Anda di halaman 1dari 87

Саобраћај

ПРОЦЕНА ЕКОНОМСКИХ ЕФЕКАТА ИНТЕГРАЦИЈЕ СРБИЈЕ У ЕУ


ЗА ОБЛАСТ САОБРАЋАЈА

проф. др Наташа Госпић1


проф. др Небојша Бојовић
Драгана Мачвански
Зорица Ђерић Стојичић
Љубинка Миљановић

Увод

У процесу дефинисања методологије , која ће се применити при оцени ефеката


интеграције у ЕУ у сектору саобраћаја, разматран је велики број докумената.
Свакако се може закључити да нема свеобухватне студије за овај сектор. У том
смислу у разматрању Ефеката придруживања ЕУ коришћен је приступ дат у
методологији EU Impact Assessment Guidlines, 2009. (прев.Смернице за процену
ефеката 2009.) Коришћена методологија EU IAG обухвата следеће:

1. Идентификовање проблема

2. Дефинисање циљева

3. Развој опција за политику сектора

4. Анализа ефеката опција

5. Упоређивање опција

6. Начин надзора и евалуације

1.1 Идентификовање проблема

1
проф. др Наташа Госпић,проф. др Небојша Бојовић,Драгана Мачвански –Саобраћајни
Факултет ; Зорица Ђерић Стојичић- Министарство за инфраструктуру;Љубинка Миљановић-
Привредна комора Србије

1
Један од најважнијих проблема који се јављају у процесу придруживања ЕУ
односи се на прихватање ЕУ регулативе (Acquis communautaire) у сектору
саобраћаја. Овај процес има директне економске ефекте како у самом сектору
тако и у укупној економији земље.

1.2 Методологија сагледавања економских ефеката придруживања

Сагледавање економских ефеката у придруживању ЕУ у сектору саобраћаја


захтева разматрање следећих питања:

 Анализа постојећег стања сектора

 Које циљеве треба испунити да би се хармонизовала национална


регулатива овог сектора?

 Како прихватање ЕУ регулативе утиче на измене националне регулативе у


овом сектору?

 Који институционални механизми су за то потребни?

 Који ризици постоје?

 Да ли постоје опције политике сектора?

 Које предности треба очекивати?

 Које економске импликације се могу очекивати?

2.1 Увод

Стратегија развоја железничког, друмског, водног и ваздушног саобраћаја за


период од 2008. до 2015. године је циљно оријентисана и заснована на
опредељењу Републике Србије ка чланству у Европској унији, тежњи ка
одрживом развоју транспортног система и стабилности институција.

Међутим, стратегија не укључује и реорганизацију институција и


финансирање, због чега треба да буде пропраћена са више акционих планова,

2
што детаљнијиx у овим областима.

Извештај о прогресу Србије из 2008. показује да постоји извесни напредак и


развој у области трансевропске мреже. Коришћена међународна документа
приликом израде националне стратегије свих видова саобраћаја су:

- Бела књига Европске Комисије „Европска транспортна политика за 2010.


годину”

- Одлуке ESMT о паневропским коридорима и областима

- Завршни извештај HLG, 2005. година

- Програм помоћи Европске Комисије на изради студијске и пројектне


документације (EAR)

- Планови међународних финансијских институција (EIB, EBRD, WB)

- Студија REBIS

- Вишегодишњи планови SEETO

На основу наведених докумената може се закључити да се развој саобраћајног


система у Републици Србији у великој мери усмерава прилагођавањем свих
елемената регулативи и плановима ЕУ. И поред тога , за степен развијености
и стање саобраћајног система Србије могу се дати следеће оцене:

– Саобраћајни систем није у потпуности прилагођен потребама привреде и


становништва;

– Домаћа техника, технологија и менаџмент су на нижем нивоу у односу на


просек земаља ЕУ;

– Саобраћајна мрежа није у потпуности изграђена и на неким деоницама не


пружа адекватни ниво услуге предвиђен за ранг саобраћајнице;

– Нису довољно искоришћене предности за функционисање појединих


видова транспорта, чак и на оним релацијама где постоје природне и

3
инфраструктурне претпоставке за њихово функционисање (посебно
железничког и речног);

– Саобраћајни систем није довољно ефикасан;

– Интегрални транспорт је на почетном стадијуму развоја, степен


безбедности саобраћаја је међу најнижима у Европи - једним делом услед
неадекватног правног прилагођавања новим стандардима ЕУ безбедности,
а другим, због застарелости и техничке израубованости превозних
средстава и инфраструктуре;

– Готово сви видови саобраћајне инфраструктуре су били оштећени током


НАТО бомбардовања

– Недостају плански документи, студије и пројекти за мрежу путева, као


битни услови за улагање у путну мрежу Србије.

Потврду овим оценама даје и последњи Извештај ЕУ о напретку Србије у 2008


део који се односи на саобраћајну политику 2.1.1 [6], а који наводи следеће:

„Србија је начинила известан напредак у области транспорта Стратегија


развоја железничког, друмског, воденог, ваздушног и интермодалног саобраћаја
за период од 2008. до 2015. године усвојена у децембру 2007. године, обезбеђујући
развој коридора ВИИ и X, као и главне мреже путева. Стратегија укључује
опште принципе пр
авних тековина ЕУ, и то: концепт одрживог саобраћаја, интермодалности, као
и стављање акцента на железнички и водени саобраћај као алтернативе
друмском саобраћају. Међутим, стратегија не обрађује адекватно
институционалну реорганизацију и финансијску одрживост, а потребни су и
детаљнији пропратни акциони планови. Извесни напредак је остварен у
области трансевропске саобраћајне мреже. Србија је наставила да активно
учествује у имплементацији Меморандума о разумевању из 2004. године за
развој Основне регионалне саобраћајне мреже и Саобраћајне опсерваторије за
Југоисточну Европу (СЕЕТО). Србија је усвојила вишегодишњи план 2008-2012.
године.

4
У вези с друмским саобраћајем може се рећи следеће: Дирекција за путеве
Србије има добре људске и техничке капацитете. Међутим, велики број закона
којима се врши допуна и измена постојећих закона још није усвојен, и то: Закон
о превозу ствари, Закон о превозу путника, Закон о превозу опасних материја и
терета и Закон о друмској безбедности. Када ступи на снагу Прелазни
споразум о трговини и трговинским питањима, Србија ће морати да према
Заједници отвори неограничени транзитни саобраћај кроз Србију.
Мали напредак је начињен у подручју развоја железничког саобраћаја. У
децембру 2007. године Србија је потписала „Адендум уз Меморандум о
разумевању за развој Основне регионалне транспортне мреже за подручје
железничког саобраћаја југоисточне Европе“, са циљем постепеног отварања
железничког саобраћајног тржишта. Измене и допуне Закона о железницама
нису усвојене, што је проузроковало кашњење у приступу реформама, нарочито
у успостављању регулаторне агенције, дефинисања обавеза јавног сервиса и
услова за отварање тржишта. Подела управљања инфраструктуром и
пружања услуга у превозу није се развила изван поделе рачуна, а систем
наплате приступа је недавно уведен. Овом сектору је потребна оперативна и
финансијска рационализација и суштинско реструктурирање.
У области унутрашњих пловних путева бележи се умерени напредак. Закон о
саобраћају унутрашњим пловним путевима још није донет, а Србија тек треба
да ратификује релевантан европски споразум из ове области. Развој
инфраструктуре, односно Дунава и Саве, као и развој домаћих лука као
интермодалних терминала, захтева посебну пажњу и наменска средства.
Бележи се мали напредак у комбинованом и интермодалном саобраћају. У
оквиру Железница Србије основано је привредно друштво са ограниченом
одговорношћу за вршење комбинованог транспорта.
Одређени напредак се бележи у сектору ваздушног саобраћаја. Примена прве
прелазне фазе Споразума о Заједничком европском ваздушном простору је
настављена и напредак се бележи у безбедности, сигурности и контроли
ваздушног саобраћаја. И поред тога овом сектору недостаје неопходан
законски оквир, пошто Споразум није ратификован и Закон о цивилном

5
ваздухопловству није донет. Настављено је са припремама за реструктуирање
државне авиокомпаније ЈАТ.

Што се тиче административних капацитета, Министарство за


инфраструктуру треба даље да оснажи своје капацитете и ојача стручност
кадра, нарочито у погледу усклађивања националног законодавства са Acquis-
ем. Потребно је реорганизовати оперативне структуре. Дирекција за цивилно
ваздухопловство је оперативна и има потребну експертизу, међутим треба
разјаснити поделу одговорности између Министарства и Дирекције за цивилно
ваздухопловство.

У целини гледано, може се рећи да је Србија направила помаке у развоју у


области саобраћаја, али је остало јако пуно посла кога треба обавити у
погледу ажурирања и усклађивања законодавства са комунитарним правом.
Донета Стратегија саобраћаја треба да буде испраћена главним планом и
одговарајућим секторским мерама. Надаље, релевантне службе треба
реорганизовати и ојачати.

2.2. Анализа актуелног стања по гранама саобраћаја

Функционисање саобраћајног система дефинисано је многобројним правним


актима (наредбама, одлукама, правилницима, решењима, уредбама и
законима). Такође, постоје и многе међународне конвенције и билатерални
споразуми о функционисању саобраћаја. Последњих година посебно важне
промене које утичу на промену правне регулативе саобраћајног система
условљене су либерализацијом и дерегулацијом, одвајањем одређених
делатности од државне управе, њиховом приватизацијом и дефинисањем
услова привређивања у међусекторском и унутарсекторском смислу, и др.
Следећа анализа даје краћи увид у актуелно стање по гранама саобраћаја:

Друмски саобраћај -је најразвијенији и најзаступљенији вид саобраћаја, како


у свету тако и у Србији. Предности друмског саобраћаја у Србији су пре свега

6
квалитет услуге и густина саобраћајне мреже. Географски положај Србије
утиче на привлачење транзитних токова који повезују Европу и Блиски исток.
Међутим, последњих година, уласком суседних земаља у ЕУ и усаглашавањем
њихових саобраћајних прописа са прописима ЕУ, дошло је до смањења обима
превоза у друмском саобраћају. Поред ове неусаглашености саобраћајних
прописа, као главна мана друмске саобраћајне мреже идентификују се лоши
путеви , настали услед лошег одржавања путне мреже. Друмски сектор има
добар људски потенцијал и технички је опремљен. Проблем се огледа у
многим релативно застарелим законима који се односе на друмски саобраћај и
чија је измена у току. На појединим законима се ради као што су Закон о
превозу путника у друмском транспорту и Закон о превозу ствари у друмском
транспорту (завршна фаза) а Предлог закона о безбедности саобраћаја на
путевима је већ донет.

Железнички саобраћај - је у веома лошем стању, посебно инфраструктура и


возна средства. Последице дугогодишњег монопола у железничком систему у
Србији јесу: низак квалитет транспортних услуга, велика задужења и губици у
пословању железничког предузећа, неконкурентност на транспортном
тржишту и немогућност отварања железничког тржишта за стране оператере,
због ниског нивоа развијености у односу на европске железнице. Железничко
транспортно тржиште Србије је у фази припреме за функционисање на
либерализованом транспортном тржишту. Касни се са железничким
законима, многобројним реформама, дефинисањем обавеза јавних услуга, и
услова за отварање тржишта. Раздвајање управљача инфраструктуром и
вршиоца превоза, као најважнији корак у реструктурирању железничког
система, још увек није завршено.

Студија о карактеристикама железнице по релацијама, коју су 2006. године за


групу железница спровели Community of European Railways-CER (прев.савез
европских железница) и Inrernational Junior of Rail (прев.интернационални
савез железница) показала је значајну предност железнице на дужим

7
релацијама у односу на друмски саобраћај. Ова студија је указала да су на
релацијама преко 150 км, просечни трошкови превоза робе железницом нижи
него превоза друмом (за релације преко 150 км – 22%, за релације преко 300-
325 км – 26%, а за релације преко 500 км – 30%, за 19% укупно реализованог
саобраћаја).

Надаље, многобројне предности железничког саобраћаја, као што су: ниски


варијабилни трошкови превоза робе, низак степен загађења животне средине,
могућност масовног превоза и слично, захтевају да се проналазе и примењују
адекватне управљачке активности државе како би се побољшало стање
железничког система.

Испитивањем тржишта, применом одговарајуће саобраћајне политике,


диференцирањем цена железничких транспортних услуга, и бржим и
ефективнијим прилагођавањем ЈП „Железница Србије“ тржишном начину
пословања, могуће је унапредити тренутну позицију железничког саобраћаја.

Речни саобраћај - Србија има мрежу унутрашњих пловних путева дужине


1680 км, коју чине реке Дунав, Сава, Тиса, Тамиш, Бегеј и канал ДТД. Природна
речна богатства у Србији погодују речном саобраћају. Међутим, последњих
година се у овај вид превоза не инвестира што је довело до изузетно лошег
стања пловних путева у Србији. У области водног саобраћаја забележен је
скромни прогрес. Нови Закон о транспорту унутрашњим пловним путевима
још увек није усвојен, а Србија треба да ратификује релевантне европске
споразуме у овој области. Развој речне инфраструктуре и лука као
интермодалних терминала захтева посебну пажњу и значајне ресурсе.

Тенденције Европе да се робни токови преусмеравају са друмског на речни


саобраћај, указују на значај улагања и даљег развоја унутрашњих речних
путева у Србији, као и на развој интермодалног транспорта.

8
Ваздушни саобраћај – национални превозник ЈАТ Airways започео је процес
организационог, кадровског и тржишног реструктурирања. Са циљем
приватизације ЈАТ Airways -a, 28.07.2008. г. извршена је статусна промена из
јавног предузећа у акционарско друштво са 100% власништвом Републике
Србије. Оснивањем Агенције за контролу лета и Директората за цивилно
ваздухопловство Републике Србије извршене су и модификације у правној
регулативи ваздушног саобраћаја Србије. У ваздушном саобраћају уочава се
благи прогрес, посебно у областима безбедности, сигурности и контроли
управљања саобраћаја. Као што је речено, Извештај комисије ЕУ о прогресу
Србије из 2008. године потврђује релативни напредак у области транспорта,
са потребом да се његови прописи стално ажурирају и прилагођавају
прописима ЕУ.

2.3 Анализа регулаторних капацитета у области саобраћаја

2.3.1 Институционални оквир – Друмски сектор

Регулаторне капацитете у друмском сектору чине:

1. Министарство за инфраструктуру

2. Министарство унутрашњих послова

Министарство за инфраструктуру је одговорно за регулативу у области


друмског транспорта, осим подзаконских аката који се доносе на основу
Закона о безбедности у друмском саобраћају, где су надлежности подељене
између овог министарства и Министарства унутрашњих послова. Послове
безбедности саобраћаја Министарство унутрашњих послова организује и
спроводи преко Управе саобраћајне полиције у седишту Дирекције полиције.
Управа саобраћајне полиције политику безбедности саобраћаја спроводи
преко 27 полицијских управа. Министарство унутрашњих послова је
одређено као обрађивач Закона о безбедности у друмском саобраћају. Ова два
министарства међусобно сарађују по свим питањима која су везана за
безбедност саобраћаја.

9
Извод из Закона о министарствима („Службени гласник Републике Србије” бр.
65/08) којим се дефинишу надлежности два министарства:

Министарство унутрашњих послова обавља послове државне управе који се


односе на: заштиту живота, личне и имовинске безбедности грађана;
спречавање и откривање кривичних дела и проналажење и хватање учинилаца
кривичних дела и њихово привођење надлежним органима; одржавање јавног
реда и мира; пружање помоћи у случају опасности; обезбеђивање зборова и
других окупљања грађана; обезбеђивање одређених личности и објеката,
укључујући и страна дипломатска и конзуларна представништва на
територији Републике Србије; безбедност, регулисање и контролу
саобраћаја на путевима; безбедност државне границе и контролу преласка
границе и кретања и боравка у граничном појасу; боравак странаца; промет и
превоз оружја, муниције, експлозивних и одређених других опасних материја и
терета; испитивање ручног ватреног оружја, направа и муниције; заштиту од
пожара; држављанство; јединствени матични број грађана; пребивалиште
и боравиште грађана; личне карте; путне исправе; међународну помоћ и друге
облике међународне сарадње у области унутрашњих послова, укључујући и
реадмисију; илегалне миграције; азил; обучавање кадрова; управно решавање у
другостепеном поступку по основу прописа о избеглицама, као и друге
послове одређене законом.

Министарство за инфраструктуру обавља послове државне управе у области


железничког, друмског, водног и ваздушног саобраћаја, који се односе на:
уређење и обезбеђење саобраћајног система; реализацију пројеката
изградње саобраћајне инфраструктуре; унутрашњи и међународни превоз и
интермодални транспорт; уређење и безбедност техничко-технолошког система
саобраћаја; облигационе и својинскоправне односе; инспекцијски надзор;
стратегију развоја саобраћаја, планове развоја и планове везане за
организацију саобраћајног система и организацију превоза; издавање
употребне дозволе за саобраћајни објекат и инфраструктуру; хомологацију
возила, опреме и делова возила; организовање финансијске и техничке

10
контроле; међународне послове у области саобраћаја; мере за подстицање
истраживања и развоја у области саобраћаја, као и друге послове одређене
законом.

У оквиру Министарства за инфраструктуру, у области друмског транспорта,


формирана су два сектора:

1. Сектор за друмски транспорт

2. Сектор за путеве и безбедност саобраћаја

Институционални капацитети у оквиру овог министарства нису довољни за


управљање безбедношћу у саобраћају у складу са стандардима који важе у
земљама ЕУ и произилазе из прописа ЕУ.Јавна предузећа у делокругу
Министарства за инфраструктуру су:

1. ЈП „Путеви Србије”

2. ЈП „Железнице Србије”

3. „Jat Airways”, а.д.

4. ЈП Аеродром „Никола Тесла”, Београд

2.3.2 Институционални оквир – Железнички сектор

Министарство за инфраструктуру је одговорно за предлагање законске


регулативе и усвајање подзаконских аката и других прописа у области
железничког транспорта као и за предлагање прописа које доноси Влада.
Унутар Министарства формиран је Сектор за железнице и интермодални
транспорт који обавља послове државне управе у области железничког и
интермодалног транспорта. Институционални капацитети у оквиру Сектора
за железнице и интермодални транспорт нису довољни за приступање ЕУ и
извршавање активности у складу са тим.

11
Законом о железници извршена је институционална реорганизација
техничко-технолошког система српских железница тиме што је основана
Дирекција за железнице (у будућности Регулаторно тело на српским
железницама) са циљем обављања стручних и регулаторних послова у области
железничког саобраћаја (члан 78. Закона о железници, „Службени гласник РС“,
број 18/05).

Надлежности Дирекције за железнице су:

 Израда техничких прописа, норматива и стандарда

 Учешће у припреми прописа и споразума

 Издавање лиценци:

- За управљање железничком инфраструктуром

- За превоз

 Издавање сертификата:

- О безбедности за управљање железничком инфраструктуром

- О безбедности за превоз

 Издавање дозвола за коришћење:

- Новоизграђених железничких возила

- Нових типова уређаја, делова и опреме за железничка возила

- Нових типова уређаја, делова и опреме за железничку инфраструктуру

 Одлучивање о приговорима против одбијене или измењене/допуњене


понуде за закључивање уговора о коришћењу железничке инфраструктуре

 Одобравање техничке документације (изградња, реконструкција и


модернизација железничке инфраструктуре)

 Давање сагласности на услове за изградњу, реконструкцију, одржавање и


заштиту индустријског колосека, железничких возних средстава и других
средстава за организовање и регулисање железничког саобраћаја на
индустријском колосеку

12
 Давање мишљења на:

- Петогодишњи план рада и развоја Јавног предузећа

- Годишњи програм пословања Јавног предузећа

- Годишњи програм одржавања јавне железничке инфраструктуре,


организовање и регулисање железничког саобраћаја Јавног предузећа

- Програме изградње, реконструкције и модернизације јавне железничке


инфраструктуре

 Контрола коришћења средстава за надокнаду трошкова обавезе јавног


превоза

 Праћење развоја железнице у другим земљама и предлагање мера


хармонизације, повећање нивоа интероперабилности и модернизације

 Остваривање и развијање међународне сарадње у обалсти железничког


саобраћаја

 Припрема и остваривање програма обуке и стручног усавршавања у


области железничког саобраћаја

 Пружање стручних услуга (експертизе, ислеђење ванредних догађаја, и др.)

 Каталогизација и чување техничких прописа, и др.

2.3.3 Институционални оквир – Водни сектор

Област водног саобраћаја је у надлежности Министарства за инфраструктуру,


сходно члану 12. Закона о министарствима („Службени гласник РС”, број
43/07).

У оквиру Министарства за инфраструктуру ради Сектор за водни


саобраћај и безбедност пловидбе у коме се обављају правни, студијско-
аналитички, управно-надзорни и управни послови из области водног
саобраћаја и безбедности пловидбе. Послови из делокруга Сектора обављају се

13
у седишту Министарства и у подручним јединицама за подручје више
општина и подручним јединицама за подручје више градова (лучким
капетанијама). У Сектору су образоване следеће уже унутрашње јединице:
Одељење за водни саобраћај и Лучке капетаније: Прахово, Кладово, Велико
Градиште, Смедерево, Панчево, Београд, Сремска Митровица, Тител, Сента,
Нови Сад, Бачка Паланка, Апатин и Бездан. У Одељењу за водни саобраћај
запослено је девет а у лучким капетанијама педесет и три службеника.

Дирекција за унутрашње пловне путеве „Пловпут” образована је чланом 40.


Закона о министарствима („Службени гласник РС”, број 43/07) и обавља
стручне послове и послове државне управе који се односе на: одржавање
пловности у складу с прописаном категоријом пловног пута; обележавање
пловних путева, постављање и исправност објеката безбедности пловидбе на
њима; хидрографско снимање пловних путева и праћење и анализу њиховог
стања и обавештавање о њиховом стању; истраживање и израду пројектне
документације из области безбедности пловидбе и регулисања речних токова;
надзор над извођењем радова на пловним путевима; давање сагласности за
изградњу хидрограђевинских објеката, лука и пристаништа, мостова и
марина; давање сагласности на постављање цеви и каблова на пловним
путевима и давање мишљења на постављање пловних објеката који се не
премештају често; успостављање и развој речних информационих сервиса;
одржавање и развој међународних и међудржавних пловних путева;
одређивање зимовника, склоништа и сидришта на међународним и
међудржавним пловним путевима, као и друге послове одређене законом. У
Дирекцији за унутрашње пловне путеве „Пловпут” је запослено 146 државних
службеника.

Уредбом о Савезној јавној установи Југословенски регистар бродова


унутрашње пловидбе („Службени лист СРЈ”, бр, 14/97) образована је Савезна
јавна установа Југословенски регистар бродова унутрашње пловидбе „
ЈУГОРЕГИСТАР”.

14
2.3.4 Институционални оквир – Ваздушни сектор

Област регулативе ваздушног саобраћаја налази се у надлежности


Министарства за инфраструктуру и Директората цивилног ваздухопловства
Републике Србије.

Министарство за инфраструктуру обавља послове државне управе у области


ваздушног саобраћаја који се односе на: уређење и обезбеђење саобраћајног
система, уређење и безбедност техничко-технолошких система саобраћаја,
облигационе и својинско-правне односе, стратегију развоја саобраћаја,
планове развоја и планове везане за организацију саобраћајног система и
организацију превоза.

Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије основан је


Одлуком о оснивању Директората цивилног ваздухопловства државе Србије и
државе Црне Горе („Службени гласник РС”, бр. 101/03), као заједнички орган
Владе Републике Србије и Владе Републике Црне Горе. Влада Републике
Србије је донела Одлуку о вршењу оснивачких права у Директорату цивилног
ваздухопловства државе Србије и државе Црне Горе („Службени гласник РС”,
број 53/06), чиме је Директорат постао орган Републике Србије. Директорат
цивилног ваздухопловства врши послове који се односе на: доношење
подзаконских прописа из области ваздушног саобраћаја, примену
међународних стандарда и препорука у тој области, издавање уверења,
дозвола, потврда и других управних аката и надзор над применом прописа из
области ваздушног саобраћаја. За обављање оперативних послова система за
управљање ваздушним саобраћајем формирано је предузеће СМАТСА,
Агенција за контролу летења.

Република Србија је чланица бројних ваздухопловних организација, као што


су: Организација међународног цивилног ваздухопловства (ICAO), Европска

15
конференција цивилног ваздухопловства (ECAC), Европска организација за
безбедност ваздушне пловидбе (EUROCONTROL), Заједничке ваздухопловне
власте Европе (JAA) итд.

Надлежности Директората цивилног ваздухопловства су:

 Безбедност саобраћаја

- Развој и примена стандарда ваздухопловне безбедности

- Развој и редовно праћење система безбедности у складу са развојем


безбедности у свету

- Издавање сертификата, лиценци, регистрације и дозвола, укључујући и


лиценце ваздухопловног особља и контролора летења

- Спровођење и праћење надзора ваздухопловне привреде, функционисање


безбедности у ваздухопловној привреди, предлагање развоја и
усавршавање система безбедности ваздухопловне привреде, укључујући и
процену утицаја одлука руководства на безбедност у ваздухопловству

- Подстицање ваздухопловне привреде да прихвата одржавање високих


стандарда ваздухопловне безбедности као своје обавезе, преко
свеобухватног образовања у ваздухопловству

- Друге послове предвиђене прописима који се односе на безбедност

 Уређење ваздушног простора

- Коришћење ваздушног простора и обезбеђивање равноправности за


кориснике

- Правила и стандарди за коришћење ваздушног простора у складу са свим


релевантним националним и међународним прописима

- Обезбеђивање придржавања примене правила и стандарда за коришћење


ваздушног простора, укључујући и стандарде за заштиту животне средине

 Регулисање и примене техничких услова, који се односе на:

- Услове за пловидбеност и издавање уверења

- Надзор над организацијама за пројектовање и производњу

16
- Надзор над развојем нових типова ваздухоплова и издавање уверења

- Издавање одобрења и преглед новог аеродрома и инфраструктуре и опреме


за ваздушни саобраћај

 Регулисање и примене економских услова, који се односе на:

- Ваздухопловне превозиоце и дозволе за руте

- Надзор над спровођењем економских и финансијских способности код


ваздухопловних превозилаца

- Билатералне споразуме у ваздушном саобраћају

- Накнаде за услуге контроле летења

 Инспекцијски надзор над применом прописа у ваздушном саобраћају

 Трагање и спасавање

- Организовање центра за трагање и спасавање

- Вршење обуке за поступке трагања и спасавања

- Одређивање учесника у поступку трагања и спасавања

 Испитивање удеса ваздухоплова

3. СВОТ анализа железничког, друмског, водног и ваздушног саобраћаја у


Републици Србији

С обзиром да је саобраћај отворен систем, под утицајем многобројних


спољашњих фактора, његов развој је сложен процес и у зависности је од
унутрашњег и међународног окружења. За ефикаснији и ефективнији развој и
реализацију стратешких циљева сектора за саобраћај потребно је реално
сагледати и искористити све предности и прилике које му се пружају, односно
отклонити све слабости и елиминисати претње из окружења. За потребе
сагледавања праваца развоја саобраћаја урађена је СВОТ анализа која показује
предности, слабости, могућности и претње саобраћајног система у Републици
Србији.

17
 Географски положај и  Политички положај државе
ниво развоја  Трансп.ортна инфраструктура на коридорима
транспортне мреже у потпуности није изграђена и није опремљена
 Инфраструктурни савременим техничко-технолошким
ресурси системима
 Велики расположиви  Много економских дисконтинуитета
ресурси на унутрашњим  Видови транспортног система нису
пловним интегрисани
путевима(Дунав,Сава,Т
иса и ДТД)  Недовољно раѕвијене институције и
недостатак међусобне координације
 Дефинисан оквир и
глобални циљеви  Недостатак искусних руководиоца, и стручног
особља
 Постојање
професионалних и  Непостојање стабилних извора финансирања
стручних ресурса у  Јавни градски и приградски аутобуски превоз
Републици Србији је неразвијен и ослања се на један вид превоза

 Интереси земаља у  Паневроп.коридор на


региону за развој растојању од 50-100км од
Основне регионалне Коридора 10.
транспортне мреже
 Некомплементарне развојне
 Могућност утицаја на стратегије суседних земаља
развојне планове са развојном стратегијом
европских мрежа Србије
 Краће раздаљине  Велики број граничних
путовања у поређењу са прелаза на главним правцима
ТЕН-Т Југоисточним
 Нерешени финансијски
приоритетним
проблеми,отплате
осама(Коридор 4 и 4а) у
дугова,финансијске
бољем,удобнијем,пријат
одговорности
нијем окружењу
 Нестабилно и недовољно
 Нови модели улагања у
финансирање
област транспорта
(концесија,ППП;европск  Манифестовање парцијалних
и фондови) и локалних интереса унутар
државе
 Развој мултимодалног
система транспорта  Отпор према променама
 Очуваност еколошког
садржаја

18
 Интензивираност
туристичких токова

Закључци изведени из СВОТ анализе који су посебно важни за доношење


развојних одлука су:

1) у условима ограничених средстава за финансирање, рехабилитација и


одржавање транспортних мрежа морају имати приоритет у односу на
модернизацију и изградњу. Потребно је прецизно одредити жељене
стандарде у погледу доступности, нивоа безбедности и нивоа услуга
транспортних мрежа. Већина проблема у области безбедности саобраћаја
везана је за безбедност на путевима. Неопходно је предвидети низ мера да
би се смањио број погинулих на путевима у Републици Србији;

2) количину штетних емисија ускладити са циљевима које је поставила ЕУ.


Прелазак на еколошки одржив транспортни систем захтева додатне напоре
у већем броју области. Важно је да се стимулишу еколошки здравија и
енергетски ефикаснија транспортна средства у свим видовима саобраћаја.
Мора се повећати коришћење обновљивих горива. Потребно је усвојити
мере за побољшање ефикасности транспортних система како за превоз
путника тако и за превоз робе. Мора се наставити са напорима да се
приступ развоју и одржавању инфраструктуре прилагоди еколошким
захтевима, како би се обезбедио склад са природним и културним
окружењем;

3) омогућити повећану улогу приватног сектора и уређење прописа у јавном


сектору и институцијама у правцу интеграције са ЕУ са јасно дефинисаним
одговорностима, стручним руководством и особљем и ефикасним
контролним процедурама. Примена процедура за јавне набавке, примена
уговора на бази клаузула о стварно обављеном послу довешће до веће
конкуренције и потребног снижења трошкова одржавања јавних путева;

4) потребни су политичка подршка и консензус у правцу усклађивања са

19
Белом књигом ЕУ и концептом за који се она залаже, прилагођавање у
складу са Споразумом о европској конвергенцији и остале политичке
промене неопходне за придруживање ЕУ;процедуре и прегледи се морају
поједноставити и координисати како би се смањило време преласка
границе и трошкови задржавања, што важи и за путнике и за робу.
Администрирање прекограничног саобраћаја биће трошковно знатно
ефикасније када се смањи број двоструких контролних пунктова;

5) спровођењем билатералних споразума о преласку граница, транзит ће се


повећавати брже од општег развоја привреде Републике Србије. Транзит је
важан за економски развој сектора услуга, дуж праваца којима се одвија.

Стратегија саобраћаја србије

У циљу даљег економског развоја, транспортни систем Републике Србије мора


да постигне одређени ниво развоја. Стратегија саобраћаја представља оквир
развоја и дефинише активности чија је реализација неопходна за постизање
компарабилног нивоа домаћег транспортног система са транспортним
системом у ЕУ. Развој транспортног система у Србији, према Стратегији
саобраћаја, дефинисан је кроз три фазе, и то: обнова, реконструкција и
модернизација и изградња.

Фаза обнове подразумева довођење транспортног система у пројектовано


стање, што је заправо неопходно за даља улагања. Фаза реконструкције
подразумева достизање нивоа транспортног система који је компарабилан и
компатибилан са транспортним системима у државама чланицама ЕУ, а у
циљу усклађивања карактеристика транспортне инфраструктуре и токова.
Циљ последње фазе, модернизације и изградње, јесте да транспортни систем
Србије буде компатибилан са транспортним системима у ЕУ и да омогући да
Република Србија буде спремна и способна за прихватање саобраћајних
стандарда Европске уније.

20
Временски период реализације ових фаза зависи од многих фактора, као што
су: политички интереси Европске уније и других чланица међународне
заједнице, међународне финансијске институције, финансијске способности
државе и развоја политичке ситуације у Републици Србији.

5.. Процес хармонизације националне регулативе са еу регулативом

Примена Acquis-а у области саобраћаја је веома комплексан задатак који


захтева од државе чланице да уведе и спроведе одлуке, декларације,
резолуције и политике које је усвојио одговарајући орган ЕУ. Ради тога процес
хармонизације и усвајања ЕУ регулативе за сектор саобраћаја, као и за остале
секторе, треба да прође кроз следеће три основне фазе:

 Транспоновање Acquis-а за сектор саобраћаја у национални правни систем


уз примену одговарајућих националних процедура и механизама. То значи
да законе мора да усвоји Скупштина, при чему Председник, Влада и
министри често добијају задужење да издају разне врсте уредби,

 Оснивање одговарајућих институција и усвајање неопходних буџета за


спровођење закона и прописа и

 Одређивање контроле и казни како би се обезбедило пуно поштовање


закона и прописа.

Како би постала држава чланица Европске уније, Србија мора ускладити


националне законе, прописе и процедуре са законским актима ЕУ. У том
смислу, донесене су одлуке на највишем нивоу за хармонизацију постојећих
законских прописа са ЕУ „Acquis“, који обухвата све ЕУ директиве, прописе и
одлуке које су засноване на релевантним одредбама у Споразуму , као и сва
законска начела и тумачења европског Суда правде заједно са свим

21
међународним саобраћајним споразумима у којима је европска заједница
учесник, и релевантним декларацијама и резолуцијама Савета Министара ЕУ.

Осим процеса хармонизовања националних законских прописа са прописима


ЕУ, од држава чланица Европске уније се такође очекује предузимање свих
неопходних мера за усвајање договорене саобраћајне политике Европске уније
за развој одрживих саобраћајних система како је и изложено у усвојеном
документу о политици развоја сектора саобраћаја Европе из 2001. године
(Бела књига 2001).

У даљем тексту за сваки вид саобраћаја дате су основне политике ЕУ и


потребне активности Србије у процесу хармонизације регулативе за тај вид
саобраћаја.

5.1 Друмски саобраћај

5.1.1 Важеће правне норме и регулативе у друмском саобраћају

Постојећу регулативу која уређује област друмског транспорта у Републици


Србији чине:

 Закон о међународном превозу у друмском саобраћају („Службени лист СРЈ”,


бр. 60/98, 5/99, 44/99, 74/99, 4/00; „Службени гласник РС”, број 101/05)

 Закон о превозу у друмском саобраћају („Службени гласник РС”, бр. 46/95,


66/01, 61/05, 91/05 и 62/06)

 Закон о уговорима о превозу у друмском саобраћају („Службени лист СРЈ”,


број 26/95)

 Законом о јавним путевима („Службени гласник РС”, број 101/05 и 123/07)

 Закон о основама безбедности саобраћаја на путевима („Службени лист


СФРЈ”,бр. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90, 11/91: „Службени лист СРЈ”, бр. 34/92,
13/93, 24/94, 41/94, 28/96, 3/02; „Службени гласник РС”, број 101/05 )

22
 Закон о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник СРС”,
бр.53/82, 15/84, 5/86 и 21/90; „Службени гласник РС”, бр. 28/91, 53/93,
67/93, 48/94, 25/97 и 101/05 ).

Законом о међународном превозу у друмском саобраћају уређују се услови


за обављање међународног јавног превоза, међународни јавни превоз
путника, аутобуске станице за међународни јавни превоз путника,
међународни јавни превоз ствари, међународни превоз за сопствене потребе,
накнада за путеве и друга питања од значаја за обављање међународног
превоза у друмском саобраћају.

На основу Закона о превозу у међународном друмском саобраћају донети су


следећи подзаконски акти и прописи:

 Уредба о начину расподеле и критеријумима за доделу страних дозвола за


међународни јавни превоз ствари домаћим превозницима ( „Службени
гласник РС”, број 88/05, 113/07, 6/09)

 Правилник о техничким и техничко-експлоатационим условима које морају


испуњавати теретна возила и аутобуси којима се обавља међународни
јавни превоз у друмском саобраћају („Службени гласник РС”, бр. 99/05 и
23/06)

 Правилник о садржају елабората о економској оправданости успостављања


линије, бонитету домаћег превозника и о начину одређивања домаћег
превозника за успостављање линије у међународном јавном превозу
путника („Службени лист СРЈ”, број 19/00; „Службени гласник РС”, бр. 20/04
и 91/06)

 Правилник о саобраћајним, техничким, хигијенским и другим условима


аутобуских станица за међународни јавни превоз путника („Службени
гласник РС”, број 18/04 )

23
 Правилник о обрасцу путног листа за домаћег превозника („Службени лист
СРЈ”, број 46/00)

Законом о превозу у друмском саобраћају уређује се јавни превоз и превоз


за сопствене потребе лица и ствари, услови изградње, одржавања и рада
аутобуских станица и аутобуских стајалишта и други услови у погледу
организације и обављања превоза у унутрашњем друмском саобраћају. На
основу Закона о превозу у друмском саобраћају донети су следећи
подзаконски акти:

 Правилник о ближим саобраћајно-техничким и другим условима за


изградњу, одржавање и експлоатацију аутобуских станица и аутобуских
стајалишта („Службени гласник РС”, бр. 20/96, 18/04, 56/05 и 11/06 )

 Правилник о садржини обрасца реда вожње и садржини и начину вођења


регистра и овере реда вожње у међумесном превозу и међурепубличком
превозу („Службени гласник РС”, бр. 20/96 и 20/04)

 Правилник о начину одузимања, чувања и поступања са привремено


одузетим возилом које је употребљено за извршење прекршаја или
привредног преступа („Службени гласник РС”, број 71/06 )

 Општи услови превоза у међумесном и међурепубличком друмском превозу


путника („Службени гласник РС”, број 1/06 и 129/07)

 Општи услови пословања аутобуских станица („Службени гласник РС”, бр.


26/08) и остали.

Закон о међународном превозу у друмском саобраћају и Закон о превозу у


друмском саобраћају потичу из периода раздвојених надлежности Савезне
државе (СРЈ и Државне заједнице СЦГ) и републичких надлежности
(Република Србија) и карактерише их значајан степен међусобне
неусаглашености и само делимичне усаглашености са acquis communautaire.
Поред тога, примењују се и одредбе међународних билатералних споразума у

24
области друмског транспорта између Владе Републике Србије и влада других
држава (највећим делом чланица ЕУ). Међународни друмски транспорт у
Србији, односно приступ међународном транспортном тржишту, обавља се,
већим делом, у режиму квота билатералних дозвола и мултилатералних ЦЕМТ
дозвола.

Законом о јавним путевима уређују се правни положај јавних путева, услови


и начин управљања, заштите и одржавања јавних путева, извори и начин
финансирања јавних путева, посебни услови за изградњу и реконструкцију
јавних путева и инспекцијски надзор.

Законом о основама безбедности саобраћаја на путевима уређују се


основни услови којима морају да одговарају јавни путеви, основна правила
саобраћаја на путевима, систем саобраћајних знакова, дужности у случају
саобраћајне незгоде, основи за оспособљавање кандидата за возаче и
полагање испита за возаче, вучење возила, основни услови за стицање права
на управљање моторним возилима, уређаји и опрема које морају да имају
возила, димензије, укупна маса и осовинско оптерећење возила и основни
услови којима морају да одговарају возила у саобраћају, јединствени за целу
територију Србије.

Законом о безбедности саобраћаја на путевима уређују се мере безбедности


и друге мере у вези са безбедношћу и унапређењем саобраћаја на путевима.

На основу Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима и Закона о


безбедности саобраћаја на путевима донет је велики број подзаконских аката
од којих су неки:

 Правилник о димензијама, укупним масама и осовинском оптерећењу


возила и о основним условима које морају да испуњавају уређаји и опрема
на возилима у саобраћају на путевима („Службени лист СФРЈ”, бр. 50/82,
4/85, 65/85, 64/86, 22/90, 50/90 и 51/91);

25
 Правилник о укупном трајању времена управљања возилом, одморима
возача и начину рада удвојених посада на возилима, у обиму који утиче на
безбедност управљања возилом („Службени лист СФРЈ”, бр. 18/84 и 67/85)

 Правилник о саобраћајним знаковима на путевима („Службени гласник РС”,


број 15/04);

 Правилник о регистрацији моторних и прикључних возила („Службени лист


РС”, бр. 130/07, 17/08 и 72/08);

 Правилник о начину полагања возачког испита („Службени гласник СРС”,


бр. 2/83 и 17/03);

 Правилник о техничком прегледу возила (,,Службени гласник СРС”, број


23/84);

 Правилник о обрасцу возачке дозволе („Службени лист СФРЈ”, бр. 74/89 и


17/90).

У 2004. години усвојен је Правилник о саобраћајним знаковима на путевима


(„Службени гласник РС”, број 15/04), у коме је начињен први корак за
усаглашавање овог прописа са прописима ЕУ. Имајући у виду потребу за
савременим захтевима обележавања и препознавања возила, усвојен је
Правилник о регистрацији моторних и прикључних возила („Службени
гласник РС”, број 130/07) којим је прописан изглед новог обрасца саобраћајне
дозволе и потврде о привременој регистрацији возила. Дефинисан је нови
изглед регистарских таблица и по први пут су дефинисане и регистрационе
налепнице за примену са унутрашње и спољне стране возила. Образац
саобраћајне дозволе је усклађен са захтевима Упутства 1999/37/ЕЗ о документима
за регистрацију возила и Упутством 2003/127/ЕЗ.

5.1.2 Правне норме и регулативе које треба урадити

26
ЕУ упутства, уредбе, одлуке као и међународне конвенције и споразуми који се
односе на друмски саобраћај, а сматрају се релевантним у смислу
приближавања саобраћајног система Србије су:

 Приступ професији друмског превозника;

 Приступ тржишту превоза робе у друмском саобраћају унутар Републике


Србије - право на каботажу у друмском превозу робе у другој држави
чланици, право на каботажу у друмском превозу робе за сопствене потребе,
мере које треба предузети у случају кризе на тржишту превоза робе,
утврђивању надокнаде за превоз робе у друмском саобраћају између
држава чланица, отклањање контрола које се обављају на граничним
прелазима држава чланица и то у области друмског превоза и превоза
унутрашњим пловним путевима, контрола која се обавља на територији
Републике Србије у области друмског, превоза и превоза унутрашњим
пловним путевима а која се односи на превоз транспортним средствима
регистрованим или стављеним у употребу у трећим земљама;

 Међународни друмски превоз путника - право на каботажу у друмском


превозу путника у другој држави чланици, правила о документима за
превоз путника обичним или путничким аутобусом, и др.;

 Социјалне норме - хармонизација извесних прописа из социјалног


законодавства које се односи на друмски превоз, време рада лица која
извршавају послове у вези са активностима друмских транспортних
средстава, ниво обуке за возаче за неке врсте средстава у друмском
саобраћају, квалификацији, повремена обука возача одређених теретних
возила и возила за превоз путника, и др.;

 Техничке норме и норме безбедности - максималне дозвољене димензије


извесних друмских возила у унутрашњем и међународном саобраћају и
максималним дозвољеним тежинама у међународном саобраћају, уградња и
употреба уређаја за ограничење брзине за одређене категорије моторних
возила, техничка контрола исправности комерцијалних возила на

27
путевима, формирања базе података о незгодама на путу, потребна
документа за регистрацију возила, и др.;

 Заштита животне средине - постављање детаљних мера за систем права


транзита (Екободови) за комерцијална возила која пролазе кроз Аустрију;

 Опасни терети - усаглашавање закона држава чланица о транспорту


опасног терета у друмском саобраћају, процедуре за проверу транспорта
опасног теретеа у друмском саобраћају, ангажовање и стручне
квалификацијама саветника за безбедност за транспорт опасног терета у
друмском саобраћају, железничком саобраћају и саобраћају копненим
пловним путевима, минимални испитни захтеви за саветнике за безбедност
за транспорт опасног терета у друмском саобраћају, железничком
саобраћају или саобраћају копненим пловним путевима;

 Фискална питања/Помоћ државе - наплаћивање комерцијалним возилима


за коришћење одређене инфраструктуре, увођење интероперабилности
система електронске наплате путарине у Републици Србији, одобравање
помоћи за превоз у железничком саобраћају, друмском саобраћају и
саобраћају копненим пловним путевима, правила о конкуренцији
примењују на железнички саобраћај, друмски саобраћај и саобраћај
копненим пловним путевима, обрачунски систем за инфраструктурне
издатке у вези са превозом у железничком, друмском и саобраћају
копненим пловним путевима;

 Комбиновани превоз - заједничка правила за одређене врсте комбинованог


превоза робе између држава чланица, одобравање финансијске помоћи за
побољшање еколошких перформанси система транспорта робе (Марко
Поло програм);

 Међународне конвенције и споразуми - Европски споразум о раду посаде у


возилима ангажованим у међународном друмском саобраћају (АЕТР), ТИР
Конвенција о међународном превозу робе на основу карнета ТИР, ЦМР
Конвенција о уговору за међународни друмски превоз робе, европски
споразум о међународном друмском превозу опасних роба (АДР), споразум

28
о међународном превозу лако кварљивих намирница и о специјалним
возилима за њихов превоз (АТП), спровођење споразума о повременом
међународном друмском превозу путника који се обавља аутобусима
(АСОР), Конвенција о уговору о међународном друмском превозу путника и
пртљага (ЦВР).

Приоритети који су били планирани за период 2008-2009

Законодавство
У оквиру пројекта Твининг - прво усаглашавање са acquis communautaire је
израда два нацрта и то: Нацрта закона о превозу путника у друмском
транспорту и Нацрта закона о превозу ствари у друмском транспорту.
Оба закона ће бити усклађена са следећим прописима ЕУ: Упутством 96/26/ЕЗ
о приступу професији превозника робе и превозника путника друмском
транспорту, измењена и допуњена Упутством 98/76/ЕЗ, Уредбом 1370/2007
ЕЗ о услугама јавног превоза путника железницом и друмским саобраћајем,
Уредбом 92/684/ЕЕЗ о заједничким правилима за међународни превоз
путника аутобусима, измењена и допуњена Уредбом 11/98 ЕЗ, Уредбом 12/98
ЕЗ која одређује услове под којима нерезидентни превозници могу да
обављају услуге националног превоза путника у држави чланици, Уредбом
881/92 ЕЕЗ о приступу тржишту у области превоза робе друмом, измењена и
допуњена Уредбом 484/2002 ЕЗ, Уредбом 3916/90 ЕЕЗ о мерама које се
предузимају у случају кризе на тржишту друмског превоза робе, Уредбом
3118/93 ЕЕЗ о условима под који нерезидентни превозници могу да обављају
услуге националног превоза путника у држави чланици, Уредбом 4058/89 ЕЕЗ
о утврђивању тарифа за транспорт терета у друмском саобраћају између
држава чланица.
У овом периоду планирана је израда подзаконских аката који ће бити
прописани новим Законима као и измене и допуне постојећих подзаконских
аката и то:

29
 Уредбе о начину расподеле и критеријумима за доделу страних дозвола за
међународни јавни превоз ствари домаћим превозницима ( „Службени
гласник РС”, број 88/05, 113/07 и 6/09)
 Правилника о техничким и техничко-експлоатационим условима које
морају испуњавати теретна возила и аутобуси којима се обавља
међународни јавни превоз у друмском саобраћају („Службени гласник РС”,
бр. 99/05 и 23/06), који ће бити усаглашен у потпуности са Упутством
96/96/ЕЗ.

У 2008 је започет процес увођења система дигиталних тахографа у складу са


Европским споразумом о раду посаде на возилима која обављају међународне
превозе (АЕТР). Обавеза Србије је да овај систем ради најкасније од јуна 2010.
Обавеза увођења дигиталних тахографа одређена је и Европским
партнерством.
Усаглашавање правне регулативе из области транспорта опасног терета са
Европским споразумом о међународном друмском превозу опасних материја и
терета (АДР) и прописима ЕУ, доприноси повећању нивоа безбедности и
сигурности друмског транспортног система.
Планирано је усвајање подзаконских аката усклађених са прописима ЕУ, а који
произилазе из Закона о јавним путевима, и то:
 Техничка упутства за пројектовање,
 Техничка упутства за функционалну класификацију и прекатегоризацију
путне мреже у Републици Србији,
 Техничка упутства за саобраћајну сигнализацију.

Подигнути институционални капацитети транспортног сектора из области


транспорта опасних терета и стварање услова за управ
љање системом у складу са ЕУ процедурама и искуством, поред нове законске
регулативе, битан је краткорочни приоритет ове области.

30
Институције
Нацртом закона о превозу путника у друмском транспорту и Нацртом закона о
превозу ствари у друмском транспорту предвиђено је формирање Агенције за
друмски транспорт ради обављања послова који првенствено чине
технолошки заокружену целину а односе се на издавање лиценци домаћим
превозницима за обављање комерцијалног превоза ствари у унутрашњем и
међународном друмском саобраћају, издавање сертификата о стручној
оспособљености за управљање транспортним активностима, усаглашавање
редова вожње у линијском унутрашњем и међународном превозу путника,
издавање и комплетна администрација појединачних и мултилатералних
дозвола за друмски превоз домаћим превозницима, издавање сертификата за
друмска теретна возила.

Агенција за безбедност саобраћаја се формира ради обављања послова у


области безбедности саобраћаја који до сада нису рађени у Србији, а обавеза се
намеће како технолошки тако и због усклађивања са прописима ЕУ.
Основни разлози за формирање Агенције за безбедност саобраћаја су:
- развој државне управе и ширење нових послова који налажу потребу за
стварањем нових статусних облика, у складу са временом и технолошким
достигнућима,
- садашња организација државне управе у области безбедности саобраћаја не
стимулише у довољној мери развој стручних области, прихватања нових
савремених стандарда, и унапређења постојеће праксе .
- стручна и развојна помоћ ради спровођења новог Закона о безбедности
саобраћаја.

Имајући у виду потребу за координирањем активности и мера за унапређење


безбедности саобраћаја учињени су први кораци у формирању тела за
координацију у које су укључени представници Министарства за
инфраструктуру, Министарства унутрашњих послова, Министарства здравља,
Министарства просвете и Министарстао правде, као и управљач државних путева
(Јавно Предузеће „Путеви Србије”). У оквиру овог тела су формиране и подгрупе

31
за поједине области као што су безбедност деце у собраћају, управљање црним
тачкама на путевима, кампање у безбедности саобраћаја, увођење система
дигиталних тахографа, увођење казнених поена итд.
На основу иницијативе Министарства за економију и регионални развој,
Министарство за инфраструктру ће преузети Одсек за хомологацију возила из
Института за стандардизацију.

Приоритети у периоду 2010-2011

Законодавство
У складу са приоритетима Европског партнерства, донеће се подзаконски акти
неопходни за спровођење новог Закона о безбедности саобраћаја на путевима.
Подзаконски акти ће бити у сагласности са следећим прописима ЕУ: Упутством
2002/24/ЕЕЗ која се односи на одобрење типа моторног возила са два или три
точка, Упутством 70/156/ЕЕЗ о одобрењу типа за моторна возила и
прикључна возила са свим изменама и допунама, закључно са Упутством
2004/104/ЕЗ, Упутством 74/150/ЕЕЗ која се односи на одобрење типа
пољопривредног и шумског трактора, са свим изменама и допунама, закључно
са Упутством 2003/37/ЕЗ, Упутством 96/53/ЕЗ која одређује максималне
дозвољене димензије и максималну дозвољену тежину у међународном
саобраћају, измењена и допуњена Упутством 2002/7/ЕЗ.

Подзаконски акти, планирани за доношење до 2011, а директно ће


произилазити из Закона о безбедности саобраћаја на путевима су:
 Правилник о изгледу и начину употребе ознаке за возило којим се
организовано превозе деца;
 Правилник о начину и условима превоза деце млађе од 12 година у
моторном возилу;
 Правилник о посебним условима које морају испуњавати возила и возачи
који обављају школски превоз деце односно који организовано превозе
децу;
 Правилник о условима о издавању и важењу лиценце за возача возила

32
којим се обавља јавни превоз путника или робе, односно коме је то основно
занимање;
 Правилник о саобраћајној сигнализацији;
 Правилник о начину и елементима превођења категорија које се уписују у
возачку дозволу;
 Правилник о укупном трајању управљања возилом; начину рада удвојених
посада на возилима; одмору возача у вези са управљањем возилом; облику
и садржају обрасца индивидуалне контролне књижице, као и начину
вођења података;
 Правилник о техничком прегледу возила;
 Правилник о поступку и начину анализе и санације високо ризичних
деоница на путу;
 Правилник о начин вођења евиденције о оштећеним возилима на којима је
извршена оправка;
 Правилник о изгледу и садржини обрасца возачке дозволе, као и
евиденције возача;
 Правилник о начину обављања послова и задатака и предузимања мера
непосредног надзора над одвијањем саобраћаја на путевима, интервентног
регулисања саобраћаја, контроле лица и возила у саобраћају;
 Правилник о начину и поступку вођења евиденције казнених поена и
спровођења проистеклих права и обавеза из изречених казнених поена.;
 Правилник о здравственим условима које морају да испуњавају кандидати
за возаче;
 Правилник о обуци кандидата за полагање возачког испита и вођењу
евиденција.

Наставиће се активности везане за израду пратећих подзаконских аката из


области транспорта опасног терета, објављивање измена и допуна Конвенција
као и организовање различитих обука државних службеника из поменуте
области. У средњорочном периоду су планиране активности на управљању и
даљем развоју путне мреже Србије у складу са прописима ЕУ од којих се
издвајају Упутство о безбедности у тунелима 2004/54/ЕЦ, Упутство о

33
безбедности инфраструктуре и Упутство о условима и висини тарифа које се
односе на тешка теретна возила 1999/62/ЕЗ.

Институције
Планирано је организовање различитих обука државних службеника из
области транспорта опасног терета, безбедности саобраћаја и друмског
транспорта кроз пројекте јачања институционалних капацитета, као и
твининг пројекте.

5..3 Политика друмског саобраћаја ЕУ

Политика друмског саобраћаја ЕУ се заснива на либерализацији тржишта


паралелно са увођењем општих регулаторних стандарда. Превозници из свих
земаља чланица, који имају приступ професији оператера у друмском
саобраћају и који су добили захтеване дозволе ЕУ, имају загарантован приступ
међународном транспортном тржишту ЕУ, без дискриминација на основу
националности или места оснивања. Када врше такав међународни превоз,
оператери у друмском саобраћају подлежу бројним социјалним, техничким и
безбедносним прописима, који ограничавају слободу превозника на
јединствен начин у целој Европској унији. Овакав приступ је усвојен да би се
обезбедило да силе слободног тржишта не угрожавају посвећеност
заједничким циљевима у области друштвених права, безбедности саобраћаја,
максималног смањења утицаја на животну средину и јавних услуга. У оквиру
овлашћења датих Комисији, Комисија је усвојила Уредбе и Упутства које
постављају обједињена правила за следеће области:

- Приступ ЕУ тржишту превоза робе у друмском саобраћају

- Међународни превоз путника

- Почетне квалификације и обука возача

- Радно време возног особља

- Социјална питања

34
- Техничке норме и норме безбедности

- Стандардне процедуре провере

5.2 ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ

5.2.1 Важеће правне норме и регулативе у железничком саобраћају

Постојећу регулативу којом је уређена област железничког саобраћаја чине:

-Закон о железници („Службени гласник РС”, број 18/05), који регулише


начине и услове управљања јавном железничком инфраструктуром и
обављање превоза у железничком саобраћају;

-Закон о безбедности у железничком саобраћају („Службени лист СРЈ”, бр.


60/98 и 36/99 „Службени гласник РС”, број 101/05) и прописи и општи акти за
извршење тог закона, којима се на целовит начин уређује материја
безбедности у железничком саобраћају;

-Закон о уговорима о превозу у железничком саобраћају („Службени лист СРЈ”,


број 26/95);

-Закон о потврђивању Протокола од 3. јуна 1999. о изменама Конвенције о


међународним железничким превозима (COTIF) од 9.маја 1980. (Протокол из
1999) и Конвенције о међународним железничком превозима (ЦОТИФ) од 9.
маја 1980. у верзији на основу Протокола о изменама од 3.јуна 1999.
(„Службени гласник РС - Међународни уговори”, број 102/07);

-Одлука Владе Републике Србије о оснивању Јавног предузећа за управљање


јавном железничком инфраструктуром и обављање јавног превоза у
железничком саобраћају, као нови оснивачки акт којим се оснива Јавно
предузеће „Железнице Србије” којим су утврђена начела за организацију тог
предузећа („Службени гласник РС”, бр. 78/04 и 19/05).

35
Закон о железници регулише област железничког транспорта односно
начине и услове управљања јавном железничком инфраструктуром и
обављање превоза у железничком саобраћају. Овај закон је увео низ нових
решења у циљу побољшања ефикасности железничког система Републике
Србије и његово интегрисање у тржиште транспортних услуга и интеграцију
српских железница у железнички систем Европске уније и то: раздвајање
железничког система на два дела (на део, одговоран за управљање
железничком инфраструктуром, организовање и регулисање саобраћаја и на
део који је одговоран за превоз у путничком и теретном саобраћају); стварање
услова за појаву више управљача железничке инфраструктуре и више
превозника на јавној железничкој инфраструктури, како би у међусобној
конкуренцији повећали квалитет услуга и смањили трошкове пословања;
утврђивање услова за слободан и равноправан приступ на јавну железничку
инфраструктуру свим заинтересованим превозницима, укључујући и стране
превознике; стварање услова за стимулисање развоја интермодалног
саобраћаја; овим законом основана је и Дирекција за железнице, као посебна
организација у систему државне управе.

На основу Закона о железници донети су следећи подзаконски акти и прописи:

 Уредба о категоризацији железничких пруга („Службени гласник РС”, број


75/06);

 Правилник о висини накнаде за издавање дозволе за коришћење


железничких возила, делова и опреме за железничка возила и уређаје,
делове и опрему за железничку инфраструктуру („Службени гласник РС”,
број 117/05);

 Правилник о висини накнаде за издавање лиценце за управљање


железничком инфраструктуром („Службени гласник РС”, број 39/06);

 Правилник о условима за издавање и садржини сертификата о безбедности


за управљање железничком инфраструктуром односно индустријском
железницом („Службени гласник РС”, број 39/06);

36
 Правилник о висини накнаде за издавање сертификата о безбедности за
управљање железничком инфраструктуром, односно индустријском
железницом („Службени гласник РС”, број 39/06);

 Правилник о висини накнаде за издавање лиценце за превоз у железничком


саобраћају („Службени гласник РС”, број 39/06);

 Правилник о условима за издавање и садржини сертификата о безбедности


за превоз у железничком саобраћају („Службени гласник РС”, број 39/06);

 Правилник о висини накнаде за издавање лиценце за превоз у железничком


саобраћају („Службени гласник РС”, број 39/06);

 Правилник о елементима железничке инфраструктуре („Службени гласник


РС”, број 114/06).

Закон је делимично усаглашен са acquis communautaire. Један од разлога за


доношење закона заснивао се на неопходности усклађивања са Упутством
91/440/ЕЕЗ о развоју железнице и Упутствима 95/18/ЕЕЗ и 95/19/ЕЕЗ,
донетим у циљу прецизнијег одређивања Упутства 91/440/ЕЕЗ, која су
постале правни оквир за реструктурирање свих европских железница,
односно, националних железничких компанија. Такође, узета су у обзир и
Упутства 2001/12/ЕЗ, 2001/13/ЕЗ и 2001/14/ЕЗ. Основне смернице у
поменутим упутствима и њихово уграђивање у законску регулативу је,
истовремено, преузето као обавеза у закљученом Уговору о зајму (Пројекат
реконструкције југословенских железница ЖТП „Београд”), Уговору о
подршци пројекту и Уговору о гаранцији, потписаним 25. октобра 2001, у
Београду између Европске банке за реконструкцију и развој и Јавног
железничког транспортног предузећа „Београд”, уз гаранције Савезне Владе и
Владе Републике Србије.

37
5.2.2 Правне норме и регулативе ЕУ које треба применити у Србији

Оснивање Европске железничке агенције и тенденције ка стварању


јединствене европске железничке мреже омогућавају операционализацију
Acquies у области железничког саобраћаја у ЕУ. Европска Железничка Агенција
данас представља покретачку снагу у модернизовању европског железничког
сектора кроз напоре за усаглашавање техничких стандарда и развој општих
прописа о безбедности. Србија као потписница конвенције о Међународном
превозу железнице (COTIF) мора да усклади своју регулативу и законе који се
односе на железнички саобраћај са прописима држава чланица ЕУ које су
такође уговорне стране споменуте Конвенције. Једнообразна правила која
третирају Уговор о међународном превозу путника железницом (CIV),
Једнообразна правила која се односе на међународни превоз робе железницом
(CIM), и Регулативе које се односе на међународни превоз опасних роба
железницом (RID) представљају најважније додатке COTIF-u. Оснивањем
Европске Заједнице и каснијим променама Савета, државе чланице су пренеле
на Комисију одговорност за стварање јединственог тржишта Европе.
Овлашћења у домену превоза роба пренета су на Комисију, а Комисија је од
тада развила другостепене европске законе у овој области кроз регулативе и
директиве. Европски закон, који се примењује у државама чланицама
Европске Заједнице, данас такође покрива техничке стандарде и одредбе о
безбедности које се односе на железнички саобраћај.

Оснивање Европске Железничке Агенције био је најважнији корак напред у


напорима да се створи јединствена европска железничка мрежа. Након њеног
стварања овлашћење да развије и хармонизује потпуно неусаглашене
техничке и сигурносне системе у 25 држава чланица пренета је са
појединачних држава на Европску Железничку Агенцију. Данас је Европска
Железничка Агенција покретачка снага у модернизовању европског
железничког сектора кроз напоре за усаглашавањем техничких стандарда и
развојем општих прописа о безбедности.

38
Директиве, Регулативе и Одлуке Европске уније које покривају област
железничког саобраћаја, а сматрају се релевантним у смислу приближавања
саобраћајног система Србије ЕУ, односе се на:

 Инфраструктуру - безбедност на државним железницама, развој државних


железница, алокација капацитета железничке инфраструктуре, наплата
накнаде за коришћење инфраструктуре

 Приступ тржишту и функционисање тржишта - лиценце за железничке


оператере, јавне услуге у свим видовима саобраћаја, и др.

 Интероперабилност - смернице за развој трансевропске мреже, одлука


којом се дефинишу основни параметри буке, теретних вагона и
телематских апликација за техничке спецификације у теретном саобраћају
за интероперабилност, интероперабилност трансевропског железничког
система за саобраћај возова великих брзина, и др.

 Социјалне норме - споразум између заједнице европских железница (ЦЕР) и


федерације запослених у саобраћајном сектору Европе (ЕТФ) о извесним
аспектима радних услова мобилних радника ангажованих на
интероперабилним пограничним услугама у железничком сектору.

 Подршку државе - увођење прописа о конкуренцији у железничком,


друмском, и унутрашњем водном саобраћају, општа правила о
нормализацији рачуна железничких оператера, одобравање финансијске
подршке за транспорт железницом, друмом, унутрашњим пловним
путевима, увођење јединственог обрачунског система трошкова за
инфраструктуру железничког, друмског и унутрашњег водног саобраћаја,
Марко Поло програм (одобрење финансијске подршке за унапређење
перформанси окружења теретног транспортног система).

 Заштиту животне средине - директива која се односи на процену и


управљање буком, и сл.

 Опасне робе - усаглашавање закона држава чланица у погледу транспорта


опасних роба железницом, именовање и стручна квалификација саветника

39
за безбедност при транспорту опасних роба друмом, железницом, и
унутрашњим пловним путевима.

 Комбиновни транспорт - утврђивање општих прописа за одређене врсте


комбинованог транспорта робе, и одобрење финансијских средстава за
побољшање перформанси окружења теретног транспортног система
(Марко Поло програм).

Приоритети који су били планирани за период 2008-2009

Законодавство
Закон о изменама и допунама Закона о железници - У току је израда
коначног текста Нацрта закона о изменама и допунама Закона о железници.
Законом се битно не мења уређење законске материје већ се само
побољшавају постојећа законска решења.

Закон о безбедности у железничком саобраћају - Израда новог закона


почела је у 2008. години. Нацрт закона ће бити предмет јавне расправе јер се
ради о новом закону и његовом усклађивању са прописима Европске уније и
то, Упутством 2004/49/ЕЗ о безбедности на железницама Заједнице.
Закон о транспорту опасних терета - У области транспорта опасних терета
тренутно постоје: Закон о превозу опасних материјатерета (преузет са
савезног нивоа), Закон о промету и производњи отрова и Уредба о превозу
опасних материјатерета у друмском и железничком саобраћају. Потребно је
донети нови Закон о транспорту опасних терета, који би прецизно дефинисао
обавезе и надлежности државних органа, као и обавезе превозника, и
потребно је извршити потпуно усклађивање са прописима ЕУ: Упутством
94/55/ЕЗ и измене Упутством Комисије 2006/89/ЕЗ, Упутством 95/50/ЕЗ,
Упутством 96/49/ЕЗ, Упутством 96/35/ЕЗ и Упутством 2000/18/ЕЗ. Израда
нацрта закона је у току.

40
Институције

Обуке, које се обављају на основу Програма општег стручног усавршавања


државних службеника из органа државне управе и служби Владе, похађа
одређени број државних службеника Сектора за железнице и интермодални
транспорт, који је формиран унутар Министартсва за инфратсруктуру, при
чему се води рачуна о основним активностима Сектора.
У оквиру потреба Сектора посебно ће бити стављен нагласак на обуке:
 Приступање ЕУ, са нагласком на право и процедуре у ЕУ, припрему за
преговоре за чланство и технике преговарања,
 Савремено управљање и руковођење државном управом, са нагласком на
Годишње оперативно планирање,
 Вођење пројеката у државној управи, са нагласком на пројекте који се
финансирају из средстава донација или из буджџета и домаћих извора
финансирања, и - Општи послове, са нагласком на учење страних језика.

Приоритети у периоду 2010-2011

Законодавство
У средњорочном периоду планирано је усклађивање Закона о железници са
изменама и допунама постојећих упутстава и других прописа који су донети у
Европској унији и то: Упутством 91/440/ЕЕЗ о развоју железнице у заједници,
последње измене Упутством 2007/58/ЕЗ, Упутством 95/18/ЕЗ о лиценцирању
железничких предузећа, последње измене и допуне Упутством 2004/49/ЕЗ и
Упутством 2001/14/ЕЗ о додели железничке инфраструктуре и разрезивању
накнада за коришћење железничке инфраструктуре и за стицање
сертификата о безбедности, последња измена и допуна Упутством 2007/58/ЕЗ

Закон о жичарама - У оквиру активности на пољу вођених система посебног


типа, предстоји обиман и темељан рад на регулисању законске материје из
области жичара, ски лифтова, успињача, што подразумева рад на изради
Закона о жичарама, а којим би се у потпуности дефинисали законски и

41
подзаконски акти из ове области и успоставили критеријуми по којима би се
затим обављали сви послови везани за ове системе транспорта. Релевантан
пропис ЕУ за ову област је Упутство 2000/9/ЕЗ о инсталацијама жичара за
превоз људи.

Институције
Наставиће се јачање капацитета Сектора за железнице и интермодални
транспорт, зависно од интензитета приступања структурним реформама
железничког система, уз вршење додатних анализа функционисања Сектора
за претходни период и у складу са реформама државне управе.
Обуке, које се обављају на основу Програма општег стручног усавршавања
државних службеника из органа државне управе и служби Владе, биће
настављене.

5.2.3 Политика железничког саобраћаја ЕУ

У Белој књизи из 2002. године Комисија истиче присуство растуће


неравнотеже између различитих видова саобраћаја у Европској Унији и
недовољно коришћење капацитета железничког саобраћаја. Стога, Комисија
предлаже решења усмерена ка померању равнотеже између различитих
видова саобраћаја. Циљ Комисије је био да допринесе повећању учешћа
железнице и унутрашњег водног саобраћаја на транспортном тржишту и
ограничи раст друмског и ваздушног саобраћаја с обзиром на то да би
железница и унутрашњи водни саобраћај могли представљати средства за
успешну борбу са све већим закрчењима на путевима и у ваздуху.

Како би испунила постављени циљ, Комисија је усвојила други „пакет за


железницу“, који се састоји од пет мера либерализације и техничке
хармонизације, намењених ревитализацији железница кроз убрзани развој
једног интегрисаног европског железничког система. Ових пет мера другог
„пакета за железницу“ су да се:

42
 развије један заједнички приступ безбедности на железници са циљем
постепеног интегрисања националних безбедносних система. Директива о
безбедности у железничком сабраћају је усвојена 2004. године;

 подрже мере интероперабилности у циљу одвијања пограничног


железничког саобраћаја и смањења трошкова на мрежама за возове
великих брзина. Европска железничка агенција и Европска асоцијација за
интероперабилност на железници раде на решавању ових проблема;

 оснује једно ефикасно управљачко тело које ће бити одговорно за


безбедност и интероперабилност. Европска железничка агенција је
основана 2004. године Директивом 881/2004;

 прошири и убрза отварање тржишта железничког робног саобраћаја у циљу


отварања националних тржишта превоза робе. Почев од 01.01.2006. године
ЕУ железничким оператерима је одобрен проступ читавој трансевропској
железничкој теретној мрежи (Директива 91/440 допуњена Директивама
2001/12 и 2004/51);

 придружи Међудржавној организацији за међународни превоз железницом


(OTIF). Све државе чланице ЕУ су чланице OTIF-a.

Комисија је кроз усвајање већег броја Директива олакшала прилагођавање


државних железница потреби за постојањем јединственог тржишта и
повећањем њихове ефикасности. Мере усмерене ка остварењу претходних
циљева су, на пример, захтев за:

 Добијањем општих сертификата о безбедности и дозвола;

 Раздвајањем управљача инфраструктуре и оператера;

 Обезбеђењем приступа железничкој инфраструктури под једнаким


условима за све оператере;

 Оснивањем независних органа за контролу безбедности и истраживање


узрока настанка ванредних догађаја.

43
Недавно основана Европска железничка агенција је сада водећи орган у
унапређењу интеропербилности и безбедности у европском железничком
систему.

5.2.4 Потребни кораци Србије у хармонизацији железничког саобраћаја

Србија би требало да закључи уговор и успостави сарадњу са Европском


Железничком Агенцијом, чија је функција да обезбеди техничку подршку у
дефинисању општег приступа безбедности у европском железничком систему
и да унапреди конкурентску позицију железнице увођењем
интероперабилности у железнички систем.

Овим уговором Србија би се обавезала да оснује национални надлежни орган


чија би функција била безбедност на железници у најширем смислу (истрага о
узроцима настанка ванредних догађаја, дефинисање општих показатеља
безбедности, прикупљање релевантних података о безбедности на железници
и перманентна контрола безбедности).

Раздвајањем управљача инфраструктуром и железничких предузећа за


превоз, потребно је дефинисати и тело независно од наведених које ће бити
надлежно за безбедност. Директива 2004/49 дефинише захтеве о безбедности
железничких система у државама чланицама и неопходне квалификације
управљача железничке инфраструктуром и превоза као и интеракцију између
железничких предузећа и управљача инфраструктуре. У постојећој
организацији јасно је да и управљач инфраструктуре и железничко предузеће
треба да имају релевантне сертификате о безбедности које им издаје
Дирекција за железнице. По Директиви 2004/49 о безбедности на железници
независни надлежни орган за безбедност треба да издаје ове дозволе. Такође,
независтан орган би требало да издаје дозволе за коришћење возних
средстава и уређаја и опреме железничке инфраструктуре. У Србији је

44
железничко предузеће дужно да утвдри узрок настанка ванредног догађаја на
железници, што би по овој директиви требало да раде независни органи.

Закоснки прописи у Србији треба да буду измењени и допуњени тако да су


прилагођени директивама 2001/14 и 2004/49, које се односе на алокације
капацитета железничке инфраструктуре и наплате накнаде за коришћење
железничке инфраструктуре, чиме би се обезбедио недискриминаторски и
ефикасан систем наплате накнаде за приступ и коришћење железничке
инфраструктуре.

Такође, потребно је прилагодити и законе о заштити конкуренције;


многобројне законе који се односе на финансијске операције железничких
предузећа; закон о заштити животне средине; закон о превозу опасних
материјатерета; и др.

У току су активности на изради будућег Транспортног Споразума између ЕУ и


западног Балкана са циљем стварања јединственог транспортног тржишта.
Овим споразумом биће обухваћене процедуре и активности које су у вези са
стварањем ефикасног транспортног система, узимањем у обзир потребе за
стварањем јединственог транспортног система. Система у којем ће различити
видови транспорта бити међусобно повезани, допуњавати недостајуће
капацитете и усмерени ка привреди и грађанима. План за завршетак рада и
потписивање Транспортног споразума је до краја 2009. године, када би
уследило потврђивање и примена. Примена Споразума предвиђа се у три фазе
и то либерализација домаћег транспортног тржишта, либерализација на
нивоу региона западног Балкана и стварање јединственог транспортног
тржишта између ЕУ и западног Балкана. Активности на спровођењу будућег
Споразума одвијају се у истом смеру као и активности око реализације
Споразума о стабилизацији и придруживању и припремају транспортни и

45
инфраструктурни систем Србије за јединствено транспортно тржиште и пре
преговарања око поглавља везаних за транспорт и инфраструктуру.

Транспортни споразум поред транспортне инфраструкуре, појединачних


видова транспорта, обухвата и процедуре на граничним прелазима, јавне
набавке, заштиту животне средине и др, а све у циљу ефикаснијег транспорта.

5.3 Водни саобраћај

5.3.1 Важеће правне норме и регулативе у водном саобраћају

У области водног саобраћаја примењују се два закона:

 Закон о поморској и унутрашњој пловидби („Службени лист СРЈ”,бр.12/98,


44/99, 74/99 и 73/2000 и „Сл. гласник РС”, бр. 101/2005-др. закон и
85/2005-др. закон) и

 Закон о унутрашњој пловидби („Службени гласник СРС”, број 54/90 и


„Службени гласник РС”, бр. 53/93, 67/93, 48/94 и 101/05)

Законом о поморској и унутрашњој пловидби уређује се безбедност


пловидбе на мору и унутрашњим водама Републике Србије, пловни путеви на
обалном мору и на унутрашњим водама у Савезној Републици Југославији,
државна припадност, идентификација и упис брода, основи својинско-
правних односа у погледу бродова-бродар, облигациони односи који се односе
на бродове, пловидбене незгоде, поступак извршења и обезбеђења на
бродовима и меродавно право и надлежност судова у Савезној Републици
Југославији за спорове са међународним обележјем.

Законом о унутрашњој пловидби уређује се у унутрашњој пловидби превоз,


безбедност пловидбе, услови и начин коришћења, одржавања, обележавања и
заштите унутрашњих пловних путева, пристаништа, зимовника и сидришта,

46
чамаца и пловећих постројења, поступања у случају пловидбеног удеса и
инспекцијски надзор. Ради спровођења Закона о поморској и унутрашњој
пловидби донет је велики број подзаконских прописа од којих су неки:

 Правилник о програму стручног испита и начину полагања испита за


стицање звања чланова посаде бродова унутрашње пловидбе југословенске
трговачке морнарице(„Службени лист СРЈ”,бр.20/98), који прописује
програм и начин полагања испита за стицање звања чланова посаде
бродова унутрашње пловидбе;

 Правилник о одређивању имена, ознака, позивних знакова бродова, и о


вођењу евиденције о именима, ознакама и позивним знацима бродова
(„Службени лист СРЈ”,бр.51/98), који прописује начин одређивања имена и
позивних знакова бродова;

 Правилник о начину и условима рада радио - службе за безбедност


пловидбе ( „Службени лист СРЈ”, бр. 72/99 ) којим је прописано да се на
начин и услове рада радио – службе за безбедност пловидбе на бродовима
се примењују одредбе Радио - правилника;

 Правилник о условима које морају да испуњавају обалне и бродске


радио - станице („Службени лист СРЈ”, бр. 72/99 ), којим је прописано да
обалне и бродске радио станице на бродовима морају да испуњавају услове
који су прописани одредбама Радио - правилника;

 Правилник о садржини, обрасцима и начину вођења бродских исправа и


књига бродова трговачке морнарице Савезне Федеративне Републике
Југославије („Службени лист СФРЈ”, 16/80, 25/88 и „Службени лист СРЈ”, бр.
6/93), који прописује врсту, садржину, обрасце и начин вођења бродских
књига и исправа броодова трговачке морнарице СРЈ;

 Правилник о звањима, условима за стицање звања и овлашћењима


чланова посаде бродова унутрашње пловидбе трговачке морнарице
Савезне Републике Југославије („Службени лист СФРЈ”, бр. 32/82, 30/83,
30/87 и „Службени лист СРЈ”, бр. 25/96), прописује звања, услове за

47
стицање звања и овлашћења чланова посаде бродова унутрашње
пловидбе;

 Правилник о поморским и бродарским књижицама и дозволама за


укрцавање („Службени лист СФРЈ”, бр. 13/81), којим су прописане
поморска, односно бродарска књижица и дозвола за укрцавање посаде
поморских бродова и бродова унутрашње пловидбе;

 Правилник о пловидби на унутрашњим пловним путевима („Службени


лист СФРЈ”, бр. 10/91), којим је прописано да се на пловне путеве примењују
Основне одередбе о пловидби на Дунаву које је донела Дунавска комисија
на 48. заседању 25. априла 1990;

 Правилник о избегавању судара на мору („Службени лист СРЈ „ бр. 4/79,


25/86, 84/89).

Ради спровођења Закона о унутрашњој пловидби донети су и подзаконски


прописи :

 Правилник о утврђивању способности чамаца и пловећих постројења за


пловидбу („Службени гласник РС”, бр. 28/96), који прописује начин
утврђивања способности за пловидбу чамаца и пловећих постројења;

 Правилник о уписнику и пловидбеној дозволи чамаца и пловећих


постројења („Службени гласник РС”, бр. 111/07), који прописује начин
вођења уписника и пловидбеној дозволи за чамце и пловећа постројења;

 Правилник о посебним здравственим условима које морају испуњавати


лица овлашћена за вршење послова на пловним објектима трговачке
морнарице („Службени гласник СРС”, бр. 29/83), којим је прописано које
услове у погледу здравствене способности морају да испуњавају лица
овлашћена на пловним објектима трговачке морнарице).

Закон о поморској и унутрашњој пловидби и Закон о унутрашњој пловидби


нису усаглашени са прописима Европске уније.

48
5.3.2 Правне норме и регулативе у ЕУ

ЕУ директиве и регулативе које обухватају унутрашњи водни саобраћај


комерцијалног карактера, а сматрају се релевантним у смислу приближавања
саобраћајног система Србије ЕУ, су:

 Опште одредбе - укидање контроле које се врше на границама држава


чланица у области друмског и унутрашњег водног саобраћаја, статистички
извештаји у погледу превоза робе унутрашњим водним путевима, и др.;

 Приступ професији - приступ професији превозника робе водним путевим у


националном и међународном саобраћају и заједничком признању
диплома, сертификата и осталих доказа о формалним квалификацијама за
ово занимање, усклађивање услова за добијање националних сертификата
за капетане за превоз робе и путника унутрашњим водним путевима,
узајамно признавање пловидебних дозвола за пловила на унутрашњим
водним путевима, узајамно признавање националних сертификата за
капетане пловила за превоз робе и путника унутрашњим водним путевима;

 Функционисање тржишта - политика капацитета флоте у циљу унапређења


унутрашњег водног саобраћаја, правили примењива на превоз робе или
путника унутрашњим водним путевима између држава чланица с циљем
успостављања слободе пружања таквих транспортних услуга, системи
чартера и одређивања цена у националним и међународним унутрашњим
водним путевима, акције државе чланице која се тичу обавеза инхерентних
концепту јавне службе у превозу железничким, друмским и унутрашњим
водним путевима, и др.;

 Фискална/Државна помоћ - одобравање финансијске помоћи за унапређење


еколошког учинка система превоза товара (Марко Поло Програм),
одобравање помоћи за превоз железничким, друмским, унутрашњим
водним путевима, примени правила конкуренције у саобраћају
железничким, друмским и унутрашњим водним путевима, форма, садржај и

49
остали детаљи молбе и пријаве о примени правила о конкуренције на
транспортни сектор, увођење рачуноводственог система за трошкове
инфраструктуре у погледу транспорта железничким, друмским и
унутрашњим водни путевима;

 Безбедносни и технички захтеви - технички захтеви за пловила на


унутрашњим водним путевима, узајамно признање дозвола за пловидбу за
пловила на унутрашњим водним путевима, како је измењено и допуњено
Директивом Савета 78/1016;

 Речне информационе службе - хармонизовани речне информационе услуге


РИС на унутрашњим водним путевима;

 Опасна роба - именовање и професионалне квалификације саветника за


безбедност за превоз опасне робе друмским, железничким и унутрашњим
водним саобраћајем, минимални захтеви испита за саветнике за безбедност
за превоу опасне робе друмским, железничким и унурашњим водним
путевима;

 Комбиновани превоз - установљавање општих правила за извесне типове


комбинованих превоз робе између држава чланица, одобравање
финансијске помоћи да се унапреди еколошки учинак система превоза
товара (Марко Поло Програм).

Приоритети који су били планирани за период 2008-2009

Законодавство
За период 2008-2009. било је планирано је да се припреми Нацрт закона о
унутрашњој пловидби. Овај Нацрт закона треба да уређује безбедност
пловидбе на унутрашњим пловним путевима Србије, (пловни путеви, лучке
капетаније, пловидба и пилотажа, луке и пристаништа, пловидба, бродови,
бродске књиге и исправе, чамци и пловеће постројења, посаде брода, надзор –
инспекцијски, државна припадност брода, упис брода, односно пловних
објеката поступак уписивања бродова, превоз (међународни, превоз у

50
унутрашњој пловидби, превоз за сопствене потребе), пловидбене незгоде,
вађење потонулих ствари, меродавно право и надлежност судова у Републици
Србији за спорове са међународним обележјем, казнене одредбе и прелазне и
завршне одредбе.

Нацрт закона ће се усклађивати са прописима Европске уније како би заменио


постојећи Закон о унутрашњој пловидби и део Закона о поморској и
унутрашњој пловидби који се односи на унутрашњу пловидбу. Планирано је
да Нацрт закона о унутрашњој пловидби буде потпуно усклађен са следећим
прописима ЕУ: Упутством 96/50/ЕЕЗ о усклађивању услова за стицање
националног сертификата за заповеднике бродова у водном саобраћају у
Заједници, Упутством 87/540/ЕЕЗ о приступу професији превозника у водном
саобраћају, Упутством 2006/87/ЕЕЗ о техничким захтевима за бродове у
водном саобраћају, која је измењена и допуњена Упутством 2006/137/ЕЗ,
Упутством 91/672/ЕЕЗ о реципрочном признавању националних сертификата
запопведника бродова у превозу робе и путника у водном саобраћају,
Упутством 76/135/ЕЗ о реципрочном признавању лиценци за пловидбу
бродова на унутрашњим пловним путевима, Уредбом 1356/96 ЕЗ о општим
правилима која се примењују на транспорт роба и путника у водном
саобраћају међу државама чланицама, Уредбом 1321/91 ЕЕЗ о уређењу услова
под којима страни превозници могу вршити транспорт роба или путника у
водном саобраћају у држави чланици, Упутством 96/75/ЕЗ о чартер
системима и наплати у националном и међународном водном саобраћају у
Заједници, Уредбом 718/1999 ЕЗ о капацитету флоте Заједнице у циљу
унапређења водног саобраћаја, Упутством 2005/44/ЕЗ о усклађеним речним
информационим сервисима (РИС) на пловним путевима Заједнице, Уредбом
414/2007 ЕЗ која се односи на техничке смернице за планирање,
инплементацију и оперативну употребу речних информативних сервиса (РИС)
и Уредбом 415/2007 ЕЗ која се тиче техничких спецификација за тражење и
система за налажење бродова и др. После доношења новог Закона о
унутрашњој пловидби, потребно је донети све пратеће подзаконске прописе
који би омогућили његово спровођење.

51
Институције
За период 2008 – 2009 било је планирано уређивање правног статуса Савезне
јавне установе Југословенски регистар бродова унутрашње пловидбе
„ЈУГОРЕГИСТАР” који и даље ради по прописима донетим у време постојања
Савезне Републике Југославије а на основу којих је и образован, с обзиром да
још нису донети одговарајући прописи Републике Србије.
Зато је потребно јачање капацитета Сектора за водни саобраћај и безбедност
пловидбе повећањем броја стручних извршилаца, даљим усавршавањем
запослених, набавка опреме у циљу омогућавања реализације планираног и
праћење одвијања саобраћаја на унутрашњим пловним путевима. При томе је
потребно јачање посебно дела Сектора који ће директно учествовати у изради
Нацрта закона и подзаконских прописа, инспекције безбедности пловидбе, као
и државних организација које се баве одржавањем и обележавањем пловних
путева и техничким надзором пловних објеката.

Приоритети у периоду 2010-2012

Законодавство
Планирано је да се припреми Нацрт закона о поморској пловидби и Нацрт
закона о својинским правним односима на бродовима. Одговорна институција
за припрему оба нацрта закона је Министарство за инфраструктуру.
Нацрт закона о поморској пловидби уређиваће материју која се односи на
бродове, бродске књиге и исправе, државна припадност брода, уписи брода,
поступак при уписима, посадом поморских бродова и др. Планирано је да
Нацрт закона о поморској пловидби буде потпуно усклађен са следећим
прописима ЕУ: Упутством 2001/25 и 2005/45 ЕЗ о минималном нивоу обуке
помораца, Одлуком 2007/431/ЕЗ која овлашћује државе чланице да
ратификују, у интересу Европске заједнице Поморску конвенцију о раду,
Упутством 94/57/ЕЗ и 2002/84/ЕЗ о заједничким правилима за инспекцију и
надзорне организације за релевантне активности поморске управе и
Упутством 96/98/ЕЗ и 2002/84/ЕЗ о поморској опреми и др. После доношења

52
Закона о поморској пловидби било би потребно донети све пратеће
подзаконске прописе који би омогућили егово спровођење.

Такође је планирано да се у периоду 2010 - 2012 приступи припреми Нацрта


закона о својинско правним односима на бродовима који би уредио
питање основа својинско – правних односа у погледу бродова, бродара,
облигациони односи који се односе на бродове, поступак извршења и
обезбеђења на бродовима и др.

Институције
За период 2010 – 2012 Сектор за водни саобраћај и безбедност пловидбе ће
Секретаријату министарства предложити јачање капацитета министарства
надлежног за послове саобраћаја, односно сектора даљим усавршавањем
запослених у области поморства, посебно дела Сектора који ће директно
учествовати у изради Нацрта закона о поморској пловидби и подзаконских
прописа, као и државних организација које се баве одржавањем и техничким
надзором пловних објеката. Потребно је запошљавање нових службеника и у
Сектору и у државној организацији која се бави техничким надзором пловних
објеката, како би се унапредио водни саобраћај Србије и одговорило
планираном.

5.3.3 Политика водног саобраћаја ЕУ

У Белој Књизи 2002. Комисија ЕУ је истакла да је унутрашњи водни саобраћај


као вид транспорта недовољно коришћен и стога Комисија предлаже
политичко решење са циљем да се промени садашња равнотежа између
различитих видова транспорта. Циљ Комисије је био да се поспеши
коришћење саобраћаја унутрашњим водним путевима, јер би то могао да буде
начин како да се изађе на крај са проблем закрчења на друмској
инфраструктури.

53
Европска Комисија је недавно лансирала студију PINE „Могућности
унутрашње пловидбе унутар увећане Европе” која се бави тренутном
ситуацијом у сектору унутрашње пловидбе и њеним изгледима у увећаној
Европској унији. У том извештају наглашено је да заједничка политика
транспорта у Европској унији придаје велики значај развоју унутрашњих
водних путева као вида транспорта и да унутрашњи водни саобраћај
представља не само праву алтернативу друмском саобраћају већ такође и
стварну могућност повезивања са осталим видовима транспорта.

5.3.4 Потребни кораци Србије у хармонизацији водног саобраћаја

Регулативом 4060/89 предвиђа се да прибављање пловидбених дозвола,


сертификата или овлашћења као и техничка инспекција пловних објеката
постану уобичајене процедуре унутар земље, а не као сада на граници. Применом
ове регулативе увећала би се проходност кретања робе унутрашњим пловним
токовима. Прописи у Србији би требало да се допуне и делом који се предвиђа
посебна професионална компетентност за физичка и правна лица која обављају
превоз унутрашњим пловним путевима. Допуна је потребна и за сертификат који
је обавезан за капетане пловила регистрованих у ЕУ како би могли да управљају
пловилима на ЕУ унутрашњим пловним путевима.

Разлика која постоји у саобраћајним прописима огледа се и у Закону о поморској


и унутрашњој пловидби, по којем право на обављање превоза између
пристаништа у унутрашњем водном саобраћају (каботажа) је искључиво право
пловила српске националности (пловило је регистровано у српском регистру
бродова). Нема правног ограничења за власника да да у закуп брод регистрован у
Србији страном превознику и у том случају страни превозник очигледно има
право да превози робу и путнике између домаћих лука унутрашњег пловног
саобраћаја.

54
Измене и допуне су неопходне и у прописима који се односе на заштиту животне
средине, заштиту конкурентности, финансирања, превоз опасних материјатерета
и сл. У циљу даљег прилагођавања ЕУ прописима и пружања услуга вишег
квалитета потребно је увођење и речних информационих служби (РИС) на
унутрашњим пловним путевима, чиме би се омогућило ефикасно и ефективно
управљање информацијама релевантним за пловидбу и планирање путовања на
унутрашњим пловним путевима.

5.4 Ваздушни саобраћај

Приоритети који су били планирани за период 2008-2009

Законодавство
Република Србија интензивно ради на стварању услова за имплементацију
acquis communautaire у области ваздухопловства, при чему су приоритети:
- доношење Закона о цивилном ваздухопловству који ће бити усклађен са
прописима ЕУ: Упутством 94/56/ЕЗ којим се успостављају основни
принципи који регулишу испитивање удеса и инцидената у цивилном
ваздухопловству, Упутством 2003/42/ЕЗ о достављању извештаја у случају
удеса и инцидента у цивилном ваздухопловству, Уредбом 2042/2003 ЕЗ о
сталној пловидбености ваздухоплова и ваздухопловних производа, делова
и уређаја и издавању одобрења организацијама и особљу које је ангажовано
на овим задацима, Упутством 96/67/ЕЗ о приступу тржишту опслуживања
на земљи на аеродромима Заједнице, Упутством 2000/79/ЕЗ које се односи
на Европски споразум о организацији радног времена мобилних радника у
цивилном ваздухопловству који је закључен од стране Удружења европских
авио-превозилаца (АЕА) и Европске федерације транспортних радника
(ЕТФ). У Закону ће бити дате основне одредбе из ових прописа и основ за
доношење подзаконских аката који ће у потпуности бити усклађени са
прописима ЕУ.

55
- доношење Закона о потврђивању Конвенције о обједињавању извесних
правила за међународни превоз ваздушним путем ( Монтреалска
конвенција) - поступак потврђивања је у току (потврђен је у Скупштини);
- доношење Закона о потврђивању Споразума о одређеним аспектима
ваздушног саобраћаја (Хоризонтални споразум) (потврђен је у
Скупштини);
- доношење Закона о потврђивању Мултилатералног споразума о
успостављању Заједничког европског ваздухопловног подручја (ЕЦАА
споразум) , ратификован у Скупштини.
- Планира се доношење подзаконских прописа за извршење закона који се
односе на сигурност и безбедност цивилног ваздухопловства, којима ће се у
правни систем увести следећи прописи ЕУ: Уредба 3922/91 ЕЕЗ о
усклађивању техничких захтева и административних поступака у области
цивилног ваздухопловства, Упутство 94/56/ЕЗ којим се успостављају
основни принципи који регулишу испитивање удеса и инцидената у
цивилном ваздухопловству, Уредба 1592/2002 ЕЗ о заједничким правилима
у области цивилног ваздухопловства и оснивању Европске агенције за
безбедност ваздушне пловидбе, Упутство 2003/42/ЕЗ о достављању
извештаја у случају удеса и инцидента у цивилном ваздухопловству, Уредба
1702/2003 ЕЗ која предвиђа спровођење правила за издавање уверења о
пловидбености и заштити животне средине за ваздухоплове и производе
везане за њих, делове и уређаје, као и за издавање уверења организацијама
за пројектовање и производњу, Уредба 2042/2003 ЕЗ о сталној
пловидбености ваздухоплова и ваздухопловних производа, делова и уређаја
и издавању одобрења организацијама и особљу које је ангажовано на овим
задацима, Уредба 2111/2005 ЕЗ о успостављању списка авио-превозилаца
Заједнице који подлежу забрани обављања ваздушног саобраћаја у оквиру
Заједнице и о обавештавању путника ваздушног саобраћаја о идентитету
авио-превозилаца који обављају ваздушни саобраћај и поништавању члана
9. Упутства 2004/36/ЕЗ, Уредба 2320/2002 ЕЗ којом се успостављају
заједничка правила у области безбедности цивилног ваздухопловства,
Уредба 622/2003 ЕЗ која предвиђа мере за спровођење заједничких

56
основних стандарда о ваздухопловној безбедности, Уредба 1217/2003 ЕЗ
која предвиђа заједничке спецификације за националне програме контроле
квалитета безбедности цивилног ваздухопловства, Уредба 1486/2003 ЕЗ
која предвиђа процедуре за спровођење инспекције од стране Комисије у
области цивилног ваздухопловства, Уредба 1138/2004 ЕЗ којом се
успоставља општа дефиниција критичних делова зона безбедности на
аеродромима којима забрањен приступ, Уредбу 2409/92 ЕЕЗ о накнадама и
тарифама за пружање услуга ваздушног саобраћаја, Упутство 96/67/ЕЗ о
приступу тржишту опслуживања на земљи на аеродромима Заједнице,
Упутство 2000/79/ЕЗ које се односи на Европски споразум о организацији
радног времена мобилних радника у цивилном ваздухопловству који је
закључен од стране Удружења европских авио-превозилаца (АЕА), Европске
федреације транспортних радника (ЕТФ).

Институције

Јачаће се капацитети постојећих институција уз повећање броја запослених.


Планира се успостављање функционално независног органа за истраживање
узрока удеса и незгода.

Приоритети у периоду 2010-2012

Законодавство
Планира се доношење измена и допуна Закона о облигационим и основама
својинско-правних односа у ваздушном саобраћају, у циљу његовог
усклађивања са међународним споразумима и прописима ЕУ.

Планира се доношење подзаконских прописа за извршење Закона о


облигационим и основама својинско-правних односа у ваздушном саобраћају,
као и подзаконских прописа за извршење Закона о цивилном
ваздухопловству, који треба у правни поредак да уведу прописе на чију
примену обавезује други транзициони период ESAA споразума: Уредба

57
2407/92 ЕЕЗ о издавању дозвола авио-превозиоцима, Уредба 2408/92 ЕЕЗ о
приступу авио-превозиоца Заједнице ваздушним рутама унутар Заједнице,
Уредба 95/93 ЕЕЗ о заједничким правилима за доделу слотова на
аеродромима Заједнице, Уредба 785/2004 ЕЗ о захтевима за осигурање за
авио-превозиоце и кориснике ваздухоплова, Уредба 549/2004 ЕЗ којом се
предвиђа оквир за формирање Јединственог европског неба, Уредба 550/2004
ЕЗ о пружању услуга ваздушне пловидбе у оквиру Јединственог европског
неба, Уредба 551/2004 ЕЗ о организацији и коришћењу ваздушног простора у
оквиру Јединственог европског неба, Уредба 552/2004 ЕЗ о
интероперабилности Европске мреже управљања ваздушним саобраћајем,
Уредба 2096/2005 ЕЗ која предвиђа заједничке захтеве за пружање услуга
ваздушне пловидбе, Уредба 2150/2005 ЕЗ која предвиђа заједничка правила
за флексибилну употребу ваздушног простора, Упутство 89/629/ЕЕЗ о
ограничењу емисије буке цивилних надзвучних млазних авиона.

Институције

Јачање капацитета постојећих институција и повећање броја запослених, у


складу са наведеном динамиком.

5.4.1 Важеће правне норме и регулативе у ваздушном саобраћају

Област ваздушног саобраћаја регулисана је следећим прописима:

 Законом о ваздушном саобраћају („Сл. лист СРЈ”, бр. 12/98, 44/99, 73/2000,
70/2001 и „Службени гласник РС”, број 101/05);

 Законом о облигационим односима и основама својинско-правних односа у


ваздушном саобраћају („Службени лист СРЈ”, број 12/98);

 Ратификованим међународним уговорима;

 Подзаконским прописима донетим за извршење Закона о ваздушном


саобраћају;

58
 Одлуком о оснивању Директората цивилног ваздухопловства државе
Србије и државе Црне Горе („Службени гласник РС”, број 102/03).

Закон о ваздушном саобраћају уређује услове за безбедан ваздушни


саобраћај у ваздушном простору Републике Србије који се односе нарочито на:
ваздухоплове, аеродроме, ваздухопловно овлашћено и ваздухопловно стручно
особље, обезбеђење ваздушног саобраћаја, јавни авио-транспорт и друге
делатности у ваздушном саобраћају, испитивање угрожавања безбедности
ваздухоплова, трагање за ваздухопловом и спасавање, испитивање удеса
ваздухоплова, ваздухопловну инспекцију и прекршаје у ваздушном саобраћају.

Закон о ваздушном саобраћају је само делимично усаглашен са acquis


communautaire у области ваздушног саобраћаја, из разлога што је основни
текст овог закона донет 1998. Овај закон је дао основ за доношење бројних
подзаконских аката. Само неки од подзаконских аката су:

 Правилник о обезбеђивању континуиране пловидбености ваздухоплова и


ваздухопловних производа („Службени гласник РС”, број 50/08 и 16/09);

 Правилник о ваздухопловно-техничком особљу одржавања ваздухоплова


(ЈАР 66) („Службени гласник РС”, број 49/08 и 101/08);

 Правилник о условима које мора да испуни организација за одржавање


ваздухоплова и ваздухопловних производа (ЈАР 145) („Службени гласник
РС”, број 46/08);

 Правилник о условима које мора да испуни организација за обуку


ваздухопловно-техничког особља одржавања ваздухоплова (ЈАР 147)
(„Службени гласник РС”, број 46/08);

 Правилник о условима и поступку издавања уверења о оспособљености за


обављање јавног авио-транспорта („Службени гласник РС”, број 33/08);

 Правилник о дозволама и центрима за обуку пилота авиона („Службени


гласник РС”, број 30/08);

59
 Правилник о легитимацији ваздухопловног инспектора Директората
цивилног ваздухопловства Републике Србије („Службени гласник РС”, број
30/08);

 Одлука о одређивању надзорног тела Републике Србије за област ваздушне


пловидбе („Службени гласник РС”, број 30/08);

 Правилник о дозволама и центрима за обуку пилота хеликоптера


(„Службени гласник РС”, бр. 101/08);

 Одлука о примени услова примене Система рутних накнада и услова


плаћања („Службени гласник РС”, број 75/07);

 Наредба о утврђивању граничних коридора („Службени гласник РС”, број


9/06).

Законом о облигационим односима и основама својинско-правних односа


у ваздушном саобраћају уређују се облигациони односи у ваздушном
саобраћају и основе својинско-правних односа на ваздухоплову. Облигациони
односи у ваздушном саобраћају у смислу овог закона, су односи који настају из
уговора о превозу путника, уговора о превозу ствари, уговора о медицинском
превозу и пружању услуга из ваздуха, уговора о закупу ваздухоплова, уговора
о осигурању у ваздушном саобраћају, као и односи који настају у случају штете
која се ваздухопловом у лету причини трећим лицима.

Република Србија је ратификовала бројне међународне уговоре из области


ваздушног саобраћаја, од којих су најзначајнији:

 Конвенција о међународном цивилном ваздухопловству (Чикаго,


07.12.1944, ратификована 28.11.1953, ПС бр. 280 и Додатак „Сл. лист ФНРЈ”,
бр. 3/54);

 Споразум о транзиту у међународном ваздушном саобраћају, потписан у


Чикагу 07.12.1944. („Сл.лист СФРЈ-Међународни уговори”, бр.9/77);

 Конвенција о међународном праву на ваздухоплову (Женева, 19.06.1948.


(„Сл. лист СФРЈ-Међународни уговори”, бр. 7/91));

60
 Конвенција о изједначавању неких правила у међународном ваздушном
превозу (Варшава 12.10.1929), ратификована 03.03.1931. и објављена у
Службеним новинама Краљевине Југославије 124-XXXВИИ 05.06.1931.);

 Конвенција о кривичним делима и неким другим актима извршеним у


ваздухоплову (Токио, 14.09.1963) („Сл. лист СФРЈ”, бр. 47/70 (додатак);

 Конвенција о сузбијању незаконите отмице ваздухоплова (Хаг, 16.12.1970)


(„Сл. лист СФРЈ”, бр. 33/72);

 Конвенција о сузбијању незаконитих аката уперених против безбедности


цивилног ваздухопловства (Монтреал, 23.09.1971) („Сл. лист СФРЈ”, бр.
3/72);

 Међународни Споразум о поступку за утврђивање тарифе у редовном


унутар-европском ваздушном саобраћају, потписан у Паризу, 16.06.1987,
ратификован Уредбом 30.10.1987;

 Међународни Споразум о подели капацитета у редовном унутар-европском


ваздушном саобраћају, потписан у Паризу 16.06.1987, ратификован 1989;

 Меморандум о сагласности о формирању тарифа преко Северног Атлантика


(ЕЦАЦ-САД), ратификован 1988;

 Протокол о консолидацији Међународне конвенције о сарадњи у области


надлежног органа за ваздушни саобраћај РС- ЕУРОЦОНТРОЛ, од 13.
децембра 1960. („Сл.лист СЦГ”, бр. 18/2004);

 Протокол о приступању Европске заједнице Међународној конвенцији о


сарадњи у области цивилне ваздушне пловидбе („Сл.лист СЦГ-Међународни
уговори”, бр. 19/2004);

 Завршни документ Дипломатске конференције о Протоколу којим се мења


Међународна конвенција о сарадњи у области цивилне ваздушне пловидбе
(„Сл.лист СЦГ –Међународни уговори”, бр. 4/2005);

 Мултилатерални споразум о рутним накнадама („Сл.лист СЦГ –


Међународни уговори”, бр. 4/2005);

61
 Конвенција о обележавању пластичних експлозива ради њиховог
откривања („Сл.лист СЦГ”, бр. 11/2005).

Поред наведених, Република Србија је закључила и ратификовала бројне


билатералне споразуме у области ваздушног саобраћаја, од којих 20 са
државама чланицама Европске уније. Република Србија је потписница
Споразума између Европске заједнице и Државне заједнице Србија и Црна
Гора о одређеним аспектима ваздушног саобраћаја (Хоризонтални споразум) -
Салцбург, 5. маја 2006. Овај споразум је у поступку потврђивања, а привремено
се примењује од датума потписивања. На основу њега извршене су измене
појединачних одредби у билатералним споразумима са државама чланицама
Европске уније, како би се одредбе о власништву, контроли превозника,
порезу на гориво и тарифама у саобраћају унутар ЕУ ускладиле са прописима
ЕУ.

Република Србија је потписала Мултилатерални споразум између Европске


заједнице и њених држава чланица, Републике Албаније, Босне и Херцеговине,
Републике Бугарске, Републике Хрватске, Бивше југословенске Републике
Македоније, Републике Исланд, Републике Црне Горе, Краљевине Норвешке,
Румуније, Републике Србије и Мисије привремене управе Уједињених Нација
на Косову о успостављању Заједничког европског ваздухопловног подручја
(ECAA) - Брисел, 29.јуна 2006. Овај споразум је потврђен у Народној
скупштини.

Овим споразумом дефинисани су, између осталог, транзициони аранжмани за


Републику Србију и Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије
интензивно ради на испуњењу услова предвиђених за први транзициони
период. У том смислу Република Србија је већ испунила следеће обавезе:

 Постала пуноправни члан Заједничке ваздухопловне власти Европе ЈАА


(14.12.2006.);

62
 Раздвојила провајдера услуга ваздушног саобраћаја и регулаторно тело;

 Успоставила надзорно тело за Републику Србију;

 Укључена је, као посматрач, у рад Европске агенције за безбедност


ваздухопловства (ЕАСА).

5.4.2 Правне норме и регулативе у ЕУ

Европско право, које се у домену ваздушног саобраћаја примењује на државе


чланице Европске уније, између осталог, обухвата:

 Приступ и деловање на тржишту

 Правила конкуренције

 Управљање ваздушним саобраћајем

 Техничке стандарде, радну снагу

 Безбедност и заштиту

 Права потрошача

 Помоћ државе

 Питања заштите животне средине

Следеће директиве, уредбе, одлуке и међународни споразуми и уговори ЕУ


који се односе на ваздушни саобраћај обухваћени су овом студијом и
подељени у следеће категорије:

 Приступ тржишту, деловање на тржишту и правила конкуренције -


издавање лиценци авио превозницима, приступ авио превозника Србије
ваздушним путевима унутар Србије, Цене авио карата и тарифе за авионски
превоз терета, вршење услуга теретног авио саобраћаја између држава
чланица, кодекс понашања за компјутерске системе резервације, уговарање
и реализација уговора за пружање услуга ваздушног саобраћаја између
држава чланица и трећих земаља, и др.

63
 Управљање ваздушним саобраћајем - оквир за стварање јединственог
европског ваздушног простора, пружање услуга ваздушне пловидбе у
оквиру јединственог европског ваздушног простора, као и о организацији и
употреби ваздушног простора, интероперабилност европске управљачке
мреже ваздушног саобраћаја, дефинисање правила за додељивање слотова
на аеродромима Србије, статистички извештаји о превозу путника, превозу
терета и поште.

 Безбедност у ваздушном саобраћају - заједничка правила у области


цивилног ваздухопловства и о успостављању Европске агенције за
безбедност ваздушног саобраћаја допуњена, усклађивање техничких
захтева и административних процедура у области цивилног
ваздухопловства, правила за издавање сертификата о пловидбености и
заштити животне средине за ваздухоплове и сродне производе, делове и
прибор, као и за издавање сертификата пројектним и производним
организацијама, трајна пловидбености за авионе и ваздухопловне
производе, делове и прибор, и о издавању одобрења организацијама и
особљу које учествује у овим задацима, успостављање фундаменталних
принципа који се примењују у истраживању несрећа и незгода у цивилном
ваздухопловству, и др.

 Безбедност ваздушног саобраћаја - заједничка правила у области


безбедности цивилног ваздухопловства, мере за спровођење заједничких
основних стандарда безбедности у ваздушном саобраћају, заједничке
спецификације националних програма за контролу квалитета безбедности
цивилног ваздухопловства, процедуре за спровођење комисијских контрола
у области безбедности цивилног ваздухопловства, дефиниција критичних
делова безбедносних зона (са ограниченим приступом) на аеродромима.

 Одговорност превозника и права путника - Одговорност превозника у


смислу накнада и помоћ путницима у случају отказа или великог кашњења
летова, одговорност авио превозника у вези са превозом путника и њиховог
пртљага, осигурање за авио превознике и авио оператере, и пакет
аранжмани за превоз, годишњи одмор и туристичке туре.

64
 Пореске олакшице/помоћ државе

 Питања заштите животне средине - ограничење буке, и сл.

 Међународни споразуми и уговори – односи између држава чланица и


трећих земаља у области ваздушног саобраћаја, споразум између Европске
заједнице, Европске космичке агенције и Европске организације за
безбедност ваздушне пловидбе о европском доприносу развоју глобалног
навигационог сателитског система (ГНСС), Међународна конвенција
ЕВРОКОНТРОЛА о сарадњи у безбедности ваздушне пловидбе из 1960. са
више измена и допуна које су обједињене Протоколом од 27. јуна 1997.
(Конвенција ЕВРОКОНТРОЛА), унифицирање одређених правила
међународног авио превоза, међународно цивилно ваздухопловство,
прекршаји и други поступци у ваздухопловству, Споразум између Европске
заједнице и Сједињених Америчких Држава који регулише обраду и пренос
података са именима путника од стране авио превозника Одељењу за
унутрашњу безбедност Стејт департмента, Биро за царињење и заштиту
граница, и др.

5.4.3 Политика ваздушног саобраћаја ЕУ

У Белој књизи из 2002. стоји да је циљ Европске комисије да олакшају


прелазак са авио и друмског теретног саобраћаја на железнички и речни
транспорт добара. Разлози за овај прелазак су заштита животне средине и
смањење загушења у ваздушном простору и у путној инфраструктури. Један
од закључака из процене која је извршена на половини периода Беле књиге
јесте да је увођење иницијативе за јединствени европски ваздушни простор
унапредило управљање ваздушним простором, те да загушење у ваздушном
простору неће, у догледној будућности, бити већи проблем. Зато се загушење
преселило из ваздуха на аеродроме, који су постали уска грла.

65
5.4.4 Хармонизација регулативе Србије са ЕУ регулативом

Поводом успостављања Европске заједнице и каснијих измена Међународног


споразума, државе чланице пренеле су на Комисију одговорност за
успостављање интерног тржишта Србије. Овлашћења у домену теретног
саобраћаја дата су Комисији која је затим разрадила другостепене европске
законе у овој области у облику уредби и директива.

Да би могла да приступи Европској унији, Србија треба да усклади своје


национално законодавство са директивама и уредбама ЕУ и да потпише
кључне међународне уговоре. Србија тако мора да се придржава безбедносних
стандарда по Чикашкој конвенцији, допуњеној захтевима Заједничког
ваздухопловног органа Европе (JAR). Србија је исто тако дужна да поштује
одредбе директива Европске агенције за безбедност ваздушног саобраћаја
(EASA). Када буде потписала Споразум о заједничком ваздухопловном органу
Европе (Споразум ЈАА), Србија ће добити статус посматрача у EASA.

Србија је већ чланица ЕВРОКОНТРОЛЕ, европске организације за безбедност


ваздушне пловидбе. ЕВРОКОНТРОЛА подржава Србију у њеној регулаторној
улози. ЕВРОКОНТРОЛА такође треба да разради правила примене на бази
мандата који јој је дала Комисија за јединствени ваздушни простор. Будући да
је чланица ЕВРОКОНТРОЛЕ, Србија мора да се придржава правила и уредби
које је усвојила ова организација. То значи и да Србија мора на одговарајући
начин ад усклади своје законодавство у овој области.

ЕУ је недавно увела иницијативу за јединствени ваздушни простор да би се


унапредили безбедносни стандарди, повећала укупна ефикасност,
оптимизирали капацитети ваздушног простора и кашњења смањила на
најмању меру. Иницијатива за јединствени ваздушни простор требало би да
омогући оптимално искоришћење европског ваздушног простора. Као

66
чланица ЕВРОКОНТРОЛЕ, а ускоро и посматрач у EASA, Србија се приближила
иницијативи за јединствени ваздушни простор.

6. Циљеви и стратешки аспекти приближавања саобраћајног система


Србије ЕУ

Као основни циљеви у стратегији развоја саобраћаја у Србији могу се


идентификовати:

1. Пружање транспортних услуга вишег квалитета, безбедност саобраћаја,


јачање конкурентне позиције како на нивоу транспортног тржишта одређеног
вида превоза тако и на општем транспортном тржишту, као и либерализација
транспортног тржишта;

2. Хармонизације саобраћајних прописа Србије са важећим прописама у ЕУ.

У циљу реализације хармонизације саобраћајних прописа Србије са ЕУ


потребно је испунити следеће:

- уклањање преосталих вештачких баријере у оквиру сваког вида


транспорта,

- истовремено спровођење процеса либерализације уз доношење усаглашене


регулативе са стандардима ЕУ на пољу професионалне класификације,
безбедности, социјалних мера и обавеза које се тичу вршења јавних услуга,

- уједначавање правила о приступу професији друмског и речног превозника


са стандардима ЕУ,

- доношење компензационих мере у оквиру државне помоћи јавном


транспорту с циљем обезбеђивања недискриминаторских услова на
тржишту,

- фактички и сасвим јасно одвајање функционисања железничке


инфраструктуре од железничких превозних предузећа,

67
- склапање уговора о приступу тржишту услуга авиосаобраћаја и

- прилагођавање остатку регулативе заједничке политике ЕУ у овој области.

Стратешке препоруке приближавања саобраћајног система Србије ЕУ на краћи


рок везане су пре свега за: ревитализацију саобраћајног система у свим
његовим сегментима, континуирано текуће и инвестиционо одржавање
инфраструктуре, текуће и инвестиционо одржавање мобилних (транспортних
и погонских) капацитета и набавку нових капацитета, посебно у случајевима
простог обнављања постојећих капацитета који се не могу вратити у функцију
или се њихово враћање не исплати.

На средњи и дужи рок, стратегијом саобраћајног система земље треба


обезбедити реализовање најмање три стратешка циља: 1) бржи развој и
подизање на виши технички, технолошки и организациони ниво укупног
саобраћајног система, чиме се стварају претпоставке за ефикасније и
рационалније задовољавање потреба за превозом, али и достизање европских
стандарда и норми у свим видовима саобраћаја, 2) успостављање такве
структуре саобраћајног система и тржишта превозних услуга која одговара
валоризацији конкурентских предности свих саобраћајних грана на
појединим релацијама и 3) даље интегрисање домаћих у европске саобраћајне
токове, према усаглашеним коридорима на нивоу ЕУ.

На путу ка ЕУ потребно је много више тржишног понашања у области


саобраћаја него што је до сада био случај. Ово се посебно односи на велика
предузећа из области железничког и ваздушног саобраћаја. Завршетак
процеса приватизације у друмском саобраћају је свакако један од
краткорочних циљева. Неопходно је и оживаљавање и значајније улагање у
област речног саобраћаја. Посебно значајно место у стратешком смислу треба
да заузме развој интегралног транспорта, као ефикаснијег начина достављања
робе, посебно речним саобраћајем, до највећих центара ЕУ.

68
Кроз политику хармонизације услова привређивања, упоредо с процесом
дерегулације и либерализације транспортног тржишта, држава треба да
изједначи стартни положај свих саобраћајних грана у смислу обезбеђења
приоритетних и равномерних улагања у инфраструктуру, уз благо
фаворизовање железничког саобраћаја (за дуге и средње релације – преко 200
км) и речног саобраћаја (улагања у пристаништа - посебно у близини великих
фирми) и инфраструктуру интегралног транспорта.

На пољу хармонизације услова треба ићи на примену модерних европских


концепата. То значи да сваки корисник мора, сразмерно степену коришћења
инфраструктре, да сноси трошкове њеног редовног одржавања. То је у области
ваздушног и речног саобраћаја релативно успешно решено, а проблеми који
су до сада у формалном смислу били у железничком саобраћају (исто
предузеће управља и инфрастрктуром и транспортом) решаваће се применом
новог Закона о железници, док је у друмском саобраћају неопходно
побољшати правичност у плаћању надокнаде за коришћење инфраструктуре.
На основу напред изнетог инвестициони приоритети у области инфраструктуре
треба да буду:

1. Друмски транспорт: модернизација главних магистралних путева (развој и


примена HDM-IV модела за утврђивање приоритета при рехабилитацији),
посебно оних који чине саставни део европске међународне путне мреже, од
којих су најзначајнији путни правци: Е-75, Е-80, Е-763, завршетак обилазнице
око Београда; такође је неопходно успоставити систем који ће континуирано
моћи да прати стање и одржава инфраструктуру.

2. Железнички саобраћај: улагања треба да иду у магистралне саобраћајне


правце, на којима, осим концентрације националних, постоји и значајна
концентрација међународних транзитних робних и путничких токова: Е-85,
Е-70, Е-79, Е-85, Е-66, Е-771.

3. Речни саобраћај: реновирање постојећих пристаништа, повезивање


великих фирми са Дунавом (нпр. компанија US-STEEL, којој треба 12 км

69
канала до реке), улагање у инфраструктуру интегралног транспорта
(Макиш,- Београд и код Бачке Паланке).

4. Ваздушни саобраћај: унапређење опреме и целокупне понуде на постојећим


аеродромима (посебно у Београду, који има потенцијал да постане карго
центар Балкана) и улагање у развој малих спортско-туристичких аеродрома
(нпр. Вршац, Сомбор, Златибор).

6.1 Предвиђени развојни пројекти и улагања у саобраћајни систем

У наредном делу биће наведени пројекти у различитим видовима саобраћаја


за које су чланови ове групе имали податке о намени и износу средстава из
пројекта „Генерални Мастер План Транспорта у Србији”, и то они чија је
реализација у току, с једне стране, а с друге стране они за које тек треба да се
припреми документација, односно финансијска средства.

6.1.1 Друмски сектор

У претходном периоду спроведено је више пројеката, финансираних од стране


европских фондова, у којима је значај дат и на безбедност саобраћаја, од којих су
најзначајнији јачање институционалних капацитета у области транспорта
(2005/2006) у министарству надлежном за послове транспорта, као и твининг
пројекат Прво усаглашавање прописа са ЕУ у области транспорта (од 2006. до
2008). Године 2002. из области транспорта опасних терета израђен је Извештај о
институционалним капацитетима за управљање овом облашћу, са предлогом
мера за даље јачање. У оквиру Министарства унутрашњих послова до сада је
спроведено више активности и семинара неопходних за даље институционално
јачање међу којима су најзначајније радионице из области дигиталних тахографа,
унапређење саобраћајних увиђаја, као и делимична модернизација опреме за
откривање прекршаја. Посебно су спроведене активности на унапређењу послова
који се односе на вршење увиђаја саобраћајних незгода, кроз пројекат

70
финансиран током 2006. и 2007. од стране Владе Републике Србије у оквиру
Националног инвестиционог плана. Управљач државних путева је имао твининг
пројекат са шведском администрацијом за путеве (од 2004. до 2007.) у оквиру
којег је значајна улога дата потреби за јачањем свести и институционалних
капацитета у безбедности саобраћаја. У 2007. години од стране експерата Светске
банке израђен је Извештај о институционалним капацитетима за управљање
безбедношћу саобраћаја са акционим планом.

Пројекти чија је реализација у току


 Обилазница у Београду, сектор „А“ (Батајница-Добановци), 10км: 115 мил. €
 Обилазница у Београду, сектор „5“ и „6“ (Орловача-Авалски пут и Авалски
пут-Бубањ поток), 13км: 221 мил. евра

Пројекти чија је реализација планирана у наредном периоду


 Е-75 Хоргош-Нови Сад, 108км: 132 евра
 Е-75 Келебија, 22км: 120 евра
 Е-80 Ниш-Димитровград, 83км: 650 евра
 Е-80 Грабовница-Македонија, 98км: 605 евра
 М1.1 Крагујевац-Баточина, 25км: 75 евра
 Е-763 Београд-Пожега, 145км: 850 евра
 Е-70 Београд-Панчево-Вршац, 92км: 570 евра
 Е-761 Појате-Прељина, 110км: 413 евра
 Е-761 Пожега-Ужице-БиХ, 60км: 480 евра
 Е-763 Пожега-Црна Гора, 110км: 2000 евра
 М-21, М-19 Нови Сад-Рума-Шабац, 120км: 200 евра
 Е-761 Граница са Бугарском-Зајечар-Параћин, 95км: 670 евра
 М-24 Граница са Мађарском-Кикинда-Панчево-Ковин, 204км: 220 евра

Укупна потребна средства за пројекте у друмском саобраћају износе око 7000


мил. евра .

71
6.1.2 Железнички сектор

Пројекти чија је реализација у току


У даљем тексту следи извод из Акционог плана изградње путног и
железничког Коридора 10 за 2009. годину који је Влада усвојила Закључком од
5. фебруара 2009. г, а који се односи на железнички сектор:

72
Дакле, укупна недостајућа средства за железнички сектор у 2009. години су
109 милиона евра:
- 56,3 милиона евра за завршетак три наведене деонице на Коридору X;
- 27,3 милиона евра за станицу Београд-Центар; и
- 25,4 милиона евра за израду техничке документације за деонице на
Коридору X.

73
6.1.3 Водни сектор

Пројекти чија је реализација у току


- Речни информациони сервиси: 11мил. евра

Пројекти чија је реализација планирана у наредном периоду


Пројекти рехабилитације и изградње објеката на унутрашњим пловним
путевима Србије обухватују следеће реке:

- Дунав: 118 мил. евра

- Сава: 11 мил. евра

- Тиса: 15 мил. евра

- Канал Дунав-Тиса-Дунав: 46 мил. евра

Укупна потребна средства за водни саобраћај су око 190 мил. евра

6.1.4 Ваздушни сектор

Пројекти чија је реализација у току


 Техничка подршка увођења споразума о заједничком европском ваздушном
простору у Републици Србији: 1.7 мил. евра
 Студија изводљивости у циљу повезивања аеродрома „Никола Тесла“
Београд са центром Београда: 2.5 мил. евра
 Изградња карго-логистичког центра на аеродрому „Константин Велики“
Ниш: 60 мил.евра
 Студија изводљивости развоја инфраструктуре у циљу повезивања карго-
логистичког центра и карго саобраћаја на аеродрому „Константин Велики“
Ниш: 2.0 мил. евра

Пројекти чија је реализација планирана у наредном периоду

1.Аеродром „Никола Тесла” Београд

74
 Израда Мастер плана аеродроме
 Реконструкција путничког терминала, који би раздвојио долазеће и
одлазеће путнике
 Развој паркинга за аутомобиле у складу са развојем хотела, путничког,
друмског и железничког терминала
 Могућност изградње лаког метроа на аеродрому
 Студија изводљивости у циљу дефинисања реконструкције ПСС или
изградње нове ПСС
 Развој карго центра, као одвојеног и финансијски независног дела
аеродрома
 Развој аеродромског комплекса: хотел, центар за конференцију, итд.

2. Аеродром „Константин Велики“ Ниш


 Довођење система светлосног обележавања и енергетике у пуно
функционално стање са потребном поузданошћу за одвијање ваздушног
саобраћаја: 2.7 мил. евра
 Набавка опреме за опслуживање ваздухоплова: 2.2 мил. евра
 Технолошко прилагођавање и проширење инсталација и зграде Терминала
у складу са потребама одвијања ваздушног саобраћаја: 0.9 мил. евра
 Израда „шорт тајм“ и „лонг тајм“ паркинга испред зграде терминала са
опремом за аутоматску наплату: 0.5 мил. евра
 Измештање постојећег дела пруге северно и западно од аеродрома испод
нивоа земље заједно са постављањем подземног железничког терминала и
продужењем ПСС на прагу 11
 Израда нове рулне стазе и проширење пристаништне платформе: 2.20 мил.
евра
 Конверзија јужмог дела нове и постојеће платформе у рулну стазу, и
гашење травнате ПСС
 Изградња новог контролног торња
 Израда система интегралне заштите комплекса, које ће директно
допринети повећању безбедности одвијања саобраћаја и усклађивања са

75
законским одредбама Републике Србије и међународним прописима и
препорукама
 Реконструкција и доградња техничког блока: 0.9 мил. евра
 Израда нове денивелисане приступне саобраћајнице, која ће обезбедити
приступ аеродрому са аутопута Е-75 и Е-80: 4.5 мил. евра

На основу претходно споменутих пројеката укупна потребна средства за


реализацију инвестиција у сектору саобраћаја су сумирана и приказана у
наредној табели.

Друмски Железнички Водни Ваздушни УКУПНО


саобраћај саобраћај саобраћај саобраћај
Трошкови 336 111 9 66.22 522.2
пројеката чија је
реализација у
току
Трошкови 6985 5083 190 НА 12258
пројеката чија
реализација још
није започета
УКУПНО 7321 5194 199 66.22

У току је реализација следећих пројеката за које су обезбеђена средства из IPA


2007 фонда у износу од 16 милиона евра:

1. Речни информациони сервиси

2. Надзор над изградњом обилазнице око Београда, Секција Б

3. Подршка имплементацији ECAA у ваздушном транспорту

Из IPA 2008 фонда обезбеђена су средства у износу од 10,5 милиона евра за


следеће пројекте:

76
1. „Подршка Републици Србији у управљању инфраструктурним.
Пројектима” (4 милиона евра, пројекат обухвата обуке у Министарству за
инфраструктуру, ПИУ у Путевима Србије и надзор над реконструкцијом
Жежељевог моста)

2. „Систем за анализу стања пруга” (3 милиона евра)

3. „Омогућавање интермодалног транспорта у Србији” (2 милиона евра)

4. „Наставак Тwиннинг пројекта – Усаглашавање са Acquis Communautaire у


области транспорта” (1,5 милиона евра)

IPA 2008 (вишекорисничка ИПА):

1. Физибилити студија и оцена утицаја пројекта „Реконструкција и


модернизација жел. пруге Ниш-Прешево-граница Македонија“-0,5 мил.евра

IPA 2009 (предложено):

Жежељев мост – изградња, (60 милиона евра – укупна вредност, 30 милиона


евра ИПА 2009)

IPA 2010 (предложено):

1. Припрема документације за багеровање и извођење радова, 2 милона евра

2. Уклањање неексплодираних убојних средстава, 3.8 милиона евра

3. Уклањање потопљених пловила из Другог светског рата код Прахова, 12


милона евра

У оквиру вишекорисничке IРA-е планиран је пројекат у области водног


саобраћаја „Израда главног пројекта за обнову пловидбе на Сави“. Планирана
средства за овај пројекат су 1.6 милона евра.

Од предприступних фондова ЕУ очекујемо у 2011. и 2012. години укупно око


100 мил. евра за пројекте железничке инфраструктуре, укључујући и
терминале за интермодални транспорт.

НИП 2008. год.: одобрена су три пројекта за железнички сектор у укупној


вредности од 600.000.000 мил. дин.

77
Остали извори финансирања

Пројекат у завршној фази реализације - „Јачање управљачких капацитета


Министарства за инфраструктуру”: Оснивањем Српско-холандског Пословног
савета у Београду (април 2007. године) конституисана је широка и конкретна
платформа за економску сарадњу Србије и Холандије. Билатерална економска
сарадња одвија се на нивоима државних институција (Gaverment to Gaverment,
G2G), на нивоима јавно-приватног партнерства (Public private partnership, PPP)
и приватног сектора (Business 2 bisiness ) Б2Б.

Пројекти у фази реализације – Сектор за железнице и интермодални


транспорт реализује пројекат (Кредит ЕИБ 2) - за деоницу Батајница –
Голубинци у вредности од 24 милиона евра. Техничка документација за
пројекат је комплетирана и у току је тендерска процедура за избор
најповољнијег понуђача. Почетак радова је планиран, у наредном периоду од
два месеца.

Кредит EBRD 2 за набавку 770 теретних кола у вредности од 58 милиона евра.


Завршетак испоруке је до краја новембра 2008. године.

Сектор за водни саобраћај и безбедност пловидбе - У току је Пројекат


„Испитивање и претраживање НУС на пловним путевима Републике Србије“
који спроводи италијанска фирма „Sogelma“. Европска заједница коју
представља Европска Комисија, а заступа је Европска Агенција за
Реконструкцију (Уговорни Орган) склопила је у априлу месецу 2008. године,
Уговор (бр. 05СЕР01/04/011) са италијанском фирмом SO. GE.L.M.A. S.r.l
(Консултант на Пројекту). Министарство за инфраструктуру, Сектор за водни
саобраћај и безбедност пловидбе има обавезу и надлежност да даје
информације везане за поменути Пројекат и пружи неопходну подршку тиму
који спроводи предвиђене, а неопходне активности.

Планирани пројекти - Сектор за железнице и интермодални транспорт -


Тренутно трају преговори са EIB и EBRD за трећи кредит као и са Светском
банком. Дефинисани су елементи будућег кредита од ЕБРД и EIB и то: набавка

78
електро моторних гарнитура за превоз путника у вредности од 100 милиона
евра и рехабилитација деоница на Коридору X у вредности од 100 милиона
евра. Такође су са Светском банком дефинисане компоненте будућег
аранжмана (набавка вишесистемских локомотива и теретних кола) у вр
едности од 100 милиона евра. Остали пројекти који се планирају
су:

79
Билатералне донације (Холандија, Аустрија, Норвешка, Чешка итд.) планира
се одобравање средстава, у периоду од 2009-2012 од око 0,5 мил. евра
годишње за пројекте институционалне изградње у области железнице и
интермодалног транспорта.

Влада је у јулу 2008. године донела Одлуку о оснивању Националног савета за


инфраструктуру Републике Србије. Савет је тело Републике Србије које
координира и управља пројектима из области инфраструктуре, с циљем
убрзаног привредног и свеобухватног развоја Републике Србије. Влада је 2.
октобра 2008. године усвојила Национални план изградње путне и
железничке инфраструктуре Републике Србије у периоду од 2008-2012.
године. У фебруару 2009. Влада је усвојила Акциони план за изградњу путног
и железничког Коридора X за 2009. годину.

По питању желеничког Коридора X дефинисано је следеће:


1. У 2009. години настављају се радови на изградњи железничког Коридора 10
–Сремска пруга, пруга Јовац-Ћуприја и Ниш-Димитровград – за ове
инвестиције обезбеђена су финансијска средства. Интезивираће се послови на
изради планско-техничке документације, пројектовању и обезбеђивању
финансијских средстава за наставак изградње Коридора 10 у 2010. и наредним
годинама.
2. Наставља се изградња железничке станице „Прокоп“ и у том циљу
неопходно је обезбедити финансијска средства у 2009. години у износу 27,30
милиона евра, а ангажоваће се и одобрена средства Града Београда у износу од
22 милиона евра за приступну инфраструктуру новој железничкој станици.
3. Заједно са надлежним органима АП Војводина и Града Новог Сада радови на
завршетку Новосадског железничког чвора, вредност ове инвестиције је око
26 милиона долара, а њеном реализацијом ослободиће се око 30 хектара
грађевинског земљишта у Новом Саду. Настављају се и активности на
изградњи „Жежељевог моста“ на начин да одговара прописаним стандардима

80
двоколосечне пруге које захтева Коридор 10 који ће истовремено омогућити и
одвијање путничког саобраћаја.
4. У циљу реализације наведених активности на изградњи Коридора 10 у 2009.
години неопходно је обезбедити недостајућа финансијска средства у износу
од 109 милиона евра и та средства Република Србија ће обезбедити из
сопствених извора.

7. Анализиране опције развоја саобраћајног система у србији

Посматране су две опције даљег развоја саобраћаја Србије у области


регулативе и то: не радити ништа и потпуна хармонизација са ЕУ регулативом

7.1 Опција 1 – неусклађивање прописа са ЕУ

Опција 1 подразумева да се не предузимају никакве даље акције у циљу


хармонизације саобраћајних прописа Србије са ЕУ, односно да се даље
приближавање ЕУ регулативи ради успорено и насумично. Наравно, таква
опција носи са собом многобројне ризике, као што су:

 кашњење са либерализацијом транспортног тржишта и тиме губљење


конкурентске способности

 редуковање инвестиција у свим секторима саобраћаја, због


незаинтересованости капитала

 спорије увођење модерних саобраћајних услуга за путнике због успореног


развоја

 често отежана и компликована процедура транзита за теретна возила кроз


Србију и губљења битног прихода.

81
7.2 Опција 2 – потпуна хармонизација са ЕУ регулативом

Република Србије има за свој стратешки и национални циљ приступање


Европској унији. Усвајањем нових и прилагођавање постојећих прописа Србије
са ЕУ корисницима транспортних услуга пружиле би се квалитетније услуге,
што би директно утицало на економски развој државе а индирекно на
квалитет живота грађана Србије.

Основне предности ове опције су:

 либерализовано транспортно тржиште

 могућност приступа тржишту и правична конкуренција за све оператере

 већа улагања у транспортну инфраструктуру

 пружање транспортних услуга вишег квалитета

 већа безбедност у саобраћају

 већа заштита животне средине

 раст транзитног транспорта кроз Србију

И поред значајних предности које даје ова опција треба навести и основне
ризике који могу да је прате као што су:

- могућност да се јавна транспортна предузећа не прилагоде


либерализованом тржишту, услед чега би изгубили своје постојеће
кориснике, а тиме дошли до укидања већег броја радних места

- не постојање адекватне координације и сарадње између одговарајућих


државних органа који су релевантни за саобраћај.

У случају неприлагођавања саобраћајних прописа Србије са ЕУ, приступ


страним фондовима за одржавање, рехабилитацију и модернизацију
транспортне инфраструктуре и возних средстава неће бити могућ. Директна
последица ове препреке јесте не реализовање многих претходно споменутих
пројеката. Дакле, треба нагласити да је проценат финансирања

82
инвестиционих улагања од стране државе, или од самог државног
транспортног предузећа скоро занемарљив, јасно је да ће се доћи до ситуације
погоршавања саобраћајног система у Србији.

Као пример економских ефеката које доносе опција 1, односно опција 2, због
доступних података, узет је пример за железнички саобраћај. За остале
секторе није било могуће прибавити податке, или подаци нису још били
припремљени . Ефекти су врло слични и за остале саобраћајне секторе.

Пример економских ефеката:

Реализација инвестиционих пројеката у железничком саобраћају


Коришћени су подаци из „Извештаја о реализацији програма пословања за
2006. годину” ЈП Железнице Србије, које је у 2006. години реализовало
инвестиционе програме у вредности од 33 милиона евра. Од укупних
инвестиционих улагања у 2006. години, за изградњу, модернизацију и
реконструкцију инфраструктуре утрошено је око 48%; за набавку,
модернизацију и реконструкцију возних средстава утрошено је око 50%; док је
за набавку и модернизацију осталих средстава утрошено 2%.
Међутим, оно што је овде релевантно, а може се закључити из наредне табеле,
јесте однос планираног и реализованог инвестирања. Дакле, само око 6%
планираног је и реализовано. При чему је само око 21% реализованих
инвестиција финансијски покривено сопственим приходом Предузећа. За
финансирање инвестиционих програма коришћена су средства иностраних
кредита (52%), средстава Предузећа (21%), наменска средстава Министарства за
инфраструктуру (15%), средства иностраних донација (2%), а један део
инвестиција реализован је путем уговора о финансијском лизингу (10%).
Ово упућује на закључак да ће се овакав тренд наставити уколико се не добије
лакши приступ капиталу и повећање прихода самог предузећа. Ово је могуће
једино прилагођавањем регулативе Србије ЕУ, реструктурирањем и отварањем
тржишта.

83
Табела 1. Реализација и извори финансирања инвестиција ЈП Железнице
Србије у 2006. години
(Мил. динара)

Извори финансирања:
Финан
Програм Реализаци Наменск Средства -
Опис
2006. ја 2006. Кредити Донаци а Предузе сијски
2006. је
средства ћа Лизин
г1)

Инвестиције за које
1.3
А. су обезбеђени извори 14.156 2.415 58 399 358 259
41
финансирања (I+II)
Програм изградње,
модернизације и
7.305 1.202 480 58 389 275 -
I реконструкције
инфраструктуре
Пројекат обнове
1. 844 667 480 57 32 98 -
железница I
Пројекат обнове
2. 3.650 188 - - 188 - -
железницеII
3. Остали пројекти 2.811 347 - 1 169 177 -
Програм набавке,
модернизације и
II 6.851 1.213 861 - 10 83 259
реконструкције
возних средстава
Пројекат обнове
1. 1.159 689 676 - - 13 -
железница I
Пројекат обнове
2. 3.205 10 - - 10 - -
железнице ИИ
3. Остали пројекти 2.487 514 185 - - 70 259

1) Обавезе по основу финансијског лизинга (доспевају у периоду од пет година).

84
Oстале потребне
инвестиције за које
нису планирани
Б. 32.624 386 110 - 10 231 35
извори
финансирања
(I+II+III)
Инвестиције за
реализацију
програма изградње,
I 30.870 139 - - - 125 14
модернизације и
реконструкције
инфраструктуре
Инвестиције за
реализацију
програма набавке,
II 1.029 192 110 - 10 53 19
модернизације и
реконструкције
возних средстава

Инвестиције за
реализацију
III програма набавке и 725 55 - - - 53 2
модернизације
осталих средстава

1.4
СВЕГА (А+Б): 46.780 2.801 58 409 589 294
51

Напомена: У циљу квантификација економских ефеката придруживања Србије ЕУ,


Привредна комора Србије је покушала да преко анкете која је упућена
предузећима из области саобраћаја прикупи потребне податке на основу којих би
могли да се квантификују бар неки ефекти придруживања ЕУ. Нажалост морамо да
констатујемо да није било одазива од стране предузећа тако да ове податке не
можемо ни дати. Општа констатација је да су предузећа тренутно окупирана
проблемима у пословању који су изазвани светском економском кризом (пад
физичког обима услуга, смањење броја запослених, ненаплаћена потраживања,
неликвидност, немогућност измиривања обавеза по основу лизинга за возила,

85
немогућност измиривања обавеза по основу плаћања других кредитних обавеза,
немогућност редовне исплате личних доходака и друго). Мишљења смо да ћемо
ове податке моћи да добијемо у некој другој фази, када се побољшају услови
пословања. У овом тренутку из општих констатација датих у поглављу 7. овог
материјала могу се сагледати ефекти придруживања Србије ЕУ за област
транспорта.

Литература

- EU impact assessment guidelines, 15.January 2009


www.ec.europa.eu/governance/impact/docs/key_docs/iag_2009_en.pdf

- [2] EU Standard Cost Model-Manuel


http://ec.europa.eu/governance/impact/docs/key_docs/iag_2009_annex_10_en.pdf

- [3] Colin Kirkpatrick Towards better regulation: the role of impact assessment, UNICE Symposium
on Trade Rules, Regulation and Standards, 23.10.2007, Geneva
www.unice.org/trade/ct/ct_2007/symposium

- [4] Regulatory impact assessment Privacy and Electronic Communications, EC Directive


Regulation 2003. http://www.berr.gov.uk/files/file23050.pdf

- [5] A Cost Benefit Assessment of Romania’s Accession to EU, Europian Institute of Romania, 2004,
http://www.ier.ro/index.php/site/page/pre_accession_impact_studies

- [6] Сommission staff working document Serbia 2008 progress report accompanying the
communication from the commission to the Еuropean Рarlament and the Сouncil Enlargement
Strategy and Main Challenges 2008-2009 {COM(2008)674}

86