A R S E N I J

PRVA SCENA

Vo dvorot na Arhiepiskopijata vo Ohrid. Arsenie-Arhiepiskopot

ohridski vo utrinska prošetka. Vo racete drži sveta kniga.
Povremeno čita od nea. Zabrzano íu priođa velikiot ikonom Por-
firij. Saka nešto da mu kažå.

ARSENIJ
(Ja kreva rakata.) Ne sega velik ikonomu. Utrovo ne.

PORFIRIJ
(Mu ja baknuva rakata. Potoa krstot. Stoi navednat.) Itnosta me
nuždi presvetol Vladiko vo tvoeto boguprijatno, utrinsko
rashoždenie mojata dolžnost da ja propnam, pa da poremetam sve-
tata ti blagost.

ARSENIJ
Yvirnise vo ezerono. Neka ti stasaat do crnkite očni dalgite
podbeleni gore i onaa modra prelest, kaj manastiron Naumov,
neka te gibne do srceto, moj Porfirij. Samo semožniot može da
ustroi takva krasota. Samo toj do sklad neviden gi doveduva
bistrinata od vodata dolu i čistotata na neboto gore. Ne gi
dvoi, nitu tenka crta razdelima među niv, oti eden e Toj i edno
e seto od Nego podredeno do neslutena milina.

PORFIRIJ
Ušte včera Mustafa-paša donese tvrdo zakanitelno pisanie od
Velikiot vezir potpišano i so golemiot mur na Portata
potpečateno... Do tvoeto blaženstvo jest upateno premudar
Patriku.

ARSENIJ
Na kolena rabu božji. (Kleknuva.) Da ne gnevime sevišniot. Od
nas, drebnite vo glibot, blagodarstvujušta poniznost se
očekuva. Slovo prikladno, vo slava negova, za ubosta neštedimo
što ni ja nudi, da progovorime: za maslinkite propupeni, smok-
vite dročni, slivite rascuteni, za seto bilje, ušte pred
mnogaja vekov, golemiot učitel i seznajuštiot vidar, presvetiot
Kliment, ovde što beše gi rasštrkal. Za seto toa preklopi gi
racete vo mnoguznačen molk.

PORFIRIJ
(Nerado kleknuva.) Kolku snošti probav do tvojata milost da
stignam za pismoto vezirovo da ti go predočam i ona koe potoa
neštedimo će sledi. Ne mi dadoa. Beše taka da si zapovedal,
nikomu da ne može dopušteno da mu bide da ti ja remeti ar-
hiepiskopskata ti molitva, večernata bogoslužba i noćnoto
tečenie na na bogu-prikladnite ti misli.

ARSENIJ
 Ušte za platnata beleni po vrelata grlo-razladitelni, za
alabasternata oblina na tie koi gi belat, za putta nivna nalik
na putta od onaa koja Blagoslovena među ženite beše. Za svjem i
svjačim so naslaždenie što ne ispolnuva.

PORFIRIJ
Kolku za toa ne se protivam, taka će da e. Samo što 46.000
aspri ili, ako miluva tvojata blaženost, 370 groša kolku utre
pred svetoto pladne na portata treba da i isplatime. Mustafa-
paša dotogaš će čeka.

ARSENIJ
Baraj odloženie.

PORFIRIJ
Nepomestim e rokot.

ARSENIJ
Stori što e nužno.

PORFIRIJ
Se e prodadeno, ako na toa celi tvojata visokostoečka
umstvenost. Seto arhiepiskopsko azno veće damna riznicite
stambolski gi krasi. Ušte tronskiot krst, od žeženo zlato i
ovoj na tvojot svet vrat što visi, ni ostanaa. Samo ušte toa i
ništo poveće.

ARSENIJ
Za zaem poprosi gi ohridskite esnafi.

PORFIRIJ
(Go otvora tefterot što go nosi pod miški. Go prelistuva.) Na
kožarskiot esnaf, ušte od pred šest leta gospodovi, mu borčime
9630 aspri, na kujunxiskiot lani vo sečko za da go platime olo-
mnanskiot berat mu zedovme 100 taliri i 20 groša zgora,
šapkarite ni darile 26 groša i ušte 12 za da ja zazdravime
čatijata na Bogorodica Pervileptos i da kupime nova ruglica,
oti starata veće beše da se rastočila.

ARSENIJ
Dobro, dobro... Togaš krstot.

PORFIRIJ
I toj će da e malku.

ARSENIJ
(Go vadi krstot od vratot.) Eve go i mojov.

PORFIRIJ
Sose nego ni dopolu ne će možeme da ja podmirime vergijata.
Pušti toa, tuku bez krst, bez raspnitelniot sakrament i ti i
tronot vo poniženie mirakulno će vlezite.

ARSENIJ
Koe čajre ostanuva, Velik ikonomu?
PORFIRIJ
Može da će dade ednorodeniot, da se najde nekakvo izbavlenie,
ama toa će bide vele trudno Vladiko i posle golema premisla i
rasuždenie obilno će mora da bide doneseno.

ARSENIJ
Kaži koe?

PORFIRIJ
Si se šestam dali treba da ti kažam. Toržestvenata ti
raspoložba so zbor berbaten da ja smrvam navrapito.

ARSENIJ
Togaš nemoj.

PORFIRIJ
Eh, da možam dur za navek da pomeram toa što sega da go
izgovoram će moram.

ARSENIJ
Ne gnevi me tronski služitelu, toa što moraš iskaži go.
(Pottrčnuvajći vleguva Romil.)

ROMIL
(Mu ja baknuva rakata na Arsenij. Go baknuva i krstot.) Mu go
zele zduvot na Ananija Strumički, čestit Patriku. Mu go
otvorile grklanot.

ARSENIJ
Što besediš skudoumniku?

ROMIL
Ete toa, krepitelu prestolen, ta linala krv, i pred tebe i pred
sinot jas grešen, neoti vole nevieno, trigodišno, vo crkvenite
dveri, kako da bilo zaklano. Preuhranet toj Ananija, den do
pladne puštal duša. Pri Gospoda teško kreval, oti Gospod ne go
primal zarad zlodelata fanariotski počinati, zarad nevestite
jadri vo sonot boguprosvetlen prekinati, i ušte po nekoja
devstvena do oltar zavedena.

ARSENIJ
Ne huli ništožniku!

PORFIRIJ
Koj go zaklal?

ROMIL
Našite.

PORFIRIJ
Koj od našite?

ROMIL
Kako što dočuv, Paisij bil, egumenot miropomazen. Bosilok,
cvećeto Gospodovo da mu cuti vo racete, da dade gorniot. Niz
 vosklik katadneven krepka starost da dočeka i vo rajot da se
vseli za do desnoto Petrovo koleno da zasedni.

PORFIRIJ
Falen Isus. (Se krsti.) Tvoja usta božji uši Romile.

ARSENIJ
Zdržete se obajcata, neugodno e ubiec da se slavi, vo voznes
radosen smrtta na arhierejot Ananij da se dočeka.

ROMIL
Ne kori ne patriku za radosta naša, boguprikladna e taa kako i
smrtta na Ananij fanariotot.

ARSENIJ
Ne pađaj ti ništi duhom vo primka zavedliva za Božjata opsudba
da prosuduvaš, oti samo toj znae da gi razluči postapkite zemni
na svoeto stado i da kazni kaj e nužno, da daruva kaj e trebno.

PORFIRIJ
Kolku za toa ne protivam, taka će da e... (Na Romil.) Kaži dali
ima ušte drugo.

ROMIL
Klirot slavi, a pastvata se veseli. Rastovarenie senarodno so
smrtta na Ananij se zbidna. Go nema veće zlodejot so nameti
prekumerni do krv da gi mlzi. Da go tera grcki molepstvija i
drugi gramoti da podreduvaa. Vmesto semiwata po poleto mno-
gurodno da gi sejat, katehizisot i psaltirot na tuđ jazik, nim
nepoznat, na izust da go učat i da delat od ustata za negovata-
nezasita.

PORFIRIJ
A drugite klirici od negovata fela?

ROMIL
Povećeto se spasile, velat.

PORFIRIJ
Toa ne e dobro. Iz koren da se korni zloto treba. Pak će lajat
kučiwata naokolu. So potkupi, vetuvawa goli i darovi sekakvi će
gi huškaat Turcite na nas. Ne će stivnat dur vo plamen ne ja
vivnat eparhijata Strumička.

ROMIL
Će krepat i našite, nemalubrojni se tie,no vrli maži među niv
se redat, Porfirij, brate po boga.

PORFIRIJ
(Na Arsenij.) Svetilniku naš, prečesen Arhiepiskopu i Patriku
na prvata Justinijana Ohrid, Gospodov mileniku, Arsenij, izdaj
ukaz od tvojata blagoslovena raka so zelem murakip napišan i
naznači go Romila, ovoj kreposnik ovde, eve sega, po milost
Božja za Episkop Strumički. I ušte tvrde zakani za onomu koj ne
će ja isliša zapovedta tvoja so anatema i izopštenie od
crkvata, našata sveta roditelska.
ARSENIJ
Ne Porfirij, Romil, ne.

PORFIRIJ
Zošto Patriku?

ARSENIJ
Zarad prgavosta negova i mladeškite mu godini.

PORFIRIJ
So seto počitanie kon tvojata vele-učenost i madrost iznimna,
toa ne će da e zadovolitelno objasnenie.

ARSENIJ
Kako Varava, što go podbucnuvaše narodot izraelski so meč i
ogan da se kreni i vo grev neoprostim da se lizni, taka i Romil
po Strumičkata eparhija će pali i žari.

PORFIRIJ
A kako poinaku Patriku?

ARSENIJ
So milost duševna i reč probrana će treba da se preobratat
zabluždenite, da se vratat na patot ispraven vo zakrilata
Isusova. Oti kako što toj prorekuvaše pred narodot galilejski:
<Blaženi će bidat mirotvorcite, zošto tie će se narečat sinovi
božji", taka treba da se najde Episkop vo slovoto pomiritelno
vičen.

PORFIRIJ
I da mu se dopušti na Fanariotite i Unijatite da ne zgromat.

ARSENIJ
Samo so krstot načelen i besedata srce-trogatelna će se
vozdigneme, nebare sveti serafimi vo nebesata, nad ovie
nečestivi iskušenija koi od našite neprijateli ni idat.

PORFIRIJ
Možebi taka će da bide, no otkako će ni ja strošat slavnata
ohridska stolica.

ARSENIJ
Nedobližima e taa, ti ne boj se, nema takov pa makar i đavolu
bil pobratim, što će se drzne da go pofti tronot na prvata
Justinijana.

ROMIL
Ne e eden, plipot se nakotija, mnoguleten gospodov Gospodine.
Site istočni diecezi snemoženi se od fanariotskata zaraza. I
ovde gi imaš izobilno. Pri prestolot ti se priplateni, tvoe
blaženstvo, a toj veće damna se poreva.

ARSENIJ
Nepotrebna griža grižiš za Stolicata naša, a ne ti e ni vo
svojstvo. Sega možeš da odiš.
PORFIRIJ
Odi Romile, samo znaj do smračka će go imaš Ukazot, a od utre i
Strumičkata dieceza.

ARSENIJ
Kako toa?
(Romil mu ja baknuva rakata na Arsenij, potoa krstot, i
zaminuva.)

PORFIRIJ
Arsenij, Mustafa paša samo ušte noćeska, kako što ti rekov, pri
kir Domentijan, prvenecot ohridski, će konači. Ako utre, otkako
sonceto će go premosti zenitot, kon Stambol toj so prazni race
si pojde, ne samo tronot tuku i glavata na ramena nesigurna će
ti bide.

ARSENIJ
Kaži go spasot.

PORFIRIJ
Prvo Ukazot, po red kanonski narisaj go, posle će ti kažam.

ARSENIJ
Velik ikonomu, Bogohulno e tvoeto povedenie. Svojot patrik pod
ucena da go držiš?!

PORFIRIJ
Se što treba za da go vrazumam.

ARSENIJ
Neka odi pašata, ukaz nema da ima. I jas će odam da ne trpam
hulewevo. (Trgnuva.)

PORFIRIJ
Podzastani, slepo starče!

ARSENIJ
(Zastanuva. Se zavrtuva.) Anatema! Anatema!

PORFIRIJ
Ne deri se, plitkoumen, nema koj da te čue, dvorov prazen, a
crkvava veće damna triž poprazna ti e. Tuku i da e, nikoj zere
zdravo ne te prima... (Arsenie stoi zbunet)... Mustafa-paša,
sladostrasnik i ništožnik nasrčen, se nameračil na Natalija,
tvojata prislužnička. Će odložel veli plaćaweto, kako znael i
umeel, za mesec, za dva duri, ako mu ja podademe.

ARSENIJ
Ne nea!

PORFIRIJ
Tokmu nea, Natalija pomamna.

ARSENIJ
 O ćerki Erusalimski, zarem će me lišat so Natalija, vo nedela,
na trpeza, da ne delam ribja ikra, putir vino vo blagoslov
dozreano, sočna smokva... Taa mi e u starosta potporata, u
neola utehata, u bolesta ponadata.

PORFIRIJ
Po mesec, dva, će ti ja vrati pašata zdrava i čitava... (Se
potsmava.) Može malku narazena, no toa za oko čovečko nevidimo
će e.

ARSENIJ
O Sevišen, o Semožen, prizni od nebesa pa da vidiš tvome
namesniku na zemjata koja zloba mu ja krojat. Kako na starecot
Zosima se što ima so drzost na Lukavogo prinadležna, mu
odzemaat.

PORFIRIJ
Ajde, ajde, kon predpotopno voznemirenie ne kloni se. Će
najdume druga da ja odmeni Natalija. Dosta od niv naokolu se
snovaat.

ARSENIJ
Ne sakam druga.

PORFIRIJ
Dobro togaš- nema, posamuvaj troa vreme.

ARSENIJ
Ti ne slušaš drzniku, Natalija ne ja davam!

PORFIRIJ
Ne teraj me poinaku rabotata da ja redam. Pomiri se so
nužnosta. Treba da se spasi Stolicata, a i seto drugo naokolu,
od fanariotskata naezda.

ARSENIJ
Što će ni e spasenie ako morame momi plotni, stavom jadri,
licem jasni, na turčinot kako vo grloto nebespečno, vo postela
da mu podavame.

PORFIRIJ
Edna moma, Natalija.

ARSENIJ
Dali edna ili site, grevot isto golem.

PORFIRIJ
Ne besedi za grevovi Arsenij tuku odi, so dikat tebe znaen,
potspremi ja Natalija za Mustafa-paša. Časot zaden, vreme malku
ni ostana.

ARSENIJ
Ne, ne odam.
PORFIRIJ
Beri um Patriku! (Vadi nož od pazuva.)

ARSENIJ
(Včudonevideno.) Zarem na svojot glavatar ti će trgneš?!

PORFIRIJ
Toa e poslednoto što će go storam, ako moram... Da odime. (Go
faća pod raka. Izleguvaat.)

VTORA SCENA

Vo prestolnata odaja. Marija i Natalija nešto potspremaat naokolu

i se smeat.

NATALIJA
(Krupna i ubava mlada žena vo kaluđerska obleka.) Ete toa
zlatna sestro, ne možam niz dvoron da pominam od Nestora
kowušaron,samo bleni koga vrvam. Sednat taka na kamenon do
bunaron, so nožeto nešto delka i se yveri. Sa den mira ne mi
dava. (Se smee.) Će me goltne sose drei, dripavion.

MARIJA
A ti ne gledaj go, ne davaj mu pozor nikakov.

NATALIJA
Eh da možam. Ama pusto, koga projdam tik do nego i go slušnam
kako fuči, nešto ovde mi se kreva. Lažičkata kako stara geta mi
se prevrtuva. (Se smee.) Neznam što e.

MARIJA
Zar ne znaeš?

NATALIJA
 Ne znam, ne znam.

MARIJA
(Se smee. Ja potštipnuva.) More znaeš bludnice Erusalimska.
Nestor ličen, vlaknest, golem, da te fati perepende će te
stori, pesijazol će te vrzi. Će propištiš ti pod nego, će
zajačiš očaklena da se čue dur do Stambol. Kowska narav u
Nestora.

NATALIJA
Od kaj znaeš?

MARIJA
Pa se gleda.

NATALIJA
Da ne e drugo?

MARIJA
Kakvo drugo?

NATALIJA
Neznam kakvo. Tuku i kon tebe ne e laden. I vo tebe sal se
puli, onaka pod oko, namčorečki, što se veli.

MARIJA
Ajde begaj.

NATALIJA
Kaži, ima nešto.

MARIJA
Što da ima, Natalija? Koj me gleda mene vakva, do nad grlo
zabradena, zatutulena vo crnina.

NATALIJA
I jas sum takva.

MARIJA
Ti si drugo. Tebe povikot neodoliv od pod ruvo ti izbiva. Mažot
prepoznava, znae. Toj ja duška pohotata zatskriena pod dreite,
preku plotot. Nakanata ženska v časum ja dofaća i ja sledi
netremice.

NATALIJA
Ti Marija mnogu si znajna za maškite raboti.

MARIJA
Tikvi znajna. Samo taka od slušawe.

NATALIJA
Ne će da e samo taka. (Se smee.) Tajno žarče potpalimo.

MARIJA
Ajde čisti, ne kažuvaj preku mera. V čas će dojde drtavion i će
se gnevi.
NATALIJA
Mnogu mi e gajle.

MARIJA
Tebe ne ti e, ama mene mi e. Kon tebe popustliv e lagoti
sevozmožni.

NATALIJA
More neka se vitosa, i so toa dosaduva.

MARIJA
Kamo kon mene da e takov.

NATALIJA
Ponesrećna sum jas od tebe, sestro Marijo. Se što dava jas go
plaćam poinaku, so poniznost i drugo.

MARIJA
Znam, znam, samo Gospod gleda i će kazni kaj što treba, koga
treba. (Vleguva Arsenij. Sednuva na Arhiepiskopskiot prestol
zamisleno. Marija i Natalija se pravat deka ne go gledaat,
zaneseni vo čisteweto.)

ARSENIJ
Natalija dojdi vamu. Ti Marija možeš da si odiš. (Natalija odi
kon nego, a Marija izleguva.) Sedni ovde. (Natalija sednuva do
negovite noze.) Ima nešto za što će moram sega tebe da te
molam, a Gospoda, Semožniot naš pastir, da go prosam ti da ne
go prifatiš mojot zahtev.

NATALIJA
Kaži oče Vladiko.

ARSENIJ
Kako da ti kažam, koga grlo ne mi dava glas da puštam, da bi
grlo rana otvorena, da bi usta mi se isušila.

NATALIJA
Ne mači se, kaži. Što i da e jas će slušam i poslušam.

ARSENIJ
Nemoj Natalija. Sega što od tebe će baram toa ti ne smeeš da go
storiš.

NATALIJA
Ne razbiram.

ARSENIJ
Koga će čueš, će razbereš.

NATALIJA
Ajde, kaži.

ARSENIJ
Ti go znaeš Porfirie, Velikiot ikonom?
NATALIJA
Go znam, kako ne sum go znaela, zloradiot.

ARSENIJ
Ete toj utrinava, koga niz dvorot se rashoždav i Bogu se
obraćav, molepstvija sveti i pofalbi sevozmožni, jas ponizen do
nego praćav, koga i se divev na ubosta od cesarskata negova
raka širum rasposlana, ete togaš, mi pristapi Porfirie
zlovodniot, i mi kaža gadotii, kaj po mene i po tebe
nepovolni...

NATALIJA
Ne mači me sveti oče, kaži ednaš što i da e.

ARSENIJ
(I ja klava rakata na glavata.) Mustafa-paša od Stambol pri
našava Stolica včera stignal da donesi Hati- Šerif od Velikiot
vezir, do mene ispraten. Vo raspisot toj si bara arač golem so
godini što mu borčime. Mnogu pari, Natalija, povolnice, 46.000
aspri. A pak u nas, ko što znaeš, nitu groš, ni marijaš, prazna
yviri riznicata.

NATALIJA
No što možam jas tuka, zrno pesok sred ezero.

ARSENIJ
Ti strpi se, pomno slušaj... Koga došol Mustafa, neznam kade,
no te videl tebe...

NATALIJA
Znam jas kade, na bunaron koga crpev voda. Cel vo svila toj
povijan, a bečvite navezani ko u moma košulata. Mi pobara voda
da polokal. Tuku ne mu beše za lokawe, me izmeri od glavata pa
se dodolu.

ARSENIJ
Ete, bezbili togaš poganiot ti se nameračil, pa mu rekol na
Porfirij ako sakame da odložel plaćaweto, za mesec- dva, za toa
vreme ti pri nego, pri Mustafa da konačiš, će trebalo. Na dofat
da mu bideš na nečastivion inoverec.

NATALIJA
Kako toa?

ARSENIJ
Ete taka, će te nosel vo Carigrad, na sarajot negov, vo
haremot. Sade susam zašećeren, suvo grozje i tatlija će te
ranel. Tri alajki će naredel da ti se pri raka, za da te
potspremaat koga će te poftel.

NATALIJA
A ti blažen Vladiko, kakov odvet na Porfirie ti mu dade?

ARSENIJ
Što će bide neka bide, jas mu rekov, samo Natalija ne ja davam.
NATALIJA
Što će bide?

ARSENIJ
Ne znam, zlatno čedo, ne znam...Može da ni ja strošat
Stolicata, a pak mene vo zandana da me frlat da vekuvam, kako
Jovan Krstitelot, Irod, izraelecot, što beše go okoval, ete
taka.

NATALIJA
Podumaj se ušte malku, Patriku, ne nosi ja odlukata navrapito.
Dva meseci pri Mustafa ne će da e bolest od koja se umira.
Žrtvata mošne mala, nasproti dobivkata pregolema.

ARSENIJ
Ti sakaš da odiš?

NATALIJA
Nitu na sone ne bi mi došlo kaj Mustafa, od sakawe jas da
pojdam.

ARSENIJ
Togaš što e?

NATALIJA
Ako možam jas ponizna da pomognam da se spasi Tronot,
svetilnikot presvet na verava naša risjanska.

ARSENIJ
Spas može će mu nema, samo odloženie izvesno.

NATALIJA
I toa e dosta. Može će dade Gospod da se najdat pari za toa
vreme.

ARSENIJ
Ne će puštam ništoverna raka da te pomiluva, nekrstim vo
pregratka da te drži. Će te sprži dopirot negov Natalija, a jas
ovde dur će čekam, će presvisnam od što će storam delo Bogu
mrsko. Sade Lukaviot, ete samo toj će likuva.

NATALIJA
Gospod sevidim će vidi koja nužda te prinudi da me puštiš pri
Mustafa i će ti prosti.

ARSENIJ
Može da dade Gospod da mi prosti, samo što jas nema da si
prostam, i će postam do smrt, adska maka sebe će si odredam,
ako te dadam.
(Vleguva Porfirie. Toj očigledno go prisluškuval celiot
razgovor. Vo racete nosi hartija, mastilo i pero.)

PORFIRIJ
Za ženite se veli <Dolga kosa, pamet kusa". Kaj naša Natalija i
kosata i pametta isto dolgi. Duri slušav od zad vrata, vo
potajum čudom sum se čudel, vednaš primi, a bez trunka
 kolebawe, kako treba i što treba da se čini, Natalija, umom
svetla. Blagoslovi ja Patriku i odnapred grevovite prosti i gi
što gi storila i će gi stori, duri e na vekov.

NATALIJA
Ne će treba ti da go učiš Otecot što da pravi toj so mene. Će
me blagoslovi i miropomazanie će mi dade, pred da odam za da
možam, duhom nenačnata, od Mustafa da se vratam.

ARSENIJ
Nikakvo odewe i od nikogo kaj pašata nema da ima!

NATALIJA
(Se navednuva i mu gi baknuva nozete na Arsenie.) Dopušti mi
Arhiepiskopu sviden, jas nedostoima delo golemo, vo vremeto
idno što će se prikažuva, za verata da napravam... A i ne e
taka strašno, nitu pak Mustafa izgleda osobeno nebespečno:
Licem ličen, racem nežen i nagizdan ko mladinec pred venčavka.

PORFIRIJ
Ete gledaš Arsenie, Natalija soglasima, ušte ti da popuštiš.

ARSENIJ
(Dlaboko razmisluva.) Dva meseca, samo veliš?

PORFIRIJ
I pomalku, se si mislam.

NATALIJA
Jas će odam za pašata da se strosam, podsuredam i odmijam. No
pred toa blagoslovi me Vladiko i prosti mi, kako Isus što i
prosti na Marija Magdalena sred hramot erusalimski.

ARSENIJ
O, Arhangeli višni, o sedmočislenici, što se moram jas da
storam za da ja prikrepam Stolicata... Ne, bez blagoslov i
proštenie ti će odiš oti ništoverec tebe te čeka da bludničiš.
Duri koga će se vratiš jas će možam da ti dadam proštenie
grehom. (Natalija izleguva. Pauza...)

PORFIRIJ
(Mu gi podava hartijata i peroto.) Sega ukazot potpiši go, za
Romil ušte večerva da moži da trgne kon Strumica.

ARSENIJ
Pak ti za ukazot. Ta razberi božji stvore, jas ne sakam da ja
vabam zlokobata, da go puštam Romil so skiptarot glavi da krši.
Toa svrši, nema veće klirot međusebe da se trebi.

PORFIRIJ
Ušte salam ne počnalo Patriku. Tuku ako ne nie, tie nas se do
eden i posleden će ne spržat. Ne samo Romil vo Strumica, ušte
vo mnogu drugi diecezi će moraš nivni da smeniš i naši da
naznačiš.

ARSENIJ
 Smiluvaj se, ostavi me vo mir sam da posedam, da poblenam jas
vo prazno, belkim će go stopam mrazot što me ladi v gradi.

PORFIRIJ
Dobro, te ostavam. Po obedot pladneven će se vratam za da go
skončame rabotite. (Izleguva.)

ARSENIJ
(Sedi izvesno vreme molčejći.) Gospode, ti što obituvaš vo
sferite eterični, Sozdatelu na se što zemjom hodi, nebom leta,
vodom pliva, Tatko, eve sum sam, nikoj nema, daj mi kaži vo
milosta tvoja nevidena kade zgrešiv, ti pregrešiv, što me moriš
morom hudom. Dali grev e, rasvetli mi, da ja sakam Natalija,
jas starec kostobolen i kašličav, nemam ništo osven smrtta što
me čeka ene onde, negde v tremon i milosta kon nea, skrita
predlaboko. Ništo drugo, samo qubov od tvojata propoved
naučena, bez dopiri, miluvawa, ete taka od prikraja, grehom
skraja. I toa mi go zede, a zgora mi podade da potpišam
ukazite, se da storam za da go pottiknam koleweto, naokolu
paleweto. Pa da gledam kaj što gori seto sveto: manastiri i
kašteli, vo ćelii kaluđeri, zad oltari božji prislužnici i
goltari. I da slušam kaj što pišti narodecot, se previva kako
zmija v procep i se ništi među sebe od zabludi nerazlučimi
preopsednat. Mnogu breme mi obremi na pleškive lesno lomni. Zar
ne će e ponajdobro da me zemeš ti pri sebe, oti slutam što me
čeka mošne skoro.

MARIJA
(Vleguva.) Postavena e trpezata tvoe blaženstvo. Te čekaat za
molitva, Bogu falba.

ARSENIJ
Kade e sestra Natalija, Marija?

MARIJA
Vo svojata ćelija, se gotvi.

ARSENIJ
Kaži i neka dojde da go podelime jadeweto.

MARIJA
Grev e toa Sveti oče. Redovnica so Patrikot da ručala, kaj se
čulo.

ARSENIJ
Grev e drugo, a ne toa. Odi vikni ja da ja pogledame ušte troa,
da i se iznapulime, oti taa dovečera nadaleku će zamine.

TRETA SCENA
Vo kućata na Kliment, ribarot. Kliment i Romil sedat na trinožnici
do sofra.

KLIMENT
Rano v zori, oče Romile, kon Kališta jas si pojdov, da gi
iskaram mrežite, da soberam što mi dalo ezeroto. A toa mirno,
nitu dalga da potkreni, sade mazno, kako u mome nedopreno
licenceto, kako u dete pelenarče gazenceto, golem merak i
milina da te fati, što se veli. Arno ama pusto, ne bi za
mašala. Koga dojdov do mrežite vednaš vidov deka ne e češit
rabotata: predlaboko tie potopeni, od težina duri do dno
votnati. Aj si rekov, može da mi se posrećilo, pa da e plenot
golem i obilen... I si trgnav da sobiram, ama tamu, vo mrežite,
vednaš skraja se zapletkalo nešto mazno i golemo, sosem crno,
da mi prostiš nebare kowska koledačka. Ponataka ušte edno,
podolu ušte dve- tri. Seta mreža načičkana so ažderi kako crvje
kolku krosno, more pogolemi. Edni usti ozabeni, sade goltat i
me pulat pravo v oči... Sum se stresol, se prepaliv, pravo da
ti kažam i na časot gi bataliv mrežištata i se fativ za veslata
da doveslam što pobrgu kon navaka... Sega mreži nemam, a bez
alat pusto što će pravam, treba da se prehrani čeladijata... Ti
si oče mnogu pean i gramoten, pa te molam, ako možeš da gi
rastolmačiš znamewata, Gospon zlaten što ni gi praća.

ROMIL
Što i da e brate Klimente, arno ne e... Veliš crno crvje vo
mrežite?

KLIMENT
Crni i golemi. Kolku znam i sum slušal takvi spodobija,
ohriđani i drugi ne pametat da gi bilo.

ROMIL
Kako sega, drug pat, kalna dalga nad Ohrida, nad nas site i ne
bila. Toa Bog, Sevidimiot naš Sozdatel, aber ni praća, ne
odvraća od patot grešen po koj sme trgnale, ne uči da se
sozememe, za da ja zememe verata naša i sudbinata ni v race.

KLIMENT
Mora da e taka, nema drugo. Se ti e Božja rabota i znamewe
Božjo.

ROMIL
Ete i od toa treba da sfatime mošne brzo, v časum, sega da ja
prifatime zadačata i voljata Gospodova, pa da se udrime iscelo,
čelo v čelo so Fanariotite i so drugite koi vo besna kimka ni
gotvat primka za site da se podavime. Crno crvje... Tuku što go
nema Porfirij. Mi obeti večerva da mi go donese ukazot.

KLIMENT
Će dojde Porfirij, što ti vetil će ispolni. Toj znae so
Patrikot da se spravi. Milom, silom, kako bilo, će iskubi što
nameril od starecot.

ROMIL
 Tvrdokoren e Arsenij, čudno misli i deluva. Vo nas mnogu malku
toj veruva. Se se trudam da odgatnam koi mu se namerite.

KLIMENT
Ne trudi se, toj i sam ne znae kaj da trgne, sega kaj e. Se
grbelka malku so nas, malku so niv.

ROMIL
Ako misli deka taka može da se spasi sebe, lagom veljom toj se
laži. Ednaš jasno neka kaži što smeri, kon na kade rabotata ja
tera.

KLIMENT
Zasega, kolku može da proceni mojava skuda pamet, nam ni e
naklonet. Samo što golem strav od grkomanite ima nasobrano i
razni otstapki i vo crkovnite i vo svetovnite raboti im pravi.
Site prvenci na esnafite se fanarioti. Cel Ohrid go držat pod
sebe. Toj možeše barem na dva pati kaj ćurkčiite i kaj
šapkarite raka da klaj pri izborot na vodačot na cekata, ama se
trgna ponastrana. Go isplašija so kletvi i zakani.

ROMIL
Ete toa me vlnuva Klimente, toa što ne nahožda rs vo sebe za da
zastani dujmen vo potkrepa na našata rabota. U nego e mastiloto
i pečatot, ako so dikat, prepredeno i lukavo so niv rakovodi,
ne će mine celo leto gospodovo i se na svoeto mesto će si se
ustroi.

KLIMENT
Tuka prav si... (Vleguva Marija.) Bujrum sestro, vlezi,
zapovedaj.

MARIJA
Oče Romile, Klimente, me prati Porfirij, Velikiot ikonom da vi kaž
ušte troa da go pričekate. So Patrikot teški dumi si dumaat.

ROMIL
Vo kavga se fateni?

MARIJA
Hramot Božji yuni od nivnoto nategawe. Kako da se prosta
pastva, nedovetna, na at pazar dva xambazi za kowski zabi
raskarani, se najgrdo eden drugomu si velat.

KLIMENT
Će se vivne bruka. Će zakuka kukavica nad nas.

ROMIL
Ne popušta Arsenij, veliš sestro Marija?

MARIJA
Nitu toj, nitu ikonomot. V kostec neotpustim se vpletkani.

ROMIL
Znači ne go potpišuva Ukazot?
MARIJA
Ne, zasega.

ROMIL
A za Natalija što odluči?

MARIJA
So teško srce dade izim, ušte večerva taa da mi pojde pri
turčinot, da go sladi.

ROMIL
Od što moral se soglasil. Poinaku Mustafa-paša utre rano će go
tureše v zandani toj da gnie.

KLIMENT
A što da pravime sega nie? Kako da delame ponataka? Uči Romile
što može, koga sme pritegnati od dve strani, da se spoluči.

ROMIL
Da go dočekame bratot Porfirij, da vidime toj što duma. Nego go
imame za glavatar na našava rabota.

KLIMENT
Ako e taka togaš ti sestro Marija pojdi vo drugata odaja, nad
ognište, nad veruški nekoja čista riba potsolena mi se suši, vo
dolapot maluprazno šiše so rakija, od lanskata ušte čuvam,
donesi ni troa da se založime. Se si mislam, će mi prostiš što
te muštram.

ROMIL
Što ti treba sega toa, Klimente?

KLIMENT
Ako zlatno brate, ako. Kuća pusta otvorena, ne biduva koga
došol otec velik i plemenit, kako tebe, da go puštam bez
rakija, a i jas sum si meraklija da si trgnam. Otkako mi umre
klimentica se počesto si potpivnuvam. Što da činam, što da
pravam, deca drebni, plipot nakoteni, treba da se rastat golu-
ždravi, a vamu se nema. Gladni plačat do premirawe, bosi hodat
i sred zimo. Pa napati, na zortot zgora i žalosta po niv,
kvečerum, koga mojte pilištarci će pozaspijat, jas se faćam za
rakija. Taka sam vo temnica, pola oka docicuvam, ponapati i po-
veće, duri ne me zašemeti.

ROMIL
Pieweto prekumerno, ne e Bogu milo.

KLIMENT
Znam, znam, ama toj će prosti oti gleda sal vo beda jas se
mreškam. Beda teška otkako sum prvnat na vekov. (Vleguva
Marija. Im gi podava ribite i rakijata.) Raka ti se pozlatila
sestro Marija. Da ne si crnom zabradena, da ne si Bogu
predadena, se će storev, će pregorev da te pridobijam.

MARIJA
Nemoj taka Klimente. Takvi slova ne i se upatuvaat na Božja
prislužnička.
KLIMENT
Blagoslovi oče Romile pa da pivneme.

ROMIL
Da dade Gospod vo ovoj dom obilstvoto da zacaruva. Isus
Hristos, sinot negov da go daruva Klimenta, ovoj mažestven rab,
so darbini sekakvi srcem što miluva. Da ne go prisiluva da
kloni duhom, stranpatica da potfati. Samo za našata rabota i
dobroto naše, toj da težnee da se lati.

KLIMENT
Amin, usta slačem ti protekla. (Pijat. Vleguva Porfirij.)

PORFIRIJ
(Sednuva. Izvesno vreme molči vidno voznemiren.) Za malku će go
ubiev. Će go zadušev, da videl Gospod. Počna v race da mi
krkori, da pušta duša.

KLIMENT
Kogo?

PORFIRIJ
Arsenij.

KLIMENT
Aman što zboruvaš. Zarem dotuka dojde rabotata?

PORFIRIJ
Ete, dotuka.

ROMIL
Ne potpiša?

PORFIRIJ
Ne samo što ne potpiša, tuku i mi pripreti so celosno
izopštenie i moe i tvoe i na site nas. Će ne razmonašel prvo, a
potoa anatema kanonska na nas će frlel.

ROMIL
Što glagoliš, brate Porfirij?

PORFIRIJ
Ete toa, se pomeri Vladikata, umom štukna otkako ja dade
Natalija. Nit čueno ni videno, tri dni do grob, a se stroi kako
da e pri prvo miluvawe. Kaj ćoreevme, koja ludost vo nas
boteeše koga go iskačivme na prestolot. (Se smee.) Sega si
imame vozquben Arhiepiskop.

ROMIL
Ne će da e samo toa. Mora tuka ušte nešto da se krie.

PORFIRIJ
Može da ima, neznam. Samo znam deka denes, na svojata sveta
trpeza ja povika Natalija. Se gostea sešto redum i plačea
obajcata. Nie drugite naokolu ni probavme, sram ne skina. Bevme
 sedum mina. Seta Hierarhija na prvata Justinijana Ohrid. Među
niv i fanariotite Melentij, Zaharij i Hristovolus.

ROMIL
I pred niv toa se zbidna?

PORFIRIJ
Pred niv. Sega znaat kaj sme slabi, koja glupost ni ja abi
ostricata... Sestro Marija pojdi ti pri Natalija i se visvetli
i za našava rabota, za Ukazot i moli ja da pozboruva so
Arsenij. Samo taa može do svesta zamatena da mu stigne, da go
prekaili... Itaj Marija, itaj. Presretni ja Natalija pred da
trgne kaj Mustafa. (Marija izleguva.)

KLIMENT
(Mu tura rakija na Porfirij.) Zemi brate ti napij se i podumaj
što će treba za nanapred da se čini. Belkim ne će dopuštime
lito starče da ne slini vo namerata.

PORFIRIJ
Što da dumam, se e izdumano. Ušte noćva, ako ne go izdade
Ukazot, će morame dal so sila il lukavstvo, da go trgneme.

KLIMENT
So sila ne biduva, će ne kazni Gospod, a i pastvata nasilnika
podozreva. So lukavstvo može će e možno da se ispara kotelecot.
Itrinata skraja krajum podredena, celi carstva razoruva.

ROMIL
Pravo zboruva Kliment, Porfirij.

PORFIRIJ
Ne se sporam, toa će e taka. Samo neznam što da se čini.

ROMIL
I jas ne znam. Umom skudim ne mi idi ništo madro.

KLIMENT
Da mu podmetneme lažni pari... Včera bev kaj Natanail, saračot,
zaem da isprosam. Nešto ruba za decata da si kupam. Izmrznaa
sosem goli. Natanaila go najdov snužden, pa pomisliv zab go
boli, što li, koga mi pokaža lažni liri i taliri. Nekoj so niv
borčot mu go vratil, a toj nemože da se doseti koj... Ete taka,
sega si velam da gi zememe od nego, će gi dade, naš e, i da gi
zakopame skrišum, vo dvoron od Arhiepiskopskana katedrala. Pa
potoa, po den dva, da puštime glas do Ućumatot deka Arsenie
kova lažni pari...

PORFIRIJ
Će se krene hamba pregolema. I nas sramot će ne stasa.

ROMIL
A sramot kasa, kako kuče penom zapeneto.

KLIMENT
 Mesata ni se promrclaeni, udovite kleknati, zglobovite ni
krckaat, kaj od turskoto ušte i od fanariotskoto derexe
stežnato na nas... Zarem toa ne e sram do višno nebo?

PORFIRIJ
Taka e... Ti utre pojdi pri saračot. Zemi se što lažno ima.

ROMIL
Misliš će e dobro?

PORFIRIJ
Koga bilo za nas dobro, pa i ova da e?

ROMIL
Čekaj Porfirij, da pomislime ušte malku.

PORFIRIJ
Ni se slizna vremeto,će ne zgazi. Toa krotce lazi, ama drobi.

KLIMENT
Znači se razbravme. Utre jas kaj saračot rabotata da ja svršam.

ROMIL
Neka bide taka.

PORFIRIJ
Utre, koga gluvo doba će zacaruva, vo dvoron crkvin da se
stavime. Rabotata podmolna da ja napravime... Veće e niedno
vreme. Da odime. (Stanuvaat Romil i Porfirie.) Bidi blagosloven
Klimente, umniku. (Izleguvaat.)

KLIMENT
(Otkako će ostane sam odi do kaselata i vadi od nea ćese so
pari. Go potfrla v raka.) Će ve ima ušte... ušte. I se pluknav
na siromaštijata, poganštijata. Nema veće gladni deca, žeden
Kliment. Vo kućava, košarava, plačot, što gi kine drobovite, će
prestane. Će se smeat tie najadeni, na tatka siti. Vmesto
ridanie sekojdnevno, pesna i veselba. Će im kupam dolna ruba od
bubaća, a gornata od crn šajak od Prizrena, so pulejki i moni-
sta nakitena, da se cakli potsvetnuva, okom drago. Dosta beše
od narodot porugata koga golomesi se šmugaa po sokaci,
tatkinite. Dosta beše sožalenie i milostiwa od po nekoj. Sega
fala, sam si imam da mu dadam se što usta im miluva, a pogledot
posakuva: šećerlemi i bademi, varen simid i somuna, oka boza od
Soluna...Zadno butče od šileže, od bendera kopanite, celo tele
koga treba... Ej furnaxi, dikat drži, grom te strefil, vino
turaj odozgora, sol da ima, biber drebna, ni mrsnoto ne štedi
go, mojte pilci nesviknati, samo v usta treba da se topi. Će im
daram ćitap i tefteri, će im platam silni učiteli, slovom
veštim i peewem, da ne bidat slepi, a okati. U landona, dur vo
Izmir na panađur će gi nosam. Čudom da se čudat, svet da vidat
i uznaat što e lepo na duwava. (Si tura rakija i pie. Podolgo
vreme molči.) Ajde de Klimente, koga možel Juda Iskariotski
Sina Božja da predade za ćese pari i pomalo od tvoeto, što da
ne možeš ti Porfirij Ikonomot i Romila, za episkop što se
gotvi, da gi slizneš koga sami ti se gočat. Se zapnale, se
 vozlele da go smenat Arsenij. Neka im e, lažni pari jas će
dadam. A Patrikot si e aren, što mu fali? Malku drtav, nedove-
ten, troa litav, nedoseten, ama ako, služba služi podredeno, za
poewe takmec na bilbila. Što ja poftil Natalija, što da pravi,
toa ti e. U čoveka, kalna stvora, sešto ima: za parite alčnost
pregolema, po ženite laska izgorima. (Si tura rakija. Pie.
Molči izvesno vreme.) Gločkaj crvu, ti rovari... Puzder pravi
zad koskive čelni, ako ti se saka, nazad nema, furijata
fanariotska pokrenata veće. Kaj što će pomine će podavi, se će
slomi. Da dade Gospod semožniot i mojava sitna duša da ja fati.
(Se gasat svetlata.)

ČETVRTA SCENA

Vo dvorot na Ohridskata Arhiepiskopija. Okolu polnoć. Vleguvaat

Kliment, Antim, Porfirie i Romil. Kliment i Antim nosat lopati i
feneri.

KLIMENT
Kade da kopame oče Antime? Ti kaži, ti si go znaeš dvorov kako
xebot.

ANTIM
Ovde pod činarov.

PORFIRIJ
 Arno će e tuka. Lesno će e koga će treba da bide otkrieno.
(Počnuvaat da kopaat.)

ROMIL
(Na Klimenta.) Gi nosiš talirite?

KLIMENT
Eve gi vo čekmeževo. Treba da mi dadete dva i pol groša,
Natanail ne gi dade za xabe. Da otkinel nešto od što izgubil.

PORFIRIJ
Će dademe kolku treba, ti ne boj se.

KLIMENT
Kopaj Antime, brate, kopaj, što se misliš. Ne e vreme za
mislewe, tuk e vreme za delawe.

ANTIM
Gledaš deka kopam, majkata, što me koriš?

KLIMENT
Kaj da gledam koga e temno, hulniku... Tuku da ve prašam nešto:
Što e toa što može dupka najdlaboka, najširoka i najbrzo da
iskopa? Porazmisli Antime i ti oče ikonome i Romile.

ROMIL
Toa ti se znae: golem dikel i od čelika iskalena.

KLIMENT
Ne e taka.

PORFIRIJ
Krton, životinče mošne malo, no prgavo.

KLIMENT
Nitu toa.

ANTIM
Suetata čovečka, dupka kopa, sred najtvrdo, za da stasa do
vlasta i slavata. Da prigrabi se za sebe, da se kači najvisoko,
da se nurne najdlaboko.

KLIMENT
Toa ti e dobro i mislovno mošne. Samo ima ušte nešto:
lukavosta. Taa kopa najdlaboko. Seto klbo od zemjava dur da
trepneš može da go produpi. Ne mu se veli na đavola badijala:
lukavago. Toj go trese od iskona nebeskoto carstvo. Da rečeme
da ne e Gospod, skraja bilo, sevozmožen, seprisuten i semoćen,
od koga e vekov, na svetov će nemaše ništo drugo do na Natemago
kolenoto. I negovo će beše carstvoto zemno i nebesno. Site
stvoroj, i čovekot vklučitelno, baš od nego će baraa
spasenie... Poplukaj si v pazuvi Antime, samo pazi da ne se iz-
ligaviš preterano.

ROMIL
 (Tivko, nastrana, na Porfirij.) Ovoj Kliment golem itrec i
prepreden. Da ne bi da ne prejde. Da ne mu e ova so parive
nekoja ujdurma zlobom izdumana.

PORFIRIJ
De, de, Romile, Kliment, ribarot gurelav, da ne prejde nas vo
spletkite dokraj upateni.

ROMIL
Teški da e taka. Tuku sepak vo štrek postojan treba da se stoi.

KLIMENT
(Udira vo nešto tvrdo so lopatata.) Što e ova? (Se navednuva vo
dupkata.) Kamen ne e. (Frla nadvor čovečki čerep.)

PORFIRIJ
Što e toa?

KLIMENT
Čerep qudski, glava bivša od nekogo.

ROMIL
O, Gospode, zarem grob nečij nie raspretavme? Vo mirot, do
denot suden što će mu trae, mu se zamešavme na mrtviot.

ANTIM
I toa se slučuva koga se kopa vo temnica, ćorlemečki.

KLIMENT
(Go zema čerepot v race.) Vidi, vidi, žiti boga, kako da ni se
ceri štrbaviov. Se potsmeva i likuva što si stasal toj na vreme
kaj što sme site upateni. Rugom adskom ni se ruga što morame da
ja bitstvuvame segašnosta i čekame idninata. Vo prvata ništo
arno, vo vtorata se pološo.

ANTIM
Ne šotaj se so čerepot, vrati go nazad, grev od Gospod će te
fati.

KLIMENT
Znaeš koj e?

ANTIM
Kako može da ne znam koga pred dvaeset leta gospodovi jas ovde
go zakopuvav...

PORFIRIJ
I sega ne natera da kopame tokmu tuka.

ANTIM
Ne namerno, od što sum zaboravil...Se si mislev nad yitčeno će
e grobot.

KLIMENT
Kaži koj e sprugnatiov...? Mudar beše il mačenik, sitna duša
 ili svetec?

ANTIM
Bratot Joasav, kowušarot. Duša čista, negibnata, ko u dete
malendavo. Ušte rano v kowušnica kowite gi timareše, gi nukaše
da se sence, zopca, vojca, i samo so niv zboruvaše. A na svedni,
na pokrsti i dodole, site v pole gi puštaše za da vidat ohriđani
i na um da stanat. Kowi bea toa se dorii, revanlii. Vlakno
čisto se preliva, griva dolga do pod sapi, so kopita kamen
drobat, od nozdrite plamen rigat.

KLIMENT
Go pametam. Ponapati me puštaše da mu vlezam v kowušnica. Mi
davaše da gi češlam, opaškite da im pletam na Blečo, Dorčo i
Zalenko. Da gi vjavam samo ednaš me ostavi i togaš padnav tik
na teme. Dolgo vreme si mislev skinav konci, puštiv duša.

ANTIM
Jas so voda te polivav da te vratam pri živite.

KLIMENT
Fala ti Antimone, ne trebalo.

ANTIM
Ništo, ništo, zapovedaj, koga sakaš će te pravam živa ćisla.

PORFIRIJ
Ajde dosta. Zatvorete go grobot kako što beše i kopajte
ponavaka.

ANTIM
Zošto, što će fali ovde da go zakopame kofčeževo. Bratot Joasav
za životta nitu pari imal, nitu para videl, barem sega, na onoj
vek tamu, neka im se poraduva.

KLIMENT
Na lažni pari?

ANTIM
Kako će gi raspoznae onde dolu, vo temnica.

KLIMENT
Arno veliš.

ROMIL
Skrnavewe e toa, druga dupka iskopajte.

ANTIM
(Ja zapretuva dupkata.) Što da ti činam Joasave, brate, pisanie
ti e toa, ne ti davaat nitu sega, mrtov, do nekoja para da
dojdeš.

KLIMENT
(Kopa.) Ako lažna, važno para.

PORFIRIJ
 Pobrzajte, samo što ne zazorilo. (Kliment i Antim dokopuvaat.
Potoa go zakopuvaat čekmexeto, kofčežeto...) Ete i toa se
završi. Da odime.

KLIMENT
Nie, so otec Antim, ovde će si posedime da otpočineme i da
vidime dali i deneska, ko sekoj den, zorata će ni dojde da
osvetli. Ti što veliš Antime?

ANTIM
Ne ti prepravam, iako tvrde se somnevam, deka će zazori.
(Porfirij i Romil izleguvaat.)

KLIMENT
Da te prašam nešto, ama pravo da mi kažiš.

ANTIM
Prašaj, nemoj da mi se pritesnuvaš, se što znam će ti kažam.

KLIMENT
Ti namerno ne natera da go otkopame Joasav?

ANTIM
Tuka Klimente teško će može da se najde odgovorot.

KLIMENT
Kako toa?

ANTIM
Ete taka, ni sam neznam. Može da sum imal takvo težnenie, ne
protivam, a može da bide navistina da sum zaboravil. Duša
pusta, silen jazol, očen trudno razmrsima, dokučima. Sešto se
snove vnatre, vo nejzinite temni stai i odai i soblazen sekakva
ti se merka. Zošto, da rečeme, ti Klimente ponekogaš se
zasmevaš nepotrebno, rasplakuvaš bezrazložno, ajde kaži... Toa
ti e od dušata što te tera da mi praviš dela nerazumni, umom
strani, nerazbrani.

KLIMENT
Vidi, vidi, pred saat vreme, od nedopica jas da crknev, ne će
znaev deka ti Antime, mnogu čitan si se storil. Kolku do lani
takov ti ne beše. Usta ne otvoraše, guveeše koga po pričesna,
pred crkvini porti, maži madri za duševni i drugi raboti laf-
muabet će začnea.

ANTIM
I sega sum takov. Toa ti e od što zort me goni pred narod
mnogubroen zbor da zemam, da iskažam misla zapletkana. A zinam
zapeltači činam i edno za drugo sade zeleni kinam. Kako da sum,
nedaj Bože, gojdar gnasen ili nešto drugo tomu podobno... Ama
ajde da gi batalime praznive muabeti. Da vidime za potaka što će
pravime.

KLIMENT
Za potaka...? Slušaj dobro i postapi kako što će ti rečam. Od
ovdeka ti pravo kaj Arsenij, nuždanie e golemo, da pojdeš. Da
 mu kažeš na Patrikot za parive lažni. I kaj se zakopani da mu
kažeš za da gi otkopa što pobrzo i da gi spastri na sigurno,
ili da gi xglepni sred ezero.

ANTIM
Što e sega ova?

KLIMENT
Ne smeeme da bideme nie tie koi Arsenij vo aft grozen će go
turnat, liceto negovo izblatat i kaleto patrijatsko urnat.

ANTIM
Taka e... I jas sakav nešto slično da ti rečam, da ti predložam.
So grev neotpišim se dodeka e na zemjava videlina, soncem
zlatnim, Božestvena ploda, rasposlana, će bideme označeni.
Prokažani i na toj vek tamu i frleni vo pekolna kruga po-
slednago, kade sade katran vrie i klokoti vo golemi aranii. Kade
vo vek i vjekov se orospii i bludnici, se varat hulnici, majki
čedomorki i tatko-ubijci, krivokleti, ništoverci, aramii... Tuku
što morame da mu kažuvame na Arsenij koga možeme sami da gi
otkopame parive i da gi frlime sred ezero?

KLIMENT
Ako taka napravime će se znae deka sme nie. A ako sam Arsenij
si gi skloni, somnenie će padne na site koi vo ovaa rabota se
upateni.

ANTIM
I toa ti e ispravno... So parite što će pravime?

KLIMENT
Jas pari za vraćawe nemam. Taman sum se sviknal na niv, sega da
gi vraćam ne će možam.

ANTIM
Će ne gonat.

KLIMENT
Zošto koga ne će znaat deka nie provalivme. Našata rabota so
ova kupče ovde si ja završivme.

ANTIM
Ajde togaš da go baram Vladikata. (Trgnuvaat. Podzastanuvaat.)
Gledaj čudo, pak ni dojde zorata, gostinkata katadnevna... Da ti
kažam pravo Klimente otkako ja počnavme ujdurmava, a će padne
smračka, će se stemni, se strahuvam i nekoja janya me jade deka
nema ušte ednaš da se javi videlina. Će ostane samo crno
temničište, neprovidno... (Izleguvaat.)
 PETTA SCENA

Vo prestolnata odaja. Arsenij kleči pred Hristovoto raspetie vo

utrinska molitva. Vleguva Antim. Čeka izvesno vreme dodeka Arsenij
ne ja završi molitvata.

ANTIM
Falen Isus i Marija Deva. Blagoslovi sveti oče.

ARSENIJ
Blagosloven da si prota Antime... Što te goni mugrom da
podraniš?

ANTIM
Pri tebe tvoe blaženstvo zorom itam, da ti kažam što e nužno,
što se mora. Usta mi e polna zlobi sevozmožni, da bi usta do
vek me bolela. A u utroba otrov smrtonosen. Sproti nego, od
udava otrov meden nektaren se nariča.

ARSENIJ
Kaži brate, kaži. Na otrov otrpnavme. Damna pelin ni viree vo
dušava, a okolu srceto biqe trnovito... Se što imaš kaži.

ANTIM
Česen patriku, Božji izbraniče, ti so Porfirij, Velikiot ikonom
vo spor nerazrešim si se udril?

ARSENIJ
Taka beše.

ANTIM
Toj te silel, prisiluval, da potpišeš ukaz, so koj Romil,
mladion sveštenik, će go naznačiš za mitropolit na Strumičkata
dieceza?

ARSENIJ
I toa beše taka.

ANTIM
Pod zakani strašni, pcosti i kletvi uhom mrski, tvojata milost
ne popuštala.

ARSENIJ
Točno.

ANTIM
E, toj Porfirij i Romil so Klimenta-ribaron, vo ispomoš,
izdumale takva spletka koja i Đavola, Bože prosti, će zasrami,
će go frli vo neola što e spletkar za niv nedostoen. Od saračot
zele pari, lažni liri i taliri i kolku noćva izminata nie
 četvorica, pod činaron, vo dvoron crkvin gi zakopavme... Denes,
utre preku telala, Porfirie i Romil će puštat glas do kadijata
i muftijata, do vlastelinite turski, deka Arsenij,
Arhiepiskopot na prvata Justinijana Ohrid, kova lažni pari za
da go plati beratot što ja tovari Stolicata. I mestoto kaj se
prikrieni će go označat, za turcite vo krivokletstvo da te
fatat, teškim tučom te okovat i vo zandani te frlat da se
rastočuvaš. A Porfirij, Romil i drugite na tvoeto mesto da
ustoličat drug patrik po terkot nivni što će se postrojuva i će
pee kako tie će slovat... Sega treba, moj pastire, ti da pojdeš
pod činaron, do grobon na Joasav kowušarot, da gi otkopaš
parite i da gi skloniš kade što miluvaš.

ARSENIJ
Son pretskazim noćva soniv, svet onirik. I vo nego Gavril,
vrhoven među arhangelite, mi visvetli se ponatanko, što da
pravam ponataka... Zatoa ne trudi se prota Antime da mi
pomogneš. Pod zakrila Božestvena jas sum staven, mene Bog me
vodi... Ti odi vo spokojstvo smerno.

ANTIM
Nema da gi trgneš lažnite pari?

ARSENIJ
Ne.

ANTIM
Će dozvoliš, umom nenačnatim, turska arest na tebe da padne?

ARSENIJ
Ako do toa dojde, togaš taka će da mora. Od Gospoda namerata za
čoveka nepoimna.

ANTIM
Ostavi gi Vladiko zborovite praznikavi. Čas e vo koj treba da
se dela dejstvom promislenim, isčislenim dokraj. Ti simni se
barem ednaš od sferite perduvesti, za tloto zakotvi se i zemi
gi rabotite v race, potsuredi kaj što moraš, podubedi i pomoli
kaj što treba, zaem kreni, pa plati ja vergijata. Posle, posle
trgni od istoka do zapada, od severa se do juga na
Arhiepiskopijata i isčeli gi pčenicata od kakolot, jadlivoto od
pirejot... Oti za skoro site Grci će staneme. Carigradskata
Patrijaršija od Ohrida do Dunava i do Crno more će gi pleni
site diecezi. Pod svojot pokrov težok i bodlikav narodot i
klirot će go tlači da krvari. Na jazikot naš, jazik Bogu
prisušt, na grloto će mu stapne. I togaš će ni skipnat
besedite, će se zaboravat svetite slova Klimentovi i će ne
snema vo bestraga kako i nikogaš da ne sme bile pod sačov
nebesen.

ARSENIJ
Prota Antime, mnogu grižovlija mi se činiš, tuku što baraše i
ti so niv pari lažni da mi podmetnuvaš?

ANTIM
 Ako ne bev tamu, koj sega će ti kažeše za primkata što ti e
namestena?

ARSENIJ
(Molči izvesno vreme. Stanuva i se šeta.) Ponajdobro će e da si
podnesam ostavka.Od svetiot Sinod, molbom potkrepeno, da
pobaram razrešenie. Raka i na neka go prifati skiptarot. Može
da e mojava nedostojna i slabašna za težinata negova.

ANTIM
Vidi, vidi, sega što premisli. Od rid na breg se prefrlaš
Arsenij, ednaš Gospod pod zakrila te imal, drug pat ostavka će
podnesuvaš. Ne se sedi taka na stolicata tronska
blaženstvujušti Patriku. Ona bara madro vladenie. Toj što do
nea će stasa da posedi dur mu trae vekot će treba. Baš od toa
dovde sme dojdeni; ne će pomineše nitu leto, a ete ti go nov
Arhiepiskop. Nebroeni se smenivte. Koj pod ostavka, koj
napaden. Eden fanariot, drug od našite, tret bludničel,
četvrtiot raka puštal vo aznoto, a pettiot nesposoben... Ti si
dobar i predobar, no kolebliv i duševen prekumera. Sepak ti
treba da ostaneš i so naša pomoš nesebično da ja braniš
Stolicata i pastvata iscedena... (Vleguva Marija i odi kaj
Arsenij.)

MARIJA
Se vrati Mustafa- paša, tvoe blaženstvo. Set e besen i podiven.
Vednaš pari toj si bara.

ARSENIJ
Što stanalo, ta što se prekailil?

MARIJA
Na Galičica, gora diva koga zavlegle vo gustižot, sestra
Natalija im pobegnala. Se do polnoć i potaka, pašata so svojata
svita traga tragal da ja najde, ama ne uspeal. Zatoa kiven
Mustafa beratot go bara se do aspra, vednaš.

ARSENIJ
Sega kako Antime, ajde sovetuvaj, poučitelni slova slovi da te
vidam.

ANTIM
Sestro Marija ne gnevi se, oko v oko će treba da pobesedime so
Patrikot, pa te molam da si odiš. (Marija izleguva.)

ANTIM
Eve kako: Jas sega će pojdam vo dvoron crkvin i će go otkopam
kofčežeto. Lažnite pari što se vnatre će mu gi dadam na
Mustafa. Ima tamu i poveće od što treba.

ARSENIJ
So lažni pari beratot da go platime, duri togaš krajot strašen
će ni dojde.

ANTIM
 Koga saračot, po zanaet što mi drži oko izvežbano, parite lažni
ne gi prepoznal, Mustafa nema nitu da gi zapikasa, samo ako mu
pridademe nešto fazla... Odam.

ARSENIJ
Kako misliš, taka postapuvaj. Jas će idam da go pratam Nestora
da ja bara niz planina, Natalija. (Dvajcata izleguvaat.)

ŠESTA SCENA

Na Galičica Natalija sedi na eden kladenec i se mie. Nozete i se

goli, kaj gradite e raspetlana i kosata i e puštena.Bez da vidi i
se prikraduva Nestor.

NESTOR
(Zastanuva pred nea.Natalija se štreknuva, no ne proba da
pobegne.) Po mirizbata te najdov. Ušte od podnožje so Zelenko ja
namirisavme tvojata pot.

NATALIJA
Pa što?

NESTOR
Ništo, ništo, samo što Vladikata zapoveda nazad da te vratam.
Ne za Mustafa, ne plaši se, za nego te bara.

NATALIJA
Nazad ne se vraćam.

NESTOR
Taka?

NATALIJA
Ete taka.
NESTOR
Ami što će praviš sred gorava sama?

NATALIJA
Ovde će živeam.

NESTOR
Ovde?

NATALIJA
Tokmu ovde, do kladenecov. Taka rešiv: će si napravam koliba od
lisje, od šibje i od trevi.

NESTOR
Što će jadeš?

NATALIJA
Što će dade Galičica, taa dava izobilno, malini, trnenki,
jagodi, kapini, gloginki, lešnici, buklinki, gabi najrazlični,
koren od salepa i koren od kokiče, majčina dušička, nane, kozja
brada, kiselica i želadot se jade. Posle jajca od sojki, strač-
ki, čavki i gavrani, od vrani i vetruški, sokliwa dalnogledi,
prepelici, kukavici, kosovi i čurlini, utki noćni i jajca
želkini. Smokče na stapče navlečeno i kopanče od želče
ispečeno... Se što jade od gorava bratijata.

NESTOR
Ami v zimo? Što će praviš koga sneg do kolena će zasneži? Od stud
nepodnosliv će zažeži Galičica?

NATALIJA
Će iskopam zemjanica, duvlo će si stokmam, kako ververica,
yvere umno i prgavo, će soberam letina.

NESTOR
Zošto ne sakaš da se vratiš nazad?

NATALIJA
Što će baram nazad?

NESTOR
Te vika Arsenij.

NATALIJA
Neka vika starecot, nemu dnite mu se izbroeni, ništo arno ne go
čeka, a i mene ako se vratam. Od nemilo do nedrago, od kaurin
se do turčin, će me podavaat neoti sum drebna para izližana za
potkusur što se čuva.

NESTOR
Vrati se, jas će te zaštituvam.

NATALIJA
Ti?

NESTOR
 Nikoj nema da te dopri, da te pofati, nikoj ne će smee. Ovie
race što gi gledaš i do lakti da mi gi presečat će te dočuvaat.

NATALIJA
Ne, ne će možam da se vratam... Koga so Mustafa, begot zločest
i svitata negova, koga kon navaka, prugore se zapativme,
odnenadež, bez najava i znamewe ino, dočuv glas, povik nežen,
milozvučen, što me gibna vo dlabina, negde nad slabini: Dojdi
pri nas Natalija, druška da ni bideš, ti si naša i ničija.
Slezi od kow, vo izvora pogledni se i će vidiš: kosa ti e od
žalfija, od večerka mirisliva, a vo nea ukit od kokiče, modro
cveće i petoprst. Lice ti e rosom ranom oroseno, so siwak zla-
ten posipano, a očite dve meni mesečevi, dve vrela nepieni,
izgor rani sred zorata otvoreni. Tvojata stava mlada buka
sovitliva ne skršima. Tvojte race u gorata slobodata, a prstite
meka mahovina, kaj će dopreš ti lekuvaš. Dojdi pri nas
Natalija, pregrni ne da cutime, procutime i sred zimo.

NESTOR
Može i jas da ostanam?

NATALIJA
Što će praviš ti ovde?

NESTOR
Da ti bidam vo blizina.

NATALIJA
Kako sakaš.

NESTOR
A Zelenko, može i toj?

NATALIJA
Ako ne se plašiš da ne bi volci da go navasaat.

NESTOR
Nitu jas, ni Zelenko od ništo strav nemame.

NATALIJA
Togaš može.
(Izvesno vreme dvajcata molčat.)

NESTOR
Da ti ja dopram kosata?

NATALIJA
Mošne rano za dopiri.

NESTOR
Ne luti se, ne srdi se, vo životta ništo žensko ne sum doprel.

NATALIJA
Ima vreme, popričekaj.
NESTOR
Kolku dolgo?

NATALIJA
Toa samo će si dojde.

NESTOR
A da odam troa paprat da prisoberam za postela da ti stokmam,
veće smračka pađa.

NATALIJA
Toa može... tuku čekaj... kolku dolgo nameruvaš da ostaneš?

NESTOR
Sa vek ako sakaš, ako pred toa ne me napadiš.

NATALIJA
Što imam jas da te brkam, ostani kolku će miluvaš. Tuku, što će
pravat, dolu v kowušnica kowite? Će nema koj da gi dvori i
timari.

NESTOR
Niv damna gi nema v kowušnica. Site
nešto od crkovnite trebi, vednaš
temjan, koj za vosok, a po nekoj
zografi i kopaničari ne so pari, so
po paprat.
kowi prodadeni. A će snema
kow se prodavaše. Koj za
za raso i kamilavka. Na
kowi im se plaćaše... Odam

NATALIJA
Čekaj... Možeš sega da mi ja dopreš kosata.
(Nestor zastanuva stapisan. Stoi taka izvesno vreme. Potoa odi
i kleknuva do Natalija. I ja dopira kosata. I Natalija go
dopira po kosata i po liceto. Nivnite dvižewa i postapki se
prepolni so nežnost.) Odi po paprat i donesi što poveće.
Postela za dvajca treba da se uzlagodi. (Nestor izleguva.)
 SEDMA SCENA

Vo prestolnata odaja. Arsenij sedi na prestolot. Naokolu stojat

Porfirie, Romil, Melentija, Zaharija i Hristovolus. Malku
ponastrana stoi Antim.

ARSENIJ
(Stanuva. Gi kreva racete za da go zapri xagorot.) Sveti braća,
božji milenici i slugi negovi, čelnici vo hierarhijata na
Ohridskata Arhiepiskopija čija slava do božestvenoto spoznanie
se nakreva, rešiv, posle opšto i obemno rasuždenie, mojata
smirenost od tronskata vozdignatost da ja simnam. (Nastanuva
xagor vo koj se slušaat najrazlični reakcii. Ja kreva,
povtorno, rakata, za da gi smiri.) Ostavka, umom bistrim i od
nikogo pod prinuda da podnesam. Na ovoj ishod se odlučiv koga
spoznav deka horoba telesna me navasuva i duhom taa se protega,
pa me sili da nemožam da gi sredam i popravam nužditena
Arhiepiskopijata koi iskrsnaa pred našeto vreme i vo vremevo
naše. Nuždi trebni za opstojba na Stolicata i svim dijacezam
što pod nea prinadležat. Da go platam beratot...

ANTIM
Beratot e platen tvoe blaženstvo.

PORFIRIJ
Ti da molčiš, prota Antime.

MELENTIJ
Što bara ovoj ovde?

ZAHARIJ
So koj pari e platen beratot?

ANTIM
So pari od usura koja ja podignavme.

HRISTOVOLUS
Koj ti dade usura?

ANTIM
Toa si e naša rabota.

MELENTIJ
Toa nemože da bide tvoja rabota. Nie treba da znaeme. Naše e
hierarhiskoto činodejstvie, a ne tvoe, ne na prota običen.

ANTIM
Ako e taka togaš zošto vie ništo ne storivte? Zošto usura ne
krenavte?

MELENTIJ
 Otstranete go, toj ovde ne pripađa.

PORFIRIJ
Treba da si odiš, prota Antime.

ANTIM
Samo ako Patrikot taka zapoveda, samo togaš će si odam i će ve
ostavam da go dodrobite veće zdrobenoto, da se naslaždavate vo
hlipaweto na predobriov Arsenie, vo negovite gorešti solzi i
krvavi koi kaj će kapnat rana nezazdravima otvoraat...

ARSENIJ
Mir, braća, mir... Doslušajte, vo imeto na Sevišniot ve
prekolnuvam... Posle ne uspeav da go sotrebam i sotram
zlodejskoto povedenie na nekoi od klirot i drugi golemci, koi
ve navreduvaa vas, mitropolitite i arhiereite, so hulnički
izmislici za božemnata vaša raspusnost i pohotlivost, za sla-
dostrastieto vaše i alčnosta, nedolična za onogo koj rasom
svetim e promenet. Niz katadnevni, čislom neopfatni, dopisi,
žalbi i poplaki ve nabeduvaat deka rajata, rodot hristijanski,
narodot naš beše da ste go tlačele so nameti nedokrepimi i
drugi iscedenija od nemaštijata vo pečal sletstven što go drži.
Deka ste gi zanemaruvale obredite kanonski i po nekoj od vas
ponapati, dobro rakijom naložen, vmesto himni božestveni, pesni
razbludni potpeval, pa taka oltara svetago blatel i sebe
porugom od svim se izložuval. Vakavskite imoti ste gi cepkale i
krčmele vo bescewe, na turcite, selxucite i arnautite, razni
otstapki i dodvorenija ste mu pravele, so rušveti golemi ste gi
daruvale za da vi pripomognat da se potkrenete ponanapred vo
vlasta crkovna... Tuku najmnogu, kako što ve klevetat
kletnicite, eden na drug ste bile zasileni vo karšilak od kogo
krvta vaša i narodna lipni, oti edni ste bile avtonomisti,
drugi fanarioti, treti unijati, a četvri se istodobno... Ete
zatoa rešiv taka kako što ponapred moeto smirenie se iskaža: da
go odložam žezloto i drugoto znamewe činot arhiepiskopski što
go označuva i da se vratam vo Pelagoniskata eparhija, koja ja
zadržuvam za da mi služi za moja prehrana vo starosta i za
utočište predsmrtno setom tagovnom ogradisano.

ANTIM
Moj zlehudi patriku, Arsenij bivši, sega će počne se prudolu da
se strupoluva, da se razglobuva i glomboko, kako vo alčno oko,
da pađa našata sveta crkva, rodot naš i porodot od vjekov što
treba da prijde. Oti ti ja otna buicata, vodišteto kalno što će
gi podavi site od reda.

MELENTIJA
Ne slušajte go!

HRISTOVOLUS
Neka si odi.

PORFIRIJ
(Na Arsenie.) Tvojata ostavka, taka zahteva redot kanonski,
treba da ja napišeš, potpišeš i pečatom tvoim ličnim potvrdiš.
ARSENIJ
Znam, do večera će go storam toa.

ANTIM
Nemoj Arsenie, nemoj dušo pravedna, zarem na gledaš ovaa tajfa
xglibosana toa i go čeka, za da go podeli nedelimoto, potroši
dotrošenoto...

ROMIL
(Odi do Antim.) Zamolči veće ednaš, pope.

ANTIM
Jas će zamolčam, će me zamolčite. Samo što v uši veće počna da
ve gločka pisokot senaroden... Vslušajte se i će čuete kako
priiduva od temninata idna nebesno lipawe, podobno na ona od
narodot judejski po Hrista raspnat... (Vleguva Marija. Kosata i
e raspuštena... Izgleda izbezumeno.)

MARIJA
Mustafa... Doađa Mustafa-paša... Po tebe doađa tvoe
blaženstvo...

ANTIM
Gi setil parite prokletiot.

MELENTIJA
Kade doađa?

MARIJA
Ovde sveti oci, ovde. Peni frla, ogan riga...

HRISTOVOLUS
(Na Melentij i Zaharij.) Da odime, nebespečno e da se dočeka
pašata. (Trgnuvaat.)

PORFIRIJ
(Na Romil.) I nie da odime Romile.

ANTIM
(Zastanuva pred niv.) Kade gnidi i pipici, kade ločki, smutki i
kureški, kade? Go ostavate sam patrikot kukumjavki, kukavici i
klusina xgrovnati, sam vašata poganštija da ja snosi. Zastanete
kurvini kopiliwa, seme orospisko, Judi Iskariotski, barem da
vidite kakov trnliv venec na prepodobniov Arsenij mu spletivte.
Koja spica vžeštena grlom mu provrevte. Ostanete da vidite kako
vo puzder se ništi seto sveto...

MELENTIJ
(Go turka Antim.) Skloni se Antime.

ANTIM
Ne poganime so tvoite valkani race Melentij, ne teraj me vo
starosta svetite zapovedi da gi prekršuvam, da te zgromam
pogromom pravednim.

PORFIRIJ
 (I toj go turka Antim koj stoi na vrata.) Trgni se izlapen
starecu.

ANTIM
I ti ostani velik ikonomu za da ti ja preseči pašata rakata do
dno što zagrabuvaše...
(Site go turkaat Antim. Vleguva Mustafa paša so dvajca askeri.)

KRAJ