CEVOVODI U rudarstvu se primenjuju raznovrsni cevni vodovi (cevovodi): za transport mineralnih sirovina (nafta, gas); za odvodnjavanje rudnika (ispumpavanje

vode iz podzemnih prostorija, snienje nivoa podzemnih voda na povrinskim kopovima); za ventilaciju podzemnih prostorija, itd. Cevovodi se koriste za transport rastresitih materijala pomou vode: transport uglja ili drugih ruda, jalovine, transport materijala za hidrozasipavanje podzemnih prostorija, zatim transport u procesima flotacija, separacija, itd. Razliiti cevovodi igraju bitnu ulogu kod hidraulikih i pneumatskih rudarskih maina. Cevni vod sloenije konstrukcije moe u svom sastavu da ima osim cevi, jo i: elemente za spajanje cevi, za kompenzaciju dilatacija, za zaptivanje, zatim elemente za regulaciju i zatvaranje protoka, sigurnosne elemente, instrumente, elemente za oslanjanje cevi, itd. - Vrsta fluida .....vodovodi, parovodi, naftovodi, gasovodi ... Materijal cevovoda i izrada Na izbor materijala utiu: radni uslovi u kojima e cevovod biti eksploatisan, tj: - Mehaniko optereenje naponi koji nastaju usled: pritiska fluida koji se transportuje; teine cevovoda, fluida, armature, izolacije; usled temperaturnih dilatacija. - Radna temperatura - ponaanje materijala na razliitim temperaturama. - Hemijski sastav fluida koji se transportuju. - Cena. elik, liveno gvoe, elini liv; ..... izrada cevi: avne, beavne, livene. eline cevi elik je osnovni materijal za izradu cevi. Zbog vee jaine materijala eline cevi su lake od livenih i jeftinije. Mogu biti vrlo dugake i preko 16 m, to znatno smanjuje broj nastavaka. Koriste se za veliki broj razliitih fluida i razliite nominalne pritiske. Prenici su obino 4 do 3000 mm. Za uobiajene elike preporuene radne temperature su do 435 0 C. Za vie temperature koriste se legirani elici (Cr i Mo). Podlone su koroziji, te je neophodno korienje zatitnih prevlaka. Tabela 1. Zatezna vrstoa Rm i napon teenja Rp0,2 nekih elika za limove i cevi
Oznaka .0000 .0261, .0271 .0361, .0371 .0461, .0471 .0561, .0562 .1212, .1214 .1213, .1215 .1402 .1502 .3100 3130, .3131 Oznaka .1202, .1203 .1204, .1205 .1206, 1207 .1208 .1214 .1215 .7100 Rm, N/mm2 330 500 340 420 370 450 420 500 520 620 350 - 340 450 550 550 650 650 750 520 620 650 - 800 Rp0,2, N/mm2 150 210 240 260 360 240 260 300 400 360 420

Izabrani elici za rad na povienim temperaturama, C Rp0,2, N/mm2 Rm, N/mm2 20 200 250 300 350 400 350 450 210 180 160 140 120 90 410 500 240 210 190 170 140 110 440 530 260 230 210 190 160 130 340 420 210 180 160 140 120 90 350 450 240 190 170 150 130 110 450 550 260 210 190 170 150 130 450 550 290 260 240 220 200 190

450

500

90 110 170

150 1

.7400 .7401

450 580 450 600

300 270

280 250

260 240

240 230

220 220

210 210

200 200

180 190

Po tehnologiji dobijanja razlikuju se:

-

Cevi bez ava - beavne, koje mogu biti: valjane i vuene. Vuene mogu biti i drugih poprenih preseka, osim krunog.

Cevi sa uzdunim sastavkom ili uzdunim avom: zakovane, zavarene, zalemljene ili presavijene pa stisnute (falcovane). av moe biti i spiralno izraen u odnosu na uzdunu osu cevi. av moe biti sueoni (za manje radne pritiske) ili preklopni (kotlovske cevi) avna cev s uzdunim avom nastaje sueonim zavarivanjem hladno pripremljenih limova, traka, pomou jednog od sledeih naina zavarivanja: Elektrozavarivanje, Zavarivanje uronjenim lukom, Elektroluno zavarivanje pod zatitnim gasom :MIG (metal inert gas, npr argon), MAG (metal activ gas, npr. CO2), Zavarivanje kombinacijom zavarivanja pod zatitom gasa (MIG) i zavarivanja uronjenim lukom
-

Spiralno zavarene cevi imaju spiralno izveden av, pomou automatskog zavarivanja uronjenim lukom. Mora da postoji var na unutranjoj strani i var na spoljnoj strani. Postoje cevi koje su proizvedene postupkom kod koga se poduni av izvodi kovakim zavarivanjem. Kod ovih cevi, krajevi lima, trake, pre spajanja se zagrevaju do temperature zavarivanja, a potom se mehaniki pritiskom postie spajanje krajeva. Cevi od livenog gvoa Najee se koristi SL 14, mogu da izdre pritiske do 160 bar-a. Livenjem u pesku se rade od 40 do 1200 mm, a centrifugalnim livenjem 80 do 500 mm. maksimalne duine su 4 pa ak i 5 m, za najvee prenike. Otpornije su na koroziju od elinih. Obino se izrauju sa obodom i sa naglavkom. Cevi od: mesinga, bakra, olova, aluminijuma, titana. Cevi od plastinih masa, gume - Kod transporta gasa koriste se iskljuivo eline cevi za pritiske preko 4 bara i polietilenske za nie pritiske. Polietilenske cevi mogu da se koriste na temperaturama od -65 do 80 o C. Zatezna vrstoa polietilena je izmeu 12 i 35 MPa, u zavisnosti od tipa polietilena, a izduenje moe prei i 150 % (pa ak i do 1000 %). Gustina je ok 0,9 kg/dm3. Polietilen se dobro mehaniki obrauje i zavaruje, sklon je puzanju i sakupljanju statikog elektriciteta. Postojan je i prema kiselinama i alkalijama. Glavna prednost mu je niska cena. Cevi od keramike, stakla... Nastavljanje i oblikovanje cevi Cevne instalacije pored cevi poseduju i elemente koji slue za oblikovanje cevovoda i instalacije. Promena pravca u cevovodima se postiu ugradnjom lukova, izdvajanje usputnih vodova iz glavnog cevovoda se postie ugradnjom T komada koji mogu biti pravi i redukovani. Promena prenika cevovoda se izvodi ugradnjom koncentrinih ili ekscentrinih reducira. Ugradnja manjih izvoda na nekom cevovodu se postie preko zavarenih komada. Zatvaranje krajeva cevi se obavlja zavarnim kapama. Svi ovi elementi su poznati pod zajednikim nazivom fitinzi. Fitinzima se spajaju cevi istog ili razliitog materijala pri emu se u izboru fitinga odnosno specifikaciji za nabavku moraju dati kvaliteti materijala cevi koje se spajaju kao i njihove osnovne dimenzije. Materijali koji se koriste za proizvodnju fitinga moraju biti kompatabilni u pogledu otpornosti i zavarljivosti sa cevima u koje se ugrauju.

Posebnu grupu cevnih elemenata ine prirubnice. Na narednim slikama su prikazane vrste prirubnica koje se koriste u cevnim instalacijama. Prirubnice se proizvode prema standardima koji su klasifikovali ove proizvode prema pritisku. Livene cevi se esto nastavljaju prirubnicama sa grlom:

Pored prirubnica sa grlom koje je izliveno izjedna sa cevi, koriste se i druge vrste prirubnica koje mogu biti zavarene za cev, ili spojene na neki drugi nain.

Izmeu dve prirubnice stavljaju se zaptivai. Primena zaptivaa od gume ili kartona pogodna je za pritiske do 25 bara i temperature do 40o C, a za sloenije radne uslove koriste se metalno-azbestni zaptivai, teflonski i drugi. Vodea uputena povrina omoguava korienje nominalno slabijih zaptivaa i pri znatno sloenijim radnim uslovima (do 200 bara i 400 o C)

Nastavljanje cevi moe da se ostvari i pomou naglavka. U zazor f se nabija kudelja natopljena katranom, pa se ova zaptivna masa zalije olovom. Kao zaptivna masa moe da se koristi i gumeni prsten, tada je pokretljivost cevi neto vea. Ovako spajanje livenih cevi se koristi za radne pritiske do 16 bara.

eline cevi manjih prenika esto se nastavljaju pomou navojnih parova. Zaptivanje se moe ostvariti pomou koninog navoja ili umetanjem kudelje ili PVC trake u cilindrini navoj.

Konstrukcijska reenja koja se koriste u konstrukcijama predvienim za brzo i sigurno sastavljanje, baziraju se isto na navojnom spoju dve cevi. Prikazana su reenja sa dve konine povrine (slika a, pozicije 1. i 2.) i sa soivastim zaptivaem (slika b, pozicija 4). Prsteni 3 i 1 se izrauju od od legiranog elika sa Cr, Mo i V, Rm = 800 MPa Zaptiva se izrauje od legiranog elika sa Cr, Rm = 750 MPa. Ovi materijali omoguavaju primenu na temperaturama od 40 do 300o C.

Konstrukcija nastavka gumenog creva.

Nastavljanje cevi zavarivanjem.

Cevi od plastinih masa mogu da se nastavljaju lepljenjem i zavarivanjem. Cevi vei prenika mogu da se nastavljaju sueonim zavaivanjem, a za manje prenika je potrebna spojnica koja moe i da se lepi za cev.

Na mestima grananja ili promene pravca koriste se oblikovani nastavci.

4

Dimenzije cevi Tabela Dimenzije avnih i beavnih cevi elinih cevi

Spoljanji prenik cevi (mm) 10,2 12,7 13,5 14 16 17,2 18 19 20 21,3 22 25 25,4 26,9 28 30 31,8 32 33,7 35 38 40 avne Debljina zida cevi (mm) 0,8 2 1,2 2,9 1 2,9 1 3,2 1 3,2 1 3,2 1 3,2 1 3,2 1,6 4 1 4 1 4 1,6 4 1,6 4 1,6 4 1,6 4 1,6 4 1,6 4 1,6 4 1,6 4 1,6 4 Beavne Debljina zida cevi (mm) 1,6 ... 2,3 1,8 2,6 1,8 2,9 1,8 3,6 2 4,5 2 5,6 2 5,6 2 5,6 2 6,3 2 6,3 2,3 ... 6,3 2,3 8 2,3 8 2,3 8 2,3 8 2,6 8 2,6 8 2,6 8 Spoljanji prenik cevi (mm) 54 57 60,3 63,5 70 73 76,1 82,5 88,9 101,6 108 114,3 127 133 139,7 141,3 152,4 159 168,3 177,8 193,7 219,1 avne Debljina zida cevi (mm) 1,6 4 1,6 4 1,6 4,5 1,6 4,5 1,6 4,5 2 4,5 2 4,5 2 4,5 2 4,5 2,6 5 2,6 5 2,6 5 2,6 5 2,6 5 2,6 5 2,9 5 2,9 5,6 3,2 6,3 3,2 6,3 4 6,3 4 6,3 4 6,3 Beavne Debljina zida cevi (mm) 2,6 10 2,9 11 2,9 ... 13 2,9 ... 13 2,9 ... 13 2,9 ... 13 2,9 ... 16 3,2 ... 16 3,2 16 3,6 16 3,6 18 3,6 18 4 30 4 30 5 30 5 30 6,3 40 6,3 40 7,1 40 7,1 40 7,1 40
5

avne Beavne avne Spoljanji Debljina Debljina Debljina prenik cevi zida cevi zida cevi zida cevi (mm) (mm) (mm) (mm) 42,4 1,6 4 2,6 10 244,5 4,5 6,3 44,5 1,6 4 2,6 10 273 4,5 6,3 48,3 1,6 4 2,6 10 323,9 4,5 6,3 51 1,6 4 2,6 10 avne eline cevi za mehaniku i optu upotrebu, standard EN10220 Beavne eline cevi za konstrukcije, standard EN10210-2 Beavne eline cevi za specijalne namene. Namenjene za mehaniku upotrebu, standard EN Spoljanji prenik cevi (mm)

Beavne Debljina zida cevi (mm) 7,1 40 7,1 40 8 40

Standardne debljine zida cevi su (mm): 0,8 1 1,2 1,4 1,6 1,8 2 2,3 2,6 2,9 3,2 3,6 4 4,5 5 5,6 6,3 7,1 8 8,8 10 11 13 14 16 18 20 22 25 28 30 40. Tabela Dimenzije cevi prema standardu API 5L Nazivni Spoljanji Debljina zida cevi prenik prenik () (mm) (mm) 1/8 10,3 1,7 2,4 1/4 13,7 2,2 3,0 3/8 17,1 2,3 3,2 1/2 21,3 2,8 3,7 3/4 26,7 2,9 3,9 1 33,4 3,4 4,5 9,1 1 1/4 42,2 3,6 4,9 9,7 1 1/2 48,3 3,7 5,1 10,2 2 60,3 3,2 3,6 3,9 4,4 4,8 5,5 6,4 7,1 11,1 2 1/2 73,0 3,2 3,6 4,0 4,4 4,8 5,2 5,5 6,4 7,0 14,0 3 88,9 3,2 3,6 4,0 4,4 4,8 5,5 6,4 7,1 7,6 15,2 3 1/2 101,6 3,6 4,0 4,4 4,8 5,7 6,4 7,1 8,1 4 114,3 3,6 4,0 4,4 4,8 5,2 5,6 6,0 6,4 7,1 7,9 8,6 11,1 13,5 17,1 5 141,3 4,0 4,8 5,6 6,6 7,1 7,9 8,7 9,6 12,7 15,9 19,1 4,4 4,8 5,2 5,6 6,4 7,1 7,9 8,7 9,5 11,0 12,7 14,3 15,9 18,3 6 168,3 19,1 22,2 4,8 5,2 5,6 6,4 7,0 7,9 8,2 8,7 9,5 11,1 12,7 14,3 15,9 18,3 8 219,1 19,1 20,6 22,2 25,4 5,6 6,4 7,1 7,8 8,7 9,3 11,1 12,7 14,3 15,9 18,3 19,1 20,6 22,2 10 273,1 23,8 25,4 31,8 6,4 7,1 7,9 8,4 8,7 9,5 10,3 11,1 12,7 14,3 15,9 17,5 19,1 20,6 12 323,9 22,2 23,8 25,4 27,0 28, 6 31,8 7,9 8,7 9,5 10,3 11,1 11,9 12,7 14,3 15,9 17,5 19,1 20,6 22,2 14 355,6 23,8 25,4 27,0 28, 6 31,8 7,9 8,7 9,5 10,3 11,1 11,9 12,7 14,3 15,9 17,5 19,1 20,6 22,2 16 406,4 23,8 25,4 27,0 28, 6 30,2 31,8 7,9 8,7 9,5 10,3 11,1 11,9 12,7 14,3 15,9 17,5 19,1 20,6 22,2 18 457,0 23,8 25,4 27,0 28, 6 30,2 31,8 7,9 8,7 9,5 10,3 11,1 11,9 12,7 14,3 15,9 17,5 19,1 20,6 22,2 20 508,0 23,8 25,4 27,0 28, 6 30,2 31,8 33,3 34,9 7,9 8,7 9,5 10,3 11,1 11,9 12,7 14,3 15,9 17,5 19,1 20,6 22,2 22 559,0 23,8 25,4 27,0 28, 6 30,2 31,8 33,3 34,9 36,5 38,1 7,9 8,7 9,5 10,3 11,1 11,9 12,7 14,3 15,9 17,5 19,1 20,6 22,2 24 610,0 23,8 25,4 27,0 28, 6 30,2 31,8 33,3 34,9 36,5 38,1 39,7 7,9 8,7 9,5 10,3 11,1 11,9 12,7 14,3 15,9 17,5 19,1 20,6 22,2 26 660,0 23,8 25,4
6

Nazivni prenik () 28 30

Spoljanji prenik (mm) 711,0 762,0

Debljina zida cevi (mm) 7,9 8,7 9,5 10,3 11,1 11,9 12,7 14,3 15,9 17,5 19,1 20,6 22,2 23,8 25,4 7,9 8,7 9,5 10,3 11,1 11,9 12,7 14,3 15,9 17,5 19,1 20,6 22,2 23,8 25,4 27,0 28,6 30,2 31,8

Tabela PE cevi

Dimenzije prirubnica elina prirubnica sa grlom za zavarivanje, za nominalni pritisak 40 bara, JUS M.B6.165

elina ravna prirubnica za nominalne pritiske do 16 bara, JUS M. B6.182

10

PRORAUN CEVOVODA Proraun cevovoda obuhvata: - potreban prenik cevi, debljina zida cevi - usvajanje standardne cevi, - gubici u cevovodu i pritisak na odreenim mestima u cevovodu. Usled pritiska fluida koji se transportuje p, u zidu cevi javlja se napon zatezanja . Napon se rauna u tangencijalnom i pravcu ose cevi, dok se u radijalnom pravcu zanemaruje zbog male debljine zida cevi u odnosu na prenik (Slika). Napon se rauna kao kolinik sile u datom pravcu i povrine preseka cevi izloene naponu zatezanja odnosno preseka upravnog na pravac sile. Kod napona u tangencijalnom pravcu, povrina izloena naponu zatezanja rauna se preko obrasca:

Ac1 = 2 L

Kod napona u pravcu ose cevi, povrina izloena naponu zatezanja rauna se preko obrasca:

Ac 2 =

((du + 2 ) 2 du 2 )

- gde je prema slici 1: L - referentna duina cevi, - debljina zida cevi, du - unutranji prenik cevi. Sila koja optereuje zid cevi na zatezanje rauna se kao proizvod pritiska fluida koji se transportuje p i povrine poprenog preseka fluida koja lei u ravni pominjanih preseka cevi Ac1 i Ac2. Kod napona u tangencijalnom pravcu cevi, povrina fluida u ravni preseka jednaka je:

Af1 = L du
Kod napona u pravcu ose cevi, povrina fluida jednaka je:

Af 2 =

du 2

Navedene povrine Ac1, Ac2, Af1 i Af2 prikazane su na slici b.

11

a.)

b.) Slika - a.)Poloaj vektora napona t i z u odnosu na cev b.)Povrina poprenog preseka zida cevi i fluida koji se transportuje

Konano napon zatezanja u tangencijalnom pravcu bie:

t =

F1 du = p 2 Ac1
2

Napon zatezanja u pravcu ose cevi:

du F z = 2 = p Ac2 4 (d u + )
Odnos ova dva napona (t, z) moe da se napie kao: t 2 (d u + ) = > 2 t > 2 z z du Poto su oba napona na zatezanje, po hipotezi najveeg normalnog napona za proraun vrstoe zida cevi koristi se samo obrazac za napon u tangencijalnom pravcu t, s obzirom da napon u tom pravcu ima veu vrednost. Stepen sigurnosti zida cevi Stepen sigurnosti zida cevi SF moe da se izrauna u odnosu na granicu teenja (odnosno uslovnu granicu teenja) materijala cevi Rp0.2 koji se koriguje sa koeficijentom slabljenja cevi .

SF =

Rp 0.2

= 2

Rp 0.2 ( C1 C 2 ) p du

Pri emu se debljina zida cevi umanjuje za dodatke C1 i C2, zbog: - netanosti izrade, odn. tolerancija u proizvodnji lima, C1 0,0005 m - korozije i troenja cevi tokom eksploatacije, C2 0,001 - 0,0015 m Vrednosti koeficijenta slabljenja cevi iznosi, za: - beavne cevi, = 1 - cevi obostrano zavarene, arene i ispitane, = 0,9 - cevi obostrano zavarene ili jednostrano zavarene na podmetau, = 0,8 - cevi uzdu jednostrano zavarene, = 0,7 - zakovane cevi, sa jednim redom zakivka. = 0,57 0,63 Preporuene vrednosti stepena sigurnosti SF su, za: - cevi sa atestom, za miran protok fluida bez udara, SF = 1,6 - cevi sa atestom, za protok fluida sa udarima, SF = 1,7
12

- cevi bez atesta, za miran protok fluida bez udara, SF = 1,8 - cevi bez atesta, za protok fluida sa udarima, SF = 2,0 Odreivanje veliine pada pritiska u cevovodu Pri transportu fluida kroz cev, neminovno se gubi pritisak, odnosno opada njegova vrednost. Ukupan pad pritiska sastoji se od dela potrebnog za savlaivanje visine, dela potrebnog za savlaivanje otpora trenja i lokalnih otpora. Proraun pada pritiska p za tenosti i nestiljive gasove se odvija na osnovu relacije: v2 L p = g H + d + 2 h - gde je: H - razlika geodetskih visina poetka i kraja cevovoda L - ukupna duina cevovoda - hidrauliki prenik cevi dh - gustina fluida - koeficijent lokalnog otpora - koeficijent hidraulikog otpora (trenja)
Hidrauliki prenik cevi raun se po obrascu: A dh = 4 Ob - gde je: A - povrina poprenog preseka cevi (praktino je A = Af2) Ob - obim cevi po unutranjoj tj. okvaenoj konturi. U sluaju kada je cev krunog poprenog preseka, onda je dh = du. Gubitak pritiska usled otpora kretanju fluida zavisi od dimenzija cevovoda, gustine i brzine fluida i koeficijenta trenja izmeu fluida i zida cevi. Gustina i viskoznost tenosti su fizike osobine koje se menjaju sa promenom temperature. Ova promena je prikazana u tabeli za vodu i naftu. Tabela- Kinematska viskoznost i gustina vode i nafte
Temperatura, C Kinematska viskoznost, 10-6 m2/s Gustina, kg/m3 Kinematska viskoznost, 10-4 m2/s Gustina, kg/m3 0 1,792 999,9 10 1,308 999,7 20 1,007 998,2 1,423 887 30 0,804 995,7 40 0,661 992,2 50 0,556 988,1 60 0,477 983,2 70 0,415 977,8 80 0,367 971,8 90 0,328 965,3 100 0,296 958,4

Voda

Nafta

Pri manjim brzinama strujanje je laminarno, tenost se kree u paralelnim strujnicama koje se meusobno ne meaju, brzina u jednoj strujnici je stalna i ima pravac ose cevi. Srednja brzina strujana v je priblino jednaka polovini maksimalne brzine vmax. Ako se brzina poveava, u jednom trenutku laminarno strujanje prelazi u turbulentno, koje se odlikuje meanjem i presecanjem strujnica, sa variranjem lokalnih brzina, tj. nepravilnim kretanjem. Brzine kod turbulentnog strujanja su ujednaenije nego kod laminarnog, tako da srednja brzina strujanja iznosi oko 0,85 od maksimalne brzine.

13

Slika - Tok strujnica i raspored brzina u poprenom preseku cevi Kriterijum na osnovu kojeg se utvruje da li e strujanje biti laminarno ili turbulentno je Rejnoldsov broj:
Re = - gde je: v dh

kinematska viskoznost

Kada je Rejnoldsov broj manji od kritine vrednosti 2320 strujanje je laminarno, preko ove vrednosti poinje da biva turbulentno, da bi za vrednosti Re 10000 prelo u postojano turbulentno strujanje. Oblast izmeu 2 320 i 10 000 karakterie se prelaznim reimom, ali se u proraunima uzima kao oblast turbulentnog strujanja. Veliina koeficijenta hidraulikog otpora zavisi od veliine Rejnoldsovog broja i hrapavosti cevi. Za odreivanje vrednost ovog koeficijenta vrena su opsena ispitivanja, ovde se daju rezultati jednog od njih. Pri laminarnom strujanju koeficijent za okruglu cev iznosi: 64 = Re Dok se pri turbulentnom strujanju dobija iz zavisnosti: 6,81 0,9 1 = 2 log + 3,7 Re k - gde je: relativna hrapavost cevi: = du k apsolutna hrapavost cevi koja se moe usvojiti prema sledeem (dato u mm):
- Tehnike glatke cevi od stakla, bakra, plastine mase isl. - Drvene cevi . . . . . - eline cevi, nove . . . . - eline, dugo upotrebljavane, korodirane . - eline, jako korodirane, sa korom . . - Cevi od sivog liva, nove . . . - Cevi od sivog liva, korodirane . . . - Cevi od sivog liva, jako korodirane, sa korom. . - Cevi od betona ili azbestnog cementa . . - Grube betonske cevi, neobraene . . - Pocinkovane gasne i vodovodne cevi od do 4, nove - Vuene eline cevi (Manesman), nove . . - Vuene eline cevi (Manesman), iene posle upotrebe - Vuene eline cevi (Manesman), korodirane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0 0,0015 0,2 1 0,02 0,05 0,15 0,2 0,5 (3) 0,25 0,5 1 1,5 1,5 3 0,1 13 0,05 0,1 0,3 0,15 0,2 0,4

Za odreivanje koeficijenta u podruju Rejnoldsovog broja izmeu 4 000 i 125 000, esto se koristi i empirijski obrazac Blasiusa:

14

0,3164 4 Re

Gubitak pritiska u cevovodu nastaje i na mestima lokalnih otpora, na mestima ventila, slavina, zasuna, priklopaca, kolena, suenja, ravanja cevovoda itd. Za svaki od ovih lokalnih otpora eksperimentalno je utvrena vrednost koeficijenta lokalnog otpora i uobiajeno se daju tablino. Tabela - Koeficijenti lokalnog otpora za razne delove cevovoda
1.Cevni lukovi, krivine Tehniki glatke cevi (lim,...)

Tehniki hrapave cevi (SL,...)

2. Lukovi iz segmenata

3. Kolena

4. Rave

15

5. T komadi

16

6. Krstasti komadi

7. Proirenja i suenja (reduciri)

17

8. Ulaz cevi u rezervoar, za nezaobljen kraj cevi i za zaobljen kraj cevi

9. Ventil (potpuno otvoren)

18

10. Zasun (u zavisnosti od stepena otvorenosti S/D)

11. Slavina (u zavisnosti od ugla zakretanja zatvaraa )

19

Leptir ventil

12. Klapna, priklopac (u zavisnosti od ugla zakretanja zatvaraa )

14. Kompenzatori dilatacija

20

Kompenzaciona cev

Kompenzacione cevi u obliku lire

Dilataciona kutija
15. Ostalo

Talasasta cev

21