Anda di halaman 1dari 3

Ава Јустин Поповић

У С К Р С И С Р Б С К И Б Е С М Р Т Н И Ц И
Ускрс је највећи хришћански празник. Јер је Христос, победивши
смрт, коју нико од људи није могао победити, доказао да је Бог. Зато се у
светосавској фиnософији xивота Ускрс назива: Празник над празницима.
Mи Cрби имамо посебне наuионаnне разnоге што нам је Ускрс најмиnији и
најрадоснији празник. H још: најсимвоnиuнији. За време многовековног
робоваnа, када су сиnе народне душе трнуnе и обамираnе у мукама и
патnама, uезнуnо се свим бићем за васкрсеnем и осnобоþеnем.
Oсnободити се тмине и помрuине, васкрснути из мраuног гроба ропства -
биnо је свенародна uеxnа и моnитва.
Pашта xивети, рашта страдати, рашта се xртвовати, рашта гинути за
Kрст ¬асни и Cnободу Зnатну, - све је то објашnено ускршnим,
светосавским схватаnем света, uовека и народа: xивети и умрети ради
бесмртног и веuног, јер то uини и uовека и народ бесмртним и веuним.
У uему је практиuни знаuај васкрсеnа Христовог за свакодневни
xивот uовеков; uему нас оно уuи? - Eво uему: uовек није просто
xивотиnа коју смрт моxе уништити потпуно, заувек; uовек је самим
својим бићем везан са веuношћу и другим световима; nегов xивот поuиnе
овде, на земљи, а наставља се у другим, ширим, тајанственим световима,
и то ко зна у каквим обnиuима и димензијама. A из тога извире виши
мораn, бесмртни и веuни. Mораn који ваxи и за горnе светове. Hо uему:
све што uовек ради, има знаuаја за све светове и утиuе на сва бића у свим
световима. Зато је uовек одговоран за све и сва. Без тога, не моxе се
правиnно и праведно решити никакав пробnем, био он nиuни, друштвени,
народни, општеuовеuански. Hокуша nи се, онда се запnива у крв и хаос,
као што је данас већ запnиваnо европско uовеuанство, које се свим
сиnама упиnе да без Богоuовека, реши своје пробnеме.
Cиnа и правда нашег народног мораnа је у томе, што је сав од Христа
кроз Cветога Cаву:
Cине Mарко, једини у мајке,
Hе биnа ти моја `рана кnета,
Hемој, сине, огрешити душе.
Hемој, сине, говорити криво,
Hи по бабу ни по стриuевима,
Bећ по правди Бога истинога.
Боље ти је изгубити гnаву,
Hего своју огр´јешити душу.
Kо је то Бог истинити? - Kазао нам је Cвети Cава: Богоuовек Христос.
Hега је Cвети Cава усадио у срuе и душу нашег народа. H одомаћио Iа у
нашој историји. Bеnиuина нашег народа је у томе, што је кроз Cветог Cаву
усвојио јеванþељску правду и претворио је у своју. У току векова он се
тоnико сродио са том правдом, да је она постаnа nегово свакодневно,
nегово обиuајно јеванþеље. Cамо се тако моxе објаснити што је наш
народ у свим судбоносним тренуuима своје историје увек претпостављао
небеско земаљском, бесмртно смртном, веuно проnазном. [а није тако,
шта би то нашег uовека гониnо из подвига у подвиг, из муuеништва у
муuеништво, из борбе у борбу за Kрст ¬асни и Cnободу Зnатну? Lта, ако
не ово, само ово:
»Cрб је Христов - радује се смрти!«
»Cрб је Христов - радује се смрти!«, - то је nозинка наше муuениuке
историје. íозинка, откnиктана христоuеxnивим þаконом Aвакумом, а увек
ношена у срuу народном. Lта оно знаuи? - Знаuи ово: Cрбин се радује
смрти, јер је Христов, а Христос је победио смрт и праведниuима осигурао
бесмртност и xивот веuни. Xивот људски има смисnа и постаје радост за
uовека, ако uовек xиви и умире ради Христове правде, ако xиви и умире
за Kрст ¬асни и Cnободу Зnатну. Христов uовек радује се смрти, јер осећа
и зна да је смрт преnаз у бесмртност и веuност.
Tакон Aвакум је симвоn и образаu нашега народног uовека: борuа,
муuеника и страдаnuа за небеску правду, за Kрст ¬асни и Cnободу Зnатну.
Aвакумовска фиnософија xивота и смрти је наша народна фиnософија.
Aвакумовски оптимизам је наш народни оптимизам: вера у бесмртност
uовекова бића увек је xива и сиnна, нароuито када на nу нагрну муке за
Христа и nегову правду. Kроз све уздахе и муке из наше народне душе
бруји авакумовска химна оптимизма:
»Cрб је Христов - радује се смрти!«
Бесмртан је авакумовски наuионаnизам: народ има непроnазну
вредност само као носиnаu и браниnаu Христове истине и правде,
Христове бесмртности и веuности, Христовог небеског uарства и nегових
веuних вредности.
Aвакумовски хероизам је беспримеран по заносу и неустрашивости:
бесмртан сам, јер сам Христов, зато са радошћу xртвујем теnо своје за
небеску истину и правду, за Христово и народно добро.
У uему је сиnа српске душе? - У тој авакумовској - светосавској вери
у бесмртност uовекова бића и народне душе. Tо је извор свекоnиког
народног ствараnаштва, неустрашивости, поxртвоваnа и борбе за
бесмртне вредности наше историје. Hаш народ је ради тога xивео и
страдао, ради тога робовао и васкрсавао. Hогnедајте: свети манастири -
нису nи спомениuи бесмртности, и сведоuи наше народне вере у
бесмртност и веuност uовекову?
Hогnедајте дивну поворку светих монаха: све сами uареви и краљеви!
A са nима веnмоxе и себри! Hије nи то доказ наше свенародне вере у
бесмртност и xивот веuни? Tо су дирљиви спомениuи бесмртности и
веuности. H још: премудри уuитељи бесмртности и веuних вредности. Cве
у нашој историји - спомениuи бесмртности: споменик до споменика. Tакве
су светосавске стварности, и идеаnи, и мисnи, и путеви.
CBETH CABA ЈE HPBH BACKPCHTEÆ H УKPACHTEÆ HALE HAPO[HE
[УLE: први ју је васкрсао из таме смртнога, први украсио даровима
Бесмртнога.
Hа путевима и распућима наше народне историје, многе смрти вребају
нашу душу из заседа, nукаво спремљених и вешто маскираних. Kако ћемо
их савnадати, ако не вером у бесмртност и сиnом Бесмртног? Kо то нашу
народну душу мудро води и премудро проводи кроз безбројне заседе и
неприметне замке? - Hесумnиво Cвети Cава и nегов бесмртни дух. A у
nему и преко nега - васкрсnи Богоuовек.
Hаша народна историја је врnо реuит доказ васкрсеnа Христовог и
сиnе Hегове. Јер се једино вером у Bаскрсnог и сиnом Hеговом моxе
објаснити uудесна динамиuност и пnодно ствараnаштво наше народне
душе кроз тако муuну историју. Хероји бесмртности стварају историју, а
остаnи уuествују у nој. У нас је сваком дато да буде херој бесмртности.
Kако? - Aвакумском вером у Бесмртног и сиnом Hеговом. Hопут свете и
народне истине:
»Cрб је Христов - радује се смрти!«
[анас се Eвропа, више него икад, претвориnа у фабрику смрти. Зато
је данас потребније него икад - вера у бесмртност и xивот веuни. A то
знаuи: васкрсnи Христос и Hегово Јеванþеље. [анас су нама Cрбима
потребнији него икад авакумовски бесмртниuи и оптимисти. Bише него
икад, сиnније него икад треба да прогрми нашом земљом и нашом
народном душом авакумовско јеванþеље и устаниuки покnиu:
»Cрб је Христов - радује се смрти!«
Бесмртност коју Христос даје uовеку својом победом над смрћу,
осигурава преnаз у xивот веuни свему што је добро, узвишено и nепо у
uовеку. Cамо на тај наuин наше људско добро постаје небеско, бесмртно и
веuно. Cамо се на тај наuин uовек обесмрћује и проширује на све небеске
светове. H увек гnеда себе као биће бесмртно и веuно. A кроз то и све
остаnе људе. H зна веuну вредност, и достојанство, и бесмртност сваког
uовека. Зато поступа са сваким uовеком као са бићем бесмртним и веuним,
са којим има да xиви и у оном свету.
Oтуда је право uовекољубље немогућно без вере у uовекову
бесмртност и веuност. Aко љубав није бесмртна и веuна, зар је треба
имати, зар је треба гајити, и муuити се nоме и због nе? A ми, онда смо ми
- проnазни инсекти, на uијем то nешу? A наша пnанета - похотљиви
крпељ, на uијем то организму?
Cве то, и оно што је више од тога, сnива се у једно необориво и
свеубедљиво сведоuанство: Једини смисао uовекова бића састоји се у
nеговој бесмртности и веuности, и једина истинска радост у nеговој вери
у Hобедитеља смрти - васкрсnог Богоuовека Христа. Hсторија српског
народа је једна од најдраматиuнијих сведоuанстава те вере и те радости.
Зато светосавско и авакумовско гесnо наше историје: »Cрб је Христов -
радује се смрти!« најпотресније бруји кроз свепобедни поздрав: ХPHCTOC
BACKPECE! и кроз сверадосни ускршnи отпоздрав:
BAHCTHHУ BOCKPECE!