Anda di halaman 1dari 35

Saobracajni fakultet Univerziteta u Beogradu Katedra za regulisanje saobracaja

RASKRSNICA UPRAVLJANA SVETLOSNIM SIGNALIMA



Prirucnlk za predmete Regulisanje saobtacajnih tokova j Saobracajno projektovanje

Beograd, januar 1995.

_-_ .-:. ...

Raskrsnica upravljana svedosnim signalima

Slrana 1

1. Zasiceni saobracajni tol< I kapacitet raskrsnfce upravliane svetlosn'im sign~lima

1.1 Zasiceni saobracajnl tok

. Odredjivanje kapaciteta raskrsnice upravljane cveuosnrn signalima i projektovanje upravljanja saobracajnsn procesom na njoj neposredna su povezani sa pojmom zasicenoq saobracajnoq taka. Termin "zasicenie" koristi se za stanja saooracajnoq process na raskrsnici regulisanoj svetlosnim signalima kada je saobracajni zahtev blizak kapacitetu raskrsnice. Da bi stanja na nekaj raskrsnici bira zasicena neophodno je da na prilazu raskrsnice postaji red vozila koja ~ekaju "lelen; intetval" i da pasle njegovog isticanja i prainjenja reda na prilazu ostane bar jedno vozno. a da pri tome izlaz raskrsniee bude slobodan'. Na sliei 1 prikazan je na prostor-vrerne dijagramu tipican eiklus rada signala sa zasicerum zelenim intervalam .

Slika 1

. :~ ..

llw.~

!" .

Velicina saobracajncq taka kaii takom odredjenog perioda sa prilaza maze da prodje signa lima kornrolisanorn raskrsnicom zavisi ad ucesCa zelenog intervala u ciklusu i maksimalna rnoquceq protoka vozila limitiranog signaJnim planam, geamerrijom pruaza. karakterorn toka vozila i panaSanjem vozaca, Za njena odredjivanje i koriscenje u postupku proracuna rada signaJa definiSe S8 zssicen; saobracajnj tok {po saobracajnc]

1 stanja vrSnog opteretsnja u kojima pos:e~ bJokada bile na izjaw iii u samoj raskrsnici spadaju u takozvana prezaslcena iii s<anja blokade; ._

. !

" .

,.

.

. .

Raskrsnica upravljana svettosnim signalima

r

Susna 2 .t

traci iii skupini istovetnih traka) na prilazu signalima kontrolisane raskrsnice kao broj vozite koji bi sa prileze useo u reskrsnicu kada bi tokom ce/og sete za njega bilo obezbedjeno ". pravo pro/aza (zetent signa/ni pojam) i postojao neprekidan seobrecejni zsbtev. Zasiceni tok se izrazava u PAJ/sat "zelenog svetJa".

Uslov 0 100% "zelenog svetla" u definiciji zasicsnco taka ukazuje ca se radi a hipotetickoj situaciji. Zato se zasieeni saobracejni tok na prilazu raskrsnice upravljane svetlosnim signaJirna posebnom metodologijom eksperimentalno utvrdjuje na samom prilazu tokom realnog zelenog Intervala, a dobfjenf rezuttati ekstrapoliraju na hipoteticki sat "zelenog svetla". Za slueaj raskrsnice sa slike 1 pojednostavljeno posmatrano i uz pretpostavku ca je prikazani interval prosecan, zasiceni saooracani tok trake bi bio 120Ovoz}sat (tokom 30 sekundi zelenog intervala biva ccsluzeno prosecno deset vozila).

Obzirom na dominaman uticaj usvojene vrecnosti zasicenoq taka na proracun i efekte rada svetJosnih signala znacajno je njeno sto tacnije odredjivanje. Za tu svrhu se koriste razliciti pristupi j modeli.

U klasicnoj teoriji ('Nebster, Cobbe, 1965-67), velicina zasicencq taka zavisi prevenstveno od sirine posmatranog prilaza odnosno sirine traka, nagiba prilaza, radijusa zaobljenja krivine, fokacije raskrsnice, strukture taka itd.

U kasnijim radovima engleske skole (Kimber. Simens, 1982) zastceni tok je i dalje zavisan od sirine trake, ali vrednosti su znatno vise nego one iz sedamdesetih godina, a u model su uvedeni ; uticaj; kompozicije prilaza2, dvojnih traka lste namene, period a dana, meteouslova itd.

U SAD (HCM. 1985) uveden je pojam "saturiranog toka"·sriCan pojmu "idealnog zasicenoq toka". Njegova se vrednost u proracunu koriguje zbog toga.5to uslovi na raskrsnici i u taku nikad nisu idealni. Korekcije S8 aenose na uticaje sirine trake, nagiba prilaza, lokacqe raskrsnice, strukture tcxa, parkirarua, orcja vczna u skretanju itd.

U Australiii (Miller, 1968 i Akce!ik. 1981) veucina zasicencc toka zavisi ad noa traxe I saobraca.nlh uslova u okruienju, a koriguje se uticajima koji poticu od nagiba prilaza, strukture taka, veliCine konfliktnog tcka itd.

Zajednicki imenitelj ovim pristupirna je G2 zasicern .tok cirektno ne zavisi ad elemenata signalnog plana i da postoji nekofiko kaiegorija zasicenoq toke: idealni zasiceni tok, zasiceni tok po tipu rrake, bazni zasiceni tok. reami zasicern tok, korioovani zasiceni tok

ito. -

..

2 misli se na natin na koji je pntaz raskrsnic; 'sfoien" i razviien u ocnosu na osu saobracaintce i ivice kolovoza;

_.

a o ,;

)j 1 1

__ "

Raskrsnica upravljana svettasnlm signalima

Srrana 3

RazJike u pristupima definisanju zasicenoq taka, u preporucenim vrednostima i karakteru saobraeajnog okruienja uticale su na to da S8 nijedan inostrani model ne moze direktno primeniti u nasim uslovima. Na bazi istraiivanja velicine i karaktera zasicenoq taka u naSim i svetskim gradovima forrnulisan je pristup koji S8 preporucuje za prakticnu primenu u nas (8.Stani6). SumirajuCi ta iskustva mace S8 istaci nekolika vafrnh cinjenica:

(A) • zasiceru rox ima vise kategorija; osnovna, polazna velicina je "idealn; zasicen: tok' koji irna jedinstvenu vrednost ad 2290 PAJ/sat; ova vrednost predsravlja najpovoljniju kombinaciju brajanja vozila u mafim intervalima zelencg perioca: idealni zasiceni tok podrazumeva optimalne uslove u toku i okruzenju, disciplinovane i agresivne vozace, povoljne meteo j druge uslove, traku pravo na raskrsnici pravilne geometrije (sirine 3m i duiine saobracajne trake na prilazu vece od 35m) bez nagiba pruaza, trajanje zelenag p.erioda ad jednog sata, odsustvo cmetanja pesaka i drugih vozila itd.;

(8) - u realnim uslovima, dakle na ulicnoj rnrezi. realizacija idealncg zaslcenoq toka je veoma retka jer ni vozaci a ni druge ckoloosn ne dostizu idea/ne uslove istovrerneno: ono sto se belezi brojanjima u reaJnim uslovima je neka transformacija idealnog zasicencq taka, po vredosti uvek manja od njega; takav tok je nazvan "aperativni tok" (radni) i on je osnova za sve dalje proracune: operativni tok je tok koji pripada zasicenirn stanjima

ali se ad idealnog zasicenoq taka ustvari razlikuje zbog uticaja stanja u kame je

zabelezen: ,

(C) • velicina operativnog taka zavisi ad tipa signalnog plana odnosna broja konflikata u pojedinim tazama signalnog plana. tipa (vrste iii namene) trake i uticaja koji poucu ad ponasania vozaca i stanja okruienje, od velicine grada kame pripadaju posmatrana ulicna rnreza i raskrsnica;

(0) - operativni tok maze biti ravnomerno rasporedjen tokom zelenog intervata ali se maze pojaviti i same tokom cela tog intervala (na njegovom pocetku ifi kraju): velicina operativnog toka zavisi i ad mediuccnosa tokova U jednoj fazi; ooerativni tok irna maksirnamu vrecncst cd 20:0 PAJ, a minirnainu 600 PAJ na sat "zelencg svetla":

Maksimalnu vrednost jli vradnost blisku idealnom zasicenorn toku operativni tok dostize po pravilu u velikom gradu, ako su u pitanju agresivni i vesti vozaci i aka je signalni plan . sa malim brojem konflikc.ta medju tokovima.

. ..,

; .. Postupak prcracuna zasicencq taka sastoji sa od tri koraka:

, . .

I korak predstavlja utvrdjivanje veliCine operativnog toka po tipu trake iii grupe traka (dve

. iii tri trake pravo, dve traks leva i sL) i po tipu signalnog plana. Najvise vrednosti operativnag taka ima signalni plan bez konHikata sa tzv. "cistimU ili zasticsnirn fazarna

" ....

Raskrsnica upravljana svet/osnim signaiima .

Oeva skretanja regurlSana direkcionim signalom odvijaju se bez konflikta sa vozilima iz suprotnog smera} I a najniZe vrednosti ima operativni tok za klasicni dvofazni signalni plan na raskrsnici sa me~ovffim4rakama

II korak proracuna predstavlja korekcju ve!itine operativnog toka zbog uticaja pesaka, konflikata u fazi i strukture taka;

III korak korigovanja velicine opercnNr..Jg taka je korekcija koja je uzrokovana velicinorn grada: u grupu velikih gradova spadaju gradovi sa vice od 300 hiljada stanovnika, srednje veliki'imaju izmedju 40.000 i 300.000 a mali gradovi imaju manje od 40,000 ~ stanovnika.

Model zasicenoq toka" je oblika:

Sop - operativni tok u PAJ/sat (tabele 1. 2 i 3), ..

N - broj traka iste namene, -

f1 - uticaj pssaka (tabela 4).

f2 - uticaj konfliktnog taka (tabela 5),

f3 - uticaj strukture taka (tabela6).

f4 - uticaj velicine grada (tabela 7).

Odredjivaje vellejne operativnog toka SOP (PAJ/sat) se vrsi koriscenjem osnovnih tabela:

Tabela 1: TRAKA PRAVO:

Tip signalnog plana:

A

B

c

1550

1800

2050

A - dvofazni (dozvoliena leva skretania, pesaci), B - viserazni (bar jedna taza zasticena),

C - dvofaznl iii vise;czni sa zasticenirn tazama,

3.prikazani model je u skratenom obliku i krajnje je pojednostavfien; osim navedenih utiC2ja posroje i uticaji koji poticu ad nagiba kotovoza prilaza, parkiranih vozila na kolovozu, staial~ia autobusa. mateouslova, stanja kolovoza nc.;

(1)

'.~

.\ 1

Strana 4

-:~.___.

IZilirria i2: J BIni plan ..

3esaka,

(1)

=

--- - --._ ..

Strana 5

Raskrsnica upnrvfjana svetJosnim signaJima

Tabela 2: POSEBNA TRAKA ZA SKRETANJE (zaSticena fazal':

i IP kretanja: lavo m desno

max 1750· 1800

creooruceno 1500

'ako postoji posebna traka, a taza nije zasacena uzima sa velicina 1500*f2;

Tabela 3: MESOVfTE TRAKE (pravo i !evo; pravo i desno), (zasticena faza):

<5

10 15

1550 1538 '.90 14.50 1430 1400 1370 1360 1350 1330

··lako je u rnesovitoj traci procenat vozifa u skretanju veci oc 50 treba otvoriti posebnu traku za skretanje;

Traka za leva i desno - 1470 (bez obzra na raspodelu), Traka za sve smerove - 1250 (bez obzira na raspodelu).

Tabela 4: Uticaj PESAKA na vozila u skretanju - f,:

1nNnVIe'I pei..:kog taka na .-=

50

100

ISO

0S7 O.~ 032 0.81 O.~ 0.16 0.69 0.62 0.57

0.53 0.50

Fabela 5: Utica] KONFLlKTNOG TOKA u is.cj 72Zi - f::

1I"!I=er. kantlib>09 taka (PAJ/$all:

so 100 150 2DO 250 XXl .350 400 450 500 > soo

0.97 0.9-C 0__90 0.83 0.75 0.57 0.60 0_55 0.53 0.51 C.st

Tabela 6: Utica] STRUKTURE TOKA • fJ:

1-

5

7

10

IS

17

25

O!IT ass 0.92 O.SO 0.B7 0.87 0.83 0.79

Raskrsnica upravtjana svetJosnim signaJima

Suana 6

Tabela 7: Uticaj VEUCINE GRADA - k

Srednje velik grad:

Veliki grad:

Mali grad:

0.90

1.0

0.85

1:2 Kapacitet raskrsnice upravljane svetlosnim signa lima

NKapacitet" raskrsnice uoravliane svetJosnim signalima__uty(_djuje se za svaki p.dL_az raskrsnice posebno. On predstavfa maksimalnu velicinu saobra6ajnog toka koji tokom sara maze da prodje raskrsnicom u realnim usfovima okruzenja.

Kapacitet prilaza S8 proracunava pornocu izraza:

(2)

Ki - kapacitet grupe traka (i) na prilazu, Si - zasleeni saobra6ajni tok (voz/sat) .

.. ').. - odnos "zelenog intervala· j trajanja ciklusa

Za primer sa slike 1 kapacitet posmatranog prilaza iznosi 300vozJsat jer jeodncs zelenog intervala i duZine ciklusa 0.25 (30/120). a zasiceni tok tzoovoz/sat,

1.3 Primed

Primenu predlozenih vrednosti operativnog zasicenoq taka i koeficijenata njegave korekcije radi usaglaSavanja sa uslovima okruzenja najpogodnije je ilustrovati primerima zasnovanirn na konkretnim raskrsrucarna, pianovima tempiranja signala i real nom saobracajnorn zahtevu.

/'.:'

=

:

"I

J

.~

. ~' ';~

f

_l

RasJqsnica upravtjana svetiO$f!im signa/ima

5trana 7

Primer A:

1zrarunati vefiCinu zasieenog toka i kapadtet prilaza Cvora prikazanog na slici 2. Cvor je lociran na uliQ10i mreii velikog grada. a peSaci su disciplinovani.

FAZ.A 1 FAZA 2

ruB

Slika 2

Prema brojanju saobracaia velicine tokova su:

Q2~=455 (voz/sat); Q4-2=805 (voz/sat)

Kz~=K~2=4100*80/120=4100*O.66:::;2733 (voz/sat)

OdgovarajuCa iskonscenja kapaciteta su:

Iz prikaza se maze uociti da pastaje dve razjicrte zasticene faze: u prvaj sa krecu vozila (smerovi 2-4 i 4-2}. au drugoj pesaci, Obzirorn da je kod Cvorova medjusobno ometanje tokova minimalno, operativni tok je na najviSem nivou. KoristeCi izraz (1) i tabelu 1 dobija se:

S2=S, =2050_:g:1.0*1.0*1.0*1.0=41 00 (voz/sat "zeJenogj

Kapacitet prilaza proracunava se pornocu izraza (2) za ''zeleni'' interval od 80s j "ciklus" ad 120s:

"~ ....

..

"

Raskrsnica upravljana sverJosnim signaJirna

Srrana 8

'Primer B:

Izrafunati vefiane zasitenog toka za prilaze na "l" raskrsnici sa dvofazniml signaJnim planom lociranaj u malam gradu (Sfika 3).,

I ~ ~ .:I

@ 4

l



FAZA 1 FAZA 2

~[;J

Slika 3 i"

"

Maze se uaCiti da je jedna faza dozvoljena (konffiktna), a druga zaSti6ena. KoristeCi izraz (1) i tabele 1, 2 i 5 dobija se:

S2=S!.vo +Spraw =676+ 1530=2206 (voZ/sat "zelenog") Slevo = 1500*1,0*0,53*1 ,0*0,85=676 (voz/sat "zelenog,,)

Uticaj kanfliktnog taka je f2=0.53 jer je intenzitet konflikta Q=4450 voz}sat (tabela 5).

S~,"rYo:::: 1800*1,0*1,0·1.0*0.85= 1530 (voz/sat "zelenog")

Operativni tok ad 1800 uzet je iz tabele 1 za signalni plan tipa 8 jer signalni pian ima jednu tazu zasticenu.

KoristeCi tabele 3 i 4 dobijaju se sleoeci rezultati:

S4 = 1450*1,0*1.0·1,0*0,85= 1232 (voz,lsat "zelenog")

S=Slevo + Sdeo;no = 1500*2*1.0*1.0"".0·0,85=2550 (voz/sat "zeler:lOg")

~ -:., . "..... -

•• Ii6j'-~~~"""'~"~_""""-'L!~""'_~.'. __ ' __ 'H..;::_;..,--;.r"'k~ ... ~~.s;.~-:-,,~.~, . .J.-~:""

..'.

ana 8

znim

a 3

,-

. r>: .• ~"' • .-;.: .... :.

'." ...

Raskrsnica upravfjana svetlosnim signa/ima

Strana 9

Primer C:

Ako je uCeSCe komerajaInih vozta u toku 20%. a raskrsnica je focirana u gradu srednje veliOne. izrafunati zasicene tokove za signalni plan prema

semi pn1<azanQL na slid 4. .

SIika4

Kada je signaJni plan sloieniF po strukturi, zasicens tokove maze se izracunati po stanjima (fazama):

Stanje I: 84.1=1450*1,O*1.0*0.83*O,90~1083 (voz/sat "zeleno9")

82.1 =2050*1,0*1,0*0,83*0,90= 1531 (vozisat "zelenog")

Stanie II: S2.2;;:~ 1 = 1500*1.0~) ,0*0,83*0,50= ~ 121 (voz/sat "zelenag") Stanje III: S3.1 = S::3.2 = 1500"1,O"1,O"'O,83*O,SO= i 121 (voz/sat "zelencq")

Prilikom proracuna kapaciteta potrebno je obratiti painju na cinjenicu da traka 2. 1 ima "zeleni" interval tokom dva starja,

"" ...

,W"~~'"1£le~: " " ,

·i;S/;'¢~:_ ..

. ". '_ ... L.'_ .

. .... ""'."

;::;~.~.,[:,.:.:" Raskrsnica upravljana svetJosnim signaJima Strana 10.

'~'.~ .: ::.~ ,

:~:f1~,: .. i.'

~~,d.

';tt'J.f~~"~ :Primer D: lzraeunati zasi6ene tokove na "T" raskrsnici za zadati Sjgn~lni plan (Slika 5). za"

it??1E{~' . slueaj da na raskrsnici postoje ~Cki tokovi i da je locirana u velikom gradu.

~t.~F .. _- -r

Slika 5

::;0:'''/;/

,. I

"

Obzirom da u stanju I postoji konflikt pesaka i vozila u skretanju signalni plan spada u tip B. a iz tabela 1. 2. 3 i 4 sledi:

Stanje I: S4.1=1450*O,92*1.01t1.0*1,0=1~(\,()z[~~'Zelenogj S2.1 =1800*1,0*1 ,0"'1.0'*1.0=1800 (voz/sat "2:elen09")

Stanje II: S2.2= 1500*' ,0"1,0'" ,0*1 ,0=1500 (voz/sat 'zelenog")

Stanje III: SJ., =SJ2= 1500"'1,O"'1.0"'j .0"1,0= 1500 (voz/sat "zelenog")

Ako se uporede primeri 0 i C (prilaz 4 i traka 4.1) uocava se razlika u velicin, zasicenoq toka za slueaj da nerna uticaia pes aka i da on postoji.

fBna 10

SJ.za Ifadu.

a5

tip

.. -: ... -.

.

RaskrsniC8 upnrvljana SoIedosnim signaFlI1f8

Strana 11

- ... • ..... • I,. ,'\_.

Primer E: Izracunati zasicene tokove na eetvorokrakoj raskrsnid prikazanoj na slid 6 za slueajeve kada je signalni plan dvofazan i trofazan (Stika 7). Raskrsnica je lodrana u velikom gradu i na njoj nema pe~ackih tokova.

o ~ .. ~-,'

JiL

j ..::.. g-U",=I ~c

1-

h1.l,. I n:.a ::

• I : ....,!._ ~

14:' : cr:

fY::;:

Dvofazni signalni plan:

o

Stanje I: S,.1=1450*1,O*1~O*1,0*1,O=1450 (vol/sat "Zelenog") 8'.2=1400"1,0*0.53*1,0*1,0=742 (vozlsat "Zelenog'? S, =S,.1+S'2=14!.50+742=2192 (vozlsat "zeJenog")

S3..1 ::::1450*1,0*1.0*1 ,0*1,0=1450 (voz/sat "zeiencq") SJ..z "" 1400*' ,0"0.67"",0"",0::938 (voz/sat "zelencq") S3=S3..1 +S3.2=1450+938=2388 (vazJsat "2elenog")

Stanje II: SZ.l =1490*1,0*1,0*1 ,0*1,0=1490 (voz/sat "2eJenog") S2.2=15OO*1 ,0*0.6'*1,0*1,0=900 (vozJsat "2elenog") S2=Sz.1+Su=1490+900=23....00 (vaz/sat "zelenog")

S4.1 = 1538*1,0*1,0*1.0*1.0=1538 (vozJsat "zefenog") S u = 1500*1,0*0,56*1,0"'1,0=840 (vozJsat "zelenog") S4=S'U+S42=1538+840=2378 (vozlsat "2elenog")

Slika 6

Slika 7

.~~;~.:-~.~ .t : ..... ;. .,' . ..:::. -'~ .... : : .

. " .

Rasktsnica upr.N/jana sver/osnim signaJima

Suana

",' ...

.. Trofazni signalni plan:

Stanja I i II su ista kaoi u slueaju dvofaznog signaJnog plana.

Stanje III je u ovom slucaju zasncena faza, pa je zasiceni tok:

SU=S4.2= 1500*1,0*1,0*1,0*1,0= 1500 (voz/sat "zelenog")

Ovaj primer ilustruje slucaj kada jedna traka ( U ovom slueaju traka za leva skretanje) ima dva razlicita dela "ze!enog" perioda: tokom jednog je skretanje dozvoljeno (uz konflikt sa suprotnim smerom), a tokorn drugog je skretanje zasticeno (beskonfliktno).

2. Elemenati signalnog plana .

2.1 Vremenski gubici tokom zelenog interval a i efektimo zeleno vrerne

Protok vozila sa prilaza preko linije zaustavljanja tokom intervala dozvoljenog protaza (zeteni + zuti signalni pojam) nije konstarrtan. Njegova--karakteristicna vremenska raspodela predstavljena je q-t dijagramom (Stika 8). GJatkost krive je rezultat statisticke abrade veceg uzarka zasicenih zeJenih intervala i svoc:ljenja intervala posmatranja na beskonacno malu meru. ReaJnija matematiCka predstava raspodele protoka je posredsrvorn histograma jer se radi 0 pojavi diskretnog karaktera koja se osmatra utvrdjivanjem protoka u takodje diskretnim vremenskim intervalima.

NemoguCnasttrenutnog dastizanjavrednosti zasicenoq toka prilikom pojavljivanjazefenag signalnog pojma kao i nemogutnast trenutnog svodjenja toga taka na nulu u trenutku gubitka zutog 5ignafnog pojma su rogime posledice inercijalnosti u kretanju vazila i slicnog ponasania saobratajnog toka Sa upraviiackoq glediSta u ta dva slucaja se tokam prelaznog rezima pojavljuje deo neiskoriscenoq teorijskog kapaciteta pri!aza. Peste je osnovna upravliacka dimenzija vrerne j ovaj neiskorisceni kapacitet se svodi i iskazuje u vremenskim jedinicama i naziva vremenskim gubicima tokom zelenoq interval a (gubici na

pocetku zelenog i tokom zutog signaJnog pojrna). -

:Jg KU Jg m ie 1)

f)rrana 1

e) ima iikt sa

..,

aza ska eke rna

je :Ira

.~":'" . . :; .. "

Raskrsnica upravljana svedosnim signaJima

Strana 13

Slika 8

l::injenica da se teorijski raspolozivo vrerne ~ prolazak raskrsnicom ne koristi u J~~pu_nosti ~avodi na odreaJlVanje ni~ovog ~~~za !<op se moze smatrati da se potpuno ko~~~J_~ojj ~jya efektivno zeleno vreme. Radf se-o-nktiVriam intervalu kaji se odredjuje Svodjenjem ukupnog toka vozila161(om zelenog i zutog signaJnog pojma na vrerne koje bi mu bilo potrebno da prodje liniju zaustavfjanja pn konstantnoj maksimalnoj vrednosti (zasicenom toku). Na q-t dijagramu to znao svodjenje krive protoka na ortogonalnu forrnu, prj eemu su integral; funkoja (povrSina omedjena finijama i t-osom) U oba slueaja jednaki. Intervali prelaznog reZima protoka se praktieno -dele- na po dva dela: izgubljeno vrerne ideo koji pripada efektivnom zelenom vremenu.

U odnosu na raspoloiiv interval prolaska vozila sa prilaza (zeleno + iuto vrema) efektivno zeleno vrerne je krace za vrernenske. gubitke na pocetku i na kraju tog intervaia.

(3)

(4)

Realni kapacitet prilaza (saobratajoe trake iii grupe traka iste namene) raskrsnice . upravljane svetlosnim signalirna racuna se prema ranije prikazanom obrascu (2) uz . ~ap0I!1?Qu da je "Z' efektivno zeleno vrerne:

_ Zttt# Kj=S,--~ c

(5)

Raskrsnica upravfiana svetJosnim signaJima

Sirana 1

2.2 Zastitno vreme U okviru signalnog plana

Efik~?nast regufisanja takova na svetlosnim ~ignalima upravljanaj raskrsnici i cezbecncst koja s~_tgrn_ prilikcrn __ Q_6~z6edjL:!e rezutat su izmedju ostalog i smanjene f;onfJiktncsti sao5raCajl2Q9J~Zima raskrsnice. Sacoracajnl tokavi kaji se opsluzuju U okviru jedne faze,

. (iii signarne grupe) nemaju konflikta sa tokovima ko~i se opsluiuju u okviru crugih taz a jer , su vremenski razdvojeni intervali njihovag pajav/jivanja u raskrsnici. Kakvo i koliko ce biti razdvajanje intervala tokam kojih se opsluzuju nekampatibilni takavi (eiji S8 rnedjusobni kanflikt upravljacki sprecava) zavisi od geometrije konkretne raskrsnice i rezuna: je proracuna zasntnih vremena. Slika 9 iJusiruje tipitan sluce],

, -

.\ .

Slika 9

OpSti obrazac za proracun zaStitnog vremena uzima u obzir ekstremne slucafeve kretanja vozila u dva taka aji konflikt_se sprecava: taka '~ .. kaji gubi pravo prolazae taka "l" koji to prava dabija u sledecoj tazi signa!nc~ otana.

(6 )

Trenutkom gubitka prava proiaska raskrsnicom tokova jedne faze se srnatra trenutak prikazivanja crvenog signalnog pojma na odqovarajucim prilazima raskrsnice. Pretpostavlja se da upravo tada Doslecnje vozilo legalno prelazi Iiniju zaustavljanja, ulazi u centraJni prostor raskrsnice i krecs S9 ka potencijalnaj konfliktnaj tacki S2 tokorn iz srecece faze. Da bi avo vozilo presto tu konfiiktnu tacku pre nailaska vozila koiiffikif10g taka j da bi time bila potpuno otklonjena moguCnost konflikta sa njima potrebno je ca protekene odredjeno vreme. To vrerne je rezultat rastojanja koje vozila prelazi ad linije - zaustavljanja trake '?' do konffikme tacke i brzine kojom se ono krece, Logicno je da vozilo

---

;."

_:',_S_tra_n_i1_7..- 'i:~'.,~. Raskrsnica upravliana svecJosnim signalima

;.}~---":'

:;Jedncst ijikmcsti Ine faze iazaje; i.ce biii 1JSObni ::.I1;a: re

'·1 ,

mja ji to

:S.

o

SUBna rs

koje ulazi u raskrsnicu u poslednjem trenutku cini to brzinom koja je povecana da bi "stiglo· da obavi to u dozvoljenom intervalu i bezbedno. Hadi sigurnosti prl proracunu neophodne bezbedne zaStite pretpostavfja sa nepovoljnija varijanta: da se ova vozilo krece ka konfliktnoj tacki brzinorn manjom od realno oceklvane (Vi=30km/h). pa mu ie potrebr.o vise vremer.a ca bi je orcs:c.

Vozilo koje dabija pravo pralaza u narednoj tazj ne pojavljuje se u konfliktnoj tacki trenutno. Ono najranije lagalno polazi sa linije zaustavliania trake "j" u trenutku pojav'[ivania zelenog signainog pajma na pripadajutem signafu. Da bi stiglo co kontliktne tacxe sa vozilom -Iz prethodne raze potreono je da savlada put od svoje zaustavne linije do te racke. Vrerne koje mu je za to potrebno ulazi u proracun zastirnog vremena sa negarivnim predznakom i za njegov iznos se moze umanjiti prethodno izracunato vreme vozifa iz faze koja gubi pravo prolaza. Ova vreme takodje zavisi od duzine puta i brzine kajom se on savladava. Verovatno je da ce ta brzina biti u klasi nizih jer prvo vozilo najcesce polazi iz stanja mirovanja (mada je rncquc i takozvani "leteci start"). Ponovo se radi vece sigurnosti pri proracunu oretpostavlla da sa ova vozilo krece nepovoljnijom brzinom ad realno ocskrvane (Vj:::;60 km/h).

Treci cinilac u izrazu za izracunavanje zaStitnag vremena je fiksna sekunoa koja se uvek dodaje prethodnim ciniocima. Ona uvecava zastimo vreme preostavliaiucl dodatnu sigurnost i kompenzirajuci sva uopstavania i pojednostavljenja koja su tokorn proracuna uvodjena (zanemarenje sirina i duZina vozila, neprecizno merenje duiina puteva do tacke konflikta, zaokrufivama na celobrojne vrednosti). Sva prethodno ucinjena povecania stepena sigurnosti dozvaljavaju dase konacno izracunato zastitno vreme zaokrufi cak ina manju celobrojnu vrednost bez bojazni da ce to biti uzrok nebezbednog upravljanja.

lzracunato j usvojeno zastitno vreme izmedju dveju 5uskcesivnih faza je u planu tempiranja signala interval izmedju trenutka pojavljivanja crvenog signalnog pojma na prilazima koji gube pravo prolaska raskrsnicorn ("i") i trenutka pojavljivanja zelenog si~:lalnog pajma na prilazima kcji zarim ::ccijaju pravo crolaska (lin Ono postcj 1=(i svakci crorneni Iaza iIi signajnih grupa koje oouhvataju necozeline konrlilGe (Slika 10).

U svakoj ad faza signalnog plana biva opsluZivan vee; broj tokova. Tako 59 na prelazu izmedju dveju Iaza zastitno vreme maze izracunati za svaki par konfiikLr.ih tokova koji pripadaju razlicitim tazarna, U signalncm planu se. medjutim izrnecju dye susedne faze pajavljuje sarno po iedno zastitno vreme i to je najvete medju svim izraconanrn za konkretnu izrnenu taza.

Oa bi S2 pouzcano usvoiiia {ij signaini plan ugradila odgovarajuca zasatna vremena izracunavaju S8 zasrne izmedju svih reZimom signaJa razdvojenih konfliktnir. tokova, Radi preglednosti i jasnijeg uocavania ova se vremena zapisuju U okviru ma:rice zas,itnih vremena (to je istovrerneno i matrica ~,?mpatibilnosti tokova). Radi S8 a kvacramoi rnatrici

r-

Slika 10

~~.

Raskrsnica upravfjana svetJosnim signaJima Srrana -,0_

~~~~~~~~~~~~----------------------~----~-.

gde svakom od postojecih tokova na raskrsnid pripada po jedan red i po jedna kalona. U preseku redova i kolona koji pripadaju beskonfiiktnim kretarijrna iii istoj fazi (stanju) nema zaStitnog vremena. 80k se za sve ostale preseke upisuju izracunata zaStitna vremena. Zatim se tokovi grupiSu po fazama i jasno uOCavaju najvete vrednosti zastita za svaku izmenu faza sa kojima se ulazi u proracun signalnog plana i plan tempiranja signala.

"

""t.-

. '

• toe III "311 .CJ a:I - ...

{, I j • t • i , I I • j •• •• ~ J j I ,I ~ : .... '1 I I • ~ I' j I I I I I. ", . I , f I I , I J i •

~J

Zastitna vremena se obezbedjuju i izmedju konfiiktnih tokova vozila i pesska koji pripadaju susednim fazama. Logika je slicna onoj u proraeunu za vozila ali ima i specificnosti, One su pre svega vezane za tretman konfiiktne taCke koja u ovom slueaju vise nije materijalna tacka u preseku trajektorija kretanja konfliktnih tokova U slueaju kcnflikta vozila i pesaka ona prerasta u konfliktnu povrsmu koju predstavlja pesacki prelaz na kome se razmatrani pesaci pojavljuju (PP1 i PP2 na slid 11).

I

1t,I,IIJII!"" ·",I"I.I" •• l",tf •• "l.",j",ri,.,,:,!

o ... J;I .lID- .. • ....

I r !
'v
) l ..,
-I -;
<: ~ §al I -
1 _0.1
I
?P~ (PP2
.-- ... Slika 11

..._."_ _ _ 'i _,_ ~.,~.

fiSrrana

!!!kolona. (stanju) rzaStltna ~tita za lpiranja

ita 10

3daju Wne ijalna saka Itrani

11

,

Rask(Snica upravljana svedosnim signalima

Strana 77

U proracunu zastitnog vremena ponovo je prvi Clan namenjen kretanju k<;,je gubi pravo prolaza. Ako se u fazj koj~ Qtlb~ ze~eno odnosno iute svetl? kre~u v~zila. onda posledni_em

. legalno opsluzenom vozfu treoa izvssno vrerne da procie naJudallenlJu tacku moguceg konilik:a sa pesacirna stecece fa:: Cava .v.ca prelaza PP 1 na slici 11). To vrerne je odredjeno rastojanjem cd linije zaustavijanja sa koje vozilo ulazi u raskrsnicu do udaljenije iviee pesackag prelaza na prilazu kcjrn ono napusta raskrsnicu i brzinom kretania vozila. Ponovo S9 Z""l brzinu pretpcstavlia vrecncst kcja garantuje vecu :-:igurnost (Vv=30km/h).

(7 )

Drugi clan iz proracuna za konilikt vozsa u slucaju pesaka izostaie. Nairne, to bi bilo vreme koje je pesacirna potrebno da sa svcje startne poziciie dodju do koniliktne tacke, Smatra se da pesak stupaniem na ko.cvoz rnakar jecnorn nogom vee biva u zoni konflikta, pa ie ovo vreme sasvim kratko i u proraeunu se izostavlja. Kao drugi clan izraza za zastitno vreme se pojavljuje fiksna sekunda dodatne sigurnosti.

U slucaju da oesacka taza prestaje, a nastupa faza sa konfliktnim tokom vozila prvi clan izraza za zastitno vreme je namenjen vremenu potrebnorn da pesaci napuste konfliktnu "tacku" (povrsinu). Ako je u paslednjoj sekundi zelenog svetla za pesake pesak stupio na kolovoz njemu je potrebno da precje put jednak duzini prelaza (sirini prilaza) da bi na suprotnoj ivici saobraCajnice napustio kolovoz, Za brzinu kretanja pesaka se uzima prosecnih Skm/h, ali se za konkretne sluCajeve brzina pesaka moze srnatrati i nesto nizom (1.2 do 1.4m/s) i time Stititi sporija peSacka populacija (stari, ceca, hendikepirani).

~ :" •• = ~.: - ~.~: -: cs .

, .

r~' ,OJ

Vozilu iz faze koja dobija pravo prolaza potrebno je izvesno vrerne da ::::0 komlikmog pesackoq prelaza dodje. pa 52 za taj [mas moze umanjiti neophodno zastzno vrerne. Put koji ana treba da savlada jednak je rastojanju ad /inije zaustavfjanja sa koje xrece do bliie ivice pdackog prelaza sa koniliktnim pesacirna. Pretpostavtia se maksimalr:a brzina ovog vozila u iznosu od VV=60kmlh. Medjutim, u nejvecern broju slucaieva pesacki preJaz sa konfliktnim pesackirn tokovirna nalazise vee na 1 m ad linije zaustavljanja sa koje vazilo krece (prelaz PP2 na slid .11), takcoa qvaj·can izraza uzima veorna rnzle vrednosti i izostavlja S2 iz izraza, Obavezna fiksna sekunda sa i ovde pridode]e izracunanrn ciniaC:ma.

ZaStitno vrerne za pesake ne uCestvt..ie u proracunu signaJnog plana. PesaCki zefeni intervali se lociraju izmedju pocetaka crvenog iz:e!enog intervafa konfliktne vozacke raze i stite sa

-----------

Raskrsnic8 upravfjana svetJosnim signaJima

izraeunatim zaStitnim vremenima Tek ako je ovako odredjeni ze!eni interval kaji se peSackim signalima prikazuje kraci ad 5 sekunoi lntervenise se u signalnom planu i uvecava zeleni interval za vozila da bi pesacki zeleni interval iznosio bar 5 sekundi.

Ni kraca ekspcziciia zelenoc signalnog pojma ne bi predstavljala nebezbedno resenje jer ie ona namenjena sarno "startovaniu" pesaka, a bezbedan prelazak preko saobracairucs rna koje sirine im coezoeoiuie izracunato zasuno vreme. Ipak, ima costa sanse ca zeleno svetlo koje 58 eksponira krace od 5 sekundi ne bude ni primeceno. da se pesak "uspava" i ne odreaguje na vreme. Tada je cesta reakcija zapocinjanje prelaska tokom vee pocetoq crvenog intervals, a tad a izracunato zastitno vrerne vise ne garantuje izbegavanje konflikta sa vozilima jz naredne faze signalnog plana.

Pored izloienog pristupa odredjivanju zastitnih vremena u literaturi j praksi se preporuceju i koriste i druge formule koje polaze od istih opstih principa ali detaljnije razmatraju pojedine elemente procesa (vreme percepcije i reakcije. ubrzanje i usporenje vozua).

3. Proracun signalnog plana po modelu Webster-a

Polazna tacka Webster -ovog modela proracuna signalnog plana je obrazac za izraiavanje vremenskih gubrtaka vozila na prilazu signalisane raskrsnice. Kao kriterijum proracuna trajanja ciklusa rada signaJa uzimaju se prosecni vremenski gubicivozita na svim prilazima raskrsnice i teZi se upravf,anju koje ce obezbediti minimalnu vrednost ovog kriterijuma.

Na osnovu formule za vremenske gubitke izvedena je i formula za trajanje ciklusa. Ona ima smisla uz uslov da je vreanost imenioca poznivna, odnosno da ne pcstoje saobracajni zahtevi bliski zasiceru . .:. LJ prctivncrn jf: octrecno pris,upitj izrneni ::;12..-,2 taza iii izrneni rezima saobracaja na raskrsnici

l.SL-5

Co '_'.' [s]

(9 )

Veiicina L precstaviia izgubljeno odnosno neiskorisceno vrerne tokom ciklusa. To je dec ciktusa kada niiecna Iaza ne koristi efektivno zeleno vrerne. lzracunava se kao zbir svecrvenih interval a (zaSticnih vremena). vremenskih gubitaka na pocetku zelenih intervala i neiskoriscenih oetova zutih intervala taza, Ukoiiko je zbir drugog i trecsq sabirka jednak trajaoju Zl1tog intervala (oakle. efektivno zeleno vrernetre]«: kolika i stvarno zeleno), neiskorisceno vreme ciklusa se moie izrazni j kao zbir iutih j sve-crvenih intervala ciklusa. lpak, ne rreba gubm iz vida ca 58 iz broja 3 "krijl/' vremenski gubici na pocetku j na kraju . "zelenog+zutog" mtsrvala,

~, ,

SUana 18

lji se na ::planu i I:ldi.

i!!nje jer .cajnice ::;2:eleno ISpava" :.otetog ::mflikta'

l!ucuju" EJatraju dIa).

wanje ifuna tzima .rna. ct'

"".

:Dna

li:ajni ::ner.;

.dec sveala j mak 00), 152. <:aju .

----.-_

. Raskrsnica upnlVljana svetJosnim signaJima

. Strana 79

II

L=3D+L aei

jot

( 10)

n - broj faza signa/neg plana M. - zastitno vreme faze 'j"

I

U imeniocu izraza za trajanje ciklusa se pojavfjuje velicina "Y". Ona predstavlja zbir maksimalnih vrednosti "'It za svaku ad faza siklusa (Obrazac 11). Velicina "'1." predstavlja odnos protoka i zasicenoq taka saobracaine trake "j". "Yt je maksimalna vr~dnost ovog pakazatelja medju vrednostima za sve trake iii skupine traka koje pripadaju "i"·toj tazi signalnog plana, a posredstvom "Y"·a najveti stepeni iskori~tenja zasicenoq taka svake ad taza bivaju merodavni za proracun trajanja ciklusa.

( 11)

Izracunata vrednost trajanja ciklusa (u prihvatfjivom rasponu izmedju 30 i 120 sekundi) se zaokruzuje na celobrejnu iii sledecu veeu vrednost deljivu sa pet Naredni korak predstavlja preraspodela raspoloZivog efektivnog zelenog vremena ciklusa na konkurentna kretanja (faze). Ona se obavlja srazmerno stepenima zasicenia merodavnih traka svake od faza signalnog plana.

(12)

Model Webstec::a_je _pralill~no _ primenJjivl,Lslueajevima dvofaznih _ i. troiaznih signalnih planov~ veei broLfgza zoaC! mani!-l_ jsko(i~Ceo9SLraspoIQihlOg vremena ciklusa i vecu vreo_.oosi ''Y'_:ol, a to _L4i~~~i~ trajani~ _ciklusa __ koje prevazilazepjihvatjvi rnaksimurn.

4. Proracun signalnog plana metodom kriticnih tokova

Metod kriticnih tokova koristi se za proracun signalnih pfanova raskrsnica Gde se upravlja posredstvom signalnih grupa i stania, 1L odnosu na tam; pristuo •• s:gnalne . grupe omoguc:uju zn~p_fleksib_ilf}!je up~vliC!!1je jokovma na J~sk[§_Qici._ bolje ~rilagodjavanje individualnim _potrebama pojedinih tokova j vecu sagrasnost .upravljanja sa varijacijama sa:06raCa]ncig zahteva.

-._

~:

l~

.

~ .

"

Raskrsmca upravtjsna svellosnim signaJima

~rupa yr~.?!?ylja skup . beskonfliktnih tokova raskrsnice koji mogu kontr9!is~oi. §ir:nuttanim (istovetnim) radom signata Zbog rnoqucnosf kombinovanja Sfgnalnih grupa u istom stanju (~, i pojave iste signalne grupe u vise stanja, DO(JOCln01. je da signa Ina grupa obuhVata manji brej smerova slitne kompatlbilnosti U odnosu ostale signale grupe signalnog plana.

Stanje je pojam sliean fazi pa se alternativno ; koriste, a predstavlja vremenski . tokam kajeg odredjene signaJne grupe imaju pravo prolaska raskrsnicam. RazJil<uje ad "klasicne" (Webster-ove) faze po tome sto pojedine signalne grupe mogu biti "aktivn

u vise susednih iii nesusednih stanja, pri cemu se pridruzuju razlicitim ..

manje iii vise kompatibilnih signalnih grupa. Broj stanja tokom ciklusa nije formalno ogranicen, ali prakticno ne treba da je veci od 6 do 8, jer svaki prelazak sa stanja na stanie - zahteva vremensku zastitu i time smanjuje efikasnost koriscanja ciklusa.

Metod kriticnih tokova najpogodnije je ilustrovati kroz korake na putu do signalnog plana. Uz odgovarajuCl racunski deo, metod karakterise i graficka interpretacija plana stanja kojom se obezbedjuje lakse pracenie i kontrola procedure. Slika 12 predstavlja ilustraciJu eve karakteristicne reafizacije plana staoja, Plan stanja se predstavlja grafom eiji su (;vorov; stanja signal nag plana, a orijentisane grane koje ih medjusobno povezuju su signalne grupe odnosno smerovi koji 5U tokom pojedinih stanja"aktivni" (isprekidanom linijom se predstav!jaju pesaekl tokovi). ~ana krece iz stanja u kome S9 signalna grupa pojavijuJe j zavrsava uprvom narednom stanju u kome ta signalna grupa izostaje. Radi preglednosti. graf je Hnijske forme i pojedina stanja se pojavljuju i po dva puta kako bi se obezbe celovit j jednosmeran Mgraficki tok" procesa.

1

~~~;

CD· W b ;r~

6 ~

A . S'o.Mlje 3 - 1£Ji(

Slika -j2

aacijama iormalno em s,anje

!9 plana', :a s:anja ostraciJu iCvorovi !ignalne lijom se bjavljuje llednosti :zbecio

svedosnim $ignalima

SrrBna 21

4.2 Procedura primene metode kriticnih tokova

._

Korak 1: Oefinisanje rei:r.ia saobracaja rasxrsnice i raspodele saobracajnih traka.

Kcrak 2: Definisanje signalnih grupa koje sacrfe kompatibilne srnerove koji se mogu simultano tretirati u okviru ~ignalncg plana.

Korak 3: Izrada plana stania kcmbinovanjem saglasnih signalnih grupa. Moze S2 pripremiti veei broj planova stanja za istu raskrsnicu, jer je to stvar kombina:orike. Postoje racunarski programi kaji pomaiu u tom procesu, ali se i bez njihove asistencije magu formirati par izglednih planova razmatrajuti saobracejnl reZim raskrsnice i raspodelu saobraeajnog zahteva,

Korak 4: Za svaki ad usvojenih planava stanja formira se tabela ulaznih padataka (Tabela 8), jer su pojedini od tih podataka zavisni od strukture konkretnog plana stanja (na primer medjuzelena vremena, odnosno zaStite). Radi boljeg razumevanja tabelu slede q-t dijagram zasi6enog zelenog intervaJa (Slika 14) i objasnjenja pojedinih ad cinilaca procesa

proraeumrsignalnog plana .

Tabela 8

tok I p«~tno .. izgubljerlo
anioo medjU:~lIni minimaIno pcoc.ok za.siceni min.eff, pralc.31l1p.
~Ie stanje irMlVai zeIeno VOlIlIe 10k vrem. zel.no zasicenj.
- - --- I z,.,in q - , I .. Z~';n- - ~-
I I I
I I I I I
I j I I I I I I
I I I Medjuzeleni interval (I) * vremenski interval izmedju gubitka ze/enag signa/nag pajma jednog stanja i davanja ielenog signalnogpojma sledecern stanju (Slika 13). Sastoji se ad zutag intervala i sve-crvenog ietervala (zaStitnog vremena izmedju stanja).

Minimalna zelena (Z..u..) - minimaJno vreme prikazivanja zelenog signalnog pojrna odredjena kanvencijom i zavisna ad potreba vozaCkih (6 do -105) iii pesackih tokova koji ~u prisutni u signainaj grupi. U sluCaju pesaka se vrSi proracunavanje ovog vremena taka sta se na 5 sekundi ·astog" zelenog dodaje intervatpotreban za prainjenje konkretnag pesackog prefaza (duZina preLaza/brzina pesaka), Ukoliko izracunata vrednost nije veta ad 1.1 *0 (O-duiina prelaza u metrima), usvaja se ova druoa velicina.

3~·.

-s:

.'

q '_.:._~ __ ~I.!L-"_-1

!f

-1

Vi 1:\ t

-+----!'I:_;__---~

_l ...

? r

_.~r ....

Srrana

Slika 13

Izgubljena vrerne (I) - dec vremena ciklusa namenjenag jednam stanju koji S8 u sklapu tag stanja efektivno ne koristi (Srika ·13: a-b). Sastoji se ad zbira medjuze!enog vremena i gubltka na pccetku zelenag intervala (a) umanjenag za dea zutog intervala koj; se efektivno koristi za prolazak vozila (b). Gubici na pocetku zelenog i koriscenje iutag jednaki su za sve tokove (zavise od naona vOZnje populacije koja karisti raskrsnicu). pa izgubljeno vrerne varira od toka do tokazahvafjujuCi razlicitim medjuzelenim intervalima (I).

Radi orijentaClle. ciklus je 5 jedne strane jednak zbiru svih stvamih zelenih vremena ; svih medjuzelenih intervala, a sa druge strane miru svih efektivnih zelenih vremena i svih izgubljenih vremena. Ova izgubljeno vrerne ne treba mesati sa vremenskim gubicima tokom "zelenog+iutag" intervala (slika 8) jer su im razliCiti smisao i upotreba.

MinimaJno efektivno zeleno vrerne !z... .. ) - izvedeno je na osnovu prethodnog stava 0 struktun vremena ciklusa Dobija se kada S9 zbir minimalnog zelenog vremgrul i medjuzelenog vremena umanJl za pnpadajuce izgubljeno vr~me (Z ..... n±J;l).

J

Praktican stepen zasicenia (xJ - maksimalno prihvatljivo zasicenje Z2 pojedine takove sa kojim S8 ulazi u proracun signaJnog plana. Mora biti manji ad 1, jer nerna srnisla projektovati upravljanje planirajuCi zasicena stanja RacianaJne vrednasti su izrnedju 0.8 i 0.9, a vrednost 0.95 je maksimalna prihvatlfJVa

Tabela 9

uc+I

=.srrana

;lika 13

:sklopu, emena !(oji se ::2utog ::u), pa ma (I).

I; svih ,. i svih :deima

lI\Ia a rna i

ze sa nista D.8i

Strana 23

upravljana svetJosnim signaJima

'i}

u~§Ce efektivnog zelenog u ciklusu (u) - predstavlja dec vremena dldusa koji se efektivno koristi za opsluiivanje tokova koji pripadaju signalnoj grupi m toku, Lako se dokazuje . "i!~zamenom Cinilaca i skraCivanjem) da je ovoj veliCini jednak i odnos y/x.

Inieijalno trajanje stania (t) - veea ad cveju vrednostl iz prethodne dye kolone tabele. Na osnovu njega 58 uocavaju kriticni tokcvi i nastavlja proracun, I (1') ima isti smisao.

EfektivnlJ zeleno vreme taka (z) • dobija 58 kada sa ukuono efektivno zeleno vreme ciklusa pomnoil odnosom uce~ta zelenog toka i uce~ta zelenog eele raskrsnice u trajanju ciklusa ( zj=(c-L)*Z;rz). Ova formula ne vaii za tokove ciie je zeleno vreme odredjeno na osnovu minimalnog eiektivnog zelenog vremena.

Korak 5: Uo~vanje mogucih kritienih tokova i utvrdjivanje koja kombinacija tokova je i zaista kriticna, Izracunavaju se vrednosti T. L Y i U za ciklus.

(13)

Korak 6: Izracunavanje opsega trajanja ciklusa na osnovu parametara kriticnih tokova j usvajanje konacne vrednosti cikluusa.

Kao opsti obrazac za proracun optimafnog cikfusa (u zavisnosti od kriterijuma) rnoze se koristiti modffikovani Webster-ov obrazac:

k = 0.4 k = 0.2 k=O

c = (1.4+k)L+5

o l-Y

za minimafnu potro~nju goriva.

za minimafne eksploatacione troskove. za minimalne vremenske gubitke.

(14)

Ima rezona de S8 usvoji i manja vrecnost ciklusa ad prethodnom formuicm izracunate. Jedan od ocigJednih je da ovako zracunata vrednost ciklusa obezbedjuje optimalne usfove sarno za kriticne tokove, dok ostalim tokovima raskrsruce odgovara kraci ciklus. I minimalno trajanje ciklusatakodje obezbedjuje postovanie prakticnih vrednosti stepena zasicenja zadatih u okviru ulaznih podataka. Ovako izracunat cil<fus sa naziva prakticnirn trajanjem cikfusa:

c =-.!::_ fJ l-Y

(15)

Kao konacna vrednost ckfusa se bira pogodna celobrojna vrecnost izmedju dye prethodno izracunate altemativnevrecnosti trajanja ciklusa.

'_ Aaskrsnica upravtjana svecJosnim signaJima

Korak 7: Izraeunavanje efektivnih zelenih vremena za svaku signalnu grupu u odabranog trajanja ciklusa

._

(16)'

,I) Korak 8: Izraeunavanje pokazatelja rada signala.

''C

t

~', Korak 9: Pon'avfjanje proracuna za altemativne planove stanja"generisane u cetvrtom

.~ koraku.

,

:~.

I'~ Korak 10: Izbor optimalnog plana stanja na osnovu poredjenja pokazatelja rada signata.

Korak 11: Izrada pfanova tempiranja signal a i grafickoj iii tabelarnoj formi za usvojen optimalan plan stanja

Dodatno i1ustrovanje metode kritil':nih tokova najpogodnije je ostvariti posredstvom prakticnog primera

4.1 PRIMER

Za raskrsnicu sa slike 14 i plan stanja prilozen uz nju potrebno je odrediti elemente sign-a1nog plana metodom kritienih tokova

-':>- I

Slika 14

.' .... -=

Srrana 25

tJ

; Na osnovu plana stanja mofe se nacrtati odgovarajuCi dijagram (gran stanja i tokova koji ~ biti od znaeaia u kasnijoj fazi uotavanja potenajaJnih kritienih tokova (Slika 15).

B

Slika 15

etvrtom

..



~nala.

iSVojen

!StVom

Fonnira se tabela ulaznih podataka (Tabela 10) na osnovu predvidjenog plana stania, geometrije raskrsnice, sacbracajnoq zahteva i ostaJih prethodno poznatih iJj utvrdjenih podataka,

TabeJa 10

aente

tat poelllnO zaonino medjuzel«1i rniniIMIno pralclf ~.nI IzgubIjeno min.1Ift. pnIlc.sc.p.
SWljo stanj. "<val ~no \I=iIa tak - %".no zasitenj.
I z.,,;n q • I : . X:7
~f"
1 A C s I ! 650 :wac I 6 I 3 0.90
2 I A I 9 I ;; I ~ I 240 I 1510 I 5 I 7 c.sz
3 I 3 I c I . I s I S<C , J250 I 4 I 3 I o.ss
4 I c I 8 I 5 I 8 I 580 I 1240 a I 5 j 0,90 I
5 I c I A I 5 , 6 I 170 I 1490 J I B o.sa
6 I 3 I c I 5 I 14 I . I . I 4 19 I 15 .
7 I c I A I 5 I 17 I I . 422 I :8 . U tabeli 11 grupisu S8 podaci kaji su rezultat proracuna efemenata signalnog plana .. Prvi deo tabele sadrii karake iniojalnog proracima trajanja cikfusa rada signala.

'14-

' ..... ' .

Raskrsnica uprav/jana svel10snim signaJima

Suana 26

- .,.

:.i. ... ~ ..

:;~

.,.

~.

Tabela 11

10k y ... Q/- u-Y~ I 100u+1 f ~in ... l- 1 t uc+1 " I % I x-yea
,!,Z""t,,+1
I 1 0.19 Co21 I 27 I ,. I 27 :!S 25 I 52 ! 0.2&
2 0.16 0.17 I 22 I :2 1 Z2 20 I 20 I 29 I C.50
3 0.28 0.33 I 37 I lJ I 37. 34 34 I 30 I 0.84
<I 0.<17 0..52 I 60 I ~3 1 so 55 I 5.5 I "8 I 0.68
5 0.11 0.12 1 15 I I ~5 14 I to: I t9 I C.S:
6 . I I : s , :9 I 19 I 30 I
7 . . I . I :::z I 22 . Z2 I 16 I _.

Na osnovu kolone (t) iz tabele 11 na c;i2gramu sa slike 15 uocaveju se potencijalni kriticni tokovi. Prvo se iz konkurencije e!iminisu oni tokovi koji sigumo ne spadaju u kriticne. To su oni koji se odvijaju simultano sa drugim tokom koji zahteva vece inicijalno zeleno vreme. Taka u primeru tokovi 6 i 5 bivaju eliminisani jer njima simultani 3 i 7 imaju vece

vremenske zahteve. ' .

'jj',

. .,.

Na redukovanom dijagramu stanja i tokova (bez grana 6 i 5) uocavalu se konkurentni nizovi kriticnih tokova, Svaki od nizova se sastoji od pojedinacnih tokova koji se medjusobno nadovezuju i tako Cine ciklus (svaki niz pocinje i zavrsava u istam stanju, rna koje to bilo). U kcnkretnom sJueaju konkurentni nizovikritienih tokcvasu.t-z, 2-3-7 i 3-4. Za njih je potreno primeniti korak 5 procedure proracena i na osnovu najVece vrednosti (T) odrediti koji nizje kritiCan. U konkretnom slueaju to je niz 3-4 (f~=37+60=97). pa su kritieni tokovi za razmatrani primer tokovi 3 i 4. Oni cine ciklus jer tok 3 pocinje u stanju B. u stanju C se na njega nacovezuie tox ~. a en zavrsava ponovo u s;:anju 8 .

Drugi blok pretnodne taoere (desnij rezunar je proracuna granicnih vrecnosu (co i c~ I usvajanja inicijalnog trajania ciklusa. Ulczni padaci za ovaj proracun na osnavu tabele j j bili su L=~=13+14=12: Y=Y;"':'=Y3-,;-y.=O.75 j U=U3-4=u3+u~=O.a5. OptimaJna vredncst ciklusa uz k=O.2 iznosi 101 sekundu 2 minimalna 80 sekundi. Usvojen je ciklus od 90 sekundi.

Sled; provera kritienih tokova za usvcjeni ciklus. lzracunate vrednosti (uc+l) ponovo se porede sa vreonoscu (z",.., -;..1) i usvaa veta vrednost za trajanje stanja (t'). Ponovo S8 uOCavaju kritieni tokovi (ne moraju u svakorn sfieaju to biti isti tokovi iz inicijalne faze proraeuna) i sabiraju traianja njihovih stanja da bi se uocita kruticna kombinacija. U konkurenciji su isti nizovi potencijalnih kriticnih tokova, a u konkretnom slueaju niz 3-4

. panovo se iskazuje sa najvetim vremenskim zahtevom (T3-4=34+S5=B9).

l

1

--.

::1).50

:!iD.se

;:t.S2

:Kriticni Be. To !!Elena lIvece

entni i;iii se u.rna :13-4. lIrIosti sa SU

Iju B.

= .. - II

nest j 90

::: se ese =ze

U ;J_L

Strana 27

Sledi proraeun zelenih vremena za svaki od tokova signalnog plana. Prvo se raeunaju intervali koji pripadaju kritienim tokovirna, a zatim na osnovu njih i ostaJi. Ukupno raspelaZivo efektivno zeleno vrerne dkJusa je (c-L). pa sa ono raspodeljuje na kritiene

tokove srazmemo nJihovim odnosima efektivnog zelenog i ciklusa (u=ylxp=z/c):

~ . ./

c-L z.:(--) u.

1 U .'

(17)

Ako je za neki ad kritienih tokova usvojeno minimalno zeleno vreme Zmirt onoa se na taj tok ne primenjuje prethodna formula.

Proracun eiektivnih zelenih vremena za nekriticne tokove ima vise varijanti (odgovarajuce iluS'"uacije dijagrama sfanja za svaku ad yarijanti date su na slici 16. a ona nema veze sa racunskirn primerom kaji je izIoien):

(a) Ako se pocetno i zavrsno stanje nekriticnog toka poklapaju sa odgayarajucim stanjima kriticnog toka (tokovi se u okviru signaJnog plana opsluzeju simultano). onda su zbirovi efektivnog zelenog i izgubljenog vremena (z.,,+Q za aba taka [ednaki, pa se zeleno vreme nekriticnog toka izraeunava kao:

(18)

(b) U slucaju da je kritiean tok "ovenap" opa (pojavljuje se u dva iii vise susednih stanja). a nekriticni sukcesivni tokovi se sa njim simuftano odvijaju. zbir efektivnog zelenog i gubitke kriticnog taka (~+Ik) treba posmatrati kao "kvazj-cikJus~ za obuhvacens nekriticne tokove. Odgavarajuce "kvazi-izgubijeno vrerne" avog fiktivnog cikJusa je jednako zbiru izgubljenih vremena pripadajuCih nekrttienih tokova, a odgovarajuci odnos zelenih vremena i ciklusa je zbir ovih ocnosa za iste nekritiene tokove. Njihova zelena vremena sa proracunavaju po obrascu;

(19)

(c) Najopstij: slucaj je kada signalni plan sadrZi vise tokova "overlap" tipa i ani nisu sukcesivni ni simultani. vee se delimieno preklapaju. T ada se svakom ad "overlap" tokova "pridruzuju" sukcesivni jednokratni tokovi da bi se dobile sekvence koje se opsluzuiu simuttano i aja trajanja se magu poistovetiti. Trajanje sekvence koja sadrZi kriticne tokove imenuje sa "kvazi-ciklusom" (c.=z,.l+lkl+~+Jk2) i proracun zelenih vremena tokova simultane sekvence vrsi prema abrascu (19).

~'_,

- .

. ~ .

-!:",'~ .

~ _.'

,.~". -v ,

I~

,::{Y

, ~",.

~-....\

..

" ;

:1- L .!

""

'," ..

~'

Raskrsnica upravljana svedosnim signaJima

Suana

b)

~

d) t •

~

Slika 16

(d) Aka su jednokratni tokovi kritieni. a simultano sa njima se odvija i visekratni nekritiean tok, njegovo efektivno zeJeno vreme se izracunava peste se od ukupnog trajanja sekvence simuttanih krrticnih tokova oduzme izgubijano vrerne nekriticnog taka:

:!;

(20)

Posto '~u izracunata iii usvojena' sva e1ektivna zelena vrernena signalnog plana, pristupa se odredjivanju stvamog zelenog vremena stanja (faza). To je vreme tokom koga je na odgovarajutem signalu prikazan zeleni signalni pojam. lzracunava se kao:

Z=lzeff+l)-I

(21)

pri eemu se velicina (Zeff+l) U obrascu odnosi na tok kofi u celosti pripada posmatranom stanju (za primer sa slike 17 tok 2 za stanie A. tok 5 ili 6 za stanje D). Mogue je j slueaj da nema taka koji u celosti pripada odredjenom stanju (takvo je stanje B na slici 17), pa se

" tada koristi obrazac:

k-'

L(Ze=-:+l) =r (Z+I)

l

(22)

na osnovu koga se izracunava srvarno zeleno vrerne odredjenog stanja. U tom slucaju se odvojeno posrnatra dec ciklusa (sekvenca) koji sadrZi odqovarajuce visekratne tokove u

"<"" "' -C""" "

kada se pojavljuju rokovi Die je zeleno vreme usvojeno kao ~in' procedura proracuna zelenih vremena

koja od njega zavise se toj cinjeniCl prilagodjava; u shJtaju (1) se zeleno vreme ne proraeunava vee se zadr±ava usvojeno zmin; "ada se Zmu, pojaviJUie u okviru 'kvazi-ciklusa' njegovo rrajanje se prildjucuje 'kvazi-vremenskim gubicima', a odnos zelenog i ciklusa u izostaie iz 'kvazi·odnosa zelenog i ciklusz";

Strana 29

celosti. (sekvenca izmedju stanja AiD na slid 17) i za njega se uspostavlja prethodna Iednakost. a zatim jz nje izvocli traiena vrednost.

rC3A rca B !~C rc.sD
~GJI i J i! _ .• J
I
~c ., V -, :
, ~T·II I' , i
,1-,-'
, ,.
ifika 16
iuitiean
irvence ~
~20} Slika 17

Na osnoVu trajanja stania i medjuzefenih vremena jednostavno se odredjuju trenuci izmene stanja (Slika 18). Usvaja se da ie za prvo stanje F1 =0, a za ostala koristi obrazac:

mena !!t: se

ifuje Slika 18

asa·;-·

1'0 • ...

b.l.)

:::Z2)

aju se eve u

I·~ ........ •

(23)

- ': ... ': ..

-,_

Raskrsnica upravljana svetlosnim signaJima

Posledrjji korak u primeni metode kritienih tokova je provera projektovanog stepena zasitenja u odnosu na praktifui stepen zasitenja '), ko] je na pocetku zadat kao preduslov. Ukofiko je za sve tokove ispunjen uslov x<l), onda je projektovani signalni plan korektan. Uporedfrvanjem pokazatelja efikasnosti za razlicite varijante signalnog plana iste raskrsnice utvrdjuje se i usvaja najpovoljnija realizacija.

U tabeli 12 prikazani si vremenski cinioci signalnog plana vezani za pojedinacne tokove koji S8 u njegovim okvirima opsluiuju.

Fabela 12

10k laze mecu:.~n; .'eit":. .... I'1(1 I ~U:..c, ~·llS.o".'"no s:ar.:"11 1':;Ubjl~nO I ;"';:l,.oajuie srverno
lntentaJ xeleno S".&rtlJ !l..1.o pomsjl; we-me vrema z erenc
I :e~ ., b I+~ I 2 .. " ..... 1 :e~ .... J-r
~s
1 A+B 6 I E2 2 I 2 B 6 68 I 62
2 I A 6 I 2S I 3 I 4 I s I 5 J.: I 28
3 B 5 I so I 2 I 3 7 I 4 J ~ I ::'9
" C+A 5 .(8 G 3 11 8 56 51
5 C 5 I 19 2 " 7 3 22 17
5 B 5 I 30 1 2 6 " 3< 29
7 C 5 I 18 I 2 6 4 22 17 U tabeli 13 prikazani su elementi signalnog plana za dati primer koji u potpunosti definisu njegove okvire j strukturu.

Tabela 13

Faza Medjuzeleno I Stvarnc I i j ;
Trenutak Pocetax ZaVrSe'L2K !
I i Ze!E~: izmene i zelencc zelenoc
Z I r I r+1 I F+I...;-Z i
A I 6 I 28 I o (90) I 6 I 34
I 8 I .. 5'" I 29 I 3t. I 39 I 68
I C j 5 I 17 I 68 , 73 I 90 (0) :lltvat.no :E1!leno

~=e~·J...' ..,.

efinisu

---, ~aK I :::J9 :

~

=J

~

25

51

17

29

17

<, __

Strana 31

pokazatelji efikasnosti rada raskrsnice upravljane svetlosnim signa lima

pokazatelji efikasnosti sa koriste kao izmeritelji kvaliteta upravljanja signalisanom raskrsnicom. Posebno su prakticni i neophcdni za analizu "pre i pos!e" kcjom sa verifikuje novoprojektovano upravljatko re§enje U odnosu na inicijalno upravljanje. Najtesce se kao pokazatelji izracunavaju vremenski gubici, braj zaustavljanja, procenat zaustavlianja, duiine redova, rezervni kapacitet, nrvo usluge.

Vremenski gubici vozila ko] su rezultat upravljanja tokovima na raskrsnici putem svetlosnih signala svakako su najilustrativniji kvalitativni pokazatelj efikasnosti upravljanja. Izracunavaju se za svaku traku (iii skupinu traka) posebno.

(1 ')2 ~ 1:

d=C--~ + X -O.6S(...£)lXIZ•S1) [slvozl

2 ("- -AX) 2q( I-X) q2

(24)

d - prosecrn vrernenski gubici po vozilu na traci (skupini traka);

c ~ trajanje ciklusa: .

1 ~ uCesce efektivnog zelenog trake u cklusu (z~"'C); x - step en zasicenja na traci (q/(J.s));

q - protok vozila na traci;

S - zasiceni saobracajni tok trake.

Svaki od tri clana izraza ima svoje porekfo: prvi predstavlja gubitke pri uniform nom toku koji dolazi na prilaz raskrsnice; drugi predstavlja gubitke vozila koja pristiiu u slucajnim trenucima i prikljueuju se redu vozila pred 5ignalom; treCi Clan je empirijskog karaktera i namenjen je korekcijj izraza j njegovom usaglaSavanju sa eksperimentalnim vrednostima.

Izraz za vremenske gubitke vczila se cesto predstavlja kaofunkcja traianja ciklusa i protoka, a cinioci M AU, "S" i "C" se oCitavaju iz' odqovarajucih tabela.

B d=cA+--.,.C

q

(25 )

Korekcioni faktor C se iskazuje kaa procenat ad mira .prvadva clana izraza i uzima vrednosti izmedju 5 i 15 procenata. Smatra se prakticrum i dovoljno preciznim usvojiri vrednost od 10 procenata. pa taca izraz za vrernenskequbitke ima jecnostavniii oblik.

d=O.9[C(1-l)2+ r ] 2 (l-lx) 2q(l-X)

Raskrsnic8 up/7i1Vljana svetlosnim signaJima

Srrana 32

Prethodni i:zraz za vremenske gubitke ima jos jednu.vanjantu koja se u praksi koristi, a' nastala je njegovom rnatematickorn transformacijom:

d=O.43( (C-z,,!!)2 -+ Y ) fs/vozl

C(l-y) )..s().-y)

(27)

Ukoliko se na raskrsnici (pojedinim trakama) javljaju zasicena stanja (x>Xo) , vremenski gubici se lzracunaveju modelom Newell-a i Miller-a.

d= (C-z .. u) 2 +N x [s/vozj

2C(1-y) 0 q

(28)

Kriterijum zasicenja je:

X =0 67+~ (29)

co· 600

Veli~na "No" predstavfja prosecan "neopsluZenin red - braj vozila po traci koja ostaju pred signalom po gubitku zelenog signalnog pojma.

PO}

K - kapacitet trake,

Tf - period postojanja saobracalnoq zahteva q koji je uslovio zasicenie (sat). x - stepen zasicsnja (q/K).

f3 - (X-1); irna negativnu vrednost za stepen zasicenia manji ad 1 (Xo<x<1).

Ukoliko je stepen zasicenia na traci rnanj od merodavnog (x<xJ. "No" se smatrajednakim nuli i sam izraz za vremenske gubitke po Neweil-u i Miffer-u svodi se na prvi clan.

Ukupni vremenski gubici na saobracainoj traci signafisane raskrsnice izraieni u casovrna

na Cas izrazavaju se sledeCim izrazorn: ?

De qC(:-A) 2 +NaX [hlh] 2 (:-y)

( 31)

Q(oristi,

emenski

(28) ,

-(29) f.u pred

aakirn

rvirna

.. -

n)

Slrana

(27)

---------- -------------

--

Strana 33

lzraz je rezultat mnozenja proselnih vremenskih gubitaka vozila po traci sa Casovnim protokom vozila na to] traci.

D",_EQ_ ['I' J 3500 n. r. •

o [vozlhJ

(32)

Broj vozila u redu, odnosno duiina reda na prilazima raskrsnice su od znacaia zbog obezbedjenja dovoljne duZine s2ct:raeajnih traka i izbegavanja blokade normalncg odvijanja saooracainoq procesa (blokace bliske prethodne raskrsnice iii prilaza saobracajnici, susedr.ih sact::racajr.ih traka). Naivecu duzinu red costize na kraju crvencg vremena, neposredno crec cccetak prair.jenja, Konsre se ova aiterna,ivna izraza za brc] vozila u redu i usvaja veta cd izracunann vrednosti.

c:r

N= (....::. +cd) 2 .

(3 J)

N=qr

(34)

Kada su na prilazu prisutna stanja brlSka zasicenju (kriterijum je x>~) red vozila pred signalom se ne prazni u potpunosti i zahvafjujuci tome tokom trajanja odgovarajuceg saooracajnoq zahteva broj vozila u redu dostiie vrednost prema obrascu (35), Velicina No ranije je uvedena i izracunava se primenom obrasca (30).

( 35)

Prosecna duZina reda u tract sa izracunava mnoienjem broja vozita u recu (oorasci 33, 3i! iii 35) sa prosecnorn ct..:iinom vozua (.:avisi cc struxture voznag parka I srrukture taka na kankremoj traci) i prosecrum rastcjamern kCle vczaci cstavijaiu :Z;71EC;:; vozita koja store u redu.

Prosecan braj zaustavljanja pa vozilu (za adredjenu traku ifi grupu traka) tokom prolaska raskrsnicom racena.se pod pretpostavkom da sva vozila koja sa pojavljuju tokom crvenog signalnog pajma i tokcrn prainjenja reda pred signaJam moraiu da stanu i prikljkuce se kraju reda, Ista veliCina pomnoiena sa 100 predstavqa i procenat bar jed nom zaustavljenih vozila

l-A., 11, P,=C_9 (--- .. -}

- l-y.i qc

(36)

Raskrsnica upravljana svetJosnim signaJima

Ukupan broj zaustavljanja vozila tokom jednosatnog intervaJa rada signala izracunava S8 na asnavu proseenog broja zaustavfjanja [I startovanja} po vozilu i protaka vozila tokom jednog sata:

(37)

Potrosnja goriva je znacajan korisnicki i sistemski krnerijum upravljanja svetlosnim signalima U pltanju su enerqetski, finansijski i ekoloski onioa. Proracun se vrs: na osnovu prosecne jediniene pctrosnje vozila konkretnog voznog parka (podneblja) prilikom manevara ko] su uslov!jeni radom signala.

( JS)

.~ ~

. j~

"

Prvi sabirak je namenjen potrosoj goriva prilikom rada motora na praznorn hodu (f3 je i~

,~ jedinicna potrosnia qoriva - tokom jedne sekunde). a drugi je rezultat zaustaviianja vozila ~

(.., je potrosnja goriva tokom jednog zaustavtjanja i ubrzavanja do normalne eksploatacione .~ brzine).]

f:

~s~

~ i

Akcerik, R.. TRAFFiC SIGNALS: CAPACITY AND TIMING ANALYSIS, Australian Road

Research Board. Victora, 1981.

•• s '

6. Uteratura

.Stanic, 8.. IS1RAZJVANJA EFEKATA SIGNALN()G PLANA PRJ ZASICENOM TOKU, doktorska disertaciia, SaobraCajni fakultet, Beograd. 1991.

Webster. F.V., TRAFRC SIGNAL S:: I nNGS, Road Research Laboratory. London, 1969. WebSLer, F.V., Cobbe. 8.M.. TRAFfiC SIGNALS, Road Research Laboratory, London. 1966.