ANALIZATORI SIGNALA Pored merenja i posmatranja parametara signala u vremenskom domenu pomou klasinih voltmetara za naizmenini napon i osciloskopa,

analiza i posmatranje signala u frekvencijskom domenu postaje sve vaniji merni koncept u obezbeivanju informacija o elektrinim i fizikim karakteristikama elektrinih i mehanikih sistema. Mada vremenski domen posmatranja signala prua mogunosti za dobijanje informacija o vremenskom i faznom rasporedu signala, to esto nije dovoljno, posebno u oblasti kompleksnih signala. Analiza signala u frekvencijskom domenu ima tu prednost da se svaka spektralna komponenta moe posmatrati odvojeno, a ne sabrano kao u vremenskom domenu. Proizvodi izoblienja, modulacione envelope i frekvencijske konverzije mogu se posmatrati direktno. Polje primene analizatora signala je veoma iroko i odlikuje se prodoram u skoro sve oblasti elektronike i telekomunikacija, kao i u merenja neelektrinih velina elektrinim putem. U telekomunikacijama, razliiti tipovi analizatora signala obezbeuju verifikaciju vitalnih operativnih karakteristika primo-predajnika i multipleksnih sistema, kao i identifikaciju svih vrsta neeljenih signala. U elektronici, primena analizatora signala svodi se na etiri osnovne grupe radnji, i to: 1) identifikacija i merenje signala koji su rezultat nelinearnih efekata u procesu pojaanja, filtriranja i meanja; 2) posmatranje istoe signala generisanih u mernim izvorima naizmeninog napona; 3) primena analizatora signala zajedno sa prateim pobudnim generatorom (tracking generator) kao skalarnog analizatora elektrine mree radi odreivanja amplitudno-frekvencijske karakteristike filtera, pojaavaa i drugih mrea; 4) analizator modulacije slui za analizu modulisanih komunikacionih signala merenjem i prikazivanjem VF snage, frekvencije i modulacionih parametara. U oblasti mehanikih merenja, posebno buke i vibracija, nakon pretvaranja mehanikih kretanja u elektrini signal, pomou analizatora spektra ili Furijeovog analizatora dobija se itav niz veoma vanih podataka o ispitivanim mehanikim strukturama, kao to su avioni, automobili, mostovi, itd. S obzirom na ubrzani razvoj novih modela ovih instrumenata, moe se oekivati dalje proirenje njihove primene u oblasti merne tehnike. Osnovni tipovi analizatora signala su: 1. 2. 3. 4. 5. Analizatori izoblienja, Analizatori talasa, Analizatori spektra, Furijeovi analizatori i Analizatori modulacije.

Mada svi navedeni analizatori kvantifikuju amplitudu posmatranog signala u odreenom frekvencijskom propusnom opsegu svaki od njih primenjuje drugi prilaz i drugo tehniko reenje. Analizator izoblienja (distortion analyzer) meri ukupnu energiju izvan odreenog uskog propusnog opsega, izbacujui tako podeavanjem frekvencije osnovnu komponentu i prikazujui energiju svih ostalih harmonika i drugih izvora izoblienja na analognom indi katoru. Analizator talasa (wave analyzer) obavlja skoro recipronu funkciju od analizatora izoblienja, tj. on je frekvencijski selektivan voltmetar koji na indikatoru pokazuje amplitudu pojedine komponente u odreenom frekvencijskom prozoru koji je podesiv unutar irokog frekvencijskog podruja.

Slika _____ Princip rada analizatora signala: a) talasni oblik, b) analizator izoblienja, c) analizator talasa, d)
analizator spektra, e) Furijeov analizator, f) analizator modulacije

Analizator spektra (spectrum analyzer) je svipujui prijemnik koji raspodeljena na frekvencijskoj skali, prikazujui apsolutne vrednosti Furijeovih komponenti posmatranog talasnog oblika. Furijeov analizator (Fourier analyzer) koristi digitalno uzorkovanje i transformacionu tehniku da formira sliku Furijeovog spektra pruajui i amplitudnu i faznu informaciju. Analizator modulacije (modulation analyzers) se podeava na eljeni signal i reintegrie celokupnu modulacionu envelopu amplitudne, frekvencijske i fazne modulacije u cilju obrade i prikazivanja. . Na slici ____ data je grafika predstava naina na koji svaki od pet navedenih analizatora

"vidi" signal. Vremenski dijagram posmatranog signala prikazan je na slici ____. A(t) je kompleksni naponski talasni oblik kako bi izgledao prikazan na osciloskopu. Isprekidane krive predstavljaju komponente signala, AI(t) je osnovna komponenta, a AII(t) je drugi harmonik. Analizator izoblienja, slika ____ odbija osnovnu komponentu signala na koju je podeen i meri energiju svih preostalih harmonika unutar irokog frekvencijskog spektra. Izoblienje se u obliku procenta od osnovne komponente, ili u dB u odnosu na amplitudu osnovne komponente, prikazuje direktno na indikatoru. Analizator talasa meri amplitudu i frekvenciju komponente iz frekvencijskog prozora na koji je podeen, slika ____. Ovaj prozor se mora pomerati da bi se merila amplituda drugog harmonika i tako eventualno uporedivala sa amplitudom osnovne komponente. Analizator spektra daje frekvencijski spektar iz definisanog frekvencijskog opsega prikazujui amplitude svih komponenata signala, slika _____. Furijeov analizator ekstrahuje amplitudnu i faznu informaciju o svakoj spektralnoj komponenti koristei digitalnu obradu signala. Koncepcijski, Furijeov analizator se moe posmatrati kao niz velikog broja (do 2048) paralelno postavljenih filtara, kako je to prikazano na slici ____. Ovakvo povezivanje filtara omoguuje generisanje kompletne spektralne slike na displeju u vremenu koje je potrebno za analizu komponente najnie frekvencije. Analizator modulacije na slici _____ podeen je na eljenu frekvenciju kao i analizator talasa. Njegov meufrekvencijski propusni opseg i detektorski stepen su tako projektovani da proputaju celokupnu modulacionu envelopu, pa se mogu meriti stepen modulacije, izoblienje, zaostala i vrna devijacija, itd. ANALIZATORl IZOBLIENJA Primena signala sinusoidnog talasnog oblika na ulaz idealnog linearnog pojaavaa e proizvesti isti takav izlazni talasni oblik. Meutim, u praktinim sluajevima, talasni oblik izlaznog signala pojaavaa nije verna reprodukcija talasnog oblika ulaznog signala, ve je vie ili manje modifikovan. Stepen razliitosti talasnih oblika nekog pojaavaa na njegovom ulazu i izlazu je mera izoblienja signala. Uzrok tome mogu biti um, odstupanje amplitudnofrekvencijske karakteristike, fazni pomeraj, interakcija kompleksnih signala i druge modifikacije. Posebno se esto javlja intemodulaciono izoblienje kao posledica interakcije (meanja) kompleksnih signala, pri kojoj se javljaju dodatne komponente koje su u funkcijskoj vezi sa osnovnim signalima. Meutim, najei uzrok izoblienja je nelinearnost amplitudnoamplitudne karakteristike aktivnih elemenata pojaavaca, kao to su bipolarni ili FET tranzistori, ili pasivnih komponenata kola, zbog koje se na izlazu pojaavaa pojavljuju harmonici koji nisu postojali na njegovom ulazu. Izoblienja prouzrokovana ovakvim nelinearnim radom elemenata kola nazivaju se izoblienja amplitude, nelinearna izoblienja ili harmonijska izoblienja. Pokazuje se matematiki da je amplitudno izoblien sinusoidni signal sastavljen od isto sinusoidnih komponenata koje ukljuuju osnovnu frekvenciju / ulaznog signala i harmonijske multiple osnovne frekvencije, 2f, 3f, 4f,..., itd. Kada su harmonici prisutni u znatnom broju, njihovo prisustvo se moe uoiti i na osciloskopu. Izoblieni talasni oblik e imati ili nejednake pozitivne i negativne vrne vrednosti, ili e imati izmene, tj. izoblienja u obliku. U oba sluaja, osciloskop prua mogunost samo kvalitativne provere harmonijskih izoblienja. Meutim, za

merenje harmonijskih izoblienja, tj. kvantitativno odreivanje faktora izoblienja, neophodno je upotrebiti analizator izoblienja. Analizatori izoblienja u sutini nisu analizatori, oni ne vre analizu harmonijskih izoblienja, ve ih jednostavno mere i prikazuju na indikatoru. Meutim, kako proizvodai mernih instrumenata koriste za njih re analizatori u nazivu, on e iz razloga prepoznavanja merne opreme biti zadran u nastavku teksta. Analizatori izoblienja zasnivaju svoj rad na irokopojasnom detektoru i naizmeninoj upotrebi filtra nepropusnika opsega. Pri tome, koristi se promenljivi filter (promenljive centralne frekvencije) nepropusnik opsega veoma strmih ivica. Iskljuenje ili ukljuenje ovog filtra u kolo omoguava da se najpre izmeri efektivna vrednost napona kompletnog signala koji sadri osnovni harmonik, sve harmonijske komponente i um, a zatim da se merenje ponovi uz potiskivanje osnovnog harmonika a zadravanje svih ostalih inilaca. Odnos izmerenih odziva u ova dva merenja je harmonijsko izoblienje. Blok ema analizatora izoblienja prikazana je na slici _____. U prvom delu merenja prekida P postavljen je u poloaj 1 radi postavljanja referentnog odziva, prikljuujui tako ulazni signal nakon normiranja u ulaznom oslabljivau i pojaavau direktno na irokopojasni pojaava. Podeavanjem potenciometra unutar irokopojasnog pojaavaa

Slika_____. Blok ema analizatora izoblienja ostvari se pun otklon analognog indikatora, odnosno postavi se referentna vrednost. U tom sluaju, voltmetar koji sainjava zavrni deo instrumenta meri efektivnu vrednost kompletnog signala ukljuujui pored osnovnog i sve vie harmonike, tj. tada se meri efektivna vrednost napona UI, koja iznosi
2 U 1 = U 12 + U 2 + U 32 + ....

gde su U1, U2, U3 ..., efektivne vrednosti napona osnovnog, drugog, treeg, itd. harmonika. Zatim se prekida P postavi u poloaj 2 za merenje izoblienja u kojem je ulazno kolo prikljueno na promenljivi filter nepropusnik opsega sa centralnom frekvencijom podeenom na frekvenciju osnovnog harmonika. Kako je na ovaj nain osnovni harmonik potpuno potisnut (za 70 dB i vie), indikator pokazuje efektivnu vrednost napona viih harmonika koja je jednaka

2 U II = U 2 + U 32 + ...

Faktor izoblienja D koji predstavlja kvantitativnu meru harmonijskih izoblienja definisan je kao:
D=
2 U 2 + U 32 + ...

U1

dakle, on predstavlja odnos efektivne vrednosti napona viih harmonika i efektivne vrednosti napona osnovnog harmonika. Kako se vidi iz (_____) i (_____), analizator izoblienja nam prua mogunost dobijanja faktora izoblienja po neto izmenjenoj formuli, dakle onoj koja u imeniocu sadri efektivnu vrednost napona kompletnog signala, koja ukljuuje osnovni i sve vie harmonike, tj.

D' =

2 U 2 + U 32 + ... 2 U 12 + U 2 + U 32 + ...

Kod malih harmonijskih izoblienja, razlika izmeu faktora izoblienja D i D'je potpuno zanemarljiva, dok kod izoblienja od 10 %, imamo odnos D = l,005D', to i dalje predstavlja zanemarljivu razliku kod merenja ove karakteristike signala i opravdava konstrukcijski veoma jednostavno reenje analizatora izoblienja po blok emi sa slike ____. Ovo pogotovo vai, ako se zna da je harmonijsko izoblienje jednog kvalitetnog pojaavaa uvek manje od 1 %. U krajnjem sluaju, ukoliko je poznato D' uvek je mogue odrediti i D prema formuli
D= D' 1 D '2

to proizilazi iz (____) i (____). Kod analizatora izoblienja se najee skala badari u procentima, tako da se podeavanjem referentnog odziva efektivna vrednost napona U, postavlja da pokazuje 100 % na skali indikatora. U tom sluaju, pokazivanje efektivne vrednosti napona UII direktno e u procentima iskazivati faktor izoblienja. Karakteristike analizatora izoblienja u najveoj meri zavise od karakteristika filtra nepropusnika opsega, s obzirom da je u drugom delu merenja potrebno jako potisnuti prvi harmonik. Kvalitetni analizatori izoblienja potiskuju prvi harmonik sa 80 dB do 100 dB. Analizatori izoblienja imaju merni opseg faktora izoblienja 0,01 % do 100 % (-80 dB do 0 dB), frekvencijski opseg osnovne frekvencije 20 Hz do 100 kHz. Veliina ulaznog napona moe biti u opsegu 1 mV do 300 V. Greka merenja faktora izoblienja je od 10 % do 15 % od merene vrednosti izoblienja, odnosno 1 dB do 1,5 dB, zavisno od frekvencije.

ANALIZATORI TALASA Analizatori talasa predstavljaju najjednostavniji tip analizatora signala u frekvencijskorn domenu, jer im je, u principu, potreban samo promenljivi filter propusnik opsega i voltmetar za naizmenini napon. Tada se promenom centralne frekvencije filtra propusnika opsega izdvajaju pojedine komponente signala i meri im se amplituda. Za svaku pojedinu spektralnu komponentu analizator talasa indicira frekvenciju preko digitalnog indikatora i amplitudu preko digitalnog ili analognog indikatora. Ovakav princip rada analizatora talasa gde se sukcesivno uzimaju uzorci frekvencijskog spektra kroz "pokretni prozor" moe se predstaviti na nain kako je to prikazano na slici _____. Analizatori talasa su poznati i pod nekim drugim imenima koja ukazuju na namenu instrumenta, kao to su, selektivni voltmetar, analizator frekvencije i selektivni mera nivoa. Analizatori talasa se primenjuju za merenja amplituda pojedinanih spektralnih komponenti iz sastava frekvencijski kompleksnog signala, kod merenja amplituda u prisustvu uma i ometajuih signala, i merenja energije signala koja se pojavljuje u specificiranom, dobro definisanom propusnom opsegu. Analizatori talasa se najvie koriste u telekomunikacijama, i stoga su ulazni parametri i irina propusnog opsega esto prilagoeni ovim potrebama. Analizatorom talasa se obavlja analiza odziva nekog pojaavaa na sinusoidni talasni oblik. Pomou njega se moe odrediti ukupan broj viih harmonika koji se javljaju

Slika _____. Princip rada analizatora talasa

Slika_____. Karakteristika slabljenja analizatora talasa

na izlazu pojaavaa. Pored toga, mogu zameniti i analizator izoblienja, tako da se njime izmere efektivne vrednosti svakog harmonika posebno, a zatim se pomou formule (____) izraunava faktor izoblienja. Analizatori talasa se takoe primenjuju kao osetljivi indikatori mostova za naizmeninu struju, ili kao indikatori kod komparativnih merenja. U pogledu konstrukcijskog reenja, pretraivanje frekvencijskog spektra se moe reiti: a) promenom centralne frekvencije promenljivog filtra propusnika opsega unutar frekvencijskog opsega od interesa, ili b) pomeranjem ulaznog frekvencijskog spektra preko ulaza nepromenljivog filtra propusnika opsega. Primenom prvog reenja razvijen je selektivni, a primenom drugog, heterodinski tip analizatora talasa.

Selektivni tip analizatora talasa se susree kod starijih modela analizatora u niem frekvencijskom opsegu i zasniva se na aktivnom filtru promenljive frekvencije sa velikim Q faktorom. Blok ema selektivnog tipa analizatora talasa prikazana je na slici ____. Osnovni deo analizatora je filterska sekcija veoma uskog propusnog opsega sastavljena od kaskadne veze RC filtera (oslabljiva) i pojaavaa sa uskim propusnim opsegom. Podeavanje centralne frekvencije ovako komponovanog aktivnog filtra postie se pomou promenljivih RC komponenata. Rcnom promenom frekvencije filtra i njenim poklapanjem sa frekvencijom nekog harmonika, ovaj se harmonik izdvaja iz spektra i njegova se amplituda meri voltmetrom za naizmenini napon. Najea primena ovih analizatora je u audiofrekvencijskom podruju 20 Hz do 20 kHz, gde se koriste za analizu audio signala i signala buke i vibracija. Karakteristika slabljenja tipinog NF analizatora talasa prikazana je na slici _____. Propusni opseg ima irinu najee oko 1 % od postavljene frekvencije f, dok je, kako se vidi sa slike, slabljenje na frekvencijama 0,5f i 2f priblino 75 dB.

Slika ______. Blok ema analizatora talasa sa promenljivim filtrom Heterodinski tip analizatora talasa radi na principu koji je ve objanjen kod selektivnog voltmetra (taka ____), odnosno na meanju posmatranog signala frekvencije fu u meau frekvencije sa signalom lokalnog oscilatora promenljive frekvencije fo koja je poznata sa visokom tanou. Izlazni signal iz meaa se vodi na uskopojasni filter, ija je nepromenljiva centralna frekvencija jednaka meufrekvenciji fm' koja ovde moe biti jednaka pored razlike frekvencija fm = fo-fu i sumi frekvencija, tj. fm = fo+ fu'. Kada frekvencija produkta meanja padne unutar propusnog opsega uskopojasnog filtra, njegova amplituda se detektuje i stvara otklon na odgovarajuem indikatoru. Blok ema sa slike ____ odgovara i blok emi heterodinskog analizatora talasa. Postupak analize jednog sloenoperiodinog signala analizatorom talasa, ija je medufrekvencija jednaka fm = f0+ fu, zapoinje smanjivanjem frekvencije oscilatora poev od njene najvie vrednosti, time se poveava srednja frekvencija "pokretnog prozora" poev od najnie vrednosti, i posmatranjem indikatora napona. Prvi otklon na indikatoru napona, koji pokazuje amplitudu, tj. vrnu vrednost napona, se dobija kada se prvi meufrekvencijski signal nae unutar propusnog opsega uskopojasnog filtra. U tom sluaju, prikazana vrednost na indikatoru odgovara amplitudi osnovnog harmonika posmatranog sloenoperiodinog signala.

Daljim smanjivanjem frekvencije oscilatora, a time poveanjem srednje frekvencije "pokretnog prozora", indikator napona sukcesivno pokazuje vrednost amplitude drugog, pa treeg harmonika, itd. Dve metroloke karakteristike su kod analizatora talasa od posebnog interesa i to su stabilnost frekvencije lokalnog oscilatora i razlaganje posmatrane frekvencije. Visoka stabilnost frekvencije lokalnog oscilatora je neophodna kada se koriste veoma uski propusni opsezi i oekuje posmatranje signala u duem vremenskom periodu. Ona se postie ugradnjom sintetizatora frekvencije kao lokalnog oscilatora u analizator talasa ili automatskom kontrolom frekvencije (AFC), tj. sinhronizacijom frekvencije lokalnog oscilatora sa frekvencijom posmatranog signala. Razlaganje frekvencije analizatora talasa (i analizatora spektra) je sposobnost analizatora talasa da razdvoji signale koji su veoma bliski po frekvenciji. Ono zavisi, pre svega od irine propusnog opsega uskopojasnog filtra, a zatim od strmine ivica istog filtra i stabilnosti frekvencije lokalnog oscilatora. Moderni analizatori talasa imaju frekvencijski opseg 15 Hz do 32,S MHz sa mogunou izbora irine propusnog opsega od 3 Hz do 3100 Hz. Merni opseg amplitude signala je od 0,1 JlV do 3 V (-129 dBm do +20 dBm/75 0). Greka merenja amplitude je od 0,2 dB do 0,5 dB, a greka merenja frekvencije je 1 Hz. Stabilnost frekvencije oscilatora je tipino 2.1Q-7/godinu. ANALIZATORI SPEKTRA Analizatori spektra su nastali iz analizatora talasa i doneli su jednu novu dimenziju sagledavanja merenog signala u frekvencijskom domenu koju nijedan raniji merni instrument nije pruao. Dok je analizator talasa na svoja dva indikatora pruao osnovne podatke o samo jednoj spektralnoj komponenti, dotle analizator spektra prikazuje istovremeno ceo frekvencijski spektar u eljenom frekvencijskom opsegu. Uz niz dodatnih mogunosti, od kojih je najvanija izbor irine propusnog opsega uskopojasnog filtra, i na taj nain regulisanja razlaganja frekvencije analizatora, ovi merni instrumenti su u pravom smislu rei omoguili analiticki pristup sagledavanju elektrinog signala. Analizatori spektra se primenjuju u telekomunikacijama, navigaciji, elektronici, radarskim sistemima i mernoj tehnici, za merenje apsolutne i relativne frekvencije, apsolutne i relativne amplitude, uma, produkata izoblienja, AM, FM i impulsne modulacije, odziva na pobudu i elektromagnetske kompatibilnosti (EMC). Upotrebljavaju se i za analizu spektralne istoe sinusoidnog signala, merenje impulsnog i sluajnog uma, merenje amplitudno-frekvencijske karakteristike filtera, merenje slabljenja, itd. Da bi ova merenja bila mogua, analizatori spektra se moraju odlikovati irokim frekvencijskim opsegom, irokim dinamikim opsegom, velikom osetljivou radi prijema signala malih amplituda, visokom stabilnou frekvencije i visokim razlaganjem frekvencije i amplitude. Uz dodatak raunara, mogunosti analizatora spektra se znaajno poveavaju. Raunar tada direktno upravlja radom analizatora putem odgovarajueg interfejsa, ukljuuje tampa i ploter, i memo rie merne podatke. Pored toga, omoguava primenu posebnih aplikativnih programa kojima se automatizuju neki od specifinih i sloenih mernih zadataka, kao na primer, testiranje proizvodne linije VF ili mikrotalasnih generatora i komponenata, podsistema ili sistema.

Analizator spektra je superheterodinski prijemnik sa mogunou prebrisavanja frekvencijske podeenosti, koji na ekranu katodne cevi prikazuje amplitude komponenata signala u funkciji frekvencije, tj. frekvencijski spektar unutar zadatog raspona frekvencije (obuhvaeni frekvencijski opseg na ekranu). Moe se posmatrati i kao viekanalni selektivni voltmetar sa odzivom na vrnu vrednost, badaren da prikazuje efektivnu vrednost napona sinusoidnog signala. Kao ni analizator talasa, ni on nema mogunost prikazivanja informacije o faznom uglu. Do danas su realizovani analizatori spektra koji zajedno sa ugraenim ili spoljnim meaima frekvencije pokrivaju izuzetno irok frekvencijski opseg od 5 Hz do 325 GHz. Matematika osnova na kojoj se zasniva njihov rad sastoji se ukratko u sledeem. Svaka periodina funkcija

f (t ) = f (t + nT )
moe se prikazati Furijeovim redom u trigonometrijskom obliku
f (t ) = C 0 + C n cos(nt + n ),
n =1

n = 1,2,3, .....

gde je n prirodan broj, frekvencija osnovnog harmonika, Cn amplituda n-tog harmonika, a n odgovarajui fazni ugao. Kada se prikau sve amplitude u odreenom frekvencijskom podruju dobija se spektar amplituda, a sve faze daju spektar faza. Ukoliko se posebno ne naznai, pod pojmom spektar podrazumeva se spektar amplituda esto se prikazuju i kvadrati amplituda, to predstavlja energetski spektar, jer je energija proporcionalna kvadratu napona ili struje. Koeficijenti Cn Furijeovog reda su na ekranu katodne cevi napon ili struja. Formula (____) predstavlja amplitude spektra na odreenim diskretnim frekvencijama, pa prema tome, svaka periodina funkcija ima diskretan spektar. Na slici _____ vidi se diskretan harmonijski spektar, dak je spektar na slici ______ kvaziharmonijski, tj. deo spektra koji nastaje meanjem signala dve frekvencije.

Slika _____ Spektar: a) diskretan harmonijski b) diskretan kvaziharmonijski, c) kontinualan

Neperiodine funkcije imaju kontinualan spektar (slika ______) predstavljen Furijeovim integralom

C ( ) =

f (t )e

j t

dt

Furijeov red dat formulom (_____) nastao je iz zbira funkcija cos n t i sin n t, tj.
f (t ) = a 0 + (a n cos nt + bn sin nt )
n =1

odakle je
2 2 C n = a n + bn

n = arctg

bn an

za n = 1, 2,..., a svaki pojedini koeficijent odreen je formulama

a0 =
T

1 f (t )dt T 0

an =

2 f (t ) cos n dt T 0 2 f (t )sin n dt T 0
T

bn =

Odrediti koeficijente a0, an i bn znai odrediti amplitude spektra. U principu to se moe uraditi analognim postupkom uz pomo analizatora spektra, ili numerikim putem uz pomo mikroprocesora, kada se vri izraunavanje koeficijenata digitalnim postupkom, za ta se upotrebljava Furijeov analizator. Prema frekvencijskom opsegu koji pokrivaju a to je posledica konstrukcijskog reenja koje je primenjeno, analizatori spektra se dele na NF i VF analizatore spektra. Prva grupa obuhvata frekvencijsko podruje od blizu 0 do oko 100 kHz, i zasniva rad na paralelnom nainu rada. Druga grupa analizatora spektra pokriva iroko frekvencijsko podruje od 100 kHz do 2,9 GHz, i zasniva rad na prebrisavanju frekvencije i/ili meufrekvencije. ANALIZATOR SPEKTRA SA PARALELNIM RADOM Analizator spektra sa paralelnim radom je analizator u realnom vremenu, to znai da on istovremeno meri i prikazuje amplitude svih komponenti signala u frekvencijskom spektru ogranienom samo svojim efektivnim frekvencijskim opsegom. Paralelni nain analize signala izvodi se tako da se ulazni signal istovremeno dovodi na ulaze niza paralelno postavljenih filtera propusnika opsega, ije su centralne frekvencije pomerene jedna u odnosu na drugu; tako da se na njihovim izlazima dobijaju amplitude komponenata signala ije frekvencije odgovaraju

propusnim opsezima pojedinih filtera. Blok ema analizatora spektra sa paralelnim radom prikazana je na slici ____. Posmatrani signal se posle ulaznog oslabljivaa i irokopojasnog pojaavaa dovodi stepenu za meanje frekvencija sastavljenom od meaa i lokalnog oscilatora. Njegova uloga je da izvri transpoziciju ulaznog spektra u frekvencijsko podruje u kojem se nalaze propusni opsezi filtera. Filtri propusnici opsega su frekvencijski postavljeni u podruje u kojem je njihova realizacija najjednostavnija i najefikasnija, ime se izbegavaju veoma niske ili visoke frekvencije. Njihove centralne frekvencije su meusobno pomaknute za tano definisane vrednosti frekvencije. Kod realizacije filtera vodi se rauna da propusni opseg svakog filtra bude mnogo ui od najnie frekvencije analiziranog signala. Pored toga, bone ivice prenosne karakteristike filtera moraju biti dovoljno strme da se ne dozvoli pojavljivanje jedne komponente signala vie puta. Na izlazu svakog filtra prikljuen je ispravlja za pretvaranje naizmeninog u jednosmerni napon, koji se zatim vodi na elektronski svipujui prekida, odnosno multiplekser, sa onoliko ulaza koliko ima filtera.

Slika____. Analizator spektra sa paralelnim radom Multiplekser, po taktu koji dobija iz generatora taktnih impulsa, preuzima izlaze iz ispravljaa i prenosi ih na vertikalni pojaava. Generator taktnih impulsa preko generatora stepenastog napona osigurava horizontalni pomeraj slike koji ima dimenziju frekvencije, taka da se svaka spektralna komponenta prikazuje na odgovarajuem mestu na ekranu katodne cevi. Znaajna karakteristika analizatora u realnom vremenu je to moe prikazivati prelazne pojave, tj. neperiodine signale, zahvaljujui injenici da su svi filtri permanentno izloeni ulaznom signalu. Sa druge strane, frekvencijski opseg ovakvog analizatora spektra ogranien je brojem filtera propusnika opsega i irinom propusnog opsega svakog od njih. Ako se trai veliko razlaganje analizatora, neophodni su filtri sa uskim propusnim opsegom, to za isti frekvencijski opseg poveava njihov broj. Zbog toga je frekvencijski opseg ovih analizatora ogranien na niskofrekvencijsko podruje, pa se najvie i upotrebljavaju u oblasti audiofrekvencija, tj. u merenjima u akustici, i merenjima buke i vibracija. Standardni analizatori sa paralelnim radom imaju po 32 filtra irine propusnog opsega najesce jedne treine oktave.

ANALIZATOR SPEKTRA SA PREBRISAVANJEM Analizator spektra sa prebrisavanjem daleko se vie koristi od prethodnog tipa, ima znatno iri frekvencijski opseg i vee merne mogunosti. On koristi samo jedan filter propusnik opsega zahvaljujui primeni heterodinskog koncepta, tj. meanja ulaznog signala i signala iz lokalnog oscilatora, to se primenjuje i kod analizatora talasa i selektivnog voltmetra. Blok ema analiza tora spektra sa prebrisavanjem prikazana je na slici ____.U ovoj blok emi primenjena su dva stepena za meanje frekvencija, meutim, primenjuje se i blok ema sa samo jednim stepenom za meanje, ime se proiruje raspon frekvencije, jer se eliminie ograniavanje frekvencijskog opsega koje prouzrokuje irokopojasni MF pojaava iza prvog meaa. Sa druge strane, realizacija analizatora spektra sa jednim stepenom za meanje je skuplja zbog sloenije konstrukcije uskopojasnog MF pojaavaa koji igra ulogu filtra propusnika opsega. Analizatori spektra iji frekvencijski opseg ulazi u mikrotalasno podruje (iznad 1 GHz) sadre vie od dva stepena za meanje, posebno kada se zahteva veoma uzak propusni opseg filtra. Ulazni signal sastavljen od niza komponenti razliitih frekvencija fn (n = 1,2,3,...) mea se u meau I sa signalom frekvencije fOI iz oscilatora promenljive frekvencije. irokopojasni MF pojaava iza meaa ima takav frekvencijski propusni opseg da proputa sve produkte meaa ija je frekvencija jednaka razlici frekvencija fn i fO1, tako da se na njegovom izlazu pojavljuje isti niz komponenti, ali sa frekvencijama f n' = f n f 01 . Dakle, ulazni frekvencijski spektar je na ovaj nain frekvencijski pomeren za fOI i doveden na ulaz meaa II.

Slika______ Analizator spektra sa prebrisavanjem

U meau II se svaka komponenta frekvencije f n' mea sa signalom frekvencije f02 iz naponski upravljanog oscilatora, dajui na izlazu produkte meaa ije su frekvencije jednake sumi frekvencija ( f n' + f 02 ) i razlici frekvencija ( f n' f 02 ). Kada zahvaljujui kontinualnom menjanju frekvencije f02, frekvencija jednog produkta meaa II koji odgovara i-toj komponenti signala padne unutar propusnog opsega uskopojasnog MF pojaavaa, tj. kada se ispuni da je f i ' f 02 = f m , njegova amplituda se detektuje u ispravljau i nakon pojaanja u vertikalnom pojaavau ostvari vertikalni otklon na katodnoj cevi. Usled prebrisavanja frekvencije naponski upravljanog oscilatora (svipovanja) postupak se stalno ponavlja, tj. kako se koja frekvencija sa izlaza meaa II f n' f 02 poklopi sa meufrekvencijom f m , ova n-ta komponenta biva prosleena ka ispravljau i prikazana na ekranu na odgovarajuem mestu na horizontalnoj frekvencijskoj osi. Generator testerastog napona upravlja frekvencijom f02 naponski upravljanog oscilatora tako da izmeu frekvencije f02 i napona na izlazu generatora testerastog napona u1 postoji linearan odnos f 02 = f 0 (1 + k1u1 ) ili logaritamski odnos f 02 = log f 0 (1 + k1u1 ) gde je f0. tj. logfo, poetna frekvencija naponski upravljanog oscilatora. Poto se linearna promena testerastog napona moe napisati kao u1 = k2t, jednakost (____) prelazi u f 02 = f 0 (1 + k1 k 2 t ) Jednakost (_____) pokazuje linearan odnos izmeu frekvencije oscilatora i vremena, pa se ova frekvencija naziva i klizna frekvencija. Brzina njene promene koja je jednaka

df 02 (t ) = k1 k 2 f 0 dt

mora da bude dovoljno velika da bi se izbeglo treperenje slike na ekranu i mogle prikazati brze promene spektra, ali i dovoljno mala da bi se izbegla mogua izoblienja i greke koje bi zbog toga nastale u prikazivanju spektra. Velika brzina klizne frekvencije smanjuje amplitude pojedinih komponenata spektra pomera centralnu frekvenciju filtra propusnika opsega (uskopojasnog MF pojacavaa) i proiruje njegov propusni opseg umanjujui tako razlaganje frekvencije instrumenta. Mnogi problemi analizatora spektra sa naponski upravljanim oscilatorom se eliminiu ako se umesto njega koristi sintetizator frekvencije u kom sluaju vai donji deo blok eme sa slike____. Tada se izostavlja i generator testerastog napona a sintetizatorom upravlja generator taktnih impulsa tako to pri svakom taktnom impulsu sintetizator menja frekvenciju izlaznog

signala za mali diskretan iznos f 02 . U pravcu katodne cevi, generator taktnih impulsa pobuuje generator stepenastog napona, i to tako to svaki taktni impuls izaziva promenu izlaznog napona ovog generatora za jedan korak jednak U . Promena napona U na ulazu horizontalnog pojaavaa izaziva odgovarajui mali pomeraj mlaza na katodnoj cevi u horizontalnom smeru. Podeavanje raspona frekvencije obavlja se sa oscilatorom promenljive frekvencije. Na taj nain se odreuje donja i gornja granina frekvencija podruja unutar koga se obavlja analiza posmatranog signala. Unutar raspona frekvencije pretraivanje se obavlja automatski prebrisavanjem frekvencije izlaznog signala naponski upravljanog oscilatora !02 pomou generatora testerastog napona. Nakon prelaska celog raspona frekvencije pojavljuje se slika frekvencijskog spektra amplituda na ekranu katodne cevi. Ovo prebrisavanje se stalno ponavlja tako da prikazani spektar sa odreenim kanjenjem odgovara trenutnom stanju ulaznog signala. Na slici ______je prikazana tipina slika na analizatoru spektra

Slika . Slika nosioca frekvencije 10,7 MHz unutar raspona frekvencije (10,699 do 10,701) MHz koja prikazuje nosioca frekvencije 10,7 MHz sa rasponom frekvencije (10,7 MHz - 1 kHz) do . (10,7 MHz + 1 kHz), Na slici prikazanoj na ekranu analizatora spektra pojedine spektralne linije predstavljaju pojedine komponente signala, poloaj spektralne linije na obeleenoj horizontalnoj osi oznaava frekvenciju komponente, a visina spektralne linije na vertikalnoj osi obeleenoj u voltima ili decibelima, amplitudu komponente. Kod modernih analizatora spektra na ekranu se nalaze i ispisani numeriki merni podaci o komponentama signala koje se pojavljuju na ekranu, kako je prikazano na slici ______. NF analizatori spektra imaju frekvencijski opseg 20 Hz do 40 MHz, irinu propusnog opsega promenljivu od 3 Hz do 30 kHz. Merni opseg amplitude je ekvivalentan opsegu nivoa snage od -137 dBm do + 30 dBm za ulazne impedanse 50 0 ili 75 0, dok za ulaznu impedansu od 1 Mn iznosi 30 n V do 7 V. Greka merenja amplitude je 0,4 dB do 1,5 dB. Brzina prebrisavanja je 0,2 s do 200 s, a raspon frekvencije od 0 do 40 MHz. VF analizatori spektra imaju frekvencijski opseg 10 kHz do 2,9 GHz, irinu propusnog opsega promenljivu od 1 kHz do 3 MHz. Merni opseg amplitude je ekvivalentan opsegu nivoa snage od -112 dBm do + 30 dBm za ulazne impedanse 50 ili 75 . Greka merenja amplitude je 3 dB. Brzina pretraivanja je 20 ms do 100 s. Raspon frekvencije je 10 kHz do

2,9 GHz. Poto u oblasti visokih frekvencija ulazna impedansa mernog instrumenta treba da bude prilagoena standardnim prenosnim linijama, dakle da odgovara radu u prilagodenim mernim sistemima, u cilju izbegavanja stojeeg talasa u mernim vodovima i tako stvorene komponente greke merenja, neophodno je pri svakom merenju o ovome voditi rauna i pravilno postaviti ulaznu impedansu analizatora spektra. FURIJEOVI ANALIZATORI Princip rada Furijeovih analizatora se zasniva na izraunavanju diskretne Furijeove transformacije i tako formiranja Furijeovog spektra signala koristei algoritam nazvan brza Furijeova transformacija. Ovaj algoritam izraunava amplitudu i fazu svake spektralne komponente posmatranog signala iz kompleta uzoraka signala u vremenskom domenu. Kao i kod analizatora spektra, rezultati merenja se prikazuju slikom na ekranu katodne cevi gde se pored spektralnog prikaza daju i osnovni numeriki podaci o frekvenciji, amplitudi i faznom uglu. Osnovna prednost Furijeovih analizatora nad analizatorima spektra je to su analizatori u realnom vremenu, dakle obavljaju brzu spektralnu analizu, pa su stoga u stanju da obrauju, pored periodinih signala, i sluajne i prelazne signale. Pored toga obrauju signale vrlo niskih frekvencija, ak do ispod 100 Hz, zatim signale prekrivene umom, i mere zajednike karakteristike ili odnose dva signala kod dvokanalnih verzija. Zbog digitalnog naina rada, Furijeovi analizatori imaju bolje razlaganje frekvencije od analizatora spektra, jer jasno razlikuju i komponente signala ije su frekvencije pomerene za svega 20 Hz. Greka merenja amplitude signala im je manja 2 do 3 puta. Osnovni nedostatak Furijeovih analizatora je niska gornja granina frekvencija reda svega 100 kHz. U svim oblastima elektronike Furijeovi analizatori se koriste kao visokokvalitetni viekanalni analizatori spektra u realnom vremenu i analizatori elektrine mree. U telekomunikacijama se primenjuju za dobijanje karakteristika audio signala u razliitim uslovima njihovog prostiranja. Naroito veliku primenu su stekli u analizi signala vibracija sa rotirajucih maina ili mehanikih struktura na osnovu kojih se stiu saznanja o njihovim osnovnim dinamikim karakteristikama. Kombinovano sa mikrofonom, Furijeovi analizatori karakteriu u potpunosti zvuno polje ili akustika sredstva kao to su zvunici. Kao i analizatori spektra, i Furijeovi analizatori se mogu upotrebiti kao osciloskopi za prikaz signala u vremenskom domenu. Pored postupaka analize spektra primenjenih kod analizatora spektra, ona se moe sprovesti i raunskim putem, primenjujui digitalnu obradu signala, tako da se numeriki izraunavaju pojedini koeficijenti Furijeovog reda dati formulama (_____) i (____). Blok ema Furijeovog analizatora prikazana je na slici_____. Ulazni signal se posle pojaanja i dovoenja na normiranu vrednost vodi na filter propusnik niskih frekvencija, da bi se uklonile visokofrekvencijske komponente signala izvan frekvencijskog opsega analizatora. Zatim se, nad analognim signalom obavlja diskretizacija (uzorkovanje) pomou AjD konvertora u odgovarajue binarne brojeve. Obino se u vremenskom intervalu T uzima N = 2048 uzoraka amplitude signala u vremenskom domenu, Yk(k t ), pri emu se uzorkovanje amplitude

Slika _____Blok ema Furijeovog analizatora signala obavlja u regularnim vremenskim intervalima jednakim t , dok je k= 1,2,3,...2048. Po zavretku uzimanja i poslednjeg uzorka amplitude signala, i formiranja kompleta uzoraka koji se naziva vremenski zapis a smeta se u memoriju vremenskih podataka, mikroprocesor pristupa zadatoj seriji izraunavanja radi dobijanja rezultata u frekvencijskom domenu. Na pojedinane uzorke amplituda signala Y1( t ), Y2(2 t ), Y3(3 t ),..., primenjuje se diskretna Furijeova transformacija, tako to se one mnoe sa pripadajuim vrednostima trigonometrijskih funkcija cos(2 kn/N) i sin (2 kn/N). Na taj nain se dobijaju formule (____) i (____) u diskretnoj formi kao
An = Yk (kt ) cos
k =0 N 1

2kn N 2kn N

Bn = Yk (kt )sin
k =0

N 1

gde n dobija vrednosti iz niza prirodnih brojeva n = 1, 2, 3, ... oznaavajui tako red harmonika. Mnoenja se sprovode najpre za n = 1 radi dobijanja koeficijenata A1 i B1 koji odgovaraju prvom harmoniku, zatim za n =2, radi dobijanja koeficijenata A2 i B2 koji odgovaraju drugom harmoniku, i tako redom, ime se dobijaju potrebni A i B koeficijenti svih harmonika Furijeovog reda. Amplituda svakog harmonika izraunava se prema formuli
2 2 C n = An + Bn

to se koristi za formiranje slike frekvencijskog spektra posmatranog signala. Ako se eli dobiti 2 energetski spektar prikazuju se samo vrednosti C n . Dobijene spektralne komponente ulaznog signala su ekvivalentne simultano dobijenim izlaznim signalima iz N =2048 fi1tara koji imaju

propusni opseg jednak f = 1 / T . Rezultati dobijeni sa (___) pripadaju frekvencijskom domenu i kao frekvencijski zapis se smetaju u memoriju frekvencijskih podataka, pa se mogu prikazivati vie puta. Kada Furijeov analizator poseduje vie ulaznih kanala, signali se po kanalima uzorkuju istovremeno, a mikroprocesor izraunava njihove zajednike karakteristike. Ovo je korisno za karakterisanje prenosne funkcije linearnih mrea i istraivanje uzrono-posledinih odnosa. Kao digitalni instrument, Furijeov analizator se obino povezuje sa raunarom ili drugim digitalnim instrumentima. Time se poveavaju mogunosti merenja i obrade rezultata, kao i prenos podataka preko interfejsa kod daljinskog merenja. Novi modeli poseduju i ulaz za digitalne signale to omoguava analizu digitalnih i analogno/digitalnih sistema. U pogledu metrolokih karakteristika digitalni postupak obrade signala ornoguio je postizanje veoma tanih rezultata, bez izoblienja i sa veoma visokim razlaganjem. Moderni Furijeovi analizatori imaju frekvencijski opseg 0,1 mHz do 100 kHz, raspon frekvencije od 10 mHz do 100 kHz, a irinu propusnog opsega od 12 ~Hz do 1000 Hz. Merni opseg amplitude je 3 mV do 22,4 V. Greka merenja amplitude je. 1,5 % do 3 %, a faznog ugla 0,5. Ulazna impedansa je 1 MO. Ukupno 2048 uzoraka amplitude signala iz vremenskog domena se transformie u 800 linija frekvencijskog spektra po jednom rasponu frekvencije.

Slika Fotografija dinamikog signal analajzera hp 3561