Letristika internacionala

GOLE USNE
Izbor najvanijih programskih tekstova Letristike
internacionale, objavljenih u belgijskom nadrealistikom
asopisu Gole usne (Les Lvres Nues), 19551956.

Gi-Ernest Debor: Uvod u kritiku urbane geografije

Gi-Ernest Debor i il Volman: Uputstvo za primenu diverzije
Gi-Ernest Debor: Teorija prolaska
Gi-Ernest Debor: Dva izvetaja o prolascima

Uvod u kritiku urbane geografije

Gi-Ernest Debor
Guy-Ernest Debord, Introduction une critique de la gographie urbaine, Les Lvres nues no. 6,
Bruxelles, septembre 1955. asopis Gradac (aak) br. 164-165-166, Situacionistika internacionala,
izbor tekstova, 2008, str. 5053. Preveo Miodrag Markovi, 2008. Uredio i priredio AG, 20082015.

Meu tolikim temama kojima se bavimo, sa ili bez pravog zanimanja, nasumina
potraga za novim nainom ivota jedino je to u nama moe da uzburka strasti.
Estetske i druge discipline pokazale su se krajnje nepodesnim u tom pogledu, tako da
ne zavreuju nau panju. Zato bi trebalo definisati neke privremene oblasti
istraivanja izmeu ostalog, istraivanje sluajnih i predvidljivih oblika ponaanja
na ulici.
Re psihogeografija, koju je skovao neki nepismeni Berber, da bi oznaio ceo
kompleks pojava kojima se nekolicina nas bavila negde u leto 1953, nije ba toliko
neumesna. Ona ne protivrei materijalistikom stanovitu o uslovljenosti ivota i
ljudskog miljenja objektivnom stvarnou. Na primer, geografija priznaje odluujui
uticaj koji vaniji prirodni fenomeni, kao to su sastav tla ili klimatski faktori, imaju
na ekonomsku strukturu nekog drutva, a time i na njegovo vienje sveta.
Psihogeografija bi se mogla baviti izuavanjem egzaktnih zakona i specifinih
uinaka kojima geografsko okruenje, bilo ono svesno organizovano ili ne,
neposredno deluje na oseanja i ponaanje pojedinaca. Pridev psihogeografski, koji u
sebi ima nekih maglovitih ari, mogao bi se primeniti na podatke do kojih se dolo
ovom vrstom istraivanja, na uinak koji oni imaju na ljudska oseanja i, uoptenije,
na svaku situaciju ili ponaanje koje odie istim istraivakim duhom.
Nekada davno govorilo se da je pustinja monoteistika. Da li bismo danas neloginom
ili nebitnom smatrali tvrdnju da pariska etvrt izmeu trga Kontreskarp i ulice Arbalet
u velikoj meri naginje ateizmu, zaboravu i gubljenju uslovnih refleksa?
Poeljno je shvatiti istorijsku uslovljenost nae predstave o korisnom. U pozadini
plana za ulepavanje grada, usvojenog za vreme Drugog carstva, stajala je elja za
irokim prostorom koji e omoguiti bre pokrete trupa i upotrebu artiljerije protiv
pobunjenika. S druge strane, za svakoga ko ne razmilja kao policajac, Osmanov Pariz
je grad projektovan od nekog idiota, pun buke i besa, koji ne znai nita. Glavni
problem koji bi urbanizam danas trebalo da reava jeste bolja cirkulacija sve veeg
broja motornih vozila. Neki budui urbanizam e se, po svemu sudei, pozabaviti
podjednako korisnim projektima, u kojima e vei naglasak biti stavljen na
psihogeografske mogunosti.
Na isti nain, veliki broj privatnih vozila u savremenom svetu samo je rezultat
izuzetno uspene i kontinuirane propagande, kojom kapitalistika proizvodnja ubeuje
mase da je upravo posedovanje kola jedna od privilegija namenjenih povlaenim

lanovima drutva. (Budui da je anarhini progres u meuvremenu uspeo da porekne

sebe, sada moemo da uivamo u spektaklu u kojem policijski inovnik preko medija
poziva motorizovane Pariane da koriste gradski prevoz.)
Dobro znamo s kakvim su slepim fanatizmom neprivilegovani spremni da brane
osrednje prednosti svog poloaja. Ta patetina iluzija o privilegijama direktno je
povezana s vladajuom, buroaskom idejom o srei, koju pothranjuje ceo propagandni
sistem. Tu je ukljueno sve: od Marloove estetike do Koka-Kole. Kriza te ideje o srei
mora biti podsticana u svim prilikama i svim moguim sredstvima.
Prvi nain da se to postigne je sistematsko provociranje javnosti putanjem u opticaj
bezbroj predloga koji bi ivot trebalo da pretvore u uzbudljivu igru, kao i neprestano
izvrgavanje ruglu svih tekuih zabavnih sadraja osim ako se ovi ne daju
preusmeriti, kako bi posluili kreiranju zanimljivijih ambijenata. Ruku na srce,
najvea tekoa slinog poduhvata sastojala bi se u unoenju dovoljne koliine
trezvene zavodljivosti u te naoko bezumne predloge. Da bi se u tome uspelo, trebalo
bi osmisliti lukav nain ovladavanja popularnim sredstvima komunikacije. No,
besumnje bi i buno najavljen bojkot ili organizovani protesti, u cilju radikalnog
neutralisanja istih sredstava komunikacije, uz minimalne trokove, stvorili onu
atmosferu nelagodnosti koja pogoduje uvoenju nekih novih definicija zadovoljstva.
Gledite po kojem stvaranje eljene afektivne situacije iskljuivo zavisi od temeljnog
poznavanja i sraunate primene odreenog broja tehnikih postupaka, stajalo je u
pozadini one, donekle aljivo intonirane Psihogeografske igre nedelje objavljene u
prvom broju Potlaa:
Zavisno od toga do ega vam je stalo, izaberite neku zemlju, vei ili manji grad,
prometniju ili mirniju ulicu. Sagradite kuu. Opremite je nametajem. Iskoristite na
najbolji nain postojee okruenje. Odaberite godinje doba i doba dana. Okupite
drutvo koje vam najvie godi, postarajte se za prikladne ploe i alkoholna pia.
Podrazumeva se da bi osvetljenje, teme razgovora, spoljanja klima i vae uspomene
trebalo da budu primereni situaciji.
Ukoliko u proraunima ne bude greke, rezultat bi morao da vas zadovolji.
Trebalo bi se postarati da se na tritu makar se trenutno radilo samo o tritu ideja
nae puno elja, ije obilje nee premaivati aktuelnu mo ljudskog delovanja na
materijalni svet, ve samo postojeu organizaciju drutva. tavie, bilo bi politiki
probitano javno suprotstaviti takve elje onim primarnim eljama koje se beskrajno
recikliraju u filmskoj industriji i psiholokim romanima, poput romana one stare
mrcine od Morijaka (Franois Mauriac). (U drutvu utemeljenom na bedi, najvei
broj ljudi osuen je na potronju najbednijih proizvoda, pisao je Marks sirotom
Prudonu.)
Revolucionarni preobraaj sveta u svim njegovim aspektima opravdae sve snove o
neogranienom obilju.

Iznenadna promena atmosfere na ulici u samo par koraka; podela grada na oblasti s
jasno razgranienom psiholokom klimom; linije najmanjeg mogueg otpora
(neuslovljene nagibom terena) kojima se otiskuje u besciljne etnje; privlana ili
odbojna atmosfera pojedinih mesta ini se da su sve te stvari sada zanemarene. U
svakom sluaju, o njima se nikada ne razmilja kao o neemu iji bi se uzroci dali
otkriti pomnijom analizom i iskoristiti na opte dobro. Ljudima je savreno jasno da
postoje tune etvrti, kao i one koje odiu prijatnom atmosferom. Ali, oni najee
zakljuuju da otmene ulice proizvode oseaj zadovoljstva, dok siromane ulice bude
depresivne misli, i ne udubljuju se preterano u neke tananije razlike. U sutini,
raznolikost moguih kombinacija atmosfere, slina spojevima hemijskih supstanci u
beskrajnom mnotvu rastvora, proizvodi podjednako diferencirana i sloena oseanja
kao i ma koja druga forma spektakla. ak i povrnije demistifikatorski sprovedeno
istraivanje pokazae da se kvantitativno ili kvalitativno razliiti uinci pojedinih
gradskih celina ne mogu pripisati iskljuivo istorijskom periodu u kome su nastale ili
njihovom arhitektonskom stilu, a ponajmanje uslovima stanovanja.
Istraivanja koja bi valjalo preduzeti u cilju rasporeivanja elemenata unutar
urbanistikog okvira (blisko povezanog sa oseanjima to ih ovi elementi indukuju)
ne mogu se zamisliti bez formulisanja odvanih hipoteza koje bi se neprestano morale
korigovati sa stanovita iskustva, posredstvom kritike i samokritike.
Pojedine Kirikove slike, koje su oito nastale pod dejstvom ulnih utisaka
arhitektonskog porekla, u stanju su da izvre toliko snaan povratni uticaj na svoju
objektivnu osnovu da je time preobraavaju: one tee da i same postanu makete.
Uznemirujue etvrti arkada mogle bi jednog dana da se produe u nedogled i tako
upotpune ari ovog umetnikog dela.
Znam za samo dve luke u smiraj dana, koje je naslikao Klod Loren (Claude Lorrain,
16001682) izloene u Luvru, one prikazuju granicu gde se susreu dva krajnje
raznorodna urbana ambijenta koje bi se po lepoti mogle uporediti s planovima
pariskog metroa. Razume se da govorei o lepoti ovde nemam na umu obinu fiziku
lepotu nova lepota moe biti samo lepota situacije ve samo izuzetno potresnu
predstavu (u oba sluaja) jednog skupa mogunosti. Za razliku od nekih tee
ostvarljivih vidova intervencije, obnovljena geografija se ini pogodnom za
neposrednu primenu.
Izrada psihogeografskih karti, pa ak i pribegavanje raznim obmanama, poput vie ili
manje proizvoljnog prenoenja topografskih prikaza sa jedne karte na drugu, mogli bi
da doprinesu objanjenju izvesnih seoba koje nikako nisu bezrazlone, jer nastaju
usled nepokoravanja ustaljenim obrascima ponaanja inae, ovi obrasci ponaanja se
daju podvesti pod pojam turizma, popularne droge koja je odvratna koliko i sport ili
kupovina na kredit. Jedan prijatelj mi je nedavno ispriao da je prokrstario itavu
oblast Harc u Nemakoj ispomaui se planom grada Londona i slepo se pridravajui
oznaka na njemu. Ta vrsta igre oito predstavlja samo poetniko zagrevanje ako se

uporedi sa stvaranjem celokupne arhitekture i urbanizma, stvaranjem koje e jednog

dana biti dostupno svima. U meuvremenu, uoiemo vie stupnjeva u realizaciji
pojedinih, lake izvodljivih projekata, poev od jednostavnog izmetanja ukrasnih
elemenata sa kojima smo navikli da se susreemo na unapred odreenim mestima.
Tako je Marijen (Marcel Marin),1 u prethodnom broju ovog asopisa, predloio da
jednog dana, kada planetarni resursi budu prestali da se are na iracionalne projekte
kakve nam danas naturaju, u nekoj pustinjskoj ravnici nagomilamo na hrpu
konjanike statue iz svih gradova sveta. Tako bi prolaznici kojima pripada
budunost imali priliku da uivaju u spektaklu vetakog konjikog juria, koji bi
mogao posluiti i kao spomen na najvee istorijske krvoloke, od Tamerlana do
Ridveja. Na ovom primeru vidimo ponovno aktualizovanje jednog od osnovnih
zahteva ove generacije: insistiranje na vaspitnim vrednostima.
U sutini, nemamo emu da se nadamo sve dok radne mase ne shvate da su im uslovi
ivota u svim njegovim aspektima nametnuti, i dok ne steknu uvid u praktine naine
da takvo stanje izmene.
Imaginarno je ono to tei da postane stvarno, napisao je jedan autor ije sam ime
zbog njegovih opte poznatih intelektualnih ogreenja uspeo da zaboravim.2 Taj iskaz
bi, zahvaljujui svojoj nehotinoj restriktivnosti, mogao da poslui kao lakmus papir
kojim emo raskrinkati neke alosne literarne revolucije: ono to tei da ostane
nestvarno svodi se na isprazno blebetanje.
ivot, za koji smo odgovorni, daje nam dovoljno osnova za malodunost, ali nam
istovremeno nudi i bezbroj manje ili vie vulgarnih kompenzacija i prilika za utehu.
Ne proe ni godina dana, a da neko od ljudi koje smo voleli, usled nedovoljno jasnog
uvida u postojee stanje stvari, ne poklekne i ne pristane na sramnu kapitulaciju. Ali,
neprijateljski tabor, koji ionako broji na milione budala, time nee dobiti nita u
svojim redovima imae samo jednu budalu vie. Glavna moralna mana i dalje e biti
popustljivost, u svim njenim pojavnim oblicima.
1955.

Fotograf, umetnik i pisac, glavni urednik Les Lvres Nues.

Limaginaire est ce qui tend devenir rel. Andr Breton, Il y aura une fois , predgovor za poemu
Le Revolver cheveux blancs (Revolver sedih vlasi, 1932).

Uputstvo za primenu diverzije

Gi-Ernest Debor i il Volman
Guy-Ernest Debord & Gil J (Joseph) Wolman, Mode demploi du dtournement, Les Lvres Nues no.
8, Burxelles, mai 1956. asopis Gradac (aak) br. 164-165-166, Situacionistika internacionala,
izbor tekstova, 2008, str. 5762. Preveo Miodrag Markovi, 2008.

Danas je svakoj iole obavetenoj osobi jasno da se umetnost vie ne moe smatrati
nekom superiornom delatnou, ak ni nekom utenom delatnou, kojom bi se moglo
asno baviti. Uzroci uruavanja njenog ugleda oigledno se nalaze u razvoju
proizvodnih snaga, koji namee drugaije proizvodne odnose i novi nain ivota. U
ovoj fazi graanskog rata, iji smo uesnici, a u bliskoj vezi sa smerom nekih buduih
superiornih delatnosti, koje emo tek otkriti, moemo pretpostaviti da e svi poznati
naini izraavanja sliti u opti propagandni pokret, koji e obuhvatiti sve trajno
interaktivne aspekte drutvene stvarnosti.
Kada je re o formi i prirodi edukativne propagande, postoji vie oprenih miljenja,
koja su najee odraz razliitih trendova u okviru aktuelne reformistike politike.
Dovoljno je rei da su premise za revoluciju, kako na kulturnom, tako i na isto
politikom planu, ne samo sazrele, ve i poele da trule. Ne treba smatrati
reakcionarnim samo povratak u prolost, ve i stremljenje aktuelnim kulturnim
ciljevima, poto ovi u stvarnosti zavise od ideolokog poretka jednog preivelog
drutva, ija agonija jo traje. Jedina istorijski opravdana taktika je ekstremistika
inovacija.
Literarno i umetniko naslee oveanstva treba u celosti upotrebiti za ciljeve gerilske
propagande. Podrazumeva se da u tome treba ii dalje od provociranja obinih
skandala. Budui da je negiranje buroaskog shvatanja genijalnosti i umetnosti
prilino zastarelo, Mona Liza s docrtanim brkovima nije nita zanimljivija od
prvobitne verzije te slike. Ovaj proces bi sada trebalo pogurati dalje, sve do negacije
negacije. Bertolt Breht, koji u nedavnom intervjuu nedeljniku France-Observateur
objanjava kako izbacuje pojedine delove iz klasinih drama da bi predstava dobila na
vaspitnom uinku, neuporedivo je blii revolucionarnoj orijentaciji za kakvu se
zalaemo nego Dian. Ipak, moramo primetiti da se u Brehtovom sluaju te korisne
intervencije zadravaju u vrlo uskim okvirima, zbog njegovog neosnovanog
potovanja prema kulturi koju je definisala vladajua klasa istog onog potovanja
koje se propoveda po buroaskim osnovnim kolama i po glasilima radnikih partija i
zbog kojeg ak i najcrvenije radnike etvrti u Parizu, prilikom gostovanja Narodnog
pozorita, radije gledaju Sida3 nego Majku hrabrost.

Pierre Corneille, Le Cid, 1637.

Iz ove oblasti bi jednom za svagda trebalo odstraniti pojam privatne svojine. Nove
potrebe ine zastarelim preanja genijalna dela. Ona postaju prepreke, pretvaraju
se u opasnu naviku. Od male je vanosti da li nam se sviaju ili ne. Moramo ii dalje.
Svaki element, preuzet s ma kog mesta, moe posluiti za pravljenje novih
kombinacija. Otkria u modernoj poeziji, vezana za analoku strukturu slike, pokazuju
da se izmeu dva elementa potpuno razliitog porekla uvek moe uspostaviti neki
odnos. Zadravanje u okvirima linog rasporeda rei je puka konvencija.
Proimanjem dva oseajna sveta ili sueljavanjem dva nezavisna izraza prevazilaze se
njihovi prvobitni elementi i ostvaruje efikasnija sintetika organizacija. Sve se moe
upotrebiti.
Jasno je da se ne moramo ograniiti samo na korigovanje nekog dela ili na
prikljuivanje pojedinih odlomaka iz zastarelih dela u neko novo, ve i da moemo
menjati smisao tih odlomaka i izvesti sve mogue diverzije (dtournement) nad onim
to tikvani vole da nazivaju citatima.
Slini parodijski postupci esto su bili korieni radi postizanja kominih efekata. Ali,
komino ini vidljivim neke protivrenosti koje su uslovljene realnim stanjem stvari.
Budui da nam je situacija u svetu literature podjednako strana kao i ona iz Ledenog
doba, u tim protivrenostima ne nalazimo nita smeno. Stoga bi trebalo osmisliti
parodijsko-ozbiljni pristup koji nagomilavanjem divertiranih elemenata ne bi svojim
pozivanjem na izvorno delo izazivao zgraavanje ili smeh, ve naprotiv, svedoio o
naoj ravnodunosti prema zaboravljenom izvorniku lienom znaenja i potrudio se da
nam pri tom doara izvesnu uzvienost.
Znamo da je Lotreamon otiao toliko daleko u tom smeru, da ga ak ni njegovi
najvatreniji oboavaoci jo uvek u potpunosti ne shvataju. Uprkos krajnje oiglednoj
primeni ovog metoda na jezik teorije izloene u Poezijama (pozivanje na maksime
Paskala i Vovengarga) gde Lotreamon nastoji da naizmeninim kondenzacijama
svede sve sudove na jednu maksimu izvesni Viru je pre tri ili etiri godine izazvao
poprilinu senzaciju time to je u Maldororovim pevanjima otkrio brojne diverzije
Bifonovih i nekih drugih dela iz oblasti prirodnih nauka. injenica da su prozaisti
Figaroa, kao i sam Viru, u tome videli priliku da umanje znaaj Lotreamona, dok su
drugi zakljuili kako bi ga trebalo braniti i hvalili njegovu drskost, najbolji je dokaz
intelektualne nemoi staraca iz oba tabora u toj vitekoj borbi. Parola Plagijat je
nuan, jer ga namee progres jo uvek se, iz istih razloga, shvata pogreno, kao i ona
uvena reenica o poeziji, koju bi trebalo da piu svi.
Ako ostavimo po strani Lotreamonovo delo koje je bilo toliko ispred svog vremena
da jo uvek najveim delom izmie egzaktnoj kritici pokuaji diverzije koji se mogu
uoiti u savremenom izrazu veinom su nesvesni ili sluajni; najlepi primeri se pre
mogu pronai u reklamnoj industriji, nego u zamiruoj estetskoj produkciji.

Za poetak bi se mogle definisati dve glavne kategorije divertiranih elemenata, bez

obzira na to da li su praene korigovanjem izvornika. To su minorne i prikrivene
diverzije.
Minorna diverzija je diverzija nekog elementa koji sam po sebi nije bitan i ije se
znaenje menja zavisno od konteksta u koji je smeten. To moe biti iseak iz novina,
neka neutralna reenica ili obina fotografija.
Za razliku od toga, prikrivena diverzija ili diverzija prvobitnog iskaza, jeste ona koja
za predmet ima neki bitan element, koji e u novom kontekstu poprimiti drugaije
znaenje. To moe biti neki Sen-istova parola ili Ajzentajnova filmska sekvenca.
Zato e se diverzija obimnijih dela najee sastojati od jedne ili vie serija
prikrivenih i minornih diverzija.
Sada bi se mogla formulisati i neka pravila diverzije.
Optem utisku najvie e doprineti najudaljeniji elementi, a ne oni koji neposredno
odreuju njegovu prirodu. Tako je, na primer, u jednom metagrafu4 koji se odnosi na
panski graanski rat, reenica sa ubedljivo najjaim revolucionarnim nabojem bila
nedovrena reklama za ru za usne: Lepe usne su crvene. U drugom metagrafu
(Smrt . E.), 125 malih oglasa o prodaji alkoholnih pia doaravaju nam
samoubistvo na mnogo opipljiviji nain nego novinski lanci napisani na istu temu.
Deformisanje elemenata u diverziji mora biti to jednostavnije, jer je uinak diverzije
srazmeran svesnom ili zamagljenom prepoznavanju izvornog konteksta u kojem se ti
elementi pojavljuju. To je dobro poznata pojava. Pomenimo jo da to oslanjanje na
memoriju podrazumeva da smo pre pristupanja diverziji odabrali ciljnu grupu kojoj se
obraamo ali, to je samo poseban sluaj opteg zakona koji ne vai samo za
diverziju ve i za svaki drugi vid delovanja na svet. Ideja o nekom istom, niim
uslovljenom izrazu je mrtva ona u ovom trenutku postoji samo u karikaturalnoj
formi, koju neguju nai protivnici i potrajae koliko i oni.
Uinak diverzije je utoliko manji ukoliko je ona blia racionalnoj replici. Takav je
sluaj s veim brojem maksima na kojima je intervenisao Lotreamon. to je
oiglednija racionalna priroda replike, tim vie ona podsea na banalnu dosetku
kojom se protivniku uzvraa njegovim vlastitim reima. Ovo se, naravno, ne odnosi
iskljuivo na govorni jezik. Upravo zbog toga smo se usprotivili projektu nekolicine
naih drugova koji su hteli da izvedu diverziju nad jednim antisovjetskim plakatom
faistike organizacije Mir i sloboda na kojem je iza pomeanih zastava svih
zapadnih zemalja stajao slogan Jedinstvo vodi u blagostanje dopisivanjem
reenice a koalicije vode u rat.
Najneposrednija i najmanja efikasna je diverzija koja se izvodi prostim obrtom
iskaza. Ali, to ne znai da su takvi obrti uvek lieni progresivnih aspekata. Na primer,
o Klemansou (koji je imao nadimak Tigar) moe se govoriti kao o tigru zvanom
4

Metagraf: letristiki izum; vrsta kolaa na kojem preovlauju tekstualni elementi. (Prim. prev.)

Klemanso. Ista crna misa jednom ambijentu, utemeljenom na odreenoj metafizici,

suprotstavlja drugi, ali tako to ostaje u datim referentnim okvirima, gde se samo
preokree i tako zadrava vrednosti iste metafizike.
Od etiri pravila koja smo upravo naveli, prvo je najvanije i ima univerzalnu
primenu. Preostala tri se u praksi koriste samo kod elemenata u prikrivenoj diverziji.
Prve vidljive posledice ire primene diverzije, pored njoj svojstvenih propagandnih
efekata, bie izvlaenje iz zaborava cele hrpe loih knjiga, a time i poveano
interesovanje za zaboravljene pisce, zahvaljujui drastinoj transformaciji popularnih
reenica i dela plastinih umetnosti, a naroito lakoi njenog stvaralatva, koje e
koliinom, raznolikou i kvalitetom daleko nadmaiti automatsko pisanje, koje je
tako dugo iskuavalo nae strpljenje.
Diverzija ne pomae samo u otkrivanju novih vidova nadarenosti, ve se svojim
beskompromisnim suprotstavljanjem svim drutvenim i pravnim konvencijama
pokazuje kao mono kulturno orue u pravilno shvaenoj klasnoj borbi. Niske cene
divertirane robe su teka artiljerija kojom diverzija rui sve kineske zidove razuma.5
Eto pravog naina za umetniko prevaspitavanje proleterijata, prvog koraka ka
doslovnom komunizmu.
Nove zamisli i kreacije u oblasti diverzije mogu se umnoavati po elji. Za sada emo
se ograniiti na prikaz nekih konkretnih mogunosti u razliitim sektorima
komunikacije, imajui u vidu da su ti razdvojeni sektori vani samo iz ugla dananje
tehnologije i da e s njenim napretkom biti objedinjeni u superiorne sintetike forme.
Ako izuzmemo razne oblike neposredne primene diverzije na reenice sa plakata,
gramofonskih ploa ili iz radio emisija, dva osnovna vida primene divertirane proze
su metagrafski spisi i, u neto manjoj meri, veto izokrenuta romaneskna forma.
Diverzija dovrenih romana ne obeava mnogo, ali bi mogla biti korisna u prelaznom
periodu. Slini oblici diverzije imae vei uinak ako su praeni ilustracijama, ija se
veza s tekstom ne moe uoiti na prvi pogled. Uprkos nesumnjivim tekoama,
verujemo da bi se na pouan, psihogeografski nain mogla izvesti diverzija nad
romanom or Sandove Konsuelo, koji bi se tako naminkan iznova plasirao na
literarnom tritu, pod bezazlenim naslovom ivot u predgrau ili naslovom koji je i
sam divertiran Izgubljena patrola, na primer. (Ne bi bilo loe na slian nain ponovo
iskoristiti nazive zaboravljenih starih filmova, do ijih je kopija skoro nemogue doi
ili filmova koji nastavljaju da zaglupljuju omladinu po bioskopskim salama.)
Ma koliko zastarela bila njihova plastina forma, metagrafski spisi nude daleko vee
mogunosti za diverziju proze i drugih prikladnih objekata ili slika. To se najbolje
moe videti iz projekta (osmiljenog 1951. i naputenog usled nedostatka finansijskih
sredstava) za izradu flipera ija bi trepua svetla i manje-vie predvidljiva putanja
5

Diverzija reenice iz Komunistikog manifesta, koja u izvorniku glasi: Niske cene buroaske robe su
teka artiljerija kojom ona rui sve kineske zidove i kojom najuporniju mrnju varvara prema strancima
prisiljava na kapitulaciju. (Prim. prev.)

kuglica posluili kao osnov za metagrafsko-prostornu interpretaciju nazvanu

termiki oseaji i elje osoba koje prolaze pored vrata muzeja u Kliniju, otprilike sat
posle zalaska sunca, u novembru. Naravno, u meuvremenu smo shvatili da
situacionistiko-analitiki rad ne moe dati naune rezultate korienjem slinih
metoda. Ali, oni su jo uvek pogodni za neke manje ambiciozne projekte.
Diverzija e nesumnjivo najvei uinak ostvariti u oblasti kinematografije. Onima koji
su zainteresovani za tu materiju, taj uinak e ujedno biti i najlepi.
Potencijali filma su tako veliki, a pomanjkanje njihove koordinacije toliko pada u oi,
da praktino svi filmovi koji su iole uzdiu iznad jadnog proseka izazivaju beskrajne
polemike meu gledaocima i filmskim kritiarima. Dodajmo ovde da jedino
konformizam spreava te osobe da iste zavodljive ari i nedostatke otkriju ak i u
najloijim filmovima. Da bismo uneli malo reda u ovu apsurdnu zbrku vrednosti,
pomenimo da je Grifitovo Raanje nacije jedan od najznaajnijih filmova u istoriji
kinematografije zbog obilja inovacija koje uvodi. S druge strane, to je rasistiki film:
stoga ne zasluuje da bude prikazivan u svom sadanjem obliku. Njegova potpuna
zabrana bi se ipak mogla smatrati gubitkom, gledano iz sekundarnog, ali potencijalno
vanijeg aspekta filmske umetnosti. Bilo bi daleko bolje divertirati ga u celini, bez
dodatne montae, ve samo korienjem zvunog zapisa koji bi ga preobrazio u
snanu osudu uasa imperijalistikog rata i aktivnosti Kju-Kluks-Klana, koji, kao to
znamo, jo uvek nesmetano deluje u Sjedinjenim Dravama.
Takva diverzija, prilino umerena, s moralnog stanovita bi zapravo bila isto to i
restauracija starih slika u muzejima. Ipak, veina filmova zasluuje samo da bude
iseena na komadie, kako bi se od njih sastavila nova dela. Podrazumeva se da bi
ovo reorganizovanje postojeih filmskih sekvenci obuhvatilo i druge elemente:
muzike ili slikovne, kao i istorijske. Dok se prekrajanje istorije na filmu do danas
uglavnom svodilo na istorijske lakrdije u stilu Sae Gitrija (Sacha Guitry), sada
bismo, na primer, mogli da prikaemo Robespjera, koji uoi svog pogubljenja kae:
Uprkos tolikim iskuenjima, moje iskustvo i veliina zadatka kojeg sam se
poduhvatio govore mi da je sve u najboljem redu. Dok nam u ovom sluaju
prikladno korienje grke tragedije pomae u velianju Robespjera, na isti nain
bismo mogli zamisliti filmsku scenu neorealistikog anra koja bi se odigravala za
ankom neke drumske kafane, u kojoj bi neki kamiondija ozbiljnim glasom rekao
drugom: Etika se do danas mogla nai samo u filozofskim knjigama; mi smo je
primenili na vladavinu narodima.6 Jasno se vidi u kojoj meri ovakav postupak
doprinosi rasvetljavanju Maksimilijanovih stavova i objanjenju ideje o diktaturi
proletarijata.
Svetlost diverzije se prostire pravolinijski. U meri u kojoj se ini da bi nova
arhitektura trebalo da zakorai u eksperimentalnu baroknu fazu, arhitektonski
6

U prvoj zamiljenoj sceni, reenica iz Sofoklove tragedije Edip na Kolonu pripisana je Maksimilijanu
Robespjeru; u drugoj su Robespjerove rei stavljene u usta kamiondije. (Prim. prev.)

10

kompleks koji zamiljamo kao kreiranje dinamikog ambijenta povezanog s

razliitim stilovima ponaanja po svemu sudei e koristiti diverziju poznatih
arhitektonskih formi, a u vizuelnom i emocionalnom pogledu svakako e se sluiti
svim vrstama divertiranih objekata: dizalicama ili metalnim skelama, koje e, pravilno
rasporeene, posluiti kao dobra zamena za iezlu vajarsku tradiciju. Ovo moe
delovati okantno samo najfanatinijim oboavaocima vrtova u francuskom stilu.
Prisetimo se da je pod stare dane, DAnuncio, ta profaistika svinja, u svom parku
drao pramac torpednog amca. Ako zanemarimo njegove patriotske motive, moramo
priznati da takav spomenik ima izvesnih drai.
Ukoliko se diverzija proiri na urbanistike projekte, mnogi ljudi bi mogli osetiti
posledice detaljne rekonstrukcije jedne gradske etvrti premetene u neki drugi grad.
ivot, koji nikada ne moe biti dovoljno dezorijentisan, time e samo dobiti na
raznolikosti.
Kao to smo ve imali prilike da vidimo i sami naslovi mogu posluiti kao radikalni
elementi diverzije. To proizlazi iz dve uoptene konstatacije: da su svi naslovi
meusobno zamenljivi i da su veoma bitni za veinu anrova. Svi kriminalistiki
romani iz Srie Noir lie jedan na drugi i samo im stalno menjanje naslova
omoguava da zadre dovoljan broj italaca. U muzici, naslov uvek ima veliki uticaj
na doivljaj dela, premda je njegov izbor najee proizvoljan. Zato ne zvui loe
ideja da se simfonija Eroika definitivno preimenuje u Lenjinovu simfoniju.
Naslov znatno doprinosi diverziji nekog dela, ali postoji i povratni uticaj dela na
naslov. Tako esto moemo iskoristiti specifine naslove pozajmljene iz strune
literature (Priobalna biologija mora u umerenim pojasevima) ili vojne (Noni
okraji manjih peadijskih jedinica), kao i mnoge reenice koje se mogu nai u
ilustrovanim knjigama za decu (Divni predeli ukazali su se pred oima
moreplovaca).
Najzad, trebalo bi da ukratko navesti neke aspekte onoga to emo nazvati
ultradiverzijom, to jest, primenom diverzije u svakodnevnom drutvenom okruenju.
Gestovima i reima se moe pridati novo znaenje, to se iz praktinih razloga esto i
deavalo u istoriji. Tajna drutva u drevnoj Kini pokazivala su veliku istananost u
korienju znakova prepoznavanja, koji su vaili u svim oblastima drutvenog ivota
(raspored oljica na stolu, nain na koji se ispija pie, navoenje citata iz neke pesme
koji se prekida na odreenom mestu). Potreba za tajnim jezikom i lozinkama ne moe
se razdvojiti od sklonosti ka igri. U krajnjoj liniji, ma koji znak, ma koja re, moe se
pretvoriti u neto drugo, ak i u svoju suprotnost. Rojalistiki pobunjenici iz Vandeje,
koji su na odei nosili gnusnu sliku Svetog srca Isusovog, zbog toga su bili nazvani
Crvenom armijom. U ogranienoj sferi politikog renika, taj termin je bio divertiran
za narednih sto godina.
Pored jezika, na isti nain se moe divertirati i odea, sa svim snanim emotivnim
konotacijama koje ona nosi. U tom sluaju, ponovo primeujemo da je preruavanje u

11

bliskoj vezi sa igrom. Konano, kada pristupimo stvaranju situacija, krajnjem cilju
svih naih aktivnosti, svako e moi da po volji divertira celu situaciju, hotimino
menjajui neki od njenih nunih preduslova.
Metodi koje smo ovde ukratko naveli nisu izloeni kao neki na izum, ve kao
prilino rasprostranjena praksa koju nameravamo da sistematizujemo.
Teorija diverzije, sama po sebi, nimalo nas ne zanima. Ipak, primeujemo da je ona
povezana sa skoro svim konstruktivnim aspektima predsituacionistikog prelaznog
perioda. Zato se njeno obogaivanje praksom ini nunim.
iru razradu izloenih teza ostaviemo za neku drugu priliku.
1956.

12

Teorija prolaska
Gi-Ernest Debor
Guy-Ernest Debord, Thorie De La Drive, prvi put objavljeno u Les Lvres Nues no. 9, Bruxelles,
novembre 1956; zatim u Internationale Situationniste no. 2, dcembre 1958. asopis Gradac (aak)
br. 164-165-166, Situacionistika internacionala, izbor tekstova, 2008, str. 5357. Preveo Miodrag
Markovi, 2008.

Jedan od osnovnih situacionistikih postupaka, prolazak (drive), definie se kao

tehnika brzog prolaska kroz razliite ambijente. Pojam prolaska proistekao je iz uvida
u uticaj psihogeografskih inilaca i iz elje da se afirmie ludiko-konstruktivno
ponaanje, tako da je on u svim aspektima suprotstavljen klasinim pojmovima
putovanja i etnje.
Odajui se prolasku, jedna ili vie osoba se tokom dueg ili kraeg vremenskog
perioda odriu svojih veza, poslova, zabava, kao i svih drugih uobiajenih motiva za
kretanje i delovanje, preputajui se uplivima okoline i susretima koji ih tamo
oekuju. Udeo sluaja je u tome daleko manji nego to se obino zamilja: posmatrani
iz aspekta prolaska, gradovi raspolau odreenim psihogeografskim reljefom,
postojanim tokovima, fiksnim takama i vrtlozima koji znatno oteavaju ulazak ili
izlazak iz nekih zona.
Ipak, sagledano u celini, prolazak ne podrazumeva samo tu lakomislenost ve i njenu
neminovnu suprotnost: racionalnu spoznaju psihogeografskih varijacija i
proraunavanje njihovih mogunosti. Kada je re o ovome drugom, ekoloka nauka,
ma koliko po definiciji bilo ogranieno drutveno polje njenog izuavanja, nudi
psihogeografiji obilje korisnih podataka.
Ekoloke analize apsolutnog ili relativnog karaktera kojima se istrauju pukotine u
gradskom tkivu, uloga mikroklime, specifine gradske celine koje se ne preklapaju sa
administrativnim granicama, a nadasve uticaj centara velike privlane moi, trebalo bi
iskoristiti i dopuniti psihogeografskim metodama. Objektivnu oblast strasti unutar
koje se prolazak odvija valjalo bi definisati imajui u vidu njenu sopstvenu
uslovljenost, ali i njenu povezanost s drutvenom morfologijom. U svojoj knjizi
Pariz i pariska aglomeracija, ombar de Lov7 napominje da neka gradska etvrt
nije determinisana iskljuivo geografskim i ekonomskim faktorima, ve i predstavom
koju o njoj imaju njeni itelji, kao i itelji drugih delova grada. U istom delu,
nastojei da prikae skuenost realnog Pariza u kojem se svaki pojedinac kree
unutar veoma ogranienog geografskog prostora, on daje dijagram sveukupnog
kretanja jedne studentkinje iz 16. arondismana tokom godine dana: trasa njenog
kretanja, bez ikakvih odstupanja, iscrtava omanji trougao, ija temena obrazuju kola
politikih nauka, devojin stan i stan njenog uitelja klavira.
7

Chombart de Lauwe, Paris et lagglomration parisienne, Bibliothque de Sociologie

Contemporaine, P.U.F., Paris. 1952.

13

Nema sumnje da e se sline sheme primeri moderne poezije koja je u stanju da

izazove burne emotivne reakcije (u datom sluaju, usled ogorenosti to je uopte
mogue iveti na slian nain) ili ak moderne teorije, poput one Bardisove (Ernest
Burgess), koja drutvene aktivnosti u ikagu smeta u jasno razgraniene,
koncentrine zone pokazati korisnim za poboljanje narednih prolazaka.
Uloga koju sluaj igra tokom prolaska dobija utoliko vei znaaj to metodologija
psihogeografskih istraivanja jo nije dovoljno razraena. Naravno, uinak sluaja je
konzervativan i u novom okruenju se ispoljava kroz tenju da se sve podredi navici i
ponavljanju ogranienog broja varijanti. Budui da progres uvek podrazumeva
iskoraivanje iz neke od onih oblasti kojima vlada sluaj, stvaranjem novih uslova,
koji su primereniji naim eljama, moglo bi se zakljuiti da se nasuminost prolaska
temeljno razlikuje od one koju nalazimo u etnji, ali i da se pojedinac ili grupa u
prolasku tada izlau opasnosti da otkriem prve psihogeografske atrakcije budu
vezani za nova sidrita navike, koja e nastaviti da na njih deluje.
Nedostatak opreza pri suoavanju sa sluajnostima i njihovim uvek reakcionarnim
ideolokim uincima, pokazao se kobnim po ishod uvenog besciljnog lutanja koje su
preduzela etvorica nadrealista 1923, odluivi se kockom za grad iz kojeg e poi:
lutanje ravnicom zna da bude deprimirajue, a uplitanje sluaja je tu daleko manje
nego inae. Ipak, mnogu goru nepromiljenost je pokazao izvesni Pjer Vandris (Pierre
Vendryes) (u asopisu Mdiumiz maja 1954), zakljuivi da bi ovu anegdotu kao
deo iste prie o oslobaanju od determinizma trebalo dovesti u vezu s nekim
eksperimentima iz teorije verovatnoe. Tako je naveo primer nasuminog rasporeda
punoglavaca u okrugloj posudi kristalizatora, uz znaajnu napomenu: Podrazumeva
se da ova populacija ne bi trebalo da bude izloena nikakvim spoljnim uticajima. Pri
takvim uslovima, punoglavci postiu bolje rezultate u oslobaanju nego nadrealisti,
budui da su u najveoj meri lieni inteligencije, drutvenosti i seksualnosti, pa su
zahvaljujui tome zaista nezavisni jedni od drugih.
Kao suta suprotnost ovim budalatinama, prevashodno urbani karakter prolaska
koji je na svome tek u velikim, industrijski modifikovanim gradovima, gde je u
stalnom kontaktu s novim mogunostima i znaenjima pre bi se mogao opisati
Marksovim reima: Ljudi mogu da vide oko sebe samo sliku svoga lica; sve im
govori o njima samima. Predeli u kojima obitavaju i sami su ivi.
ovek moe da krene u prolazak sam, ali iskustvo pokazuje da se najbolji rezultati
postiu s veim brojem manjih grupa, koje se sastoje od dve ili tri osobe istog
spoznajnog nivoa; poreenjem utisaka unutar razliitih grupa moglo bi se doi do
nekih objektivnih zakljuaka. Bilo bi poeljno da se sastav ovih grupa menja pri
svakom narednom prolasku. Ukoliko u grupi ima vie od etiri ili pet uesnika,
osobenosti prolaska poinju naglo da se gube; u svakom sluaju, nemogue je
premaiti broj od desetak uesnika, a da prolazak ne bude fragmentiran na vie
prolazaka koji se odvijaju istovremeno. Takve podvrste prolazaka sigurno zasluuju

14

izuzetnu panju, ali usled brojnih tekoa koje povlae sa sobom, do danas nisu mogle
biti dovoljno istraene.
Prolazak u proseku traje jedan dan, odnosno, koliko i vremenski interval izmeu dva
perioda sna. Vreme poetka i zavretka ne zavise od doba dana, ali treba napomenuti
da kasno doba noi po pravilu nije pogodno za prolazak.
Proseno trajanje prolaska ima isto statistiki znaaj. Pre svega, prolazak se izuzetno
retko odvija u istom obliku, poto uesnici izjutra ili uvee moraju da odvoje par sati
za neke uobiajene poslove; krajem dana, kao posledica umora, javlja se malodunost.
Ipak, vanije je to to se prolazak esto odvija u periodu od nekoliko unapred za to
odreenih sati ili ak bez najave, u svega nekoliko trenutaka, dok nekad zna da potraje
i vie dana bez prekida. Uprkos prekidima koje namee potreba za snom, pojedini
prolasci dovoljno snanog intenziteta potrajali su tri ili etiri dana, ak i due. Mora se
priznati da je u sluaju niza uzastopnih prolazaka, koji se odvijaju tokom dueg
perioda, skoro nemogue utvrditi taan trenutak ili stanje duha u kojem jedan prolazak
ustupa mesto drugom. Tako je jedna sekvenca prolaska, bez uoljivih prekida, bila
praena skoro dva meseca; slina iskustva e usloviti nastanak novih objektivnih
okolnosti koje utiu na ljudsko ponaanje, kao i nestanak veeg broja postojeih.
Uticaj vremenskih prilika na prolazak, iako nesporan, moe se smatrati presudnim
samo u sluaju dugotrajnih kia koje ga skoro u potpunosti onemoguavaju, dok mu
oluje i drugi vidovi vremenskih nepogoda, tavie, samo pogoduju.
Prostorno polje nekog prolaska moe biti jasno definisano ili neodreeno, zavisno od
toga da li za cilj ima istraivanje nekog terena ili afektivnu dezorijentaciju uesnika.
Ne bi trebalo smetnuti s uma da se ta dva aspekta prolaska esto preklapaju i da se
nijedan od njih ne javlja u istom obliku. Ipak, vonja taksijem bi mogla posluiti kao
dovoljno jasna linija razgranienja: ako se neka osoba tokom prolaska poslui
taksijem, bilo da bi stigla na tano odredite, bilo da bi se premestila dvadeset minuta
zapadnije, njen primarni cilj je da pobegne iz poznatog okruenja. Meutim, ako je
re o neposrednom istraivanju nekog terena, u prvom planu se nalazi izuavanje
psihogeografskog urbanizma.
U svim ovim sluajevima, prostorno polje e pre svega zavisiti od polazita u
sluaju pojedinaca, to e biti njihovi stanovi, dok e kod grupa to biti mesta odabrana
za okupljanje. Maksimalni opseg prostornog polja ne premauje granice nekog veeg
grada s njegovim predgraima. Minimalni opseg se moe svesti na malu ambijentalnu
celinu: samo jednu etvrt ili na samo jedan stambeni blok, ukoliko ovaj to neim
zasluuje (ekstremni sluaj bi bio celodnevni statini prolazak eleznikom stanicom
(Sen-) Lazar).
Istraivanje nekog stabilnog prostornog polja podrazumeva uspostavljanje baza i
odreivanje smerova prodora. Tu e biti poeljno konsultovanje mapa (kako onih
obinih, tako i ekolokih ili psihogeografskih), ali i unoenje odreenih ispravki i
njihovo auriranje. Podrazumeva se da na nae istraivanje nikako ne bi smela uticati
15

injenica da po prvi put istraujemo ari nama nepoznatih gradskih etvrti. Taj aspekt
problema nije samo nebitan, nego je i isto subjektivan, tako da brzo gubi na znaaju.
S njim se susreemo samo sporadino, kada moramo pronai psihogeografske izlaze
iz neke zone, svesno izbegavajui sve poznate repere. Tada se moe desiti da
odlutamo u etvrti koje smo ve dobro upoznali.
Za razliku od deozrijentacije ponaanja, u sluaju moguih sastanaka istraivanje
se svodi na najmanju moguu meru. Neku osobu zamolimo da doe sama, u zakazano
vreme, na tano odreeno mesto. Ona je pri tom poteena svih munih obaveza koje
namee obini sastanak, budui da nema koga da eka. Ipak, poto ju je ovaj mogui
sastanak neoekivano doveo na mesto koje joj je (ne)poznato, ona poinje da
razgleda okolinu. tavie, u isto vreme i na istom mestu mogao bi se zakazati drugi
mogui sastanak nekoj osobi za koju ova prva ne zna. S obzirom da joj je druga
osoba potpuno nepoznata, prva osoba e poeleti da stupi u razgovor s prolaznicima.
Moe se desiti da nikoga ne sretne ili da sluajno sretne onoga ko joj je i zakazao
mogui sastanak. U svakom sluaju, a posebno ako su vreme i mesto dobro
odabrani, ova osoba e svoje vreme iskoristiti na najneoekivaniji mogui nain. Ona
bi ak mogla da telefonom zakae mogui sastanak nekoj osobi koja jo ne zna
kako se okonao prethodni. Vidimo da nam ovaj vid razonode nudi skoro neiscrpne
mogunosti za improvizaciju.
Na slian nain, neke zabave sumnjivog karaktera, koje sam oduvek izuzetno cenio u
svom okruenju kao to su none posete kuama predvienim za ruenje, neprestano
i besciljno stopiranja ulicama Pariza za vreme trajka autoprevoznika, u cilju stvaranja
to vee zbrke, lutanja podzemnim katakombama, u koje je pristup strogo zabranjen
mogle bi se podvesti pod jednu uopteniju sklonost, koja ne bi bila nita drugo do
sklonost ka prolasku.
Pouke steene prolaskom doputaju nam da po prvi put popiemo psihogeografske
artikulacije nekog modernog grada. Nezavisno od prepoznavanja ambijentalnih
celina, njihovih osnovnih komponenti i lociranja u prostoru, stekli smo uvid u glavne
transverzale, njihove odstupnice i odbrambene bedeme. Tako dolazimo do kljune
hipoteze o postojanju obrtnih psihogeografskih platoa. Merimo objektivnu razdaljinu
izmeu dve gradske oblasti, koja ne mora nuno odgovarati razdaljini koju smo
ustanovili letiminim pogledom na plan tog grada. Uz pomo starih mapa, snimaka iz
vazduha i eksperimentalnih prolazaka mogli bismo napraviti mape uticaja, kakvima
jo ne raspolaemo i ija bi se nepreciznost, u ovom poetnom stadijumu istraivanja,
mogla uporediti s grubou prvih geografskih karti s tom razlikom to se ovde ne
bismo bavili iscrtavanjem granica postojanih kontinenata, ve promenom arhitekture i
urbanizma. Razliite atmosferske i stambene celine danas nisu jasno razdeljene, ve
su okruene uim ili irim graninim pojasevima. Jedna od vanijih promena do kojih
e dovesti praktikovanje prolaska bie stalno smanjivanje tih graninih pojaseva, sve
do njihovog konanog ieznua.

16

U smoj arhitekturi, sklonost ka prolasku tei opredmeivanju u novim oblicima

lavirinta koje omoguava moderno graevinarstvo. Tako se marta 1955. u tampi
moglo proitati da je u Njujorku podignuta zgrada koja pogoduje prolasku unutar
stambenog prostora: Stanovi u ovoj spiralnoj kui oblikom podseaju na krike neke
torte. Oni se po elji mogu poveavati ili smanjivati pomeranjem pregradnih zidova.
Zahvaljujui poluspratovima, broj prostorija nije ogranien, tako da se stanari mogu
opredeliti za korienje gornjeg ili donjeg nivoa susedne prostorije. Na ovaj nain se
tri etvorosobna stana u roku od est sati mogu pretvoriti u jedan dvanaestosobni
stan.
Oseaj za prolazak je, sasvim prirodno, povezan sa optim odnosom prema ivotu, ali
tu uslovljenost je ipak neprimereno tumaiti na mehaniki nain. Na ovom mestu se
neu baviti ni preteama prolaska, koji se, s pravom ili ne, mogu otkriti u istoriji
literature, niti nekim njegovim emotivnim aspektima. Za iskuenja prolaska vai isto
to i za iskuenja slobode. Sve navodi na zakljuak da e u budunosti doi do
nepovratnih promena u ljudskom ponaanju i izgledu ovog drutva. Jednoga dana
gradovi e se praviti da bi se kroz njih prolazilo. Uz neke manje intervencije, mogle bi
se iskoristiti neke zone koje ve postoje. Mogli bi se iskoristiti i pojedinci koji ve
postoje.
1956.

17

Dva izvetaja o prolascima

Gi-Ernst Debor
Guy-Ernest Debord, Deux comptes rendus de drive, Les Lvres Nues no. 9, Bruxelles, novembre
1956. Preveo Aleksa Golijanin, 2015.

I. Susreti i problemi u uslovima kontinuiranog prolaska

Uvee, 25. decembra 1953, letristi . I. (il Iven, Gilles Ivain, Ivan eglov), G. D.
(Gi Debor, Guy Debord) i G. L (Gaetan M. Langle, Gatan M. Langlais), uli su u
jedan alirski bar u ulici Ksavijea Priva (Xavier Priva), u kojem su proveli i celo
prethodno vee i koji su ve dugo zvali kod Malajca Tome, gde su zapodenuli
razgovor s nekim ovekom sa Kariba, od priblino etrdeset godina, neobino
elegantnim, u poreenju s redovnim gostima, koga su zatekli u razgovoru s K.
vlasnikom lokala.
ovek ih je, iz ista mira, upitao da nisu sluajno u vojsci. Poto je dobio negativan
odgovor, insistirao je da sazna kojoj organizaciji pripadaju. Predstavio se pod
oigledno lanim imenom, Kamij . (Camille J.). Ono to je usledilo, bilo je krcato
podudarnostima (adrese koje navodi, pitanja kojima je zaokupljen, upravo ona kojima
su se njih trojica bavila te iste nedelje, njegov roendan, isti kao i . I.) i
dvosmislenim frazama, koje su zvuale kao sraunate aluzije na prolazak (drive).
Najvie je, meutim, zapanjivao njegov sve vei delirijum, koji se vrteo oko ideje o
hitnom putovanju neprekidnom putovanju, kako je stalno ponavljao. Krajnje
ozbiljno pria kako je po dolasku iz Hamburga potraio adresu bara u kojoj se upravo
nalazi svratio je u njega na trenutak, svideo mu se ali, poto ga nije prepoznao,
zvao je enu u Njujork da je pita za adresu. Poto se ispostavilo da takve adrese nema
u Njujorku, samo je zahvaljujui istom sluaju opet naleteo na ovaj bar. Dolazio je sa
Orlija (aerodroma). (Nijedan avion nije ve danima sleteo na Orli, zbog trajka
radnika obezbeenja, pored problema zbog smanjene vidljivosti. G. D. je to znao jer
je pre dve veeri doao iz Nice vozom, posle dva dana ekanja na tamonjem
aerodromu.) S pomalo tunom sigurnou, . govori G. L. kako su njegove sadanje
aktivnosti iznad njegovih mogunosti (dva meseca kasnije, G. L. e biti iskljuen iz
grupe). . predlae letristima da se sutradan nau na istom mestu i probaju izvrsni
rum s njegove plantae. Rekao je i kako e ih upoznati sa svojom enom, da bi
onda, ne obazirui se na oiglednu kontradikciju, rekao kako e od sutra biti
udovac, zato to njegova ena kree izjutra automobilom iz Nice.
Poto je otiao, letristi se raspituju o njemu kod K. (koji inae ne zna nita o njihovim
aktivnostima), ali on ne moe da im kae nita, osim da ga je jednom, pre nekoliko
meseci, astio piem.
Sutradan, . dolazi na sastanak, sa svojom enom, prilino zgodnom Karipkinjom,
priblino istih godina. Priprema izvrstan pun sa svojim rumom. . i njegova ena na
18

neki neobjanjiv nain privlae panju svih Aliraca iz bara, koji su u isti mah
oduevljeni i puni potovanja. Nastupa neobino snana halabuka, s nekoliko gitara
odjednom, povicima, plesom. . opet uspostavlja red, neoekivanom zdravicom u ast
brae koja ginu na bojnom polju (iako u tom trenutku nisu na pomolu nikakvi
oruani sukobi, bilo gde, osim u Indokini). Razgovor dostie nivo delirijuma od
prethodne veeri, samo to ovog puta u njemu uestvuje i -ova ena. Poto je
primetio da se prsten koji je . nosio prethodne veeri sada nalazi na ruci njegove
ene, G. L. tiho govori . I, nadovezujui na sinoni komentar, u kojem nije propustio
priliku da prizove zombije i karakteristina znamenja tajnih sekti, Vudu je promenio
ruke. -ova ena to uje i osmehuje se znalaki.
Poto je opet priao o susretima i mestima koji provociraju njegove sagovornike, .
im saoptava kako ne zna da li e se ikada vie videti, zato to su moda prejaki za
njega. Oni ga uveravaju u suprotno. Pre nego to e se rastati, . I. nudi njegovoj
eni adresu jednog prilino atraktivnog bara u Nici, poto ona treba da ide tamo. .
hladno odgovara da je za to, naalost, prekasno, poto je otila jo jutros (?). Oprata
se govorei kako je sada siguran da e se jednog dana ponovo sresti, moda ak i na
drugom svetu emu dodaje, znate na ta mislim?, to te rei liava svakog traga
mistike.
Uvee 31. decembra, u istom baru, u ulici Ksavijea Priva, letristi zatiu K. i redovne
muterije koje terorie banda od desetak Aliraca pristiglih sa Pigala, koji su okupirali
mesto. Izgleda da su u neku vrlo mutnu priu umeani falsifikovani novac i hapenje
jednog od K-ovih prijatelja, u tom istom baru, pre nekoliko nedelja, zbog prodaje
narkotika. Poto je prva briga posetilaca da izmire raune ne meajui u to Evropljane,
poto policija nee obraati mnogo panje ako sve ostane meu severnoafrikancima, i
poto im K. ne govori da odmah napuste bar, G. D. i . I. provode vee pijui za
ankom (za koji su posetioci smestili i jednu devojku koju su doveli sa sobom),
priajui neprekidno i vrlo glasno pred zanemelom publikom, na nain koji samo
pojaava optu napetost. Malo pre ponoi, na primer, razmatraju ko e od njih morati
da umre ove, a ko idue godine, ili ponavljaju rei osuenika na smrt, koji je trebalo
da bude pogubljen u zoru prvog januara, Evo jednog lepog poetka godine, uz razne
druge ale, sline vrste, od kojih su sve sukobljene strane prebledele. ak i pred zoru,
kada je G. D. ve mrtav pijan, . I. nastavlja sam, u istom stilu, jo nekoliko sati, sa
slinim uspehom. Jutro, prvog januara 1954. godine, poinje u istim uslovima, s
mnogim pokuajima zastraivanja i uvijenim pretnjama, nemonim da nateraju
dvojicu letrista da napuste mesto, pre obrauna. Ovi, opet, nisu u stanju da dou do
bilo koga od svojih prijatelja telefonom, ija upotreba zahteva veliku smelost. Na
kraju, s prvim mrakom, K-ovi prijatelji postiu kompromis sa strancima i mrzovoljno
se razilaze, svako svojim putem (kasnije, K. usplahireno izbegava svako objanjenje
tog dogaaja, a letristi diskretno zakljuuju da je cela stvar jedva vredna pomena).
Sutradan, kasno popodne, G. D. i . I. odjednom shvataju da se nalaze nadomak ulice
Vjel di Templ (Vieille du Temple) i odluuju da pou tamo i ponovo posete jedan bar
19

u toj ulici, u kojem je, pre est nedelja, . I. primetio neto neobino: kada je uao
tamo, za vreme jednog prolaska u drutvu P. S. (Patrick Straram), konobar ga je
doekao s nekim nemirom u pogledu i upitao ga, Sigurno bi hteo jedno pie?, i
poto je dovio potvrdan odgovor, nastavio: Nema vie. Doi sutra. . I. je
mehaniki odgovorio, Dobro, i izaao napolje; P. S. je, iako zbunjen tom apsurdnom
reakcijom, poao za njim.
Ulazak G. D. i . I. u bar odmah je uutkao desetak mukaraca koji su priali na
Jidiu, sedei za dva ili tri stola, svi sa eirima na glavama. Dok su letristi ispijali
nekoliko aa alkohola za ankom, leima okrenuti vratima, neki mukarac, takoe sa
eirom, uleteo je unutra, a konobarica koju nikada ranije nisu videli glavom im je
pokazala da je to osoba kojoj bi trebalo da se obrate. ovek je zgrabio stolicu,
postavio je na metar od njih, seo na nju i poeo da im govori vrlo glasno i nadugako,
na Jidiu, tonom ponekad ubeujuim, ponekad preteim, a opet bez namerne
agresivnosti, pri emu, iznad svega, kao da nije ni pomiljao da ga ovi nee razumeti.
Letristi su ostali ravnoduni; s najveom moguom drskou gledali su u sve prisutne,
koji kao da su zabrinuto oekivali neki njihov odgovor. Onda su otili. Kada su se
nali napolju, sloili su se da nikad anisu videli tako ledenu atmosferu, u poreenju s
kojom su oni gangsteri od sino izgledali kao jaganjci. Nastavili su s prolaskom, da bi
kod mosta Notr-Dam primetili da ih prate dvojica mukaraca iz bara, kao u nekom
gangsterskom filmu. U istom duhu, osetili su da sada moraju biti dosetljivi, da bi
svojim progoniteljima zavarali trag; nehajno su preli most, da bi onda naglo skrenuli
desno, na kej Ostrva de la Site (le de la Cit), na kojem su se dali u trk, proavi
ispod mosta Pon-Nef (Pont-Neuf), sve dok nisu doli do trga Ver-Galan (Vert-Galant).
Odatle su se vratili do Pon-Nefa, stepenicama skrivenim iza statue Anrija IV (Henry
IV). Dvojica mukaraca sa eirima su dotrala ispred statue verovatno u nameri da
im preseku put do keja Orfevr (Quai des Orfvres) (to je izgledalo kao jedini izlaz,
ako ne znate za stepenice) da bi onda zastali, kada su ih ugledali. Dvojica letrista su
krenuli ka njima i proli pored njih, a da ovi, zaudo, nisu reagovali nijednim gestom;
produili su peakom stazom preko Pon-Nefa, sve do desne obale. Tamo su primetili
da ih ona dvojica opet prate i da se jedan automobil sa Pon-Nefa s kojim su ona
dvojica izgleda razmenjivali signale oigledno ukljuio u poteru za njima. . I. i G.
D. su onda preli preko keja Luvr, ba u asu kada su prolaz preko njega dobila
vozila, inae veoma brojna na tom potezu. Iskoristivi prednost tog manevra, urno su
proli prizemljem robne kue La Samariten (La Samaritaine) i izali na ulicu Rivoli,
da bi se onda stutili ka stanici metroa Luvr, gde su kasnije promenili voz na stanici
atle (Chatelet). Nekoliko putnika sa eirima delovalo im je sumnjivo. . I. je bio
ubeen da mu neki mukarac sa Kariba, koji se zatekao blizu njega, alje signale, koji
su, po njemu, govorili da je ovaj emisar koga je . poslao da ih zatiti od iznenadnog
napada neprijateljskih sila. Poto su izali na stanici Mon (Monge), letristi stiu do
Montanj-enevjeva (Montagne-Saint-Genevive),8 preko pustog Kontinenta
8

U svim ovim tekstovima, Debor izostavlja re Saint(Sveti) iz naziva lokacija.

20

Kontreskarp (Continent Contrescarpe, Place de la Contrescarpe),9 na koji se sputa

no, u atmosferi sve vee napetosti.

2. Prepoznavanje gradskih ambijenata pomou prolaska

U utorak, 6. marta 1956, u 10 sati prepodne, G.-E. Debor i il Volman nali su se u
ulici arden-Pol (Jardins-Saint-Paul) i poli na sever, s namerom da istrae mogunost
prolaska Parizom u toj visini. Uprkos toj nameri, ubrzo su skrenuli na istok i presekli
gornji deo 11. arondismana, iji karakter, usled bedne komercijalne standardizacije,
predstavlja dobar primer odvratnog malograanskog pejzaa. Jedini prijatan susret
bila jeprodavnica u ulici Oberkampf 160: Charcuterie-Comestibles A. Breton
(Delikatesna radnja A. Breton). Po dolasku u 20. arondisman, Debor i Volman zalaze
u niz uskih uliica, koje ih onda, preko pustih placeva i du vrlo zaputenih niskih
zgrada, vode sve do raskra ulica Menilmontan i Kuron (Mnilmontant, Couronnes).
Preko stepenita na severnoj strani ulice Kuron dospevaju u mreu uliica slinih
prethodnim, ali ojaenih zaista nesreno pitoresknim izgledom. Njihovo napredovanje
zatim skree ka severozapadu. Izmeu avenije Simona Bolivara i avenije Maturena
Moroa (Simon Bolivar, Mathurin Moreau), dospevaju na uzviicu sa zamrenim
spletom pustih uliica, uasno monotonih fasada (ulica Remija de Gurmona, ulica
Edgara Poa, itd.) (Rmy-de-Gourmont, Edgar-Po). Ubrzo posle toga, iznenada
dospevaju na sam kraj kanala Marten (Saint-Martin) i neoekivano se zatiu ispred
impresivne rotonde (krunog zdanja) Kloda-Nikola Ledua (Claude-Nicholas Ledoux
ili Rotonde de la Villette), prave ruevine, neverovatno zaputene, iji arm, na
jedinstven nain, poveava uzdignuti luk pruge metroa, koja prolazi u neposrednoj
blizini. Tu se priseamo srene anticipacije marala Tuhaevskog (Mihail Tuhaevski,
Tukhachevsky), prethodno navedene u jednom broju Nadrealistike revolucuje,10 o
tome kako bi lepoti Versaja mnogo doprinelo kada bi se izmeu palate i velikog
bazena podigla neka fabrika.
Posle istraivanja terena, letristi oseaju da su u stanju da utvrde postojanje znaajne
psihogeografske okretnice sa Leduovom rotondom kao sreditem koja bi se mogla
definisati kao celina ores-Staljingrad (Jaurs-Stalingrad),11 otvorena ka najmanje
etiri vane psihogeografske kosine (kanal Marten, bulevar de la apel, ulica

Trg ili Kontinent Kontreskarp, kako su ga zvali letristi, pariski trg nadomak sedita Letristike i
kasnije Situacionistike internacionale, u ulici Montanj-Sen-enevjev 32. U istom broju Les Lvres
Nues, Debor je objavio tekst o tom mestu, Position du Continent Contrescarpe, tragom teksta koji je
1954. napisao il Iven (G. I., odnosno, Ivan eglov), Introduction au Continent Contrescarpe.
10

Paul Eluard i Benjamin Pret, Revue de la presse, La rvolution surraliste 3, oktobar 1927, str. 64.

11

Linija metroa koja povezuje aveniju ana oresa i Trg Staljingrad (Avenue Jean-Jaurs, Place de
Stalingrad ili Place de la Bataille-de-Stalingrad).

21

Obervilije, Urkski kanal),12 a verovatno i ire. U vezi s konceptom okretnice,13 Volman

se prisea raskra iz Kana, koji je 1952. oznaio kao centar sveta. To bi se svkako
moglo povezati s psihogeografskom privlanou ilustracija iz udbenika za najmlae
uenike, na kojima su, s didaktikom namerom, na jednoj slici, prikazani luka,
planina, prevlaka, uma, reka, nasip, rt, most, brod i arhipelag. Slike luka Kloda
Lorena14 takoe imaju veze s tim postupkom.
Debor i Volman nastavljaju da hodaju ka severu, du divne i tragine ulice
Obervilije.15 Usput ruaju. Poto su proli bulevarom Makdonald do kanala Deni
(Saint-Denis), idu njegovom desnom obalom, dalje na sever, zaustavljajui se, na
due ili krae, u raznim barovima koje dre ljudi s bari. Odmah kod mosta Landi
(Landy), odvajaju se od kanala, kod poznate brane, i u 6.30 predvee stiu u panski
bar, koji tamonji radnici zovu Kafana bundija, u najzapadnijem delu Obervilijea,
tano preko puta mesta zvanog Poljane (La Plaine), koje pripada optini (Sen-)
Deni. Poto su jo jednom proli pored brane, tumaraju neko vreme Obervilijeom,
kojim su nou proli najmanje deset puta, ali koji im je po danu nepoznat. S prvim
markom, odluuju da prekinu ovaj prolazak, koji im vie nije zanimljiv.
Poto su kritiki razmotrili celu operaciju, utvrdili su da bi za neki prolazak, koji bi
krenuo iz iste take, bilo bolje ako bi iao pravcem sever-severozapad; da treba
preduzeti vei broj sistematinih prolazaka iste vrste, budui da je Pariz, iz tog ugla,
ostao uglavnom neistraen; da se kontradikcija izmeu sluaja i svesnog izbora,
prisutna u prolasku, javlja uvek iznova, u uravnoteenom obliku, i da je taj razvoj
neogranien. Kao program za naredne prolaske, Debor predlae direktnu vezu izmeu
centra ores-Staljingrad (ili centra Ledu) i Sene, kao i istraivanje njenih zapadnih
ogranaka. Volman predlae prolazak koji bi poeo kod Kafane bundija i onda
pratio kanal prema severu, sve do (Sen-) Denija i dalje.
1956.

12

Ostale lokacije iz zagrade: boulevard de la Chapelle, rue dAubervilliers, canal de lOurcq.

13

Plaque tournante: rotaciona ploa, odnosno, platforma, okretnica za lokomotive ili tramvaje.

14

Claude Lorrain, videti Uvod u kritiku urbane geografije.

15

U toj ulici je 7. XII 1952. zvanino osnovana Letristika internacionala (LI), na konferenciji
(Confrence dAubervilliers) kojoj su prisustvovali an-Luj Bro (Jean-Louis Brau), Ser Berna (Serge
Berna) i il Volman, koji su tada odluili da se odvoje od Isuovog Letristikog pokreta (Isidore Isou).
Zakljuni dokument je bio ispisan rukom, na dva lista kockaste hartije, a zatim pocepan, zaepljen u
flau i baen u kanal Sen-Deni. an-Luj Bro ju je sutradan upecao, tako da je dokument ipak bio
ponovo sastavljen, pomou lepljive trake, i sauvan u arhivi LI.

22