Aleister Crowley - Mali Eseji Ka Istini

Mali eseji ka Istini
Aleister Crowley
Design: Fr. p
Copyright © Ordo Templi Orientis,

International Headquarters PO Box 33 20 12, D – 14180 Berlin, Germany
All rights reserved
Aleister Crowley - Mali eseji ka Istini
"O~ev Duh jezdi na finim vodi~ima blistavim od neizbrisivih tragova nezaustavljivog ognja."
Zoroaster
ÔVEK
"[ta je ~ovek, da se ti toliko brine{ o njemu?"
ôvek, kao tema ovih Eseja, najpozvaniji je da objasni {ta }e se u njima podrazumevati pod
tom re~ju.
ôvek je mikrokosmos, odnosno, slika makrokosmosa, ili Univerzuma (koncentrisana oko
ta~ke svesti). Ovu Teoremu potkrepljuje hilo-idealisti~ki prikaz da je ~ulima dostupni
Univerzum samo pro{irenje, ili fantazma, nervnog sistema.
Sledi da se sve pojave, unutra{nje i spolja{nje, mogu klasifikovati u cilju razmatranja
njihovih zapaènih odnosa, na bilo koji na~in za koji iskustvo pokaè da je najpogodniji.
(Primeri: podrobne klasifikacije nauke, hemijske, fizi~ke, itd., itd. Nema nikakve su{tinske
istine u bilo kom od tih pomagala za mi{ljenje - pogodnost je jedino merilo.) Isto tako,
razvijeno je i nekoliko sistema u cilju analiziranja duhovne prirode ~oveka, beleènja i
merenja njegovih iskustava u tom pogledu, planiranja njegovog napretka ka uzvi{enijim
vrhovima postignu}a. Sistem Abhidhamme izbija na povr{inu kao najprakti~niji, najnau~niji
i najrealniji, me|utim, za Evropske u~enike on je svakako daleko najzamr{eniji, a da i ne
pominjemo druge kriti~ne odlike.
Zbog toga, uprkos opasnosti od nejasno}a koje prate kori{}enje takvog sistema ~iji su
termini uglavnom simboli~ki, opredelio sam se, iz vi{e razloga, da svetu predstavim kao
jednu me|unarodnu osnovu za klasifikaciju ovaj klasi~no-matemati~ki sistem, koji je
vulgarno i pogre{no (mada prikladno) nazvan Kabalom.
Kabala, odnosno, Jevrejska Tradicija o upu}enom tuma~enju njihovih Svetih Spisa,
uglavnom je ili nerazumljiva ili glupost. Me|utim, ona kao svoj temeljni osnov sadrì
najdragoceniji biser ~ovekovog mi{ljenja, onaj geometrijski raspored imena i brojeva koji se
zove Drvo @ivota. Nazvao sam ga najdragocenijim zato {to sam otkrio da je najpodesniji
metod koji je do sada otkriven za klasifikovanje pojava u Svemiru i beleènje njihovih veza.
Dokaz za to je zapanjuju}a plodnost mi{ljenja koja je usledila nakon {to sam li~no usvojio tu
shemu.
Po{to se bukvalno sve pojave mogu uputiti na Drvo @ivota (koje se po potrebi moè dalje
deliti ili umnoàvati) o~igledno je beskorisno ~ak i poku{avati da se da neki njegov potpun
opis. Korespondencije svake od njegovih jedinica Deset Sefirota i 22 Staze - su beskona~ne.
Ume}e njihovog kori{}enja sastoji se uglavnom od upu}ivanju svih na{ih ideja na njih,
otkrivaju}i tako zajedni~ku prirodu kod nekih stvari i su{tinske razlike izme|u drugih, tako
da se kona~no moè dobiti jednostavan pregled neprocenjivo velike sloènosti Svemira.
îtava ova tema se mora prou~iti u Knjizi 777, a glavne atribucije se moraju nau~iti
napamet; zatim, kada putem stalne upotrebe ovaj sistem bude kona~no shva}en - nasuprot
pukom memorisanju - u~enik }e otkriti novu svetlost koja ga obasjava pri svakom daljem
procenjivanju svake stavke novog znanja koje sti~e pomo}u ovog Standarda. Jer, tada }e
njemu Svemir po~eti da li~i na povezanu i nu`nu Celinu.
U cilju prou~avanja ovih Malih eseja, bi}e dovoljno da damo jednostavan nacrt Kosmi~ke
Teorije koju oni uklju~uju; mada se moè dodati da {to potpunije razumevanje Drveta
2
@ivota ~italac unese u njih to }e se jasnijom pokazati njihova misao, a njihovi zaklju~ci
uverljivijim.
(1) Jehidah.
Ovo je su{tinski princip Du{e, koji ~oveka ~ini identi~nim sa svakom drugom iskrom
Boànstva, i istovremeno razli~itom od svake druge (s obzirom na njegovu ta~ku gledi{ta i
Univerzum ~iji je on centar). To je Ta~ka, koja poseduje samo poloàj, a taj poloàj se
jedino moè odrediti referencom na koordinantne ose, na sekundarne principe, koji joj
pripadaju samo "putem slu~aja", i moraju se postulirati u toku razvoja na{e ideje.
(2) îah.
Ovo je Stvarala~ki Impuls ili Volja Jehidaha, energija koja zahteva formulisanje gore
pomenutih koordinatnih osa, kako bi Jehidah mogao ste}i samo-realizaciju, formalno
razumevanje onoga {to je implicitno u njegovoj prirodi, njegovih mogu}ih osobina.
(3) Ne{amah.
Ovo je sposobnost razumevanja Re~i îaha. To je inteligencija ili intuicija pomo}u koje
Jehidah èli da saznaje o samome sebi. Ova tri principa ~ine Trojstvo, oni su jedno, po{to
predstavljaju bi}e, i aparat koji }e u~initi manifestaciju mogu}om, boga u ~oveku. Me|utim,
oni su, tako da kaèmo, samo matemati~ka struktura ~ovekove prirode. Mogli bismo ih
uporediti sa zakonima fizike kakvi su bili pre nego {to su bili otkriveni. Jo{ uvek nema
dovoljno podataka ~ijim ispitivanjem bi se oni mogli raspoznati. Dakle, svestan ~ovek nema
mogu}nosti da sazna bilo {ta o ta tri principa iako oni sa~injavaju njegovu su{tinu. Zadatak
Inicijacije je da omogu}i "putovanje unutra" ka njima. Vidite, u Zavetu Isku{enika A.'.A.'.
se kaè: "Zavetujem se da }u razotkriti prirodu i mo}i svog sopstvenog Bi}a."
Budu}i da je ovaj trojni princip sasvim spiritualan, sve {to bi se moglo re}i o njemu je u
stvari negativno. I sam po sebi je potpun. Iza njega pruà se ono {to nazivamo Ponorom.
Ovu doktrinu je izuzetno te{ko objasniti, ali ona manje vi{e odgovara procepu u mi{ljenju
izme|u Stvarnog, koje je idealno, i Nestvarnog, koje je aktuelno. U Ponoru sve stvari
postoje, zaista, barem in posse, ali su bez ikakvog mogu}eg zna~enja; budu}i da im nedostaje
podloga duhovne Stvarnosti. One su pojave bez Zakona. One su otuda "Suluda Privi|enja".
Dakle, po{to je Ponor ogromna riznica Pojava, on je izvor svih utisaka. A ovaj Trojedni
Princip je izumeo jedan "aparat" za istraìvanje Svemira, i taj aparat je ~etvrti Princip
ôveka.
(4) Ruah.
Ova re~ se moè prevesti kao Um, Duh ili Intelekt, mada nijedno od toga nije
zadovoljavaju}e, a konotacije variraju od pisca do pisca. Ruah je ~vrsto upletena grupa od
Pet Moralnih i Intelektualnih principa, koncentrisana na njihovo jezgro, Tifaret, Princip
Harmonije, Ljudske Svesti i Volje od kojeg su ostala ~etiri Sefirota (tako da kaèmo) pipci.
Svih tih pet principa kulminiraju u {estom, Da'at(u), Znanju. Me|utim, taj u stvari i nije
princip; on sadrì u sebi klicu sopstvene protivre~nosti pa otuda i sopstvenog uni{tenja. To
je la`ni princip; jer, ~im se znanje izanalizira ono se raspada u nerazumljivi prah Ponora.
ôvekova te`nja ka Znanju je stoga prosto pogre{an put; to je ispredanje niti od peska. Sada
ne moèmo zalaziti u doktrinu o "Adamovom padu", izmi{ljenu kako bi se u pri~i objasnilo
kako se desilo da je Svemir tako nesre}no konstituisan. Ovde se bavimo samo istraènim
~injenicama.
Sva ova mentalna i moralna svojstva Ruaha, mada ne ~isto spiritualna kao Natprirodna
Trijada, kao da su jo{ uvek "u vazduhu". Da bi bili od koristi treba im osnova preko koje }e
3
primati utiske, ba{ kao {to svaka ma{ina zahteva gorivo i sirovinu da bi uop{te mogla da
napravi proizvod za ~iju je proizvodnju namenjena.
(5) Nefe{.
Ovo se obi~no prevodi kao "Animalna Du{a". Ona je vozilo Ruaha, instrument pomo}u
kojeg Um dolazi u kontakt sa prahom Materije u Ponoru, kako bi je osetio, procenio i
reagovao na nju. Sam po sebi, ovaj princip je jo{ uvek spiritualan, na neki na~in; aktuelno
telo ~oveka je sastavljeno od praha Materije, koji privremeno drè na okupu Principi koji ga
proìmaju, radi njihovih sopstvenih ciljeva, i kona~no radi najvi{ih ciljeva samo-ostvarenja
Jehidaha. Me|utim, Nefe{, smi{ljen takav kakav je bez ikakvog drugog cilja do da upravlja
saobra}ajem sa Materijom, sklon je da se uplete u njenu nepovezanost. Sposobnost Nefe{a
da opaà bol i zadovoljstvo dovodi do toga da on po~ne obra}ati preteranu pa`nju na jedan
niz pojava, a izbegavati drugi. Usled toga, potrebna je dominacija najstroè discipline nad
Nefe{om da bi on obavljao svoj posao onako kako bi trebalo. U tim stvarima se ni samom
Ruahu ne moè verovati, jer i on ima svoje sopstvene sklonosti ka slabosti i nepravdi. On
poku{ava sa svim vrstama trikova - i vra{ki je lukav - kako bi obavio svoj posao sa
materijom u smislu koji najvi{e pogoduje njegovoj inerciji, bez i najmanjeg uvaàvanja
sopstvene du`nosti prema Natprirodnoj Trijadi, odse~en kao {to i jeste od njenog
Razumevanja, ni ne slute}i zaista, kao {to obi~no i ne naslu}uje njeno postojanje.
[ta je to onda {to upravlja Tifaret, ôvekovu Volju, ka te`nji da razume Ne{amah, da se
preda boànskoj Volji îaha? Ni{ta drugo do shvatanje, koje se pre ili kasnije ra|a iz bolnog
iskustva, da sav njegov odnos preko Ruaha i Nefe{a sa Materijom, tj. sa Svemirom, jeste, i
mora biti, jedino bolan. Nerazumevanje ~itavog tog procesa ga slabi. On po~inje da traì
neki rastvara~ u kojem bi Svemir mogao postati razumljiv, upotrebljiv i pun zadovoljstva.
Kabalisti~kim jezikom re~eno, on teì ka Ne{amahu. To je ono na {ta mislimo kada kaèmo
da je Trans Patnje motiv Velikog Dela.
Taj "Trans Patnje" (koji treba dobro razlikovati od bilo kakvog tri~avog li~nog o~ajanja,
"osude zbog greha", ili drugih crnomagijskih imitacija) budu}i kosmi~ki po obimu,
obuhvataju}i sve pojave aktuelne i potencijalne, tada ve} predstavlja Otvaranje Sfere
Ne{amaha. Svesnost o ~ovekovoj nesre}i sama po sebi je indikacija leka. Ona dovodi traga~a
na pravi put, i kako razvija svoj Ne{amah on uskoro postiè druga Iskustva tog visokog reda.
On upoznaje zna~enje njegove sopstvene istinske Volje, u~i da izgovara njegovu sopstvenu
Re~, da se identifikuje sa îahom. Kona~no, shvataju}i îah kao dinami~ni aspekt
Jehidaha, on postaje to ~isto Bi}e, istovremeno univerzalno i pojedina~no, podjednako ni{ta,
Jedno, i Sve .
Zbog prirode Ideja Natprirodne Trijade Zakoni Razuma, koji se primenjuju na intelektualne
funkcije, vi{e nisu delotvorni. Otuda je nemogu}e preneti prirodu tih Iskustava na
racionalnom jeziku. Pored toga, njihov domen je beskona~an u svakom pravcu, tako da bi
bilo uzaludno poku{avati da se prebroje ili opi{u do detalja. Sve {to moèmo je da
zabeleìmo zajedni~ke vrste tih iskustava veoma uop{tenim jezikom, i da ukaèmo na ono
{ta je iskustvo pokazalo u glavnim crtama najkorisnijim za istraìvanje.
Potraga za Svetim Gralom, Traganje za Kamenom Mudraca - koje god ime izabrali da
nazovemo to Veliko Delo - je, prema tome, beskona~na. Uspeh samo otvara nove avenije
blistavih mogu}nosti. Da, vaistinu, i Amen! Taj zadatak je neiscrpan i njegove radosti bez
granica; jer ~itav Svemir, i sve {to je u njemu, nije ni{ta drugo do beskona~no igrali{te
Krunisanog i Pobedni~kog Deteta, tog nezasitog, nevinog, uvek radosnog naslednika
Svemira i Ve~nosti, ~ije ime je ÔVEK!
4
PAM]ENJE
Pam}enje je od su{tinskog materijala same Svesti. Treba uo~iti da mi nikada ne moèmo
znati "{ta se de{ava", ve} samo "{ta se upravo desilo", ~ak i kada se najaktivnije usredsredimo
na ono {to zovemo "sada{njost". [tavi{e, nijedan utisak sem Samasamadhija ne moè nikad
pretendovati da pruì bilo kakvu povezanu ideju o Sopstvu. Ona postoji samo u poretku
Svesti daleko dubljem od neposrednog opaànja, u onoj vrsti mi{ljenja koje je sposobno za
zdruìvanje su{tine bezbrojnih utisaka u jedan, isto kao i za preobraàvanje ove "tabula rasa"
u jedan pozitivni lepljivi Ego. Bez obzira da li je ovaj proces iluzoran ili nije, sigurno je da je
pam}enje ono koje, vi{e od bilo koje druge funkcije uma, odre|uje njegove mogu}nosti.
Dakle, koji god mi stav zauzeli o prirodi Sopstva, jasno je da }e se granica na{ih pogre{aka
smanjivati sa porastom obima na{ih zapaànja. Ra~unanje Neptunove orbite od perioda
dana kada je on retrogradan svakako bi vodilo velikim gre{kama. Kada je pam}enje ozbiljno
ugroèno, posledi~no stanje je pribli`no ludilu. Jednom re~ju, pam}enje je malter za
gra|evinu uma. Izgleda nemogu}e ~ak i po~eti razmatranje njegove prirode kakva je sama po
sebi, jer ono uop{te i nije Stvar, ve} samo veza izme|u utisaka. Moramo se zadovoljiti
posmatranjem svojstava pam}enja. Najva`nije od svih je ono ve} navedeno, njegovo
protezanje u vremenu. Drugo svojstvo je sposobnost odabiranja.
Bilo bi nepoèljno a tako|e i nemogu}e pam}enju da zadrì sve utiske bez razlike. Takva
pam}enja se mogu na}i samo u psihijatrijskim bolnicama. Pam}enje, {ta god da je, zavisi od
cerebralnog metabolizma, i razvija se na pravilnom skladu ve`banja, odmaranja i
ekonomisanja, ba{ kao i snaga mi{i}a.
Pam}enje kao takvo je prakti~no bezvredno; ono li~i na napu{tenu knji`nicu. Njegovi
podaci moraju biti uskla|eni uz pomo} prosu|ivanja, i njima se mora ve{to baratati. Sve u
svemu, li~i na neke ogromne Orgulje kojima treba orgulja{. Pomo}u razvrstavanja
jednostavnih utisaka dolazi se do ideja vi{eg reda; ponavljanje ovog postupka daje umu
takvu strukturu koja ga ~ini vrednim instrumentom mi{ljenja. To sredstvo omogu}uje
~oveku da ~uva, i da po volji izvla~i iz njihovog tihog odmori{ta, ogroman broj ~injenica
koje bi zatrpale neuve`bano pam}enje. ôvek mora da oblikuje svoj um po rasporedu
zavr{etaka nervnih vlakana i mozga.
Po volji! Tu je taj veli~anstveni klju~ da se pravilno odaberu, i da se mogu odlu~no zapamtiti
sve one ~injenice koje mogu biti od koristi, i, isto tako, odlu~no zaboraviti sve one koje su
bezvredne na Istinskom Putu ~ovekove Zvezde po Svemiru. Jer, samo tako se moè
ekonomisati sposobnost pam}enja; a ovim se èli re}i da niko ne moè po~eti da valjano
uve`bava svoje pam}enje dok ne bude svestan svoje Istinske Volje.
Dakle, i ovde - kao i u svim stvarima koje se odnose na intelekt - postoji jedan za~arani
krug; jer, ~ovek moè postati svestan svoje istinske Volje jedino putem prosu|ivanja
(Samadi~kog intenziteta) svih onih ~injenica koje je mogu}e prikupiti. Re{enje antinomije
je na|eno: ambulando; odnosno, pomo}u gore navedenog selektivnog uve`bavanja.
Dalja komplikacija ~itavog ovog pitanja javlja se tokom praktikovanja Joge, kada, kako se sa
uma uspe{no skidaju omota~i, ~ovek po~inje da se se}a ne samo davno zaboravljenih
~injenica, ve} i stvari koje nemaju nikakve veze sa ovim inkarniranim Egom. Pam}enje seè
u vreme ranog detinjstva, ka prethodnoj ~ovekovoj smrti, i tako dalje ka neograni~enom
nizu iskustava ~iji obim zavisi od stepena njegovog razvoja. Me|utim, paralelno sa tim
ja~anjem ideje Ega, njegovim prostiranjem kroz eone, javlja se, (usled slabljenja Ahamkare,
tj. sposobnosti za izgradnju ega) i tendencija ka pam}enju stvari koje su se dogodile ne "sebi"
5
ve} "drugim ljudima" ili bi}ima. U tome je jedna od najrazdra`ljivijih prepreka na Putu
Mudraca; jer, normalan razvoj pam}enja u vremenu vodi ka boljem razumevanju Istinske
Volje pojedinca (kako je on shvata sam za sebe) tako da on napreduju}i teleolo{ki sve
racionalnije opaà svemir. Biti prisiljen na usvajanje iskustava pretpostavljenih "stranih bi}a"
zna~i postati zbunjen: ta stara papazjanija Horonzonova (Sputan bio u ime Babalon!) jo{
jednom se razjapljuje pred adeptom, koji je verovatno ve} pomislio za sebe da je postao (na
neki na~in) Slobodan gra|anin Grada Piramida.
Me|utim, ba{ to iskustvo je ono koje ga - u nedostatku bilo kog drugog kona~no podsti~e na
poduhvat da pre|e Ponor: jer, kao alternativa potpunom ludilu vidi se otkrivanje jedne
Op{te Formule koja obuhvata Univerzalno Iskustvo bez reference na Ego (stvaran ili
pretpostavljen) na bilo koji na~in. Ovaj paradoks, kao i svaki drugi, trebao bi biti lekcija od
najve}eg zna~aja: svaka te{ko}a je u na{u korist, svako pitanje je postavljeno samo da bi nas
vodilo ka odgovoru koji uklju~uje trijumf daleko sjajniji nego {to bismo mogli ikako
druga~ije zamisliti. A meditacija o ~itavoj ovoj stvari mogla bi nas odvesti i do ove slede}e
~udesne vizije: da je priroda samih stvari u stvarnosti samo funkcija Pam}enja.
PATNJA
Te`nja da se postane Majstorom ima svoj koren u Transu Patnje. Taj trans nije prost i
odre|en; u stari, on obi~no po~inje u jednom ograni~enom sebi~nom obliku. Imaginacija se
ne moè probiti dalje od zemaljskih uslova, niti ose}aj sopstva moè zahvatiti vi{e od
prirodne svesti. ôvek najpre ne misli ni{ta vi{e od ovoga: "ne postoji ni{ta {to je mogu}e a da je
dovoljno dobro za mene". Jedino kako ~ovek raste pomo}u Inicijacije odumire jedan prilaz
Budinoj asimptoti "sabbe pi Dukkham", kada se odnosi subjekta i objekta, oba protegnuta u
beskona~nost, uvi|aju ni{ta manje u zagrljaju tog Velikog Prokletstva nego {to su to bili
njihovi prvi avatari, tri~avi Ego i opipljivi Svemir.
Isto vaì i za transcendiranje ovog Transa Patnje. Pobeda najpre ~esto dolazi putem trika
uma: proteù}i subjekat ili objekat, zavisno od slu~aja, u jednom naporu da se pobegne od
stvarnosti, ~oveku se na~as u~ini da je porazio onu Jedna~inu "Sve je Patnja"; me|utim,
kako um povra}a svoju ravnoteù oblaci se ponovo navla~e. Tako, ~ovek otkriva neko
"Nebo", proizvoljno ga defini{u}i kao oslobo|enog od tuge, da bi pri detaljnom ispitivanju
otkrio da su njegovi uslovi isti kao i oni na "Zemlji".
I ne postoji nijedan razuman izlaz iz ovog pakla mi{ljenja. Transcendiranje Transa Patnje
treba biti u~injeno pomo}u drugih transeva kakvi su Vi{a Vizija Lepote, Trans ûda, i
drugi, pa ~ak i Transom zvanim Kosmi~ka [ala, mada je ovaj poslednji ~udesno srodan
prvom! Postoji ovo dalje razmatranje, da svaki subjekat kontemplacije traì samo da se um
usredsredi na njega, u stepenu daleko nièm od stepena istinske koncentracije poput one
koja obezbe|uje Samadi, pa da isti postane o~igledna iluzija.
Toliko u kratkom rezimeu tehni~kih aspekata ove teme. Me|utim, sve ovo je stvarno daleko
od jednostavnosti tvrdnje date u Knjizi Zakona:
"Zapamtite svi vi da je postojanje ~ista radost; da su sve patnje ba{ kao sene; one budu i pro|u; ali ima
ne{to {to ostaje".
Na ~emu se moè zasnivati ovakvo opaànje, koje uzima za pravo da vatrenim prezirom
zbri{e te stra{ne baterije svakog ozbiljnog filozofskog mi{ljenja? Re{enje se mora nalaziti u
metafizici same Teleme. A tu nailazimo na ono {to je o~igledan paradoks najzamr{enijeg
tipa. Jer, "Knjiga Zakona" koja predvi|a najsuptilnije od novijih matemati~kih ideja, one od
6
najve}eg genija ove generacije, kaè da se jedinica postojanja sastoji od jednog Doga|aja, od
îna Ven~anja izme|u Nuit i Hadit; to jest, ispunjenja izvesne Ta~ke Gledi{ta. Pa zar i nisu
ti sledovi doga|aja sami uslovi Patnje nasuprot savr{enstvu "îstog Postojanja"? To je stara
filozofija, zbrka la`nih re~i; mi vidimo jasnije. Ovako: Svaki Doga|aj je jedan în Ljubavi, i
on stvara Radost. Svo postojanje je sa~injeno jedino od takvih Doga|aja. Me|utim, kako
onda dolazi do toga da se pojavi ~ak i iluzija Patnje? Sasvim jednostavno: uzimanjem
delimi~ne i nepotpune Vizije. Na primer: u ~ovekovom telu svaka }elija je savr{ena, i ~ovek
je dobrog zdravlja; ali kada bismo odabrali da posmatramo skoro svaki deo te ma{ine koja ga
odràva, tada bi se pojavila razna deljenja na sastojke (dekompozicija) i sli~no, za koja bi se s
pravom moglo smatrati da podrazumevaju najtragi~nije Doga|aje. I to bi neizostavno bio
slu~aj ako mi ~oveka uop{te ne bismo posmatrali kao celinu i razumeli nu`nost svih tih
raznolikih procesa prirode koji se udruùju da sa~ine ìvot. Zatim, za normalnu ili
dualisti~ku svest ba{ te senke "koje budu i pro|u" jesu one koje konstitui{u perceptibilno;
ono {to ~ovek "vidi" u stvari je ba{ ono {to ometa zrake svetlosti. Ovo je opravdanje za onu
Budinu izreku: "Sve je Patnja"; u toj re~i "Sve" on se izrazito trudi da uklju~i ba{ i sve one
stvari koje ljudi ubrajaju u radosne. A to zaista nije paradoks, jer za njega su sve reakcije
koje proizvode svest na kraju krajeva tu`ne, budu}i da su poreme}aji Savr{enstva Mira, ili
(ako vi{e volite) ometanja slobodnog toka Energije.
Radost i Patnja su za njega tako relativni izrazi; potpodele jedne velike patnje, koja je
manifestacija. Nemamo potrebe da se borimo protiv tog gledi{ta; u stvari, one "Sene" o
kojima govori na{a knjiga predstavljaju uplitanja sa Svetlo{}u koja izazivaju parcijalnost
na{eg razumevanja.
Celina je Beskrajno Savr{enstvo, a takav je i svaki njen pojedina~ni Deo. Za transcendiranje
Transa Patnje dovoljno je poni{titi subjekat kontemplacije njegovim ven~anjem sa njemu
jednakim i suprotnim u imaginaciji. Tako|e, moèmo u}i i u analiti~ki metod, i razbiti taj
kompleks koji se javlja kao Patnja na njegove atome, i videti da je svaki njegov doga|aj
suptilan i radostan ~in Ljubavi. Ili krenuti u sinteti~ki metod, polaze}i od dela ka Celini, sa
sli~nim rezultatom. A svaki od tih kretanja uma je (uz prilje`nost i entuzijazam) sposoban da
transformi{e taj sami Transa Patnje u istorodni Trans pripisan Razumevanju, Trans ûda.
ÛDO
"Malo vi{e nego srodni, i malo manje nego rod" - jesu Trans Patnje i Vizija Ustrojstva
Svemira; ova druga kao tehni~ki aspekt Razumevanja Zakona Promene, koji je tako|e
Trans istog reda kao i Trans Patnje. Jedan od na~ina pobede nad svim tim je Trans
Ravnodu{nosti, u kojem ~ovek stoji uzdràn od svega toga, ali to je samo jedan od na~ina (u
op{te poznatom obliku), i pun la`nosti i nesavr{enstva. Jer, stajati uzdràn zna~i potvrditi
dualnost, koja i jeste sami koren Patnje. Da bi stekao Najvi{e ~ovek mora da se sjedini sa
svim stvarima, da ku{a od svega kao od istinskog Sakramenta. A to kretanje vodi ka Transu
ûda.
Zapisano je: "Strah od Gospoda je Po~etak Mudrosti". Predikat ovde upu}uje na Otvaranje
Stepena Magusa; a Subjekat, pravilno preveden, glasi "Za~u|enost o Tetragramatonu", i
tako upu}uje na Trans o kojem ovde govorimo. Jer, u ovome se ~ovek potpuno poistovetio
sa Svemirom u njegovom dinami~nom vidu, a prva sinteza razumevanja toga jeste ova
Za~u|enost o pogodnosti i neophodnosti ~itavog tog mehanizma. Jer, datom formulom
Manifestacije, potreba da se shvati i opazi Savr{enstvo pomo}u simbolizma Nesavr{enstva,
7
aktuelni proces imaginacije postaje jasno predstavljen. (Ja ovo pi{em za najmanje upu}enu
Malu Decu Svetlosti.)
Trans ûda se prirodno pojavljuje (to je prvi pokret uma) iz zavr{ne fraze Zaveta Majstora
Hrama. "Tuma~i}u svaku pojavu kao poseban odnos Boga sa mojom du{om". Jer, ~im Razumevanje
prosvetli tamu znanja, svaka ~injenica se pojavljuje u njenom istinskom vidu kao ~udesna.
To je tako: pa kako, onda, to treba da bude ~udno?
U svim Transevima od zna~aja, a naro~ito u ovom, Kandidat bi trebao do}i do najve}eg
mogu}eg znanja i Razumevanja svemira, tako nazvanog iz pogodnosti. Njegov racionalni um
bi trebao biti temeljno uve`ban za intelektualno razumevanje; to jest, trebao bi biti upoznat
sa svom Naukom. Na prvi pogled ovo je o~igledno nemogu}e; ali, on bi trebao stremiti ka
najblièm pribli`nom savr{enom Adeptstvu u tome. Najizvodljiviji metod je napraviti jednu
nepristrasnu studiju o nekoj odabranoj grani Nauke, i jednu generalnu studiju o
epistemologiji (teoriji saznanja). Zatim uz pomo} analogije, oja~ane kontemplacijom, moè
do}i do izvesnog unutra{njeg razumevanja Jedinstva Prirode u umu, i to onog koje ne}e biti
preterano drsko i krivoverno.
Me|utim, na{ Rad zahteva i vi{e od toga. Ne{amah ili Intuitivni Um mora tako|e biti
opremljen Znanjem i Razumevanjem i onih Planova Prirode koji su nedostupni
neuve`banom razumu. Odnosno, on mora pristupiti na{im Metodima Vizije sa neumornim
àrom.
U svemu ovome sjedinjuju}a i transcendentalna Nauka jeste nauka Matematike za Ruah, i
njena kruna - Sveta Kabala - za Ne{amah. Pomo}u njih Rad se ne proteè iznad ljudskih
sposobnosti, kako bi to moglo izgledati na prvi pogled. Postoji odre|ene kriti~na faza, koja
se moè uporediti sa onom koju poznaju Adepti Asane i Dharane, nakon koje se izrazi
Jedna~ine (poput poslednjih izraza binomne ekspanzije) ponavljaju, samo na drugi na~in,
tako da meditacija postaje sve lak{a i lak{a. Kandidat se, tako da kaèmo, nalazi kod ku}e.
Naba~eno znanje vi{e ne predstavlja teret za um, on je u stanju da odbaci grube ~injenice
koje se prikazuju kao sloènosti, i da pojmi njihovu su{tinu u jednostavnosti. On uspeva, u
stvari, da razvije jednu vi{u funkciju uma. Postupak je sli~an postupku koji se doga|a u
uobi~ajenom prou~avanju nauke, kada ~ovek, doku~uju}i prirodu nekog op{teg zakona koji
leì ispod raznovrsnosti iskustva, moè ne samo da usvoji nove ~injenice sa lako}om, ve} i
da predvidi nove sasvim nepoznate ~injenice. Moèmo navesti, kao primer, otkri}e Neptuna
putem matemati~kih prora~una bez opti~kog istraìvanja, i opis nepoznatih hemijskih
elemenata tek putem kontemplacije o Periodi~nom Zakonu.
Treba re}i da je svaki korak u Meditaciji jedna pogonska Energija sposobna da indukuje
Trans ûda; a taj Trans (poput svakog drugog) dobija na suptilnosti i sjaju sa koli~inom i
kvalitetom materijala kojim Adept snabde svoj um.
Zato, svi oni koji poku{avaju da prezru "profanu" Nauku i sami su dostojni prezira. To je
samo njihova li~na nesposobnost za istinsko Mi{ljenje bilo koje ozbiljne vrste, njihova
ta{tina i drskost; da i vi{e jo{, njihova sopstvena podsvesna svest o njihovoj sopstvenoj
sramoti i lenjosti, koja ih navodi da grade te labave tvr|ave pretencioznog neznanja.
Ne postoji ni{ta u Svemiru {to nije od vrhunskog zna~aja, ni{ta {to se ne bi moglo upotrebiti
kao sami zavr{ni kamen Duginog Luka za Trans ûda.
Nu`no je dodati jo{ jednu kratku re~ ovom elementarnom eseju: ovaj Trans po svojoj
prirodi nije samo pasivan i intuitivan. Njegova pojava preplavljuje um Stvarala~kom
Energijom; on ispunjava Adepta Snagom, i podsti~e u njemu Volju za radom. On ga uzdiè
ka Svetu Aciluta u njegovoj Su{tini, a ka Svetu Brijaha u njegovoj manifestaciji. Prema
8
tome, u veoma specifi~nom smislu, moglo bi se re}i da Kandidat biva najprisnije sjedinjen sa
Vrhovnim Gospodom Bogom Najvi{im, Istinskim i @ivim Tvorcem Svega, svaki put kada
uspe da kro~i u ovo Najveli~anstvenije Pro~elje Transa ûda.
BLA@ENSTVO
Postoje dva lako razlu~iva oblika Vizije Blaènstva. Njen vi{i oblik pripada Keteru, i otuda je
pogodan samo za Ipsisimusa, mada ga mogu doìveti povremeno (i, kako izgleda, slu~ajno) i
oni iz niìh stepenova.
Izuzetno se retko de{ava, i zaista nikada nije detaljnije opisan; ~ak bi se moglo re}i da je
neizvesno da li je bilo kakav opis njegovog pravog oblika ikad i bio obelodanjen svetu. Na
ovom mestu bi trebalo re}i da formula tog vi{eg oblika Vizije Blaènstva glasi "Ljubav je
zakon, ljubav pod voljom", i da je njegova priroda Ve~iti Sakrament Energije u akciji. On
po~iva na savr{enom majstorstvu nad Misterijama Patnje i Promene, sa potpunim
poistove}ivanjem sa Misterijom Individualnosti.
Pozabavimo se onda onim niìm oblikom ove takozvane Vizije (jer, tehni~ki to uop{te i nije
vizija), koji pripada Tifaretu, i tako je prirodno pogodna za Nièg (Minor) Adepta. Moglo bi
se odmah re}i da oni koji su stigli do vi{ih stepenova, naro~ito do onih iznad Ponora, te{ko
mogu da se vrate na ovu Viziju. Jer ona podrazumeva izvesnu nevinost, izvestan nedostatak
Razumevanja koji je nemogu} za jednog Majstora Hrama. Isto tako, Stepenovi Oslobo|enog
i Vi{eg (Major) Adepta su previ{e energi~ni da bi prihvatili uravnoteèni mir ovog stanja.
Jedino u centru Drveta @ivota, jedino u toj samo-uravnoteènoj sigurnosti Solarne Ose,
moèmo o~ekivati da prona|eno onu postojanu ravnodu{nost prema Doga|anju koja je
osnova ovog Transa, i ono ontogenetsko zra~enje koje ga boji bojom Ruè i Zlata.
Ovaj Trans se primetno razlikuje od ve}ine drugih na na~in koji moèmo pretpostaviti iz
gore navedenih uslova. Psiholo{ki gledano, to je jedno stanje, nasuprot Akciji ili Doga|aju.
Istina, svi Transevi Samadi~kog intenziteta su na neki na~in bezvremeni; ali, moglo bi se
re}i da ve}inu njih obeleàvaju dobro definisani rezultati kriti~kog karaktera. Odnosno,
pristup svakom se doga|a skoro na mahove. Me|utim, u ovom slu~aju ne nalazimo takvu
dijagnozu.
Trans o kome govorimo moè se produìti nedeljama ili mesecima, a najvatreniji posve}enik
Tahutija, pretraùju}i svoje Magijske Bele{ke sa najsavesnijom pa`njom nalazi za nemogu}e
da utvrdi po~etak Vizije. U stvari, moglo bi se pretpostaviti da se ta Vizija ne pojavljuje ni iz
koje date akcije ve} pre iz suptilnog potiskivanja akcije. Sukob doga|aja se sre}no svr{io u
stanju spokojne potpune ravnoteè, u kojem su njegovi rezultati postali bezna~ajni, mada se
energija i dalje ispoljava. To stanje moèmo uporediti sa povratkom zdravlja kod ~oveka
pogo|enog groznicom. Smenjivanje groznice (visoke temperature) i nenormalno niske
temperature je prestalo; on polako zaboravlja da konsultuje termometar u uobi~ajenim
intervalima, polako ga instinktivno okupiraju njegovi redovni poslovi. Istovremeno, on vi{e
ne prime}uje smenjivanje toplog i hladnog, ve} postaje polusvestan tihog rumenila zdravlja.
Na sli~an na~in, u ovoj viziji svaki svesni magijski napor prestaje, mada se prakse nastavljaju
sa uobi~ajenom marljivo{}u, i celinu Adeptovih utisaka, unutra{njih i spolja{njih, proìma
sjaj lepote i uìtka. To stanje je u velikoj meri veoma srodno stanju koje traì pu{a~
opijuma, samo {to je ono prirodno i ne treba mu nikakva ve{ta~ka regulacija.
Iz gornjeg proizilazi da ni{ta ne bi bilo apsurdnije od poku{aja da se daju uputstva za
postizanje tog stanja. Stremiti ka njemu (i jo{ gore, poku{avati da se ponovo zadobije nakon
9
{to ono mine) mora biti vrhunac nezdrave logike. Niti bismo ga, tako divnog i blaènog
kakav jeste, mogli i nazvati stvarno poèljnim.
Ne treba da pretpostavimo da je ono na bilo koji na~in {tetno (po um i telo), da tro{i dobru
Karmu, ili da tro{i vreme i utuljuje te`nju. Kada se desi, trebalo bi ga prihvatiti sa hladnom
nezainteresovano{}u, uìvati u njemu u potpunosti, i rastati se od njega bez àljenja.
Njegovo de{avanje je u svakom slu~aju jasan dokaz da je Adept dosegao jedno odre|eno i
prili~no uzvi{eno stanje bi}a, po{to uspeva ìveti toliko ~asova a da ne bude uznemiren
uticajem bilo kakve pokreta~ke sile. Ovo podrazumeva znatan stepen postignu}a unutra{nje
i spolja{nje kontrole. Ovo dokazuje mogu}nost potpunog po~inka usred najè{}e aktivnosti,
i tako ukazuje na re{enje krajnjeg problema filozofije, preludijum za osvajanje Tri
Karakteristike. To bi trebalo ohrabriti Adepta u njegoj Te`nji bodre}i ga da se suo~i sa
uàsavaju}im postulatom (zahtevom) Ponora. Trebalo bi da mu posluì kao osveènje i
okrepljenje; trebalo bi da ga uveri u mogu}nost savr{enstva u Velikom Delu prikazivanjem
svog postojanja kao Krune za Niè. Pored toga, uìvanje u Uìtku i razumevanje Lepote u
svim stvarima, ~ak i na ovom planu gde analiza jo{ nije postala izrazita, zaista ja~aju srce i
podsti~u ma{tu.
Neka zato Kandidat Ruìnog Krsta nastavi svoj Put sa dostojanstvenom snagom, svestan da
u pravom trenutku moè primiti nagradu, bez traènja, i uìvati u oìvljavaju}em izobilju
umilne Svetlosti, koje su Adepti nazvali Vizijom Blaènstva.
SMEH
Zajedni~ki nedostatak svih misti~kih sistema koji su prethodili sistemu Eona ~iji Zakon je
Telema, bio je u tome {to u njima nije bilo mesta za Smeh. Me|utim, samopouzdani osmeh
besmrtnog Deteta zbrisao je u pakao pro{losti onu àlost oàlo{}ene Majke i melanholiju
umiru}eg ôveka. Jer ne postoji nijedna Vizija kriti~nija u karijeri Horusovog Adepta od
Kosmi~ke [ale.
U tom Transu on potpuno prihvata formulu Ozirisa, i u tom ~inu on je transcendira; koplje
Centuriona mu bez ozlede probija srce, a ma~ Dèlatov zaludno udara na njegovo grlo. On
otkriva da je ona Tragedija od koje su toliki vekovi napravili takav slu~aj samo farsa za de~ju
radost. Svadljivi lutak Punch pada tek da bi se ponovo digao klibere}i se sa njegovim
ortakom: "Ra-ta-tam! Evo opet nas!" Njegova Judy, Crkvenjak, Dèlat i \avo samo su mu
drugovi u igri.
I tako, po{to su (nakon svega) te ~injenice koje je on smatrao tragi~nim dovoljno stvarne,
su{tina njegovog re{enja je da one nisu istinite, kako je on to sam mislio; one su samo niz
pojava, toliko zanimljive i toliko {a{avo nemo}ne da uti~u na njega kao i bilo koji drugi niz.
Njegova li~na àlost nastala je usled strasnog navaljivanja na razmatranje jedne bezna~ajne
gomile Doga|aja kao da su oni jedino stvarni i bitni u beskona~nom mno{tvu Manifestacije.
Otuda Percepcija Univerzalne [ale vodi direktno ka Razumevanju Ideje Sopstva kao onog
koje se grani~i sa Univerzumom, i u isto vreme jednog sa njim, tvorcem njegovim, i
podvojenim od njega; a kao {to je dobro poznato to Trojno Stanje je jedna od najnu`nijih
faza Samadija. (To je kulminacija jednog od dva najva`nija poglavlja Bagavad-Gite.)
Ima u ovome jo{ jedna vrednost. U ideji Smeha prisutna je i ideja Okrutnosti, kako su to
pokazali mnogi mislioci, i to je nesumnjivo razlog za{to su Ideju Smeha Misti~ke [kole
Tugaljivaca isklju~ile iz njihovih tmurnih programa. Jedini odgovor je sleganje ramenima u
podsme{ljivom preziru. Jer, na ovom grebenu, i ni na jednom drugom, sve njihove herojske
10
barke su se jedna za drugom porazbijale usred Okeana. Priroda je puna surovosti; njeni
najvi{i vrhovi radosti i pobede obeleèni su smehom. On proizvodi pravu fiziolo{ku
eksploziju i relaksaciju. O~ito, droge kakve su Cannabis Indica i Anhalonium Lewinii, koje
stvarno "olabavljuju opasa~e du{e i omogu}uju joj da di{e", izazivaju trenutni smeh kao
jedno od njihovih najkarakteristi~nijih delovanja.
Oh, taj golemi blagotvorni prezir prema ograni~avaju}em sopstvu koji izbija iz ose}aja
Gargantuanske nesrazemere opaène putem ovog Smeha! On zaista ubija, sa najveselijim
kanibalskim pirom, tog mrzovoljnog crnomantija{kog misionara ozbiljnog Ega, i ubacuje ga
u kazan. Te-he! - Glas Civilizacije - Glasnik Boga Belog ôveka - Bulb, Bulb, Bulb! Ubaci
jo{ jednu pregr{t mudraca (ili, àlfije. Igra re~i: engl. "sage" zna~i "mudrac" ali i "àlfija".
Prim. prev.), brate! I miomirisni dim se diè i zaogr}e izvrsnim stidljivim zavo|enjem
bestidna tela Zvezda!
Iza svega ovoga kao prakti~na vrednost - po{to na putokazima na svakoj okuci Puta
Mudraca pi{e OPASNOST - a ipak izbijaju}i direktno iz toga samim tim ubijanjem Ega,
jeste upotreba Smeha kao ~uvara du{evnog zdravlja. Kako je samo lako {arlatanima
besedni{tva da zavedu taj jednostavni entuzijazam du{e! [ta da nam pomogne drugo sem
pameti da ih prepoznamo kao sme{ne? Nema granica bezdanu Gluposti u koji bi nas bacili ti
nadrilekari - jedini na{ odbrambeni refleks je automatska {ala Smisla za Humor. Robert
Brauning nije bio daleko do Carstva Boìjeg kada je napisao:
"Budimo sre}ni {to je ~ovek bacan
iz promene u promenu neprestano,
te se krila njegove du{e nikad ne sklapaju";
budu}i da na kraju krajeva ipak ima neko zrnce soli u podsmehu Juvenalovom: "Satur est
cum dicit Horatius 'Evohe'!" Jer, jo{ niko nije zabeleìo da je bilo koji ~ovek pomogao ili
oraspoloìo svog prijatelja snu`deno{}u. Da, Univerzalna [ala, iako nije pravi Trans,
zasigurno je sredstvo Milosti, i ~esto se pokazuje kao glavni sastojak Univerzalnog
Rastvara~a.
Vratimo se Brauningu, tim hrabrim poslednjim re~ima koje je zapisao dok je osamdeseta
otkucavala na ~asovniku njegovih godina:
Pozdravite nevidljivo bodre}i ga!
Propustite ga, uljudno, ba{ kako treba.
'Upadaj!', - viknite 'Brè, bori se, ne staj. 'I tamo i ovamo!'
Amen.
Jer kad biste razumeli svet,
Videli biste da on je lep,
Za ritam neàn lagani ples!"
Da! Zavr{imo sa onom najneo~ekivanijom, iznena|uju}om Re~i izvesnog An|ela iz Vizije i
Glasa, koji je Vidovnjaka palog u njegov ozbiljan Trans napustio dobaciv{i mu jednu
vragolansku frazu - "Ali, odoh da ple{em!"
A Plo~e Zakona? Fuj! Solvuntur tabulae - risu!
11
RAVNODU[NOST
Ono stanje uma koje karakteri{e Ravnodu{nost obi~no se naziva Transom; ali, naàlost, taj
izraz je pogre{an. U stvari, na neki na~in, to je potpuno suprotno Transu, po{to Trans
obi~no implicira Samadi, a ovo stanje izri~ito isklju~uje svaki takav doga|aj. Trans implicira
sjedinjavanje, a Ravnodu{nost voljno odvajanje. Pa ipak, ovde ne postoji ni{ta {to bi nu`no
sugerisalo na bilo kakvu praksu Crne Bra}e, budu}i da to i nije, pravo govore}i, nikakvo
Postignu}e, ve} pre jedan prikladan stav. A taj stav je od najve}eg prakti~nog zna~aja i
koristi. Ne moè se ostati beskona~no dugo ni u kakvom Samadiju; u isto vreme, zgodno je
popuniti intervale izme|u bura pozitivnog rada na takav na~in tako da ~ovek ostane {to je
mogu}e slobodniji kako bi preduzeo slede}i korak. Zato bi on trebao negovati naviku da mu
um ne bude vezan ni za jedan oblik èlje. Otuda je ovo Stanje Ravnodu{nosti oblik one
Ti{ine koja je odbrana i za{tina, i srodno je Tre}oj Plemenitoj Istini Budizma - Prestanku
Patnje.
Op{ta predstava o ovom stanju je da bi um trebao reagovati automatski na ba{ svaki utisak:
"Nije bitno da li je neki Doga|aj za ili protiv". G-|a Blavacki smatra da je to ose}anje barem malo
obojeno gnu{anjem. Me|utim, to je gre{ka, takvo stanje ne bi bilo savr{eno. Naprotiv, u
tome bi trebalo da bude i neke sasvim izvesne radosti, ne u samom tom utisku ve} u toj
ravnodu{nosti prema njemu. Ta radost izvire nesumnjivo iz ose}aja uklju~ene mo}i, mada, i
to je opet nesavr{enstvo. Pre bi trebalo uìvati u saznanju one kona~ne istine da "postojanje je
~ista radost", a ne u nekom neposrednijem ose}anju.
Treba primetiti da postizanje i odràvanje ovog stanja u velikoj meri zavisi od vladanja sa
nekoliko Transeva. Na primer, ~ovek mora biti uveren u Prvu Plemenitu Istinu Transa
Patnje, ili ne bi bilo logi~no da bude ravnodu{an prema svemu; mogao bi postojati, u
odsustvu tog opaànja da "sabbe pi Dukkham", neki utisak koji stvarno vodi ka stanju
oslobo|enom od Patnje, a to nije slu~aj. Sloboda od Patnje zavisi od slobode od utiska.
Ipak, ne bi bilo ispravno re}i da je ovo Stanje Ravnodu{nosti srodno stanju Tuposti koje
sledi iza o{trog gr~a Patnje; to nije anestezija nerva iscrpljenog preteranim bolom. Nikad nije
bilo mesta pasivnosti u programu jednog Magi~ara - a ovde, naravno, izuzimamo ono {to se
moè nazvati Aktivnom ili Voljnom Pasivno{}i koja je opisana u Liber LXV. Ravnodu{nost
mora biti veoma aktivno stanje. Mogli bismo je uporediti sa lako}om ve{tog ma~evaoca, koji
do~ekuje i odbija svaki mogu}i napad njegovog protivnika sa jednakom snagom, nesvestan
svojih poteza, zato {to je uve`bao svoje oko, {aku, pa ~ak i se~ivo da misle sami za sebe.
Otuda, Ravnodu{nost je duhovni oblik Automatske Svesti Adepta, a ona boravi u Jesodu,
mestu Tvr|ave na Granici Ponora, kako je opisano u Liber 418 u Jedanaestom Etiru.
Budu}i da je ova Ravnodu{nost jedna od navika Normalnog Uma, nju je lak{e posti}i od
bilo kog drugog pravog Samadi~kog Stanja, i zahteva manje tehni~ke sposobnosti. Naro~ito
ovo je slu~aj po{to je, kako je gore re~eno, Trans Patnje bio skoro neophodna priprema za
pravilno razumevanje onoga {to ona implicira. Prema tome, metod dobijanja (ova re~ je
bolja nego da kaèmo "postizanja") Ravnodu{nosti je jednostavan; to je, u stvari, Put Taoa.
Slede}i lan~ani silogizmi mogu se pokazati korisnim za Kandidata: Postojanje treba shvatiti
jedino kao Kontinuum. Svi delovi Postojanja su stoga krajnje ekvivalentni, budu}i da je
svaki neophodan za upotpunjavanje celine. Zato svaki doga|aj treba primiti sa jednakom
po~a{}u, a reakcija na njega treba biti u~injena sa jednakom ravnodu{no}u.
Da ponudimo jednu prakti~nu paralelu. Pretpostavimo da ~ovek treba da primi hiljadu
funti, i ta svota mu se isporu~uje u razli~itim nov~i}ima, sa potpisanimm priznanicama
12
dugovanja za razli~ite sume. Po{to unapred zna da je bilans u njegovu korist 1000 funti, on
se ne uzbu|uje dok uzima jednu po jednu od tih pojedina~nih priznanica, ve} nastavlja sa
marljivim ra~unanjem, pravilno reaguju}i, bilo da je na priznanici ve}i ili manji iznos, sa
savr{enom mirno}om i ta~no{}u. Svaki upis u obra~un moè biti razli~it, ali ~ovekov
mentalni stav je nepromenjiv. U stvari, uobi~ajena gre{ka nefilozofskog uma nastaje usled
nepoznavanja prave prirode du{e.
ôvek je sklon da pretpostavlja da svaki Doga|aj kako se de{ava moè biti "dobar" ili "lo{",
da moè pokazivati da ~ovek dobija ili gubi. Me|utim, ~im on bude siguran da je taj rezultat
ve{ta~ki, da je isti odre|en unapred, postaje besmisleno biti pod uticajem nekog incidenta u
tom iluzornom procesu koji Priroda simboli~ki koristi, radije nego bilo koji drugi, da izrazi
Neumitnost Istine.
Zanimljivo je primetiti da je ovaj metod dobijanja Ravnodu{nosti sasvim nezavisan od bilo
kog iskustva Transa Patnje; to je jedno prosto i normalno razmatranje zasnovano na strogo
Telemitskim premisama. Otuda se on moè veoma srda~no preporu~iti. Metode mrtvog
Eona Ozirisa pratila je, u stvari, jedna ne ba{ bezna~ajna opasnost. Pitanje Odvojenosti od
Svemira je kriti~no, s jedne strane; s druge, gre{ka je biti zavisan od takve jedne teorije koju
implicira Prva Plemenita Istina u njenim spolja{njim vidovima. Daleko je bolje usvojiti ~isto
intelektualni stav, i usidriti ga potom u Ne{amahu putem prostog transcendiranja
normalnog racionalnog uma na uobi~ajeni na~in pomo}u Metoda Protivre~nosti, ili
izjedna~avanja Suprotnosti, koji je opisan u Konx Om Pax, i u najboljim Esejima o Svetoj
Kabali.
Pored toga, ovo lako moè odvesti do nekoliko vrsta gre{aka da se Ravnodu{nost posmatra
kao stanje koje je niè od Samadija. Pogotovu se moè olako pomisliti o njemu kao o
pasivnom, nesavr{enom, kao me|u-periodu, dok bi ga trebalo smatrati stanjem Mira uz
Pobedu.
Na kraju, trebalo bi dodati jo{ samo to da Ravnodu{nost nije savr{ena sve dok ne zaposedne
barem jednu Samadi~ku karakteristiku - Automatizam. Sve dok preostaje bilo kakva
potreba za svesnim naporom pri suo~avanju sa bilo kojim utiskom, bilo kakva potreba za
pam}enjem procesa pomo}u kojeg je to stanje dostignuto, ili ~ak bilo kakva potreba za
svesnim uplitanjem sa, ili znanjem o, tom ~isto spontanom elasti~nom refleksnom
reakcijom, Kandidat za Summum Bonum, Istinsku Mudrost i Savr{enu Sre}u, nije
adekvatno zadobio Naviku Ravnodu{nosti.
MAJSTORSTVO
Jednostavan je cilj onoga koji bi da bude Majstor: ljudi to zovu Li~nom Ambicijom. To jest,
on èli da njegov Svemir bude {to je mogu}e ve}i, i njegova kontrola nad njim {to je mogu}e
potpunija. Retko ko ne uspe da shvati ovaj cilj, ali mnogi ne uspeju da formuli{u njihovu
kampanju kako bi ga postigli. Na primer, neki napune svoje nov~anike ~arobnim zlatom
koje se, kada poku{aju da ga upotrebe, pokazuje kao obi~no kamenje. Drugi poku{avaju da
zagospodare svemirom nekog drugog, ne vide}i pritom da ga ~ak ne uspevaju ni razumeti u
pravom svetlu.
Pravilan metod za pro{irenje vlastitog univerzuma, pored konvencionalnog mehanizma
materijalisti~ke Nauke, jeste trodelan: evokacija, invokacija i vizija. Kontrola je stvar
teoretskog i prakti~nog poznavanja Magijskih Formula, ali, isto toliko bitno, i stvar Samo-
discipline. Tlo treba da se u~vrsti, a sve protivre~nosti razre{e u vi{im uskla|enostima
putem razli~itih Transeva.
13
Toliko je zaista o~igledno pri povr{nom razmatranju; ~udno je, onda, za{to tako mali broj
Magi~ara preduzme dalji korak istrage u pogledu upotrebljivosti ovog Instrumenta.
Naravno, zbog kratkovide sebi~nosti koja ne moè da pretpostavi da je ~ovekovo Sopstvo
pouzdano da na|e sebi pogodan medijum i da ga uru~i za slede}u avanturu.
Ovde je Magijsko Pam}enje od ~udesne vrednosti za korigovanje perspektive; jer, koliko
puta je u pro{losti ~ovekov ìvot bio samo ~ist proma{aj usled pukog nedostatka pogodnih
sredstava za samo-izraàvanje? I ko od nas moè biti ozbiljno zadovoljan (danas, kada znamo
{ta radimo) sa ~ak i najsavr{enijim ljudskim instrumentom?
Prema tome, to je samo zdrav razum Magusa kada formuli{e svoj op{ti politi~ki cilj u nekim
od slede}ih izraza:
Obezbediti najve}u mogu}u slobodu samoizraàvanja za najve}i mogu}i broj Stanovi{ta.
îji prakti~an vid rezultata bi se mogao izraziti otprilike ovako:
Pobolj{ati ljudski rod na svaki zamisliv na~in, tako da nam za slu`bu bude dostupna najve}a mogu}a
raznovrsnost najboljih Instrumenata koji se mogu zamisliti.
A ovo je razumno opravdanje za ovaj prividno imbecilan i preterano sentimentalno-
hipokritski aforizam: Volite sva Bi}a! Sluìte ôve~anstvu! To jeste, na politi~kom planu;
jer ove dve fraze tako|e sadrè i: (1) Magijsku Formulu koja je Klju~ i za Invokaciju i za
Trans; (2) implicitnu zapovest za ra{~i{}avanje Puta Magi~ara kroz Nebesa putem pravilnog
regulisanja svake Zvezde. Ova re~ "sluìti" je stvarno obmanjuju}a i moè joj se prigovoriti;
ona podrazumeva jedan stav laàn i dostojan prezira. Odnos izme|u ljudi bi trebao biti
bratsko po{tovanje koje se odràva me|u plemenitim strancima. Ideja sluènja je ili istinska,
i poniàvaju}a; ili la`na, i arogantna.
Najuobi~ajenija i najkobnija zamka koja preti ~oveku koji po~ne da pro{iruje svoj Svemir
izvan sveta ~ulne percepcije zove se Me{anje Planova. Onome koji shvata Sve-Jedno, i zna
da je osnovna gre{ka praviti razliku izme|u bilo koje dve stvari, mora izgledati prirodno pa
~ak i ispravno da izvodi ono {to li~i na prisilne înove Ljubavi izme|u nesaglasnih ideja. On
poseduje Klju~ za Jezike; za{to onda ne bi on, Englez, omogu}io sebi to da govori na
Jevrejskom a da ga ne u~i? Isti taj problem nudi se svakodnevno u bezbroj suptilnih oblika.
"Naredi ovom kamenu da postane hleb". "Baci se dole sa vrha Hrama: po{to je pisano: 'On }e zaduìti
svoje an|ele da se brinu o tebi, da te ~uvaju na svim tvojim putevima'!" Ove zadnje ~etiri re~i bacaju
svetlo na maglu Horonzona - Sputan bio u Ime Babalon! Jer, "njegovi putevi" su putevi
Prirode, koja je postavila dobro ure|en odnos izme|u planova; da pokvari{ taj mehanizam
nije i ne moè biti "tvoj put". Taj în Ljubavi, izgleda, je laàn gest; jer takva ljubav nije
"ljubav pod voljom". Dobro se ~uvaj, o ti koji teì{ ka postizanju Majstorstva, da ne izvodi{
ni{ta "~udesno"; najpouzdanije obele`je Majstora je to, da je on ~ovek sli~nih strasti kao i
njegovi drugovi. Zaista, on ih sve nadma{uje, i sve ih usmerava ka savr{enstvu: ali on to ~ini
bez potiskivanja (jer "Sve {to ìvi je sveto"), bez iskrivljavanja (jer "Svaki oblik je istinski simbol
Su{tine"), i bez konfuzije (jer, "Me{avina je mr`nja ba{ kao {to je Sjedinjenje ljubav"). Inicijacija
ozna~ava Putovanje Unutra; ni{ta se ne menja niti moè biti promenjeno, me|utim, sve biva
istinitije shva}eno sa svakim stepenom. Magus Bogova, sa Jednom Njegovom Re~i koja
naizgled survava ko~ije ôve~anstva u provaliju, ni{ta u stvari ne uni{tava niti ~ak menja;
On jednostavno obezbe|uje jedan nov na~in primenjivanja postoje}e Energije na
uspostavljene Oblike.
Otkrivanje elektri~nih ma{ina se nije ni na koji na~in sukobilo sa Materijom ili Kretanjem;
ono nam je samo pomoglo da se li{imo nekih vidova Iluzije Vremena i Prostora, i tako
dovelo najinteligentnije umove do samog praga Magijske i Misti~ke Doktrine, tako {to su
14
bili prisiljeni da zamisle mogu}nost opaànja Svemira onakvog kakav jeste, oslobo|enog od
uslova. Odnosno, oni su dobili jedan nagove{taj o prirodi Postignu}a Majstorstva. A to je
svakako samo jedan mali korak koji treba da preduzmu predvodnici prirodne Nauke,
Matematika njihova Zvezda vodilja, kako bi morali razumeti onu prisiljavaju}u nu`nost
Velikog Dela, i posvetili se i sami njegovom postignu}u.
Ovde su najve}e prepreke slede}e: prvo, pogre{no shvatanje Sopstva; i, drugo, opiranje
racionalnog uma sopstvenim zaklju~cima. Ljudi moraju odbaciti ta dva ograni~enja; moraju
po~eti da shvataju da se Sopstvo skriva iza, i nezavisno je od, mentalnog i materijalnog
instrumenta u kojem oni poimaju njihovu Ta~ku Gledi{ta; i moraju potraìti neki
instrument druga~iji od toga koji (pri svakom prostom posmatranju) insistira na tome da na
njih utisne ono {to je samo njegova sopstvena najomraènija mana i gre{ka, ideju dualnosti.
Eon Horusa je stigao, i njegov prvi cvet bi mogao biti ovo: da, oslobo|eni od opsednutosti
glupo{}u Ega u Umiranju, i od ograni~enja Uma Razlogom, najbolji ljudi ponovo krenu sa
ùdnim o~ima na Put Mudraca, tu kozju planinsku stazu, pa na onaj Greben na koji jo{
nijedna noga nije kro~ila, {to vodi ka vrhuncima Majstorstva koji blistaju ledom prekriveni.
TRANS
Re~ "Trans" implicira prolaènje iza; naime, iza uslova koji nas ti{te. Sav i jedini cilj svake
prave Magijske i Misti~ke obuke jeste osloba|anje od svake vrste ograni~enja. Dakle, telo i
um su, u naj{irem smislu, prepreke na Putu Mudraca; paradoks je, dovoljno tragi~an kako
izgleda, to da su oni, tako|e, i sredstvo za napredak. Kako ih se li{iti, pro}i iza ili ih
transcendirati, predstavlja problem, a on je isto toliko prakti~an i nau~an koliko i problem
eliminisanja ne~isto}a iz gasa, ili ve{tog kori{}enja mehani~kih zakona. Ovde je neizbe`na
logi~ka pogre{ka u lan~anim silogizmima Adepta, tp da je on vezan istim tim principima ~ije
nadvladavanje i jeste njegov cilj; pa njemu koji teì da ih svojevoljno odbaci oni ùre da mu
se stra{no osvete!
Me|utim, u praksi, ne u teoriji, ova te{ko}a iznenada nestaje. Jer, kada mi preduzmemo
razumne korake da suspendujemo delovanje racionalnog uma, ta inhibicija ne proizvodi
haos, nego dovodi do shvatanja Univerzuma putem jedne sposobnosti na koju se zakoni
Razuma ne odnose; a kada, vra}aju}i se u normalno stanje, poku{amo da analiziramo to
na{e iskustvo, otkrivamo da taj opis obiluje racionalnim apsurdima.
No, pri daljem ispitivanju, postepeno postaje jasno - postepeno, po{to se navika Transa
mora ~vrsto ustanoviti pre nego {to njeni gromoviti utisci postanu zaista razumljivi - da ne
postoje dve vrste Mi{ljenja, niti dve vrste Prirode, ve} samo jedna. Zakon Uma je jedina
supstanca Svemira, isto kao {to je i jedino sredstvo pomo}u kojeg ga mi razumevamo. Otuda
nema nikakve prave antiteze izme|u uslova Transa i uslova logi~kog promi{ljanja i opaànja;
~injenica da Trans nije podloàn pravilima rasprave je besmislena. Mi kaèmo da Konj u
{ahu ide dijagonalom pravougaonika dimenzija tri puta dva kvadrata, zanemaruju}i njegovo
kretanje kao materijalnog objekta u prostoru. Opisali smo jedan krajnje ograni~en odnos u
terminima tog specijalnog zna~enja koji deluje putem nekog proizvoljnog simbolizma: kada
analiziramo bilo koji primer na{ih obi~nih mentalnih procesa, nalazimo da je slu~aj sasvim
sli~an, jer ono {to "vidimo", "~ujemo", itd., zavisi od na{ih idiosinkrazija, s jedne strane, i od
konvencionalnog tuma~enja, sa druge. Tako mi pristajemo da travu zovemo zelenom, i da
izbegnemo {etanje preko ivice ponora, bez ikakvog poku{aja da utvrdimo da li bilo koja dva
uma imaju ta~no identi~ne ideje o tome {ta te stvari mogu zna~iti. Ba{ tako se slaèmo i po
pitanju poteza u {ahu. Zatim, po pravilima te igre moramo misliti i delovati, ili rizikujemo
15
svaku vrstu gre{ke; ali, moramo biti sasvim svesni da su ta pravila proizvoljna, i da je to
nakon svega samo igra. Konstantna glupost tradicionalnog mistika bila je to {to je bio toliko
ponosan na sebe kada bi otkrio onu veliku tajnu da Svemir nije ni{ta drugo do igra~ka koju
je on sam izumeo radi svoje zabave tako da ùri da prikaè svoje mo}i pomo}u namernog
nerazumevanja i zloupotrebljavanja te igra~ke. On nije shvatio ~injenicu da ba{ zato {to to
nije ni{ta drugo do projekcija njegove Ta~ke Gledi{ta, u celini On sam je to {to on vre|a!
Ovde leì gre{ka takvog Panteizma poput onog kod Mansur el-Halaj-a, koga Ser Ri~ard
Barton krasno pecka, u delu "Kasidah", zbog njegove nemo}i -
"Mudar Mansur be{e, al' mudriji oni
koji kamenjem ga te{kim zatrpa{e;
i premda krv'ca svedoka mu stvori,
Ni sva Mudrost-Mo} kosti spasti ne moga{e."
Bog je isto toliko bio u kamenju koliko i u njegovom turbanu; i kad su se ta dva sudarila,
jednoj ta~ki vi|enja iz tog pakta se smrklo - {to nikako nije bila njegova namera!
Me|utim, za nas ova stvar nije za àljenje; to je (kao i svaka pojava) jedan în Ljubavi. A
sama definicija takvog îna je Prolazak Iza dva Doga|aja u Tre}i, i njihovo povla~enje u
Ti{inu ili Ni{tavilo putem istovremene reakcije. U tom smislu moglo bi se re}i da je Svemir
neprestano izlaènje u Trans; i u stvari, pravilno razumevanje bilo kog Doga|aja pomo}u
prikladne Kontemplacije trebalo bi proizvesti onakav tip Transa koji odgovara kompleksu
Doga|aj-Pojedinac u datom slu~aju.
Dakle, sva Magika se moè upotrebiti za proizvo|enje Transa, po{to (alfa) trenira um u
disciplini neophodnoj za Jogu; (beta) uzdiè duh do one bezli~ne i boànske suptilnosti koja
je prvi uslov za uspeh; (gama) pro{iruje podru~je uma, snabdevaju}i ga potpunim
majstorstvom za svaki suptilniji plan Prirode, daju}i mu tako adekvatan materijal za
ekstati~ki zalogaj Euharistije Postojanja.
Su{tina ideje Transa je zaista sadràna u ideji Magike, koja je prvenstveno transcendentalna
Nauka i Ve{tina. Njen metod je, u onom glavnom smislu, Ljubav, taj sami klju~ za Trans, i,
u drugom smislu, prolaènje iza normalnih uslova. Glagoli kao {to su transcendirati, preneti
(eng. to transmit), transkribovati (prepisati) i njima sli~ni, jesu od kardinalnog zna~aja u
Magici. Otuda "Ljubav je zakon, ljubav pod voljom" predstavlja najvi{i siè Magijske doktrine, i
njenu univerzalnu Formulu. Da li bi se ~ovek trebao ustru~avati da smelo ustvrdi da je jedna
Magijska Operacija potpuna jedino onda kada je (na bilo koji na~in) okarakterisana
pojavom Transa. R|avo se postupalo kada se upotreba te re~i ograni~avala na smenjivanje
dualisti~ke ljudske svesti bezli~nim i monisti~kim stanjem Samadija. Brzo proklju~a fontana
Gre{ke iz kaljuge Neznanja kada se nasilno povu~e razlika "izme|u jedne i bilo koje druge stvari".
Da, vaistinu, i Amen! To je prva nu`nost ba{ kao {to je i poslednje postignu}e Transa da
ukloni svaki oblik i svaku vrstu podvojenosti ~im se ona pojavi. Pod ovim zrakom svetlosti
moète pro~itati u Knjizi va{eg sopstvenog Magi~kog Zapisa autenti~an ìg svog li~nog
uspeha.
ENERGIJA
Energija je onaj Sakramentalni Pokreta~ Doga|aja; ona je otuda sveprisutna u manifestaciji
preko prekidanja, uravnoteìvanja i ina~e putem odgovaraju}eg povla~enja. (U vezi sa ovim
treba se prisetiti kompletne Formule Tetragramatona.) Me|utim, postoje tri osnovne vrste
16
specijalnog iskustva koje su putokazi vredni pa`nje u procesu Inicijacije, i od veoma va`nog
prakti~nog zna~aja za Magi~ara.
Simbol Sakramenta, kada se razmotri, razlikuje se kao {to se razlikuju tri u~esnika u njemu:
Bog, Sve{tenik i Vernik koji se pri~e{}uje.
U najvi{em, to jest u Keteru, Energija zra~i potpuno iz njega samog; odnosno, on je sasvim
poistove}en sa Haditom.
U srednjem, to jest u Hokmahu, Energija prolazi sasvim kroz njega; odnosno, on preuzima
funkcije Tahutija.
U najnièm, to jest u Geburahu, Energija udara sasvim na njega; odnosno, on je apsorbuje
kao ~ovek.
U svakom od ovih slu~ajeva Energija o kojoj se ovde govori nije neka specifi~na niti
personifikovana: to je Energija sama po sebi, bez kvaliteta.
Onaj najvi{i na~in moè u potpunosti shvatiti samo Ipsisimus; to je kona~no postignu}e. To
je aktivni duplikat vi{eg oblika Vizije Blaènstva.
Srednji na~in je pogodan za jednog Magusu, ili za onoga koji ùdi za njegovom proro~kom
funkcijom. Taj na~in je opisan, a metod postignu}a izloèn, u Knjizi zvanoj "Opus
Lutetianum".
Najniì na~in je poseban zadatak Adeptus Majora (Vi{eg Adepta). On se najbolje ostvaruje
pomo}u Tajne Svetili{ta Gnoze (IXº O.T.O.).
O onom najvi{em na~inu ne bi bilo ni prikladno ni korisno pobliè raspravljati; srednji
na~in se ti~e svakog Magi~ara u Njegovim specifi~nim i privatnim odnosima sa
Beskona~nim, i zahteva od svakog od njegovih Adepata posebnu preokupaciju, me|utim, o
najnièm na~inu je zgodno da dalje raspravljamo.
ûdesno ubedljiv dokaz o istinskoj brizi Prirode za Njene instrumente, uprkos povr{nim
~injenicama koje ukazuju na suprotno a na kojima se i zasnivaju pesimisti~ke doktrine,
govori da je ta najdragocenija, najuzvi{enija Milost od svih Magijskih blagodati koje mogu
biti podarene Ljudskom rodu, ba{ ona koja se moè posti}i sa mnogo vi{e lako}e i izvesnosti
nego bilo koja druga. Jer, Energija je sama po sebi sve {to jeste: a mi se razlikujemo po
koli~ini i kvalitetu iste, i to mi moèmo zvati "nama samima". Cena koju ona traì je bez
sumnje dovoljno visoka za izvestan razred; ali se ona jednako mora platiti, u raznim
stepenima, za svaku vrstu Misti~ke i Magijske Avanture. Ta cena je u su{tini potpuno
Razumevanje Uma Same Prirode, i savr{ena simpatija sa Njenim Na~inom Delovanja. Svi
moralni kodeksi ljudskog roda, zbog svih njihovih apsurdnih razli~itosti, imaju jedan
zajedni~ki faktor: pretvaraju se da su otkrili motive i metode koji su superiorni u odnosu na
Njene (tj. same Prirode). Odnosno, oni pretpostavljaju ideju o Cilju koji seè dalje od
Njenog pogleda; oni govore o posedovanju Inteligencije koja je uzvi{enija od one koja je
stvorila Svemir. Pogledajte samo da najvi{a manifestacija mogu}a za racionalni um jeste
otkri}e Zakona koji sumarizuju Njen na~in delovanja!
Moèmo onda odmah re}i da sva ta pretenciozna arogancija jeste bezobrazluk i apsurd; i ona
se treba pokoriti, i jo{ vi{e, iskoreniti i spaliti pre nego {to se bilo kakav ozbiljan napredak
moè napraviti u Kraljevskoj i Sve{teni~koj Ve{tini. Otuda, tako|e, svaka te`nja delimi~ne
vrste, svaka koja zavisi u svojoj mudrosti od ta~nosti na{ih opaànja o na{im vlastitim
potrebama, skoro sigurno }e biti pokvarena samim onim otrovom od kog Priroda èli da nas
pro~isti.
17
Postoji u stvari samo jedna Magijska Operacija u ~iju prikladnost uvek moèmo biti sigurni:
to je pove}anje koli~ine na{e Energije. âk je nepromi{ljeno i poku{avati da se specificira
vrsta zahtevane Energije, a jo{ gore razmatrati bilo koju pojedina~nu svrhu. Kada se Energija
pove}a, sama }e Priroda obezbediti jasno}u: na{a Vizija je nejasna samo zato {to nam
nedostaje Energije. Jer, Energija je Supstanca Svemira. Kada je primerena mi nemamo
nikakvih sumnji u pogledu toga kako }emo je upotrebiti; dokaz je o~ito slu~aj volje kod
neke mlade osobe. A isto tako jako treba naglasiti da moralno ometanje pravilne upotrebe te
Energije direktno izaziva najgnusnije deformacije karaktera, i dovodi do najozbiljnijih ozleda
nervnog sistema.
Neka se zato Magi~ar li{i svake predrasude o prirodi njegove Istinske Volje, i neka se ùdno
baci na pove}avanje svog Potencijala. U toj disciplini ({tavi{e) on po~inje da sebe priprema
za ono krajnje odricanje od "svega {to ima i svega {to jeste" koje je su{tina Zaveta Ponora! Tako
zatim otkrivamo jo{ jedan od onih paradoksa koji predstavljaju sliku Istine Natprirodnih
Sefirota: putem uni{tavanja na{e vlastite najvi{e moralnosti, i oslanjanja na na{e prirodne
instinkte kao jedinog vodi~a, nesvesno dolazimo do onih najjednostavnijih i najuzvi{enijih
od svih eti~kih i duhovnih ideja.
ZNANJE
Da'ath - Znanje - nije Sefira. Ono nije na Drvetu @ivota; odnosno, u stvarnosti ne postoji
tako ne{to. Ima mnogo dokaza za ovu tezu. Najprostiji (ako ne i najbolji) dokaz je,
verovatno, slede}i: Svo znanje se moè izraziti u obliku S = P. Ali, ako je tako, ono S
stvarno ve} podrazumeva ideju onog P, tako da nismo saznali ni{ta (novo). I, naravno, ako
nije tako, ta tvrdnja je obi~na la`.
Vidite kako smo, najednom, do{li do paradoksa. Jer, mi{ljenje "Ne postoji tako ne{to kao {to je
znanje", "Znanje je la`na ideja", ili kako god da to iskaèmo, moè se izraziti kao S = P; i sam
taj izraj je jedna spoznata stvar. Drugim re~ima, poku{aj analiziranja te ideje trenutno vodi
ka pometnji uma. Jer, razmatranje Da'ata doti~e su{tinu Okultne Mudrosti, zato {to je Da'at
kruna Ruaha, Intelekta; i Da'atovo mesto je u Ponoru. Odnosno, on se raspada na komade
~im se pristupi njegovom ispitivanju.
Ispod Ponora, a ni u njemu, nema povezanosti; da bismo do{li do nje, koja je jedan od
glavnih kanona Istine, moramo dospeti do Ne{amaha. Za ovo postoji jo{ jedno obja{njenje,
sasvim druga~ije od ove ~isto logi~ke zamke. Izraz S = P (sem ako nije identi~an, te stoga
besmislen) je potvrda dvojstva; ili, mogli bismo re}i, intelektualno opaànje je poricanje
Samadi~ke istine. Zato je ono su{tinski pogre{no u dubinama njegove prirode.
Ni najjednostavnija i najo~iglednija tvrdnja ne moè podneti analizu. "Cinober je crveno" je
neporecivo, bez sumnje; me|utim, kada se zapo~ne istraìvanje to se pokazuje besmislenim.
Jer, svaki termin se mora definisati sa barem dva druga termina, za koje vaì to isto (tj. da se
i sami moraju dalje definisati); tako da je taj proces definisanja uvek "obscurium per
obscurius". Ne postoje nikakvi pravi prosti izrazi. Nije mogu}e nikakvo stvarno
intelektualno opaànje. Ono {to mi pretpostavljamo kao takvo u su{tini je niz manje ili vi{e
verovatnih konvencija zasnovan na prividnom paralelizmu iskustva. Nema nikakve kona~ne
garancije da bilo koje dve osobe misle na sasvim istu stvar kada kaù "slatko" ili "visoko";
~ak i takve koncepcije kao {to su brojevi identi~ne su verovatno samo u odnosu na njihovu
prakti~nu vulgarnu primenu.
Ovakva i sli~na razmatranja vode ka nekoj vrsti filozofskog skepticizma. Ideje Ne{amaha
nisu nipo{to oslobo|ene od ovog kriticizma, jer, ~ak i ako pretpostavimo da su identi~ne
18
kod izvesnog broja osoba, njihov izraz, kao intelektualan, pretrpe}e isti stres kao i normalna
opaànja.
Me|utim, ni{ta od ovoga ne uzdrmava, ~ak ni ne ugroàva, Filozofiju Teleme. Naprotiv, ovo
bi se moglo nazvati Kamenom njenog temelja. Jer, rezultat svega je o~ito da su sve
koncepcije nu`no jedinstvene, po{to nikada ne mogu postojati dve identi~ne ta~ke gledi{ta.
To odgovara ~injenicama; postoje ta~ke gledi{ta koje su sasvim sli~ne, i tako moè do}i do
nekog op{teg povr{nog slaganja, kao {to i dolazi, ali koje se pri analizi pokazuje kao la`no,
kao {to smo pokazali.
Iz gornjeg se moè shvatiti kako ispada da ne postoje nikakvi Transevi Znanja; {to nas
navodi da zavirimo u tradiciju Grimoara (koja kaè) da se svo znanje moè posti}i na
~udesan na~in. Odgovor je da, iako su svi Transevi Uni{titelji Znanja - budu}i da, s jedne
strane, svaki od njih uni{tava ose}aj dvojnosti oni ipak ubacuju u Adepta sredstvo znanja.
Moèmo posmatrati racionalno shvatanje kao projekciju Istine u dualisti~koj formi, tako da
onaj koji poseduje bilo koju datu Istinu treba samo da simboli~ki izrazi njen lik u formi
Znanja.
Ova koncepcija je te{ka; moèmo je pojasniti jednom ilustracijom. Arhitekta moè
predstaviti karakteristike neke zgrade na papiru pomo}u dva crteà - crteà plana osnove i
crteà bo~nog izgleda fasade. Svaki je neta~an u skoro svakom pogledu; svaki je delimi~an,
nedostaje mu dubina, itd. Pa ipak, u kombinaciji, oni uve`banoj imaginaciji daju predstavu
o tome kako ta zgrada stvarno izgleda; iako su i one isto tako "iluzije" kakve jesu, nijedne
druge iluzije ne}e bolje posluìti umu da razotkrije istinu koju one nameravaju da predo~e.
To je stvarnost skrivena u svim iluzijama intelekta; i to je osnova nu`nosti da Kandidat
stekne ta~no i odgovaraju}e znanje. Obi~an Mistik uìva da prezire Nauku kao "iluziju"; to
je najpogubnija od svih gre{aka. Jer, i instrumenti sa kojima on barata su svi iz istog tog reda
"iluzornih stvari". Znamo da so~iva iskrivljuju slike; ali, i pored svega toga, mi moèmo
dobiti informaciju o udaljenim predmetima koja se pokazuje korektnom kada se ta so~iva
konstrui{u prema izvesnim "iluzornim" principima a ne po proizvoljnom }efu. Ljudi Mistika
ove vrste uop{teno prepoznaju kao jednu ponosnu budalu; on zna tu ~inenicu, i okoreo je u
svojim predrasudama i aroganciji. Vidimo ga podbodenog li~nim podsvesnim sramom na
aktivne napade na Nauku; on se nasla|uje o~iglednim gre{kama u ra~unanju koje se stalno
de{avaju, ne razumevaju}i uop{te samo-nametnuta ograni~enja validnosti tvrdnji koja se
uvek podrazumevaju; ukratko, on dolazi na kraju do napu{tanja njegovih li~nih postulata, i
traì uto~i{te u oklopu teologa raka-pustinjaka.
Me|utim, s druge strane, onome koji je ~vrsto utemeljio svoje racionalno mi{ljenje na
zdravim principima, koji je stekao dobro razumevanje neke temeljne nauke, i napravio
pogodne puteve izme|u nje i njoj srodnih nauka koje on razume samo u globalu, koji je,
kona~no, osigurao ~itavu tu strukturu prodiranjem kroz odgovaraju}e Transeve ka Istinama
Ne{amaha kojih je to dobro ure|ena projekcija u Ruahu, njemu je polje Znanja, tako dobro
uzorano, dobro zasejano, dobro na|ubreno, primereno ostavljeno da sazri - njemu je ono
spremno za ètvu. ôvek koji zaista razume formule koje ~ine podlogu nekog korena-
subjekta lako moè pro{iriti svoje razumevanje na grane, listove, cvetove i plod; i u tom
smislu su srednjevekovni majstori Magike imali pravo kada su tvrdili da se putem Evokacije
nekog datog Daimona plemenitog Osmoimenog (Daimon the worthy Octinomos) moè ste}i
savr{eno poznavanje svih nauka, govoriti svim jezicima, gospodariti ljubavlju svakoga, ili
ina~e postupati sa ~itavom Prirodom kao sa stanovi{ta njenog Tvorca. Nezreli su oni
lakoverni ili kriti~ari koji misle da je Evokacija posao od jednog sata ili jedne nedelje!
19
Koja korist od toga za Adepta? Ni ~isto zlato, zaista, ni Kamen Mudraca! Pa ipak, jedno
veoma plemenito oru|e od velike koristi na Putu; i isto tako, jedan mo}an komfor njegovoj
ljudskoj strani. Jer onaj slatki plod koji visi na Drvetu koje ~ini ljude Bogovima jeste ba{ ta
na suncu dozrela i ne`nim cvetovima prekrivena kugla Znanja.
RAZUMEVANJE
U prethodnom eseju razmotrena je priroda Znanja, kulminacija i razvoj Intelektualnih
sposobnosti. Ona podrazumeva protivre~nost u terminima. Razumevanje je razre{enje te
antinomije. Ono je glavni kvalitet Ne{amaha, Inteligencija - ideja nepodlo`na pravoj
definiciji zato {to je nadracionalna, i moè se proceniti jedino neposrednim iskustvom.
Moglo bi se re}i, u najboljem slu~aju, da je nezavisna od bilo kog od normalnih na~ina
funkcionisanja uma.
(Zna~ajna ilustracija istinitosti ove Kabalisti~ke teorije jeste to {to ène ~esto poseduju najbriljantniju
Inteligenciju, a totalno su nesposobne za Znanje i Razum, na kojima je sama ta Inteligencija, po logici
stvari, utemeljena.)
Samadi, koji u prvi mah proizvodi zbunjuju}u Ekstazu, okon~ava se u ovom Razumevanju;
prema tome, moè se re}i da Razumevanje podrazumeva izvesni Samadi~ki kvalitet
shvatanja. Dualnost se (verovatno) ne ukida u potpunosti izuzev u nadstrukturi tog stanja,
ali, pretpostavlja takav oblik koji bi bilo apsurdno zvati dualisti~kim. (Bi}e prime}eno da je
skrnavljenje logike su{tinski bitno za svaki istinski napor da se prenese ova ideja.)
Ova ~injenica leì u korenu svakog Trinitarijanskog simbolizma; shema je geometrijska u
pojmu, pa ~ak i aritmeti~ka, kao {to je pokazano atribuiranjem Binaha broju 3. Me|utim,
re{enje svake dijade u Trojnoj Trijadi je pogre{no, sve dok smera na tuma~enje date pojave
u terminima intelekta, i upotrebljivo je jedino za uve`bavanje rezonuju}ih sposobnosti da
ukinu same sebe u uzvi{enom samoubistvu na Oltaru Misti~ke Intuicije - mada je i to, na
kraju krajeva, tek niska imitacija odgovaraju}eg procesa. Jer, kao prvo, nije nau~no po
metodu, i, kao drugo, nije legitimno za poricanje njegove sopstvene validnosti.
Jedini pravilan i adekvatan na~in za Postignu}e Razumevanja je da prekine i spre~i
racionalni um u potpunosti, te tako ostavi jednu Tabula rasa na kojoj ona potpuno strana
sposobnost - de novo i sui generis - moè ispisati njenu prvu re~.
Ali tada (sigurno }e biti re~eno) {ta je manje inteligentno od te pretpostavljene
Inteligencije? Te bezobli~ne, ~ak mahnite Ekstaze koja razgoni sve oblike mi{ljenja? Nijedan
pametan ~ovek ne bi porekao ovu premisu: ali obja{njenje glasi da ta Ekstaza (tako da
kaèmo) predstavlja muke Ra|anja jedne nove sposobnosti. Zasigurno je prirodno za jednog
posmatra~a da bude zaprepa{}en, na trenutak, otkrivanjem nekog novog Svemira. Anandom
se mora mu{ki ovladati, ne dozvoliti joj da postane porok na na~in Mistika! Samadi se mora
razjasniti pomo}u Sila(e), pomo}u stroge vrline obuzdavanja; i tada se javlja paradoks da taj
novi Zakon Uma "nije do{ao da uni{ti ve} da upotpuni" onaj stari. To Razumevanje u
potpunosti razumeva sav onaj ogromni materijal koji Razum nije bio kadar da sloì u neku
povezanu strukturu. Protivre~nosti su nestale njihovim apsorbovanjem; one su prihva}ene
kao su{tinski ~inioci u prirodi Istine, koja bi bez njih bila samo puka gomila înjenica.
Iz svih ovih razmatranja moè biti jasno da nema mesta iznena|enju u pogledu ovog
prvobitnog paradoksa: da je Skepticizam, apsolutan u svim dimenzijama, jedina mogu}a
osnova za pravo Postignu}e. Svi poku{aji da se izbegne taj ishod pozivanjem na "veru",
20
preko misti~kih transcendentalnih sofizama, ili bilo kojih drugih duhovnih varijanti Trika sa
3 karte, osu|eni su na najbedniju propast.
Niko ne moè "na}i Kraljevu k}erku" na bilo koji drugi na~in sem na na~in Lutaju}eg
Viteza, na na~in Velike Lude - na~in Orla u Vazduhu - ~iji Sveti Broj jeste Sveta Nula: da, i
isto tako, Ni{ta budu}i da je Sve, i Sve budu}i da je Pan, jedino prikladno obra}anje
Boànstvu je u dvojnom obliku PAMPHAGE PAGGENETOR.
Jer, Sve mora biti uni{teno da bi se Sve moglo roditi.
ÊDNOST
Sva dela iz Drevne i Srednjevekovne literature koja odre|enije govore o Traga~u za Istinom,
slaù se u jednom. Najbezvredniji Grimoari Crne magije, ni{ta manje nego najuzvi{eniji
uzleti Bratstva kojem ne pominjemo ime, insistiraju na vrlini êdnosti kao osnovnoj za
prolaz kroz Kapiju Mudrosti.
Treba najpre zapaziti da je ova re~ Vrlina, kao kvalitet Mu{kosti, integralna sa Virilno{}u.
Ta êstitost Adepta Ruè i Krsta, ili Gralskih Vitezova sa Monsalvata, nije ni{ta drugo do
su{ta suprotnost onoj o kojoj pesnik moè zapisati:
"...êstitost koja laskanjem zasi}uje
Poùdu mu bez zidova; mjaukne, pa {mugne
Ponosna {to ovlaì{e usne njegove bludne."
Ili onoj hladno}i bez mu{kosti Alfreda Tenisona i Akademskih [kola.
Ona êstitost ~ija Magijska Energija i {titi i goni kandidata ka Svetim Misterijama, u njenoj
najdubljoj prirodi, sasvim je suprotna svim vulgarnim predstavama o njoj; jer ona je, na
prvom mestu, pozitivna strast; drugo, tek putem nejasnih magijskih veza povezana je sa
seksualnom funkcijom; i, kao tre}e, najsmrtonosniji je neprijatelj svakog oblika buròaskog
morala i sentimentalnosti.
Moglo bi nam pomo}i da u glavi stvorimo ~istu predstavu o ovoj najplemenitijoj i najre|oj -
pa ipak najneophodnijoj - od svih Vrlina, ako povu~emo razliku izme|u nje i îstote, kao
jednog od njenih sastavnih delova.
îstota je pasivan ili barem stati~an kvalitet; ona ozna~ava odsustvo svake druge strane
primese iz neke date ideje; kao, ~ist galijum, ~ista matematika, ~ista rasa. Drugostepeno je
zna~enje, a koje vu~e upotrebu od te re~i, koje nalazimo u takvim izrazima kao npr. "~isto
mleko", koje podrazumeva odsustvo zaga|enja.
Za êstitost, per contra, kako etimologija (castus verovatno povezano sa castrum, utvr|eni
logor1 sugeri{e, moè se pretpostaviti da brani moralni stav spremnosti da se odupre svakom
napadu na postoje}e stanje îstote.
"Tako draga nebu je sveta~ka ~ednost
Da ~im se du{a na|e iskrena toliko
Hiljadu an|ela krilatih je dvori",
pevao je Milton, sa pravom pesni~kom vizijom koja kao ma~ probija veo; jer sluènje je
sasvim uzaludno sem ako ga delanje ne zahteva. Sfinga se ne moè savladati drànjem po
1
Koren cas zna~i ku}a; a ku}a je Beth, slovo Merkura, Magusa u Tarotu. On nije miran, nije na mestu
odmora, ve} su{tina svakog Kretanja. On je Logos, i, On je falusan. Ova doktrina je od krajnjeg Kabalisti~kog
zna~aja.
21
strani; i brutalna nevinost Raja je uvek prepu{tena na milost i nemilost Zmije. Njena
Mudrost bi trebala ~uvati na{e Puteve; treba nam njena brzina, suptilnost, i njeno kraljevsko
pravo na bavljenje smr}u.
Nevinost Adepta? U trenu se prise}amo one sna`ne Nevinosti Harpokrata, i Njegove
Energije ]utanja. êstit ~ovek stoga nije samo onaj koji izbegava zarazu od ne~istih misli i
njihovih posledica, ve} onaj ~ija je muèvnost sposobna da obnovi Savr{enstvo u svetu oko
njega. Tako Parsifal koji beì od Kundri i njenih pratilja cvetnih ve{tica gubi svoj put i mora
tumarati duge godine po Pustinji; on nije istinski ~estit sve dok ne bude kadar da nju
(Kundri) iskupi, ~inom koji obavlja ponovnim sjedinjenjem Koplja i Svetog Grala.
êstitost se tako moè definisati kao strogo pridràvanje Magijskog Zaveta; to jest, u Svetlu
Zakona Teleme, kao apsolutna i potpuna posve}enost Svetom An|elu ûvaru i isklju~ivo
idenje Putem Istinske Volje. Ona je, sasvim neuskladiva sa kukavi~lukom moralnog stava,
li{avanjem mu{kosti du{e i stagnacijom akcije, koji obi~no ozna~avaju ~oveka koga vulgarni
nazivaju ~estitim.
"ûvaj se uzdràvanja od Akcije!" zar nije zapisano u Na{oj lekciji? Jer, budu}i da je priroda
Svemira Stvarala~ka Energija, {ta vi{e od toga bogohuli Boginju, i poku{ava uvesti elemente
prave smrti u damare @ivota.
êstit ~ovek, istinski Vitez Lutalica Zvezda, stalno natura njegovu su{tinsku muèvnost na
ustreptalu Matericu Kraljeve K}eri, sa svakim zamahom njegovog Koplja on prodire do srca
Svetosti, i podsti~e izbijanje Izvora Svete Krvi, koji prska svoju skerletnu rosu {irom
Vremena i Prostora. Njegova Nevinost topi svojom uàrenom Energijom zlo~ina~ke okove
onog Ograni~enja koje je Greh, a njena Celovitost svojim gnevom Pravednosti uspostavlja
onu Pravdu koja jedino moè zadovoljiti poùdnu strast @enstvenosti ~ije ime je Prilika. Kao
{to funkcija cas-truma nije samo da se odupre opsadi, ve} i da natera na Pokornost Redu i
Zakonu svakog paganina do kojeg dopru njegovi konjanici, isto tako i Put êstitosti
ozna~ava vi{e od same odbrane svoje ~istote od napada.
Jer, nije potpuno ~ist onaj koji je nesavr{en; a savr{en nije niko ko nije postigao u sebi
ispunjenje u svakoj mogu}nosti. Prema tome, on mora biti spreman da traì svaku pogodnu
avanturu i da je izvr{i, dobro paze}i da ga ni{ta ni na koji na~in ne poremeti ili odvu~e od
cilja, prljaju}i tako njegovu istinsku Prirodu i ometaju}i delovanje njegove istinske Volje.
I zato jao, jao onome ne~estitom koji sa prezirom izbegava na-izgled-trivijalno, ili beì, pun
straha o~ajnik, od avanture. I jao, tri puta jao, i ~etiri puta jao onome koji bude zaveden
avanturom, olabavljuju}i svoju Volju i odustane od svog Puta: jer ~im se kukavac i oklevalo
izgube, igra~ka okolnosti se skotrlja dole u najdublji Pakao.
Ser Viteè, motrite budno: pazite iz sve snage i obnovite svoj Zavet; jer je zlokobnog
znamenja i smrtno pun opasnosti svaki onaj dan koji ne popunite do presipanja svetlim
delima i samopuzdanim od gospodarske, muèvne êstitosti!
]UTANJE
Od svih Magijskih i Misti~kih Vrlina, od svih Milosti Du{e, od svih Postignu}a Duha,
nijedna nije bila toliko pogre{no shva}ena, ~ak i kada je uop{te bila shva}ena, kao {to je to
]utanje.
Ne bi bilo mogu}e pobrojati sve uobi~ajene gre{ke; ne, moglo bi se re}i da bi i sam ~in
mi{ljenja o svemu tome sam po sebi bio gre{ka; jer njena priroda je îsto Bi}e, {to }e re}i,
22
Ni{ta, tako da je ona izvan svakog procesa razumevanja ili intuicije. Prema tome, krajnji
domet na{eg Eseja moè biti samo izvesno Straàrenje, kao neka natstre{nica Loè u kojoj se
Misterija Ti{ine moè ostvariti.
Za ovakav stav postoji ~vrst tradicionalni autoritet; jer je Harpokrat, Bog Ti{ine, nazvan
"Gospodom Odbrane i Za{tite".
Me|utim, Njegova priroda nije ni u kom slu~aju ona negativna i pasivna ti{ina koju ta re~
obi~no ozna~ava; jer On je Sve-Lutaju}i Duh; îst i Savr{en Vitez Lutalica, koji re{ava sve
Zagonetke, i otvara Zatvorena Vrata Kraljeve K}eri. Ali, ]utanje u vulgarnom smislu nije
odgovor na Sfinginu Zagonetku; ona je ono do ~ega odgovor dovodi. Jer, Ti{ina je
Ravnoteà Savr{enstva; tako da je Harpokrat onaj sveobli~ni, univerzalni Klju~ za svaku
Misteriju. Sfinga je "Puzzel ili Pucelle", ona @enska Ideja za koju postoji samo jedan
dopunitelj, uvek razli~it po obliku a uvek isti u su{tini. To je zna~enje Gesta tog Boga; jo{
jasnije je prikazano u njegovom odraslom obliku u liku Lude u Tarotu i kao Bakha Difuesa,
i nedvosmisleno onda kada se On pojavi kao Bafomet.
Kada pobliè pogledamo u Njegov simbolizam, prvi kvalitet koji obuzima na{u pa`nju je
nesumnjivo Njegova nevinost. Nije On bez duboke mudrosti nazvan Horusovim bratem
blizancem, a ovo je Eon Horusa; On je taj koji je poslao Aivasa Njegovog izaslanika da
objavi dolazak Eona. êtvrta Mo} Sfinge je ]utanje; za nas koji teìmo ka toj mo}i kao
kruni na{eg Dela, bi}e od najve}e vrednosti da postignemo Njegovu nevinost u svoj njenoj
puno}i. Pre svega, moramo razumeti da koren Moralne Odgovornosti, kojom se ôvek tako
glupavo ponosi, jer ga toboè ona odvaja od ostalih ìvotinja, jeste Ograni~enje, koje je Re~
Greha. I stvarno, ima istine u onoj Jevrejskoj pri~i, da znanje Dobra i Zla donosi Smrt.
Ponovo zadobiti Nevinost zna~i ponovo zadobiti Raj. Moramo nau~iti da ìvimo bez te
smrtonosne svesti da svaki dah koji udahnemo naduvava jedra koja nose na{e krhke barke
ka Luci Groba. Moramo odbaciti na{ Strah pomo}u Ljubavi; uvi|aju}i da je Svaki în jedan
Orgazam, a ukupan njihov ishod ne moè biti ni{ta drugo do Ro|enje. Isto tako, Ljubav je
zakon; zato svaki ~in mora biti Pravednost i Istina. Ovo se moè razumeti i utvrditi pomo}u
izvesnih Meditacija; i to treba da u~inimo tako temeljno da vi{e i ne budemo svesni na{e
posve}enosti, jer samo tada Nevinost biva savr{ena. Ovo stanje je neophodan uslov za bilo
koju pravu kontemplaciju od koje smo mi navikli da razmatramo prvi zadatak Kandidata,
re{enje pitanja: "[ta je moja Istinska Volja?" Jer, sve dok ne postanemo nevini, svakako
}emo poku{avati da procenjujemo na{u Volju po nekom Kanonu o tome {ta se ~ini
"ispravnim" ili "pogre{nim". Drugim re~ima, bi}emo skloni da kritikujemo na{u Volju
spolja, dok bi Istinska Volja trebala kao Izvor Svetlosti izbiti iznutra, i kipte}i od Ljubavi,
nesmetano pote}i u Okean @ivota.
Ovo je prava ideja ]utanja; to je na{a Volja koja proisti~e, savr{eno savitljiva, uzvi{eno
Prilagodljiva, da popuni svaku pukotinu Svemira Manifestacije na koju nai|e u svom toku.
Ne postoji preveliki zaliv za njenu neizmernu snagu, niti previ{e strmi moreuz za njenu
smirenu suptilnost. Ona se uskla|uje sa savr{enom precizno{}u sa svakom potrebom; njena
fluidnost je garant njene vernosti. Njen oblik uvek menja ona specifi~na nesavr{enost na
koju nai|e; njena su{tina je ista u svakom slu~aju. A rezultat njenog delovanja uvek je
Savr{enstvo, odnosno, ]utanje; a to Savr{enstvo je uvek isto, pa ipak uvek druga~ije, zato
{to svaki slu~aj predstavlja svoj naro~it kvantitet i kvalitet.
Nemogu}e je i samom nadahnu}u da zapeva ditiramb Ti{ine; jer, svaki novi vid Harpokrata
je dostojan muzike Svemira kroz Ve~nost. Mene je prosto vodila moja odana Ljubav za tu
~udnu Rasu u kojoj sam se na{ao inkarniran da zapi{em ovu siroma{nu strofu beskona~nog
Epa o Harpokratu, po{to je ljubav ta povr{ Njegovog plodnog Blistavila koja je prelomila tu
23
najneophodniju svetlost na moj vlastiti zamra~eni Ulaz u Njegov oltar gromovitog,

neizrecivog Boga.
Veli~am rasko{an Zanos Nevinosti, tu muèvnu i pantomorfnu Ekstazu sve-Ispunjenja;
Veli~am Krunisano i Pobedni~ko Dete ~ije je ime Sila i Oganj, ~ija suptilnost i snaga
obezbe|uju spokojstvo, ~ija Energija i Istrajnost ostvaruju Postignu}e Device Apsoluta; koje
je, kada se manifestuje, Svira~ na sedmostrukoj fruli, Veliki Bog Pan, a onda kada se povu~e
u Savr{enstvo koje je htelo - Ti{ina.
LJUBAV
"Dakle, Magus je Ljubav, i povezuje Ono i Ovo u svom Bajanju."
Formula Tetragramatona je savr{en matemati~ki izraz Ljubavi. Njena su{tina je slede}a:
svake dve stvari se ujedinjuju, sa dvostrukim rezultatom. Prvi je razaranje obe, pra}eno
ekstazom usled osloba|anja od napetosti odvojenosti; drugi je stvaranje tre}e stvari, pra}eno
ekstazom ostvarenja egzistencije, koja je Radost, sve dok sa razvojem ne postane svesna svog
nesavr{enstva i ljubavi.
Ova formula ljubavi je univerzalna, svi zakoni Prirode su njene sluge. Otuda, gravitacija,
hemijska privla~nost, elektri~ni napon, i drugo - a oni su tako|e samo puki vidovi onog
op{teg zakona - mnogobrojne su potvrde (razli~ito posmatrane) te jedinstvene sklonosti.
Svemir se odràva putem te dvofazne akcije uklju~ene u formulu. Nestajanje Oca i Majke je
precizno nadokna|eno nastajanjem Sina i K}erke. Stoga se to moè smatrati jednim
perpetuum-mobile ure|ajem koji stalno razvija zanos u svakoj od svojih faza.
@rtvovanje Ifigenije na Aulidi moè se uzeti kao tipi~no za ovu formulu: misti~ki efekat je
uzdizanje te devojke na grudi boginje, dok, u pogledu magijskog efekta, razaranje njenog
zemljanog dela, ko{uta umiruje bes Eolov, i poziva Danaide da dignu jedra.
Dakle, ne moè se dovoljno jasno razumeti, niti ba{ izrazito shvatiti pomo}u radnje, da
intenzitet oslobo|ene Radosti varira u zavisnosti od prvobitnog stepena suprotstavljenosti
izme|u ona dva elementa koja se ujedinjuju. Toplota, svetlost, elektricitet jesu pojave
izrazite puno}e strasti, i njihova vrednost je najve}a onda kada je razli~itost Energija koje
stupaju u brak najizraènija. Vi{e se dobija iz eksplozije Vodonika i Kiseonika nego od blage
kombinacije supstanci koje su ravnodu{ne jedna prema drugoj. Tako je sjedinjavanje Azota i
Hlora veoma malo zadovoljavaju}e i za jedan i za drugi molekul, tako da se nastalo
jedinjenje raspada sa eksplozivnom èstinom na najmanji sudar. Mogli bismo re}i, onda,
jezikom Teleme, da takav ~in ljubavi nije "Ljubav pod voljom". To je, tako re}i, jedna
crnomagijska operacija.
Pogledajmo, slikovito, "ose}anja" jednog molekula Vodonika u prisustvu molekula
Kiseonika ili Hlora. Kada po~ne razmi{ljati o nekom elementu koji je tako nadmo}no
suprotan njegovoj vlastitoj prirodi u svakom pogledu on po~inje silno patiti usled shvatanja
o krajnjoj meri svoje devijacije od savr{enog tipa monade. Sve dok je egoista, njegove
reakcije moraju biti prezir i mr`nja; me|utim, po{to shvati, sa istinskim stidom, da je
doveden do svoje odvojenosti usled prisustva njegove suprotnosti, ta ose}anja se pretvaraju
u bolnu ùdnju. On po~inje traìti elektri~nu iskru koja }e mu omogu}iti da umiri svoje boli
putem poni{tavanja svih onih svojstava koja sa~injavaju njegovo odvojeno postojanje, u
zanosu sjedinjenja, i istovremeno da ispuni svoju strast za stvaranjem jedne savr{ene vrste
Mira.
24
Svuda u fizi~kom svetu moèmo videti ovu istu psihologiju. Da svrha ovog eseja nije tako
uop{tena, iz strukture samih atoma, i njihovog napora da razre{e agoniju svog nemira u
blaènoj Nirvani "plemenitih" gasova, mogla bi se izvu}i jedna jo{ ja~a i razra|enija
ilustracija.
Proces Ljubavi pod Voljom je o~igledno progresivan. Otac, koji je pogubio samog sebe u
utrobi Majke nalazi sebe opet, zajedno sa njom, preobraènog u Sinu. Taj Sin deluje kao
novi Otac; i de{ava se da se to Sopstvo stalno uve}ava, i sposobno je da pravi ravnoteù
onom sve ve}em Ne-Sopstvu, do onog zavr{nog ~ina Ljubavi pod Voljom koji obuhvata
Svemir u Samasamadiju.
Strast Mr`nje je tako stvarno usmerena protiv sebe same; ona je izraz bola i srama zbog
odvojenosti; i samo izgleda da je usmerena protiv suprotnosti usled psiholo{ke projekcije.
Ovu tezu je Frojdova [kola dovoljno dobro razjasnila.
Onda, zaista, malo ima zajedni~kog izme|u Ljubavi i takvih mlakih strasti kao {to su
uvaàvanje, naklonost ili odu{evljenje; samo neinicijat moè da ih pobrka, te biva proklet na
pakao kupus-~orbe i sapunice. Ljubav se najbolje moè definisati kao strast Mr`nje
raspaljene do ta~ke ludila, kada po~inje traìti uto~i{te u Samorazaranju.
Ljubav je jasnovida u strasti smrtne poùde, sekciraju}i Njenu `rtvu o{trom energijom,
traè}i najbolje mesto da zada smrtni udarac u srce; ona postaje slepa jedino onda kada je
njen bes potpuno savlada, i gurne u crveno `drelo pe}i samo-`rtvovanja.
Moramo dalje napraviti razliku, u ovom magijskom smislu, od seksualne formule, simbola i
vrste, mada su i oni od nje. Jer ~ista su{tina Magike je funkcija najvi{e atomske svesti, i
njene operacije moraju biti profinjene od svake zbrke i zaga|enja. Prave magijske operacije
Ljubavi su stoga Transevi, naro~ito Transevi Razumevanja; {to }e lako biti shvatljivo onima
koji su sproveli marljivo kabalisti~ko prou~avanje prirode Binaha. Jer ona je sveobli~na kao
Ljubav i kao Smrt, Veliko More iz kojeg sav @ivot izranja, i ~ija tamna utroba ponovo upija
sve. Ona tako saìma u samoj sebi onaj dvofazni proces Formule Ljubavi pod Voljom; jer,
nije li Pan Sve-Roditelj u srcu Gajeva u podne, i nije li Njena "kosa drve}e Ve~nosti" vlakna
Sve-Pro`diru}eg Boànstva "pod No}i Pana"?
Pa ipak, neka se ne zaboravi da, iako je Ona ljubav, njena funkcija je samo pasivna; ona je
vozilo Re~i, Hokmaha, Mudrosti, Sve-Oca, koji je Volja Sve-Jednog. I otuda gre{e grdnom i
kobnom gre{kom oni koji brbljaju o Ljubavi kao o Formuli Magike; Ljubav je
neuravnoteèna, isprazna, neodre|ena, neumerena, jalova, ne, jo{ gore, ona je sama
Lju{tura, plen ogavnih ogrizaka demonskih; Ljubav mora biti "pod voljom".
ISTINA
[ta je Istina? Apsurdno je poku{avati da se defini{e, jer kada kaèmo da S je P, radije nego
da S je Q ili S je R, mi pretpostavljamo da ve} znamo zna~enje Istine. To je pravi razlog
za{to nikakve diskusije o tome da li Istina zavisi od spolja{nje korespondencije, unutra{nje
koherencije, ili ~ega sve ne, ne dovode do uverenja, niti podnose analizu. Ukratko, Istina je
jedna ideja nad-racionalnog reda - koja pripada Ne{amahu, a ne Ruahu. To {to sve
racionalne koncepcije podrazumevaju da mi znamo Istinu, i da je Istina u njihovim
stavovima, pokazuje samo to da te takozvane racionalne ideje zaista nisu racionalne uop{te.
Istina nije, ni u kom slu~aju, jedina ideja koja se opire racionalnoj analizi. Postoji veoma
mnogo ideja koje ostaju nedefinisane: sve proste ideje su takve. U pozadini svih na{ih
25
napora je goli zid da mi moramo ve} znati ono {to teìmo da saznamo. Pogledajte izjavu
An|ela u 5-om Etiru u knjizi "Vizija i Glas":
"...svi ti simboli su me|usobno izmenljivi, jer svaki sadrì u sebi njegovu sopstvenu suprotnost. I to je ona
velika Misterija Najvi{ih Sefirota koji su iznad Ponora. Jer, ispod Ponora, protivre~nost je podela; ali,
iznad Ponora protivre~nost je Jedinstvo. I tu ne bi moglo biti ni{ta istinito sem pomo}u te protivre~nosti
koja je sadràna u samoj sebi."
Kada je to preneto Majstoru Terionu, kako mu se te{kom i nejasnom ~inila ta izreka! Pa
ipak, u svetlu gornjih pasusa, kako je postala o~igledna ta izjava, i koliko li{ena - Istine!
[ta se onda moè shvatiti pod naslovom ove kompilacije: "Mali Eseji ka Istini"? Zar mi svi ne
pretpostavljamo jednu potpuno nelogi~nu ideju Istine kao neki entitet "nad-zemaljskog reda,
odakle kovitlaju}i plamen i Svetlost dole}u? Zar mi ne usvajamo instinktivno te ideje Istine i
Svetlosti, mada nema nikakve racionalne veze? Zar onda nije jasno da mi razumemo jedan
drugog savr{eno, sve dok se moèmo razumeti uop{te, u sferi koju Zoroaster zove
"Razumljivom", koja "boravi iza Uma" ali koju bismo trebali "teìti da dosegnemo Cvetom
Uma"? Zar ne moramo onda pristati na ono drugo Proro~i{te, u kojem taj Magus
najuzvi{enije tvrdi:
"Jer Kralj (od) svih prethodno postavljenih pred taj mnogoobli~ni Svet Model, intelektualan, neiskvarljiv,
~ijeg oblika je otisak poslat kroz Svet, kojim je Svemir sijao opremljen Idejama svake vrste, ~iji je temelj
Jedan, Jedan i sam. Iz ovoga su druge pohrlile, razdeljene i odvojene kroz razna tela Svemira, i no{ene u
rojevima preko njegovih najve}ih ponora, ve~no se kovitlale u beskrajnom zra~enju.
'To su intelektualne ideje iz O~inskog Izvora koje izobilno poprimaju od sjaja Vatre na vrhuncu
nezaustavljivog Vremena.
'A taj prvobitni samo-usavr{eni O~ev Izvor izlivao je te Praroditeljske Ideje."
(Treba podsetiti da Proro~anstva Zoroastra stalno objavljuju re~ima bezgrani~nog sjaja
doktrinu ovde izloènu: ovi Eseji su zaista jedna vrsta Komentara na njih, i smem da kaèm
da sam ja do{ao do njihovog razumevanja, potpunog poput ovog sada tek u toku ovog
pisanja.)
A ta ista Istina, koja je Svetlost, koja je implicitna u svakoj iskri Razumljivog, {ta je ona
drugo do Sopstvo Svakog ôveka? Ona je ta koja nadahnjuje svaki njegov pokret, ona koja
leì najbliè njegovom srcu i du{i, budu}i zaista njihova spiralna opruga i njihov broj~anik,
princip podeoka i princip mere.
A Inicijacija je, po etimologiji, putovanje unutra; to je Plovidba Otkri}a (oh, ûdo-Svet!)
~ovekove sopstvene Du{e. I to je Istina koja stoji na pramcu, uvek na oprezu; to je Istina
koja bdi sna`nom rukom drè}i ~vrsto krmu!
Istina je na{ Put, Istina je na{ Cilj; da! svima }e bljesnuti trenutak veli~anstvene Svetlosti
kada se Put pokaè kao sami Cij; i u tom trenu svako }e od nas uskliknuti:
"Ja sam Put, Istina, i @ivot!"
Da, i @ivot, @ivot ve~an u Vremenu i bezgrani~an u Prostoru; jer {ta je drugo @ivot do
stalno razre{avanje suprotnosti razli~itosti putem gr~a Ljubavi pod Voljom, odnosno, putem
stalnog eksplozivnog, orgijasti~nog, opaànja Istine, stapanja podeljenosti u jednu blistavu
Zvezdu Istine koja se ve~no okre}e, i kre}e, i ispunjava Nebesa Svetlo{}u?
Preklinjem vas iskreno, draga Bra}o, da se kao sna`ni rva~i mu{ki uhvatite u ko{tac sa
idejama u ovim Malim Esejima; da ih razumete -
26
"...siktavim plamenom dalekose`nog Uma procenjuju}i svaku stvar izuzev one Razumljive. A nu`no je da
razumete ovo; jer ako usmerite va{ Um razume}ete to, ne pre; jer, to po~inje da ra|a u vama ~ist i
ispitiva~ki smisao, da {iri taj prazni um va{e du{e ka onom Razumljivom, po{to ono boravi iza Uma."
Jer tako ne samo da }ete razviti duhovnu intuiciju, sami Ne{amah va{eg boànskog Bi}a,
ve} i da (u stepenu Koncentracije va{e mo}i da usporite i kona~no zaustavite kretanje
misaonog mehanizma) preobrazite ove Eseje - "ovu Prima Materia(u)" va{eg Velikog Dela;
prolaze}i kroz fazu Crnog Zmaja, u kojoj va{e racionalne ideje bivaju potpuno uni{tene i
trule, uspe}ete da ih raspalite u èstokoj Pe}i va{ih Stvarala~kih Volja, sve dok sve ne
buknu zajedno u jednu masu ìve, nemilosrdne Svetlosti.
I tako do|ete do Samasamadija - tako budete zauvek oslobo|eni od svih okova koji
sputavaju va{e Boànstvo!
"Jedna sli~na Vatra blje{te}i se {iri u naletima Vazduha, neka Vatra bez oblika iz koje dopire Lik Glasa,
ili ~ak blje{tava Svetlost preplavljuju}a, kruè}a, kovitlaju}a, vri{te}a. Tako|e, tu je i Vizija vatreno-
blje{tavog Goni~a Svetlosti, ili nekog Deteta, no{enog u visinama na ple}ima Nebeskog Pastuva,
vatrenog, ili odevenog u zlato, ili golog, ili kako ispaljuje strele Svetlosti, i stoji na ple}ima konja; tada, ako
va{a meditacija ustraje, sjedini}ete sve te Simbole u Oblik Lava."
Tada }ete razumeti {ta je Istina, jer razume}ete va{e Sopstvo, a VI STE ISTINA!
27

Aleister Crowley - Mali Eseji Ka Istini

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

Aleister Crowley - Mali Eseji Ka Istini

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

Mali eseji ka Istini

Copyright © Ordo Templi Orientis,

najneophodniju svetlost na moj vlastiti zamra~eni Ulaz u Njegov oltar gromovitog,

Anda mungkin juga menyukai