O smradu demonskom i grehu

Sv. Nikolaj Velimirović

Među mnogim tajanstvenim viđenjima iz duhovnog sveta, sveti oci su takođe imali osete slatkih mirisa
koji su dolazili od dobrih duhova i nepodnošljivog smrada koji je dolazio od nečistih duhova.

Prilikom svakog pojavljivanja svetlih, čistih duša, životodavni i čisti miris pojavljivao se, a tokom svake
poajve tamnih i nečistih duhova, zagušljiv, nepodnošljiv smarad ispunjvao je vazduh.

Svetitelji su bili u stanju da razlikuju koje strasti poseduju čovek samo po mirisu koji je odavao. Tako se
dogodilo da je Sveti Jeftimije Veliki otkrio smrad strasti preljube u monahu Emilijanu iz lavre Sv.
Teoktista. Odlazeći na Jutrenje jednog jutra, Jeftimije je prolazio pored Emilijanove kelije i osetio zadah
demona preljube. Emilijan nije počinio nikakav fizički greh, ali je imao bludne pomisli koje su u njegovo
srce bile posađene od strane demona, i svetitelj je to več osetio po mirisu.

Snaga ovog viženja još jedno m je čudeso otkrila sebe još jednom kod Sv. Ilariona Velikog. Neki pohlepni
tvrdica posalo je od malo povrča Ilarionu. Kaa su Sv. Ilariona doveli za obrok rekao je: „Uzmite ovo
odavde, ne mogu za podnesem smarad koji dilazi iz ovog povrća. Zar ne osećate bračo kako smrdi na
pohlepe?“Bratija ne ove reči osta zapanjena.a Ilarion kaza da povrće nose za volove, i da vide da ni oni
neće da jedu. Zaista volovi bi samo namirisali hranu i okretali bi glavu u gaenju.