YU ISSN 0350-5650

ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ

МЕШОВИТА ГРАЂА
Miscellanea
НОВА СЕРИЈА Књ. XXIV
(2005)

Редакциони одбор
ПЕТАР В. КРЕСТИЋ, АНДРИЈА ВЕСЕЛИНОВИЋ,
АЛЕКСАНДАР КРСТИЋ

Одговорни уредник
Др ПЕТАР В. КРЕСТИЋ

БЕОГРАД
2005
МЕШОВИТА ГРАЂА, XXIV, стр. 115-123 (2005)
MISCELLANEA, XXIV, p. 115-123 (2005)
Оригинални научни рад
УДК 336.127.43 (497.11) (093) ”1708 ”

мр Срђан КАТИЋ
Историјски институт
Београд

ПОПИС ПРИХОДА БЕОГРАДСКЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ

ИЗ 1708. ГОДИНЕ

Београдска канцеларија (kalem) формиранa је 1702. године

као финансијска институција задужена за надзор и прикупљање др-
жавних прихода намењених издржавању војних посада на Београд-
ском крајишту (serhat). Њена надлежност простирала се на терито-
рију Смедеревског и дела Сремског санџака, који је, према одредба-
ма Карловачког мира, остао у границама Османског царства.1 Бео-
градска канцеларија је такође располагала појединим државним
приходима убираним на територији околних али и неких удаљених
санџака, попут Никопоља и Силистрије.
Држава је, наиме, издвојила приходе из одређених области и
ставила их на располагање Београдској канцеларији како би обезбе-
дила правовремену исплату војних посада у тридесет пет утврђења
на територији данашње северне и централне Србије. То су били др-
жавни порези попут: главарине (cizyе), ванредних царских намета
(avârız-i divaniye), надокнаде за коначење (bedel-i nüzûl), овчарине
(âdet-i ağnâm) и надокнаде за гониче стада (celebkeşân), као и закупи
царских прихода – муката, у које су спадали: рудници, царине, пи-
ринчана поља, скеле, велики земљишни поседи и сл.2

1
Мањи део прихода с наведене територије припадао је другим благајнама. Тако
су, на пример, приходи од закупа мукате рудника Бах, у коме су израђиване гво-
здене топовске кугле, уплаћивани у благајну царске тополивнице у Истанбулу (Р.
Тричковић, Београдски пашалук 1687 - 1739. године, необјављена докторска ди-
сертација, Београд 1977 [у даљем тексту: Тричковић, Пашалук], I, 288).
2
Исто, 229 - 238.
 Располажемо с три пописа прихода Београдске канцеларије,
из 1702,3 1704.4 и 1708. године.5 Сва три садрже реалне податке о
прикупљеним порезима. Међутим, када се ради о мукатама, у прва
два наведени су само фиктивни износи, који представљају закупе из
периода пре хабзбуршког освајања (1688 - 1690). Само су у трећем
попису, осим тих износа, који су означени као „стари приход" (mâl-ı
kadîm), уписане и стварне вредности закупа постигнуте на јавном
надметању 1708. године, што је и главни разлог због ког смо се
определили за његово објављивање.
Значај пописа Београдске канцеларије из 1708. године је у то-
ме што, осим обиља података о организацији те установе, пружа мо-
гућност да се упореде стари и нови закупи и да се на тај начин стек-
не представа о обнови привредног живота у ратом опустошеним
крајевима.

Tранскрипција

Belgrad kal‘ası ve etrâf palangaların yerlü neferâtı mevâcibler

içün ocaklık ta‘yîn ü ihsân buyurulan kefere ve Kıbtîyân cizyeleri ve
avârız ve bedel-i nüzûl ve mukâta‘ât ve emvâl-i sâ’ire-i mîrînin bin yuz
on dokuz senesine mahsûb olmak üzere Belgrad hazînesi tarafından
fürûht olunub emvâl-i mezkûrden aklâm içün senevî vâkı‘ olan hâsıl mâl
ve virilen mâl-ı kadîmlerinden vâkı‘ olan kesirlerinin defteridir.

[I]
cizye-i Gebrân-i kalem-i cizye-i Kıbtıyân-i livâ-i cizye-i Kıbtîyân-i kalem-i
Belgrad Niğbolu ve livâ-i Silistre Belgrad
guruş guruş guruş
64375 40000 3333 mâl-ı kadîm
00973 vazâif bâ berât mâl-ı fürûht kesr 0267 ziyâde ‘an mâl-ı kadîm
63402 tamâmen tahsîl olunur guruş 35000 guruş 5000 3600

[II]
avârız ve bedel-i nüzül ve celebkeşân mukâta‘a-ı gümrük-i Belgrad mukâta‘a-ı Perakin

3
Başbakanlık Arşivi Istanbul, Maliyeden müdevver [у даљем тексту: ММ] 10.151, 26-27.
4
ММ 10.151, 24 - 25.
5
Başbakanlık Arşivi Istanbul, Bab-i defteri, Başmuhasebe kalemi [у даљем тексту:
D.BŞM/ BLH] 16.750.

8
 guruş mâl-ı kadîm mâl-ı kadîm
10822,5 avârız guruş guruş
05197 celebkeşân 30000 908,5
16019,5 02554 vazâif mâl-ı fürûht kesr
mâl-ı hâsıl kesr 27446 guruş 500 guruş 408,5
guruş 15219,5 guruş 800 mâl-ı fürûht kesr
guruş 22446 guruş 5000

[III]
mukâta‘a-ı Kuçayna mea Ma‘den-i Ipek mukâta‘a-ı Prеluş mukâta‘a-ı Ruyna ve Çemerna
mâl-ı kadîm mâl-ı kadîm mâl-ı kadîm
guruş guruş guruş
2761 mukâta‘a-ı Kuçayna 1787,5 4442
1716,5 Мa‘den Üç dört seneden berü fürûht mâl-ı fürûht kesr
4477,5 olunmayub aklâm içün bir guruş 635 guruş 3807
mâl-ı fürûht kesr akçe hâsıl yokdur.
guruş 2250 guruş 2227

[IV]
mukâta‘a-ı Maçva mea mukâta‘a-ı Krupna mea Brçka mukâta‘a-ı iskele-yi Kupinik
Dimitrofça ve tevâbi‘ha mâl-ı kadîm mâl-ı kadîm
mâl-ı kadîm guruş guruş
guruş 888,5 1789,5
5773,5 mâl-ı fürûht kesr mâl-ı fürûht kesr
mâl-ı fürûht kesr guruş 305 guruş 583,5 guruş 660 guruş 1129,5
guruş 3200 guruş 2573,5

[V]
mukâta‘a-ı Rudnik mukâta‘a-ı Valyeva mukâta‘a-ı Niş
mâl-ı kadîm mâl-ı kadîm mâl-ı kadîm
guruş guruş guruş
1789,5 1972,5 6000
mâl-ı fürûht kesr mâl-ı fürûht kesr mâl-ı fürûht kesr
guruş 770 guruş 1019[,5] guruş 500 guruş 1472[,5] guruş 2941 guruş 3059

[VI]
mukâta‘a-ı Şehirköy mukâta‘a-ı âdet-i ağnâm-i livâ-i mukâta‘a-ı Yagodina

9
 mâl-ı kadîm Semendire ve Alacahısâr mâl-ı kadîm
guruş guruş guruş
1000 1200 mâl-ı aklâm 780,5
0059 vazâif 1400 ziyâde-i aklâm mâl-ı fürûht kesr
941 tamâmiyle fürûht olunur 2600 guruş 438 342,5

[VII]
mukâta‘a-ı ağnâm-i mukâta‘a-ı Çibre mea Milova mukâta‘a-ı Turiçe mea Ablanova
kalem-i Ahyolu mâl-ı kadîm mâl-ı kadîm
mâl-ı kadîm guruş guruş
guruş 2500 Çibre 7500
3100 tamâmiyle fürûht olunur 0500 Milova mâl-ı fürûht kesr
3000 guruş 2600 guruş 4900
mâl-ı fürûht kesr
guruş 1500 guruş 1500

[VIII]
mukâta‘a-ı kurâ vü mezâri‘-i müstahfızân-i etrâf-i Belgrad
mâl-ı kadîm
guruş
4519
mâl-ı fürûht kesr
guruş 3700 guruş 819

Yekûn ___________________________________________________________
mâl-i aklâm mâl-ı hâsıl kesr
guruş guruş guruş
201835 164307,5 36554

10
 Превод

Београдска благајна продала је неверничке и циганске

главарине, авариз, надокнаду за коначење, мукате и остале државне
приходе за 1119. годину, пошто је наређено да се као оџаклук
доделе и намене за плате јерлија београдске тврђаве и околних
паланки. Ово је попис остварене годишње добити од наведених
прихода државних канцеларија, као и мањака који су утврђени у
односу на старе износе.

[I]
главарина хришћана београдске канцеларије6
гроша
64.375
973 дужности према берату7
63.402 прикупљено у потпуности
главарина Цигана у санџацима Никопољ и Силистрија
гроша
40.000 продат приход 35.000 гроша мањак 5.000 гроша

6
У директној надлежности Београдске канцеларије било је прикупљање
главарине хришћана у Смедеревском санџаку, Крушевачком и у делу Сремског
санџака, који је остао у границама Османског царства. Према попису из 1704, број
харачких листова био је 18.000, а прикупљен износ 56.250 гроша. Од те суме
службеницима с бератом исплаћено је 720 гроша, а у благајну је предато 55.530
(ММ 10151, 24). У наредне четири године приход је увећан за око 8.000 гроша,
што сведочи о расту броја пореских обвезника. У попису из 1704. године била је
још једна приходска ставка, која се односила на главарину хришћана, и то у
кадилуцима: Рахова (Орјахово), Свиштов, Враца и Ала Килисе (Црква) у укупном
износу од 71.925 гроша (ММ 10.151, 25). У попису из 1708, међутим, она је
изостављена, чиме су знатно умањени укупни приходи Београдске канцеларије.
На то је утицало осипање јерлијских посада на Београдском крајишту, у којима је
у време оснивања 1702/3. било 10.647 јерлија, а почетком 1708. године 8.450
(Тричковић, Пашалук, I, 254, 263).
7
Расход намењен исплати службеника који су то право стекли указом о
постављењу – бератом.

11
главарина Цигана београдске канцеларије
гроша
3.333 стари приход
267 вишак у односу на стари приход
3.600
[II]
авариз, нузул и џелеб-кешан8
гроша
10.822,5 авариз
5.197 џелеб-кешан
16.019,5 остварен приход 15.219,5 гроша мањак 800 гроша

муката београдске царине

гроша
30.000 стари приход
2.554 дужности
27.446 продат приход 22.446 гроша мањак 5.000 гроша

муката Параћин
гроша
908,5 стари приход продат приход 500 гроша мањак 408,5 гроша

[III]
муката Кучајна с Мајданпеком9

8
Није наведено на којој су територији прикупљани ови порези. Међутим,
поређењем с обрачуном из 1704. године (ММ 10.151, 24 - 25) види се да се ради о
обједињавању прихода од авариза и нузула у кадилуцима Никопољског санџака:
Рахова с Цибром, Свиштов, Враца, Ловеч с Етропољем и Ала Килисе и прихода
од џелеб-кешана у поменутим кадилуцима и у кадилуку Шумну.
9
Мукате рудника Кучајна и Мајданпек и раније су у неколико наврата заједнички
издаване у закуп, почевши од 1567. године (С. Катић, Улога Јевреја у отварању и
развоју рудника Кучајна и Мајданпек у другој половини XVI века, „Годишњак за дру-
штвену историју", 1–2 (2001), 13). „Стари приход" муката рудника Кучајна и
Мајданпек и износи закупа постигнути на јавном надметању 1708. не предста-
вљају све државне приходе. Због велике инфлације у ранијем периоду, закуп
рудника представљао је само право на експлоатацију руде и убирање пореза и
такси од становништва, док је царска петина од произведеног метала обрачуна-
вана одвојено, у натури. На основу прихода и расхода мукате рудника Кучајна и

12
стари приход
гроша
2.761 муката Кучајна
1.716,5 Мајдан
4.477,5 продат приход 2.250 гроша мањак 2.227 гроша

муката Прелуш ?10

гроша
1.787,5 стари приход Пошто се већ три четири године не продаје,
државне канцеларије немају ни акчу прихода.

муката Рујно и Чемерно11

гроша
4.442 стари приход продат приход 635 гроша мањак 3.807 гроша

[IV]
муката Мачва с Димитровицом12 и околином
гроша
5.773,5 стари приход продат приход 3.200 гроша мањак 2.573,5 гр.

муката Крупањ с Брчком13

гроша

Мајданпек у периоду од 1708. до 1714. године види се да је приход од државне

петине од бакра био знатно већи од закупа (D.BŞM 1.250, 1 - 6).
10
Мукату Прелуш (Прелош, Перлош, Перлуш), за коју се у ранијим пописима
наводи да се налази у Крушевачком санџаку (ММ 10.151, 24, 26), нисмо успели да
убицирамо. Р. Тричковић, вероватно због изостављених дијакритичких тачака у
документима које је користила, назив те мукате читала је као Требуш (Тричковић,
Пашалук, I, 263).
11
Према попису из 1704. године мукате Рујно и Чемерно биле су одвојено издате
у закуп. „Стари приход" мукате Рујно износио је 2.895, а рудника Чемерно 1.547
гроша (ММ 10.151, 24).
12
Димитровица, данас Сремска Митровица, у попису из 1704. наводи се само-
стално као муката скеле Димитровица, чији је „стари приход" био 1.053 гроша.
„Стари приход" мукате Мачва био је 3.773,5 гроша, што значи да је преосталих
947 гроша представљало приходе из околине Димитровице (ММ 10.151, 24).
13
У попису из 1704. муката Крупањ уписана је самостално са „старим приходом"
од 885,5 гроша. У то време муката Брчко није припадала Београдској канцеларији
и по свему судећи била је без прихода (ММ 10.151, 24).

13
888,5 стари приход продат приход 305 гроша мањак 583,5 гроша
муката скеле Купиник14
гроша
1.789,5 стари приход продат приход 660 гроша мањак 1.129,5 гр.
[V]
муката Рудник
гроша
1.789,5 стари приход продат приход 770 гроша мањак 1.019[,5] гр.

муката Ваљево
гроша
1.972,5 стари приход продат приход 500 гроша мањак 1.472[,5]гр.

муката Ниш
гроша
6.000 стари приход продат приход 2.941 гроша мањак 3.059 гроша

[VI]
муката Пирот
стари приход
гроша
1.000
59 дужности
941 продато у потпуности

муката овчарине санџака Смедерево и Крушевац

гроша
1.200 приход државних канцеларија
1.400 вишак у односу на државни приход
2.600

14
У попису из 1704, поред муката скела Купиник и Димитровица, била је уписана
и муката шабачке скеле, чији је „стари приход" износио 947,5 гроша (ММ 10.151,
24). Због смањивања јерлијских посада на Београдском крајишту, а тиме и
количине новца потребног за њихово издржавање, ова муката изостављена је у
попису прихода Београдске канцеларије 1708. године.

14
муката Јагодина
гроша
780,5 стари приход продат приход 438 гроша мањак 342,5 гроша

[VII]
муката овчарине канцеларије Ахјолу15
стари приход
3.100 гроша продато у потпуности

муката Цибар16 с Миловом17

стари приход
гроша
2.500 Цибар
500 Милова
3.000 продат приход 1.500 гроша мањак 1.500 гроша

муката Туриџе18 с Aблановом19

гроша
7.500 стари приход продат приход 2.600 гроша мањак 4.900 гроша

[VIII]
муката села и мезри које припадају
мустахфизима из околине Београда
гроша
4.519 стари приход продат приход 3.700 гроша мањак 819 гроша

15
Данас Поморје, североисточно од Бургаза на обали Црног мора.
16
Цибар је некада био град на ушћу Цибрице у Дунав, граничне реке између
Видинског и Никопољског санџака.
17
Милово се налазило у Никопољском санџаку, а тачан положај места није
установљен.
18
Данас место Тројица у околини Шумена.
19
Абланова источно од Русе (Рушчук). Мукате Туриџе и Абланова имале су
обједињен закуп и 1704, што је у то време био једини такав пример (ММ 10.151,
25).

15
Укупно20___________________________________________________
приход државе остварен приход мањак
201.835 гроша 164.307,5 гроша 36.554 гроша

Факсимил

20
Приликом израчунавања збира писар је начинио мање грешке, које не прелазе
1%.

16