A sada, SI

Situacionistika internacionala
1964.

U naim aktivnostima treba videti do sada najuspeniji pokuaj da se izae iz dvadesetog

veka.
***
Svako istorijsko razdoblje kuje vlastiti ljudski materijal; da su naoj epohi zaista bili
potrebni teorijski radovi, ona bi sma stvorila neophodne snage da toj potrebi udovolji.
Roza Luksemburg, Napred, 14. mart 1903.
Sada, kada su situacionisti ve postali deo istorije i kada se ini da su njihove aktivnosti odigrale
veoma specifinu, ali svakako kljunu ulogu u raspravama o kulturi iz proteklih nekoliko godina, jedni
zameraju SI na uspehu, a drugi na neuspehu.
Da bi se shvatilo pravo znaenje tih pojmova, kao i skoro svih sudova koje je intelektualni establiment izrekao o SI, prvo ih treba okrenuti naglavake. Ono u emu SI nije uspela, po pravilu se smatra
njenim uspehom: umetnike vrednosti koje su neki od nas poeli da priznaju, injenica da neke nae teze postaju pomodne u sociolokim ili urbanistikim krugovima ili, naprosto, obezbeena lina
promocija svakog situacioniste odmah po njegovom iskljuenju iz SI. Ono najvanije u emu smo
uspeli sastoji se u injenici da nismo pristali na kompromise koje su nam nudili akom i kapom; to
to se nismo slepo pridravali probnog nacrta svog programa, dokazuje njegovo glavno, avangardno
obeleje (nasuprot nekim upadljivijim), koje treba da nas vodi dalje. Najzad, o naem uspehu svedoi
i injenica da nas sve do danas nije priznao niko iz redova vlasti.
Nema sumnje da smo napravili brojne greke. esto smo ih ispravljali ili ostavljali takvima kakve
jesu, iako su se upravo meu njima mogli pronai neki elementi koji su imali uspeha ili bi ga imali
uz malo vie angaovanja s nae strane. Nije teko uoiti nedostatke u naim prvim publikacijama
verbalna preterivanja, fantazije nasleene od starog umetnikog miljea, ostatke stare politike; najzad, sve te nedostatke je najlake kritikovati u svetlosti kasnijih zakljuaka SI. Drugi faktor, koji je,
prirodno, ostavio manje traga u naim spisima, optereivao nas je mnogo vie: bila je to nihilistika
apstinencija, ozbiljna nesposobnost mnogih od nas da misle i postupaju kao odrasle osobe, spremne
na pozitivan dijalog. Taj nedostatak je skoro uvek bio praen najapstraktnijim i najvisokoparnijim
insistiranjem na bestelesnom radikalizmu.
Postoji, meutim, jedan vid zastranjivanja koji se za nas mogao pokazati jo kobnijim: bila je to opasnost da se nedovoljno jasno razlikujemo od modernih tendencija tumaenja i predloga u vezi s novim
drutvom koje nam je doneo kapitalizam od tendencija koje, pod razliitim maskama, predstavljaju
samo put integrisanja u to drutvo. Poevi od Konstanove interpretacije unitarnog urbanizma, ta tendencija je poela da se sve vie ispoljava unutar SI i pokazala se neuporedivo opasnijom od zastarelih
umetnikih koncepcija, protiv kojih smo se tako dugo borili. Bila je modernija i zato manje oigledna;
pored toga, bilo je jasno da joj se smei svetla budunost. Na projekat je nastao u isto vreme kada i
moderne tendencije integrisanja. Ta dva projekta su, dakle, bila direktno suprotstavljena, ali je meu
njima postojala i izvesna slinost, koju su delili samim tim to su bili savremenici. Sve do nedavno
nismo poklanjali dovoljno panje tom aspektu problema. Zato nije nemogue u predlozima Aleksandra Trokija, iznetim u br. 8 ovog asopisa, uprkos potpuno suprotnoj nameri njihovog autora, otkriti
izvesne slinosti sa onim alosnim psihodramskim pokuajima spasavanja raspadnute umetnosti,
kojima se bavila komina Radionica slobodnog izraavanja u Parizu, maja ove godine. Ipak, taka do
koje smo stigli dovoljno govori kako o naem projektu, tako i o projektu integrisanja. Sva moderna
nerevolucionarna istraivanja od sada moramo smatrati i tretirati ih kao nae najljue neprijatelje.
Takvi pokuaji samo jaaju sve postojee mehanizme kontrole.
Ipak, ne bismo smeli napustiti krajnje postaje modernog sveta samo zato da se ne bismo liili na
one koji tamo borave ili zato da ih ne bismo nauili niemu to bi kasnije mogli upotrebiti protiv
2

nas. Normalno je da nai neprijatelji uspevaju da nas delimino iskoriste. Neemo im prepustiti teren
postojee kulture, niti se pomeati s njima: jasno je da bi nam oni isti vajni apostoli, koji ele da nam se
dive i da nas potuju s pristojne udaljenosti, najradije preporuili moralno bezgrenu prvu opciju, dok
se smi opredeljuju za onu drugu. Ne prihvatamo taj sumnjivi formalizam: ba kao i proletarijat, ne
moemo se pretvarati da smo, u postojeim okolnostima, neeksploatisani najvie to moemo uiniti,
jeste da od te eksploatacije napravimo prevelik rizik za eksploatatore. SI se jasno deklarisala kao
alternativa dominantnoj kulturi, a posebno njenim takozvanim avangardnim formama. Situacionisti
smatraju da bi morali zameniti umetnost, koja je mrtva kao i separatnu filozofsku misao, iji le,
uprkos svim naporima, niko nee uspeti da oivi poto je spektakl, koji je zamenio i tu umetnost
i tu misao, postao pravi naslednik religije. Kao i nekadanja kritika religije (koje se dananja levica
odrekla, kao to se odrekla svakog miljenja i delovanja), kritika spektakla je danas postala preduslov
svake druge kritike.
Put totalne kontrole svih ljudskih aktivnosti i put neograniene stvaralake slobode svih ljudskih
aktivnosti, jedan je isti put: to je put modernih otkria. Silom prilika hodamo istim putem kao i nai
neprijatelji dodue, najee tako to ih pretiemo ali, na tom putu moramo ostati neprijatelji. Bolji
e pobediti.
Dananja epoha moe da isprobava, ali ne i da na pravi nain koristi brojne inovacije, poto je obuzeta ouvanjem starog poretka. Nunost revolucionarnog preobraaja drutva mora postati Delenda
est Carthago (Kartagina mora biti unitena; nap. ured.) svih naih rasprava o poeljnim inovacijama.
Revolucionarna kritika postojeih uslova ivota svakako ne podrazumeva neki monopol na inteligenciju, ve samo na nain njenog korienja. U sadanjoj krizi kulture i drutva, oni koji ne umeju
da se slue inteligencijom nemaju pravo da se nazivaju intelektualcima. Potedite nas prie o inteligenciji koja nema praktinu primenu. Siroti Hajdeger! Siroti Luka! Siroti Sartr! Siroti Bart! Siroti
Lefevr! Siroti Kardan! Tikovi, tikovi i tikovi. Lieni uputstva za korienje inteligencije, oni raspolau samo karikaturalnim fragmentima istinski novih ideja, koje bi mogle da istovremeno obuhvate i
ospore totalitet nae epohe. Oni ne samo da nemaju svoje, ve su se pokazali nesposobnim da na iole
zadovoljavajui nain plagiraju tue ideje. Specijalizovani mislioci iskorauju iz svojih oblasti samo
da bi glumili zadivljenu publiku neke sline, podjednako propale specijalizacije, za koju nisu ni uli
pre nego to je postala pomodna. Jedan bivi specijalista za ultraleviarsku politiku, uporedo sa strukturalizmom i socijalnom psihologijom, otkriva i etnoloku ideologiju, koja mu je do jue bila potpuno
strana: u injenici da Indijanci iz plemena Zuni nisu imali nikakvu istoriju, on nalazi briljantno objanjenje vlastite nesposobnosti da deluje u okvirima nae istorije (nasmejaete se do suza itajui prvih
dvadeset pet stranica asopisa Socialisme ou Barbarie, br. 36). Specijalistima ljudske misli ostaje da
budu samo mislioci specijalizacije. Ne pretendujemo na to da raspolaemo monopolom na dijalektiku,
na koju su svi pozivaju; pretendujemo samo na privremen monopol na njenu upotrebu.
Neki se jo uvek usuuju da naim teorijama suprotstave nunost praktinog delovanja, iako su se
oni koji o tome buncaju s tolikim metodolokim arom skoro uvek pokazivali nesposobnim i za najmanji praktian potez. Kada se u naoj epohi ponovo javi revolucionarna teorija, koja moe raunati
samo na sebe, ako eli da se pretoi u novu praksu, onda na to treba gledati kao na poetak praktinog
delovanja. Ta teorija je isprva zatoena u okvirima novog akademskog neznanja, koje postojee drutvo uporno propagira i odseena od masa na mnogo radikalniji nain nego u XIX veku. Mi, naravno,
delimo njenu izolaciju, rizike kojima se izlae, kao i njenu sudbinu.
Da bi nam neko pristupio, poeljno je da se prethodno nije kompromitovao i da ima u vidu da
nikada nismo pogreili u negativnoj proceni ljudi, iako smo na krai rok mogli pogreiti u nekim
sitnicama. Zato nam ne mogu pristupiti osobe koje se u teorijskom i praktinom pogledu ne slau s
naom osudom nekih savremenika ili postojeih idejnih tokova. Neki mislioci, koji se sada spremaju
da pristupe tumaenju i ureivanju modernog drutva, ve su ga tumaili, ali i konzervirali njegove
3

starije forme, u periodu kada su, na primer, bili staljinisti. A sada bi, bez trunke stida, hteli da se
ponovo oprobaju, isto onako vedro i nepokolebljivo kao i ranije, uvek orni za nove neuspehe. Drugi,
koji su se u prethodnoj fazi borili protiv njih, sada im se pridruuju u zajednikom oduevljavanju
inovacijama. O specijalistikim iluzijama moe se raspravljati i iz sigurnih fotelja. Ali, situacionisti se
oslanjaju na znanje koje ne pripada tom spektaklu: mi nismo plaeni dravni mislioci.
Predstoji nam rad na doslednom objedinjavanju elemenata kritike i negacije (kroz ideje i akciju),
trenutno rasutih irom sveta, na objedinjavanju tih svesno spoznatih elemenata i celog ivota tako
osveenih ljudi i najzad, na objedinjavanju smih ljudi i prvih grupa koje su dostigle potreban nivo
intelektualnog znanja i praktinog osporavanja postojeeg drutva. Usklaivanje tih istraivanja i
borbe na najpraktinijem nivou (novo meunarodno povezivanje), u ovom asu se ne moe zamisliti
bez teorijskog usaglaavanja (na emu neki situacionisti ve rade). Na primer, da bismo bolje objasnili
izvesne aspekte naih teza, koje su ponekad bile izloene na suvie apstraktan nain, u ovom broju
asopisa je vei prostor posveen koherentnom iznoenju nekih primera iz svakodnevnog ivota. Nai
projekti bi ubudue morali biti izloeni mnogo detaljnije. Taj nastavak e u mnogo emu prevazii ono
to smo do sada postigli vlastitim snagama.
Dok savremeni bezvoljnici poslednjih godina ispiraju usta zakasnelim projektom ulaska u dvadeseti vek, mi smatramo da bi to pre trebalo dokrajiti mrtvo vreme koje je dominiralo ovim vekom i
tako staviti taku na celu epohu hrianstva. U tome, kao i u svemu drugom, najvanije je ne znati za
meru. U naim aktivnostima treba videti do sada najuspeniji pokuaj da se izae iz dvadesetog veka.
SI br. 9, avgust 1964.

Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright

Situacionistika internacionala
A sada, SI
1964.
Maintenant, lI.S., Internationale situationniste, Numro 9, Paris, Aot 1964.
Preveo Miodrag Markovi, 2008. Preuzeto iz asopisa Gradac (aak) br. 164165166,
Situacionistika internacionala: izbor tekstova, 2008, str. 157160.
anarhisticka-biblioteka.net