Univerzitet u Istonom Sarajevu

Filozofski fakultet Pale-Tehnoloki fakultet

Zvornik

SOFTVER

Prof. Dr Milorad K. Banjanin

hardware
FIZIKI DEO
RAUNARSKOG
SISTEMA
Raunarski hardver ne moe da
izvri nijednu aktivnost bez
prethodno dobijene instrukcije. Te
instrukcije nazivamo softverom ili
raunarskim programima.

software
OMOGUAVA
HARDVERU DA
RADI

predstavlja skup instrukcija ili programa na

osnovu kojih hardver izvrava odreene
zadatke (obrada podataka, ulaz, izlaz, ...)

SOFTVER moe da se definie kao sveobuhvatni zbir

informatikih programa,procesa,pravila,dokumentacije
i datoteka u vezi, koji ine deo operacija jednog
informatikog sistema

obuhvata sve raspoloive

programe na datom raunaru
za reavanje korisnikih
zadataka,kao i programe koji
su specijalno pisani za
efikasno korienje i
odravanje raunara

Softver omoguava korisniku da

koristi raunar da bi ostvario
eljeni cilj.

PROGRAM KAO PROIZVOD treba da zadovoljava:

FUNKCIONALNOST
Podrazumeva da program mora odgovarati zahtevima koji proistiu iz prirode
problema za koji je pisan program. Program je funkcionalan ako zadovoljava
razumna oekivanja korisnika
POUZDANOST
Pod pouzdanou se podrazumeva broj otkaza u jedinici vremena.
broj
otkaza

broj
otkaza

RAUNARA

vreme

PROGRAMA

PRENOSIVOST
Sposobnost izvravanja na to vie razliitih sistema.

vreme

softver za upravljanje kompjuterskim sistemom na

osnovnom nivou, nezavisno od konkretne primene
kompjutera od strane korisnika i od konkretnog
kompjuterskog sistema. Predstavlja osnovu za
funkconisanje aplikativnog softvera.

softver namenjen specifinim

upotrebama od strane korisnika za
reavanje konkretnih problema. Obuhvata
programe za obradu teksta, video igre,
softver za knjigovodstvo, navoenje
raketa, itd.

rad raunarskog sistema

usmerava

kontrolie

podrava

ima zadatak da

je svaki program koji je

namenjen da omogui
raunaru pokretanje i
izvravanje osnovnih
funkcija

je zaduen za
upravljanje
pojedinim
hardverskim
delovima

izvrava zadatke kao

to je prenos
podataka sa memorije
na disk, ispisivanja
teksta na ekranu itd.

Sistemski softveri deluju prvenstveno kao posrednik izmeu

kompjuterskog hardvera i aplikativnih programa.
Aplikativni softver ne moe da radi bez sistemskog softvera
Sistemski softver je uopteniji nego aplikativni softver i
obino nezavisan od bilo kog specifinog tipa aplikacije.

programi za upravljanje hardverom, softverom i

informacionim resursima za vreme obrade podataka
SOFTVER ZA
UPRAVLJANJE
SISTEMOM ILI
OPERATIVNI
SISTEM

raspoloivi programi za
razvoj aplikativnog
softvera i procedura za
njihovo korienje npr.
kompajleri, interpreteri i
prevodioci

SISTEMSKI
SOFTVER

SOFTVER ZA
RAZVOJ SISTEMA

SOFTVER ZA
PODRKU
SISTEMU

programi za podrku
operacijama koje vri
korisnik prilikom
korienja kompjutera
npr. pomoni (engl. utility)
programi za prikazivanje
statusa obrade i programi
za zatitu informacionih
resursa

Osnovna komponenta
sistemskog softvera je skup
programa koji se zovu
OPERATIVNI SISTEM

On sadri generalne instrukcije koje omoguavaju raunaru da izvrava bazine

funkcije kao to su uitavanje, skladitenje i pretraivanje datoteke, kopiranje
datoteka i programa u sekundarnu memoriju, kreiranje direktorijuma, lociranje
datoteka, kompresija podataka.

Operativni sistem je najvaniji dio

softvera na raunaru. Bez njega
raunar ne bi radio.

upravlja hardverskim i softverskim

resursima sistema
obezbeuje konzistentan
aplikativni interfejs i interfejs za
interakciju korisnika sa
kompjuterom

Svrha operativnog sistema je

koordinacija i nadzor
hardvera i softvera na takav
nain da se sistem kojim on
upravlja ponaa na
predvidljiv i prilagodljiv
nain.

Office,

Baze podataka,
...

Igre, ...

Kompajleri,
interpreteri

Editori

Linkeri

Operativni sistem

Korisniki
programi
Sistemski
programi

Mainski jezik
Mikro programi
Fiziki ureaji

HARDVER

srce operativnog sistema

Prvi sloj softvera koji se uitava u

raunarsku memoriju pri pokretanju. Kao
takav, on svom ostalom softveru, koji se
potom uita u operativnu memoriju,
obezbeuje zajednike usluge jezgra

Osnovne usluge koje prua ovo

zajedniko jezgro su:
upravljanje memorijom
pristup diskovima
upravljanje procesima i poslovima
pristup ostalim raunarskim ureajima

OPERATIVNI SISTEMI mogu podravati

mono-tasking (jednoprocesni, monoprogramiranje): u
memoriji istovremeno postoji samo jedan program, tj.
istovremeno se izvrava samo jedan proces (npr. DOS),
multi-tasking (vieprocesni, multiprogramiranje): u memoriji
istovremeno postoji vie programa, tj. istovremeno se
izvrava vie procesa (npr. Windows, Linux).
RAM
Proces
PCB

Proces
PCB

Proces

PCB

CPU

Operativni sistem mora da upravlja

aplikacijama tako da stvara privid da se
nekoliko aplikacija izvrava paralelno,
odnosno on mora izmenjivati izvravanje
razliitih procesa, i to vie hiljada puta u
sekundi.

KORISNIK
GUI

(grafiki-korisniki interfejs)

Aplikacija

Interpreter komandi

SISTEMSKI SERVISI
OPERATIVNI SISTEM
Batch OS

OS za multiprogramski rad

OS za multiprocesorski rad

OS za rad u
realnom vremenu

podrava
(omoguava)
izvoenje
programa
prema nekom
unapred
definisanom
redosledu

omoguuje da
kompjuter
izvrava vie
korisnikih
programa
istovremeno,
delei hardverske
resurse koji mu
stoje na
raspolaganju

sve osobine OS-a

za multiprogramski rad, s
tom razlikom to
ova vrsta OS-a ima
mogunost rada sa
vie procesora
(poveava se snaga
kompjutera)

savremeni OS sa
virtuelnim
konceptom
korienja memorije
koji podrazumeva i
mogunost
multiprogramiranja i
multiprocesiranja

MODUL ZA
UPRAVLJANJE
KONTROLERIMA I/O
UREAJA

MODUL ZA
UPRAVLJANJE
PROCESOROM

MODUL ZA
UPRAVLJANJE
RADNOM
MEMORIJOM

Zadatak OPERATIVNOG SISTEMA

je da upravlja fizikim (procesor,
kontroleri i radna memorija) i
logikim (fajlovi i procesi) delovima
kompjutera, pa se operativni sistem
moe podeliti na:
MODUL ZA
UPRAVLJANJE
FAJLOVIMA
MODUL ZA
UPRAVLJANJE
PROCESIMA

MODUL ZA
UPRAVLJANJE
KONTROLERIMA I/O
UREAJA

MODUL ZA
UPRAVLJANJE
RADNOM
MEMORIJOM

Uvodi operaciju prekljuivanja iji poziv dovodi do

prekljuivanja procesora sa jedne niti na drugu,
koje mogu pripadati istom ili raznim procesima.
MODUL ZA
UPRAVLJANJE
PROCESOROM

U toku prekljuivanja procesora izmeu

niti istog procesa ne dolazi do izmene
adresnog prostora procesa, pa je ovakvo
prekljuivanje bre (krae) nego
prekljuivanje procesora izmeu niti
raznih procesa.
MODUL ZA
UPRAVLJANJE
FAJLOVIMA
MODUL ZA
UPRAVLJANJE
PROCESIMA

MODUL ZA
UPRAVLJANJE
KONTROLERIMA I/O
UREAJA

MODUL ZA
UPRAVLJANJE
RADNOM
MEMORIJOM

Upravlja raznim ulazno/izlaznim ureajima koji su

prikljueni na kontrolere (tastatura, mi, ekran,
tampa, odnosno ureaji masovne memorije kao
to su diskovi, diskete, CD/DVD ROM-ovi, itd.).
MODUL ZA
UPRAVLJANJE
PROCESOROM

Poto upravljanje I/O ureajima zavisi

od vrste ureaja, modul za upravljanje
kontrolerima se sastoji od niza
komponenti, nazvanih drajveri.
MODUL ZA
UPRAVLJANJE
FAJLOVIMA
MODUL ZA
UPRAVLJANJE
PROCESIMA

MODUL ZA
UPRAVLJANJE
KONTROLERIMA I/O
UREAJA

MODUL ZA
UPRAVLJANJE
PROCESOROM

MODUL ZA
UPRAVLJANJE
RADNOM
MEMORIJOM

Vodi evidenciju o slobodnoj radnoj

memoriji radi zauzimanja zona slobodne
radne memorije, odnosno radi oslobaanja
prethodno zauzetih zona radne memorije.
Uvodi operacije zauzimanja i
oslobaanja, iji pozivi dovode do
zauzimanja i oslobaanja zona radne
memorije.
MODUL ZA
UPRAVLJANJE
FAJLOVIMA
MODUL ZA
UPRAVLJANJE
PROCESIMA

MODUL ZA
UPRAVLJANJE
KONTROLERIMA I/O
UREAJA

MODUL ZA
UPRAVLJANJE
RADNOM
MEMORIJOM

Omoguava otvaranje i zatvaranje fajlova,

odnosno itanje i pisanje njihovog sadraja i vodi
evidenciju o blokovima (masovne memorije) u
kojima se nalaze sadraji fajlova.
MODUL ZA
UPRAVLJANJE
PROCESOROM

Brine se i o prebacivanju delova sadraja

fajlova izmeu radne i masovne memorije
(druge dve funkcije), a za ovo prebacivanje
su potrebni baferi, pa se poziva i operacija
zauzimanja dovoljno velikog baferskog
prostora.

MODUL ZA
UPRAVLJANJE
FAJLOVIMA

MODUL ZA
UPRAVLJANJE
PROCESIMA

MODUL ZA
UPRAVLJANJE
KONTROLERIMA I/O
UREAJA

MODUL ZA
UPRAVLJANJE
RADNOM
MEMORIJOM

Omoguava stvaranje i unitavanje procesa, kao i

stvaranje i unitavanje njihovih niti, odnosno
omoguava istovremeno postojanje vie procesa
(vieprocesni reim rada), tj. vie niti.
MODUL ZA
UPRAVLJANJE
PROCESOROM

Poziva operaciju itanja, radi preuzimanja

sadraja izvrnih fajlova, koji su potrebni za
stvaranje slike procesa, a poto je za
stvaranje slike procesa potrebna radna
memorija, pozivaju se i operacije zauzimanja,
odnosno oslobaanja.

MODUL ZA
UPRAVLJANJE
FAJLOVIMA

MODUL ZA
UPRAVLJANJE
PROCESIMA

GRAFIKI KORISNIKI INTERFEJS

U ranijim fazama razvoja hardvera, koritenje operativnog sistema nekog

raunara podrazumevalo je ukucavanje tekstualnih naredbi. Korisnik je
GUI predstavlja
lice operativnog
sistema
morao
poznavati operativni
sistem i znati
da koristi njegove naredbe.
koje je vidljivo korisniku.

GUI je sistem u kom korisnici imaju direktnu

ezdesetih godina prolog veka
kontrolu
istraivai
nad vidljivim
su poeli
objektima
da osmiljavaju
(kao to su
nain da operativne sisteme
ikone i pokazivai)
uine lakimi za
akcijama
koritenje.
koje zamenjuju
kompleksnu sintaksu komande.
Rezultat rada

Sledea generacija GUI tehnologije e

Sledei korak u razvoju GUI
uvrstiti
karakteristike kao to su
Grafiki korisniki
interfejs
je socijalni interfejs, koji
virtualna realnost, zvuk i govor, olovka i
(engl. Graphical User
Interface
- GUI) animaciju,
vodi korisnika kroz
pokret
prepoznavanje,
kompjuterske aplikacije
multimediju, vetaku inteligenciju i
koristei karaktere nalik
visoko portabl kompjutere sa
karikaturi, grafiku, animaciju
celularnim/beinim komunikacionim
i govornu komandu.
sposobnostima.

Microsoft Windows

UNIX
Linux

VMS
Macintosh

IBM-ov OS/2 WARP

Plug-and-play je karakteristika koja

automatski instalira novi hardver
osposobljavajui operacioni sistem
da prepozna novi hardver i instalira
neophodan
softver ( nazvan drajveri
Windows familija je vodea serija desktop operativnih
sistema.
ureaja) automatski.

Najpoznatiji i najrasprostranjeniji operativni sistem na globalnom nivou

MS-DOS je bio originalni operativni sistem za IBM-ove PS-e i njihove klonove. Ovaj
16-bitni operativni sistem, sa interfejsom na tekst-osnovi, sada je skoro u potpunosti
zamenjen sa GUI operativnim sistemima kao to je Windows 2000 i Windows XP.
Windows 95, objavljen 1995.g., je bio prvi serijski proizvod u Windows operativnom
sistemu, koji je obezbedio aerodinamian oblik GUI korienjem ikona da bi se
obezbedio instant pristup estim zadacima. Windows 95 je 32-bitni operativni
sistem koji karakteriu viestuko davanje zadataka, viestruko poslovanje,
umreavanje i Internet integrisane sposobnosti, ukljuujui sposobnost integracije
faksa, e-mail-a, rasporeivanje programa i plug-and-play sposobnost.
Sledei proizvodi u Microsoft Windows operativnom sistemu su:
Windows 3.11,
Windows 95,
Windows 98,
Windows milenijumsko izdanje (Windows ME),
Windows NT,
Windows 2000,
Windows XP,
Windows Vista

UNIX je jo jedan operativni sistem koji obezbeuje mnogo

sofisticiranije karakteristike radne povrine, ukljuujui viestruku
obradu i reavanje viestrukih zadataka. UNIX je dragocen za poslovne
organizacije zbog toga to moe biti koren na mnogo kompjutera
razliite veliine (ili razliitim platformama), moe da podri razliite
hardverske ureaje (npr. tampae, plotere, itd.) i ima brojne aplikacije
napisane da rade na njemu.

Linux je mona verzija UNIX operativnog sistema, koja je korisnicima

dostupna potpuno besplatno. On nudi reavanje viestrukih zadataka,
menadment virtualne memorije i TCP/IP umreavanje. Linux je bio
originalno napisan od strane Linus Tovards na Univerzitetu Helsinki u
Finskoj 1991.g. On je tada objavio izvorni kod svetu (nazvan otvoreni
izvor softver). Od tog vremena, mnogi programeri irom sveta su radili
na Linux-u i pisali softver za njega.

Macintosh operativni sistem (Mac OS X Panther), za Apple Macinntosh

mikrokompjutere, je 32-bitni operativni sistem koji podrava internet
intregraciju, menadment virtualne memorije i AppleTalk umreavanje.

32-bitni operativni sistem koji podrava razvijanje

aplikacija e-poslovanja, prilagoava velike aplikacije,
dozvoljava aplikacijama da rade simultano i podrava
umreene multimedije i olovka-proraunavanje aplikacije.

opti naziv za sve programe koji nisu

deo operativnog sistema, odnosno
sistemskog softvera
skup kompjuterskih instrukcija, pisanih
na kompjuterskom jeziku
slui kao produkcioni alat za pomo raunarskim
korisnicima u reavanju problema
ine ga tzv. korisniki programi koje piu korisnici
raunara za sopstvene i tue potrebe u praktino svim
oblastima ljudske delatnosti i za najrazliitije namene
Pri radu sa takvim aplikacijama najbolja reenja se dobijaju pri komunikaciji oveka i
kompjutera. Tako ovek pronalazi nove ideje, dok raunar zahvaljujui svojoj tanosti i
brzini dorauje i proverava predloena reenja prema razliitim kriterijumima. Na
osnovu dobijenih reenja ovek ima mogunost da izmeni i predloi novu mogunost.
Ovakav nain korienja raunara naziva se interaktivno reavanje problema.

posebno pisan

Fokusiran je na reavanje nekih

specifinosti u okviru organizacije.
Kreira se za specijalne potrebe
specifine organizacije.

gotov
Kreiran sa ciljem da zadovolji
neke opte potrebe.

PODELA APLIKATIVNOG SOFTVERA

entertainment software
(softver koji se koristi za zabavu)
home/personal software

education/reference software
(obrazovanje)
productivity software
(poslovni, kancelarijski softver)
special software
(specijalizovan softver)

entertainment software
(softver koji se koristi za zabavu)
U entertainment softver spadaju razni programi
home/personal software
za zabavu i razonodu, ali najvei deo ine video igre.
Video igre se ine nevanim i nepotrebnim, meutim
one mogusoftware
dosta pomoi
deci uprogrami
razvoju. za kunu
Home/personal
ine razni
education/reference software
upotrebu kao sto su knjige kulinarstva, batovanstva,
(obrazovanje)
dekoracije,
slike turistikih odmaralita, mogue je
tako planirati putovanje u druge zemlje jer se svi
Education/reference
software
ine razni
programi
productivity
software
potrebni
podaci
mogu nai
na kompakt
diskovima
tako
za
obuku
ljudi
za
razne
poslove,
meutim,
veina
(poslovni,
kancelarijski
softver)
da je mnogo
lake doi
do informacija
nego listajuci
programa
se
pravi
upravo
za
uenje
dece,
tako da su
knjige, kataloge i slino.
se mnogi proizvoai dosetili da ovaj softver
Productivity software
programi koji se mogu nai u mnogim kancelarijama,
specialine
software
ukrste
sa
video
igrama
domovima, kolama i univerzitetima.kako bi deca kroz zabavu
softver)
lake uila(specijalizovan
i bre se upoznavala
sa kompjuterima.

Njegova svrha je da rad zaposlenih i drugih koji ga koriste uini produktivnijim,

omoguuje im da komplikovane zadatke urade mnogo bre.
Specialjesoftware
specijalizovani
kojikoristimo.
verovatnoine
i najvaniji
aplikativniprogrami
softveri koji
Ovaj softver
vrsteljudima
ovog softvera
su: programi
obradu
rei, programi za izradu
Najpopularnije
mogu pomoi
u svim strukama
dazasvoj
posao
tabela,obavljaju
imenika, programi
za izradu
baza
podataka,
efikasnije
bilo da
su u
pitanju finansijski
advokati, softver koji se koristi u
raunovodstvu,
razniiliprogrami
za komunikaciju
prekodosta
interneta kao to je e- mail.
raunovoe
arihitekte
za koje postoji
Danasprograma
je jako teko
zamisliti
rad u kancelariji
bez poznavanja rada na raunarskom
za izradu
konstrukcija
i prorauna.
sistemu i bez poznavanja ovog nekih Productivity softvera

Aplikativni program opte namene omoguava izvravanje

optih radnji koje se javljaju pri odreenoj obradi podataka.

Najee koriteni programi opte namene:

Programi za
rad sa
tabelama

Programi za
rad sa
grafikom

Programi za rad
sa bazama
podataka

Komunikacioni
programi

Programi za
obradu teksta

engl. spreadsheet programs

Programi za
rad sa
tabelama

transformiu radni prostor na ekranu u tabelu velikih

dimenzija sa numerisanim kolonama i vrstama
Korisnik ukucava numerike ili
tekstualne podatke u jednu
lokaciju tabele, zvanu elija, i
potom ih obrauje.

Radne tabele su obino integrisane sa

drugim softverima, pa obrazuju
softversku garnituru. Zbog toga oni mogu
biti nazvani integrisani paketi.

Ovakvi paketi obiluju velikim brojem

statistikih i matematikih formula, koje
je korisnik u prilici da koristi da bi
postigao eljeni rezultat.

Ovi programi su primarno korieni za podrku odluivanju, kao u obradi finansijskih

informacija (npr. kao to je izvetaj prihoda ili analiza protoka gotovine).

Primer ovakvog programa je Microsoft Excel

Programi za
rad sa bazama
poataka

omoguavaju skladitenje pretraivanje i

manipulisanje podacima
jednokorisniki
viekorisniki

U okviru Microsoft Office paketa,

program Access predstavlja
jednokorisniki program za rad sa
bazama podataka.

Fajl je kolekcija srodnih snimaka poreanih alfabetski,

hronoloki, hijerarhijski u nizu ili na neki drugi nain.

Baza podataka je kolekcija fajlova koji slue kao resurs

podataka za kompjuter. U bazi podataka, svi podaci su
integrisani sa ustanovljenim odnosima.

Programi za
obradu teksta

omoguavaju korisniku da manipulie

tekstom
Savremeni programi iz ove oblasti sadre mogunosti
editovanja (prikazivanja) teksta, formatiranja,
tampe, primene renika, provere gramatike
ispravnosti, dodavanje grafike, crtea i sl.
Dananji programi za obradu teksta imaju mogunost
prikaza tekstualnog materijala na ekranu, tano onako
kako e taj materijal izgledati kada se odtampa.

Primer ovakvog programa je Microsoft Word.

WYSIWYG (What You See Is What You Get) obraiva rei ima dodate
prednosti za prikazivanje materijala teksta na ekranu tano-ili skoro
tano-kako e on izgledati na finalnoj ottampanoj strani.

Programi za
rad sa
grafikom

omoguavaju korisniku da kreira, skladiti i

prikazuje ili tampa razne crtee i grafike
Primer ovakvog programa je Corel Draw

Ovaj softver dozvoljava korisnicima da naprave pseudo-trodimenzionalne slike, superponirane

viestruke slike, visokoosvetljene odreene aspekte na crteu i naprave crte slobodnom rukom.
Ovi paketi tipino sadre alatke za crtanje, prezentacijske template, razliite stilove fontova,
rutine provere isprvnosti napisanog teksta, potpora za karte i alatke za pomo u sastavljanju
viestrukih slika u kompletnu prezentaciju

Prezentacija grafika
Razliiti softverski programi za
inenjering su na raspolaganju u
skraenom vremenu razvijanja
aplikacija i poveane
produktivnosti osoba za
skiciranje i inenjera.
Najpoznatiji je kompjuterskipotpomognuto projektovanje i
kompjuterski-potpomognuta
proizvodnja

osnovne
kategorije paketa
grafickog
softvera

Inenjering grafika

Analiziranje grafika
Ove aplikacije dodatno
obezbeuju sposobnost
prikazivanja prethodno
analiziranih podataka, kao to su
statistiki podaci, u grafikim
formatima kao stubasti grafikoni,
linijski grafikoni, pita grafikoni i
rasuti dijagrami. Grafikoni mogu
takoe ukljuiti elemente
razliitih tekstura, oznaka i
zaglavlja.

Komunikacioni
programi

Da bi razmenjivali informacije, raunari

koriste komunikacioni softver.
On omoguava raunarima koji su locirani
jedan do drugog ili na maloj ili velikoj
udaljenosti da razmenjuju podatke putem
posebnih ili javnih kablova, telefonskih
linija, satelitskih veza itd.

Komunikacioni softver omoguava da raunari uspostave i prekinu vezu, da

kodiraju i dekodiraju podatke, da se otkriju greke u transmisiji i da se te
greke automatski isprave, omoguava kompresiju podataka, da podaci budui
poslati u odgovarajuem formatu i odgovarajuom brzinom itd.
Primeri ovih programa su: Symantec PcAnywhere i Microsoft NetMeeting

MULTIMEDIJA

Prezentacioni
softver predstavlja

sekvencijalnu obradu
informacija, slino filmu ili
televizijskom prikazivanju.
Red dogaaja je fiksan,
mada prezentacija moe da
bude zaustavljena i
pokrenuta.

Interaktivni
softver dozvoljava

korisniku da menja
sekvence ili tok
informacija, slino
gledanju u enciklopediju
ili foto albuma.

Obrazovno, interaktivni multimedijski produkti su popularni u muzejima ili na

informacionim kioscima i pokazuju veliki potencijal za javno i privatno obrazovanje
unutar ili izvan uionice.

Softver za
prepoznavanje
govora

Softver za prepoznaavnje diskretnog govora

moe da interpretira samo jednu po jednu re, tako da
korisnik mora da stavi pauzu za odvajanje izmeu rei
Ovaj tip prepoznavanja glasa moe biti upotrebljen za
kontrolu PC softvera (korienjem rei kao to su izvri i
tampaj).. ali je neadekvatan za diktiranje memoranduma,
zbog toga to je korisnicima teko da govore sa merljivim
pauzama izmeu svake rei i da ipak odre kontinuitet misli.

Softver za prepoznavanje kontinuiranog govora

moe da interpretira kontiruirani tok rei
Softver mora da razume kontekst rei, odredi njihovo
korektno spelovanje i da bude sposoban da prevazie
akcente i interpretiranje rei veoma brzo. Ovi zahtevi
znae da softver za prepoznavanje kontinuiranog
govora mora da ima kompjuter sa znaajno vie
memorije i vee brzine nego softver za direktni govor.

Softver za
pretvaranje
teksta u govor

Kao to samo ime kae ovi sistemi pretvaraju

tekst u govor.
Fajl sa tekstom se alje kroz specijalni softver
koji ga konvertuje u izgovorene rei, iji je izlaz
kroz zvunike. Slepi ljudi koriste ove sisteme da
sluaju dokumente na kompjuterskoj osnovi.

Ljudi koji ne mogu govoriti koriste

tekst-u-glas sisteme da odaberu svoje
rei i da kompjuter govori umesto njih.

Softver za
pretvaranje
teksta u glas

DRUGI APLIKATIVNI SOFTVERI

Od specijalnog interesa za poslovne menadere

POSREDNIK
APLIKACIJE IROM ORGANIZACIJE
SOFTVERI PRISUTNOSTI
EMATSKI SOFTVERI

Softveri
Microsoft
zaVisio-2000
preduzea
Softver
napravljen
da
Tehnologija
prisutnosti
moe
sadre
stvoriti
programe
kristalno
kojivi
povee
aplikacione
module
moe
otkriti
kada
ste
jasnu
vodei koju
vitalne
mreu
ioperacije
ematski
razvijene
na
razliitim
online
vrstu
ureaja
prikaz
zatelekomunikacija,
organizaciju
kompjuterskim
jezicima
koristite.
Ona ima
svoje i
prostorne
(preduzee),
planove
kao to
i ak
je i
koji
rade na
temelje
uheterogenim
instant
detaljne
menadment
HVAC
lanca
platformama,
biloformate,
na
jednoj
poruivanju
(IM).
Kada
se
moe
nabavke,
vam
pomoi
popuna
pri
maini
ili na
preko
mree.
ulogujete
IM
servis,
crtanju
inventara,
mnogih
dijagrama
Posrednik
uva
putanju
za
va
dolazak
jenaruivanje,
istovremeno
ologistika
sistemskim
koordinacija,
analizama
i
lokaciju
softverskih
modula
objavljen
na
listi
drugih
planiranju
menadment
ljudskih
koje
je potrebno
povezati
korisnika
kojuukljuujui
ste
odabrali
DFD,
resursa,
proizvodnja,
UML
i takoe
jedan
sa drugim
preko
za
vauERD,
online
prisutnost.
operacije,
pomoi
izraunavanje
da dovrite
sistema
zavam
distribuciju
i vodi
zadatke
i finansijski
naprednogtrenutnu
razmenu
inenjeringa
menadment.
i zakasneloginformacija.
inenjeringa.

SHEMATSKI SOFTVER-Microsoft Visio-2000 moe stvoriti

kristalno jasnu mreu i ematski prikaz telekomunikacija,
prostorne planove i ak i detaljne HVAC formate, moe vam
pomoi pri crtanju mnogih dijagrama o sistemskim analizama i
planiranju ukljuujui DFD, ERD, UML i takoe pomoi vam da
dovrite zadatke naprednog-inenjeringa i zakasneloginenjeringa.
SOFTVER PRISUTNOSTI-Tehnologija prisutnosti moe otkriti
kada ste vi online i koju vrstu ureaja koristite. Ona ima svoje
temelje u instant poruivanju (IM). Kada se ulogujete na IM
servis, va dolazak je istovremeno objavljen na listi drugih
korisnika koju ste odabrali za vau online prisutnost.
APLIKACIJE IROM ORGANIZACIJE
Softveri za preduzea sadre programe koji vode vitalne
operacije za organizaciju (preduzee), kao to je menadment
lanca nabavke, popuna inventara, naruivanje, logistika
koordinacija, menadment ljudskih resursa, proizvodnja,
operacije, izraunavanje i finansijski menadment.

POSREDNIK-

Softver napravljen da povee aplikacione module

razvijene na razliitim kompjuterskim jezicima i
koji rade na heterogenim platformama, bilo na
jednoj maini ili preko mree.
Posrednik uva putanju za lokaciju softverskih
modula koje je potrebno povezati jedan sa
drugim preko sistema za distribuciju i vodi
trenutnu razmenu informacija.

Divo (digitalna integrisana video aplikacija) softver

Mea video oblik CD-ROM-a u internet, obezbeujui punu integrisanost, pun-ekran,
video u realnom vremenu na Internetu bez konekcije velike brzine
Omoguava korisniku da kontrolie sadraj

Dinamine inicijative sistema (Microsoft-ova nova softverska arhitektura)

Podrava koncept automatskog raunanja
Time je pokuano da se napravisoftversko okruenje za vie automatizovane i
efikasnije, a manje sloene centre podataka.

Cult3D (HMV.com interaktivni trodimenzionalni softver vedske kompanije Cycore)

Multi-platforma za 3D prikazivanja, to kompanijama omoguava da lake grade i prikau
visoko-kvalitetne interaktivne 3D animacije za proizvode na njihovim Web sajtovima.

TeraGrid

Ima masivnu infrastrukturu za istraivanje raunanja koja kombinuje pet velikih

proraunavanja i karakteristika menadmenta podataka i prodrava akademske
institucije i istraivake laboratorije

mora da zadovolji dva

osnovna zahteva:

vetaka tvorevina koja se

sastoji od simbola grupisanih
u rei
po svojoj strukturi je slian
prirodnom, govornom jeziku
oveka
slui za izradu programa (softvera)
koji treba da formalizuju odreene
algoritme s ciljem reavanja problema
uz podrku raunarom

da je razumljiv za
oveka

da ima mogunost
automatskog
prevoenja u oblik
razumljiv ranaru

neproceduralni jezici, sa usko specijalizovanom

namenom (SQL, HTML, PHP, ASP )
vii programski jezici, koji su proceduralni
simboliki mainski jezici asambleri i makro-asambleri
mainski jezici

mainski jezici i simboliki mainski jezici (asembleri i

makro-asembleri)
platformski jezici, okrenuti raunaru
(INSTRUKCIJE SE OPISUJU SIMBOLIKI)
Sve hardverske komponente raunara na najniem nivou razumeju
jedino jezik koji se sastoji od binarnih jedinica i nula.
Prilikom projektovanja raunara CPU se projektuje tako da
interpretira skup instrukcija koje se nazivaju instrukcijski skup.
Svaka instrukcija u ovom skupu ima jedinstven binarni kod koji
CPU moe da interpretira direktno.
Ovaj binarni kod se zove MAINSKI KOD INSTRUKCIJE, a skup svih
mainskih kodova instrukcija se zove MAINSKI JEZIK.
Program u mainskom jeziku se esto naziva IZVRNI PROGRAM.

rezultat ideje da se programski jezik priblii

ovekovom nainu razmiljanja
INSTRUKCIJE SU OBINO IZVEDENE IZ
REI ENGLESKOG JEZIKA
Zbog problema programiranja u mainskom jeziku, pokazalo se da raunar ne
moe nai iru primenu ukoliko se ne pobolja komunikacija korisnika sa
sistemom.
Tu se pre svega misli na razvoj tzv. programskih jezika vieg nivoa, koji su
blii i razumljiviji korisniku.

Poto raunar moe da izvrava samo programe u formi

mainskog jezika, programi pisani u viem programskom jeziku
(IZVORNI PROGRAMI engl. source programi) se prevode na
mainski jezik, a za prevoenje se koriste posebni programi,
tzv. PROGRAMI PREVODIOCI.

HVALA NA PANJI