Urgentna medicina

Urgentna medicina je grana medicine koja se fokusira na dijagnozu i tretman

akutnog oboljenja i povreda koje zahtjevaju trenutnu medicinsku pažnju.

Teme urgentne medicine: [uredi]

1. Kardiopulmonalna reanimacija
2. Šok
3. Poremećaji acido-bazne ravnoteže, tečnosti i elektrolita
4. Disanje i poremećaji disanja
5. Glavobolja
6. Bol u grudnom košu
7. Bol u trbuhu
8. Bol u zglobovima i kostima
9. Koma
10. Gubitak tečnosti
11. Krvarenja
12. Politrauma
13. Povrede glave
14. Povrede lica i vrata
15. Povrede kičmenog stuba i kičmene moždine
16. Povrede grudnog koša
17. Povrede trbuha
18. Povrede mokraćnih i polnih organa
19. Povrede ekstremiteta
20. Povrede šake
21. Trovanja
22. Obrada rane
23. Urgentni postupci

SADRZAJ

Uvod ………………………………………………………… 2
Pribor ………………………………………………………… 3
Pregled ………………………………………………………… 5
Ozivljavanj ………………………………………………………… 7
e
Povrede ………………………………………………………… 12
Trovanja ………………………………………………………… 17
Ujedi ………………………………………………………… 18
Ostalo ………………………………………………………… 21
 

PRVA POMOC

Uvod
Koliko putovanje nosi u sebi cari toliko moze da bude i opasno. Pre
svega sami treba da povedemo racuna o tome sta, gde i kako radimo i
tako smanjimo na minimum rizik da nam se avantura pretvori u nocnu
moru. Treba podjednako brinuti i o malim i o velikim stvarima, pocevsi od
toga koliko se oblacimo, preko izbora prijatelja, pa do mesta koje je bolje
zaobici. Ipak ne mozemo na sve uticati, i koliko god bili oprezni moze se
dogoditi na nam zivot i zdravlje budu ugrozeni. U ovom poglavlju opisane
su mere prve pomoci koje treba preduzeti u takvim situacijama bilo da
pomognemo sami sebi ili drugome.
Pojam i znacaj prve pomoci
Prva pomoc je skup postupaka i mera kojima se spasavaju zivot i
zdravlje unesrecenog ili povredjenog coveka, a primenjuje se na licu
mesta. Cilj pruzanja prve pomoci je da povredjeni sto pre i u sto boljem
stanju stigne do strucne medicinske pomoci, odnosno u najblizu
medicinsku ustanovu. Svaki covek treba da zna da je ukaze samom sebi
ili svom drugu. Ona treba da bude pruzena sto pre, ne cekajuci na
dolazak strucnog osoblja, jer to predstavlja samo gubitak dragocenog
vremena, a ponekada upravo takva zakasnjenja dovode u pitanje zivot
povredjenog. U nesrecama se prisutni cesto zbune i ne mogu da odluce
sta je najbolje i najefikasnije u pruzanju prve pomoci, ne znaju sta treba,
a sta ne treba da rade. Taj strah koji dolazi najcesce od krvi, rane,
besvesnog stanja coveka, ili ako se cuje jauk povredjenog, ne treba da
bude prepreka ni strah od odgovornosti za zivot povredjenog. Onaj koji
pruza prvu pomoc valja da bude miran, stalozen, svestan odgovornosti,
uporan, snalazljiv i siguran u svoje znanje jer samo takav moze biti
efikasan. On je duzan da primenjuje samo medicinski opravdane mere i
nedopustivo je da postupa u duhu nadlekarskih saveta, kojih se jos uvek
drze neki, uprkos upozorenju lekara. Nemarnost i povrsnost u izrucivanju
osnovnih znanja iz prve pomoci je za svaku osudu i moze da se osveti
kako drugome tako pre svega i onome ko taj propust napravi.

PRIBOR
Pri pruzanju prve pomoci koriste se standardna i prirucna sredstva.
Ukoliko postoji mogucnost uvek treba koristiti standardna sredstva, a to
su ona sredstva koja su unapred pripremljena za takve prilike. Medjutim,
cesto se na mestu dogadjaja ne raspolaze sa njima, pa se koriste
prirucna sredstva i pri tome dolazi do izrazaja znanje i sposobnost lica
koje pruza prvu pomoc. U nastavku su predstavljena standardna
sredstva za pruzanje prve pomoci, a uporedo i prirucna koja se mogu
koristiti u njihovu zamenu.
Zavojni materijal
Prvi sloj zastite (stavlja se direktno preko rane)
Kod zastite rane zavojnim materijalom mora se omoguciti slobodan
pristup vazduha do rane i upijanje njenih izlucevina. Delovi koji dolaze u
neposredan dodir sa ranama moraju biti potpuno cisti i po mogusnosti
oslobodjeni klica da bi se sprecilo svako zagadjenje (u suprotnom dolazi
do gnojenja ili druge vrste ostecenja naseg tela). U te svrhe najbolje sluzi
gaza, retka tkanina savijena u vise slojeva koja moze biti razlicite
velicine. Nepravilno je upotrebljavati vatu za pokrivanje rana, jer se ista
uvlaci u ranu, lepi za njene zidove, brzo skori i tako onemogucuje
slobodan pristup vazduha i oticanje izlucevina. Kada se ne raspolaze
gazom, tada se za pokrivanje rana mogu upotrebiti komadi cistog platna,
ciste maramice ili delovi cistog rublja. Ovi predmeti treba da su sveze
oprani i ispeglani jer se upotrebom visoke temperature unistavaju klice.
Drugi sloj zastite (stavlja se preko prvog sloja)
Sredstva koja su postavljena direktno preko rane treba da se ucvrste uz
telo zavojem ili flasterom. Posto ne dolaze u neposredan dodir sa ranom,
nije potrebno da se prethodno oslobode klica, ali svakako prethodno
moraju biti cista i suva. Zavoji su trake od pamucnog prediva i mogu biti
rastresitog ili zbijenog tkanja, razne sirine i duzine, sto zavisi od mesta
na kome se upotrebljavaju. U nedostatku zavoja koriste se komadi platna
iscepani u vidu traka, zatim rublje ili druge tanke tkanine. Narocito
pogodna sredstva za previjanje razlicitih delova tela jesu marame.
Najbolje su velike trougle, koje su unapred pripremljene, ali i sve vece
zenske marame, dzepne maramice, tanjih tkanina. Gaza ili druga
sredstva, kojima se pokrivaju rane, mogu da se ucvrste uz telo jos i
flasterom, odnosno, dugim lepljivim trakam koje su pripremljene za
previjanje. U zamenu mogu se koristiti sve ostale lepljive trake koje sluze
bilo za izolaciju u elektrotehnici, bilo za lepljenje drugih materijala.
Gotovi proizvodi sa prvim i drugim slojem zastite
Postoje proizvodi koji imaju medjusobno spojenu gazu i zavoj. Za
posekotine i manje rane to su hanzaplasti, a za ozbiljnije povrede koristi
se takozvani "prvi zavoj". On se smatra najboljim sredstvom za pruzanje
prve pomoci. Sastoji se od jastucica, gaze i trake zavoja, oslobodjeni
svih klica i upakovani tako da je njihovo zagadjenje nemogucno. Na
omotu prvog zavoja napisano je uputstvo za njegovu primenu. Prilikom
otpaiivanja treba voditi racuna da gazu ne dodirujemo prljavim rukama
kako je ne bi zagadilli.
Poveska za zaustavljanje krvarenja
Najpopularnija gumena traka je Esmarhova poveska. Medjutim, vrlo
cesto se u istu namenu koristi unapred pripremljena platnena poveska.
Kao prirucno sredstvo mogu se upotrebiti kais, kravata, platnena traka ili
slicno.
Imobilizaciona sredstva
Standardna sredstva su Kramerova, Tomasova i Diteriksova udlaga. To
su sredstva pomocu kojih se prelomljene kosti postavljju u nepokretno
stanje. Medjutim ova sredstva su glomazna i samim tim nezahvalna za
nosenje pa se najcesce zamenjuju prirucnim predmetima kao sto su:
motke, grane, siblje, mlada stabla, metalne sipke, skije, karton i slicno.

 
 
PREGLED
Da bi se pruzanje prve pomoci izvelo sa sto manje rizika po zivot i
zdravlje povredjenog i spasioca vazno je pridrzavati se odredjenog
redosleda radnji i postupaka prilikom pregleda. Unesrecenima sa
sigurnim znacima smrti ne treba ukazivati prvu pomoc. Sigurni znaci
smrti su: mrtvacke pege u vidu modrih ili ljubicastih mrlja na onim
delovima tela na kojima povredjeni lezi. Dali znak je mrtvacka ukocenost
koja se javlja u prvim casovima posle smrti, a kasnije moze i da popusti.
Posle smrti se javlja i zamucenost roznjace na oku koja je za zivota
sjajna i providna, a u isto vreme se moze primetiti i pojava nepravilno
izduzene zenice ili takozvanog macijeg oka.
1. prilazeci mestu nesrece spasilac mora da sagleda okolnosti pod
kojima se nesreca desila, da osmotri teren i da proceni da li
povredjenom, kao i njemu samom, preti neka neposredna opasnost.
Odmah zatim pristupa otklanjanju uzroka koji su doveli do povrede.
2. procenivsi situaciju spasilac ce obavestiti najblizu stanicu hitne
pomoci i organe unutrasnjih poslova koji ce brzo angazovati specijalnu
ekipu za pruzanje prve pomoci na nacin koji odgovara mestu i uzroku
nesrece.
3. ako je vise povredjenih u isto vreme, tada treba brzim ali pazljivim
pregledom odabrati one kojima treba najpre pruziti pomoc. To su
povredjeni koji ne disu, kojima je srce prestalo da radi, koji jako krvare i
koji se guse usled toga sto su u besvesnom stanju. Treba imati na umu
da oni koji najvise vicu i jaucu i koji uporno traze pomoc ne moraju biti i
najteze povredjeni.
4. sledeci zadatak spasioca je da odabranom povredjenom proveri
disanje. Potrebno je posmatrati podizanje grudnog kosa, da li se sire
nozdrve, da li sisti vazduh kroz usta i nos, da li povredjeni krklja ili mu se
obrazi pomicu. Povredjeni koji ne dise ima modrikastu ili sivu boju koze,
a ta promena najispoljenija je na ustima, usnim skoljkama, nosu i
noktima. U tom slucaju treba odmah pristupiti vestackom disanju.
5. teze se utvrdjuje rad srca, ali je najsigurnije ako se opipa puls na
vratu. Drugi, tezi, nacin je pipanje ili slusanje otkucaja srca ispod leve
dojke. Svako izrazeno krvarenje iz rane je siguran znak da srce radi. Ako
srce ne radi ili se makar samo u to posumnja, treba odmah zapoceti sa
spoljnom masazom srca, odnosno kombinovanim ozivljavanjem.
6. ako povredjeni dise i radi mu srce, treba utvrditi da li je pri svesti. To
se najlakse postize postavljanjem uobicajenih pitanja. Ako na njih ne
odgovara, moze se lakim stipanjem ili blagim ubodom pokusati da se on
probudi. Ukoliko ni to ne uspe, povredjeni je u besvesnom stanju, iako
moze cak i da jauce, da se grci ili krece nogama i rukama. Ako je
povredjeni bez svesti treba mu proveriti prohodnost disajnih puteva i
okrenuti ga na bok ili potrbuske.
7. sledeci zadatak je utvrdjivanje krvarenja. Pregledom treba obuhvatiti
celo telo povredjenog. Cesto je potrebno zbog toga skinuti, raseci ili
rasparati neki deo odece ili obuce. Po pravilu, odeca se skida prvo sa
zdrave strane tela pa tek onda sa povredjene. Medjutim, odecu i obucu
ne treba skidati bez potrebe posebno ako postoji jako krvarenje, vec se u
tom slucaju odmah pristupa njegovom zaustavljanju.
8. potom treba pregledom ustanoviti da li postoji neki prelom kostiju ili
povreda zglobova. Tako povredjene delove tela treba uciniti
nepokretnim.
9. povredjenog postaviti u najpovoljniji polozaj i sacekati transport
do zdravstvene ustanove.
 
OZIVLJAVANJE
Prestankom disanja i srcane radnje nastupa prividna smrt, koja ako duze
traje postaje prava smrt. U najvecem broju slucajeva najpre prestaje
disanje, a tek posle 5 do 6 minuta prestaje i rad srca. Posle toga nam za
ozivljavanje preostaje svega 5 do 10 minuta. Medjutim u slucajevima
smrzavanja i utapanja u hladnoj vodi vreme prividne smrti znatno duze
traje pa je i vreme za koje je ozivljavanje moguce nesto duze nego u
ostalim slucajevima. Cilj ozivljavanja je uspostavljanje normalnog disanja
i rada srca. To se postize vestackim disanjem i spoljasnjom masazom
srca.
Vestacko disanje
Pripremanje povredjenog za vestacko disanje
Vestackim disanjem se nastoji oponasati prirodno disanje, sto znaci
uvlacenje i izbacivanje vazduha iz pluca. Da bi se vestacko disanje
moglo izvoditi, potrebna su dva osnovna uslova. Prvi je da su gornji
disajni putevi (usta, nos, zdrelo, dusnik i krupne dusnice) prolazni, a
drugi da postoji mogucnost sirenja grudnog kosa. Usta i zdrelo se mogu
ocistiti prstima ili stapicem obmotanim maramicom, narocito ako je rec o
zapusenju krupnim ili cvrstim predmetima (uvek treba nastojati da se
dospe sto dublje u zdrelo). Ako je doslo do zapusenja tecnostima, tada
se disajni putevi mogu osloboditi okretanjem povredjenog potrbuske da
se tecnosti same iscede. U slucaju duboke besvesti, jezik se mora podici
tako da se izdignu brada i donja vilica, a glava zabaci unazad.
Okretanjem povredjenog potrbuske takodje se vraca jezik u normalan
polozaj. Nakon stvaranja uslova za izvodjenje vestackog disanja spasilac
se opredeljuje za metodu koju ce primeniti.
Metoda "usta na usta"
Ovaj nacin vestackog disanja je najsigurniji i do sada je pokazao najvise
uspeha. Lako se uci, najmanje je zamoran, moze se primeniti u svim
prilikama i svim polozajima.
1. povredjeni se postavi na ledja. Spasilac klekne pored njegove glave,
jednom rukom mu zapusi nos, a drugom izdigne vrat i time mu zabaci
glavu da bi se oslobodili disajni putevi.
2. zatim se punim plucima udahne vazduh, usta prislone na otvorena
usta povredjenog i snazno izdahne. Time se uduva u pluca dovoljna
kolicina vazduha i grudni kos povredjenog se vidljivo prosiri. To je prvi
deo vestackog disanja, odnosno udisaj povredjenog.
3. tada onaj koji vrsi ozivljavanje, podigne svoju glavu tako da se
omoguci izlazenje vazduha, odnosno izdisaj (nozdrve su sve vreme
zapusene!). Ovaj drugi deo vestackog disanja se obavlja bez ikakve
pomoci, jer se grudni kos povredjenog sam steze usled svoje elasticnosti
i istiskuje vazduh iz pluca. Za to vreme treba ponovo duboko udahnuti
vazduh i ponovao ga uduvati u usta povredjenog.
Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom brzinom
kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomoc. Svako ubrzavanje je stetno jer
odudara od normalnog disanja.
Metoda "usta na nos"
Ova metoda se izvodi ukoliko su usta povredjenog veca od usta
spasioca, ili su povredjena. U sustini je ista kao i metoda "usta na usta"
samo se vazduh uduvava kroz nos.
1. povredjeni se postavi na ledja, a glava zabaci unazad. Spasilac klekne
pored njegove glave, jednu ruku mu spusti na celo i tako pridrzava glavu
u zabacenom polozaju, prstima druge ruke mu obuhvati podbradak, a
palcem nastoji da mu zatvori usne da kroz njih ne izlazi vazduh.
2. zatim se punim plucima udahne vazduh, usta prislone na nos
povredjenog i snazno izdahne. Time se uduva u pluca dovoljna kolicina
vazduha i grudni kos povredjenog se vidljivo prosiri. To je prvi deo
vestackog disanja, odnosno udisaj povredjenog.
3. tada onaj koji vrsi ozivljavanje, podigne svoju glavu tako da se
omoguci izlazenje vazduha, odnosno izdisaj. Ovaj drugi deo vestackog
disanja se obavlja bez ikakve pomoci, jer se grudni kos povredjenog sam
steze usled svoje elasticnosti i istiskuje vazduh iz pluca. Za to vreme
treba ponovo duboko udahnuti vazduh i ponovao ga uduvati u nos
povredjenog.
Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom brzinom
kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomoc. Svako ubrzavanje je stetno jer
odudara od normalnog disanja.
Metoda "usta na usta i nos"
Ova metoda se primenjuje kada se ozivljava dete. Identicna je prethodno
opisanim metodama s tim sto spasilac prekriva svojim ustima i usta i nos
deteta odjednom (posto je lice deteta malo).
Metoda pomocu ruku
Ova metoda se primenjuje kada postoje obimne povrede usta i lica, jaka
krvarenja iz usta, trovanja ili udisanja bojnih otrova. Veoma je zamorna,
pa je dobro ako postoji vise spasilaca koji ce se smenjivati.
1. povredjeni se okrene potrbuske, ruke mu se saviju u laktovima, a sake
podmetnu pod celo. Spasilac klekne prema glavi povredjenog, okrenut
prema njemu, a dlanove mu stavi na ledja u visini plecki.
2. potom ravnomernim pritiskom (bez trzaja i ne suvise jako), koristeci se
tezinom svoga tela, spasilac nastoji istisnuti vazduh iz pluca povredjenog
(ruke stalno drzati opruzene u laktovima jer to manje zamara). To je
izdisaj.
3. posle toga se prestaje sa pritiskom, sake se premeste na nadlaktice
povredjenog, blizu laktova, a zatim laktovi odignu i na taj nacin prosiri
grudni kos sto dovodi do uvlacenja vazduha u pluca, odnosno do
udisanja. Laktove povredjenog treba podizati odmereno, toliko da se ne
odigne grudni kos od podloge.
Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom brzinom
kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomosc. Svako ubrzavanje je stetno
jer odudara od normalnog disanja.
Spoljasnja masaza srca
Spoljasnja masaza srca primenjuje se na povredjenog kome je srce
prestalo da radi. Cak i ako nismo sigurni da li srce kuca ili je rad srca
samo oslabljen treba pristupiti masazi jer ona ne moze nauditi.
Spoljasnja masaza srca je zamorna i opravda je samo u prvih 5 do 10
minuta posle prestanka srcane radnje.
1. povredjena osoba se polozi na ledja, a spasilac klekne sa strane
grudnog kosa okrenut prema povredjenom. Dlan jedne ruke se postavi
poprecno na donji kraj grudne kosti, a potom preko prve ruke postavi i
drugu.
2. zatim se vrsi naizmenicno pritiskanje (dovoljno snazno, tako da ona
"potone" 3-5 cm prema kicmi) i popustanje grudne kosti.
Ovi pokreti se ponavljaju oko 60 do 80 puta u minuti. Uspostavljanje rada
srca se kontrolise svakih 15 do 20 sekundi opipavanjem pulsa na vratu.
Kombinovanje vestackog disanja i masaze srca
Kada je spasioc sam
Ako ozivljavanje vrsi jedna osoba, tada ona 2 puta udahne vazduh u
pluca povredjenog, a potom uradi 15 pritisaka na grudnu kost. Za svo
vreme izvodjenja ovih radnji povredjeni lezi na ledjima.
Kada su prisutna dva spasioca
Ako ozivljavanje vrse dve osobe, jedna daje vestacko disanje, a druga
vrsi spoljasnju masazu srca, i to u momentu kada je povredjeni u fazi
izdisaja. To se postize tako sto jedan spasilac udahne vazduh u pluca
povredjenog, a drugi posle toga uradi 5 pritisaka na grudnu kost. Time se
obezbedjuje ritam disanja od 12. udisaja u minuti i 60 otkucaja srca.
Pomoc kod mehanickog gusenja
Osnovni znaci gusenja su: nemogucnost govora i uznemirenost,
iskolacene oci, naporno i cujno disanje, pomodrelost lica i drugih delova
tela, nesvestica i gubitak svesti. Karakteristican je polozaj ruku -
unesreceni obuhvata svoj vrat kao da sam sebe davi. Sustina prve
pomoci kod ovakvih stanja je u uklanjanju prepreke disanju.
Pomoc osobama u besvesnom stanju
Ako je gusenje izazvano zapadanjem jezika u zdrelo, prva pomoc se
sastoji u postavljanju unesrecenog na bok. Strana tela koja su zapala u
usta i zdrelo unesrecenog u besvesnom stanju treba izvaditi kaziprstom.
To se postize tako sto se savijeni kaziprst stavi uz sam rub usta
unesrecenog i gura ka zdrelu, a potom se najkracim putem predmet
izvadi napolje. Zabranjeno je stavljati ispruzen prst sredinom usta, jer se
time strano telo moze gurnuti jos dublje.
Pomoc osobama u svesnom stanju
Presaviti unesrecenu osobu i cetiri puta je snazno udariti dlanom po
ledjima, izmedju lomatica. Ukoliko to ne pomogne, treba stati
unesrecenom iza ledja i obuhvatiti ga rukama (cvrsto drzeci sake
spojene). Ruke se postavljaju izmedju pupka i grudne kosti i snazno se
stegnu 4 puta nagore da bi vazduh u plucima "iznutra" istisnuo
zaglavljeni predmet. Obe ove metode se mogu primeniti i na osobe u
besvesnom stanju, ali u lezecem polozaju. Druga metoda se ne sme
primenjivati na trudnicama.
Samopomoc
Samopomoc se sastoji u tome da deo stomaka izmedju pupka i grudnog
kosa prislonimo uz ivicu stola, pulta ili slicnog. Tada obuhvatamo rukama
sto i koristeci snagu ruku izvrsimo snazan pritisak. Postupak ponavljati
sve dok se ne oslobode disajni putevi.
 
POVREDE
Krvarenje
Gubitak vece kolicine krvi je uvek opasan i stetan. Iskrvareni je bled,
koza i sve vidljive sluzokoze su bez krvi. Koza je hladna i pokrivena
lepljivim znojem, a povredjeni je nemoran i uplasen. Disanje je jako
ubrzano i naporno, a puls je ubrzan i jedva da se moze osetiti pod
rukom. Povredjeni se zali na zedj, umor, zujanje u usima i mrak pred
ocima, opstu slabost i nemoc, zatim nastupa nesvestica, pa smrt. Manja
krvarenja iz povrsnih povreda, oguljenih mesta, malih razderina i
posekotina najcesce samo ubrzo prestaje, dok za zaustavljanje vecih
krvarenja treba primeniti neku od metoda opisanih u sledecim pasusima.
Pritisak prstima
Primenjuje se kada povredjeni naglo gubi veoma velike kolicine krvi.
Pogodan je samo za kratkotrajnu primenu, dok se ne primeni neki drugi
trajniji i sigurniji nacin. Ova metoda sastoji se u tome da sam povredjeni
ili spasilac prstima jedne ili obe ruke pritisne krvni sud uz kost. To je
moguce izvesti kod krvarenja na glavi, rukama i nogama. Kada je
krvarenje na glavi i vratu, treba sa cetiri prsta ruke pritisnuti srednji deo
vrata, izmedju prednje i bocne strane, dok se sakom i palcem obuhvati
zadnja strana vrata (pritiska se unazad i unutra prema kicmenom stubu i
to samo sa jedne strane vrata, nikako sa obe istovremeno). Krvarenja u
predelu ramena i pazuha zaustavljaju se pritiskanjem nanize, sa vise
prstiju, sredisnjeg dela kljucne kosti. Kada je krvarenje iz gornjeg i
srednjeg dela nadlaktice treba palcevima obe ruke pritisnuti predeo
pazusne jame ka ramenom zglobu, a ostalim prstima obuhvatiti predeo
ramena.Kod krvarenja iz lakta, podlaktice i sake treba palcem pritisnuti
sredinu unutrasnjeg dela nadlaktice, a ostalim prstima je obuhvatiti. Ako
je krvarenje iz noge, treba palcevima ili pesnicom pritisnuti predeo
prepone.
Zavoj sa pritiskom
Sustina ovog metoda je zaustavljanje krvarenja za duze vreme, pritiskom
na ranu. Primenjuje se tako sto se rana prvo prekrije sterilnom gazom,
pa se uzduzno postavi predmet koji vrsi pritisak. Potom se povredjeni
deo tela i predmet zajedno obaviju zavojem. U tu svrhu moze se
upotrebiti jastuce prvog zavoja ili nerazmotan zavoj, ali i parce drveta,
savijena krpa, stiropor i drugo. Ako krvarenje ne prestane, onda se zavoj
mora jace stegnuti. Medjutim, suvisno stezanje moze biti veoma opasno.
Ovaj metod je dobar za sve delove tela, osim za vrat.
Esmarhova poveska
Primenjuje se kada je usled dejstva vise sile, doslo do potpunog
razmrskavanja ili otkidanja delova tela. Sastoji se u tome da se
povredjeni ud stegne odmah iznad mesta krvarenja. U tu svrhu uzima se
traka zavoja ili platna, marama ili druga cvrsta tkanina minimalne sirine 5
cm (nikako se ne smeju koristiti zica, tanak konopac i slicno). Postavi se
oko povredjenog uda i postepeno steze uvrtanjem pomocu drvenog ili
metalnog klina, ili drugih pogodnih predmeta sve dok se krvarenje ne
zaustavi. Zatim se klin ucvrsti posebnom trakom zavoja da se ne bi
odvrteo i poveska olabavila. Povredjenog treba sto pre odvesti do lekara
jer je stezanje bolno, drzanje poveske duze od pola sata moze ostetiti
tkiva, a drzanje duze od 2-3 casa dovodi do izumiranja tkiva.
Rane
Prvo treba ranu otkriti, skidanjem odece ili obuce. Odeca se svlaci najpre
sa zdrave, a tek onda sa povredjene strane. Ako je svlacenje tesko i
nepogodno, treba ranu otkriti paranjem odela po savovima ili cepanjem,
odnosno secenjem. Sledeci zadatak je zastita rane od infekcije. U tom
cilju rana se treba pokriti i zastititi od spoljasnjih uticaja. Sredstva kojima
se vrsi pokrivanje rana treba da budu takva da mogu zastititi ranu, ali da
dozvoljavaju da rana "dise" i da upijaju njene izlucine. To se najbolje
postize gazom (takodje se mogu upotrebiti cisto platno ili slicna tkanina).
koja se ucvrscuje zavojem, maramom, flasterima ili na drugi pogodan
nacin. Preko zavoja se ponovo oblaci odeca, jer se na taj nacin rana jos
sigurnije zastiti od naknadnog ozledjivanja i eventualno od vremenskih
nepogoda. Zabranjeno je samu ranu:
1. ispirati bilo kakvim tecnostima (vodom, rakijom, mokracom, jodom,
alkoholom, benzinom..).
2. pokrivati vatom jer se ona uvlaci u nju, lepi za zidove, brzo skori i
tako onemogucuje slobodan pristup vazduha i oticanje izlucina.
3. posipati raznim praskovima (barutom, duvanom, prasinom,
paucinom, struganom kozom...).
4. oblagati melemima i mastima (medom, lukom, mahovinom, raznim
travama, liscem bokvice, kupusa, antibiotickim sredstvima...).
5. cistiti od raznih stranih tela (komada stakla, drveta, sacme, metka i
drugog) jer se kao posledica moze pojaviti infekcija ili povreda zivaca,
zila, krvnih sudova i drugih tkiva.
Postavljanje zavoja
Jedno od osnovnih pravila prilikom stavljanja zavoja na otvorene povrede
nalaze da se rana prethodno prekrije sterilnom gazom radi sprecavanja
dodatnog inficiranja. Zavojna poveska treba tako da se postavi da u
potpunosti prekrije povredjeno mesto, da ne izaziva bolove, da ne
sprecava cirkulaciju krvi i da se po stavljanju ne pomera. Zavoj uvek
treba da prekrije veci deo tela nego sto je rana cime se obezbedjuje da
rana bude prekrivena i pri manjem pomeranju zavoja. Pri stavljanju
zavoja treba voditi racuna da se njime ne povredi rana. Zbog toga se
zavijanje uvek pocinje sa nekoliko kruznih omotaja ispod ili iznad rane.
Nikad se ne sme zapocinjati zavijanje preko same rane niti zavrsavati
vezivanjem zavoja iznad same rane. Pri zavijanju treba voditi racuna o
pritisku na deo tela koji se zavija. Pritisak treba da bude toliki da
obezbedi stabilnost zavoja, i zaustavljanje krvarenja, ali i da ocuva
cirkulaciju krvi kroz povredjeni deo tela. Jako stegnut zavoj moze da
izazove jake bolove.
Prelomi kostiju i povrede zglobova
Ako se utvrdi da postoji prelom kostiju, iscasenje ili uganuce zgloba,
treba preduzeti mere i postupke u cilju zastite daljeg ostecenja, infekcije,
krvarenja, kao i sprecavanja jakih bolova kod povredjenog. Najbolji nacin
zastite je da se povredjeni deo tela ucini nepokretnim pomocu prirucnih
sredstava koja se ucvrscuju uz njega, a zatim da se postavi u mirovanje.
Prirucna sredstva mogu biti svi predmeti pogodnog oblika i duzine, koji
se pricvrscuju uz telo pomocu zavoja, traka iscepanog platna ili slicnog
(stezanje ne treba da bude suvise jako jer moze da ometa krvotok).
Uglavnom se postavljaju preko odece radi zastite od pritiska na kozu i od
vremenskih nepogoda. Ako pored preloma postoji i rana, tada se ona
najpre previje zavojima, a tek onda se pristupi imobilizaciji.
Kada je u pitanju prelomljena kost, treba ucvrstiti dva susedna zgloba.
To se postize ucvrscivanjem prirucnog sredstva uz delove tela, iza
susednih zglobova. Ako je povredjen zglob, tada se prirucna sredstva
ucvrste uz susedne delove tela.
Povrede toplotom
Opekotine I stepena karakterise crvenilo, bol, otok, osecaj zategnutosti
koze kao i mravinjanja po njoj. Najbolje sredstvo za njihovo ublažavanje
je hladna voda, ili još bolje - ledena voda! One ne zahtevaju previjanje.
Sa opecenih ruku treba skinuti prstenje, narukvice i rucne satove, a sa
nogu obucu jer usled oticanja mogu ugroziti krvotok.
Opekotine II stepena se odlikuju pojavom mehurica razne velicine koji
su ispunjeni bistrom ili lako zamucenom zuckastom tecnoscu. Postoje svi
znaci kao i kod opekotina I stepena, s tim sto su bolovi jaci i otok veci.
Postupak prve pomoci je kao i za opekotine I stepena, ali posto postoji
mogucnost infekcije treba ih previjanjem zastititi.
Opekotine III stepena su one kod kojih je doslo do propadanja dubljih
delova koze i potkoznog tkiva. Opekotina ima izgled stavljene koze,
belicaste boje i veoma je bolna. Ovakve povrede najcesce su u
pozarima, gde povredjeni gori. Prilikom pruzanja prve pomoci neophodno
pre svega povredjenog udaljiti od toplotnog izvora i ugasiti vatru na
njemu. Vatra se gasi prebacivanjem cebeta, pokrivaca i slicnih predmeta
preko plamena. Samopomoc se sastoji u tome da se povredjeni valja po
podlozi i na taj nacin sam ugasi vatru. Kada se spreci dalje dejstvo
toplote, pristupa se hladjenju opecenog dela tela, najbolje hladnom
vodom. Sa opecenog mesta ne smeju se skidati prilepljeni delovi odece.
Opekotinu treba previti cistim zavojem, ili u nedostatku istog ostaviti je
bez pokrivaca i otvorenu. Povredjenom treba dati da pije hladne napitke
u manjim kolicinama ali cesto.
Suncanica i toplotni udar
Suncanica nastaje usled duzeg dejstva suncevih zraka na nepokrivenu
glavu. Znaci su jaka glavobolja, mucnina, povracanje, slabost,
omamljenost, vrtoglavica, tesko disanje i ubrzan puls. U tezim
slucajevima bolesnik gubi svest, ima temperaturu i jako se znoji. Toplotni
udar nastaje kada je covek pretoplo obucen i izlozen fizickim naporimau
uslovima povisene temperature vazduha koji je jako zasicen vlagom i sa
smanjenim sadrzajem kiseonika. U oba slucaja povredjenom treba
skinuti odecu i sto pre ga staviti u hlad da lezi sa uzdignutom glavom.
Ukoliko je doslo do gubitka svesti ili prestanka rada srca i disanja, odmah
se pristupa ozivljavanju. Jedna od vaznih mera je i rashladjivanje glave
stavljanjem hladnih obloga i prskanjem, a preporucuje se i stavljanje
kese sa ledom. Sve ove radnje su potrebne, cak i ako se sprovodi
ozivljavanje. Ako je povredjeni svestan, treba mu davati hladne napitke u
vecim kolicinama. Lecenje se obavlja u najblizoj bolnici do koje
povredjenog prenosimo u lezecem polozaju.
Povrede hladnocom
Pri velikoj hladnoci treba nositi što je više tankih slojeva odece. Ništa ne
sme da bude tesno jer lako dolazi do promrzlina.
Smrzotine
Jaca hladnoca moze izazvati smrzotine pojedinih delova tela, i to
najcesce onih otkrivenih (usi, nos, prsti) i udaljenijih, jer ih krv teze
zagreva. Smrznuti delovi su bledi, hladni i neosetljivi. Kod jacih smrzotina
javljaju se plikovi i dolazi do otoka. Sve smrzotine se smatraju ranama i
sa njima treba tako i postupati, tj. previti ih. Zavoji ne smeju biti suvise
stegnuti, jer mogu da ometaju i onako ostecen krvotok. Previjeni deo tela
treba naknadno umotati da se zagreva. Veoma je opasno i stetno trljanje
smzotine snegom i busenje plikova. Trljanje snegom se moze koristiti
samo radi zagrevanja i sprecavanja pojave smrzotine, a nikada, kada
smrzotine vec postoje.
Smrzavanje
Kada se rashladi celo telo, tada dolazi do opsteg smrzavanja.
Smrznutom se drema, obuzima ga osecaj prijatne neosetljivosti i
nezainteresovanosti kako za sebe tako i za okolinu. Njegovo srce sve
sporije kuca i najzad stane. Postupke u ukazivanja prve pomoci treba
usmeriti na sto brze zagrevanje. U tom cilju se smrznuti mora dobro
utopliti, ako ne dise izvrsiti ozivljavanje i sto pre ga preneti u toplu
prostoriju. Treba mu sto pre skinuti mokru odecu i obucu i zameniti ih
suvim. Smrznuti treba da pije tople napitke, ali ne alkoholna pica, i da
pomera udove, jer se tako zagreva. Takodje treba proveriti da li ima
smrzotine koje treba previti. Transport se vrsi u lezecem polozaju do
najblize bolnice.
TROVANJA
Otrovi mogu da budu u gasovitom, tecnom ili cvrstom stanju. Do trovanja
dolazi kada oni dospeju u organizam preko koze, sluzokoze i rane, ili
kada se udahnu, popiju ili pojedu. Pocetak pruzanja prve pomoci sastoji
se u utvrdjuivanju vrste otrova i nacina trovanja. U tome nam moze
pomoci povredjeni ukoliko je pri svesti. U suprotnom obratiti paznju na
okolinu, jer se tu cesto mogu naci tragovi otrova. Pruzanje prve pomoci
podrazumeva sprovodjenje postupaka za eliminaciju otrova iz organizma
ili njegovo razblazivanje, sto zavisi od nacina ulaska otrova u organizam.
Trovanje preko koze i sluzokoze
Ukoliko je otrov dospeo u oci, moze se eliminisati obilnim ispiranjem
ociju cistom vodom.
Otrovi dospeli na kozu skidaju se obilnim ispiranjem vodom.
Trovanje udisanjem
Ako je otrov unet udisanjem, moze se javiti kasalj, suzenje, gusenje,
kao i lokalni znaci trovanja. Povredjenog treba sto pre izneti na svez
vazduh iz zatvorenog prostora.
Medju trovanjima gasom najcesce je ono izazvano udisanjem ugljen-
monoksida. On se nalazi u gasu za osvetljenje, pri sagorevanju nafte,
cumura, uglja i drva, u izduvnim gasovima motora... Trovanjem ovim
gasom je iznenadno. Najpre nastupaju glavobolja, nesvestica, slabost, a
zatim otrovano lice gubi svest. Koza i sluzokoza su crvene boje. Veoma
brzo moze da nastupi smrt. Prva pomoc se sastoji u izvlacenju otrovanog
iz prostorije zagadjene ugljen-monoksidom. Pri tome spasilac treba da
vodi racuna da se i sam ne otruje. Da bi se to izbeglo, treba otvoriti vrata
i razbiti prozor spolja, kako bi se prostorija provetrila. Treba izbegavati
udisanje vazduha u prostoriji gde je otrovani. Zbog toga valja predhodno
udahnuti svez vazduh ili prekriti usta i nos vlaznom maramicom, pa tek
onda prici otrovanom i izneti ga. Nakon toga odmah se pristupa
ozivljavanju.
Trovanje preko usta
Unosenje otrova kroz usta obicno se ispoljava mukom, gadjenjem,
povracanjem, prolivom, bolovima u stomaku i dr. Poremecaj svesti
ukazuje na to da su uzrok trovanja lekovi, alkohol, gljive, nervni otrovi itd.
Kada je otrovani bez svesti, tada se ne preduzimaju nikakve mere prve
pomoci, jer one mogu da dovedu do ugusenja!
U slucaju kada je doslo do trovanja unosenjem otrovnih plodova, gljiva
ili pokvarenih namirnica, otrovanom treba davati da pije velike kolicine
tecnosti kao vodu, caj, mleko i druge. Pored toga, valja izazvati sto
obilnije povracanje, kako bi se sto veca kolicina otrovnih materija izbacila
iz zeluca.
Kod trovanja kiselinama i bazama povracanje se ne sme izazivati. Kod
trovanja bazom se daje mleko, belance od jajeta, zejtin, blag rastvor
sircetne ili limunske kiseline. Kod trovanja kiselinama daje se rastvor
sode bikarbone u vodi ili blaga sapunica.
UJEDI
Kako izaci na kraj sa medvedom?
Mrki medvedi su najvece zveri na našim prostorima. Oni ne moraju da
predstavljaju opasnost ako vodimo racuna. Nikada ne treba naglo bežati
ako iznenada naidemo na medveda. Treba polako koracati unazad, jer
ga brzi pokreti razdražuju. Medvedi imaju jako loš vid, za razliku od
mirisa i sluha. Privlaci ih miris namirnica pa hranu zato treba cuvati dobro
zatvorenu i van logora.
Zaštita od insekata
U prostoriji se od muva i komaraca pouzdano branite ako na prozor
stavite tanjir sa sircetom, ili pored kreveta vatu natopljenu eukaliptusovim
ili karanfilicevim uljem. Ovim uljem možete namazati i otkrivene delove
tela. Takode u prostoriji možete držati bukete lorberovih grancica,
koprive ili lavandinog cveta. Neku od ovih grancica možete staviti i u
šator i tako se vrlo efikasno rešiti (bez silnih specijalnih preparata za
mazanje) komaraca u prirodi. Ukoliko stavite orahovo lišce ili paprat,
rešicete se i buva i krpelja!
Ujedi zivotinja
Ujed besne zivotinje
Treba izbegavati kontakt sa divljim zivotinjama, jer one obolele od
besnila mogu biti naizgled mirne i pokazivati pitomost, sto sigurno moze
zavarati. Domace zivotinje koje pokazuju promenu uobicajenog
ponasanja treba takodje izbegavati. Kada besna zivotinja ujede coveka
na mestu ugriza virus ulazi u tkiva i putem nerava se siri ka mozgu
izazivajuci teska ostecenja. Bolest pocinje strahom, nemirom,
glavoboljom da bi se kasnije javili grcevi koji su karakteristicni za ovu
bolest.
Prva pomoc se sastoji u ispiranju rane sapunicom ili deterdzentom u
trajanju od nekoliko minuta. Potom se povredjeni hitno upucuje u bolnicu
radi vakcinacije.
Ujed zmije
U nasoj zemlji postoje dve grupe zmija: neotrovnice i otrovnice. Prva
grupa , neotrovnice, je uglavnom bezopasna mada postoji mogucnost
pojave infekcije na mestu ujeda od bakterija koje se nalaze u ustima
zmije. U drugu grupu spada sest vrsta koje zive u nasoj zemlji.
Nejpoznatije su poskok (ujedno i najotrovnija) i sarka (kao
najrasprostaranjenija). Otrovne zmije se u brzini tesko razlikuju od
neotrovnih. Najznacajnije je to da im je glava siroka, a vrat iza nje dosta
suzen, sto kod neotrovnih zmija nije slucaj. Otrovnice su veoma
pokretne, nisu plasljive, umeju da plivaju i brzo napadaju. Ujed je
munjevit, a na mestu ujeda ostaju dve male ubodne ranice koje mogu i
ne moraju krvariti. Tu se ubrzo javlja otok i crvenilo, utrnulost, a zatim i
pojava modrikastih mrlja. Zrtva oseca mucninu, glavobolju, slabost,
disanje postaje sve teze, postaje bled, gubi svest i u koliko se ne ukaze
blagovremena pomoc dolazi do smrti.
Naisla sam na dva razlicita postupka prve pomoci mada je sustina ista.
Treba spreciti raznosenje otrova po telu i u isto vreme mu omoguciti da
izadje. U oba slucaja zrtva treba da miruje jer se na taj nacin usporava
krvotok pa se smanjuje brzina raznosenja otrova u telu. Odmah nakon
postupka prve pomoci, zrtvu treba preneti u lezecem polozaju do najblize
medicinske ustanove.
1. Ekstremitet se podveze iznad rane i na taj nacin spreci venski krvotok
koji vodi krv ka srcu. Zatim se pristupa isisavanju rane (oko 20 minuta na
sat tokom nekoliko sati). Osoba koja se upusta u ovu radnju pre svega
treba da bude sigurna da nema ranu u usnoj duplji, kao ni kvar na zubu,
a onda da pazi da ne proguta otrov.
2. Ekstremitet se umereno (umereno da bi krv mogla sa istice iz rezova
na mestu ujeda) podveze neposredno iznad rane. Na samom mestu
ujeda naprave se dva unakrsna reza kroz kozu i pusti se da iz rane istice
krv a sa njim i otrov. Rezovi se prave nozem, ziletom ili nekim drugim
ostrim predmetom, cije je secivo opaljeno na plamenu ili obrisano
rakijom, odnosno alkoholom.
Ujedi insekata
Ujed pcele, ose, strsljena ili komarca
Vecina insekata koji zive u nasem podneblju nemaju otrov koji bi
neposredno pri ubodu ugrozio zivot coveka. Najcesci ubodi su od pcele,
ose, strsljena i komarca, a na mestu uboda se javlja samo otok i bol, a
kasnije svrab. Medjutim, ako u kratkom vremenu dodje do uboda veceg
broja insekata (roj) mogu se pojaviti znaci trovanja sa ostecenjem
nervnog sistema. U teskim slucajevima moze doci i do smrti. Postoje
osobe koje su alergicne na otrov insekata i dovoljan je samo jedan ubod
da dodje do burne reakcije. Tada se kod njih pojavljuju crveni pecati po
telu, otok, otezano disanje, otoci u predelu lica i vrata i to sve predstavlja
tesku komplikaciju koja moze dovesti do smrti ukoliko ta osoba ne primi
odgovarajuce lekove.
Kod svih insekata posledice zavise od mesta ujeda. Ujedi u predelu usta
otezavaju disanje, a mogu izazvati i ugusenje zbog pojave otoka. Prva
pomoc se sastoji u stavljanju hladnih obloga na mesto ujeda.
Ujed skorpije
Medju zastupljenim vrstama skorpije koje zive u nasoj zemlji samo je
nekolicina ciji je ubod smrtonosan. Ujed skorpije je jako bolan, na tom
mestu se prvo pojavljuje crvenilo, pa otok, a kasnije lokalno pecenje i
stezanje. U tezim slucajevima se javljaju nekontrolisani trzaji tela.
Prva pomoc se sastoji u stavljanju hladnih obloga na mesto ujeda.
Ujed krpelja
Krpelj pada sa grana na coveka ili životinju i zakaci se. Prenosnik je
mnogih opasnih bolesti, najcešce Lajmske. Danas se smatra zasterelom
metoda kada se krpelj poliva naftom, benzinom ili petrolejom (zbog
nedostatka kiseonika izlazi sam), zato probajte sledece: parcem konca
zavežite cvor oko krpelja (na vratu) i uvrcite konac postepeno stežuci
omcu. Vrlo brzo kada ga konac uvrne u koži, krpelj ispada napolje a da
ne ostavlja otkinute delove tela (glavu). Crvenilo na koži ostaje još dan-
dva i i izgubi se, a ako se ne izgubi i crveni rub pocne da se širi
obavezno potražite lekara.
OSTALO
Udar struje
Struja niskog napona nije opasna, vec samo struja jakog napona koja se
upotrebljava za osvetljenje, zagrevanje, pogon masina i aparata. Udar
elektricnom strujom moze lako da izazove smrt usled prestanka disanja i
rada srca ili usled drugih teskih ostecenja ljudskog tela. Pored toga,
povrede elektricnom strujom se mogu javiti u vidu opekotina koje su
najjace na mestu ulaska i izlaska struje, a postoje i zrakaste pruge koje
spajaju oba ova mesta i oznacavaju pravce prolaza struje. Elektricni udar
ponekad odbaci povredjenog te ovaj usled pada zadobija i druge
povrede. Struja veoma velike jacine prouzrokuje izgoretine i ugljenisanje.
Najpre treba povredjenog osloboditi veze sa porovodnicima elektricne
struje, mada je to ponekad tesko jer elektricni udar izaziva grceve misica.
Povredjeni se najsigurnije odvaja od zica pomocu drvene motke, pri
cemu se ruke spasioca moraju zastititi suvim krpama ili debelim
rukavicama. Takodje treba da stoji na suvom tlu ili da stane na suvu
dasku. Dodirivanje povredjenog ili zice metalnim sipkama je opasno.
Neposredno posle povrede elektricnom strujom, cesto dolazi do prividne
smrti i samo brzim merama ozivljavanja moze se povredjeni spasiti.
Vestacko disanje usta na usta i spoljasnja masaza srca moraju se
odmah primeniti. Ponekad ozivljavanje uspeva i posle nekoliko casova.
Ako ozivljavanje uspe, povredjenog treba pregledati i ako ima opekotine
previti ih. Transportujemo ga uvek u lezecem polozaju, najbolje na
nosilima.
Udar groma
Pre svega treba istaci da se osnovne mere zastite od udara groma
sastoje u izbegavanju boravka na otvorenom prostoru prilikom grmljavine
i sklanjanju u bezbedne prostore (na primer kuce sa gromobranima, auto
i tako dalje). Za vreme grmljavine ne treba stajati ispod visokog drveca,
metalnih stubova, elektricnih vodova i tako dalje. Povrede nastale
udarom groma slicne su onima koje nastaju udarom struje pa je prva
pomoc istovetna.
Utapanje
Kada vidimo da se neko davi, moramo sto pre preduzeti mere za
spasavanje. Svesni davljenici obicno dozivaju u pomoc i izvode
nekoordinisane pokrete rukama i nogama radi odrzavanja glave iznad
nivoa vode. Tada je potrebno da im dobacimo predmete koji bi ih odrzali
na povrsini vode. To mogu biti pojasevi za spasavanje, lopte, baloni,
daske i slicno.
Medjutim, ako davljenik nije pri svesti ili pokusaj dodavanja predmeta za
spasavanje nije uspeo, moramo uci u vodu i pristupiti spasavanju. Pre
toga obavezno skinuti obucu i odecu jer se one u vodi nakvase pa
otezavaju plivanje i spasavanje. Davljeniku treba prici sa ledja posto se
uplasena i uzbudjena osoba refleksno hvata za spasioca pa se moze
desiti da ovaj ne moze plivati te mogu obojica nastradati. Posebno treba
biti oprezan ako je u pitanju snazna osoba, i tada je najbolje sacekati da
se umori pa mu tek onda prici. Davljenik se izvlaci tako sto se hvata za
kosu, ispod vrata ili pazuha, a pri tom se vodi racuna da mu glava bude
iznad povrsine vode.
Po izvlacenju, a ako je moguce vec u toku izvlacenja i u plicaku, zapoceti
sa vestackim disanjem. Prethodno treba izvaditi iz usta povredjenog
materijal koji je u toku davljenja dospeo unutra (mulj, pesak, trava i
slicno). Nikada ne pokusavati istakanje vode iz pluca jer je to nemoguce
izvesti. Postupak ozivljavanja ponavljati sve do uspostavljanja rada srca i
disanja. Potom unesrecenog postaviti na bok i transportovati u bolnicu.