovo pismo Titu iz 1967.

Mladieva knjiga mrtvih

tatjana tagirov
MITOVI I MITOMANI >

Ogledalo srama
milovan ilas

filip varm
AGROBIZNIS I VLADA SRBIJE >

PREDSEDNIKU SFR JUGOSLAVIJE, PREDSEDNIKU SAVEZA KOMUNISTA

JUGOSLAVIJE, DRUGU JOSIPU BROZU TITU

Traktorska buna i posledice

dimitrije boarov
NA LICU MESTA >

Nezavisnost, ponos i verc

Na ovo pismo su me naveli mnogi razlozi, meu kojima svakako ima i linih. Ba na ove
poslednje razloge, iako su neodvojivi od onih prvih objektivnih, treba najpre da ukaem,
kako bi se uklonile i Tvoje sumnje i moja dvoumljenja u potrebu da ti se lino obratim. Jer
ja ovim pismom ne traim i ne molim nita, a nisam ubeen ni da e ono imati ikakvih
znaajnijih, neposrednih i korisnih politikih posledica. Ali ne krijem da me na njega
pobudila i elja da smanjim provalije koje su izmeu nas iskopala razliita gledanja,
postupanja i uslovi i da time ako nita drugo uinim prve korake u uspostavljanju
otvorenog i neposrednijeg razumevanja meu nama.
Pa ipak, uprkos tih i drugih, ak i sentimentalnih linih razloga, ne bi bilo ni tano ni
pravino pridavati svim tim linim razlozima iskljuivi, presudni znaaj.

mirko rudi
ELEKTROPRIVREDA NOVA STARA DOBRA IDEJA >

Na reci elektrana
zoran majdin
VREME EVROPE (9); INTERVJU DRAGAN VELIKI >

Ozon iz Srbije
s. iri

Odgovorno prema drutvu

i zajednici
r.v.

vikendica na Bovansko
u odlinom stanju. Cen
POPULARNA PRETRAIVANJA

i jo uvek u dovoljnoj moi da bitno, a moda i odluujue utie na tok dogaaja.

Kadnidati za poslanike >

Ali iza ovog mog pisma ne stoji nikakva nameravana akcija: loe stanje u zemlji i briga za

Kako smo birali 1990-2014. >

sudbinu jugoslovenske drave prisiljavaju moju savest i moje miljenje da makar i ovim
putem utiem na dalji razvitak. A ba zato to je ovo pismo vie namenjeno Tebi kao

komentar dana >

linosti mada je Tvoja linost neodvojiva od Tvojih funkcija od mene su daleko

Zumiranje >

pomisli da ga upotrebim za bilo kakvu akciju: jedino bi me nepredvidljive, izuzetne

okolnosti mogle navesti da ga objavim.

Iz arhive Vremena >

elim pre i iznad svega, da ti ukratko izloim moja gledanja na domae prilike i na poloaj

kultura seanja >

nae zemlje u dananjem svetu, u kome ni najmonije drave nisu kadre da za due

Lik i delo >

vreme opstoje izolovane.

Za svakog iole objektivnog, nezaslepljenog posmatraa oevidno je da Savez komunista
vie nije, niti moe biti partija negdanjeg tipa bilo lenjinistikog, bilo staljinistikog.

sa 105 soba (apartman

jednokrevetnih,...

KOMPANIJA DUNAV OSIGURANJE >

Piem ovo pismo jer drim da se nae drutvo i naa dravna zajednica nalaze u
ozbiljnom da ne kaem: sudbonosnom previranju, a Ti si najodgovornija linost u zemlji

najvaniji dan u ivotu

hotelu. Uz...

Bovanskom jezeru : - o
m2, - 4 ari placa, -...

kategorije

Portret savremenika >

ofor >

4/8/2016 11:45 AM

Vreme 1066 - Dokumenti: Djilasovo pismo Titu iz 1967.

2 of 4

Takozvano idejno jedinstvo i monolitnost su u njoj razorni i ne mogu se uspostaviti

nikakvim ni idejnim ni nasilnim sredstvima. Naporedo s javnim i zvaninim, opstoje i

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=995059

Neboja Popov >

jaaju polujavna i nezvanina shvatanja i delovanja. Pravovremeno uvianje ove istine od

ogromnog je rekao bih: presudnog znaaja: time bi bili olakani mirni i legalni prelazi
u nove demokratskije oblike.
Isti i slini procesi odvijaju se, neizbeno, i u dravnom organizmu, koji gubi pravac i
postaje prespor i neefikasan.
Tenje ka veoj samostalnosti republika, koje same po sebi ne bi morale biti tetne,
dobijaju vidove slabljenja veza izmeu njih i jaanja gledanja koja Jugoslaviju smatraju
privremenom, vetakom tvorevinom.
S Tvojim imenom je i Jugoslavija izila u svet i niko razuman i poten ne moe tvrditi da
naa spoljna politika nije bila nacionalna i naelna ali je teko osporavati i gledanje da
ona nije prilagoena dananjim izmenjenim uslovima. Hladni rat i idejni blokovi su u
raspadanju, drave se orijentiu prema nacionalnim interesima, i svet se deli i vrti oko triju
velikih sila (SAD, SSSR, Kina). Prvi put u svojoj istoriji, Jugoslavija je u mogunosti ne
samo da vodi nezavisnu spoljnu politiku nego i da ostvari faktiku neutralnost. Jer mada
mi moramo i trebamo stajati na strani naroda koji se bore za ravnopravnost i pokreta koji
proiruju ljudsku slobodu, nema opravdanih nacionalnih razloga za uplitanje u ideoloke
i druge sporove koji bitno ne pogaaju nacionalne interese Jugoslavije. Dolo je do
veoma znaajnih promena u kapitalizmu raspad starih imperija, priznavanje dravnih
prava svim narodima, jaanje demokratije i socijalistikih elemenata u ekonomiji itd.
Komunizam je u raspadanju kao meunarodni pokret i bilo bi krajnje naivno verovati u
njegovo ponovno ujedinjavanje. ak i u vreme postojanja jedne socijalistike drave,
jedinstvo komunistikog pokreta je odravano preteno vetakim i nasilnim sredstvima
(pod Staljinom). Pogotovu je do raspadanja i diferenciranja moralo doi sa stvaranjem
veeg broja socijalistikih drava. Jer drave i narodi nikad nisu mogli i ne mogu imati
istovetne i poloaje i interese. Svojim otporom staljinizmu Jugoslavija je u tom menjanju
odigrala pionirsku i istorijsku ulogu. U takvim uslovima, ak i da nije sukoba SSSRKina
oko hegemonije u komunistikom pokretu i u nerazvijenim zemljama, ne vide se
opravdani razlozi zbog kojih bi Jugoslavija morala da plaa danke internacionalistikim
iluzijama, odnosno prevlasti ove ili one velike socijalistike sile. Mi smo u svetu i
socijalistikim pokretima uvek znaili onoliko koliko nam je privreda bila poletna i
sreena, koliko smo bili jaki da se odupremo spoljnim pritiscima i koliko je u zemlji bilo
slobode, drukije reeno koliko smo mogli da damo zaista novih ideja i nove prakse. Mi
smo u tom pogledu na prekretnici da socijalizmu i demokratiji damo nove podsticaje, ili
da potonemo u bezlinost i da nae zastave preu u druge ruke.
Ne bih eleo da budem meu onima koji u naoj privredi vide jedino neuspehe i
promaaje. Ali moram istai da je ona uvek patila od dogmatskih ablona i da se u
ekonomskoj politici preesto vie vodilo rauna o zidanjima nego o rentabilnosti i o
idejnoj "istoi" nego o ljudima. A nema ekonomskog poretka koji kad-tad nee biti
izmenjen ako ljudi nisu za njega ivotno zainteresirani. Jer vano je kako ljudi ive, a sve
drugo je sporedno.
Privredna reforma, zapoeta pre godinu i po dana, ne samo to nije dala oekivane
rezultate, nego uz postojeu ekonomsku politiku i zastarelu politiku i administrativnu
nadgradnju nema izgleda da u dogledno vreme bude ostvarena.
Kod nas je 90 odsto poljoprivrede, odnosno milioni seljaka, praktino preputeno sebi,
odnosno zaostalosti, nerazumevanju i samovolji zadrune i druge birokratije. Takvo
stanje na selu u najveoj meri je proizvod nasleenih dogmatskih rekao bih:
staljinistikih gledanja na seljaka kao na potencijalnog neprijatelja i na socijalizam na
selu kroz kolhoze i dravne oblike svojine.
Industrija radi jedva iznad 50 odsto kapaciteta i radnici su nedovoljno, a katkada veoma
malo zainteresovani za proizvodnju.
Povremene tirade protivu brojnosti birokratije smene su i ak nepravedne: preveliki broj
i lo razmetaj slubenika posledica su neefikasne i umrtvljene privrede i slabo plaene
radne snage.
Neverica i bezvoljnost su sveopta pojava. Njihovi koreni su dublji i davnanji.
Nepodatljivi i neugasivi ivot rastoio je mnoge stare teorije i dogme, a nove nisu dobile

4/8/2016 11:45 AM

Vreme 1066 - Dokumenti: Djilasovo pismo Titu iz 1967.

3 of 4

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=995059

pravo na ivot.
Svakom drutvu su, ako nee da zaostane, nuni podizanje proizvodnje osveavanja
idejama i idealima. Veina starih boraca, koji su kroz odricanja i smrti, proneli ideal
slobode, Jugoslavije i socijalizma, premladi su raznim nainima, a najee
nepravedno faktiki odstranjeni iz politikog i dravnog ivota. Mlada pokolenja su
presiena frazama, nezadovoljna preivelim oblicima i obezvoljena bezizglednostima. A
sa jo vie razloga se intelektualci otuuju od Saveza komunista od njegovih gledanja i
metoda. Zar i previe ne kazuje injenica da u Jugoslaviji nema nijednog znaajnijeg
knjievnika, umetnika ili mislioca koji na ovaj ili onaj nain ne bi bio skeptiki ili kritiki
raspoloen prema datom stanju?
Na zavretku svega to sam do sad izloio, hou da ukaem makar ispao i neskroman
i na ideje i kretanja koja se vezuju za moje ime. Prolo je ve trinaest godina od kada
sam zbog idejnih razlika odstranjen iz najueg partijskog i dravnog vostva. Za sve to
vreme bio sam izloen pritiscima i diskriminaciji i kao ovek i kao borac i kao pisac, a da
ne pominjem da sam iskljuivo zbog idejnih razlika i moralne nepokornosti dran devet
godina u zatvoru. Ali ovo nije mesto, a ni trenutak za pravdanje i alopojke, a trpljenje me
je nauilo da se ne podajem mrnji i kukanju. Treba, meutim, utvrditi oiglednost da je
za svakog nepristrasnog posmatraa nepobitno da su uprkos zvaninim poricanjima i
preutkivanjima, ideje demokratskog socijalizma i ljudske slobode, iji sam ja jedino bio
najvieniji pobornik, danas i u Savezu komunista i izvan njega, ivlje i samosvesnije nego
to su bile u trenucima njihovog nastajanja. I u ovom sluaju se potvruje ono to si i Ti,
najpre kao mlad socijalista, a zatim kao komunista i Jugosloven, iskusio: nove ideje
nikakve anateme i progoni nikakva sila nije kadra da ugui. Jer nove ideje nisu proizvod
niije zle volje, nego ivotnih nunosti ljudi i naroda i pritisci i zabrane ih ine otpornijim i
privlanijim. Prisiljavanje ljudi i ideja da se skrivaju u podzemlje uvek i svuda je gomilalo i
razjarivalo mrnje i negodovanja. Utoliko mudrije mi izgleda izbegavanje slinih otpora u
ovom sluaju, ba zato to se radi o ljudima i idejama iji ciljevi su mirno i demokratsko
reformisanje drutva.
Po svemu sudei, budunost da ne kaem opstanak Jugoslavije kao drave
postaje nesiguran, pa samim tim i od najvee vanosti. Zbog toga se, na kraju, i
vraam na to pitanje.
Jugoslavija je nastala iz istorijske nude njenih naroda da se othrvu okolnim
velesilama i iz tenji njenih najmisaonijih duhova za irim i pouzdanijim osnovama
nacionalne i ljudske slobode, odnosno opstojanja. Stara Jugoslavija je iznutra
ponajvema odravana pomou centralistikog policijskog i vojnog aparata
monarhije, u kome je prevladavao srpski element. Revolucija je uspela da
socijalistiku ideju spoji sa jugoslovenstvom, a time i spasi i podmladi jugoslovensku
zajednicu. Ali i nova Jugoslavija se odravala i odrava pomou faktiki
centralistikog u ovom sluaju ponajvema partijskog aparata.
Raspadanje imperija, raanje irih evropskih i drugih neprinudnih zajednica,
okonavanje hladnog rata i priznavanje dravne nezavisnosti ak i narodnostima
koje je nikada nisu imale, morali su da utiu na nacije i nacionalna kretanja u
Jugoslaviji. To utoliko vie to je i iznutra dah promena podvajanja i traenja novih
puteva i reenja, zahvatio i snage koje su u ratu i revoluciji iznele i do sada odravale
Jugoslaviju. Federaciju je ve zahvatio proces dezintegracije, koji se za sada
preteno ispoljava u jaanju republikih partijskih i drugih birokratizama.
Narodi nisu i ne mogu biti istovetni u svim svojim tenjama, pa samim tim ni
odravani zadugo pod jednom kapom i u istim kalupima. Prirodne tenje naroda k
samosvojnosti nije moguno obuzdati, a kamoli uguiti. Odnosi se kreu u tom
pravcu da mnogi ljudi ve smatraju da treba birati izmeu Jugoslavije i slobode.
Bojati se da e se mnogi privoleti iskljuivo svojoj uoj nacionalnoj zajednici, u nadi,
a moda u iluziji, da e tim putem doi do slobode. Ekonomsko i drugo neposrednije
udruivanje sa Zapadnom Evropom postaje i potreba i neminovnost, kao to
razumnosti, tradicije i interesi nalau jaanje veza s Istonom Evropom. I mada ni ja
ne verujem da su mnogonacionalne drave veite i najsrenije tvorevine, uveren sam
da bi nai narodi i u slobodnim, dobrovoljnim spajanjima s okolnim svetom bili jai i
ravnopravniji ako bi ih predstavljala zajednika drava. Ali tu zajedniku dravu treba
pripremiti za takve neminovnosti. Jugoslaviju je moguno odrati jedino u novoj u

4/8/2016 11:45 AM

Vreme 1066 - Dokumenti: Djilasovo pismo Titu iz 1967.

4 of 4

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=995059

takvoj slobodi njenih graana i naroda koju bi slobodno izraenom voljom odreivali
oni sami.
Samim tim to su jo na snazi poniavajue i nasilne mere nada mnom ja nisam u prilici
da predlaem konkretna reenja, ak i kada bih njima raspolagao. Istiem, ipak, da je na
upravni sistem plod konstrukcija i nedouenih teorija, pa kao takav zbrkan, nepodoban i
neprirodan. A ni pomou radnikih saveta, odnosno organa samoupravljanja, uprkos
tome to oni ine pozitivan i antibirokratski element naih kretanja, nije reeno nijedno od
osnovnih i goruih pitanja slobode, odnosno nesputanijeg formiranja drutva i privrede.
tavie, pomou tih organa takva pitanja nije ni moguno reiti iz jednostavnog razloga
to se politika i ekonomska pitanja, odnosno ivot drutva i ljudi ne moe reavati
iskljuivo ovim ili onim oblikom organizacije. Time nisam hteo rei da svi ti organi, pa i
sami postojei zakoni, ne bi mogli u atmosferi slobodnijeg raspoloenja osnovnih
pitanja naeg drutva i nae drave korisno posluiti jednom zaista demokratskom
preobraavanju, snanijem zamahu privrede i zavoenju i uvrivanju stvarne pravne
sigurnosti.
Niko ne moe dravniku uliti oseanje istorije. Ali ja sam vrsto ubeen da i sada
dodue preteno iznutra i moda ba utoliko znaajnije proivljavamo jedan od
onih velikih trenutaka nae nacionalne sudbine kakve su bile etrdeset prva i
etrdeset osma. To namee svakome, a pogotovu Tebi, da preispita svoje dunosti i
svoju ulogu: drutvo i narodi uvek nalaze i nai e izlaze, ali u pitanju je i ono delo u
koje si uloio sve to si imao i to ima i kao politiar i kao ovek.
Trenuci koje preivljavaju nai narodi do te mere su ivotno vani da pred njima
blede line sudbine, naklonosti i omraze, a i svake ideoloke sheme i granice.
S potovanjem,
Milovan ilas
Beograd 20. mart 1967 godine

POALJI KOMENTAR REDAKCIJI

ODTAMPAJ TEKST

POVEZANI LANCI
STO GODINA OD ROENJA MILOVANA ILASA
(19111995) >

Jedini Titov disident

milan miloevi
MILOVAN ILAS >

Anatomija jednog morala

milovan ilas

POETNA

PRODAJA

MARKETING

REDAKCIJA

ARHIVA

PRETPLATNICI

Copyright 1998-2016 Vreme, Beograd

4/8/2016 11:45 AM