SVETENIK ILIJA UGAJEV JEDNOM ZA CEO IVOT Razgovori sa srednjokolcima o braku, porodici i deci

Predgovor autora Beseda 1 Da li je mogu brak iz ljubavi? DOPUNA BESEDE 1 Navika ili ljubav. Prva ljubav. LJubav na prvi pogled. Izjavljivanje ljubavi. Beseda 2 Kako stupiti u brak? Beseda 3 Deca Beseda 4 Zaee Beseda 5 Grehovi protiv porodice Beseda 6 Abortus Beseda 7 Neeljenje dece (Planiranje porodice) Beseda 8 Koliko dece treba da bude? Beseda 9 Ko je glava porodice? Dopuna uz besedu 9 O muevnosti i enstvenosti Beseda 10 Ja sam odrastao (Pubertet) Beseda 11 Unutranje ustrojstvo porodice Beseda 12 Kako sauvati porodicu? SVETENIK ILIJA UGAJEV JEDNOM ZA CEO IVOT Razgovori sa srednjokolcima o braku, porodici i deci

Predgovor autora Ovi razgovori su nastali kao krik oajanja zbog vienja onoga to se deava u savremenoj porodici. Odakle mladi ljudi crpe svoja poznanja o porodici i braku? Gledajui svoje roditelje, koji veito prave skandale i s plavog ekrana. O tome da brak moe da bude vean i da se prava ljubav i vernost mogu nai i danas, oni mogu samo da mataju, jer svojim oima to ne vide. Zadatak koji sam sebi postavio dolazei na predavanja kod uenika tree godine srednje kole bio je vrlo jednostavan: da svedoim o tome da sve ovo realno postoji, da oni mogu da zavole istinski i da isto tako mogu biti voljeni. Meutim, ljubav je naravno, trud. eleo bih da verujem da e se jednog dana u kolama ponovo pojaviti predmet kao to je "Etika i psihologija porodinog ivota" (ali, za razliku od stare, sovjetske varijante s pravoslavnim pogledom na porodicu), jer fiziar ili hemiar e postati jedan od hiljade, iako se ovi predmeti ue po nekoliko godina, a porodicu e osnovati skoro svi, meutim, u kolama se o tome nita ne govori, u najboljem (u stvari u najgorem) sluaju uvodi se seksualno obrazovanje. Ove besede bile su namenjene uenicima tree godine srednje kole u gradu Taldomu. Tek u poslednjoj godini pred maturu bilo je mogue dotai se nekih tema koje se tiu intimne strane braka. Tekst razgovora u ovoj knjizi je iri od svake realne besede u koli. U zavisnosti od auditorijuma i od pitanja koja se raaju u sluaocima bilo je govora samo o odreenom delu teme. U knjizi je navedeno ono to je moglo biti reeno. Filmovi koji se pominju u 4. i 6. besedi mogu se nabaviti u pravoslavnom medicinskoprosvetnom centru "ivot". Film "Ne ubij" moe u potpunosti biti zamenjen filmom "Nemi krik". U ovom centru se moe nai mnogo drugih zanimljivih materijala. Adresa centra je: 125167 Moskva, Krasnoarmejska ul. 2/2, Hram Blagovesti Presvete Bogorodice. Telefon: (095) 212-64-95. Ako se neko odlui da nastupi pred uenicima starijih razreda s predavanjima o braku eleo bih da pomenem knjige i filmove koji mogu da mu pomognu u tome: 1) videofilm "Crkva ne uti" (to su besede protojereja Dimitrija Smirnova s uenicima starijih razreda, koje se mogu nabaviti u centru "ivot"; neke misli iz date besede se navode u ovoj knjizi); 2) videofilm "Poetak" (beseda pedagoga S.J.Avdejenko s uenicima starijih razreda, studija "Radonje"); 3) knjiga "Pubertet. Kako se pravilno udati" (knjiga istog pedagoga, delimino se podudara s besedom u videofilmu "Poetak" ali u njoj ima mnogo novog materijala. Ima nekoliko izdanja, postoji i audio varijanta ove knjige); 4) knjiga Vere Prisjolkove "Neuspena udaja i vaspitanje deteta od strane jednog roditelja" (istinita pria o jednom alosnom pokuaju crkvenog braka). Moskva, izdavaka kua "Blago", 2000.g. 5) Knjiga "LJubav i vera" protojereja Artemija Vladimirova. Moskva, 2001.g.; 6) Zbornik materijala za zatitu ivota na CD-romu s pravoslavnih resursa na internetu (centar "ivot"). Svetenik Ilija ugajev Beseda 1 Da li je mogu brak iz ljubavi?

Svi oni koji ovde sede verovatno imaju nameru da stupe u brak. Pravoslavni hrianin ima dve osnovne mogunosti: ili da stupi u brak ili da ne stupajui u brak ivi u istoti i celomudrenosti u svetu ili u manastiru. Siguran sam da se niko od vas ne sprema za manastir, zato je za veinu izbor jasan - stupanje u brak. Mislim da se svi vi nadate da ete stupiti u brak iz ljubavi. Zaista, uasno je stupiti u brak s ovekom kojeg ne volimo. Ako neko i moe tako neto da pretpostavi, verovatno je to krajnje nepoeljno. Na primer, devojka dugo ne moe da se uda i na kraju se udaje za prvog koji je zaprosi. Jasno je da je ovo iznuena odluka, a u normalnim uslovima, kad je godine ne bi pritiskale ona se ne bi odluila na slian korak. Dakle, siguran sam da se svako nada da e stupiti u brak iz ljubavi. Meutim, cilj moje dananje besede je da vam kaem jednu veoma vanu istinu. Usudiu se da kaem da je neznanje ove istine uzrok gotovo svih razvoda. A koja je to istina? Poto je ona za nas vana napisau je na tabli velikim slovima. Dakle:

Stupiti u brak iz ljubavi - nije mogue!

Vie od toga, rekao bih da jo nijedan ovek na zemlji nije stupio u brak iz ljubavi. Zvui pomalo neprijatno i strano. Ispostavlja se da je ono emu se nada skoro svaka mlada osoba nemogue. Da bih vam pokazao zbog ega je ovo nemogue i da li je to strano treba da usaglasimo termine. Vrlo esto ljudi koriste iste rei u potpuno razliitom znaenju. Zato u pre svega pokuati da objasnim ta imam u vidu pod reju "ljubav". Ovo je naroito potrebno danas kad je ova re srozana do najnieg nivoa, kad se koristi sintagma kao to je "voditi ljubav". Jasno je da se pritom ne radi o istinskoj uzvienoj ljubavi, ve o neem drugom. Dakle, ta je ljubav? Postoje dva osnovna pojma koja karakteriu dva potpuno razliita tipa odnosa izmeu mukarca i ene. To su "ljubav" i "zaljubljenost". Analizirajmo oba ova pojma detaljnije. Crtamo na tabli dve kolone:

Zaljubljenost 1. 2.

LJubav 1. 2.

3.

3.

Jednostavnije mi je da ponem od zaljubljenosti, zato to verovatno svako od vas ve na osnovu iskustva zna ta je to zaljubljenost. Kad sam ja iao u kolu obino su se deca prvi put zaljubljivala u drugom-treem razredu. Danas se ovo, koliko mi je poznato, deava ve u starijim grupama u vrtiu. Do tree godine srednje kole kole ovek moe mirno da stigne da se zaljubi tri-etiri puta, pa i vie. Naveu nekoliko karakteristinih pokazatelja zaljubljenosti. Prvi. Zaljubljenost esto predstavlja ispoljavanje egoizma, ili, na ruskom, sebinosti. Zapisujem - egoizam. Na primer, svaki voza eli da ima dobra kola, recimo "mercedes 600". I stvarno, kad u Moskvi centralnom ulicom prolaze dobra strana kola veina vozaa koji sede za volanom skromnijih automobila i nehotice okree glavu i s veom ili manjom zaviu gleda srenog vlasnika ovakvog automobila. Ako se pred oveka postavi itav niz automobila i kae mu se: "Biraj!" - on e, naravno, izabrati najmoniji, najlepi i najudobniji. Otprilike ista ovakva logika deluje u zaljubljenosti. Mladi ulazi u uionicu, baca pogled na sve svoje drugarice iz odeljenja, bira najlepu i kae sebi: "elim da bude moja!" Ako ve treba da ima neku, neka bude najbolja. Zato da ne dobijem najlepu, zato da ne dobijem najzgodniju? Postavimo sebi pitanje: da li ovakvo oseanje moe da poslui kao osnova za pravu, stabilnu porodicu? Najverovatnije da ne. Ma kako lep bio automobil, postoji mnotvo drugih s podjednako sjajnim mogunostima. Na primer, sreni vlasnik "mercedesa 600" ide na vikendicu u goste kod svog druga. I posle skretanja na seoski drum ve prilikom prve izboine poinje da zavidi srenom vlasniku dipa, koji je upravo projurio pored njega. Na kraju ovek dolazi do zakljuka da mu je potrebno mnogo kola i to raznih. Ako mu sredstva dozvoljavaju on nabavlja jedna kola za grad, jedna za selo i kamioni za prevoz stvari. Tako je i u zaljubljenosti. ovek lako dospeva u stanje kad ima dve ili tri "ene". Jedna raa decu, sprema ruak i pere, poto je odlina domaica. S drugom moe da izae u restoran, zato to ona odlino izgleda i armantna je, tako da e svi gosti za susednim stolom okretati glave. I, na kraju, s treom "enom" moe bez bojazni da ide na izlobu, operu ili balet poto ona lako razlikuje van Goga od Gogena i Debisija od opena. Drugi. U spoljanjosti ili karakteru osobe u koju se ovek zaljubljuje postoji neka specifina osobina, koja zapravo i osvaja srce zaljubljenog. Najee je to lepo lice ili figura. U uzvienoj varijanti to su pamet, veselost karaktera i t.sl. Ali, u svakom sluaju, zaljubljeni se zaljubljuje u neto. Pitanje: da li ovakvo oseanje moe biti osnova istinskog braka? Teko. Veina momaka se zaljubljuje u lepu, privlanu spoljanjost devojke. Samo po sebi to jo uvek nije toliko loe. Ali kako se obino razvijaju dogaaji posle stupanja u brak? Spoljanjost ima sposobnost da se menja. Na primer, roenje prvog deteta moe jako da promeni enu. Poznato je da mnoge ene

ugojivi se za vreme trudnoe i dojenja ne mogu vie da povrate svoju prvobitnu tananu figuru. I po pravilu to nije krivica ena koje su se "zapustile". Za enski organizam je potpuno prirodno da ima izvesnu punou. Tako je Gospod uredio radi lakeg noenja deteta. Kukovi i stomak svojom mekoom tite dete. Gospod uopte nije eleo da dete raste u koatoj, tvrdoj i okastoj eliji od majinih kostiju. Figure manekenki koje predstavljaju predmet mate mnogih devojaka su u stvari potpuno neprirodne za ene i za ouvanje ovakve figure je potrebno previe napora. U stara vremena ovakva figura se nazivala "kiselom" poto u njoj teku loi sokovi. Setimo se slika s enskim oblinama iz vremena Preporoda. Tamo se ne vide nikakvi loi sokovi. Ne menja se samo figura. Lice i kosa su podjednako podloni sposobnosti da se menjaju. Naroito su velike promene ako su devojke licu i kosi pokuavale da pridaju lepi izgled. Ako se devojka s 15 godina minka da bi izgledala starije, kao da ima dvadesetak godina, kad bude imala 20 godina njena koa e izgledati kao da ima ve 25, a s 25 kao da ima itavih 35. Usne koje se nikad nisu minkale uvek e izgledati mlado. A posle godinu dana aktivnog korienja karmina usne gube sjaj i karmin postaje neophodan. Isto se odnosi i na kosu. Svaka hemijska obrada kose (lakovi, farba itd.) ostavlja svoj trag. Dakle, mladia je osvojila spoljanjost dame od koje gubi dah, on se zaljubljuje, ubrzo joj nudi brak i stupa u njega. Tri-etiri godine kasnije, kad dete bude imalo ve godinu-dve ovaj mladi e poeti da pogleduje druge devojke, poto je ena ve izgubila sjaj, a unaokolo ima jo mnogo devojaka blistave lepote. ak i ako se ovek ne zaljubljuje u spoljanjost, ve na primer, u briljantan um, odline manire itd. svejedno e u ovom oseanju postojati izvesna nestabilnost. Razum takoe moe da se izgubi. ovek doivi saobraajnu nesreu, dobije potres mozga. Zar je mogue razvesti se s njim posle toga iste savesti? Savest doaptava da ovde neto nije u redu. Jasno je da samo potovanje pameti izabranika jo nije dovoljna osnova za vrstu ljubav. Tree svojstvo zaljubljenosti jeste vatrenost oseanja. Kod odraslog porodinog oveka sam izgled zaljubljenog para izaziva lak osmeh. S jedne strane, kako se On dirljivo i paljivo udvara, kako elegantno Ona prihvata udvaranje, a s druge strane, kako je jasno koliko je ovo jo daleko do pravog oseanja. Nikolaj Vasiljevi Gogolj, koji je bio pravoslavac, odlino je poznavao jedan zakon duhovnog ivota: dubina oseanja i unutranja snaga oseanja nimalo ne zavise od siline njihovog spoljanjeg ispoljavanja. Ovome je posveena itava pripovetka velikog pisca - "Starovremski veleposednici". Glavni junaci pripovetke su stari veleposednici Atanasije Ivanovi i Pulherija Ivanovna. NJihov monotoni ivot podsea na "predivnu kiu koja raskono umi, udarajui po liu na drveu, slivajui se u uboreim potocima i izazivajui dreme u vaim udovima". Svi dani su proticali isto, Pulherija Ivanovna je unapred znala sve muevljeve elje i one su se momentalno ispunjavale. Meutim, nastupa smrt Pulherije Ivanovne. Sve misli Pulherije Ivanovne pred smrt su bile samo o suprugu. Ona izdaje poslednje naredbe kljuarki o tome kako da se brine o Atanasiju Ivanoviu. Za vreme sahrane Atanasije Ivanovi je utao, kao da ne shvata ta se deava. Tek kad se vratio kui poeo je da rida snano i neuteno. Autor, odnosno Gogolj na pet

godina naputa sala u kojem su iveli veleposednici koje opisuje, i na kraju, ponovo poseuje ovo mestace i usput svraa u goste kod Atanasije Ivanovia i razmilja: "est godina je prolo od tada. Koju nesreu ne odnosi vreme? Kakva strast opstaje u neravnopravnoj borbi s njim?" Dalje Gogolj navodi primer koji pokazuje da i najjau strast vreme lei. "Znao sam jednog oveka u cvetu mladosti, punog istinske plemenitosti i vrlina; poznavao sam ga kao neno, strasno, divlje, drsko i skromno zaljubljenog, i u mom prisustvu, skoro na moje oi, predmet njegove strasti - devojku nenu, predivnu kao aneo pokosila je nezasita smrt. Nikad nisam video tako strane porive duevne patnje, takve divlje, vrele tuge, takvog prodirueg oajanja kakvi su potresali nesrenog ljubavnika (tj. zaljubljenog - aut.). Nikad nisam mislio da bi ovek mogao da napravi sebi takav pakao u kojem ne postoji ni senka, ni trag niega to bi makar malo liilo na nadu... Ukuani su se trudili da ga dre na oku; od njega su sakrili svako orue kojim bi mogao da se ubije. Dve nedelje kasnije odjednom je pobedio sebe: poeo je da se smeje, da se ali; dali su mu slobodu i prvo na ta ju je upotrebio bilo je da kupi pitolj. Jednog dana je pucanj koji se prolomio strano uplaio njegove najroenije; utrali su u sobu i videli ga kako lei na zemlji probijene lobanje. Lekar koji se tada naao u blizini, o ijem umeu je grmela sveopta slava, video je u njemu znake ivota, naao je da rana nije ba smrtonosna i on je na sveopte zaprepaenje bio izleen. Jo vie su pojaali nadzor nad njim. ak ni za stolom nisu pored njega stavljali no i trudili su se da udalje sve ime bi mogao da se povredi; meutim, on je ubrzo naao novu priliku i bacio se pod tokove koija koje su prolazile. Bile su mu smrskane ruka i noga; ali opet je bio izleen." Kao to vidimo, opisana patnja je zaista strana. Meutim, odjednom se Gogoljev ton naglo menja. "Godinu dana kasnije video sam ga u jednoj sali punoj ljudi: sedeo je za stolom, veselo je govorio "ptit-uvert" (kartaroki termin), zakrilivi jednu kartu, i iza njega je stajala, nalaktivi se na naslon stolice, njegova mlada ena prebirajui marke". Dakle, vrela tuga, divlje patnje, dva pokuaja da se ivot okona samoubistvom, a svega godinu dana kasnije - sve je u redu, on ima mladu enu, srean je, veseli se, sve je zaboravljeno! Obuzet takvim mislima autor ide u goste kod Atanasija Ivanovia! Pet godina... On je najverovatnije ve odavno zaboravio svoju suprugu! Atanasije Ivanovi posluuje svog gosta. Na kraju na sto iznose mnike (jelo poput kolaa od sira). I ovde se deava neto neoekivano za gosta. "Ovo je jelo, koje je po... po... pokoj... pokojni..." Atanasije Ivanovi ne moe do kraja da izgovori ovu re, iz njegovih oiju su potekle suze i on rida isto onako neuteno kao to je ridao posle sahrane. Vreme nimalo nije moglo da ublai bol gubitka bliskog oveka! Jo jednom u se ponoviti. Gogolj je bio pravoslavac i odlino je znao prostu istinu, koju je i pokuavao da ilustruje u ovoj pripoveci: uzburkanost oseanja i vatrenost nimalo ne govore o njihovoj dubini. Istinsko oseanje po pravilu izgleda tiho, skromno i neprimetno. Spoljanja vatrenost, najpre svedoi o nedostatku unutranjeg oseanja, gde sva snaga odlazi na spoljanje. ivot due u datom sluaju moe da se uporedi s morem. Za vreme bure vetar podie velike talase, a treba se spustiti na dubinu kad vidimo tiinu i mir: kolebaju se i tresu samo povrinski slojevi vode. Meutim, postoje i duboke vodene struje kao to je na primer golfstrim. One prenose ogromnu koliinu vode, koja menja klimu na mestima na kojima zapljuskuje obalu; meutim, spolja je ovo skoro neprimetno, poto na povrini nema ogromnih talasa. Posle kraeg razgovora o zaljubljenosti treba pristupiti i ljubavi. Pokuau da navedem barem nekoliko vanih svojstava istinske ljubavi.

Zaljubljenost 1. egoizam 2. zaljubljenost u neto 3. vatrenost oseanja

LJubav 1. 2. 3.

Kao prvu vrlo vanu crtu ljubavi naveo bih venost. Sve to ne moe biti veno nema prava da se naziva ljubavlju. Istinski brak mora biti vean. Verovatno su mnogi uli da u Crkvi nema razvoda. U idealnom sluaju vernost svom branom drugu se uva celog ivota, ak i posle smrti jednog od suprunika. Naravno, ne moe svako kad ostane mlad udovac ili udovica da ne stupa vie u brak, zato se u Crkvi i dozvoljava drugo venanje. Meutim, drugi brak se ve smatra snishoenjem ovekovoj nemoi. "Bolje bi ti bilo da vie ne stupa u brak, ali ako ne moe da ponese ovaj podvig, stupi," kae Crkva. Meutim, sveteniku koji treba da bude uzor za svoju pastvu ovakvo snishoenje se ve ne dozovljava. Kad svetenik ostane udovac on vie ne moe da stupi u novi brak. Ako eli to da uini mora da napusti svoju sveteniku slubu. On mora biti veran svojoj supruzi do kraja svog ivota. Nesumnjivo je da e jedinstvo dua koje se raa u suprunicima za vreme ivota postojati i posle smrti, poto se venost ljubavi ne odnosi samo na zemaljski ivot, ve prelazi granicu smrti. Drugo vano svojstvo ljubavi je paralelno drugom svojstvu zaljubljenosti. Dok se zaljubljenost zaljubljuje zbog neega, ljubav voli bez razloga. Pitanje za vas: zbog ega volimo mamu? Zbog lepote? Ne, mama moe da bude i runa. Zbog dobrote? Ne, mama moe da bude surova i nepravedna, a mi je svejedno volimo. Zbog ega volimo svoje dete? Zbog toga to je milo? Ne, ono moe da idiklja skoro dva metra i da bude drsko prema nama, a mi ga volimo. Moe se rei da mamu volimo zato to nas je rodila ili da volimo svoje dete zbog toga to smo ga rodili. Meutim, ni to nije tano. Ima usvojene dece koju ljudi vole isto kao svoju. Ili, na primer, zbog ega volimo sestru? Nisam je rodio, ona nije rodila mene, ali je moja sestra i ja je volim. Moe se dugo nabrajati, ali se ipak nee nai crta ili svojstvo karaktera zbog kojih volimo svoje blinje. I stvarno, nje, ove crte ili ovakvog svojstva karaktera nema. Svoje dete se voli zbog toga to je svoje. Eto ono je moje - i gotovo! Nije dobro, ali je moje! A mu!!! Dakle, u pravoj ljubavi sopstvenog mua ili sopstvenu enu treba voleti samo zato to je on tvoj ili je ona tvoja. Ve ujem suprotstavljanje. Dete je moje zato to sam ga rodila, a mu

prosto tako, zato to sam ga izabrala. Danas sam izabrala ovog, a sutra u drugog, a dete i majka se ne biraju. A sad ujmo ta povodom ovog kau Biblija i crkveno Predanje. Dakle, otvaramo prve glave knjige Postanja: "Zato e ostaviti ovjek oca svojega i mater svoju, i prilijepie se k eni svojoj, i bie dvoje jedno tijelo" (1 Mojs. 2, 24). Jo jednom ujte: "Bie dvoje jedno tijelo." Zapamtimo ove rei i razmislimo o tome ta one znae. ta znai postati jedno telo? Pogledajte me. Imam dve ruke. Niko se nee usuditi da kae da imam jednu dugaku ruku s dva kraja. Imam dve noge. Ali dve ruke i dve noge ine jedno telo. Zamislimo da leva noga kae desnoj: "Sad u ja da idem na desno, a ti idi levo, dosadilo mi je da se mlatim s tobom svuda, hou makar malo da idem sama." Jasno je da ove rei vie podseaju na buncanje ludaka. Ili, pretpostavimo da je leva noga nagazila ekser i ozbiljno se povredila, a desna joj kae: "ta nabola si se? Bolje bi ti bilo da gleda kud ide, sad idi kako zna!" To nije mogue. Jasno je da e ako se jedna noga slomila, druga prosto nositi teinu celog tela, trpee dvostruko optereenje. Ako se jedna ruka razbolela, druga e prosto raditi dva puta vie. Svaki bol jednog organa prenosi se na ceo organizam. Isto treba da bude i u porodici. Kad mu doe s posla umoran i nervozan, ena treba da proguta uvredljive rei, koje su izletele na njen raun. Ako je ena dola s posla umorna mu treba mirno da ode u kuhinju, da opere sudove ili ve. Mu i ena su jedno telo. Jo jedno vano pitanje za sve. U crkvi postoji jasan sistem za raunanje stepena srodstva. Na primer, izmeu majke i deteta je prvi stepen srodstva, izmeu unuka i bake je drugi stepen, izmeu brata i sestre takoe drugi. Stepen se odreuje brojem uzlaznih i silaznih linija do zajednikog pretka. Odgovorite mi da bih video da li vam je jasno: koji je stepen srodstva izmeu ujaka i bratanca?.. Trei? Dobro, znai sve vam je jasno. A sad sledi samo pitanje: ta mislite, koji je stepen srodstva izmeu mua i ene? Dakle, sluam vae odgovore. "Drugi... Nema nikakvog... Trei... Prvi..." Da, varijanti ima mnogo. Najblii tanom odgovoru su bili oni koji su rekli da stepen srodstva nije nikakav, ili da nema uopte nikakvog stepena. Samo mi objasnite ta ste imali u vidu? Da suprunici kao da nisu roaci uopte, odnosno oni su beskonano daleki u smislu srodstva ili obrnuto - oni su beskonano bliski, odnosno imaju nulti, najvii stepen srodstva? Jasno je da mislite da je stepen srodstva izmeu njih beskonano dalek. A Crkva kae da je stepen srodstva izmeu mua i ene nulti. ta to znai? A kakav stepen srodstva je izmeu mene i moje noge? Nikakav! Ona je moja, ona je deo mog tela, moja noga i ja nismo roaci, mi smo jedno telo. Dakle, moja ena je deo mene, a ne moja roaka. I prilikom raunanja stepena srodstva veza izmeu mua i ene se ne rauna. Na primer, izmeu moje ene i mog brata je takoe drugi stepen srodstva, kao i izmeu njega i mene. Pravoslavna Crkva je uvek znala da je mu roeniji od sina, da je ena roenija od kerke. To nam samo danas nije jasno. A pre sto ili dvesta godina to je znao svaki seljak. Kad bi odjednom ena htela da napusti mua i da se vrati svojim roditeljima, oni je prosto ne bi primili. "Ima mua, idi i vrati se! Ako si otila od mua, ne elimo da znamo za tebe!"

Pre dvesta-trista godina razvod je bio apsolutno nezamisliv. Prosto ovo nikome nije moglo da padne na pamet. Zato je to bilo nezamislivo? Pokuau da objasnim. Zamislimo neku mamu koja gaji dete. Godinu dana je sve lepo, dete je milo. Dve godine - prva iskuenja, tri godine problem je ve vei, ali je jo uvek podnoljiv, sa sedam ve postoje ozbiljni problemi, a s devet mama izjavljuje: "Neto je moj sini prestao da mi se svia. Nekako je izmakao kontroli, poeo je da biva drzak, loe ui. Koliko se moe trpeti? Dosta! Dosadilo mi je! Sutra idem u optinu da se razvedem. Takav sin mi ne treba!" Shvatamo da je tako neto nezamislivo. Nije mogue razvesti se od sina! A zato je mogue razvesti se od mua? Danas je na moral pao toliko da suprunici lako ostavljaju jedno dugo. Ali to jo nije granica pada. Ako se stvari nadalje tako budu odvijale ljudi e se uskoro rastajati od svoje dece. Na primer, danas postoji pojava koja se naziva razusinovljenje kad suprunici koji su usvojili dete posle izvesnog vremena ovo dete dovode nazad i kau: "Dosta! Dosadilo nam je! Vie ne moemo da se muimo s njim." Postoji ak sluaj kad je dete koje je usvojeno s 3 godine vraeno kad je imalo 15 godina. Za 12 godina roditelji nisu uspeli da zavole dete. A koliko danas ima naputene dece pored ivih roditelja, koje je ba briga za roenu decu? Situacija pomalo podsea na godine posle revolucije, kad je postojao ogroman broj naputene dece, koja su se pojavila ne toliko usled graanskog rata koliko usled sluajnih veza posle ukidanja crkvenih normi za stupanje u brak. Ranije je u ljudskim glavama sve bilo na svom mestu i ljudi su znali da je razvoditi se od mua ili ene jo gore nego se razvoditi od sina ili kerke. Jer, ako se jedna noga razboli i ne moe da ide, mi ne trimo kod hirurga: "Doktore, odsecite mi nogu to pre, stao sam na ekser." Pokuaemo da je leimo svim silama, i samo u sluaju da je nogu zahvatila strana bolest (na primer, gangrena) odluujemo se na operaciju da se bolest ne bi proirila na ceo organizam. Isto tako je i s razvodom - svim silama smo duni da pokuamo da sauvamo porodicu i tek kad ova nada nestane i nastane opasnost da e na primer, pijan mu povrediti sina ili ga uvui u svoje strane grehove - samo onda se moemo odluiti na razvod. Dakle, brani drugovi postaju jedno telo. I pravi mu voli svoju enu ve zbog toga to je ona njegova ena, zato to su jedno telo. Naravno, ako ena ima jo neke izvanredne crte karaktera to je prosto divno. Meutim, ak i ako ih nema dobar mu e svejedno voleti enu. Skreem vam panju na to da kad govorim da su suprunici jedna plot to nije prosto neka lepa slika, ve se sve to deava zaista, i sve to se dogaa s jednim od suprunika odraava se na drugom. Ako suprunici pokuavaju da uz pomo Boiju savladaju sva iskuenja koja nastaju u porodinom ivotu kroz izvesno vreme e potpuno realno osetiti da su postali jedna plot. Svi smo mi, verovatno mnogo puta sluali prie kao to je sledea. Majka prati svog sina u vojsku. On, na primer, slui u mornarici, na hiljadu kilometara od svog rodnog doma. Ali, eto, sinu se dogaa neka nesrea i majka, bez obzira na ogroman prostor koji je deli od sina svojim srcem osea njegovu nesreu. Dakle: Gospod moe da daruje branim drugovima takvu blagodat da oseaju jedno drugo jo jae nego majka svoje dete. Ako ena alje u vojsku voljenog mua i dragog sina, mua e oseati jae. Ponekad od starijih suprunika, koji su ivot proiveli u vernosti moe da se uje sledee: "Eto, kaem supruzi to i to, a ona mi odgovara da je upravo o tome razmiljala." Kod vernih branih drugova se ne pojavljuju samo jedinstvena oseanja, ve i misli i elje.

Jednom mi se desila sledea stvar. Stajao sam na peronu na kojem skoro da nije bilo ljudi i pored mene je prolo nekoliko mukaraca meni nepoznate nacionalnosti. Glasno su razgovarali na svom jeziku, koji mi se uinio vrlo milozvunim. I tu se u meni rodila elja da saznam: a da li je tako milozvuan na ruski jezik? Meutim, nikako nisam mogao da ocenim zvuanje maternjeg jezika i neoekivano sam shvatio zbog ega. Nikako ne mogu da ujem melodinost maternjeg jezika zato to vie ne ujem samo zvuke, ve odmah ujem smisao rei. Moe se oceniti samo melodinost tueg jezika, iji smisao ne shvata. Melodinost je jedino to moe da se shvati na nepoznatom jeziku. Isto se deava i s ljudima. Dok je ovek za tebe tu jedino to moe da uoi u njemu je njegova spoljanjost. Setimo se: "ovek se doekuje po odei, a ispraa po pameti." Bliske, roene ljude nikad ne ocenjujemo po njihovoj lepoti. Mi odmah vidimo kretanje njihovih dua. Prvi znak toga da smo zavoleli oveka jeste to da prestajemo da primeujemo njegovu spoljanjost. Prvi put sam se s tim da u ljubavi spoljanjost ne igra nikakvu ulogu sreo jo u koli. Jednom me je u goste na roendan pozvao drug iz razreda, kojeg sam znao samo iz kole, a u njegovu kuu sam doao prvi put. Bio sam zapanjen kad sam video njegove roditelje. Otac je bio pravi lepotan, a mama je po mojim tadanjim merilima bila vrlo runa, gotovo nakazna - debela, mala, punih usana. Gledao sam ih i nisam mogao da shvatim kako je tako lep mukarac mogao da se oeni takvom enom. Dobro, kad se oenio, bila je lepa, ali kako sad moe da ivi s takvom enom?! Tek mnogo kasnije sam shvatio da kad ovek voli nekoga on skoro da ne primeuje spoljanjost i ne pridaje joj onakav znaaj kao ranije. Kao to obino prosto ne primeuje da li je lepa njegova majka, kao to ne primeuje da li je lepo njegovo dete ili da li je lepa njegova sestra. A ako i primeuje, to nimalo ne utie na odnose s ovekom. ovekova spoljanjost je mutno staklo. Iz daljine vidi samo staklo, a ne moe da raspozna ta se nalazi iza njega. Ali kad se zagleda kroz ovo staklo, vidi samo ono to se nalazi iza stakla, a samo staklo vie ne vidi. Trei. Hteo bih da istaknem jo jedno svojstvo istinske ljubavi. To je spremnost na samoportvovanje ili krae portvovanost. Prava ljubav je nezamisliva bez portvovanosti. Ali, ta je to? Za poetak mi prvo odgovorite na pitanje: da li je samoubistvo samoportvovanje? Na primer, ovek je nekome izjavio ljubav i bio je odbijen. ivot je izgubio smisao. ovek daje svoj ivot za ljubav. Da li je to samoportvovanje? Ko smatra da je odgovor "da" neka podigne ruku. Sad oni koji smatraju da je odgovor "ne". Vidim, veina se ne slae s tim da je samoubistvo samoportvovanje. Zaista, samoportvovanost je kad se ovek odrie neeg svog, ponekad ak i ivota, ali obavezno ovo ini radi drugog oveka. A u samoubistvu, na primer, zbog neuzvraene zaljubljenosti, prisutno je neto drugo: "Svima u pokazati kako mnogo patim." U samoubistvu nema brige za drugog, od samoubistva drugima nikad ne biva bolje, svim blinjima ono donosi samo patnju. Samoubistvo ovek ini radi sebe. Sad u navesti nekoliko ilustracija za temu samopotvovanosti da bih pokazao kakva ona biva. Ponekad samoportvovanost predstavlja veliki, odluujui korak. Na primer, moja supruga je zavrila kolu za dirigente (ona je dirigent - rukovodilac crkvenog hora). Nekoliko godina se

spremala da postane dirigent, dugo se kolovala, bila je puna planova o tome kako e osnovati hor, kako e se baviti decom parohijana vaspitavajui budue pojce za hor odraslih itd. Kad smo poeli svoje sluenje u Taldomu svi ovi planovi su postepeno poeli da se ostvaruju. Meutim, ivot ide dalje. Rodilo nam se prvo dete, onda drugo, zatim tree. I tu se ve otro postavlja pitanje: ta da se radi? Najvanije slube, kad horom treba da upravlja najiskusniji ovek su u subotu i nedelju. ak i kad bismo hteli da damo dete u vrti, svejedno nita ne bismo reili, jer u ove dane vrtii svejedno ne rade. Nismo imali bake koje bi stalno ivele s nama. Popadija je morala da izabere: ili na nekoliko godina ostavlja hor ili treba traiti druga reenja koja bi najverovatnije bila na tetu dece. Naravno, ona ostavlja hor, ali iza ovog "naravno" stoji jako mnogo toga. Rei sebi: "Od dananjeg dana ti nisi dirigent, ti si sad - majka," i potisnuti u drugi plan ono to je dugo godina bilo u prvom nije nimalo lako. oveku nije lako da vidi drugog kako zauzima njegovo mesto, da vidi njegove greke, a nema mogunosti da ih ispravi. Naravno, jo je tee ne negodovati pritom u sebi. Meutim, to je primer oiglednog samoportvovanja - odricanje od svog prizvanja. ivot se po pravilu sastoji od sitnijih ispoljavanja naeg portvovanja. Ceo dan otac porodice je stajao pored struga i razmiljao samo o tome kako e doi kui i odmoriti se ispred televizijskog ekrana gledajui finale u fudbalu u kojem igra njegov omiljeni klub. Otvara vrata dolazei kui i... "Dragi, idi, molim te, po hleb dok ja ispeem pile, zatim izbaci ubre, kanta je ve prepuna i dovedi LJoku iz vrtia." Sve ove stvari stie da zavri pet minuta pred kraj utakmice, a stegnuvi srce propustiti skoro celu utakmicu i uiniti sve to je potrebno za porodicu je takoe samoportvovanost. Od ovakvih svakodnevnih "sitnica" se sastoji porodini ivot. Sad, kad smo se malo razabrali s terminologijom i kad sam pokuao da objasnim ta podrazumevam pod reju "ljubav" potrudiu se da dam definiciju ljubavi izmeu mukarca i ene. Naravno, ona e biti jednostrana, nepotpuna, ali je treba dati. Dakle, ljubav suprunika je jedinstvo dvoje ljudi, koje se raa u braku i gaji u toku 10-15 godina zajednikog ivota. Piem ovu definiciju na tabli.

Nije mogue stupiti u brak iz ljubavi!

Zaljubljenost 1. egoizam 2. zaljubljenost u neto 3. vatrenost oseanja

LJubav 1. vena 2.voli ni zbog ega 3. portvovanost

LJubav je jedinstvo dvoje ljudi, koje se raa u braku i gaji u toku 10-15 godina zajednikog ivota.

Uz ovakvu definiciju ljubavi mislim da niko nee imati nita protiv onoga to je reeno na poetku naeg razgovora. Stupiti u brak iz ljubavi je u principu nemogue, jer se ljubav raa samo u braku, tek posle stupanja u brak, i tek nakon dugih godina se ispoljava sa svom silinom. Mi u zemlju bacamo seme jabuke i ne dolazimo da beremo plodove kroz mesec dana, ve nekoliko godina gajimo drvo i tek onda oekujemo plodove. Plodovi ljubavi se takoe nee pojaviti odmah, jer je ljudska dua mnogo komplikovanija od biljke. Ne doivi svako drvo da pone da raa plodove, mnoga uginu. Danas se 60% porodica raspada, ne donevi nikakve plodove osim naputene dece i ranjenih dua. S im porodica moe da se uporedi? Zamislimo dva kamena - otra i vrsta. Dok ne dou u dodir sve je naizgled dobro, niko nikoga ne dira, ali stavimo ih u dak i tresimo jako i dugo. Mogue su dve varijante razvoja dogaaja: ili e se kamenje izbrusiti i vie nee ranjavati jedno drugo, ili se nee izbaviti svojih otrih ivica i tada e se dak pocepati i kamenje e izleteti iz njega. Dak je porodica. Ili se suprunici uz pomo "sitnih" samoportvovanja bruse ili e se razleteti u zlobi jedno protiv drugog. Ogroman broj razvoda se deava 2-3 godine nakon stupanja u brak. ovek je razvodei se ubeen: "Kakva naopaka ena (mu) me je dopala! A govorila je da me voli! Kako mi je samo palo na pamet da se oenim njom!" I ovek ne shvata da jo nije bilo ljubavi, postojala je samo zaljubljenost. Za ljubav je trebalo jo da se bori. Prosto niko od suprunika nije hteo da se izbavi svojih otrih okova. ovek stupa u novi brak, a tamo se nastavlja isto to je bilo u prvom. On svojim otrim ivicama ranjava novu suprugu, a ona, se ranjena, ljuti i ranjava zauzvrat mua svojim otrim ivicama. I mukarac naivno smatra da je opet dobio lou enu, a sam ne vidi svoje nedostatke. Meutim, neto najudnije se deava posle 10-15 godina. Prvobitno bruenje u toku prve 2-3 godine nije maksimum jedinstva koje moe da se rodi iako mnoge porodice ostaju upravo na ovom nivou. eleo bih da ne zaboravite glavnu tajnu braka i ljubavi: dvoje postaju jedno telo. Ako suprunici iz sve snage budu savladavali sva iskuenja i dostojno nosili svako breme branog ivota posle 10-15 godina ova dva kamena se slivaju u jedinstven kamen koji se ne moe razdvojiti nikakvom silom. I poslednje. Upravo sam dao definiciju ljubavi u kojoj se kae da ljubav treba gajiti 10-15 godina. Svako od vas moe da pita: "A da li vi sami zaista volite?" Ovde moram da priznam: "Supruga i ja u braku ivimo tek 6 godina. Po svojoj definiciji ne mogu da se pohvalim time da sam ve dostigao savrenu ljubav u svojoj porodici." Jo jedna ilustracija kojom u zapravo i zavriti dananji razgovor.

Kuhinja. Sedimo moja popadija i ja za stolom jedno preko puta drugog. Kaike i viljuke nam stoje na susednom stolu. Da bih uzeo kaiku treba da ustanem, nainim pet koraka i vratim se na mesto. Da bi moja supruga uzela kaiku treba da ustane, da uini jedan korak i da se vrati. Meni je potrebna kafena kaiica. Naravno, neu sam da je uzmem. Nipoto! Ja treba da nainim deset koraka, a supruga samo dva. Molim je da mi da kaiicu. Ona ustaje i ide po kaiicu. I tek tada shvatam da je popadija ve u poslednjem mesecu trudnoe, da se umorila u toku celog dana s dvoje druge dece, da je ova trudnoa uopte bila teka i da joj je bilo teko ak i da ustane od stola, a ja, zdrav i bezbrian, ekam da mi donese kaiicu. Naravno, razumom sam shvatio da sam postupio ravo i vie to neu raditi, ali da sam dostigao savrenstvo u ljubavi, ja bih prosto stalno oseao njenu bol, ne bih prosto znao svojom glavom nego bih je oseao svojim telom i ne bi mi ak ni palo na pamet da je zamolim za neto.

Navika ili ljubav.

Jednom sam u nekom razredu uo pitanje: "Eto, kaete da se ljubav gaji 10-15 godina. A moda se za ovih 10-15 godina u ljudima prosto raa navika da ive zajedno, i to uopte nije neka posebna ljubav?" Pitanje je vrlo dobro. ak i Gogolj u svojim "Starovremskim veleposednicima" oseanje izmeu Pulherije Ivanovne i Atanasija Ivanovia ne naziva ljubavlju, ve prosto navikom. Meutim, ini mi se da Gogolj to ini namerno, kao da nas pita da li se slaemo s ovom definicijom - "navika". Meutim, paljiv italac e kod Gogolja videti aluziju na to da sam autor ovo nije smatrao navikom. Gogolj kae da je posle smrti supruge Atanasije Ivanovi odavao utisak oveka koji je izgubio nogu, odnosno koji je izgubio deo svog tela, svoje ploti. A ja bih kratko odgovorio na sledei nain. A zar je kad majka na hiljadu kilometara osea nesreu svog sina to uslovljeno navikom? Ne, ovde je u pitanju neto vee od navike. Naravno, veina branih parova zaista ivi "po navici" i njihova vezanost je uslovljena samo time to su se toliko izbrusili za mnogo godina da im je ve prazno i dosadno da ive jedno bez drugog. Ali, ne treba nikad da zaboravite da postoji prava ljubav koja je iznad navike. Kad dva drveta rastu jedno pored drugog i isprepletu se - to je jedno. Da, ako se posee jedno drvo drugo moe ak i da padne bez uobiajenog oslonca. Ali kad su se dva drveta srasla i kroz njih tee ve jedinstveni sok - to je potpuno drugo. Ona se bezbolno ne mogu razdvojiti. Ve sam govorio da ruski jezik krije u sebi mnogo mudrosti. ta oznaava re "srea"? Polazei od etimologije ove rei srea oveka se sastoji u tome to on ne ivi sam. "Srea"[1] je "sauestvovanje" u drugom ivotu. "Ja sam deo tebe, a ti si deo mene. Mi smo deo jedno drugog." ovek koji nikoga ne voli je beskonano usamljen i nesrean. Setite se pesme "Silencium" Tjuteva:

uti, krij se i taji

I oseanja i mate svoje Neka u duevnoj dubini Oni izlaze i zalaze Nemo, kao zvezde u noi Divi im se i uti.

Kako srce da izrazi sebe? Kako drugi da te shvati? Hoe li shvatiti zbog ega ivi? Izreena misao je la. Eksplodirajui uzmutie vrela, Hrani se njima i uti.

Umej da ivi sam u sebi Postoji itav svet u tvojoj dui Tajanstveno-udesnih razmiljanja; NJih e zagluiti spoljanja buka, Dnevni e ih rasterati zraci, Sluaj njihovo pojanje - i uti!

Tjutev je vrlo precizno opisao stanje usamljenosti. Ova pesma je vapaj nesrenog oveka. Nesrenog u smislu da je postao svetsan svoje apsolutne usamljenosti: "Izreena misao je la!" Zaista, optenje na nivou rei je lano, duboko izvrnuto optenje. Reima se nikad ne mogu izraziti sva dubina oseanja, sve nijanse doivljenog oseanja. Potpuno unikalno stanje oveka se prenosi nekom reju zajednikom za sve, odnosno prenosi se upravo ovaj zajedniki pojam, a ne samo stanje ili oseanje oveka. Zato postoji tako mnogo vrsta umetnosti? ovek eli da izrazi

sebe reima. Meutim, reima se mnogo toga ne moe preneti. ovek poinje da se izraava muzikom, ali ni zvucima ne moe sve da se izrazi. On poinje da crta, ali su i ovde mogunosti ograniene. I tako dalje. Sve su to pokuaji da se probije kroz osuenost na usamljenost. Meutim, ipak ova pesma u sutini nije u pravu - ovek ima mogunost da prevlada ovu usamljenost. "Dvoje jedno telo..." - ovim reima se ukida naa osuenost na samou. LJudi koji se meusobno vole (ne koji su zaljubljeni, ve upravo koji se vole) poseduju sreu, jer se njihove due nalaze u posebnom jedinstvu kad su oni deo jedno drugog. Oni mogu da ne opte reima, jer mogu da gledaju na svet oima drugog, da oseaju ista oseanja koja obuzimaju drugog.

Prva ljubav

Svi smo mi verovatno mnogo puta uli da prva ljubav zaborava nema i da ostavlja trag za ceo ivot. ta je to prva ljubav? ta je u njoj tako udno i nezaboravno? esto se iza jedne iste rei kriju razliite pojave. U ovom sluaju treba rei da postoje razliite prve ljubavi, od veoma dubokog i istog oseanja do glupe i trenutne oparanosti. I u jednom i u drugom sluaju prva ljubav se zaista ne zaboravlja i ostavlja dubok trag. Setivi se definicije ljubavi i zaljubljenosti, treba, naravno, precizirati da prva ljubav jo nije ljubav, ve samo prva ozbiljna zaljubljenost, prvo oseanje ljubavi koja se raa. Upravo oseanje ljubavi, a ne sama ljubav, jer sama ljubav nije oseanje, ve stanje dve due. Zaljubljenost je upravo oseanje. A ta je posebno u prvoj ljubavi? Odgovor je vrlo jednostavan: pre svega to to je to oseanje prvo. Sve to se dogaa prvi put uvek ostavlja dubok trag. Nikad niste primetili da put kojim idete prvi put uvek izgleda dui nego kad njime idete drugi, trei ili dvadeseti put? Vrlo dobro se seam kako sam jednom zakasnio na elektrini voz i da ne bih ekao sledei stojei na jednom mestu reio sam da se proetam u pravcu puta koji nisam poznavao. Iao sam lagano, razgledajui sve to sam video na svom putu. Pomalo sam se zaboravio razgledajui put i onda sam se setio da treba da se vratim. Ali, o uas! Otiao sam vrlo daleko, kako mi se inilo, najmanje dva kilometra, a do elektrinog voza mi je ostalo svega deset minuta. Brzo sam poao nazad i na svoje uenje otkrio sam da je do stanice bilo svega sedamsto-osamsto metara. Kad ovek nekuda ide prvi put kao da sam prostor i vreme razmaknu svoje okvire. Zbog koliine utisaka koje sam stekao na ovih osamsto metara put mi je izgledao dugaak par kilometara, zato to novi put donosi mnogo novih utisaka. Ponekad ovek zapanjen boravkom na nekom mestu moe iskreno da kae: "Bio sam tamo itavu venost." Obini radni dani proleu brzo i neprimetno, a neki vani dogaaji ostaju u seanju do najsitnijih detalja. Kad se ovek prvi put ozbiljno zaljubi on prolazi kroz itav niz otkria i potresa koje menjaju njegovu predstavu o ivotu. U ivotu nee biti mnogo ovakvih promena. Ono to je bilo u prvoj ljubavi nikad vie nee moi da se ponovi.

Kad sam prvi put seo za volan automobila samostalno bez instruktora, prvi put sam osetio da me kola sluaju, da u njima postoji zapanjujua mo i sva ova sila je u mojim rukama. Kojom brzinom sam vozio prvi put? 40-50 km na sat. Malo kasnije, kad sam se ohrabrio - 70 km na sat. Ali sam zapamtio ovu prvu vonju iako sam kasnije na stotine puta vozio i brzina od 70 km na sat mi izgleda kao brzina kornjae. Oseaj moi je postao trezveniji i ovek ve zna sve prilino ograniene mogunosti automobila. Nikad vie neu moi da ponovim ista oseanja, jedino ako ne probam da letim avionom. Ovde se otkriva jo jedna vrlo vana istina. Prva ljubav se po pravilu brzo gasi. Oseanja koja su jo jue potresala oveka brzo postaju uobiajena i ini nam se da ljubav odlazi. Navika je ono to esto ubija prvu ljubav. eleli bismo da intenzitet utisaka ostane isti, ali tako ne biva. Oseanja blede, a mi se onda razoaramo. Zaljubljenost se u veini sluajeva zavrava upravo ovako: razoarenjem i rastankom. Nije sluajno da sama sintagma "prva ljubav" ve nekako alosno ukazuje na to da posle prve obino sledi druga, zatim trea itd. Podsetiu da je prva ljubav oseanje ljubavi koja se raa. S im ovo oseanje moe da se uporedi? Pretpostavimo da ste imali saobraajnu nesreu, povreeni ste i cele godine ste leali u bolnici, jer niste mogli da hodate. I sad oseate da se oporavljate. Radosni ste zbog oseanja da ete ubrzo moi da hodate. Oseanja vas preplavljuju. Ali, evo, ustali ste i ve itav mesec dana hodate. Da li ete oseati istu takvu plimu oseanja i da li ete se radovati svakom koraku? Teko da je tako. Sad je za vas obina stvar da hodate. Na primer, kakvo romantino oduevljenje moe da izazove to to ete otii do toaleta? Isto tako je i u ljubavi. Dok si samo zaljubljen oseanja te preplavljuju. A kad ve voli ulnost nestaje, poinje svkodnevni ivot, ali ljubav ostaje. Hoda? Znai, ne lii na bolesnika koji lei, ti si drugi ovek. Zavoleo si, znai, vie ne lii na zaljubljenog, sve je drugaije, ti si drugi ovek. Iako sam tako bez patosa govorio o prvoj ljubavi (eto, prva je pa se pamti) eleo bih da upitam: "Moda u prvoj ljubavi postoji jo neka duboka tajna?" Da, postoji i ona se sastoji u tome to prvo oseanje biva vrlo isto i svetlo. Ovu istotu treba ceniti, ona se takoe vrlo teko moe ponoviti. Kad ovek pije vodu iz izvora ona je prvi put ista i nezamuena. Ali, kad jednom dodirnemo izvor mi emo ga sigurno zamutiti i da bismo se napili iste vode drugi put nam treba jako mnogo strpljenja. Navikli smo se na misao da e "nas ljubav iznenada pogoditi kao grom iz vedra neba kad ga ovek uopte ne oekuje". U stvari, ovek treba da ume da uva svoja oseanja, odnosno da ih uva od sluajnog uzbuenja koje moe da zamuti ist izvor nae due. Veina ljudi se zaljubljuje lako i bez razmiljanja, olako gubei dar koji nam je dat - isto i svetlo oseanje prve ljubavi. Upravljanje sopstvenim oseanjima je teko, ali je mogue. I vrlo je opasno lako se prepustiti prvom sluajnom zanosu. Za one koji su uspeli da sauvaju svoja oseanja prva ljubav je vrlo duboko i ozbiljno oseanje koje moe da preraste u istinsku ljubav u braku. Brak u kojem je prva ljubav za ceo ivot ostala jedina bie najsreniji. ta moe biti bolje za brak nego kad prolost suprunika nije oskrnavljena nikakvim sluajnim vezama, zanosima ili zaljubljenostima? Setimo se zato se Tatjana zaljubila u Onjegina. Pukin vrlo tano opisuje ovu zaljubljenost:

Vreme je dolo, ona se zaljubila. Kao zrno koje je u zemlju palo Koje je oiveo proleni oganj, Odavno je njena mata, Izgarajui od nenosti i enje, udela za hranom sudobnosnom; Odavno je enja srca Pritiskala njene mlade grudi; Dua je ekala... bilo koga...

Dakle, Tatjana je u svojoj uobrazilji odavno stvorila neki lik i zato se zaljubljuje praktino u prvog mladia na kojeg je naila. Pritom Pukin vrlo jasno objanjava razlog ovakvog Tatjaninog stanja:

Rano su poeli da joj se sviaju romani; Oni su joj bili sve, Zaljubljivala se u prevare I Riardsona, i Rusoa...

A sad, kad je srela Onjegina, sva njena mata i uobrazilja su bile usmerene na njega: S kakvom panjom ona sada ita slatki roman, S kakvom ivom oparanou

Pije sablanjivu obmanu! Srenom silom matanja Oivela sazdanja, LJubavnik Julije Voljmar, Maled-Adel i de Linar, I Verter, muenik nemirni, I neuporedivi Grandison, Od kojeg se nama spava Sve se za sanjarku nenu U jedinstvenu sliku obuklo, U samog Onjegina slilo.

Dakle, dragi mladii i devojke, uvajte svoja oseanja, uvajte svoju duu od sluajnih zanosa, ne traite ljubavne avanture, ne itajte ljubavne romane, ne gledajte prazne serije, ne zanosite se zapadnim ljubavnim melodramama. Strpljivo ekajte svoje pravo duboko oseanje i tada postoje veliki izgledi da e vaa prva ljubav postati prvi odbljesak osvita prave ljubavi koja dolazi.

LJubav na prvi pogled

Postoji pojam "ljubav na prvi pogled." Meutim, ja bih rekao da je to strano - zaljubiti se odmah posle prvog susreta. Zaljubiti se posle prvog susreta znai pokrenuti u svojoj dui ogroman mehanizam razliitih oseanja: dozvoliti sebi matalaki zanos, prepustiti se uobrazilji i fantazijama, pritom e se ispostaviti da je vaa dua u vlasti sve jaeg oseanja. Zaljubljenost je poput droge: to je vie uiva, tim vie je eli. Gde je garancija da onaj ko je pokrenuo ovaj sloeni psiholoki mehanizam posle prvog ovlanog pogleda nee pokrenuti ponovo isti ovaj mehanizam posle istog ovakvog prvog pogleda, samo drugog oveka?

LJubav na prvi pogled je primer kako ovek ne ume i ne eli da uva svoju duu, primer oigledne rasputenosti. ta moe biti nerazumnije nego troiti svoje duevne snage na ko zna koga? Krajnje je opasno ovako se zaljubljivati. Posle nekoliko takvih zaljubljenosti (a njih e sigurno biti nekoliko) dua e biti opustoena. Da ne bi bilo greke posle prvog pogleda treba da bude i drugi, i trei, da bi ovek mogao da proveri svoj prvi utisak.

Izjavljivanje ljubavi

U izvanrednom filmu o ivotu porodice s mnogo dece "Jednom posle dvadeset godina" postoji scena u kojoj suprug posle dugo godina zajednikog ivota, nakon to se u njihovoj porodici rodilo desetoro dece prvi put izjavljuje svojoj eni ljubav. A pre toga su oni iveli, voleli su se bez ikakvih ljubavnih izjava. ini mi se da su autori filma to vrlo dobro uoili: istinskoj ljubavi nisu potrebne izjave. Ja bih ak dozvolio sebi da kaem: izjavljivanje ljubavi je znak zaljubljenosti, a ne ljubavi. U principu to je i jasno, jer se ljubav izjavljuje pre braka, a po ranije datoj definiciji ona se raa tek u braku. Zaista, ljudi izjavljuju ono ega jo uvek nema. A i sama reenica "Ja te volim," ve odaje svoju neistinu. Tamo gde postoje pojmovi "ja" i "ti" jo nema ljubavi. LJubav poinje od pojave pojma "mi". Ovo izgleda paradoksalno, ali je injenica da se upravo ljudi koji se zaista vole ne udvaraju jedno drugom kao to to ine zaljubljeni. Odnosno, oni unutranje postaju blii, a ima sve manje spoljanjih ispoljavanja ljubavi. Naravno, veina mueva ne poklanja enama cvee zato to oseaju da su s njima jedno telo, ve prosto zbog nedostatka panje i brige. Ali suprunicima koji se vole nije potrebno ispoljavanje brige u odreene dane, poto je oni iskazuju svakodnevno, po 24 sata dnevno. Ako mu poklanja eni cvee za 8. mart i vredno pere sudove tog dana to naizgled nije loe. Ali ako 9. marta bude leao na kauu, jasno je da je njegova briga prividna. A ako suprug koji svakodnevno pomae supruzi u kunim poslovima ne pokloni ogroman buket za 8. mart, ve samo skroman i jeftin, ona se verovatno nee uvrediti. Izjavljivanje ljubavi pritom takoe nee biti potrebno. Ono se zahteva tamo gde nema oseaja istinske bliskosti i da druga strana ne bi poela da sumnja, verovatno joj treba posvedoiti svoju ljubav. Mada, nisam ba sasvim u pravu. Izjave ljubavi takoe stalno zvue meu suprunicima koji se vole, samo to ovek ne moe odmah da ih uje. Ispriau dogaaj, a vi mi odgovorite: u kojem trenutku se ovde ula izjava ljubavi? Mladi par je doao u goste. Kad su domaini izali na trenutak supruga odjednom sluajno zakai omiljenu vazu domaina i ona se s treskom razbija. Zabrinuti domain uri da vidi da se nije sluajno razbila njegova vaza. "ta se desilo?" pita supruga. "Oprostite, razbili smo vau omiljenu vazu," odgovara mu. Da li ste ovde uli izjavu ljubavi? A ona je bila. Ko se dosetio? Tano! Suprug je rekao: "Mi smo razbili," a ne "Ona je razbila". U ovom "mi" se i sastoji izjava ljubavi. Ma ta da se desi, to se deava nama, i suprug koji voli nikad se nee odrei svoje ene: "To smo mi razbili." Meutim, izjava ljubavi je uvek bilo i bie, i ne samo to, one su krajnje potrebne - jer udno je stupiti u brak bez izjavljivanja ljubavi. Meutim, izjave se razlikuju. U prolim vekovima izjave

uopte nisu bile kao danas. A i to esto nisu bile izjave ljubavi koliko ponuda za stupanje u brak: "Volim vas, udajte se za mene." Jer uvek su se nudili ruka i srce. Nudei srce ljudi su samim tim govorili da vole, a nudei ruku, samim tim su govorili o venanju. Zato to se upravo za vreme venanja ruke suprunika nekoliko puta sjedinjuju u znak njihovog branog saveza. Dakle, pravilno izjavljivanje ljubavi istovremeno pretpostavlja ponudu za stupanje u brak, u kojem e ova ljubav rasti. Izjavljivanje ljubavi jeste izjavljivanje spremnosti oveka da voli, spremnosti da uini ozbiljan korak, da stupi u brak, da snosi odgovornost za sudbinu drugog oveka. Meutim, danas se esto sve odvija drugaije. Pred oima mi je sledea slika. Momak i devojka stoje u haustoru zagrlivi se (danas se grle mnogo pre meusobnih priznanja i uopte izjavljiva o svojim oseanjima), i tada sledi izjava, koja se izgovara apatom, u uzbuenju zbog rei koje se uju: "Volim te." Odgovor: "I ja tebe volim." Posle ovoga kao u klasinim zapadnim filmovima sledi, dug, otegnut poljubac. I to je sve! Time su sve izjave zavrene, oboje zaljubljenih su sreni. Komentar za ovo je najprostiji: nita zajedniko s pravim izjavljivanjem ljubavi ovo dejstvo nema. Iako srce drhti i rei se od uzbuenja izgovaraju s naporom, ovo nije izjava ljubavi. Zapamtimo, ako nakon izjave ljubavi ne sledi ponuda za brak, reenica "Volim te" se moe prevesti na sledei nain: "Zaljubljen sam u tebe do uiju, dozvoli mi da se ljubim s tobom." Radi se o tome to je ljubiti se zanimljivije nego se prosto grliti. Ali ljubiti se bez izjavljivanja ljubavi nekako nije ba pristojno. Zato se i izgovaraju rei ljubavi. Meutim, podseam vas, ne varajte se ovim izjavama, one ne vrede prebijenog cvonjka ako ovek ne nudi svoju ruku na koju biste mogli da se oslonite. Ako nema ponude za stupanje u brak to znai da je pred vama ovek u potrazi za ljubavnim avanturama koji prosto eli da iskusi nova oseanja, koji eli da se vai odnosi dalje razvijaju, ali ne eli da odu predaleko i da se stvar zavri brakom.

NAPOMENE: 1. U pitanju je igra rei. Srea se na ruskom kae s-ast'-je, ast' znai deo. Izvesna analogija bi mogla da postoji sa srpskim jezikom ako se ima u vidu da je koren rei srea sret-, odnosno susret dve linosti.

Beseda 2

Kako stupiti u brak?

Vrlo je komplikovano pravilno stupiti u brak. Izbor suprunika treba da se uini jednom za itav ivot. U idealnom sluaju ovde ne bi trebalo da bude promaaja. Ali, radi se o tome to nema metode koja bi garantovala da nee biti greaka. ak bih rekao sledee: brak je uvek rizik, brak je uvek iskorak zatvorenih oiju. Prilikom stupanja u brak ovek se susree s odreenim paradoksom, s dva nespojiva uslova, koja utiu na izbor. Evo u emu se sastoji paradoks. Piem na tabli dve protivrene odredbe.

1. Treba to je mogue bolje upoznati budueg suprunika pre braka.

Ali, s druge strane:

2. Nije mogue dobro upoznati budueg suprunika pre braka.

Poeu od druge izjave. Zbog ega nije mogue istinski upoznati svog budueg branog druga? Pre svega istai u da je upoznati drugog oveka, pa ak i sebe do kraja praktino nemogue. A ako sad govorimo o porodici treba rei da se u svakoj eni nalaze tri potpuno razliite ene i da se u svakom mukarcu nalaze tri potpuno razlitia mukarca. U skladu s razvojem odnosa izmeu mukarca i ene ovi odnosi prolaze kroz tri osnovne faze:

Mukarac momak mu otac

ena devojka ena majka

Momak, mu i otac su potpuno razliiti ljudi, iako se nalaze u jednom oveku, svaki od njih ima svoju logiku ponaanja. Sam momak jo uvek ne zna kakav e biti mu ili kakav e biti otac. Isto moe da se kae i za devojku. Dakle, razmotrimo sve ove faze. Momak i devojka. Ve dok se izgovaraju ove rei, na licima ljudi se po pravilu pojavljuju osmesi i ovek ima elju da doda: "momak i devojka, peena kokoka". To je najzabavnija, najveselija i najromantinija etapa u odnosima izmeu mukarca i ene. Za ovu etapu su karakteristine sledee dve crte. Kao prvo, svako od zaljubljenih se iz sve snage trudi da sakrije svoje nedostatke; kao drugo, svako pokuava da pokae sve svoje vrline, ak i one kojih nema, ali bi mogle da postoje. Na primer, mladi poziva svoju verenicu na roendan. Mladieva majka pritom likuje. Napokon su iz sobe njenog dragog sina nestale pocepane arape koje su leale na sred sobe i ona starudija koja je stvarala "umetniki nered" na njegovom radnom stolu, je uredno sloena u fijoke. U mom ivotu se desio sledei sluaj. Jednom sam morao da prenoim u Moskvi kod poznanika. Dok smo pili aj, kad je domain kue izaao na trenutak njegova supruga mi je rekla: "ee dolazite, suprug je tri dana pre vaeg dolaska poeo takvo spremanje stana kakvog nije bilo nikad ranije." Zaista, svi mi i uvek krijemo svoje mane od tuih ljudi. Devojka e se, pozivajui mladia na porodini praznik, potruditi da spremi neto toliko neobino to jo nije kuvala i to verovatno nee moi da ponovi kasnije. Moda devojka nije ba najbolja domaica, ali e za vreme dok joj se mladi udvara postati takva. Kad mladi par bude etao veernjim gradom iz njihovih usta e tei nean razgovor, sve grube rei bie na nako vreme iskljuene iz leksikona i razmatrae se tako uzviene, plemenite teme koje mogu da padnu napamet samo zaljubljenima. I u ovoj elji da ovek izgleda bolji mogue je da ni u kome od zaljubljenih nema ni mrvice lukavstva, elje da prevari ili drugog prevede ednog preko vode. Prosto, u to vreme ovek zaista eli da izgleda bolji, ak i pred samim sobom. Ali, koliko dugo se moe etati na meseni? Prolazi vreme i momak i devojka stupajui u brak prelaze u novu fazu, oni postaju mu i ena. Postepeno, u toku kratkog vremena svi odnosi izmeu njih se menjaju do neprepoznatljivosti. Mu i ena. Da bismo se snali u onome to se deava s mladencima postaviu vam sledee pitanje. Zamislimo situaciju: mladi, koji jo uvek nije oenjen ivi s mamom, tatom, bratom i sestrom u jednom stanu. Nou se budi i sprema se da ode u toalet. Otvara ormar i uzima odelo? Oblai paradne cipele i kravatu? Ne? Ali ako ode u gaama i majci u tako nepristojnom izdanju mogu da ga vide majka i otac, sestra i brat! ta kaete? Tano!!! ovek se ne stidi svojih blinjih. Sad sluajte ta se deava s mladencima ubrzo posle braka. Oni postaju najroeniji i prestaju da se stide jedno drugog. Kad devojka svraa po svog mladia pre etnje on nikad pred nju nee izai u gaama "za po kui" i pocepanoj majci. Inae e devojka prosto pobei od ovakvog nevaspitanog ponaanja. Pred mamom ovek moe da se pojavi u ovakvom izdanju. "Mama, nikako da mi zakrpi majcu, eto i idem u pocepanoj." Kad postanu mu i ena mladenci jako

mnogo saznaju jedno o drugom, saznaju ono to se ranije briljivo skrivalo i sad se krije od tuih ljudi. Meutim, oni sad vie nisu tui, oni su - bliski roaci, ena je blia od majke, a mu je blii nego otac. Sad e eni biti upuene rei: "Sama nisi zakrpila, pa gledaj kako idem u pocepanom." Upravo posle stupanja u brak iz oveka izbijaju sve njegove loe navike. Sad za vreme ruka moe da uzme kutlau i da poee njom lea, bez obzira na zaueni pogled ene, moe viljukom da kopa uho. Sad se sve to moe. Teko je zamisliti da mladi sedi s devojkom u kafiu i da tamo galantno joj se udvarajui odjednom pone viljukom da isti zube ili da kopa nos. Ruski jezik je vrlo mudar i bogat, u njemu se ogledaju mnoge duhovne istine. Ko moe da kae ta znai re "nevesta"? Ova re se obrazuje od korena "vedeti", "znati". Dakle, "nevesta" znai "neispitana", "nepoznata". Pre braka nijedan momak ne moe da se pohvali da zna sve o svojoj devojci. Dok se ovek ne srodi s ovekom ne moe ga upoznati. Mlada jo nije roaka, ona je zasad delimino jo uvek tu ovek, a ena je vie nego roaka, ona je jedno telo s muem. Svima je ve odavno poznato: najvie ljutnje i netrpeljivosti ovek izliva na najblie ljude. Ako suprug na poslu zauzima visoku funkciju i u toku celog radnog dana, optei s ljudima suzbija svoju ljutnju i umor da pred tuim ljudima ne bi loe izgledao, kod kue iskaljuje na enu i decu sve ono to mu se skupilo u toku dana Zato da se stidi ene? Ona je ena - istrpee, a deca u principu treba da potuju oca i da ga se plae. Znai, neka trpe i potuju. I ispostavlja sa da mnogi naizgled fini ljudi kod kue teroriu svoje blinje. Mnogi brakovi se raspadaju vrlo brzo, im se mladenci makar malo pokau jedno pred drugim. Ali, pretpostavimo da suprunici nemaju mnogo loih navika ili da su slino vaspitani i da niim ne okiraju jedno drugo. Tada prelazak od momka i devojke na mua i enu prolazi relativno lako. Prolaze dve-tri godine i po pravilu mu i ena prelaze na novi stadijum u svojim odnosima. Raa se dete, i oni postaju potpuno drugi ljudi - otac i majka. Otac i majka. Odnosi izmeu mukarca i ene se ponovo menjaju i to vrlo ozbiljno. Pojava deteta se moe uporediti s novim raanjem porodice. ta se menja? Poeu od moda na prvi pogled ne toliko karakteristine, ali potpuno mogue pojave. U knjigama za mlade mame u kojoj se daju instrukcije strunjaka za negu deteta moe se nai sledei opis pojave kao to je oeva ljubomora: on je ljubomoran na svoje dete. Postavlja se pitanje, zato da bude ljubomoran? Pa to je njegovo dete, nije ena "zaglavila" s nekim sa strane! Meutim, u sutini, ova pojava se ne raa sama od sebe. Razmislimo zajedno. Mu je pre roenja deteta svako vee dolazio s posla i sigurno je znao: kod kue ga ekaju, ena je ve isprila njegovu omiljenu kajganu sa unkom i spremna je da slua supruga koji joj pria o svim dogaajima na poslu. Meutim, raa se dete, mu dolazi kui i vidi: veera nije gotova, ena ga ne pita kako je proveo dan, i uopte obraa malo panje na njega. Sva njena panja je usredsreena na dete. Do ozbiljne ljubomore s isterivanjem pravde i albi, naravno, ne dolazi tako esto, ali izvestan rad na sebi da bi se smirio s ovim promenama mora da obavi svaki otac.

Vrlo dobro odnose razliku izmeu oca i majke i mua i ene ilustruje jedna reenica, koju je izrekao Sent-Egziperi. Uzgred reeno, ko moe da kae, koje delo je on napisao? Barem najpoznatije... Da, tano - "Mali princ". Obavezno proitajte, i to je poeljno da paljivo proitate ovu priu o malom deaku koji je dospeo na Zemlju. Ona je u potpunosti posveena ljubavi i prijateljstvu. U svom drugom delu Sent-Egziperi kae: "Zaljubljeni (mislim da mi je u ruke dospeo ne sasvim uspean prevod, tanije bi bilo rei "oni koji vole") nisu oni koji gledaju jedno u drugo, ve oni koji gledaju u istu stranu. Zapamtite ovu reenicu. Zaista, dok u porodici nema dece u porodinim odnosima dolazi do zaaranog kruga - ena voli mua zbog toga to se on brine o njoj, a mu voli enu zbog toga to se ona brine o njemu. Ovi odnosi nose na sebi peat obinog egoizma. Na primer, potujem svog imunog komiju zbog toga to mi on ponekad daje novac na zajam, a on mene potuje zbog toga to pomaem njegovom sinu da se spremi za fakultet. Teko da se ovakvi odnosi mogu nazvati nesebinim prijateljstvom. To e pre biti poslovni odnosi na obostranu korist. Isto moe da bude i meu suprunicima. Ti meni, ja tebi. Ali, ako u ovakvim poslovnim odnosima jedan brani drug neto ne da u potpunosti, drugi moe uvreeno da kae: "Kako ti meni, tako i ja tebi." Uzajamne uvrede e rasti, uskoro e sazreti skandal itd. Ovakav savez je vrlo labav. Savrena ljubav poinje da se pojavljuje upravo onda kad suprunici poinju zajedniki da vole treeg, da se zajedno brinu o njemu i da se trude na njegovom vaspitanju. Dve ruke neemo nazvati majstorskima onda kad one naue da jedna drugoj seku nokte i da mau jedna drugu kremom, ve onda kad u jednoj ruci bude materijal, a u drugoj dleto i kad se kao rezultat zajednikog, skladnog kretanja dve ruke rodi umetniko delo. S pojavom dece odnosi izmeu suprunika se obavezno vrlo ozbiljno menjaju. Naroito sam toga postao svestan posle roenja treeg deteta. S prvim detetom je supruga manje-vie izlazila na kraj, zatim je dolazila i baka u pomo, s drugim je ponovo na nekoliko najteih meseci dola baka. Ali prvo vreme posle roenja treeg deteta nam je bilo jako teko i niko nam nije pomagao. Jednom kad je dete imalo oko mesec dana vratio sam se kui posle mnogih poslova u hramu. Vraam se i razmiljam otprilike ovako: "Evo, sad u da doem, seu, posedeu jedno pola sata, pojeu neto, bar u se malo odmoriti." Meutim, im sam seo popadija mi je prila izgovarajui sledeu reenicu: "Sluaj, kad doe kui odmah treba da ue u kuhinju i da vidi da li je oprano sve posue. Treba da ode u kupatilo i da vidi da li je opran ve. Treba da pogleda u sobama da li je sve sreeno. Treba stalno da gleda kako bi mogao da mi pomogne!" Naravno, prvo sam negodovao u sebi i ak sam pokuao da zaodenem ovo negodovanje u rei, ali sam ubrzo shvatio da svejedno neu biti u pravu, jer supruga se za ceo dan umorila barem isto toliko kao ja, a nije ba lako obavljati kune poslove kad je jedno dete u rukama, a dvoje jurcaju unaokolo. Eto, tada sam shvatio da naa kua vie nije prijatno gnezdace u koje mogu da dolazim da bih se odmorio posle napornog dana. Sad je kua mesto drugog posla. Zapamtimo ovo. S pojavom dece kua postaje mesto drugog posla. Mu je poteno odradio osam sati pored struga, dolazi kui, a tamo poinje novi posao - pranje sudova, vea, sreivanje, itanje knjiga, igranje s decom itd. i t.sl. I ovaj posao je mnogo odgovorniji. Ako u fabrici i napravi kart on moe da se popravi, a ako i ne popravi, svejedno nee trpeti ti nego onaj ko bude koristio tvoj proizvod. Ali ako loe vaspita decu, od toga e upravo ti morati da trpi i to do kraja svog ivota. Moe se navesti sledea slika. Porodica pre roenja dece predstavlja dva

mlada drebeta, koja pasu na zelenoj livadi i graju se. A porodica posle roenja dece jesu dva teglea konja upregnuta u kola koja vuku prljavim razlokanim putem. Ako jedan konj odbije da vue teret, drugi e ulagati dva puta vie snage. A mnogi posle divne zelene livade nimalo ne ele da se upreu u kola. Prvo smo razmatrali drugu od dve protivrene tvrdnje, koje su napisane na tabli. Pokuao sam da objasnim zbog ega je teko upoznati oveka pre braka, zbog ega prilikom stupanja u brak uvek postoji rizik da e ovek pogreiti u pogledu drugog oveka. Sad porazgovarajmo o tome kako da smanjimo ovaj rizik. Kako se ipak moe vie saznati o buduem branom drugu? Dakle, u svakom oveku sede tri potpuno razliita oveka: momak, mu i otac. I devojci nije nimalo lako da prepozna kakav otac e biti njen mladoenja. Meutim, upravo ovde se moe videti prvi recept, koji pomae da se pravilno stupi u brak. Ovaj recept sam uo od jedne poznanice. Imala je 19 godina, spremala se za brak s 46-godinjim mukarcem, koji je iza sebe imao ve dva neuspena braka. Dugo je razmiljala pre nego to se odluila na ovaj korak. Na kraju je postavila sebi pitanje i odgovor na njega je sve konano reio. Upitala je sebe: "A da li ja elim da ovaj ovek bude otac moje dece?" Odgovorila je: "Da!" - i bez sumnje stupila u brak uprko protivljenju roaka. Pitanje zaista treba postaviti samo ovako: "Ne traim mua za sebe, ve oca za svoju decu!" Za sebe se obino trai onaj s kim je zanimljivo otii u diskoteku, s kim se moe proetati ulicom da drugarice pozavide. A za svoju decu naimo ipak nekog boljeg, moda ne najbogatijeg i najlepeg, ali najpouzdanijeg. Zato, birajui sebi mua treba da se potrudite da zastanete i da se upitate: "A da li ja elim da ovaj ovek bude otac mog deteta? Da li elim da on vaspitava mog sina? Da li elim da moj sin lii na njega?" Drugi recept je vrlo prost. U Trojice-Sergijevoj Lavri ima mnogo iskusnih duhovnika, odnosno svetenika kod kojih ljudi dolaze za savet u duhovnom ivotu. I ovi duhovnici obino daju blagoslov da se postupi na sledei nain: od poznanstva do braka neka proe najmanje godinu dana. Zato tako mnogo? Supruga i ja ve posle pola godine nismo imali nikakvih sumnji, prosto smo ekali sledeih pola godine da moemo napokon da se venamo. Pokuau da objasnim zato je potreban prilino dug period radi meusobnog proveravanja i kako ovo vreme treba provesti. Sad se obraam enskoj polovini razreda. Navedite mi osobine koje mora da poseduje va budui mu. Diktirajte, a ja u pisati na tabli.

Dobar Jak Pametan (po miljenju veine devojaka Lep (ovo nije obavezna osobina)

Veran

Hajde da analiziramo makar ove osnovne crte karaktera. Poeu od vernosti. Zamislimo sledeu situaciju. Devojka dolazi kui i kae mami oduevljenim glasom: "Mama, jue sam se upoznala s jednim mladiem! On je tako veran! Sutra u se udati za njega!" Smeno, zar ne? Vernost se proverava godinama. Ovde moda nee biti dovoljna samo godina dana. Neko od prisutnih kae: "Kod drugih ljudi se moemo raspitati o njegovoj vernosti, na primer, kod njegovih drugova." Teko! Kao prvo, o svom drugu niko nee rei nita loe, a ako neko i kae, verovatno prosto hoe da vas preotme drugu. A i ispada da ete nekom drugu verovati vie nego svom momku. Nije logino! Sve karakterne osobine kao to je vernost, se ili proveravaju, ispituju godinama, ili mogu da postoje podmetanja, koja naizgled poprimaju oblije dobrih osobina. Pogledajmo ostale osobine koje su napisane na tabli. Dobar. Ovde ovek treba da se naui da razlikuje istinski dobrog oveka od "dobriine". ta mislite da li je dobra majka, koja detetu na svako njegovo cianje da bombonu? Ne! To je loa majka, zato to ona daje bombonu samo da bi dete zautalo, da je ne bi uznemiravalo svojom vikom. Umesto truda na vaspitanju deteta - u pitanju je "dobar" postupak kojim se ona izbavlja deteta inei ga razmaenim i nanosei tetu njegovoj dui. Zaista dobra majka e rei strogo: "Sedi, prvo pojedi supu, a onda e dobiti bombonu!" Potrebno je vreme da bi se dobar razlikovao od "dobriine". Jak. Divno je ako je mu jak. Ali koliko esto se pod maskom snage ne krije samo snaga, ve jo i drskost i bezobrazluk. Naravno, devojci je prijatno da se proeta s mladiem ije se ruke steu u pesnice im vidi nekog mangupa da bi zatitio svoju dragu. Ali ako ona ne pogleda paljivo kako se, na primer, predmet njene ljubavi odnosi prema svojim roditeljima anse da e pogreiti su vrlo velike. Ako je njen momak bezobrazan prema svojim "matorcima", to nije snaga, to je ve bezobrazluk. I jednog lepog dana u njihovom porodinom ivotu posle jednog u nizu skandala, pesnice se nee stegnuti kad vidi mangupe, ve kad vidi svoju ljutu i neposlunu enu. Da li e momak potovati enu ako ne potuje oca i majku? Za to postoji mala verovatnoa. Stoga ne troite godinu dana poznanstva u prazno provodei je bilo gde, izbegavajui roditelje koji vam navodno smetaju da se naslaujete time to ste zajedno. ee odlazite u porodicu vaeg izabranika i paljivo gledajte ne samo na to kako vam se on udvara, ve i kako se ponaa prema bliskim ljudima, jer se njih vie ne stidi. Upravo ovde se i moe videti slika vae budue porodice. Pametan. Pametan mu je takoe odlina stvar. Meutim, postoji prava i lana mudrost. Kao prvo, ne treba meati mudrost i obrazovanost. Nepismen ovek moe biti mnogo mudriji od uenog. U porodici se trai posebna mudrost. Ni iz daleka ne mogu svi da znaju i da razumeju gde u konfliktu treba popustiti, a gde insistirati. Uoiti ovakvu mudrost u oveku je podjednako teko kao uoiti vernost. Ona se moe zapaziti tek kad oveka zna dugo godina.

Obrazovan mu takoe nije loa stvar. Ali samo onda kad je znanje bez primesa odvratne osobine due kao to je nadmenost. Znanja esto nadimaju oveka. I ispae da je devojka htela da se uda za pametnog, a udala se za nadmenog. A kad mu shvati da ena ne moe da razlikuje trausa od Hajdna ili Delakroa od Kloda Monea moda e se odnositi prema njoj s nadmenom snishodljivou. Uzgred reeno, treba dodati da nadmenost i sama po sebi stavlja masku pameti, ak i ako pameti nema. Vrlo dobro se seam jednog mladia koji je na prvim susretima zapanjivao svojom sposobnou da sve analizira s izrazom pravog znalca. Ovo je odmah izazivalo potovanje prema njemu. Meutim, kasnije se ispostavljalo da nema pojma o predmetima o kojima tako vano diskutuje. I posle nekoliko meseci potovanje skoro svih poznanika prema njemu, koje se rodilo na poetku zamenjeno je razdraljivou, pa ak i prezirom. Bolje e biti ako se devojka dobro proui mladoenju pre stupanja u brak nego da se posle mui ivei s nadmenim neznalicom. I, za danas poslednja osobina budueg mua - lepota. Krajnje sam solidaran s onima koji smatraju da ova osobina za mua nije obavezna. Lep mu je opasna stvar. Lep mladi (isto kao i devojka) je po pravilu razmaen panjom suprotnog pola. Zato je velika opasnost kad se u porodici rodi dete i supruga svu svoju panju prenese na njega, suprug e zbog nedostatka panje na koju je navikao i nehotice poeti da je trai sa strane. Izlaz je jedan - uveriti se u njegovu vernost. A ovo se, kao to smo na poetku ve govorili, proverava godinama. Lep i veran mu ta moe biti bolje? Meutim, naalost, to je vrlo retka kombinacija. Sve o emu sam ranije govorio o stupanju u brak podrazumeva da stupate u brak iz zaljubljenosti. Meutim, to nije jedini nain da se stupi u brak. Ispostavlja se da ovek moe da se oeni ili da se uda prekoivi ovaj stadijum. Nekada se slino deavalo vrlo esto kad je na primer, devojka videla svog mladoenju prvi put tek u hramu za vreme venanja. Nije sluajno da ne postoji ne samo izraz "udavati se", odnosno udavati se sama, ve i izraz "udavati", kad devojku udaju i niko je naroito ne pita. Naveu priu mitropolita Venijamina (Fedenkova), koja je navedena u njegovim memoarima, o tome kako je pradeda oenio njegovog dedu.

"Mama mi je priala da se njenom mamom, bakom, na deda nije oenio po svom izboru, ve po volji roditelja - kao to se to obino inilo u stara vremena u prostim seoskim porodicama i kliru. Stvar je stajala ovako. Jedne zimske veeri dedin otac akon Vasilije (Orevski) dolazi kui; a deda Nikolaj, tada jo mladi (koji zbog neega nije zavrio bogosloviju) lei na pei. "Nikola, hej, Nikola!" kae otac naem dedi. "ta je bilo, oe?" interesuje se momak.

"Evo, od oca Vasilija (u ovom selu, Orevki, bio je drugi akon, koji se takoe zvao Vasilije) hou da ti uzmem Nadedu za enu." "Oe! Onu roavu?" protivi se nezadovoljni i neslobodni mladoenja. A baka je u detinjstvu preleala boginje i na njenom licu je ostalo nekoliko krupnih oiljaka, koji uopte nisu kvarili njeno lice. "ta?!" prognevio se pradeda. "ta kae? Zar sam ti ja neprijatelj, a ne otac? Znam koga ti biram! More, silazi s pei!" Deda je siao, a otac je uzeo roga (kojim su u pei kod nas stavljali anke i livene lonie i "oitao mu lekciju." "Oprosti, oe," zamoli deda. "Neka je i roava, neka je i kriva, neka bude kako kae!" I uzeli su se. I kako je mudar bio izbor: deda je bio nemirnog karaktera; kasnije je pio jako mnogo vina. I eto, tako nemirnom momku Gospod je poslao izuzetno smirenu enu Nadedu. I ona se nikad nije alila, nikad nije roptala na dedu: uvek je bila tiha-pretiha, utljiva i krotka."

Ovo se moe nazati brakom iz rauna, ne iz materijalnog, ve iz duhovnog rauna. Deava se da je ovek ve spreman da stupi u brak, ali ne moe da nae sebi nevestu. Verujui mladi ljudi se ponekad u takvim sluajevima obraaju iskusnim duhovnicima i mole za pomo. Svetenik moe da posavetuje: "Evo, vidi devojku, idi, upoznaj se." Duhovnik znajui ovu devojku ne samo spolja, ve poznajui njeno unutranje stanje zahvaljujui ispovesti pomae mladiu da naini dobar izbor. Znam nekoliko ljudi koji su upravo tako stupili u brak, oni su sad svetenici i njihovi brakovi su jako dobri. Ovi parovi su praktino ne znajui jedno drugo, preskaui fazu momka i devojke bez ikakvih dugih udvaranja postajali su mu i ena. Jo jedna, sad ve poslednja pria na datu temu, uo sam je od jednog moskovskog svetenika o njegovom drugu iz razreda iz bogoslovije. Da bi postao svetenik, za ta se sprema svaki bogoslov, on treba da bude ili monah ili oenjen. A dok ovek ne naini ovaj izbor nee biti rukopoloen za svetenika. Zato se esto deava da se kolovanje u bogosloviji zavrava, mladi je ve na poslednjoj godini i treba da razmilja o svetenstvu, a nema odgovarajui par za stupanje u brak. Jedan bogoslov je postupio na sledei nain. Pomolivi se i zamolivi Boga za pomo odluio je: "Idem u Trojicku crkvu (glavni hram Trojice-Sergijeve Lavre u kojoj se nalazi Moskovski bogoslovski fakultet) i upoznau se s prvom devojkom koja iz nje izae." Tako je i uradio. I Gospod mu je zaista poslao vrlo dobru popadiju. Brak je bio vrlo srean, rodilo im se osmoro dece. Meutim, naravno, da bi se ovek odluio na ovakav korak treba da ima veliku veru u pomo Boiju. I ne moe se rei da je postupio nerazumno. U njegovom postupku je takoe postojala duhovna raunica. Jer nije iao da bira nevestu na vratima restorana, ve na vratima hrama, i zato nije naao neku vetropirku, ve duboko verujuu enu.

Dakle, to je jo jedan recept. Moe se stupiti u brak i iz duhovne raunice, bez zaljubljenosti i udvaranja. Duhovna raunica se sastoji u tome to ovek rauna na iskustvo starijih (na primer, roditelja), duhovnika ili neposredno na pomo Boiju. Meutim, ovaj recept moe da se primeni samo na verujueg oveka.

Beseda 3 Deca

U proloj besedi smo ve govorili da pojava dece menja porodicu, ona kao da se po drugi put raa. Vrlo je teko da se bez dece pojavi prava ljubav, poto su suprunici bez dece okrenuti sami prema sebi i vole samo jedno drugo. Prava ljubav, se po reima Sent-Egziperija raa onda kad suprunici poinju da gledaju u istu stranu, odnosno kad ue da zajedno vole druge ljude. Ako suprunici ne ele da imaju decu u tome postoji neto sumnjivo. Pre nekoliko godina sam sluajno gledao televizijsku emisiju posveenu problemu nataliteta. Jedan mlad par iz sale je izjavio kakav je njihov stav u vezi s ovim pitanjem: "Supruga i ja smatramo da se svi problemi u porodici: prepirke, svae i skandali, deavaju zbog dece. Zato smo odluili da se steriliemo." Podseam na to da je sterilizacija operacija posle koje ovek nikad nee moi da ima decu. Ovakav stav mi se ini toliko nenormalnim da do dana dananjeg ne mogu da poverujem da je ono to je ovaj mladi par rekao bilo istina. Najverovatnije je da je to bio jedan u niz trikova u zabavnim emisijama - radi odravanja interesovanja za ovu temu ovaj par je za odreeni novani iznos zamoljen da kae ono to su eleli autori emisije. Dakle, deca (ili barem jedno dete) u porodici treba da se pojave. Danas u govoriti o tome ko je dete, kakva je njegova veza s roditeljima, kakva je njihova telesna i duhovna veza. Poeu od duhovne veze izmeu roditelja i dece. Meu neverujuim ljudima, a danas kad nema dovoljno prosveenosti meu parohijanima i meu verujuim ljudima krajnje je rairena jedna

zabluda o duhovnom ivotu deteta. Obino se smatra sledee. Eto, mama je donela dete iz porodilita. Uzme ga u ruke - isti anelko, samo to mu krila nedostaju. NJegova dua je ist list papira, jo nema na njoj nijedne prljave flekice. ovek samo to se ne istopi, i strah ga je ak i da ga dotakne da ne bi isprljao njegovu istu duicu. U stvari, uopte nije tako! Ispostavlja se da kad mama donese detence iz porodilita ono uopte nema pet-sedam dana, ve ima devet meseci! Crkva Hristova je uvek znala da ovekov ivot poinje od momenta zaea. Od roditelja je telo, a od Boga dua i ona se daje u trenutku zaea. To je ve mali ovek. NJegovo telo se sastoji od dve, etiri, osam itd. elija i on ima duu, zato je ve punovredni ovek - s duom i telom. I abortusi su po crkvenim kanonima izjednaavani s pravim ubistvom. Dakle, dete ima ve devet meseci i za ovo vreme njegova dua, po pravilu, ve biva isflekana mnotvom grehova. Kakvih? Pa ono nije nainilo ni korak, nije izgovorilo ni re, nije uinilo nijedan samostalan postupak! Duhovna veza izmeu deteta i roditelja je toliko jaka da svaki greh roditelja kao taman peat pada na detetovu duu. Mama i tata uvee sedaju pred televizor da bi gledali nepristojan film. NJihova kerka se nalazi jo u utrobi majke, nita ne vidi i skoro nita ne uje. Ali roditeljski greh se urezuje u njenu duu. Kasnije e posle petnaest-esnaest godina ljudi da ire ruke i da se ude: "Otkud to u njoj? Mi smo je vaspitavali strogo, nita nepristojno u svom ivotu nikad nije videla, sve njene drugarice su pristojne. Zato je postala takva uliarka?!" Da, nita joj nisu pokazivali, ali su se sami bludno ponaali: u drutvu prijatelja mama je mogla da dozvoli sebi da flertuje, tata se na ulici i na poslu esto zagledao u kratke suknje, uvee su stavivi decu na spavanje, mama i tata dozvoljavali sebi itanje bulevarske tampe, sa zanimanjem su diskustovali o lancima o intimnim detaljima iz ivota poznatih ljudi. Dete nita od ovoga nije videlo, ali je u dui ostalo urezan greh. Na primer, tata je dozvolio sebi da ukrade iz fabrike dobar alat i on shvata da za sina nije korisno da to zna. "Inae e postati lopov kad poraste!" misli otac u sebi. Meutim, kasnije ovaj jadni otac nikad nee ni shvatiti zato iz njegovog depa nestaje novac, jer on sina nije tome uio. Takva je osobenost duhovne veze - majka ne vidi sina, ali osea njegovu bol; sin ne vidi roditeljski greh, ali stie sklonost prema njemu. Meutim, nije sve tako strano. Ne prenose se samo grehovi zahvaljujui duhovnoj vezi. Svetost i pravednost se takoe urezuju u decu. U Pravoslavnoj Crkvi mnogi sveci su imali pravedne roditelje, na primer, roditelji prepodobnog Sergija Radonjekog su bili sveti, roditelji svetitelja Vasilija Velikog su vaspitali nekoliko dece, koja su proslavljena u zboru svetih. Moe se rei sledee: sav duhovni ivot dece se odvija kroz roditelje. Dete od momenta svog nastanka (odnosno od zaea) eli da se moli, to trai njegova dua. Detence se budi ujutru u krevecu, protee se, njegova dua eli da se pomoli Bogu, ali ono samo ne moe, to treba umesto njega da uine roditelji. A mama ustaje iz kreveta i ide u kuhinju da spremi doruak. Ona shvata da dete ne ume samo da sprema jelo, iako je vrlo gladno, zato ona treba sve da spremi umesto njega i da mu stavi u usta. Ali ona ne shvata da ono takoe eli da se moli i takoe ne ume, zato treba da ustane ujutru i da se pomoli, onda da prekrsti dete i tek posle toga da ide u kuhinju da sprema jelo. To da deca mogu da se mole ve u majinoj utrobi oigledno se vidi iz itija prepodobnog Sergija. Jednom se majka prepodobnog, kad je on ve bio u njenoj utrobi molila za vreme

Liturgije. I u tri najvanija trenutka na Liturgiji svi u hramu su jasno uli kako se oglasilo dete iz utrobe. Majka se toliko predano molila da se zaulo dete iz utrobe! Naravno, to je udo Boije zato to deca u utrobi ne viu, tanije, ona mogu da viu, kod njih je za to sve spremno, ali nemaju vazduha, oko njih je samo plodova voda. Meutim, Gospod pokazuje udo da mi ne bismo sumnjali u to da deca mogu da se mole iako se jo nisu rodila. Ona se ne mole reima, ona ih ne znaju, ali njihova dua moe da oseti ustremljenost majke ka Bogu za vreme molitve, ona mogu svojom duom da tee u istom pravcu i da osete istu radost molitve koja obuzima majku. Jo jedna pria, sad ve savremena, koju je jedna parohijanka ispriala o svojoj poznanici. Ova parohijanka je ranije radila s omladinom i jednom je kod nje svratila devojka da bi prosto tako posedela, bez ikakvog povoda. Izgledala je vrlo snudeno, a onda je odjednom poela zlobno da se udara po stomaku. "ta radi?" - "Ne elim ga!" Postalo je jasno da je zatrudnela i da je htela da se izbavi od deteta. Otprilike u takvom raspoloenju je protekla sva njena trudnoa. Ova devojka se trudila da se prehladi, namerno je vukla teke stvari, ali nije otila na abortus i ipak je rodila dete. Posle njegovog roenja u njoj su se probudila normalna materinska oseanja. Mnogo je volela svoje dete, ono je za nju postalo najdrae bie. Nije imala sree u branom ivotu i sin je postao jedini blizak, roeni ovek, jedina majina uteha. Meutim, najstranije je to to je sin kad je porastao poeo strano da mrzi svoju majku. Ona je od njega trpela ponienja i batine, a on je nije smatrao ni za ta. Zato se to dogodilo? Ispostavlja se da akumulaciju mrnje koju je dobio od majke jo u utrobi ona nikako nije mogla da ugasi u njemu posle njegovog roenja. Moe se rei da ga je ona pre razmazila, nepravilno vaspitavala, ali ovim se ipak ne moe do kraja objasniti mrnja koju je on oseao upravo prema majci. Sve to se detetu deava u utrobi odraavae se na njemu u toku celog ivota; utisci iz ovog doba su najdublji. Jednom je neka mama upitala jednog dejeg lekara: "Doktore, kad da ponem da vaspitavam svoje dete?" - "Koliko je staro?" - "Pola godine." - "Zakasnili ste pola godine," odgovorio je lekar. Kao svetenik ja bih rekao da je mama zakasnila mnogo vie. Ovde bih hteo da istaknem sledee, jer u nama moe da se rodi potpuno logno pitanje nedoumice: "Kako to? Zato jedni gree, a greh prelazi na druge? Kako greh moe da se prenese na drugog oveka?" Vrlo esto je meu ljudima rairena potpuno nepravoslavna predstava o grehu. Smatra se da je greh krivica pred Bogom koju On moe oveku da oprosti ili da ne oprosti. Meutim, greh nije krivica. Krivica jednog oveka zaista ne moe da pree na drugog oveka. Ako je ovek ukrao 100 rubalja svom komiji komijine albe na sina lopova e biti potpuno neosnovane. Onaj ko je ukrao treba i da vrati ukradeno. Greh po pravoslavnom uenju nije krivica, ve bolest due, a bolesti se vrlo lako prenose drugima. Ako je ovek izvrio krau, krivica za ovu krau nee prei na sina, ali e bolest due, sklonost ka lopovluku, ak vrlo lako prei na sina. Druga ilustracija. Porodica se vozi kolima. Za volanom sedi otac, pored njega je majka, pozadi su deca. Otac kri pravilo uestvovanja u saobraaju, pretie na nedozvoljenom mestu, u susret iznenada izleteo automobil. Da bi izbegao direktan sudar otac okree volan i cela porodica pada u kanal. Ko je kriv za nesreu? Jasno je da je kriv samo jedan ovek - otac. A ko e biti odveen u bolnicu? Zar samo otac? Ne, bie odveeni svi, zato to je cela porodica povreena krivicom

jednog lana. Oni nisu krivi, ali treba da se lee. Isto je i sa grehom. Grei jedan - mama ili tata, ali i deca moraju da se lee od greha, od sklonosti prema ovom grehu. Ona e kasnije morati da se bore sa strau koju su u njih posejali roditelji. Ona, deca, e ii na ispovest i svojim pokajnikim suzama omivati ovaj greh. Nerazumno je govoriti da je ovo nepravedno, jer mi ne govorimo o nepravednosti kad jedan lan porodice dobije grip, a od njega se zaraze svi ostali lanovi porodice. Dakle, u zakljuku o reenom o duhovnoj vezi izmeu roditelja i dece moe se rei da su deca u duhovnom smislu nastavak svojih roditelja, oni su delovi njihovog tela. Vrlo je teko napraviti granicu izmeu njih. U istom telesnom smislu veza izmeu roditelja i dece je malo drugaija. ivot deteta poinje od momenta zaea, i veina ljudi pogreno smatra da je dete u majinoj utrobi deo njenog tela (u isto fiziolokom smislu). Ovim, se uzgred, budi reeno, esto pravdaju abortusi: "Telo je moje, ta hou, to i radim." Meutim, u ovim reima se sadri ogromna la. Kao prvo, dete od momenta zaea ne pripada roditeljima, makar ve zbog toga to u njegovom nastanku nisu uestvovali samo oni. U svakom zaeu nevidljivo prisustvuje Bog. Verujui ljudi su uvek ovo znali. Dve elije - od mua i od ene - obrazuju jedinstvenu eliju, ali ovo jo nije ovek, a eto, Gospod daje ovoj eliji duu i sad je to ve punovredan ovek. Roditelji ne upravljaju procesom raanja deteta. Bog daje decu. Nekome daje mnogo, a nekom malo. Nedavno sam imao prilike da proitam razmiljanja jednog ginekologa koji je govorio o tome da tajna zaea ostaje tajna, zato to niko ne moe da objasni zato u dve zrave porodice, koje ele da imaju decu, u jednoj ima osmoro dece, a u drugoj samo jedno. Kao drugo, svaki ak koji je uio biologiju u prvoj godini srednje kole, mora ve da zna: dete u utrobi nipoto nije deo majke, ono nije njeno telo, ono nije jedan od njenih organa. ta je dete u utrobi svoje majke? Ko je ono za nju s take gledita fiziologije? Poeu iz daleka. Neki najnii organizmi mogu da se razmnoavaju uz pomo pelcera ili prostom deobom. ovek je otkinuo granicu s drveta, posadio je u zemlju, vidi izraslo je novo drvo. Meutim, ovo biva samo kod biljaka. Kod ivotinja je ve sve sloenije. Hajde da pogledamo razvijenije organizme, na primer, ribe. Oploena elija se nalazi van majinog organizma, ak se i zaee, odnosno oplodnja odvija van majke-ribe. U ribljem jajetu postoji sve to je neophodno da bi se iz njega razvila riblja mla, koja e se kasnije "izlei" iz ribljeg jajeta. Kavijar je vrlo kalorina namirnica zato to se u njemu nalaze sve materije za rast budue ribice. Nikome nee pasti na pamet da kae da je embrion u ribljem jajetu deo majinog organizma. Idemo jo vie, pogledajmo ptice. Ve kod njih se zaee ve odvija u majinom organizmu. Kokoka je snela jaje, i u ovom jajetu postoji sve to je potrebno da bi se u njemu razvilo pile. Meutim, samo materije koje se nalaze u jajetu nisu dovoljne za rast pileta, potrebna mu je jo toplota, zato kokoka sedi na jajima. Ponovo vidimo da u celoj etapi razvoja zametka u jajetu ono ne moe da se smatra delom majinog organizma, oigledno je odvojeno od njega vrstom ljuskom. Idemo jo vie, bacimo pogled na sisare. To su jo razvijenije ivotinje, i za razvoj zametaka se zahteva jo vie uslova. Teko je zamisliti kakvo bi bilo jaje u kojem bi mogao da se razvija sloni. Sloenost organizma zahteva mnogo vie vremena za razvoj zametka nego kod

ptica i riba, dakle, i materije u ovo jaje treba utkati nekoliko puta vie. Zato bi ak i za tako malu ivotinju kao to je mi bilo potrebno jaje koje mama miica nikad ne bi mogla da snese, ono bi moralo biti najmanje isto onoliko veliko kao to je sama majka. Zbog toga je Gospod uredio drugaije: On je smestio ovo jaje, ovo riblje jaje utrobu same majke. I dete se isto kao neko rebence ili mae nalazi u utrobi majke kao u mekom jajetu, koje je pripojeno majinom organizmu, ali se ne sliva s njim. Nijedna kap majine krvi ne dospeva u krvni sistem deteta! Ja sam dugo vremena bio u zabludi naivno mislei da kroz pupanu vrpcu majina krv dospeva do deteta. Uopte nije tako. Otkud bi inae mogla da se pojavljuju deca s grupom krvi koja je razliita od majine? U udbeniku iz biologije za treu godinu po kojem ui veina dece u svim kolama u Rusiji postoji vrlo lepa slika. Dete se nalazi u vodenjaku. Pupana vrpca deteta je vezana za placentu, a placenta je vezana za matericu majke. Meutim, postoji vrlo jasna granica izmeu placente i materice - to nisu dva dela jednog organa, ve dva razliita organa, koja pripadaju razlitim ljudima, jedan detetu, drugi - majci. S jedne strane ove granice od majke kroz mnotvo kapilarnih sudova prolaze sve potrebne materije, a s druge strane ove granice drugo mnotvo kapilarnih sudova placente upija sve ove materije. Meutim, jo jednom ponavljam: nijedna kap majine krvi ne moe da pree ovu granicu, prelaze je samo hranljive materije. Moe se smelo rei da je dete u majinoj utrobi potpuno odvojen organizam, koji je majci dat na privremeno obitavanje u njenoj utrobi radi ishrane. Rei: "Moje dete u meni je deo mog tela i ja imam sva prava na njega," nipoto nije tano. To je isto to i rei da se ovek razmnoava uz pomo pelcera, to nije svojstveno ak ni crvima. Vodenjak je upravo ono jaje ili ono riblje jaje, u kojem se dete razvija kao organizam odvojen od majke. Jo jednom ponavljam: dete je majci dato da bi ga ona hranila, ali ono nije deo njenog organizma. Ko ga je dao? Bog i otac deteta! Majka bez oeve volje nema prava (ni pravnog ni moralnog) da bilo ta uini s detetom. Majka e odgovarati i pred Bogom za sve to uini s njim. Da li eli da amputira nogu? Ako hoe amputiraj, ona je tvoja. Da li eli da ubije dete u utrobi? Nema prava, ono nije tvoje! Zamislimo sledeu sliku. Tata i mama hitno putuju zbog neodlonog posla, ostavljaju dete kominici da ga hrani i uva dok oni ne dou. Roditelji se vraaju, a komnicia kae: "Nema deteta, ono je bilo moje, ta sam htela to sam i uradila s njim, ta vas briga?" Dok je duhovna veza izmeu roditelja i dece takva da je dete deo roditelja, njihov neodvojivi deo, telesna veza je obrnuto, ve od momenta zaea majka i dete su potpuno odvojeni organizmi.

Beseda 4 Zaee (15 minuta + film "ultrazvuk")

Danas emo pogledati film "Ultrazvuk: svedoanstvo o ranim stadijumima ivota". Ovaj film je snimljen u Americi i napravljen je na osnovu kadrova koji su dobijeni zahvaljujui ultrazvunoj tehnologiji koja se danas nairoko primenjuje. eleo bih da svojim oima vidite jednostavnu injenicu da ivot deteta zaista poinje od momenta zaetka, dugo pre samog njegovog roenja na svet. A pre filma u pokuati da se dotaknem vrlo vane teme - zaea. Pre svega, ne treba misliti da se Crkva gnua teme zaea, kao da verujui ljudi ovo smatraju neim gnusnim, sramotnim, to ne podlee irokoj diskusiji, a i ako se diskutuje o tome onda samo s pozicija osuivanja. Uopte nije tako. Istina, u Crkvi se ova tema retko razmatra nairoko, ali ne zato to je vrlo nepristojna, ve nasuprot tome, zato to je veoma uzviena. Crkva se prema momentu zaea odnosi s dunim strahopotovanjem i prosto tako, usput ovu temu nee razmatrati. U momentu zaetka svakog oveka prisutan je Bog, Koji daje duu malom oveuljku, ije telo se u tom trenutku sastoji od samo jedne elije, koja je stvorena usled spajanja dve roditeljske elije. Boije prisustvo u momentu zaea ne dozvoljava da se prema njemu odnosimo kao prema gnusnom aktu koji se i obavlja negde u mraku. Gnusno je samo jedno - blud, koji ima malo ta zajedniko s istim supruanskim sjedinjenjem, koje je Bog blagoslovio. Blud nema za svoj cilj zaee, pritom se po pravilu koriste sredstva za kontracepciju i za bludnike je prisustvo Boije u datom trenutku oigledno suvino. Pitanje o tome da li je supruansko sjedinjenje neto prljavo postavljali su ve prvi hriani. Apostol Pavle pie u jednoj od poslanica: "Brak je astan i postelja neoskrnavljena." Naravno, ima se u vidu brana postelja zakonitih suprunika, a ne postelja bludniara ili preljubnika. Jo jedno svedoanstvo, sad ve iz etvrtog veka. U ovo vreme su se pojavili ljudi koji su govorili da svetenik ne sme da ima supruniko optenje sa svojom enom, a neki su ak odbijali da prieuju ove svetenike. I ponovo je Crkva sa svom izriitou posvedoila na Gangrskom saboru kao odgovor na ovu zabludu da se oni koji se gnuaju oenjenih svetenika smatrajui da ih brak skrnavi, sami odluuju od Crkve kao jeretici. To da zaee nije povezano ni sa kakvom prljavtinom moe se videti iz sledeeg. U Pravoslavnoj Crkvi ak postoje praznici koji su posveeni zaeu. Na primer, praznik zaea Majke Boije u utrobi NJene majke - pravedne Ane ili zaee Jovana Pretee u utrobi pravedne Jelisavete. To je zaista praznik. ovek se jo nije rodio, ali mi ve znamo da on postoji.

Sad u po redovima pokazati ikonu jednog od ovih praznika. Kako vidimo, Crkva se ne gnua dogaaja zaea, ve ak slika ikone praznika vezanih za zaee. Naravno, na ikoni ne vidimo scenu iz postelje, ve uslovno, celomudreno izobraenje suprunike bliskosti. Brani par, a to su pravedni Joakim i Ana, roditelji Presvete Bogorodice stoje jedno pored drugog u pokretu, koji posea na celomudreno skromno celivanje. To je sve! Ovo je sasvim dovoljno da bi se ukazalo na telesno jedinstvo suprunika u zaeu. Skreem vau panju na to da su pravedni Joakim i Ana dva puta prikazani na ikoni. Na ivicama ikone postoji njihovo izobraenje za vreme molitve. Za ta se mole? Oni su bili ve jako stari, ali nisu imali dece, zbog ega su ih ljudi obasipali optubama za neke tajne grehove, zbog kojih im Gospod navodno i ne daje decu. I posle jednog u nizu ponienja suprunici su se sa suzama molili da ova sramota bude skinuta s njih. Posle ove vatrene molitve Gospod im alje dete Majku Boiju. Dakle, pravedni suprunici se mole da im bude darovano dete, mole se pre zaea. Ova molitva nije neka retkost. Molitva pre zaea je bila u ustima mnogih pravednih suprunika. Prva molitva pre suprunikoj sjedinjenja navodi se u knjizi Tovit, u 8. glavi. Ova knjiga je napisana mnogo pre Hristovog Roenja, zato se sa sigurnou moe rei da tradicija ljudi da se mole pre zaea ima istoriju duu od dve hiljade godina. I danas se verujui suprunici trude da se mole pre zaea deteta. Dete koje je zaeto posle takva molitve osveivae se u utrobi majke od samog svog zaea.

Posle filma

Mislim da je film divan i verovatno je beskorisno komentarisati ga. eleo bih samo da zapamtite neke injenice koje se pominju u ovom filmu. Prvo ve 18 dana nakon zaea poinje da kuca srce malog oveuljka. Mama, po pravilu, tek poinje da podozreva da je trudna, a dete je ve toliko veliko da poinje da radi njegov sopstveni sistem za krvotok. Drugo. Sa 10 nedelja dete u utrobi skae, vrti se, prevre se onako kako to ne moe da uini posle roenja. U filmu se odlino videlo koliko je buran detetov ivot u ovom uzrastu, a mama e osetiti njegovo kretanje tek kad ono bude imalo etiri meseca. A mnogi roditelji misle da dete tek u ovom periodu trudnoe ini svoje prve skromne pokrete. Meutim, nije tako. Organi deteta su u potpunosti formirani ve u 12 nedelji. A preostalo vreme dete prosto raste. Zaista se moe rei da su ultrazvuna ispitivanja jako izmenila predstavu o ivotu deteta pre njegovog roenja.

Po pravilu, posle razgovora sam delio listie koji su sastavljeni u centru "ivot", u kojima su navedene osnovne etape formiranja deteta u utrobi. Beseda 5 Grehovi protiv porodice Danas se porodica nalazi u stanju kraha. Raspada se ogroman broj porodica. Za nas je vano da znamo da se raspad porodice odvija postepeno. Prvo nastaje mnotvo pukotina u savezu izmeu mukarca i ene, a zatim odjednom dolazi vrlo malo iskuenje i porodica se raspada, ali ovaj proces poinje dugo pre svog zavretka u obliku razvoda. Ove pukotine su grehovi protiv porodice, njih ima mnogo i esto ih ljudi uopte ne smatraju grehovima. Meutim, potrebno je da svako od vas zna gde i kad inimo grehovne postupke koji pomalo unitavaju nae porodice. ovek treba ovo da zna da bi pokuao da izbegne takve grehove ili da makar pokua da ih ispravi to je mogue pre. Kao to smo izdvojili tri etape u razvoju odnosa izmeu mukarca i ene (momak i devojka, mu i ena, otac i majka) analiziraemo grehove protiv porodice na svakoj etapi. Meutim, radi hronoloke preciznosti morau da uvedem jo jednu etapu - pre upoznavanja. Ispostavlja se da grehovi koji unitavaju buduu porodicu mogu biti uinjeni i pre upoznavanja s buduim muem. Podela grehova po odreenim etapama, je naravno, pomalo uslovna, ona je potrebna samo radi izvesne sistematizacije grehova i grehovi, koji su uslovno uvrteni u jednu fazu ak vrlo osetno mogu da prisustvuju na bilo kom stadijumu porodinih odnosa.

Pre upoznavanja

Ovde u izdvojiti jedan vaan momenat, koji je vezan za traenje prilike. Sad u vie govoriti o devojkama, ali ne zbog toga to su one vie sklone grekama koje e biti analizirane, ve prosto zato to se na njihovom primeru mogu jasnije pokazati ove greke. Bacimo pogled na savremenu devojku koja vie-manje pazi na svoj izgled i trudi se da ne zaostane za modom. Gledajui savremenu modu ja se obino uasavam. Kakav je pravoslavni odnos prema odei? Pogledajmo moju odeu. Odea svetenika maksimalno sakriva njegovo telo. Uopte, normalan cilj normalne odee je da krije ovekovo telo. Ja nikome ne elim da pokazujem svoje telo, svoj ve, moja odea sve skriva. ene su u sva vremena (ako nisu bile prostitutke) nosile odeu koja je maksimalno skrivala njihovo telo, a kod mnogih naroda i lice. I zaista, a zato ga, odnosno telo, pokazivati? Jedini koji moe da vidi telo ene je njen suprug, zato to suprunici ine jedinstvenu plot, jedinstveno telo. O emu govori savremena enska moda? Kratka suknja svim mukarcima-prolaznicima govori otprilike sledee: "Svoje noge sam ti pokazala do pola, ostalo e dobiti kasnije, ako poeli." Tuno je to to devojka oblaei mini suknju misli da e svima pokazati samo to da ume

moderno da se oblai i ne pada joj na pamet da njena odea nosi potpuno drugaiju poslanicu svim mukarcima iz okoline. Uopte, odea je uvek neko nemo obraanje svim ljudima s kojima se susreemo. Prilikom susreta obraanje ifrovano u odeu se obavezno ita: "ovek se doekuje po odei..."[1] Pojavljuje se devojka u zategnutim pantalonama. itam: "Ja sam navodno sakrila svoje telo, ali ve moe da pretpostavi kakve su moje zanosne obline..." Nastavak poslanice ve znamo: "Svoje ari sam ti pokazala do pola, ostalo e dobiti kasnije, ako poeli." Nita novo! Ali, postoje i pokvarenije poslanice. To su suknje dugake do peta, ali sa isto toliko dugakim licem celom duinom suknje. itam ovu poslanicu: "Sakrila sam svoje telo, ali sam ostavila rupicu, moe malo da proviri, ako se potrudi i ako svojim pogledom bude lovio sve moje pokrete prilikom koraanja, ali ostalo e moi da pogleda kasnije, ako poeli." Zbog ega tako dugo analiziram ove suknje i pantalone? Da vi, mile devojke, ne biste pisale takve gluposti svojom odeom, zato to napisavi neto tako nikad neete sresti dobrog mua! Koji dobar, dostojan momak e se upecati na ovakve suknje? "Ako sad pokazuje svoje noge svakom probisvetu, da li e ih posle braka takoe svima pokazivati? Ne, nije mi potrebna ovakva ena!" A posle od nesrenih ena uje priznanje: "Svi mukarci su gadovi! Potrebno im je samo jedno! A onda, kad dobiju svoje - bee!" I sirota ena ne shvata da nisu mukarci gadovi, ve prosto ona sama svojim izgledom privlai samo takve, kojima je potrebno samo to, a ostali, dobri mukarci je zaobilaze. Da biste mogli da pogledate drugim oima mini-suknje i zategnute pantalone zamislimo sledeu sliku. Na glavnu ulicu izlazi devojka u pristojnoj dugakoj suknji. Odjednom poinje polako da podie svoju suknju. Evo, dola je do kolena, podigla je jo malo iznad njih... ta ete pomisliti o njoj? Kad se pojave gola kolena ve e svaki normalan ovek pomisliti da je ova devojka toliko razvratna da dozvoljava sebi da die suknju na sred ulice. Istai u da se savremene suknje podiu mnogo iznad kolena. A pored neka stane druga devojka u lepim irokim pantalonama, koje po kroju podseaju na suknju. Odjednom poinje da zatee svoje pantalone od pozadi tako da one napred vrsto zateu telo i da se sve obline tela lako mogu uoiti. ta ete pomisliti o devojci kad se sila zatezanja povea toliko da se ve ocrtava donji ve? U principu, situacija se ni po emu ne razlikuje od podignute suknje. Sad sledi pitanje: a zato je kad suknju podiu na vae oi to razvratno, a kad je suknja uredno odseena na istu duinu to moderno? Nema apsolutno nikakve potrebe da ovek obnauje svoje telo. Lepo lice i lepu figuru nee sakriti nikakva odea! iroka lanena suknja i komotna bluza nee sakriti figuru, ve e samo spoljanjoj lepoti dodati jo skormnost i celomudrenost. Dobar i pametan momak se nee upecati ni na one ratnike boje koje nae devojke esto nanose na lice i kosu. Desio mi se sledei sluaj. Na kraju Liturgije svi parohijani prilaze sveteniku da bi celivali krst u njegovim rukama. Pored svetenika prolaze usne svih ljudi koji su se molili u hramu. Naravno, usne pravoslavnih parohijanki nisu nakarminisane. Prilazi jedna parohijanka koja u hram dolazi ve dugi niz godina. "E, od vas nisam oekivao da u videti nakarminisane usne," stavljam joj primedbu. "Pa nisu nakarminisane," odgovara ona i kasnije, ve posle slube objanjava da joj je mama jo od detinjstva zabranjivala da se karminie, ali uopte ne iz religioznih ubeenja, ve zbog toga to je bila apsolutno ubeena da karmin kvari usne. "Nikad

se nisam karminisala," nastavi ova parohijanka, "i zaista, kasnije sam primeivala da im bi neka drugarica poela da se karminie, ve posle pola godine ili godinu dana usne ove devojke su postepeno postajale blede i ona je onda obavezno morala da se minka." Svojim oima sam se uverio da sam mislio da je jarki karmin samo obian sjaj groane masti i jarka prirodna boja usana. U Rusiji se prilikom opisivanja lepotica govorilo da su im usne jarko crvene. A ja sam se itajui pitao bajke zar se ove bledo-roze usne koje sam video kod ena mogu nazvati jarko crvenima. Meutim, sad sam shvatio da su ranije kod mnogih bile zaista jarko crvene. Na mestu momaka nikad ne bih izabrao sebi za enu jarko naminkanu devojku. Obino devojke poinju da se minkaju vrlo mlade, sa 13-14 godina (a danas verovatno i ranije), da bi izgledale kao da imaju itavih 18. Meutim, ne treba zaboraviti da ako devojka s 15 godina eli da izgleda kao da ima 20, sa 20 e izgledati kao da ima 25-28, a s 25 godina - kao da ima 30-35. Usne, koa lica, kosa ne mogu da ne nose trag upotrebe kozmetike. Ne bih eleo da imam enu koja bi sa 30 godina izgledala kao da ima 40. U to koliko pogubno kozmetika utie na spoljanji izgled uverio sam se za vreme kolovanja na bogosloviji. Nastava se odvijala u Trojice-Sergijevoj Lavri. Retko smo izlazili van ovog drevnog manastira od enskih lica videli smo skoro iskljuivo lica devojaka koje su se kolovale u Dirigentskoj i Ikonopisnoj koli. To su bila draga, simpatina lica kojih se nikad nisu doticali karmin, puder i t.sl. Uzgred reeno, navikavi na ovu prirodnu ensku lepotu s uasom i odvratnou sam gledao molovana lica ena van manastira. Imao sam oseaj kao da je neko prelepu sliku Leonarda da Vinija ili Rafaela grubo ofarbao karminom, puderom i farbom za kosu. Meutim, hteo bih neto vie da kaem o neem drugom. Upravo u to vreme sam postao potpuno nesposoban da pogodim koliko ena ima godina, ak i orijentaciono. Kad sam video crkvene devojke greio sam u jednom pravcu. Na primer, davao sam devojci 16-17 godina, a ona je imala ve 22. S necrkvenim enama je bilo obrnuto: na primer, davao sam im po 22-23 godine, a to su bile devojke s tree godine. Poredei crkvene i necrkvene ene mogu tano da kaem da crkvene ene uvek (ako su verujue od detinjstva) izgeldaju po 5-10 godina mlae. Muki organizam (dakle, i spoljanjost) bre stari od puenja i alkoholizma, a enska spoljanjost od kozmetike. Jedan mladi parohijanin, koji je po profesiji biolog priao je da na primer ptice svoje roake meu drugim mnotvom ptica prepoznaju vrlo jednostavno - po boji, pokretima i glasu - i poinju da se udvaraju i osnivaju brane parove samo s njima. Pritom kod ivotinja mujaci i enke mogu mnogo da se razlikuju i ovek ne moe odmah da se prepozna da je mujak iste vrste kao enka. Isto tako i mukarac u mnotvu ena trai onu koja mu svojom odeom, manirima pokreta i razgovora daje signal o tome da mu je srodna po duhu. Kad je ovaj parohijanin studirao na fakultetu bio je svedok sledeeg priznanja jedne devojke. Ona se trudila da njena odea bude poslednji modni krik, oblaei se u najmoderniju u najekstravagantniju odeu. Htela je da bude moderna i da ima uspeha kod mukaraca. Mukarci su joj esto prilazili. Meutim, kad joj je ponovo priao mukrac da bi se s njom upoznao, nije izdrala. U prisustvu drugova iz grupe joj se otrglo: "Ali ja nisam takva! Zato svi oni na mene gledaju kao na prostitutku?" Ne znam da li je shvatila zbog ega se to deava. Ali vi zapamtite da oblaei supermodernu odeu i pravei nezamislivo modernu frizuru prelazite iz jedne vrste ljudi (u biolokom smislu ove rei) u drugu vrstu. Sad e vas videti samo oni mukarci koji vas priznaju za svoju.

Dakle, i pre upoznavanja mladi ljudi svojim ponaanjem i spoljanjou ocrtavaju krug svojih poznanstava. Devojke, ne treba da se udite ako na svom putu nailazite na momke koji kasnije ne mogu da postanu verni muevi, ve bolje razmislite kako da privuete panju potenih i vernih mladia. Ja bih posvetovao da ih privuete skromnou u ponaanju, u odei i spoljanjosti. Moda e mladii na vas ree obraati panju i prilaziti da se upoznaju s vama zbog toga. Ali zato je eni potreban uspeh? Zar da bi imala mnogo mukaraca? Ne! Uspeh ene je u tome to e nai jednog-jedinog koji e biti veran i pouzdan. Potreban vam je samo jedan mu, a ne mnogo njih.

Momak i devojka

U ovoj etapi odnosa izmeu mukarca i ene najvei greh, koji jako unakaava duu inei je gotovo nesposobnom za stvaranje jake porodice predstavlja gubitak celomudrenosti. Sam ovaj pojam "celomudrenost" je veoma vaan u pravoslavnom uenju i malo u objasniti njegovo znaenje. Pojam "celomudrenosti" oznaava posebno stanje due kad je ovek sposoban na celovitu mudrost. Na primer, kad ovek eli da ostavi puenje, ali ne moe to da uini to predstavlja primer gubitka celomudrenosti: elje su jedne, a dejstva druga, kakva ovde celovitost moe da postoji? esto je gubitak celomudrenosti tesno povezan s telesnim grehom, ali obino se celomudrensot gubi mnogo ranije. Nije sluajno to to Crkva ne govori o "celotelesnosti", ve upravo o "celomudrenosti". Znai ovde se neto deava s naim umom, s naom duom. Postaviu vam pitanje. Skromna, lepo vaspitana devojka se vraa uvee mranom ulicom, biva napadnuta i silovana (iako u veini sluajeva nasilje provociraju same stradalnice svojim slobodnim ponaanjem). Da li je ova devojka izgubila svoju celomudrenost ili nije? Svi intuitivno shvataju da to nije gubitak celomudrenosti. I obrnuto, ima mnogo devojaka koje su sauvavi celovitost tela u svojim mislima i snovima krajnje daleke od celomudrenosti i samo ih sluajnost zadrava od pada. Ali, pretpostavimo da se momak i devojka ozbiljno spremaju da kroz mesec dana stupe u brak. ta ih spreava da imaju bliskost? Spremate se da kupite kola, idete u salon automobila i insistirate da vam daju kola zato to ete za mesec dana sigurno platiti. Hoe li vam ih dati? Nikad. Prvo plati, dobij raun, registruj kola i onda se vozi, jer, ako se u toku ovih mesec dana kola pokvare tvojom krivicom, ako su tvoja, sve je jasno, poinje da ih popravlja. Tvoja su! I ti e preduzimati sve napore da ih popravi. A ako nisi platio za njih? Iz sve snage e pokuavati da dokae da kola jo uvek nisu tvoja! Dakle, idi u optinu, "Plati" svojim obeanjem vernosti, dobij svedoanstvo o braku ("raun") i onda imaj bliskost. A ta se dogaa s ovekom koji je izgubio celomudrenost? Opisau prvi sluaj gubitka celomudrenosti u istoriji oveanstva. Gospod je stvorivi Adama i Evu dao prvu zapovest o tome da ne smeju da diraju plodove s drveta poznanja dobra i zla. Ovo drvo Bog je zasadio da bi ispitao (saznao) da li e ovek biti dobar ili zao. Poto je ovek stvoren kao slobodan u principu jo nije bilo poznato za ta e ovek upotrebiti svoju slobodu. ta se deava u raju? Zmija prilazi

Evi i nudi joj da pojede plodove sa zabranjenog drveta sablanjavajui je time da e kad okusi znati sve kao Bog. Birajui kome da poveruje - Bogu ili avolu Eva veruje avolu. Ona prva jede plod. Adam, koji je uo rei zmije od Eve ponavlja njen izbor. Sad paljivije pogledajmo biblijsko kazivanje: ta se deava dalje s prvim ljudima? Bog se javlja Adamu i pita: "Adame, ta si uinio?" Adam, odjednom, kao bezumni klinac bei i krije se od Boga u bunju. Potpuno bezuman postupak! Samo minut ranije Adam je odlino znao da nije mogue sakriti se od Boga, jo nedavno je svim ivotinjama davao imena, to ukazuje na njegovu sposobnost da pronie duboko u sutinu svih ivih bia. Meutim, sad se u Adamu sve pomutilo, njegov razum je pomraen. Jo nedavno mu je bilo prijatno optenje s Bogom, a sad sa stidom bei od NJega. Sva oseanja u Adamu se preokreu, postaje mu neprijatno ono to mu je ranije davalo najveu nasladu. Bog ponovo pita Adama: "ta si uradio?" Umesto rei pokajanja i molbe za oprotaj, ujemo: "ena koju si mi Ti dao dala mi je plod." Odnosno, Adam za sve krivi enu, on samo to ne okrivi Samog Boga: to je uinila ena koju si mi Ti Sam dao. U Adamu se okreu sve elje on ne eli da se vrati Bogu, eli samo da se zatiti. Otprilike isto ini i Eva: ona ne moli za oprotaj, ve za sve krivi zmiju. Dakle, u Adamu je sve preokrenuto: i um, i oseanja i volja - on gubi celomudrenost. Jo jedna ilustracija, koja opisuje posledice gubitka celomudrenosti. Ispriau vam jednu priu. Vee, gradski trg. Na uglu trga stoji ena i s vremena na vremu pogleda na sat koji se nalazi na zvoniku. Pored ene prolaze tri mukarca. Prvi mukarac je bio lopov. Prolazei pored ene mislio je: "Eto kakva lopovka stoji! Verovatno eka svog pajtaa da bi otila da oisti susedni kvartal u kojem ima mnogo bogataa." Drugi mukarac je bio bludnik, veoma razvratan ovek. Pomislio je: "Eto kakva bludnica stoji. Verovatno eka svog ljubavnika da on pobegne od svoje ene zbog navodno neodlonog posla, i onda e otii da se bave svojim prljavim poslom." Trei mukarac je bio hrianin. On je mislio: "Vidi kakva dobra ena! Verovatno eka da pone as veernje slube da bi se pomolila u hramu." Ova pria vrlo precizno oslikava ivotnu istinu. ovek koji je podvrgnut nekoj strasti, nekom grehu, vidi ovaj greh svuda, ak i tamo gde ga nema. U oveku se sve menja, on na svet gleda drugim oima. On eli da u svima vidi greh koji mu je svojstven. oveku je lake da vidi svoj greh u svima nego da se sam popravi. "Ja sam bludnik, moj komija je bludnik, svi ljudi su bludnici kao to sam ja." Drugaije razmiljanje bi predstavljalo poetak pokajanja. A nepokajani grenik e obavezno svugde videti svoj greh, i vie od toga, trudie se da u njega uvue jo vie ljudi. Danas je na primer, meu omladinom jako rairen greh bluda i strano je to omladinu u njega uvlae sopstveni drugovi, drugarice, prijatelji. I ovo se dogaa zbog toga to oveka podsvesno sve to nagriza. oveku je bolno da prizna da je samo on pao, a drugi nisu. A kad svi oko njega iskuse pad i on e se smiriti. Mladi i devojka padaju u blud. Gotovo je! Oni sad skoro da nisu u stanju da stvore stabilnu porodicu. Kao prvo ansa da e se uskoro rastati je sad vrlo velika. Proi e pola godine, oni e bludniiti neko vreme i razii se. Veina ljudi danas pada u blud uopte ne razmiljajui o bilo kakvoj porodici, Kao drugo, ak i ako uskoro stupe u brak njihova porodica e biti unakaena. ovekova graa je sloena. On se sastoji od duha, due i tela. Stabilan brak se raa samo onda kad su suprunici povezani na svim nivoima: i duhom, i duom, i telom. Meutim, zakon

duhovnog ivota je sledei: prvo mukarac i ena daju obavezu vernosti i to potvruju brakom, zatim sledi telesna bliskost. Odnosno, prvo nastaje duhovna veza, a zatim telesna. Ako se desi obrnuto, porodica e biti unakaena. Posadite mladicu naopako - korenje na gore, a lie u zemlju. Ona e moda i da poraste, ali e rasti nakazno i bie potrebno mnogo truda da poraste, a da ne propadne. Zar nije bolje posaditi izdanak normalno, a porodicu stvoriti pravilno? Meutim, sve ovo se govorilo o paru koji se ipak ne razie nakon to zgrei, ve se sjedinjuje u brani savez. A ta rei o onima iza ijih lea je iskustvo nekoliko bliskosti s raznim ljudima? Divne rei ovim povodom izgovara apostol Pavle: "Ili ne znate, da ko se sa bludnicom svee jedno je tijelo s njom? Jer je reeno: Bie dvoje jedno tijelo" (1 Kor. 6, 16) Rei su potresne zbog toga to jedno telo ili plot postaju mu i ena meu kojima nastaje i duhovna i duevna veza. Ispostavlja se da svaki bludni odnos ostavlja trag na oveku. On je hteo da se sjedini telom, a duom i duhom uopte nije hteo, ali sve dobija odjednom. Lako je raskinuti telesnu vezu. Prespavao si i pobegao, zatim idi, trai novu gde hoe. Ali duhovna veza ostaje. I zatim e eni biti nejasno: svom duom eli da zavoli svog mua, a ne moe. Ispostavlja se da je njena dua ve vezana za druge ljude i ove veze je vuku, ne daju joj slobodu. NJen sluajni ljubavnik se opija negde daleko, a njegova tuga i amotinja padaju i na njenu duu. Mogue je raskinuti ove stare veze. Ali za to je ve potrebno pozvati Boga u pomo. Treba se pokajati za ove grehove, omrznuti ih i Gospod e ih raskinuti. A ima i ljudi koji se itavog ivota seaju svojih avantura s nasladom kao divnog vremena. Sad sam vie govorio o duhovnoj strani gubitka celomudrenosti. A sad hajde da pogledamo ovaj problem s take gledita obinog zdravog razuma, kako devojka treba da postupi ako stoji na ivici greha. Nekoliko puta sam na ispovesti sluao banalne prie naputenih devojaka koje su popustile svojim mladiima i pale s njima u blud. Pria se razvijala po istom scenariju. "Poinjali smo da se svaamo. On je govorio da ga ne volim i zato mu ne poputam. Htela sam da ga zadrim... Ali ubrzo nakon to se sve dogodilo on me je ostavio." Devojke, zapamtite ove prie! Najbri nain da se rastanete od svog momka jeste da padnete s njim u greh bluda. Na taj nain jo niko nikoga nikad nije zadrao. Hajde da nacrtamo tablicu i razmotrimo sledee varijante: on je dobar i on je nitkov; poputate mu i uvate svoju devstvenost.

Vi poputate On je dobar On je nitkov

Vi ne poputate

Analizirajmo prvu varijantu. On je nitkov, a vi poputate. Odmah u kvadratie stavljam dva minusa. Kao prvo, izgubili ste svoju nevinost davi je nekom probisvetu, kao drugo, on e vas uskoro ostaviti. Kod ovakvih mladia se od osvajanja vaeg tela raa samo vei apetit. "Ovu sam obradio! A da li u moi onu?" On za vas gubi svako interesovanje, vaa tvrava je pala, treba ii, osvajati drugu na juri. Druga varijanta. On je nitkov, a vi ne poputate. Crtam dva plusa. Kao prvo, sauvali ste svoju nevinost ne davi je nekom probisvetu. Kao drugo, on vas uskoro ostavlja, a vi iz toga vidite da ste se zabavljali s ovekom koji vas nije dostojan. Moda ste tuni zbog ovog rastanka, ali treba da se radujete, poto ste raskrinkali nitkova. Jer ako vas ostavlja samo zbog toga to mu niste dali ono to je on toliko eleo, ko je on? NJemu niste bili potrebni vi s vaim sloenim unutranjim svetom. NJemu je bilo potrebno samo vae telo. On ga nije dobio i otiao je da trai mesto gde e dobiti ono to trai. Prolaze obino dva-tri meseca, vrlo retko da to traje pola godine i nedostojni udvara e vas ostaviti. A ako ne poputate, a va momak vas ne ostavlja ni pola godine, ni godinu, znai da smo dospeli u treu varijantu: on je dobar. Setite se naeg razgovora o tome kako treba stupiti u brak, tada smo takoe govorili o tome da u odnosima treba saekati najmanje godinu dana. Dakle, u treoj varijanti piemo plus. Vi se uveravate u to da se va izabranik prema vama odnosi s potovanjem, on ceni vau elju da sauvate istotu pre braka i prestaje da navaljuje. Ako se mladi i pre braka odnosi prema vama s potovanjem, moete da likujete: verovatnost da e vam mu biti veran celog ivota je vrlo velika. NJemu ste potrebni upravo vi, a ne va samo telesni deo. Piem ak dva plusa: prvi je da ve znate da je dobar, drugi je uvate svoju istotu, svoju celomudrenost. Uopte, to je najbolja od svih situacija. Samo razmislite: saznajete o svom izabraniku ono to se obino otkriva tek nakon nekoliko godina zajednikog ivota. etvrta varijanta. On je dobar, a vi poputate. Ovde stavljam veliki znak pitanja. Niko ne zna kako e se dalje razvijati vai odnosi. anse da e sve biti dobro nisu tako velike, jer su ve narueni zakoni duhovnog ivota. Ovde nema jedinstvenog scenarija. Ali je vrlo verovatno da e se posle toga vai odnosi pokvariti, moda se nee potpuno unititi, ali e biti drugaiji. Jer ljudska psihologija je ovakva: to jeftinije neto dobijamo tim manje to cenimo. Vi ste se lako rastali od vae istote, uvajte se, va voljeni je nee ceniti. Jedna parohijanka nam je prenela priu neke poznanice o roenom sinu. Sin ove ene je odrastao kao lep, samopouzdan mladi. Dok je studirao, leto je naravno provodio kod kue. Ali majci je to toliko teko padalo, jer je videla koliko je ogrezao u razvratni ivot. Vrlo esto je s drugovima izlacio po itavu no, i spavao kod njih u vikendicama. Oni su tamo po pravilu traili nove ljubavne avanture. Meutim, jednom je doao rano, ne pred zoru kao obino. Pritom je bio vrlo ljut i nije hteo ni o emu da razgovara. Od te noi se naglo promenio, poeo je malo da pria, esto je razmiljao o neem svom, oigledno ga je neto muilo. Odgonetka je nastupila kroz tri meseca, kad je dola jesen. Ispostavlja se da se te veeri upoznao s jednom devojkom. Sve je ilo kao obino, ve se naslaivao prijatnim provodom. Bio je siguran da je devojka u njegovim rukama i da je na sve spremna, ali je odjednom naiao na odluan otpor. To je u njegovoj praksi bilo prvi put. Prvi put se zamislio nad tim da devojka moe da ceni svoju istotu. Kad je shvatio

da je ova devojka ista i da nije imala mukaraca jako se zaljubio u nju. Bez obzira na svoje razvratno ponaanje u dubini svog srca on je svejedno shvatao da njegova budua supruga treba da bude nevina. Ma s kim da je izlazio, to je bilo samo radi provoda, a ne radi porodice. Majka je celu tajnu ponaanja svog sina shvatila kad je rekao da se uskoro eni. Oigledno je da je shvatio da skoro nema anse da sretne drugu istu devojku.

On je dobar On je nitkov

Vi poputate ? --

Vi ne poputate ++ ++

Gledamo tablicu i donosimo zakljuak. Jedini pouzdan izlaz u vaim komplikovanim odnosima s mladiem je da uvate svoju devstvenost. U tom sluaju nikad neete biti na gubitku. Govorei o posledicama sluajnih bludnih veza treba pomenuti pojavu kao to je telegonija. Otprilike pre 150 godina odgajivai konja koji su stvarali nove vrste konja radi poboljanja njihove izdrljivosti odluili su da spare konja i zebru. Eksperimenti nisu bili uspeni: nije dolo ni do jednog zaea: ni kobila od mujaka zebre, ni zebri od rasnih drebaca. Eksperimenti su prekinuti i naunici su se trudili da zaborave na njih mislei da je stvar zavrena. Meutim, nekoliko godina kasnije posle spajanja rasnih rebaca i istokrvnih majki (koje su za vreme eksperimenata bile s mujacima zebri) poela su da se raaju drebad na trafte. Kako je to moglo da se dogodi da ne ostavi u drugom stanju od mujaka zebre, rodivi nekoliko puta drebad od rasnih konja, kobila odjednom raa tuinca? Zapanjeni nauni svet je ovu pojavu nazvao telegonija. Eskperimenti savremenika .Darvina profesora Flinta i Feliska Ledanteka kao i drugih naunika s drugim ivotinjama potvrdili su ovaj fenomen. F.Ledantek je napisao knjigu u kojoj je u glavi pod nazivom "Telegonija ili Uticaj prvog mujaka" opisao eksperimente koji su vreni. Samo se odgajivai pasa praktiari nisu udili, jer su odavno znali: ako se rasna kuka makar jednom spoji s "dukcem" i ak ako usled toga ne bude imala mladunad, kasnije nema smisla ekati od nje rasne mukaje. Danas ovo zna svaki odgajiva pasa. Golubari to takoe dobro znaju. Ako je golub koji nije rasan "nagazio" rasnu golubicu ona se odmah ubija zato to e kasnije, ak i uz "najelitinijeg" mujaka njeno potomstvo biti deca bez pedigrea: ili perje na repu ne valja, ili ne valja boja kljuna, ili neto drugo. U nae vreme je nastala paradoksalna situacija: za ovu pojavu, koja ima direktne veze s roenjem punovrednog potomstva znaju samo odgajivai ivotinja. Inae u Rusiji ne bi bilo najboljih rasa

ivotinja: ni rasnih trkakih konja, ni mlenih krava, ni prefinjenih samura, koji daju najbolje krzno na svetu. Uzgred reeno, domae krzno je osvojilo treinu svetskog trita krzna. Tada, pre 150 godina, savremenici su odmah poeli da postavljaju fiziolozima pitanje: "Da se ovaj efekat telegonije ne odnosi na ljude?" Meutim, naunike ve nije trebalo terati na istraivanja. Poela su intenzivna fizioloka, antropoloka, socioloka i statistika istraivanja, pa ak i eksperimenti, razume se, ako je postojala takva mogunost. I posle dugogodinjih mnogobrojnih raznovrsnih eksperimenata nepristrasna nauka je kategoriki izjavila: "Da, efekat telegonije se odnosi i na ljude i to u mnogo jasnije izraenoj formi nego u ivotinjskom svetu!" Dakle, telegonija (od "tele" - daleko i "gonija" - roenje, poreklo) - nauka koja tvrdi da na potomstvo enke u ovoj ili onoj meri utiu svi njeni raniji polni partneri nezavisno od toga da li su imali decu ili ne. Poznato je da su ak i nekoliko godina posle vanbranih veza s lanovima glumake trupe na meunarodnim festivalima, velikim sportskim takmienjima, na gradilitima i van njih nae Ruskinje poele da raaju decu od belih genetskih zdravih i savremenih svojih mueva "ni na majku, ni na oca, ve na deliju prolaznika". Danas se ve pojavljuju nauna objanjenja za to kako geni partnera mogu da se utkaju u genetski sistem ene. Istraivanja su pokazala da e ena, koja ak nije ni zatrudnela nositi u sebi jajne elije u koje e biti ugraeni nizovi DNK svih njenih prethodnih polnih partnera i ona e svom buduem potomstvu moi da prenese njihove gene zajedno s genima detetovog oca. Evo, upravo se tu podigla zavesa s tajne! Danas zvanina nauka ne priznaje pojavu telegonije, jer bi to vrsto zatvorilo vrata za raznorazne seksualne revolucije od kojih se zarauje ogroman novac.

Mu i ena

Mladi par odluuje da stupi u brak. Ovde u istai sledee grehove protiv porodice.

Graanski brak

Prvi greh nosi potpuno pogrean naziv "graanski brak". Iako mi uopte nije jasno zato se uopte naziva brakom. To nije brak nego prosto bludna zajednica. Za mene je normalna druga predstava o braku. Postoji crkveni brak - to je venanje, postoji zakoniti graanski brak - to je registracija u optini i postoji nezakoniti bludni savez. Razmotrimo poslednju varijantu veze izmeu mukarca i ene. U daljem tekstu u ga protiv svoje volje nazivati "graanskim brakom".

Mladi ljudi razmiljaju na sledei nain: "Poiveemo zajedno godinu-dve dana. Videemo. Ako sve bude dobro - registrovaemo se, a ako ne - razii emo se." Bezumnici! Nikada se neete registrovati, sigurno ete se razii! Jo pre dve godine kad sam poinjao ove razgovore iskreno sam govorio da ne znam ni za jedan sluaj kad su se posle graanskog braka ljudi registrovali. Vreme ide. Sreo sam dva takva sluaja, ali su oni izuzetak iz pravila. To su bili parovi koji su doli na razgovor pre krtenja svog deteta. Skreem panju na to da po pravilu u graanskom braku nema dece. Kakva deca ako odrasli ne mogu sami da se razaberu? Ako par odluuje da ima decu to znai da su njihovi odnosi ve ozbiljni i oni se ue da se vole. I prvo pitanje, koje se onda postavlja pred mukarca i enu jeste registracija u optini da bi sopstveni brak bio zakonit. Nekada smo govorili da je brak kao dak u koji se ubacuju dva otra kamena, a zatim se tresu. Usled toga dva kamena se ili izbruse (vrst brak) ili dva kamena, sauvavi svoju otrinu izleu iz daka (razvod). Prava ljubav se nee pojaviti dok dva kamena ne ponu da se bruse. A kakvo bruenje je mogue u graanskom braku? "Poiveemo malo zajedno, ali ne zaboravi, im mi se neto ne svidi, razii emo se. Pazi! Koferi su uvek na vratima, im neto ne bude u redu odlazim." "Suprunici" se dre na prilinom rastojanju, niko ne eli da se brusi. Zapamtimo da se prava ljubav u graanskom braku u principu ne raa. Jedna od definicija ljubavi je sledea (odmah u je napisati na tabli). LJubav je odgovornost. Kakva odgovornost? Dete razbija prozor u koli. A koga zovu u kolu da bi ga opomenuli? Majku! Dete je napravilo tetu, a odgovara majka. Eto, to i jeste ljubav prema sinu - odgovaram za svaki njegov korak. Ista odgovornost se raa izmeu mua i ene ako se oni vole. Kakva je odgovornost u graanskom braku? Nikakva! "Registrovati se znai prijaviti mua u stan, a kad se razvede - nee moi da ga izbaci." LJudi ne ele da preuzmu ak ni najmanju odgovornost. Spavaemo zajedno, a ostalo je sve odvojeno, u ostalom ne odgovaramo jedno drugom. uo sam jednu, kako mi se ini, vrlo karakteristinu priu. Mlad par ivi dve godine u graanskom braku. Iznajmljuju stan u Dmitrovu, zasad nemaju zajedniko domainstvo (nametaj, sudove). O deci zasad ne razmiljaju. Obian savremeni par. ive tako da u svakom trenutku mogu lako da se razbee. Ona (ne znam kao da je nazovem: enom ne moe da se nazove, a ljubavnica je grubo) se razboljeva od neke infektivne bolesti koja moe da ima ozbiljne komplikacije. Lei u bolnici na infektivnom odeljenju tri meseca. U toku cela tri meseca je cepala i bacala sve od reda: on nijednom nije doao kod nje zato to se plaio da e se zaraziti.

Prevara

U to da je prevara oigledan greh niko ne sumnja. Zato u samo malo prokomentarisati ovaj greh. Na ispovesti prilino esto imam prilike da ujem za prevare, ali je najalosnije to kako ovek govori o svojoj prevari. U reima zvui detinjasta naivnost. Ponekad se udim da tako neto moe da kae odrastao ovek. "ena me ne shvata. Odavno ivimo zajedno kao tuinci, prosto pod istim krovom. A evo ona (ljubavnica) me shvata, ona je vrlo oseajna, i s njom mi je tako lako." Ili se esto uje od usamljene ene koja se zabavlja s oenjenim mukarcem: "On je

tako paljiv i brian, ali su izmeu njega i ene zategnuti odnosi, ona ga ne shvata, a on je jako dobar. Naravno, ne moe da ostavi porodicu, a i ja ne elim da je razruim." U stvari, sve je vrlo jednostavno. To da ga kod kue ne shvataju je la. To da ga neko tui shvata bolje nego kod kue takoe nije istina. Ne moe ovek biti brian ako vara enu! Ne moe ljubavnica mukarca da shvata bolje nego roena ena! Prosto je udvarati se tuincu, sretati se s njim po dva-tri sata, i to ne svaki dan - sve to je na desetinu puta jednostavnije nego se udvarati svojoj eni. Lako je biti ljubazan za kratko vreme s ljubavnicom. Biti brian mu i otac odnosno biti spreman da ispolji brigu 24 sata dnevno je ve podvig. ovek nee da ponese ovaj podvig, a da ga vole i hvale - hoe. Tako se pojavljuju ljubavnice. Ali one se pojavljuju samo zbog nesposobnosti preljubnika da zaista voli. ena moe da ne bude uopte kriva za prevaru mua, nije da ga ona ne shvata, ve je on sam kriv to ne moe da je voli. Ona (ena) ovu neljubav mua shvata, a on (mu), to naziva nerazumevanjem. On bi hteo da lei na kauu, a da ga ena slua i hvali i da ga jo pritom razume. A sirote usamljene ene sluaju izjave o nerazumevanju preljubnika u njihovim roenim porodicama, naivno im veruju i pokuavaju da makar malo ugase njihovu e za razumevanjem i panjom. Iako im enska intuicija govori da treba da se rastanu one nemaju snage. Ali pod hitno i obavezno se treba. Zato to ovaj mukarac nikad nee moi da im da ljubav, a da im iscedi duu, da im svata obea i da ih razoara - koliko god hoe.

Spremnost na razvod

Razvodi su postojali i ranije kao retki izuzeci. Crkva u nekim sluajevima doputa razvode kao manje zlo u poreenju s veim. Na primer, mu je postao teak pijanica, ponaa se obesno, i da bi se izbeglo vee zlo (da ne povredi dete u pijanom bunilu itd.) bolje je razvesti se. Ipak, razvod je greh. Lakoa s kojom se danas ljudi odnose prema razvodima ponekad srozava brak do prostog konkubinata. "Pa, ako ti se ne svia da ivi sa mnom, hajde da se razvedemo." to se lake u drutvu obavljaju razvodi, tim slabiji su brakovi. Ako su brani parovi unutranje spremni na razvod, moe se govoriti o tome da je njihov brak ve pola razruen. Praktino sve to se govorilo o graanskom braku moe da se primeni na suprunike koji su registraovali svoj brak u optini, ali pritom smatraju razvod najuobiajenijom stvarju. Oni isto kao u graanskom braku ne ele da se bruse i da snose odgovornost jedno za drugo, jer uvek mogu da se razvedu i da se razbee. Na razvode moe da se odnosi sve to se govorilo o prevarama. ovek ne naavi "razumevanje" kod svojih blinjih misli da e ga drugi razumeti. Meutim, nerazumevanje od strane blinjih je povratna reakcija na njegovu nesposobnost da voli. ovek se razvodi, pokuava da stvori novu porodicu, ali se u njoj sve ponavlja, jer on ne moe da se oslobodi svog egoizma.

Do znatnog dela razvoda dolazi 2-3 godine posle stupanja u brak, isto toliki deo oko 40-45. godine. U oba sluaja razvodi su povezani s prestrojavanjem u odnosima izmeu mukarca i ene koji se neminovno deavaju, jer je porodica iv organizam, on rasta i menja se. Mladi brani parovi imaju svoja iskuenja. Oni posle braka postaju bliski ljudi i upoznaju se kao mu i ena, kao otac i majka. Ve smo to razmatrali. Sa 40-45 godina se deava jo jedno prestrojavanje u svim odnosima izmeu mua i ene. Deca rastu, ona odleu iz rodnog gnezda, a i ako ostaju, svejedno su ve samostalna i ne zahtevaju brigu koja je nekada bila potrebna. Mu i ena se ponovo vraaju jedno drugom. Ovde poinje jo jedna u niz prelaznih faza u ovekovom ivotu. Telesna bliskost u ovom periodu igra manju ulogu u odnosima i na prvi plan izlazi duevna i duhovna strana. I ovde suprunici shvataju da su s ovih strana slabo povezani. I u ovom periodu se delimino ponavlja ono to je bilo meu suprunicima kad su bili mladi, kad su se od momka i devojke pretvarali u mua i enu. Ponovo trud, ponovo bruenje, ponovo upoznavanje. Otuda i novi talas razvoda. Ako se ne razvedete, ako opstanete, znai sve e biti dobro do same smrti. Razvodi u etrdesetim godinama su svedoanstvo da su suprunici zajedno iveli samo iz navike. Izbrusili su se, navikli su se jedno na drugo za prve 2-3 godine zajednikog ivota, pa ipak! NJihova ljubav je bila u zaetku, tako je i ostalo. Podseam da se ljubav gaji zahvaljujui podvigu samoportvovanja, koji ovek stalno nosi u porodici. Ako postoji podvig - ljubav e rasti. Ako nema podviga - ostaje samo navika. Naalost, danas veina manje-vie srenih porodica ivi upravo ovako - iz navike.

NAPOMENE: 1. Ima se u vidu poslovica "ovek se doekuje po odei, a ispraa po pameti."

Beseda 6 Abortus

Podsetiu na to da smo u proloj besedi analizirali grehove koji se pre poznanstva deavaju kod momka i devojke i kod mua i ene. Danas emo se dotai grehova u sledeoj etapi porodinog ivota: otac i majka. Sad neu pominjati grehove koji su vezani za vaspitavanje dece, ve one koji spreavaju suprunike da postanu otac i majka. To su pre svega abortusi. Ve smo pominjali temu abortusa govorei o telesnoj vezi izmeu roditelja i dece. Podsetiu da dete u majinoj utrobi od samog momenta zaea ne moe da se smatra organom majinog organizma, to je organizam potpuno razliit od nje, koji je majci dat na uvanje u utrobi. Sad emo pogledati film o abortusu, u kojem je ispriano i prikazano sve to je potrebno. Meutim, pre filma u istai jedan momenat. Vie puta ete iz usta raznih ljudi uti reenicu kojom opravdavaju abortuse: "Dete treba da bude eljeno." Navikli smo da oko nas ima mnogo demagogije, ali od toga nismo postali iskusniji. I ponovo i ponovo bivamo prevareni. Jedna od glavnih metoda demagogije je sledea. ini se da se od pravilnih fraza grade potrebni zakljuci, ali je pritom logika na osnovu koje se zakljuci donose potpuno lana. Jedna ovakva tana reenica koju ljudi koriste da bi nekome isprali mozak jeste fraza o eljenosti dece. Ova fraza zvui lepo, njen smisao je gotovo oigledan i ne izaziva nikakvu sumnju. Naravno, dete treba da bude eljeno! La poinje onda kad iz ove misli poinju da izvlae zakljuke. Zaista, iz ove misli se mogu doneti dva potpuno suprotna zakljuka. Normalan zakljuak iz ove reenice, koji odraava njen istiniti smisao je sledei. im se dete pojavljuje (a ovo se po uenju Crkve deava u trenutku zaea) ono od tog momenta mora postati eljeno. Dete ne moe da bude neeljeno. ak i ako je bilo neeljeno do svog nastanka (odnosno zaea) ono postaje takvo kad se ve pojavilo. Neka ima samo 2-3 dana, nedelju ili mesec, ali za majku je to ve njen oveuljak, njena mrvica, i ona vie ne moe da ga ne voli. To je normalan zakljuak. Meutim, postoji jo i nenormalan zakljuak. "Nisam ga elela, nisam htela da se ono pojavi, ali se ono pojavilo. Ono mora biti eljeno, ali ga ja toliko ne elim, zato, neka ga ne bude." Da, nije se desilo da je dete eljeno i to znai da ga treba izbrisati iz spiska ivih; prosto treba priekati dok se ne pojavi elja da se imaju deca - onda u da raam. A dok elje nema mirne due mogu da ubijam svu svoju zaetu decu. Dete treba da bude eljeno! Seam se prie jedne ene o njenoj porodici. Prvo dete je ve odraslo, drugo se rodilo kao invalid, zaostaje u razvoju i zahteva mnogo truda i nege. Bez obzira na sredstva za kontracepciju raa se tree dete. Ona nema snage, novca takoe, a i nije mogue zaposliti se s takvom decom (jedan je invalid, drugi je beba). "Da, bilo me je sramota i da raam, ve sam u godinama,

smejae mi se: eto, reila da rodi u starosti." Ali, abortus joj nije padao na pamet. "Moda u morati da ga dam u deji dom," uzdie majka pokazujui na najmlae dete. Predlaem: "Imam meu poznanicima jednu porodicu, oni ele da usvoje vae dete. Da li ete ga moda dati?" "ta vam pada na pamet! Nipoto neu dati dete. Hou da ga dam samo da mogu da se viam s njim, a kad mi bude lake da ga ponovo uzmem. A moda ga uopte i neu dati u dom." To je normalan stav normalne ene. Da, teko je, da, nisam htela dete, ali ono ve postoji i to je moje dete, volim ga i nikome i nikad ga neu dati. Za ovu enu dete ne moe biti neeljeno. Meutim, naalost, danas ne ivi u svim enama ovako normalan stav. I sve ee se pojavljuje druga logika, logika vrlo okrutnog i samoljubivog oveka. Meutim, ljudi pokuavaju da sakriju surovost lepim pravilnim frazama. Pokuau da ilustrujem svo bezumlje prilikom pokuaja da se opravdaju abortusi frazom o eljenosti dece. Pretpostavimo da kaem: "Sa svima moram da ivim u ljubavi." Niko nee sporiti. Vrlo tana misao. Ali dalje u doneti sledei zakljuak: "Poto neke ljude ne volim, ja u ih ubijati, jer sa svima treba da ivim u ljubavi." Od takvog zakljuka oveka obuzima uas. Ali onda treba da se zgrozi i od fraze: "Idem na abortus zato to dete treba da bude eljeno." La se sastoji u tome to fraza: "Treba da ivim u ljubavi sa svima," pretpostavlja moj rad na sebi, a ne pravo na ubistvo drugih ljudi. Ako nekoga ne volim, ja moram da nateram sebe da se pomirim s ovim ovekom i da ivim s njim u miru. I fraza "Dete mora biti eljeno," takoe pretpostavlja rad na svojoj dui. Majka mora da savlada svoj nedostatak elje da ima dete: "Ono se pojavilo i ja moram da nateram sebe da ga zavolim." ena koja ide na abortus mora da shvati da ovaj zloin ne ini zbog toga to dete mora da bude eljeno, ve zato to nije htela da zavoli svoju mrvicu, ije srdace bije pod njenim srcem.

Posle filma

Naravno, lake je ubiti kad jo ne vidi svoju rtvu. im se dete rodi oveku je ve ao da ga ubije. Skreem vau panju na ono o emu se govorilo u filmu. Abortusom ena nanosi tetu zdravlju svoje budue dece veu nego tetu svom zdravlju. Abortus je vrlo okrutna operacija za tako nean organ u kojem treba da se razvija dete. Materica je kao izriljana zemlja spremna da primi u sebe zaeti plod i da ga hrani za vreme trudnoe. Posle abortusa, kad se nakon udaljavanja deteta materica bukvalno istrue da u njoj ne bi nita ostalo, po pravilu ostaju oiljci. Novo zaeto, sada ve "eljeno" dete dospeva u izranavljen organ. I za vreme trudnoe ono e se razvijati mnogo gore. U najboljem sluaju rodie se prosto slabo, a u najgorem - s ozbiljnim poremeajem u radu nekih organa, nervnog sistema itd.

Svima koji idu na abortus bih dao sledei savet: rodi i ostavi u porodilitu. Svu decu koju roditelji ostavljaju u porodilitu neko usvoji u roku od est do osam meseci. To e biti bolje i za dete koje e nai roditelje koji ga vole i za samu porodilju, koja e sauvati svoje zdravlje i zdravlje svoje budue dece. Beseda 7 Neeljenje dece (Planiranje porodice)

Danas bih eleo da nastavim temu grehova koji su vezani za nedostatak elje da se imaju deca. Svi znaju kako se deca pojavljuju. Prvo biva suprunika bliskost usled koje dolazi do zaea, posle izvesnog vremena dolazi do roenja deteta. Upravo ovu normalnu zakonitost (bliskost trudnoa - dete) ljudi pokuavaju da izopae. Rade tako da postoji bliskost, ali se trude da ne bude zaea. A ako se zaee dogodilo spreavaju da se zaeto dete rodi. Stoga je oigledno da danas postoje dva osnovna pravca u borbi s decom - sredstva za kontracepciju i abortusi. U stara vremena, kad nije bila toliko razvijena industrija sredstava za kontracepciju, kad se abortus smatrao smrtnim grehom, raalo se koliko Gospod poalje. Proli put smo gledali film o abortusima. Mislim da sad niko od vas ne sumnja u to da je abortus strana pojava u naem ivotu. Danas kad suprunici elementarno ne ele da imaju decu ovo se naziva modernim reima "planiranje porodice". U stvari, praktino itavo planiranje se svodi samo na umee da se koriste sredstva za kontracepciju. Ispostavlja se da je planiranje usmereno samo u jednu stranu - u stranu smanjenja nataliteta. Nikad se ne bih usudio da pokreem sline teme u razgovoru s pubertetlijama da me na to ne primoravaju okolnosti. Na televiziji se ve odavno otvoreno reklamiraju hormonska sredstva za kontracepciju. U mnogim prodavnicama koje rade non-stop pored vaka se mogu videti prezervativi. lanci na razvratne teme se tampaju u novinama koje izlaze u ogromim tiraima. Ove teme se aktivno pokreu u popularnim asopisima za omladinu. Poeu od jedne krajnje rasprostranjene zablude. U jednom razredu na besedi posle filma o abortusima jedna devojka mi je izjavila: "Oe, vi sve brkate. Zato korienje sredstava za kontracepciju nazivate grehom? Pa upravo ona spasavaju ljude od abortusa." To je vrlo rasprostranjena zabluda - da navodno ova sredstva smanjuju broj abortusa. Statistika govori neto drugo. U Americi gde od niih razreda postoje programi za seksualno vaspitanje i gde ve od ranog uzrasta sva deca znaju za kontracepciju, praktino sva sredstva za kontracepciju su krajnje dostupna omladini, i naizgled bi trebalo da abortusa ima manje, jer oni umeju da se uvaju. Meutim, ispostavlja se da je sve obrnuto. Broj trudnoa meu uenicama u Americi je deset puta vei nego u Rusiji. Ovo je statistika s kraja 90-ih godina. Oigledno je da se skoro sve ove trudnoe zavravaju abortusima. Zato se to deava? To se moe objasniti vrlo jednostavno. Umee korienja sredstava za kontracepciju dovodi mlade ljude do neodgovornosti u seksualnom ivotu: "ega da se plaim?

Nita se nee desiti!" Neodgovornost raa rasputenost morala, to dovodi do toga da broj sluajnih i neurednih polnih veza raste do 30-40 puta (!). Kontracepcija daje izvesnu zatitu od trudnoe, ali ne veliku - 70-90%, zato se broj trudnoa ne poveava 30-40, ve "samo" 10 puta. Zapamtimo ovo. Moralna teta od sredstava za kontracepciju je mnogo vea nego "korist" koju ona navodno donose. Kad je u Jaroslavlju 1993. godine organizovan muan eksperiment i kad su svi aci proputeni kroz dvonedeljne kurseve iz seksualnog "prosveivanja" ve sledee godine broj silovanja je porastao 2 puta, a meu omladinom do 14 godina broj venerinih bolesti je godinu dana kasnije (kod ovih bolesti postoji period inkubacije i one se ne ire odmah) poveao duplo, a nakon jo godinu dana - devetostruko. Pritom, ako je u drugim mestima i postojalo poveanje broja venerinih bolesti zbog sveopteg pada morala to je bilo meu starijom omladinskom populacijom. A ovde je porast bolesti pubertetlija do 14 godina oigledno bio povezan s ranim "prosveivanjem". Cifre su vrlo sline amerikim. Kad su decu uili da koriste sredstva za kontracepciju ubeivali su ih da ova sredstva tite od bolesti. Meutim, od bolesti tite samo 70%, a od SIDE uopte ne tite. Na kraju je umesto objavljenog smanjenja bolesti nastupio nagli porast. Izmeu abortusa i "bezbednog" seksa postoji direktna veza. Zaista, hajde da porazmislimo zajedno. Ja bih izdvojio dva tipa porodice po odnosu prema suprunikoj bliskosti. Prvi tip porodica su normalne stabilne porodice u kojima bliskost za suprunike ima samo pluseve. Kao prvo, oni ele decu, kao drugo, bliskost je povezana s izvesnom prijatnou oseanja. Gospod je uredio tako da su neki fizioloki procesi koji su nam neophodni za postojanje povezani sa zadovoljstvom. Na primer, treba da se hranimo, a Gospod je uinio tako da je jedenje prijatno. Dakle, prvi tip porodica: kod njih je na prvom mestu roenje dece, a na drugom mestu je zadovoljstvo. Drugi tip porodica je sledei. Suprunici shvataju da je bliskost ogromno zadovoljstvo, ali, naalost, bliskost ima jedno vrlo neprijatno svojstvo - usled nje se raaju deca. To je veliki minus. 1. tip 1. deca (+) 2. naslada (+) 2. tip 1. naslada (++) 2. deca (--)

Pitanje za vas: u kojim porodicama se vre abortusi - prvog ili drugog tipa? Svima je oigledno da je to sluaj u porodicama drugog tipa. A sad jedno pomalo lukavo pitanje: a koje porodice koriste sredstva za kontracepciju? U porodicama prvog tipa sredstvima za kontracepciju se pribegava mnogo ree: ili postoje medicinski pokazatelji za to da je trudnoa opasna po enino zdravlje i ivot ili se u ovoj porodici ve rodilo troje-etvoro dece. Meutim, ako u takvoj porodici ak i nastupi trudnoa koja je za suprunike nepoeljna, ona nikada nee dovesti do abortusa. "Da, nismo hteli da raamo vie dece, ali se dete pojavilo. Nema veze, izai emo na

kraj s jo jednim." Ne zaboravimo to: na abortus idu isti oni ljudi koji koriste sredstva za kontracepciju, jer i na abortus i na sredstva za kontracepciju ljude navodi samo jedno - jako otpor prema tome da imaju decu. Obino je tok dogaaja sledei. Suprunici ne ele decu, koriste sredstva za kontracepciju, ali nema sredstava koja pruaju stopostotnu zatitu. Nastupa trudnoa, ali se elja za detetom i dalje ne pojavljuje. Suprunici idu na abortus, ubeujui sebe da je to prosto neplanirana trudnoa, a sledei put, kad budu planirali roenje novog deteta, ono e se, kau, obavezno pojaviti. Dakle, za mene je oigledno da je spreavanje trudnoe greh protiv porodice. Nije mogua stabilna porodica tamo gde nema elje da se imaju deca. Istinska ljubav koja se raa izmeu suprunika zahteva da se ova ljubav podeli s jo nekim. Srea suprunika se jo vie poveava od toga to lanova porodice, nosilaca ove sree, ima sve vie. Ako je meusobna vezanost suprunika dovoljna samo u odnosu na onog drugog, a svaki "trei" e ve biti suvian i naruie "harmoniju" porodice, jasno je da u ovoj porodici nema istinske ljubavi. Isto tako e se i pohlepan ovek radovati svom bogatstvu, ali e takoe mrzeti svakoga ko bude pretendovao na njegovo blago. Meutim, to je vrlo rava radost, ona ne donosi sreu, ve samo mui oveka, ispunjava ga strahom da e izgubiti bogatstvo, strahom pred zavidljivcima. A postoji radost dareljivog oveka, koji se raduje svom bogatstvu, zato to mu ono omoguava da pomae drugima. Ovo je ve ista, svetla radost. U obinim porodicama (sad ne uzimam u obzir porodice alkoholiara i ljudi koji su degradirali) broj dece je pokazatelj sree u porodici. Dakle, ako suprunici izbegavaju zaee dece to predstavlja simptom duhovne bolesti porodice, a duhovna bolest i jeste greh. Ovaj greh je opasan upravo zbog toga to ga skoro niko ne smatra za greh, ali to je greh, on ili sam jako unakaava porodicu ili je rezultat druge duhovne bolesti u porodici. U ovom razgovoru u se esto doticati pitanja o suprunikoj bliskosti, zato u pre nego to se dotaknem ove teme neposredno istai kakvo mesto u porodinom ivotu zauzima suprunika bliskost. Radi se o tome to kad mlad ovek formira svoje predstave o odnosima izmeu mukarca i ene na osnovu televizijskih i video filmova, ove predstave bivaju jako izopaene. Stalno gledamo kako se idealan par veito ljubi, pritom samo dugim poljupcima, a svako meusobno ispoljavanje panje i nenosti junaka obavezno se svodi na scenu u krevetu. Stvara se utisak da 90% porodinog ivota protie u spavaoj sobi. Meutim, uopte nije tako. Izopaenim predstavama o braku moe se dodati jo jedan krajnje rasprostranjeni mit, koji je kod nas dospeo na samom poetku "perestrojke". On se sastoji u tome da se navodno veina razvoda deava iskljuivo zbog toga to suprunici ne umeju da "vode ljubav". Otuda svi nesporazumi i skandali u porodici. Da bih objasnio koje mesto u stvarnosti intimna strana zauzima u odnosu izmeu suprunika naveu sledee poreenje. Suprunika bliskost je slina desertu posle ruka. Kad se ovek ispravno hrani, on jede orbasto jelo - neku supu, orbu, zatim glavno jelo - ufte s krompirom, i tek onda aj s nekom bombonom, keksom ili slatkim. Pitanje: koje mesto keks i slatko zauzimaju

u procesu ishrane? Vrlo jednostavno: to je zavretak ruka nekom poslasticom posle normalne, zdrave, punovredne hrane. Na primer, sladoled je vrlo ukusan i kalorian. Ali, da li ovek moe da se hrani samo sladoledom ili samo slatkim? Jasno je da ne moe. Jednom sam eksperimentisao zbog svoje gluposti. Kad sam iveo u opteitiju i kasnio na veeru u menzu, a mrzelo me je da spremam veeru u sobi, dovijao sam se kako da se prehranim pa sam esto pio aj i jeo razne sendvie, pecivo itd. Sad jako alim zbog toga jer ve nekoliko godina imam muke s elucem. Poto sam takvim reimom ishrane prilino pokvario svoje zdravlje do dana dananjeg ne mogu da ga dovedem u red. Dakle, desert treba da ima svoje mesto - to je samo prijatna dopuna normalne, zdrave, punovredne hrane. Sam desert nije punovredna hrana. Ako on postaje osnovna hrana moe da oekuje bolesti. Isto ovo se moe rei i za supruniku bliskost. Normalnoj, zdravoj, punovrednoj hrani u ovom sluaju e odgovarati normalni, celomudreni odnosi ispunjeni brigom i ljubavlju - i izmeu branih drugova i prema deci. Kad odnosi izmeu mukarca i ene uglavnom ponu da se vrte oko intimne strane, ovi odnosi raaju duhovne bolesti. U stabilnim porodicama odnos izmeu suprunika se 99% sastoji od meusobne brige, meusobnog truda na voenju domainstva, vaspitavanju dece. I kad u ovim zajednikim delima brani drugovi jedno u drugom vide stalno ispoljavanje ljubavi, suprunika bliskost biva prirodan zavretak ove ljubavi, ispoljavanje nenosti i panje. Meutim, kakvi e odnosi biti meu suprunicima ako u jednom od suprunika moe da se uoi nedostatak ljubavi, koji se ispoljava tako to on ne pomae odmah, ne podrava odmah, ne uzima na sebe odgovornost u sloenim situacijama? Mu dolazi s posla, lei na kauu, celo vee ita novine i gleda televizor dok ena sprema hranu za sledei dan, proverava deje domae zadatke i sprema kuu. Zar e posle toga s radou ispoljavati nenost prema muu kad on nou poeli da dobije "zakonitu" utehu? Ni u kom sluaju! U odnosima e se nagomilavati nesloga koja e uskoro dovesti do ozbiljnih prepirki. I zaista, prvo mesto u kojem e poeti da se pojavljuju pukotine koje su se nakupile u porodinim odnosima bie krevet. Muko samoljublje e biti jako uvreeno enskom hladnoom. Meutim, sve ovo se nee deavati zbog seksualne neprosveenosti ili nepodudarnosti, ve zato to nijedna ena nee poeleti da legne pored mukarca u kojem ne osea ljubav prema sebi, pored kojeg se ne osea potpuno sigurna. Ipak, vratimo se temi o neeljenju suprunika da imaju decu. Istai u kako duhovnu, tako i telesnu tetu od planiranja porodice. Zadatak sredstava za kontracepciju je vrlo prost - ne liavati suprunike zadovoljstva od suprunike bliskosti, ali ih izbaviti od napora koji se ulae u vaspitavanje dece. A kakva je duhovna teta od kontracepcije? Kao prvo, kontracepcija je direktno povezana s bogohulstvom. Ve smo govorili da u trenutku zaea nevidljivo prisustvuje Bog, darujui maloj eliji budueg deteta ivu duu. Koristei sredstva za kontracepciju suprunici svojim dejstvima govore: "Gospode! Ono ime emo se mi sad baviti se Tebe ne tie, snai emo se sami." Bog se svesno isteruje iz porodice u kojoj se koriste sredstva za kontracepciju. Zar to nije greh? Za porodicu koja duboko veruje to bi bilo bogohulstvo (izuzev porodica s mnogo dece ili porodica u kojoj je supruga ozbiljno bolesna).

Kao drugo, kontracepcija pomae razvoj bludne strasti u oveku. Borba protiv strasti je stvar kojom se bave samo oni hriani koji duboko veruju, ali i onome ko ne veruje u Boga bie korisno da sazna ta su strasti i zbog ega su one strane. ta su strasti? Strast je takav stadijum razvoja greha kad on konano osvaja ovekovu duu. ovek vie ne moe da izae na kraj sa svojim eljama i zbog toga poinje stradanje (strast = stradanje). Strada ili sam ovek ili ljudi iz njegove okoline. Najee stradaju svi. Kako se strasti razvijaju? Obino ljudi naivno misle da e ako na primer, pojedu dva puta vie hrane odjednom biti duplo vie siti i onda e moi due da ne jedu. Meutim, sve se odvija drugaije. ovek je video i kupio vrlo ukusne sendvie. Jednom je umesto uobiajena dva sendvia pojeo etiri, drugi put, trei... Organizam nee usvajati vie nego to je potrebno, suvino e izbaciti, ali eludac, poto je ivo tkivo ima sposobnost da se rastee. Ako je ovek nekoliko puta natrpao u stomak vie nego to treba, znai i eludac e se rastegnuti. I da bi ovek ponovo dobio oseaj sitosti treba da ubaci u njega veu koliinu hrane da bi ona prijatno pritiskala nervne zavretke u elucu. Odnosno, ovek e sad posle nekoliko prejedanja uvek (!) hteti da jede vie. Ako pojede jo vie, znai, njegov apetit e jo vie porasti. O tome koliko moe da se rastegne stomak kod debelih ljudi svi znaju. Da bi debeo ovek dobio oseaj sitosti on treba da pojede vrlo mnogo. Takav je zakon razvoja strasti. Sve poinje od zadovoljenja ovekove potpuno prirodne elje. Meutim, im ova elja pone da se zadovoljava preko prirodne potrebe, to vie bude zadovoljena ona se tim vie raspaljuje i ovladava ovekom. elja da pojede je potpuno prirodna za oveka. Sama po sebi ona nipoto nije grehovna. Ali nabijati eludac ili lickati neku namirnicu, naslaujui se ukusom ula, nema nikakve potrebe. ula vrlo lako otupljuju. Kad na oveka neto ostavi jak utisak on to eli da ponovi. Meutim, ula uskoro otupljuju i da bi osetio emocionalni potres ovek treba da uloi vei napor. Tako strast primorava oveka da radi za nju. Ona ve ovladava njime. Gospod je oveka stvorio tako da se u porodici na supruniku bliskost unose potpuno prirodna ogranienja. Postoje ogranienja za vreme trudnoe i za vreme mesenih ciklusa. Strast bluda se takoe uzdrava, na primer trudom na vaspitanju dece. Meutim, ovek je lukavo bie, on svuda eli da pronae pukotinu za svaku strast: sredstva za kontracepciju (naslauj se ne mislei na decu), super-spaljivai masti (jedite ta hoete, naslaujte se jelom ne plaei se da ete se ugojiti) itd. ta se dogaa sa suprunicma kojima vlada strast? NJihov brak postaje sve slabiji! Mu odlazi na slubeni put na pola godine. Ali, ni on, ni supruga ne mogu da izdre toliko vremena bez suprunike bliskosti. Zato smeni vicevi iz serije "vraa se mu kui sa slubenog puta..." postaju tuna stvarnost. Suprunici varaju jedno drugo. Seam se ispovesti jednog mladog oveka koji je govorio da je otputovao na godinu dana na slubeni put. "Da, prirodno, varao sam suprugu." Pitam: "A zato je to prirodno?" - "Pa kako? Zar mukarac moe da bude bez ene itavu godinu?" Neprirodno je upravo to to ovek vie ne moe da upravlja svojim oseanjima.

ivotinje ne mogu da upravljaju svojim oseanjima kao ovek. Strast oveka ini zverolikim, gubi se ljudsko oblije. Gospod je oveka stvorio kao razumno bie i dao mu je sposobnost da upravlja svojim eljama, oseanjima i mislima. ivotinje nisu sposobne za ovo. Gospod je ivotinje stvorio tako da se u odreeno doba godine u njima budi instinkt za parenje. Kad je ve dolo do zaea enka nikad nee dopustiti da joj prie mujak, u njoj se budi drugi instinkt materinski. Ako maka zatrudni svi maori e je zaobilaziti, inae e im ona prosto izgrebati njuku. Kod oveka nema ovakvih perioda, on sam odreuje svoje ponaanje. ovek se esto sputa na nivo ispod ivotinjskog, kad se na primer, mukarac i ena sjedinjuju za vreme trudnoe. Po crkvenoj tradiciji, od momenta kad suprunici saznaju za trudnou oni prestaju sa suprunikim optenjem. Zaista, ako je zaee u to vreme nemogue, sjedinjenje e biti bez cilja. ak i medicinski pokazatelji govore da je nepoeljno sjedinjavati se u toku prvih meseci trudnoe, jer to moe da dovede do pobaaja, kao i u toku poslednjih meseci da se dete ne bi povredilo. Odnosno, sposobnost uzdravanja je najprirodnija, i vie od toga, to je najneophodnija sposobnost oveka. Nije sluajno to to je simbol bludne strasti od najstarijih vremena bio kuni (setite se asopisa "Plejboj") koji se smatrao neistom ivotinjom. Kunii su jedna od malobrojnih ivotinjskih vrsta u kojima enka puta mujaka da joj se priblii za vreme trudnoe, ponekad ak pred sam poroaj. Gospod je oigledno, namerno liio ove ivotinje materinskog instinkta da bi ovek video ta se deava prilikom odsustva ovog instinkta. Mnogi znaju da ako se enka kunia kad se okoti ne nepoji dobro vodom ili joj se ne oduzmu mladunci ona moe da ih prodere. Istai u: materinski instinkt koji je usmeren na zatitu mladuneta je jedinstven, kako za vreme trudnoe, tako i posle poroaja. Onaj ko ne uva dete za vreme trudnoe nee ga uvati ni posle. Evo ta se dogaa sa ivotinjama ako instinkti kod njih nepravilno deluju. Isto ovo se dogaa i sa ovekom ako izgubi sposobnost uzdravanja. Kad razuzdan mu saznaje da je ena trudna, da to unosi ogranienja u njihov bludni ivot on instistira na abortusu. Po emu je takav ovek bolji od kunia? ovek kojim ovladava strast postaje slian nerazumnim ivotinjama. Vrlo su retke ivotinje koje su u stanju da stvore stabilne parove. Naravno, strast bluda se ne razvija tako jako samo zahvaljujui sredstvima za kontracepciju, ve znaajnu ulogu ovde igraju sredstva za masovno informisanje. Mas-mediji jako raspaljuju elje, a sredstva za kontracepciju pokuavaju da skinu svaku odgovornost prilikom sjedinjenja: "Ne bojte se, dece nee biti!" Dejstvo duhovne strasti se moe uporediti s dejstvom droge. Delovanje narkotike materije brzo slabi, organizam se na nju navikava. Zato se zahteva poveanje doze ili prelazak na jae narkotike. Isto se deava izmeu suprunika. Ako njima ovlada strast, ubrzo e se svi odnosi izmeu njih svesti na krevetske, a normalna ljudska meusobna briga osnovana na duevnoj i duhovnoj bliskosti bie potisnuta u drugi plan. Brani drugovi ne postaju jedna plot, ve prosto stalni partneri. I vrlo je verovatno da e strast od svojih robova zahtevati promenu partnera da bi se iskusila nova oseanja, da bi se ponovo osetila novina od zbliavanja s novim ovekom. Ali, primena sredstava za kontracepciju ne donosi samo duhovnu tetu. Bitna je i teta po zdravlje. Poeu od toga da je enski organizam uopte divna tvorevina Boija. Muki

organizam je u poreenju s njim isto to i drvene raunaljke u poreenju s digitronom. Muki organizam se uvek nalazi u istom stanju, a enski moe da se nalazi u etiri potpuno razliita stanja: - devstvenost (nema supruanske bliskosti, organi koji su vezani za raanje dece se nalaze u polusnu); - spremnost za trudnou (svi organi se nalaze u potpunoj pripravnosti za zaee); - trudnoa; - dojenje. U svakom od ovih stanja organizam radi na razliite naine; i svaki put prelazei iz jednog stanja u drugo ena osea u sebi vrlo ozbiljno prestrojavanje. Sve promene u radu enskog organizma vre se uz pomo osetljivih hormonskih "timovanja". im se u utrobi ene pojavljuje dete, ceo njen organizam se prestrojava, on se pretvara u malu fabriku za pripremu hrane za zaeto dete. Kad se ono raa na svet dolazi do novog prestrojavanja, sad mama postaje fabrika za pripremu mleka za bebu. I sva ova stanja se malo podudaraju. Za vreme dojenja zaee novog deteta je malo verovatno, poto se u ovom periodu u majinom organizmu izdvajaju posebne materije koje spreavaju sazrevanje nove jajne elije. A danas su majke koje doje dete dva meseca, a onda prestaju, treeg meseca ve ponovo u stanju da zanu. I poinju da koriste razliita sredstva da bi izbegle zaee umesto da prosto doje iako je za zdravlje deteta korisnije uzdravati se i za vreme dojenja. Svratite u na deji dom zdravlja. Na zidu visi plakat o dojenju. Tamo je crno na belo napisano da dojenje spreava trudnou. Ranije su ene dojile do dve-tri godine, to je i bilo najprirodniji nain za spreavanje este trudnoe. Deca roena u periodu od godinu dana su bila velika retkost. Miljenje o tome da su ranije ene raale svake godine i da je u svim porodicama bilo po desetoro-dvanaestoro dece su isti mit, koji je u nae vreme izmiljen radi opravdanja sredstava za kontracepciju. Setimo se starih bajki: "Imao car tri sina..." ili tri keri... Na primer, ena koristi hormonska sredstva za kontracepciju. ta time postie? Ona se mea u ovaj tanano natimovani sistem. To ne prolazi bez traga. Nikad nije bilo ovakvog obilja enskih bolesti kao danas. Ako se danas negde pojavi vest da su bataci koje smo uvezli iz inostranstva puni hormonskih preparata poee itav talas protesta. Ali o tome da se u svakoj hormonskoj tableti za kontracepciju sadri na desetinu vie hormona nego u jednom bataku svi ute. Evo sledee prie. Jedna parohijanka je do dolaska u hram nekoliko godina koristila jedno od hormonskih sredstava. Kad je poelela da rodi dete jedva je ostala iva. Ovo sredstvo je prouzrokovalo suavanje materinih kanala kojima se zaeta beba sputa u matericu. U ovim kanalima su se stvorili spojevi. Na kraju je zaela dete, ali ono nije moglo da se spusti u matericu. Ona dospeva u reanimaciju s dijagnozom "vanmaterina trudnoa". Vanmaterina trudnoa je stopostotna smrt deteta od gladi plus pretnja po majin ivot. Posle operacije za vreme koje je morala da joj bude udaljena praktino cela materica ova parohijanka je zauvek

izgubila sposobnost da raa decu. Istina, jedan pravoslavni ginekolog je ovim povodom primetio da dokazati to da je sve to se dogodilo s ovom parohijankom vezano upravo za navedeno sredstvo naalost nije mogue, iako je vrlo verovatno da je upravo ono krivo za to. Zato se ginekolozi ne zaustavljaju u primeni ovih sredstava za kontracepciju. Jedan od moskovskih pravoslavnih ginekologa je na prosvetnim kursevima istakao da je materica osamnestogodinje-dvadesetogodinje mlade ene koja koristi hormonska sredstva oko godinu dana kao materica starice. Umesto plodonosne zemlje koja je spremna da primi seme - samo spaljena popucala suva zemlja. Imajui ovakav staraki organ ena, naravno, nije sposobna da zane. Postoje i druga sredstva za kontracepciju. Na primer, spirale. One mehaniki nadrauju sluzokou materice i embrion ne moe da se uvrsti u njoj da bi se razvijao. Zar to nije silovanje sopstvenog organizma? Jedan drugi pravoslavni ginekolog je spiralu u materici poredio s trnom u prstu. Organizam iz sve snage odbija, izbacuje ovaj trn gnojem. Isto se deava i u eninoj utrobi. Slini eksperimenti sa svojim organizom ne prolaze bez posledica. Neveta upotreba spirale moe da nanese veliku tetu eni. Ali ak i umeno obraanje uvek kodi. ak i ako suprunici koriste "nevinija" sredstva za kontracepciju s take gledita fiziologije svejedno dolazi do poremeaja normalnog rada organizma. Organi za raanje dece su oveku i dati da bi raao decu. Ako ljudi ove organe koriste u druge svrhe za to moraju da plate bolestima. Na primer, oveku su dati i organi za varenje hrane. ta e biti ako ne budemo hteli da ih koristimo za ishranu, ve radi dobijanja zadovoljstva? Jedan poznati moskovski svetenik ovim povodom kae sledee: "Volim da jedem dimljenu ribu. Ali koliko mogu da je pojedem? Dobro, kilogram, vie ne mogu. Eto, pojeo sam kilogram i hou jo, ali ne mogu. Onda idem u toalet, stavljam prst u usta, povraam, eludac se isti, vraam se za sto i nastavljam da jedem. Kako vam se svia ovakvo ponaanje?" Normalan ovek ne moe to da radi. Iako su u antiko doba postojali takvi ljudi, oni su se zvali "gurmani". Postupali su upravo tako. Za vreme pira je u dvoritu stajalo brvno. ovek bio pojeo, izaao u dvorite, bacio na brvno na stomak da bi bolje povratio i opet bi iao da jede. Tada se to smatralo normalnim. Ovakvo muenje organizma (ovek nadrauje svoje organe za varenje hrane, ali im ne daje punovrednu hranu) plaaemo bolestima - irom, goruicom itd. ovek e takoe platiti za korienje sredstava za kontracepciju. Za vreme bliskosti enin organizam kroz hormonski sistem dobija upozorenje da treba da se nastroji na mogue zaee. Ako nema suprunike bliskosti enski organizam se nalazi u stanju polusna. Ako postoji bliskost, on e biti u stanju pripravnosti. ene koje su ivele celomudreno pre braka i koje su uvale svoju nevinost znaju za ozbiljne promene u organizmu koje poinju posle poetka suprunikog ivota, jo mnogo pre zaea prvenca. Na primer, menja se figura ene: poveavaju se grudi, zaobljavaju se kukovi, odnosno, organizam se prestrojava ve od poetka suprunikog ivota. Veina ljudi ak ne zna za ovo celomudreno stanje enskog organizma. Meutim, podsetiu na to da devstvenost nije samo i nije toliko fizioloki pojam koliko je duhovni. Veina savremenih devojaka izlazi iz devstvenog stanja mnogo pre poetka suprunikog ivota. Nepristojni filmovi, razvratni tekstovi, vulgarna reklama - sve ovo raa bujicu prljavih misli. Od neistih misli raaju se bludna oseanja i izvode

organizam ene iz devstvenog stanja. Sva oseanja ovakve poludevojke-poluene su ve promenjena. Ako na primer, ednu devojku dodirne mladi u njoj se od ovog dodira nee roditi gotovo nita osim moda neprijatnog oseanja nedozvoljene slobode u ponaanju mladia. Ako pak mukarac dodirne devojku koja je ve izgubila svoju moralnu devstvenost ovaj dodir moe u njoj da rodi itavu buru oseanja s kojima ona teko da moe da izae na kraj. Ovo moe da se odnosi ak i na sluajne dodire u vozu ili u autobusu. Ako suprunici ele da imaju bliskost, ali ne ele da imaju decu neka se supruga pripremi za enske bolesti. NJen organizam iz stanja devstvenosti prelazi u stanje udate ene, odnosno u stanje spremnosti za trudnou, ali suprunici ne daju mogunost da ova trudnoa nastupi. Stavite ispred sebe mirisnu peenu kokoku. Va organizam e poeti da lui eludani sok, spremajui se za varenje hrane. Ali ako ovu kokoku ne stavite u usta izlueni sok e razjedati va eludac. inei tako esto u najskorije vreme ete unititi svoje zdravlje i dobiete ir. Ranije je ena ivela otprilike u sledeem ciklusu: spremnost na trudnou (u proseku od dva meseca do est meseci) - trudnoa (devet meseci) - dojenje (godinu-godinu i po dana, ponekad do tri godine) spremnost... itd. Ovo je prirodan ciklus za organizam, menjajui ga nanosimo tetu zdravlju. Da bih u doveo do kraja temu kontracepcije, treba da kaem to da Crkva principijelno deli sredstva za kontracepciju na dve vrste. 2000. godine na Jubilarnom Arhijerejskom Saboru donete su "Osnove socijalne koncepcije Ruske Pravoslavne Crkve", koje daju odgovore na mnoge odgovore od ivotne vanosti iz savremenog ivota. Jedno od najsloenijih pitanja bio je odnos Pravoslavne Crkve prema sredstvima za kontracepciju. Pre prihvatanja ovog dokumenta ovaj problem se nije pokretao na nivou zvanine crkvene nauke. Sabor Ruske Pravoslavne Crkve u "Osnovama socijalne koncepcije" sredstva za kontracepciju deli na abortivna i neabortivna. Abortivna sredstva su ona koja unitavaju ljudski ivot koji je ve zaet u majinoj utrobi na najranijim stadijumima. Na upotrebu ovakvih sredstava, kako je istaknuto u dokumentu "primenjuje se stav koji se odnosi na abortus" (Gl. 12, paragraf 3). Znai, Crkva smatra da je njihovo korienje nedopustivo i grehovno. Meutim, dalje je reeno: "Sredstva koja nisu vezana za presecanje ve zaetog ivota ni u kom sluaju se ne mogu izjednaavati s abortusom." Dakle, Pravoslavna Crkva smatra da je idealno da se sredstva za kontracepciju uopte ne koriste, odnosno - ili da se raa onoliko dece koliko Gospod poalje, ili da se brani par uzdrava od supruanske bliskosti. Meutim, poto zbog sveopteg pada morala ne mogu ni iz daleka svi da vode ovakav podviniki ivot suprunici mogu po meusobnom dogovoru da preduzimaju mere za spreavanje zaea. Crkva ne blagosiljajui direktno ove mere ipak to doputa, znajui ljudsku nemo. Meutim, pritom Crkva smatra da je za hriane kategoriki nedopustivo da koriste abortivna sredstva za kontracepciju. Obratimo se medicinskim izvorima da bismo se razabrali koja sredstva za kontracepciju spadaju u abortivna. Lekari-ginekolozi ukazuju na dve osnovne vrste sredstava za kontracepciju koja poseduju abortivno dejstvo. Kao prvo, to su unutarmaterine spirale, koje su ve pominjane. Ova sredstva uopte nemaju prava da se nazivaju kontraceptivima, poto re "kontracepcija" oznaava "sredstvo za

spreavanje trudnoe", ali ona upravo ni na koji nain ne spreavaju zaee. NJihovo dejstvo se bazira na tome da ve zaet (!) zametak ne moe da se privrsti za zidove materice, odnosno dejstvo je iskljuivo abortivno, poto je vezano za presecanje ve zaetog ivota. Drugi oblik sredstava za kontracepciju koja imaju abortivna dejstva jesu ve pominjani hormonski kontraceptivi. Ova sredstva su sloenija i deluju odmah u nekoliko pravaca. Ne uputajui se u detalje istai u da ova sredstva imaju etiri mehanizma koja spreavaju raanje dece. Dva prva mehanizma spreavaju zaee, ali poto do zaetka novog ivota ipak dolazi s vremena na vreme, ona dva druga mehanizma usmeravaju svoj udarac u ve zaeti ivot. Krajem 1998. godine u SAD je objavljena deklaracija koja upozorava na abortivnost hormonskih sredstava za kontracepciju. Takoe u istai sledee. Hormonska sredstva deluju u nekoliko pravaca da bi smanjila rizik od trudnoe. Meutim, to je "pouzdanija" zatita od trudnoe, tim je vea teta koja se nanosi eni. Raanje dece je sposobnost enskog organizma koju je u njega utkao Bog. Borba s ovom sposobnou kao s boleu e se pretvoriti u prave bolesti. Kontraceptivi, kako hormonski, tako i spirale dovode zdrav enski organizam u toliko bolesno i rastrojeno stanje da ona vie ne moe da zane dete. Ako me recimo, ne boli glava, ali budem uzimao tablete protiv glavobolje siguran sam da e me uskoro zaista zaboleti. Iako broj dece ubijene hormonskim sredstvima manji nego ubijene spiralama, greh ubistva (abortus) ostaje ubistvo. Kvantitet (manje abortusa) u ovom sluaju ne prelazi u kvalitet (manje sam grean). Strano je imati na svojoj savesti ak i jednu ubijenu duu. Dakle, broju abortusa koji se u ogromnom broju obavljaju u bolnicama dodaje se mnogo vei broj mikroabortusa, koji se prosto ne mogu evidentirati i izbrojati. I mnoge ene koje smatraju da nisu krive za izvrene abortuse u stvari su krive za ubistovo dece zaete u njihovoj utrobi. Naravno, one nisu znale da su koristei sredstva za kontracepciju ubijale decu, zato to im to niko nije rekao. Ali ubistvo, ak i iz nehata svejedno ostaje ubistvo. Krivica za nehotini greh je manja nego za svesni, ali zaetoj deci to vie nije vano, ona znaju samo to da su ubijena. Beseda 8 Koliko dece treba da bude? Statistika za 2000. godinu u Taldomskom rejonu je bila sledea: oko 220 porodica s mnogo dece u kojima se vaspitava oko 660 dece. Zahvaljujui prostom raunanju doao sam do otkria koje me je zapanjilo: ispostavlja se da se mnogolanom porodicom smatra porodica s troje dece. Ovo otkrie se nije odmah moglo da ue u moju glavu. Ipak re "mnogo" ne mogu da poveem s cifrom "tri". "Mnogo" - pa to je barem pet. Naravno, postoje lingvistika istraivanja koja dokazuju da su u prvobitna vremena ljudi brojali: jedan, dva, mnogo. Broj "tri" kod njih navodno nije postojao zbog primitivnog miljenja. S ovim ovek delimino moe da se sloi: jedan mamont je dobro, dva je jo bolje, a tri mamonta je ve mnogo. Istraivai slovenskog jezika istiu da je pojam "mnogo" kod Slovena i njihovih predaka Praslovena koristio ako je objekata bilo pet i vie. Svedoanstvo za ovo se moe videti i u

savremenom ruskom jeziku. Kaemo, jedno dete, dva deteta, tri deteta, etiri deteta, ali ve petoro (i dalje) dece, odnosno mnogo dece. Jo u vreme perestrojke jednom sam na radiju sluao kako govori neka ena, strunjak za demografska pitanja. Ona je objasnila da je za odravanje brojanog stanja stanovnitva na istom nivou potrebno da 60% porodica ima po troje dece. I to jo nije sve: ako ostalih 40% porodica bude imalo po dvoje dece, onda e 100 porodica ili 200 roditelja imati samo 260 dece, odnosno natalitet stanovnitva e biti svega 30%. U stari, nemaju sve preostale porodice dvoje dece i realno e u sledeoj generaciji biti samo 230 dece, odnosno natalitet od svega 15%, ovih 15% teko da e moi da pokriju mortalitet. Deo dece umire ne dostigavi zrelo doba, a deo odrasle dece nikad nee stvoriti porodicu. Dakle, u sledeoj generaciji e biti opet samo 200 roditelja ili 100 porodica. Uz ovakvu postavku ispada da veina porodica (60%) treba da ima mnogo dece po savremenoj terminologiji. Sloite se da je nelogino nazvati porodicu porodicom s mnogo dece kad vie od polovine svih porodica treba da budu takve. Zato bih eleo da znate da je porodica s 1-2 dece jo uvek porodica s malo dece, porodica s 3-4 dece je normalna porodica, a 5 i vie dece je prava porodica s mnogo dece. Hteo bih da u vaoj glavi ono to treba da bude norma (ako ne elimo da se izrodimo) prestane da ima prefiks "mnogo", odnosno da se smatra nekim vikom. Naalost, danas na mlade roditelje koji ele da imaju tree dete roaci i poznanici gledaju u najboljem sluaju sa snishodljivim osmehom, a pre e biti da vrte prstem pored sleponice: "Dvoje ne mogu da prehrane, a jo tree raaju." Ne plaite se, raajte, da biste postali normalna porodica.

Argumenti u zatitu vie dece

Danas porodica s mnogo dece ima sve manje i manje. Skoro niko vie ne eli da ima mnogo dece. esto jo jedno dete biva neeljeno, sluajno. uvali su se, ali neto nije pomoglo. Hvala Bogu, reili su se da rode i neprimetno su postali mnogo sreniji, zato to Gospod za svako dete roditeljima dodaje sree. Malo dece predstavlja jedan od oblika egoizma. A egoistinom oveku je teko da bude srean.

Egoizam

Pod egoizmom treba podrazumevati posebnu taku gledita na svet kad ovek sve to se deava ocenjuje s take gledita svojih linih interesa. Ako u porodici ima jedno dete, ovakva situacija jako pogoduje stvaranju egoizma u detetu. Dete u porodici s jednim detetom vidi ispoljavanje samo jedne volje - svoje, samo jednih elja -

svojih. Naravno i u porodici s jednim detetom prisustvuje jo volja roditelja. Meutim, elja roditelja za dete ni iz daleka nije isto to i elja njegovog brata ili sestre. Roditelji imaju vlast i neopozivi autoritet, zato to ispunjavanje svoje volje mogu da ostvare na silu. Volju svojih roditelja dete je prinueno da potuje, a da u svojim postupcima uzima u obzir elje svoje brae i sestara - to je ve dobrovoljna stvar. I ako u porodici postoji makar jo jedno dete u dui oveuljka moe da pone veliki rad - da svaki svoj korak poredi s interesima drugog oveka. Meutim, naravno ovaj rad moe i da ne pone - sve zavisi od roditelja. Ali, to bude vie dece, tim lake e roditeljima biti da pomognu svom detetu da savlada egoizam. Danas se esto mogu uti sledee rei: mogu da obezbedim sreno detinjstvo (solidno obrazovanje ili t.sl.) samo jednom detetu, maksimum dvoma. Zvui ako ne ubedljivo, ono makar logino. Meutim, ivotna logika je drugaija. Ako je dete jedno, od njega roditelji esto ele da naprave vunderkinda, ako ne velikog, onda u krajnjoj meri malog vunderkinda koji bi umeo da peva i da igra, da svira klavir i gitaru, koji bi umeo da dri kiicu u rukama, da poznaje jurisprudenciju, menadment i marketing (ni dan-danas ne znam tano znaenje ovih munih rei). I cilj roditelja postaje da izvedu dete u ivot. "Neka imamo jedno dete, ali zato ono nee biti obian ovek." Roditeljske elje se prirodno, prenose na dete, ono ih upija svom duom, i poinje iskreno da ivi s verom u to da je on zaista neka posebna linost. Interesovanja deteta poinju da igraju preveliku ulogu i ono se navikava na to da se njegova interesovanja uvek stavljaju na prvo mesto, a ovo i jeste odreeno vaspitavanje egoizma u detetu.

Izdrljivost

Na bogosloviji sam, razume se, poznavao mnoge studente. Meu bogoslovima su bila i braa iz porodica s mnogo dece. Nije ih bilo toliko mnogo - dve-tri porodice. Na primer, najstariji brat je ve studirao na fakultetu, srednji je zavravao bogosloviju, a najmlai se tek upisao. Po pravilu, oni su se isticali, ali ne zato to su se razmetali, ve zbog svoje dobrote, spremnosti da pomognu i otvorenosti. Posle upisa na bogosloviju ovek esto dospeva u prilino stroge uslove, koji lie na vojne akademije. Na primer, ak je i svakodnevni ivot bio prilino surov. U godinama kad sam se ja kolovao uenici prvog razreda su po pravilu bili smeteni u prilino velike sobe i u svakoj od njih je bilo po oko 20 kreveta. I dobro se seam kako se mnogo moj cimer koji je leao na susednom krevetu nervirao kad nije mogao da zaspi dok su se njegovi drugovi iz razreda nou doaptavali. Nije mogao da se odmori danju, zato to je prosto bilo nemogue ostvariti tiinu danju. esto je morao da negoduje i ponekad da se svaa sa svojim cimerima. On je bio jedinac u porodici. Potpuna suprotnost ovakvim nenim biima bili su bogoslovi iz porodica s mnogo dece, od kojih sam jednog znao blie. On je tonuo u san ak i u prolaznoj sobi, gde su ljudi stalno ili iz jedne sobe u drugu. Mogao je mirno da zaspi i kad je na susednom krevetu po desetak bogoslova pilo aj diui galamu.

Lino bih eleo da moja deca vrsto stoje na nogama, da budu vrlo izdrljiva i da lako podnose sve tekoe. U porodici s mnogo dece ona e lako moi tako da se prekale.

S treim je lake

Mnogi se ne odluuju da rode vie dece s uasom se seajui neprospavanih noi, prljavih pelena, bolesti, odlazaka kod lekara itd. Zaista, svako dete zahteva mnogo snage. Ali, po pravilu, s drugim detetom je lake nego s prvim, a s treim je mnogo lake nego s drugim. Na prvom detetu praktino svi dobijaju voruge. Greke ne pravi samo onaj ko nita ne radi. Na drugom detetu greke ve poinju da se ispravljaju, a poevi od treeg deteta ena postaje ve "profesionalna" mama. Koliko greaka se pravi s prvim detetom! Najprostiji primer u navesti iz sopstvenog ivota. Raa se prvo dete, kod kue svi idu na vrhovima prstiju, sve goste strogo upozoravaju: "Pst, dete spava, apuite." Istina, kako se moe govoriti glasno u prisustvu deteta ako moe da ga probudi ak i kamion koji prolazi pored kue? Nakon godinu i po dana raa se drugo dete, istorija se skoro ponavlja, iako je ve tee ne remetiti tiinu. Na kraju se raa tree, pravo dete iz "porodice s mnogo dece". O tiini ne moe biti ni rei, jer po kui stalno jurcaju dva motoria koja diu buku. Roditelji su ve izbavljeni od nunosti da stvaraju idealnu tiinu, a beba se, sa svoje strane, ne trza na svaki um i budi se samo ako u njena kolica u punoj brzini neko udari biciklom sa tricikl. Broj besanih noi se smanjuje, poto mama ve zna kako da naui dete da se ne budi nou radi dojenja.

Slobodno vreme (ili Repi)

Svako dete zahteva panju. Ono je kao suner koji sve upija, ne moe bez optenja. Dok je dete jedno jedini izvor komunikacije za njega su roditelji. Dete kao repi tri za njima, ili ako jo ne ume da tri esto trai da ga nose ili da se barem neko nalazi pored njega. Od deteta ovek bukvalno nema kuda da se dene, ono brzo primeuje odlazak roditelja. Mnoge mame rodivi jedno dete s uasom misle da slobodnog vremena s drugim detetom uopte nee biti. Meutim, nije tako. Kad repia ima ve dva ona se mogu spojiti! Kad je drugo dete (erka) napunilo neto malo vie od godinu i po dana postalo je dovoljno odraslo da moe da se igra sa starijim. Mi smo tad odahnuli. Sad nisu jurcali za nama nego jedno za drugim. Nama je preostajalo samo da periodino reavamo konflikte izmeu dece mirei ih, uei ih da jedno drugom poputaju i da sve dele.

A i tree dete je ve sa pola godine moglo da se stavi da sedi nedaleko od starijih i ono je barem pola sata moglo sa zanimanjem da gleda kako se oni igraju. Da li se moglo zamisliti da najstarije dete s pola godine ostavimo samo makar na deset minuta? Naravno, brige s troje dece postaju vee, ali starija deca ve s etiri godine mogu da budu pomonici, makar u tome to e se poigrati s mlaima oslobaajui vas za druge poslove.

Gubitak kontrole

Ako je dete u porodici samo, ansa da e roditelji izgubiti kontrolu nad svojim detetom je vrlo velika. Iako je naizgled lake paziti na jedno dete nego na petoro. Jednom kupujemo u prodavnici odeu za svoju decu. Prodavaica sa zaviu gleda nau decu i kae: "Sigurno vam je lako s decom, ona se verovatno mnogo sama igraju. A mi imamo jedno. Dosadno mu je samom, a mi ne moemo stalno njime da se bavimo. Ali, nije strano - sad emo ga dati u vrti pa e biti lake." Naravno, detetu s ogromnom energijom i matom, nije dovoljno samo optenje s roditeljima, ono trai drutvo sebi slilnih. Meutim, jedna je stvar ako se mnogo drui s braom i sestrama s kojima dobija isto vaspitanje, a potpuno je druga stvar ako vei deo vremena provodi meu drugovima koji su daleki od vaih predstava o moralu i od vaih ivotnih principa. S 14-15 godina, kad dete postaje odrastao ovek, roditelji s uasom shvataju da njihov sini ili kerka postaju za njih potpuni tuinci. "Otkud to u njemu?" udie se roditelji. A radi se o tome to je dete vei deo vremena provodilo van porodice i formiralo svoj karakter negde sa strane.

Uloga starijeg

Prvo dete esto biva razmaeno. Nije ba lako izbaviti se od kaprica. Meutim, postoje uslovi koji pomau u borbi protiv kaprica. Evo jedne ilustracije iz ivota ovim povodom. Nae najstarije dete je zbog naeg neiskustva mnogo bolovalo u uzrastu od jedne do dve godine. To je jo vie pomagalo da bude razmaeno. Jednom smo kupili veliku lubenicu, doneli je kui i poeli da se bavimo svojim poslovima. Najstarije dete koje je tada napunilo tri i po godine pola sata je ilo za nama i kukalo: "Tata, kad emo da jedemo lubenicu?" Iz iskustva zna da e ako dugo kuka ili ak zaplae brzo ostvariti svoje. Na kraju, posle izvesnog vremena ja pristajem. Meutim, doavi u kuhinju sa sinom vidim da je tamo nered. "ekaj, sad emo ovo da sredimo, a onda e biti lubenica." Dete poinje da kuka i da dosauje duplo vie. U kuhinji se pojavljuje kerka koja nema jo ni dve godine:

"Tata, 'benica," ona poinje da istie svoje zahteve. "Sad e poeti," mislim sa uasom. Meutim, u pomo neoekivano dolazi stariji sin: "ta ti je, Ulijana, zar ne vidi da tata sprema? Sad e da spremi i bie lubenica." Nastavljam da spremam i s uenjem zapaam kako se iz kapricioznog deteta koj je kukalo stariji sin u tren oka pretvorio u starijeg brata, koji je u toku sledeih deset minuta vano nagovarao sestru da jo malo prieka.

Kako izai na kraj s njima?

Razgovarao sam sa dva svetenika koji imaju mnogo dece i pitao ih kako oni izlaze na kraj. Jedan od odgovora je bio sledei: "Posle petoro dece ve ne primeuje koliko ih ima. U smislu da tekoa nema vie prilikom raanja jo jednog deteta." To je govorio svetenik koji je imao sedmoro dece. Zaista, kad se pojavi peto dete, najstarije po pravilu ima oko 10 godina. To je ve pravi pomonik. Do estog raste ve drugi dragoceni pomonik itd. Jednom smo imali goste, iveli su kod nas nekoliko dana. I popadija i ja smo primetili da moramo malo vie panje da posvetimo disciplini. S troje male dece (dvoje naih i jedna mala goa) morali smo da promenimo raspored jela. Kad je Grigorije (najstarije dete) bio sam, razume se, zadovoljavali smo njegove kaprice. Ako nee da jede sad, dobro, pojee kasnije. S dvoje se istorija ponavljala. Na kraju, nahrani jedno, posle pola sata drugo, posle sat vremena prvo je opet ogladnelo. To ve nije ba zgodno, ali smo s dvoje jo izlazili na kraj. Kad se sakupilo troje dece shvatili smo da nismo vie u stanju da hranimo svako posebno. Onda smo poeli da stavljamo sve troje dece za sto odjednom i im je neko pokuavalo da ispolji svoj karakter odmah bi izletelo od stola ili bi dobro dobilo po turu. Proces hranjenja troje dece ubrzo je poeo da oduzima mnogo manje vremena nego dvoje. Onda smo se setili pria starijih ljudi o njihovom detinjstvu. Svi sede za stolom, niko ne sme ni da pisne. Prvi jede otac, zatim svi ostali. Za smeh i razgovor odmah dobije kaikom po elu tako da sve puca. Dete je u stara vremena raslo u potpuno drugim uslovima, gde nije bilo mesta za bilo kakve kaprice. Kad je dete jedno, mami je lake da sama opere sudove, ve, da pomete. Kakvo e dete pritom odrasti - jasno je. Ali kad dece ima mnogo mama je prinuena da vaspitava u njima marljivost ve prosto zbog toga to sama vie ne moe da izae nakraj. Zakljuak je prost - atmosfera u porodici s mnogo dece primorava roditelje da pravilno vaspitavaju decu, izbavljajui ih od svakog povlaivanja deci. I ubrzo roditelji s mnogo dece dobijaju itavu brigadu pomonika.

Kako prehraniti ovoliko drekavaca?

Ovoj temi, oigledno treba posvetiti posebnu besedu. Zasad se jednom reenicom moe odgovoriti: ako neko eli da ima mnogo dece on e ih imati, ak i ako imetak u porodici nije velik. Ako ovek ne eli da ima decu, on e, ak i ako je bogat govoriti sebi: ne, neu moi da ih prehranim. Za nekoga dete predstavlja suvina usta, a za nekoga izvor radosti. Misao o tome da loe ivimo je mit. Naravno, mogli bismo da ivimo i bolje, ali ne ivimo loe. Seam se pria starijih ljudi o tome da su eer prvi put bez problema mogli da kupe tek 50-ih godina, a meso 60-ih. I oni su iveli, i preiveli su i nekoliko puta jai su od nae generacije. Ako razmislimo kako ivimo i kako troimo svoj novac obuzima nas uas. Kod nas je iz Krasnojarska doputovala baka. im je dola poeli smo dva puta ree da kupujemo novu odeu za decu. Sad su se sve pilhozne i hulahopke popravljale, krpile i trajale su po dva-tri puta due. Prvo nam je bilo neobino da vidimo hulahopke s ogromnim zakrpama, ranije bismo ih prosto bacili bez popravljanja. ak nas je na poetku bilo sramota to naa deca idu kao neki siromasi. Ali, kasnije smo se navikli i ne vidimo u tome nita strano ili sramotno. Kvalitetna odea moe da slui vrlo dugo. Nae najmlae dete i dan-danas koristi zimske pantalone u kojima je odraslo ve petoro dece - dvoje dece moje sestre i naih starijih troje. Odnosno, najmlae je ve esto, koje ih nosi. Kvalitetna obua bez problema izdrava trojeetvoro maliana. Istina, u starijem uzrastu ne vie od dvoje dece. Setimo se engleske poslovice: "Nismo tako bogati da kupujemo jeftine stvari." Na primer, mami predstoji izbor: kakve pantalone da kupi - za 100 ili za 200 rubalja? "Mi smo siromani, moemo da othranimo samo jedno, kupujemo za 100!" Obino je to kineska roba iroke potronje koja na ovom jedinom detetu u porodici zavrava svoje postojanje. Ukupno: 100 rubalja po detetu. Mama koja ima vie dece mora da kupi pantalone za 200 rubalja, ali su one dovoljne za etvoro dece. Ukupno: 50 rubalja po detetu. Roditelji lako mogu da razmaze jedno dete. Bombone, keks, sladoled itd. Sve se zavrava skupim lekovima protiv alergije, dizbakterioze, ira (u Taldomu je ve bilo sluajeva kad su deca sa 14-16 godina imala ir). A s druge strane, pred oima mi je nekoliko velikih porodica s krajnje oskudnim sredstvima u kojima rastu normalna, zdrava deca. Ogranienost sredstava primorava ih da se hrane skromno, deca ni iz daleka ne vide poslastice svaki dan. Oni moraju da tede, ali deca od toga ne postaju slabunjava i bolesna, pre e biti obrnuto, jer, pokazalo se da je litar mleka koji se uzima od mlekara po 10 rubalja mnogo kvalitetniji od tetrapaka koji je u prodavnici kupljen za 16 rubalja. A meso ili riba spremljeni svojim rukama su mnogo korisniji nego kobasica ili tapii od krabe u kojima je koliina pravog mesa ili ribe sasvim mala. Isto se moe rei i za odeu. Da li odrastao gradski ovek ima mnogo zaista iznoenih stvari? Praktino vrlo malo! Odea se po pravilu ne menja zato to vie ne moe da se nosi, ve zato to se promenila moda, kroj je ve demode. I najmanja zakrpa na jakni ili mantilu je prosto nedopustiva, jer e ovek izgledati kao prosjak ili beskunik. ta mi je potrebno da proem glavnom seoskom ulicom? Mislim da su mi potpuno dovoljne izme od oje, radnike pantalone i koulja s parom zakrpa na rukavima. Potpuno pristojan izgled. A ta treba da obuem da se proetam glavnom gradskom ulicom? Sve to bude na meni kotae dva-tri puta vie. Zato je u stvari do pravog siromatva ili gladi jo daleko. A svi

razgovori o siromatvu su izazvani prosto navikom na komforan i bezbrian ivot, kojeg, naravno, nee biti ako se rodi nekoliko dece. Da bi se imalo mnogo dece treba se samo odluiti, treba ovek da bude spreman da ivi radi svoje dece i da zaboravi na sebe. Dok razmilja samo o sebi porodica s mnogo dece e mu izgledati kao pakao. A kad sve misli i elje budu vezane za sopstvenu decu porodica s mnogo dece e biti jedini uslov za sreu.

Penzija (ili: ta eka suprunike koji su rodili samo jedno dete ili su ostali bez dece)

Meu ljudima su esto uvreene lane predstave o ovim ili onim predmetima. Na primer, skoro svi smatraju da svoju penziju obezbeujemo doprinosima koji se uplauju u penzioni fond. Odnosno, mi kao da zaraujemo sebi penziju, tj. kao da uplaujemo svoj novac u neku banku, odakle emo zatim, kad ostarimo, dobijati penziju. Avaj, avaj, avaj!!! Sve se odvija drugaije. Novac koji zaraujemo i uplaujemo u penzioni fond se ne uva za nae budue penzije, nego se koristi za penzije nama savremenih penzionera. Oni su nas rodili, vaspitali, da bismo ih mi, generacija koja sledi za njima, hranili. A nas e da hrani i da obezbeuje nau starost, ve druga generacija, ona koja sledi za nama. Pa ta onda? ta se od toga menja? Jedna generacija ili druga, ali neko e nas hraniti, nikuda se nee denuti! Mi uplaujemo, i oni e! Ipak, nije ba sve tako jednostavno. Po proraunima strunjaka za demografske probleme, ako natalitet ostane isti do 2030. godine e na jednog oveka koji radi dolaziti dva penzionera. Danas je srednji nivo nataliteta 1,17 na jednu porodicu umesto neophodnih 2,2-2,3. U Evropi 1,7, oni takoe izumiru, ali ne tako brzo. Zaista, ako u porodici u proseku ima jedno dete, koliko dece e pomagati roditeljima u starosti? Jasno je da e to initi jedno, drugo nema odakle da doe. Na njegovom vratu e sedeti dvoje staraca, dok na svakog oveka koji radi treba da bude jedan stariji ovek. Doprinosi za penzioni fond kroz 30 godina moraju postati dva puta vei. Danas ljudi esto raaju jedno dete ubeujui sebe u to da samo tako moe da me se obezbedi sreno detinjstvo. A ta pritom spremaju dragom edu za 30-ak godina? Tada e se roditelji upravo odlaziti u penziju. Oni sinu ili kerki spremaju lep poklon - udvostrueni doprinos za penziju. Svaka generacija koja radi hrani starce i decu. Zaista, lake je othraniti jedno dete ili uopte nemati decu. Danas mama i tata obezbeuju sreno detinjstvo jednom detetu (vie ne govorim o razmaenosti ovog deteta), a da li e se sutra (odnosno kroz 30 godina) ovo razmaeno sreno edo brinuti o oba svoja roditelja?

Zar danas ima malo usamljenih staraca? A sutra e ih biti duplo vie. Ako nisi rodio i vaspitao dvoje-troje dece spremaj se za staraki dom gde e biti jedna medicinska sestra (ili dadilja) na deset-petnaest staraca. Zato se danas aktivno razmatra pitanje o mogunosti eutanazije kad bolestan starac moe biti ubijen ako da svoj pristanak? Zato to neko sprema na razum i srca za potrebno reenje. Uskoro e staraca biti mnogo i neko eli da nas naui da ubijamo najslabije - bolesne. Takoe je lake ubiti bolesnog starca nego ga negovati. Sve je povezano. Prvo nas navikavaju na misao da se raaju samo eljena deca. Meutim, kroz 30 godina ova eljena deca e biti spremna da ubiju svoje (ili tue - to nije vano) bolesne starce, zato to teko da e poeleti da hrane duplo vie staraca. Strano je, ali za 30 godina ovi starci emo biti mi - oni koji su se odrekli raanja dece. Zato danas o tome skoro niko ne govori? Crkva ne samo da govori nego u poslednje vreme na sva zvona vie o onome to nam se deava. A van Crkve zaista skoro svi ute. Starija generacije nee doiveti ovo strano vreme. Ona je poteno rodila nas, srednju generaciju i sigurna je da emo ih mi nekako prehraniti. Mlaa generacija raste i nita ne shvata. A mi, srednja generacija, kuda gledamo, o emu razmiljamo? Razmah industrije zabave nam zatvara oi. Ne daju nam da vidimo i ujemo, a mi to i ne elimo. Meutim, vratimo se pitanju penzije. alosno je to visina penzije i danas ne zavisi od broja dece. Dvoje ljudi dobijaju istu platu, uplauju iste doprinose u penzioni fond. Ali jedan vaspitava troje dece, a drugi nijedno. Prvi troi manje novca na sebe, koristei ga za decu, i dva puta vie radi kod kue. Vaspitanje dece je drugi i odgovorniji posao. Korist od ovog posla e imati celo drutvo, ali svaka porodica ovaj podvig nosi na svoju inicijativu, ne dobijajui za ovaj izuzetno teak rad gotovo nita od drave. Drugi ovek koji nema dece sav novac troi na sebe, ima gomilu slobodnog vremena, uopte ivi digavi sve etiri uvis. I posle toga oni e dobijati istu penziju? Ja bih iste savesti duplo poveao penziju roditeljima s mnogo dece, a roditelju s malo dece bi pritom na njegovo negodovanje moglo da se odgovori: "Ti se svoje ve potroio na sebe u mladosti." U raznim dravama i raznim epohama uvodili su se specijalni porezi s ciljem poveanja natalitet. Na primer, u sovjetsko vreme je postajao porez na neoenjene, samce i graane s malo dece. Kako je alosno to ovakvog poreza nema i u savremenoj Rusiji. Sredstva koja bi se dobila od ovog poreza mogla bi se iskoristiti za podrku porodica s mnogo dece. ak je i sovjetska drava uvodei ovakav porez shvatala da to je vie dece tim je vie ruku koje rade, tim je zemlja jaa. A savremeni ovek se sve vie boji prekobrojnih usta koja e pojesti njegovo pare. Ranije, kad nije bilo nikakvih fondova sve je bilo prosto i jasno. Deca su blagoslov Boji. to manje radnih ruku u porodici - to gore. "U starosti e me negovati moja deca, neka ih bude vie!" Ako ne izrodi decu doi e vreme, umree, nee imati ko ni da te sahrani. Zbog niskog nataliteta kroz 30 godina e biti loe svima osim moda onim retkim porodica koje se nisu plaile da imaju mnogo dece. NJihova deca nee ostaviti roditelje ni u najteim okolnostima.

Sad se esto na decu gleda kao na kaznu sudbine. Meutim, istinska kazna e nas zadesiti ako se ne probudimo iz duhovnog sna koji nam ne dozvoljava da uvidimo najprostije stvari. Beseda 9 Ko je glava porodice?

Danas u pokuati da izloim pogled na porodicu, koji je kod nas u Rusiji postojao u toku dugog niza vekova, pogled Pravoslavne Crkve na odnose izmeu mua i ene. Ali poeu malo poizdalje, od zablude koja se duboko ukorenila u umovima ljudi. Veina ljudi dalekih od Crkve smatra da navodno Crkva tvrdi da je ena nie bie od mukarca, da je ona bie nie vrste. Ovakav utisak mogu da steknu oni koji su neto nauli o crkvenim obiajima, ali ne razumeju sutinu pojave. S jedne strane moe se uiniti da je stvarno tako. Vidite, ena ne moe da primi sveteniki in, enama je zabranjen ulazak u oltar, a za vreme Venanja itac ita "strane" rei iz Poslanice apostola Pavla: "ena da se boji svojega mua" (Ef. 5, 33). Stvarno je hrianstvo nekakva religija mukaraca-porobljivaa enskog pola. Pokuau da izloim pravilno pravoslavno uenje o prirodi mukog i enskog pola. U stvari, samo je hrianstvo ukinulo prezriv odnos prema eni koji je vladao u celom svetu. Upravo hrianstvo je izjavilo da je ena isti takav ovek kao i mukarac i da je ljudska priroda jedinstvena za mukarce i za ene, jer kako kae apostol Pavle: "Nema mukog pola ni enskog, jer ste svi vi jedno u Hristu Isusu." (Gal. 3, 28). Ali, istovremeno Crkva ne uti o razlikama koje postoje izmeu mukarca i ene. Hajde da analiziramo ove razlike, a zatim da istaknemo i ono u emu su mukarac i ena potpuno jedinstveni. ovek se po uenju Crkve sastoji od duha, due i tela. Poeemo da analiziramo oveka po redu.

Telo. U to da se mukarac po svojoj telesnoj (fiziolokoj) grai razlikuje od ene niko ne sumnja. Postoji itava oblast medicine - ginekologija, koja se bavi iskljuivo enskim bolestima. Mukarci od ovih bolesti prosto ne pate. Ve smo razmatrali telesne razlike kad smo govorili o grehovima protiv porodice. Podsetiu na to da je enski organizam mnogo sloeniji od mukog. Naveo bih sledee poreenje: muki organizam je kao pisaa maina, a enski organizam je kao kompjuter s printerom. Maina ne zavisi od struje, ona se moe popravljati uz pomo rafcigera i ekia. Ali, mogunosti kompjutera su mnogo vee iako je mnogo neniji. Istai u vrlo vanu stranu: sve razlike u telu izmeu mukarca i ene su vezane za raanje dece. Sve osobenosti enskog organizma su one koje su joj Bogom date radi raanja dece. I osobenosti mukog tela su takoe vezane za porodicu. Kad je ena trudna ili doji ona postaje nezatiena. Zatitu treba da obezbedi mu kojem je Gospod radi toga dao fiziku snagu. Bezumno je govoriti da je ena u pogledu telesne grae na niem nivou od mukarca. Oni su (mukarac i ena) razliiti, ali niko nije na viem ili niem niovu od drugog. ak su i dve ruke

jednog oveka razliite. Leva ruka ne moe mnogo toga to moe da uradi desna i obrnuto. Ako je u pitanju takmienje u tekoj atletici, naravno da je ena slabija. A ako se takmie u sposobnosti da noenja i raanja dece mukarac je prosto nemoan. Dua. U ovekovoj dui sveti oci ponekad izdvajaju sledee sile: razum, volja i oseanja.

Mu um volja oseanja

ena

Draga deco, odgovorite mi ko je pametniji: mukarci ili ene? Prvo odgovaraju devojke, onda mladii... Da, miljenja su se podelila. U stvari, pitanje koje sam postavio je formulisano potpuno pogreno. Ne moe se govoriti ko je pametniji i ko je gluplji. Radi se o tome to su razum mukarca i ene prosto razliiti. Kod mukaraca je razum vie razumski, sklon strogoj logici. enski razum je intuitivniji. Zapamtimo, ena nije gluplja od mukarca, ali je enska logika drugaija. esto ena svojom enskom intuicijom moe mnogo bre da se snae u zamrenoj situaciji, posebno u klupku ljudskih odnosa. Sledee pitanje: ko ima vie volje? Ve vam je jasno da je pitanje opet nekorektno. Kad se govori o tome da mukarci imaju karakter s jaom voljom, ovo u stvari ne znai da mukarci imaju volju, a ene je nemaju. Volja je takoe razliita. Kod mukaraca je kruta, jarko izraena, a kod ena je meka i zbog toga je neprimetna. To se naroito vidi u vaspitavanju dece. Otac e pre postii da dete ispuni njegovu volju direktnom prinudom, a majka nenou, zaobilazei otre okove u detetovom karakteru. Kad sam jednom ovo pitanje (ko ima jau volju?) postavio u sluaonici u kojoj je bilo nekoliko oenjenih mukaraca oni su u jedan glas rekli: "Naravno, ena!" Oni su na svojoj koi ve iskusili uticaj enske volje. ena moe da ima veoma jaku volju, ali se ona blago ispoljava. Ako ena eli da postigne svoje, ona nee vikati na svog mua: "Ah, ti lengove, opet lei na kauu! Ustaj, lenjive, da radi!" Ne, naravno da nee. Neno e prii muu i nenim glasom rei: "Mili, prole godine si napravio tako zgodnu i lepu poliicu. Napravi mi jo tri takve. Ti si moj vrhunski majstor!" Muevljevo srce e se naroito rastopiti od poslednje reenice i on e odmah krenuti da ispuni molbu svoje voljene ene. Ispoljavanje oseanja je takoe razliito. Mukarac slabo ispoljava svoja oseanja, sve svoje utiske poredi s argumentima razuma. A ena je naprotiv, sklonija burnom ispoljavanju svojih emocija. Teko da emo na sahrani videti mukarce koji ridaju i upaju sebi kosu. Ali istovremeno su ene zahvaljujui svojoj emocionalnosti osetljivije na tuu bol. eni je svojstvenije da prigrli dete i da se raznei.

Moe se navesti sledea slika, koja ilustruje razliku u oseanjima izmeu mukarca i ene. Na primer, ima razliitih vaga. Postoji vaga uz pomo koje se u zadrugama mere vozila. Na vozilo se natovari krompir (jedno pet tona) i ono se vozi u prostoriju za merenje da bi se utvrdila teina. A ima vaga uz pomou koje juvelir precizno do miligrama moe da izmeri proizvode od dragocenih metala. Ako na ovu malu vagu stane isti onaj kamion od pet tona, od male vage nee ostati nita. Isto se esto deava sa enom koja dospeva u ekstremnu situaciju. Moe se desiti da njena psiha ne izdri. Evo jednog sluaja iz ivota. Roditelji su ostavili dete od godinu dana na dve minute. Ono pada u vodu u bazen i poinje da se davi. Ve u sledeem trenutku otac u uasu nalazi dete koje pluta licem okrenuto na dole na povrini vode, juri s njim kui da bi mu dao vetako disanje. Kad ugleda mua koji nosi pomodrelog sina koji je ve prestao da die, majka prosto pobee u oku u drugu sobu s reima: "Ne mogu to da gledam, on je ve potpuno plav." Dete je spaseno, ali emo iz ove prie zapamtiti sledee. Nije majka otila zbog toga to nije volela sina i nije htela da mu pomogne, ve prosto to nije mogla da uini. Ona je lako mogla da uhvati svaki pokret u raspoloenju deteta, to otac nije mogao zbog njemu svojstvene grubosti oseanja, ali njenu snagu premauje da gleda dete kako umire. Zato manja oseajnost i mirnoa koji su svojstveni mukarcu omoguavaju da se adekvatno ponaa u vanrednim okolnostima. Da rezimiramo ono to je reeno:

um volja oseanja

Mu logika vrstina mirnoa

ena intuicija mekoa oseajnost

Svemu to je reeno o duevnim snagama mukaraca i ena treba dodati sledee. Razlike u duevnoj snazi potiu od raznih uloga koje mukarac i ena treba da imaju u porodici. ena je kao majka i supruga osetljivi barometar, koji treba da uhvati duevno stanje svakog lana porodice da bi svojom nenou i panjom pomogla muu da pravilno usmeri decu prilikom njihovog vaspitavanja. ena stvara unutranju atmosferu u porodici. NJoj je Bog za to dao sve potrebne moi: posebnu intuiciju, mekou karaktera i oseajnost. Mukarac je kao otac i mu glava porodice koji treba da ume da donosi odluke i da snosi odgovornost za celu porodicu. Mu je spoljanja zatita za celu porodicu, njemu je Bog za to dao sve to mu je potrebno: logian um, vrstinu volje, sposobnost da se ne preputa sluajnim emocijama. Osobenosti duevnih snaga u kontekstu porodice postaju vrline. Na primer, razliita oseajnost mukarca i ene je prosto neophodna. Oni se dopunjuju u porodici, bilo bi im teko jednom bez drugog. Vaspitavajui decu bez ene otac bi mogao prosto da ne primeuje mnogo onoga to se deava s decom. A majka bi vaspitavajui decu bez mua inila mnotvo greaka zbog

spoljanjih okolnosti koje je pritiskaju. Odnosno van porodice specifinosti svakog pola postaju ili poroci ili se doivljavaju kao nedostaci. Fizika snaga mukarca koja nije usmerena na zatitu porodice pretvara se u huliganstvo. enska emocionalnost i oseajnost bez porodice enu ponekad uvlae u strane grehove. Mekoa enskog karaktera za neudatu enu u nae surovo vreme postaje kazna koje ena eli da se izbavi kao prokletstva. I tako dalje. Meutim, opasno je odricati se uloge koja je Bogom predodreena. Na primer, ena eli da bude nezavisna i hrabra, ali zbog toga treba da unakazi svoju prirodu. A kad ova hrabra ena stupi u brak ona vie ne moe da ispuni svoju ulogu u porodici. Isto se dogaa i s mukarcima kao gube svoju muevnost. Ovde treba malo zastati. Da me ene ne bi optuile za to da elim da ih ponizim i potinim mukarcima objasniu ta za mene znai reenica: "Mu je glava porodice". Treba jasno razdvojiti dva pojma - "glava" i "despot". Po emu se oni razlikuju? Ukratko se moe rei ovako: glava odgovara za sve to se deava i kriv je za sve. A despot - naprotiv - ni za ta ne odgovara i za njega su krivi svi unaokolo. Ko je kriv ako se ovek okliznuo: glava ili noga? Jasno je da je glava. Ona ima oi koje treba da gledaju pred noge na putu, ona ima pamet koja treba da bira bezbedniji put. Ona ima ui koje je sluaju, koje treba da biraju bezbedniji put. Ona ima ui koje sluaju da li prolazi automobil. Evo, mu treba da bude takva glava i da odgovara za sve. Mala ilustracija da bi se shvatilo po emu se glava razlikuje od despota. Mu i ena se spremaju na dalek put. ena se dugo lickala ispred ogledala, birajui odeu, zakasnili su na autobus, znai i na voz. Ko je kriv? Uobiajeni odgovor: ena. Nije istina! Kriv je mu! Gledajte sami: pa on je znao da ena voli dugo da se sprema birajui odeu. NJemu je od Boga dat jasan um, sposobnost da trezveno rasuuje i da na sve rauna. Zato nije iskoristio svoje sposobnosti i nije se dosetio da odredi vreme za izlazak iz kue za pola sata ranije? Zato nije proraunao sve mogue propuste? Mukarcu je data vrsta volja. Zato je nije iskoristio da bi na vreme odvojio enu od ogledala? Mukarcu su data gruba oseanja. Zato se prepustio oseanjima, bio dirnut i divio se svojoj eni-lepotici koja se lickala ispred ogledala? Kriv je samo on! Ako je mu prva glava porodice, on nee prekorevati enu za kanjenje, ve e za sve kriviti sebe. A despot e histerino vikati na enu koja je ispred ogledala doterivala pola sata due i uopte je kriva za sve njegove neuspehe. Zato, kad Crkva kae da je mu glava porodice, to nije toliko strano podseanje ene na njeno ropstvo koliko upozorenje mukarcu kakav on treba da bude da bi ga ena smatrala glavom. Ovakvih mueva danas skoro da nema, zato ene i ne mogu da se nalaze u posluanju koje je ranije kod ena postojalo. A stvarno je uasno potinjavati se samovoljnom despotu.

eleo bih da kaem svim enama: "Radujte se to je mu - glava porodice! Sad vi ni za ta niste krive. Za sve su krivi mukarci!" I eleo bih da viknem da uju svi mukarci: "Ridajte to ste krivi za sve! Vi ste glava porodice i ma ta da se desi vi ete morati da odgovarate." ena abortira. Ona ini uasno surov postupak. Pritom gubi svoju enstvenost: njena dua grubi i gubi oseajnost, ona intuitivno shvata da je ovaj postupak uasan, ali ovu misao potiskuje hladnom raunicom. Ali ko je za to kriv? Nije ona kriva! Kriv je otac deteta (dobro je jo ako nije mu, ve samo ljubavnik). Kriv je zato to je izgubio svoju muevnost. On je stupio u vezu sa enom, ali nije eleo da snosi odgovornost za ovu vezu. Zar je to mukarac? ena s detetom postaje nejaka, a on nije hteo da je zatiti. Zar je to mukarac? Za mnoge abortuse, u 90% sluajeva krivi su mukarci. Oni su izgubili svoju muevnost zbog toga to naizgled ne guraju enu u abortus, ali odbijaju da donesu odluku o nunosti roenja deteta, to treba da uini pravi mukarac. ena ne moe da izdri ovo optereenje - donoenje odluke - i ini nepopravljivi postupak - ubistvo sopstvenog deteta. ene su prinuene da gube svoju enstvenost inei grub, vrlo surov i potpuno neenstven postupak, unakaavajui samim tim svoju ensku prirodu. Meutim, ako ena ide na abortus uprkos volji mua, naravno da je za to ona kriva. Meutim, vratimo se analiziranju oveka. U telu su razlike oigledne, vrlo je teko izgubiti ih ili savladati. U duevnim snagama razlike su takoe znaajne, iako mukarci ve mogu da izgube svoju muevnost i da postanu feminizirani, a ene mogu da izgube svoju enstvenost poprimajui muka svojstva koja im nisu svojstvena. A da li se kod mukarca i ene razlikuje ljudski duh? Duh je onaj deo ljudske prirode, koja je u stanju da tei ka Bogu. Bliskost Bogu ne odreuje stanje due, ve stanje duha. Vaspitan ovek moe da se nalazi dalje od Boga nego nevaspitan, ali ist srcem. Stanje duha odreuje ovekovo spasenje: kuda ovek ide. LJudski duh se ili udaljuje od Boga gubei ono to su u dali Bog, roditelji, uitelji, ili se naprotiv pribliava Bogu, savladavajui poroke koje je stekao za vreme vaspitanja. Dakle, duhovne snage oveka, ustrojstvo duha se kod mukaraca i ena ni po emu ne razlikuju. Ovde nema razlika! I mukarcu i eni je podjednako pristupano spasenje. Iako je broj svetaca mukog pola koji je Crkva proslavila vei nego svetih ena, broj svetaca, koji su proslavljeni kod Samog Boga, mi ne znamo. Aritmetika u ovom sluaju nije pokazatelj. Crkva kao najveu od svih svetih, uzvieniju ak i od aneoskih sila potuje Majku Boiju. Ona je po Svojoj svetosti iznad svih svetih mukaraca. U itiju prepodobnog Makarija Egipatskog postoji sledei momenat. Posle dugih i zaista velikih podviga posta i nonih bdenija u molitvi odjednom je poeo da razmilja da moda niko na zemlji po podvizima nije vei od njega. Gospod, da bi smirio i urazumio podvinika objavljuje mu o tome da u oblinjem gradu ive dve ene koje su Mu ugodile vie nego Makarije. Prepodobni se uputio da vidi ove ene da bi saznao kakav to podvig nose, koji prevazilazi sve njegove napore. Kad je Makarije naao ove ene i poeo da ih moli da mu ispriaju o svojim podvizima, uo je odgovor da one ne znaju ni za kakve svoje podvige. One su bile jetrve, a poto nisu imale dece htele su da se se podvizavaju kao monahinje otiavi u neki enski manastir, ali

ih muevi nisu pustili, zato ni o kakvim podvizima nije moglo biti govora. Jedino to znaju da imaju, to je da se za sve vreme zajednikog ivota nijednom nisu posvaale. Prepodobni je otiao od njih postavi svestan da je za Boga nezlobivost srca mnogo iznad telesnih podviga. Zapamtimo ovu priu. enski podvig je po pravilu neprimetan i mnoge ene koje su ugodile Bogu svojim ivotom Crkva nije proslavila, ve su proslavljene samo kod Boga. Ispostavlja se da to ako se dve domaice ne svaaju pored jednog poreta nije manji podvig od mnogih postova i bdenja otelnikog ivota. Dakle, u duhovnom delu ljudske prirode nema razlika izmeu mukarca i ene! Spasenje je podjednako dostupno, kako mukarcu, tako i eni. Ovde vlada potpuna ravnopravnost. Hrianstvo govori upravo o ovakvoj jednakosti u duhu, ali razlike u duu i telu ostaju. Veoma bih eleo da svi: i mukrci i ene potuju svoj pol i da tee ka tome da postanu pravi mukarci i prave ene i da mukarci budu muevni, a ene enstvene. Porodica je iv organizam. A u svakom organizmu postoje razliiti organi koji ispunjavaju razliite zadatke. Na primer, uzmimo drvo, recimo, jabuku. Drvo ima korenje, koje ga dri vrsto na zemlji i hrani ga. Jabuka ima i grane, na njima raste lie, pojavljuju se cvetovi, i na kraju, sazrevaju plodovi - jabuke. Ko je vaniji: korenje ili grane? Glupo pitanje, sve je vano! Ali ta e biti, ako korenje pone da tri iz zemlje da bi na njemu rasle javuke, a grane se poviju prema zemlji kako bi se same hranile iz zemlje? Kakvo nakazno drvo e to biti? Ovo e biti slika savremene porodice u kojoj su mukarci enstveni, a ene muevne. Vrlo nakazna slika. Prava porodica se moe prikazati otprilike na sledei nain. Otac je spoljanji krug, on odgovara za sve veze porodice sa spoljanjim svetom. Na primer, porodica se seli u novi stan. ena moe mirno da pakuje stvari, znajui da e mu nai vozilo i dogovoriti se s nosaima. To je njegova dunost. U svim komplikovanim situacijama mu ide da se raspravi. Majka je krug koji skoro u potpunosti obuhvata decu, ona je sva u porodici i u deci. ena je uvarka domaeg ognjita. Od nje zavisi atmosfera u porodici. Kakve zavese da se okae u kuhinji, kakvi karneri da se naprave na njima, ta da se spremi za ruak, koju odeu deci treba hitno kupiti - bolje je da sve to reava ena. Ne treba praviti grane od korenja, a korenje od grana. Da, danas je teko vreme. Jednom sam razgovarao s devojkama o porodici i dotakli smo se teme gde ele da idu na kolovanje. Sve su bez izuzetka elele da steknu prestinu struku i da tek onda stupe u brak da bi u sluaju da se rastanu s muem mogle da prehrane sebe i dete. Pokuavao sam da im objasnim da tu neto nije u redu, da je njihov zadatak da se pripreme da budu dostojne ene i majke. Meutim, to je bilo beskorisno. Mukarci su na njihove oi bili previe nepouzdani da bi mogle da s oslone na njih. Stvara se zatvoreni krug. ene postaju odlune i prodorne, da ne bi zavisile od mukaraca. A kad mukarci vide previe samostalne ene, oni podsvesno potpuno gube svaku odgovornost: "Mogu da se ne brinem za nju, ona je snalaljiva, nee propasti." Jedna parohijanka je dugo posle razgovora o tome ko je glava u porodici dugo jadikovala: "Celog ivota sam se spremala za aktivan ivot, da bih u svemu bila prva, da bih sve postizala. Mu nije podravao nijednu moju aktivnost. U bati, u povrtnjaku - svuda sam kopala sama. Uvek sam ga prekorevala za

neodgovornost, za to da se ne sekira i da se ni za ta ne brine. A sad shvatam da sam sama kriva, jer ni u emu mu nisam poputala, uvek sam insistirala na svome, u svim sitnicama sam pokuavala da ostvarim priznanje toga da sam u pravu." ena svojim rukama moe da ubije muevnost u mukarcu ako ne eli da bude enstvena. U porodicama vrlo retko ima situacija kad je za neslogu kriva samo jedna strana. Skoro uvek su kriva oba suprunika. Mu je prevario, otiao je iz porodice, naizgled, sve je jednostavno, on je lo i kriv je za sve. Meutim, sve je mnogo komplikovanije. Poinje da razgovara s muem i ispostavlja se da je i on u mnogome u pravu i da je i sam delimino rtva eninog ponaanja. Na primer, ena veoma potuje svoje roditelje to samo po sebi nije loe. Ali ako je za nju re roditelja vanija od rei mua porodica se raspada. Ako prilikom reavanja vanih pitanja miljenje roditelja odnosi prevagu nad svim argumentima mua to ve nije normalno. Jer u Bibliji Gospod kae: "i ostavie ovek oca i majku i prilepie se za enu svoju, i bie dvoje jedno telo". Zapazite: "ostavie oca i majku". A ako uz to brani par ivi u stanu koji su poklonili enini roditelji, stvar je veoma loa. Nekoliko konflikata sa enom kad ona zauzima poziciju roditelja, nekoliko prekora da ti (mu) ivi na raun mojih roditelja i duan si da im bude zahvalan za to. U ovakvoj porodici glava vie nije mu, ve enini roditelji. U dobroj porodici od trenutka kad su se suprunici potpisali u optini za enu je muevljevo miljenje zakon, a za mua su interesi ene i dece iznad svega. Mirno se moe tvrditi da ena u svoj svojoj lepoti procveta tek onda kad je pored nje pouzdan mu s kojim se osea potpuno sigurno. Inae njena dua poinje da se "skamenjuje". I mukarac se sa svoje strane preobraava ako se pored njega nalazi krotka i brina ena. Suprunici koji pravilno ispunjavaju svoju ulogu u porodici mogu realno da promene ili isprave drugog. Mukarac, koji je muevan ini suprugu enstvenom. A ena koja je enstvena, moe da uini mukarca glavom svoje porodice. Mukarac i ena imaju razliite darove. Na primer, umetnik ima poseban talenat - tananu osetljivost vida, muziar ima svoj talenat - tanani sluh. Svako treba da iskoristi svoj dar. Bie smeno ako muziar pone da zavidi slikaru i lati se kiice. Bolje je da svako razvija svoj talenat, koji mu je Bog dao. Danas se vrlo esto diskutuje na temu ravnopravnosti izmeu mukaraca i ena, aktivno deluju feministike organizacije koje se bore za prava ena. Ali ne treba zaboraviti da razlike izmeu polova proistiu iz organizacije porodice i udarac po ovim razlikama bie udarac po porodici. A sve ove organizacije podrava Zapad da bi konano unitio rusku porodicu i oslabio nau domovinu. Udarac je zaista lukav i precizan. Dopuna uz besedu 9 O muevnosti i enstvenosti

Dodau jo nekoliko rei o tome ta podrazumevam pod istinskom enstvenou i istinskom muevnou. Poeu od enstvenosti. Siguran sam da ste svi gledali film "Devojke". Podsetiu

na to to da se glavna junakinja filma Tosja, nije odlikovala privlanom spoljanou. Ilija Kovrigin, drugi glavni junak se kladio da e Tosja za nedelju dana trati za njim kao kuence. Da bi dobio opkladu, on prestaje da se udvara (kako je mislio, neko vreme) Anfiski, "car-ptici", po reima jednog od junaka filma. Anfiska je armantna dama pred kojom mukarci padaju na kolena zbog njenog prenemaganja, koketarije i drugih sredstava. Prelomni momenat u filmu nastaje kad se Ilija odjednom ozbiljno zaljubljuje u Tosju i naputa Anfisku. Zanimljiva su priznanja Anfiske za vreme none histerije, posle poslednjeg razgovora s Ilijom: "Mislila sam da svi lau o ljubavi, da su izmislili lepu bajku da bi bilo veselije iveti. A sad vidim da ona postoji... Evo objasnite. Sve vole: i Kau, i Nau, ak i Tosku. Samo sam ja kao prokleta, nisam valjda ja najgora?" "Pa to se ti ali?" - odgovara jedna od devojaka. "Sa mnom se samo zabavljaju, a kad treba da se ene ili da zavole istinski, nau neku Mau ili Dau. Evo i Ilija je pobegao kod Toske. ak hoe i da se eni njome! A ta lepo ima u njoj? Nema ak ta ni da se vidi!" Stvarno, zbog ega je Ilija zavoleo Tosju? Podseam na film. Poinju prve etnje Tosje i Ilije. Ilija pokuava da zagrli Tosju. ta ona radi? Istrgne se od njega i krije se iza vrata svoje kue. Koje rei se otrgnu iz njegovih usta? "Vrti!" Svega jedna reenica, ali nam ona daje mnogo toga. Ilija sve vie u Tosji vidi dete. Zaista, ona jo ne ume da se grli i plai se toga - vrti! Ali to vie nisu rei nadmenog podsmeha, one se izgovaraju nekako drugaije, s ljubavlju. Prvobitni cilj - kroenja i sablanjavanja goropadne sve vie gube svoju privlanost. Za Iliju vie nema goropadne, postoji veliko i naivno dete - Tosja. Zamislio sam igru karata na kojoj se okupilo nekoliko prevaranata. Jasno je da svako eli da prevari druge, i ako jedan od njih to bude uinio, bie mu jako drago. Ali ako se dete da igra, koje ne ume to da radi posadi da igra s profesionalnim igraem teko da e se ovaj prevarant radovati ako pobedi dete. Isto tako i Ilija poinje da shvata da pred njim nije dama koja ima ogromno iskustvo u ljubavnim avanturama, ve naivno dete, koje e moi da prevari u dva poteza. Meutim, gnusno je prevariti oveka koji ima poverenja, zato se Ilija sve manje udvara s ciljem da prevari, a sve vie iskreno se radujui optenjem s istom devojkom. Prolazi vreme i Ilija se sve vie zaljubljuje u detinju istotu Tosjine due. Jo jednom ponavljam - u detinju istotu due. ta je to deja istota due? To je stanje kad ne veruje da ljudi mogu da te prevare prosto zbog toga to sam nikad nisi varao. Tosji je zaista neshvatljivo da neko moe da uzme i da prevari drugog oveka. Postoji istota due kad ovek dugim trudom isti duu od mnotva grehova, koje je uinio. A biva i istota due kad ovek nije iskusio greh, kad nije izobliio svoju duu. Evo, ovo poslednje i jeste deja istota due. Tosja jo nije obmanjivala, nije varala, nije poniavala druge ljude i njoj je neshvatljivo kako se to uopte moe uiniti. Istai u jo jedan vaan momenat. Ko se sea koliko se puta Tosja ljubila? Pitanje nije nimalo sluajno. Tosja se poljubila svega etiri puta. Na samom kraju filma dva puta ju je poljubio Ilija i dva puta je ona poljubila njega. Pre toga se nikad nije ljubila! I ovo je vrlo vano! Ona sama priznaje: "O tome je sramota i govoriti. Eto, ranije sam mislila: kako se ljudi ljube? Pa nosevi smetaju. Sad vidim da ne smetaju." Hajde da razmislimo: da li e se momak bolje ili gore odnositi prema devojci ako se ona nikad nije ljubila? Smelo tvrdim da e je zavoleti jo jae. Ako je imao za cilj da se prosto zabavlja s

devojkom-lepojkom, da prijatno provede vreme, a zatim da je ostavi, verovatno da e se prema njoj odnositi s nadmenou: "Eto, ne ume ak ni da se ljubi!" Ali ako eli da stvori porodicu to je veliki plus za devojku - sauvala je svoju istotu za njega. Zamislimo sledeu sliku. Mladi prvi put pokuava da poljubi devojku. Ona mu se, nagledavi se razvratnih scena na televiziji, baca oko vrata i ljubi ga kao da se itavog ivota jedino time bavila. Misli da e tako pruiti zadovoljstvo svom udvarau. "Pa ljudi se ljube radi zadovoljstva," misli ona i pokuava da prui maksimalno zadovoljstvo svom izabraniku. ta se deava u mladievoj dui? Da li on poinje vie da je voli? Upravo o tome se i radi to ne poinje! Moda e poeti da je grli jae, ali e je slabije voleti. Da li moete da zamislite stanje mladia? On je mislio da se njegova devojka ljubi prvi put, a ispostavlja se da je ona ve iskusna, uliarka, koju je ve ljubilo na desetine mukaraca i koju su grlile desetine ruku. "Ne elim da budem jedanaesti! elim da budem jedini!" - evo ta podsvesno shvata mladi. I on se prema devojci vie nee odnositi s trepetom i nenou, ve grubo i razdraljivo. Zbog ega? Zbog toga to ona nije sauvala svoju istotu. On se ak nee libiti da je ostavi. "Ve je imala desetak momaka, jedan vie ili manje - nije bitno. Nema veze, preivee!" Dakle, devojke, uvajte svoju istotu i celomudrenost, zbog toga ete biti jo vie voljene! Jednom sam uo muno priznanje jedne devojke o tome da je ostavila momka: "Pa on ne ume ak ni da se ljubi!" Umesto da se raduje tako retkom i vrednom dobitku, ona je jo i nezadovoljna. Jer ako si mu prva, znai ansa da e biti jedina i voljena celog ivota je veoma velika. Ako si u njegovom ivotu druga, anse su duplo manje, ako si trea - tri puta manje, deseta - ansi gotovo da nema. Dakle, istinski enski arm se sastoji u istoti due devojke ili ene koja nije iskusila greh. Ili, moe se rei da se ovaj arm sastoji u celomudrenosti. Iz ovog arma moe da se rodi prava ljubav. Meutim, postoji i arm, koji moe da privue panju mukarca, da ga oara, da ga natera da ispunjava njenu volju. Ipak, od ovog arma se ne raa ljubav, nego pohota. Ovaj drugi arm je u stvari nemoan. Anfiska u filmu je to shvatila: svojom koketarijom ona ne raa ljubav, ve pohotu. Ona nije armantna, ve razvratna. Mukarci je ne vole, ve prosto ele da je iskoriste kao stvar. Evo divnog primera enskog arma - Tatjana iz "Evgenija Onjegina". Tatjana se zaljubila u Onjegina, priznala mu je ljubav, on ju je odbacio. Posle nekoliko godina vidi je na balu. Pukin pojavu Tatjane opisuje na sledei nain:

Ona je bila staloena Nije bila hladna niti govorljiva, Bez pogleda drskog za sve, Bez pretendovanja na uspeh,

Bez onih malih kreveljenja, Bez poduhvata imitacije... Sve je tiho, prosto u njoj bilo, inilo se da je tana kopija Du comme il faut... (ikove, oprosti: Ne znam kako da prevedem.) Dame su joj se pribliavale; Starice su joj se osmehivale; Mukarci su joj se klanjali nie, Hvatali su pogled njenih oiju, Devojke su prolazile tie Pred njom po sali, i vie od svih I nos i ramena je podizao, General koji je uao s njom Nijedna se ne bi mogla da lepom Nazvati; ali od glave do pete Niko ne bi mogao da nae u njoj Ono to se u despotskoj modi U visokom krugu londonskom Zove vulgar. (Ne mogu... Volim veoma ovu re, Ali ne mogu da prevedem; Ona je zasad kod nas nova,

I teko da e biti u asti. Bila bi dobra za epigram...) Ali vraam se naoj dami. Zbog bezbrinih ari je mila, Ona je sedela za stolom S blistavom Ninom Voronskom, Ovom Kleopatrom Neve; I sigurno bi se sloila, Da Nina mermernom lepotom Nije mogla da zatamni susetku, Iako je blistava bila.

Ko je primetio kakve visine je bila Tatjana? Visoka? Zgodna? Krhka? da li je imala svetle oi? A kosu?.. To nikad neemo saznati. Znamo da niko nije mogao da je nazove "rasnom" lepoticom. U njenoj spoljanjosti nije bilo niega to bi se moglo uporediti s lepotom Nine Voronske. A Tatjana je u ovom mislu potpuno bezbrina ("Zbog bezbrinih ari mila..."). Ona se ne trudi da ostavi utisak: nije hladna, nije brbljiva, bez drske rei za sve, bez pretendovanja na uspeh, bez ovih malih kreveljenja, bez poduhvata imitacije... Sve je osvojila njena prirodnost, ona je oaravala sve: dame su joj se pribliavale, starice su joj se osmehivale, mukarci su joj se klanjali nie, hvatali su pogled njenih oiju, devojke su prolazile tie... Tatjana je predivna, ali ne zbog spoljanjosti, ve zbog svog unutranjeg ustrojstva. I ovu lepotu ne moe da zaseni mermerna lepota Nine Voronske. eleo bih da dopunim opis enstvenosti jo jednim primerom i da kaem neto ne samo o tome u emu se krije istinski enski arm, ve i u emu se sastoji snaga ene. Postoji izvanredan film "Maeha" u kojoj se pokazuje snaga ene, pokazuje se u emu moe biti mnogo jaa od mukarca. Sie filma je sledei. Pavel Jegori, mu glavne junakinje ure saznaje da ima kerku Svetu, ija je majka, njegova biva dragana, umrla. On donosi odluku da uzme kerku na vaspitavanje, bez obzira na proteste ene i tate. Meutim, ispostavlja se da dete ima teak karakter: majka je u kerki vaspitala krajnji oprez i nepoverljivost prema ljudima.

Ispostavlja se da nije ba lako otopiti srce deteta u novoj porodici. I sav ovaj napor pada na enu, odnosno maehu, koja je ipak pristala da primi devojicu. Nekoliko puta je sam Pavel hteo ve ozbiljno, muki da porazgovara s kerkom, i da je pita zato se tako loe odnosi prema njima. Svaki put je ura (maeha) urila u zatitu i praktino nije dozvoljavala muu da kae nijednu uvredljivu ili otru re. Situacija u porodici postaje uarena. Evo jedne veoma vane scene u filmu. Mu umoran od nastale situacije poinje da grdi enu: "Evo ta ne razumem. to se raduje? Zato se ceri? Ona te ne priznaje, a ti se kikoe. Dakle, tebe ovek stvarno ne moe da naui pameti ni ibom, ni batinom... Tano te je majka definisala: kratka pamet!" Pavel ne shvata svu mudrost ene, ne shvata kako joj je teko da iznudi od sebe svaku veselo izgovorenu re. Svojom brigom i nenou ona treba da rastopi srce njegove roene keri, a svoje pastorke. A ovde je mu praktino izdaje. On je doveo kerku, on je preuzeo odgovornost za njenu sudbinu. Meutim, sav teret ove odgovornosti pada na enina plea. I u trenutku napetosti svih njenih snaga ispostavlja se da je mu ne shvata. "A ta si uinio da bi te priznala za oca?" to je sve to uri preostaje da odgovori na njegove prekore. Zaista, vrlo tane rei. "Radi, radi, moe se rei da danima ne biva kod kue..." - sad je ve za Pavela uvredljivo to to radi, a od njega se jo neto zahteva. Meutim, zaista, porodina srea se ne moe kupiti novcem. Stan se moe kupiti, ali u ovom stanu nema sree, ako se ovek jo duhovno ne potrudi. Ovo je najtei posao. ura je mnogo jaa i mudrija od Pavela. Vrlo vane rei izgovara stara uiteljica kod kojoj se ura obratila za pomo: "Zaboravi na uvrede! A to je dete teko, ta je potrebno kad presauje biljku? Vreme i toplota!" Kad je Pavel uo ove rei, koje je ura ponovila on posle nekoliko minuta, oigledno kad je "svario" reeno ponavlja: "Vreme i toplota!" Na kraju filma Sveta napokon grli uru i naziva je mamom. Snaga ene je u njenoj sposobnosti da trpi, da eka i neprimetno daje toplinu, ne traei nita za uzvrat. Mukarci su retko sposobni na ovo. Oni umeju da reavaju probleme drugaije: da porazgovaravi muki jasno i glasno zahtevaju odgovor. Pavelu je lake da ceo dan ore na polju nego da primora sebe da bude nean i paljiv kad mu je teko na dui. Nije mu jasno kako Sveta moe da se namrgodi i da ga gleda s nepoverenjem kad je primio da ivi kod njega. Ne moe ovek sebe brzo da promeni i to jo ako je mali. "Ona se trudi!" - "Samo se ti trudi, a za nju si izmislila..." - Pavel ne veruje eni. Ali urino ensko srce sve vidi, sve razume. Dakle, enina snaga je u sposobnosti da trpi i u duevnoj toplini srca. Mukarac moe da trpi fiziku bol ili da sakupi sve svoje snage u nekom odlunom trenutku, ali da trpi, da eka ne zna se ta u neizvestnosti, i to jo dugo, ne zna se koliko vremena - ovde je on po pravilu nemoan. Sad nekoliko rei o muevnosti. Izdvojio bih sledee crte muevnosti: sposobnost da titi, sposobnost da donosi odluke i sposobnost da odgovara za svaku od njih. Po pravilu, mladi ljudi imaju potpuno drugaije predstave o muevnosti. Seam se jednom kako nas je kad sam imao 10 godina za vreme etnje s drugovima na ulici uhvatio neki huligan od 17-18 godina. Poto je bio pijan poeo je da nas ui kako da ivimo: "Pravi mukarac je onaj ko se makar jednom napio, prespavao sa enom i neko vreme bio u zatvoru." Mislim da mnogi mladi ljudi u svojim tenjama nisu otili mnogo dalje od ovog ideala i da tee neem slinom. U stvari, ovaj ideal nema nita zajedniko s muevnou.

Pokuau da prokomentariem tri karakteristike muevnosti koje sam naveo. Donoenje odluka. Mukarcu je Bogom dato pravo da donosi odluke. Upravo on to i treba da ini. Ve smo malo govorili o tome u razgovoru o glavi porodice. Meutim, ovo uopte ne znai da on treba u potpunosti da ignorie druge lanove porodice i pre svega svoju suprugu. Na primer, car ima mnogo savetnika. Zadatak savetnika je da daju savete. Oni su strunjaci u nekoj oblasti, situaciju poznaju bolje nego car koji ne moe sam da obuhvati sve probleme. Oni savetuju, ali on donosi odluku. To to se savetuje s drugim ljudima nije njegov nedostatak, ve naprotiv, svedoanstvo o njegovoj mudrosti. Car koji bude zanemarivao savete uskoro e postati uven kao tiranin. "Tata, da li mogu da se proetem?" pita sin oca koji se vratio s posla. "Naravno, sinko, idi, proetaj se." Meutim, neoekivano se na putu isprei supruga: "ta ti je? Nije nauio lekcije i nije veerao, a ve se spremio u etnju s deacima, ne putam ga!" - "Ako sam rekao: moe, to znai da moe! Ja sam glava porodice!" Poinje svaa meu roditeljima. Ko je kriv za ovu svau? Verovatno oboje. Obino majka mnogo bolje zna probleme dece i mukarcu je uvek pre nego to donese odluku vezanu za lanove porodice bolje da se posavetuje sa svojom suprugom. Tada e odluka biti bolja i oev autoritet imati mnogo veu teinu. A ena s druge strane ne treba da pokree raspravu u prisustvu dece i da srozava oev autoritet. Ako u nekom vanom i zamrenom pitanju mukarac odbije da donese odluku govorei: "Ne znam ta da odluim. Draga, donesi odluku sama," on se odrie svog zvanja mukarca. Ovo su nedopustive rei za oveka koji sebe smatra pravim mukarcem. Meutim, ovakve stvari se ipak esto dogaaju. Na primer, mu kae eni da sama donese odluku. I sad reenje koje je ena donela mu treba da smatra svojim reenjem. Ako se odjednom pokae da je odluka nepravilna mu nema prava da za to krivi enu. "Predao sam ti svoje pravo da donosi odluku i ja u odgovarati za nju kao za svoju sopstvenu," tako treba da razmilja svaki pravi mukarac. Odgovornost. Mukarac snosi odgovornost za sve u svojoj porodici! ak i za ono to se dogaa bez njegove dozvole ili uprkos njegovoj zabrani. Ako sin razbije prozor otac nema prava da kae: "Nisam ja razbio, pitajte sina." Za mukarca je nedolino da se izvinjava pred gostima koji su doli iznenada: "Izvinite zbog nereda, ena nije stigla da pospremi." Ako ak stvarno ena nije uspela da pospremi, svejedno mukarac treba da kae: "Oprostite, nismo stigli da pospremimo." U ovom mi sadri se mnogo toga. Tamo gde mu je sposoban na takvu odgovornost za sve to se dogaa u porodici ena e se oseati zaista zatienom. Zatita. Mukarac mora da brani svoju porodicu od svake tue intervencije, koja moe da narui mir u porodici. Ovde se ima u vidu i isto materijalna dobrobit u porodici i duevni mir. Na primer, ako otac porodice osea da televizor loe utie na dete i ono postaje neobuzdano, on je duan da presee gledanje emisija koje su tetne po dete i da stoji na strai njegovog duevnog zdravlja. Uzgred reeno, o televiziji. Ja bih posavetovao roditeljima da zatite decu od savremenih video i televizijskih programa, dozvolivi im da kod kue gledaju samo videokasete sa starim sovjetskim filmovima i crtanim filmovima koji se u ogromnom broju slobodno prodaju u nae vreme.

Mu treba da brani svoju porodicu od intervencije bliskih roaka u porodine stvari. Setimo se rei iz Biblije: zato e ostaviti ovek svog oca i svoju majku svoju, i prilepie se za enu svoju; i bie jedno telo (1 Mojs. 2, 24). Vrlo esto se roditelji (naroito majke) meaju u porodine stvari svoje dece. Dunost svakog hrianina je da slua roditelje, ali ako roditelji unose razdor u porodicu deca imaju potpuno pravo da ne posluaju. Takoe, kad roditelji zahtevaju od svoje dece da uine greh. Ako majka primorava kerku da ide na abortus, onda je posluanje roditeljima ve neumesno. Posluanje Bogu Koji je rekao "ne ubij" je iznad posluanja roditeljima. Na primer, majka poinje da biva ljubomorna na svoju snahu prema sinu koji ima ve 28 godina. To je delimino razumljivo, njena "mrvica" pripada nekoj tuoj eni. Kad je nasamo sa sinom majka poinje da mu ukazuje nedostatke njegove ene, zahteva da je izgrdi, da je ispravlja. Ali sin treba da ustane u zatitu svoje porodice i da presee sline razgovore s majkom. Beseda 10 Ja sam odrastao[1] (Pubertet)

Za osnivanje porodice po mom miljenju devojka i momak moraju imati odreene neophodne kvalitete. Danas bih eleo da popriamo o osobini koja je zajednika za mukarce i ene. LJudi koji stupaju u brak moraju biti odrasli, ili zreli. Svima je jasno da niko ne moe da stvori porodicu sa 10 godina. Desetogodinji ovek je jo uvek dete. ak i ako to bude jako lepo vaspitan deak i ako u budunosti bude dobar porodian ovek, sa 10 godina on nije u stanju da stvori porodicu. Porodicu moe da osnuje samo odrastao ovek. Vi ste sad u prelaznom periodu, odnosno u uzrastu kad se prelazi iz dejeg stanja u odraslo. I fizioloka zrelost ovde nije pokazatelj. Na primer, blagoverni knez Aleksandar Nevski je ve sa 15 godina vladao u Novgorodu, u ovoj ogromnoj severnoj prestonici Rusije, a sa 19 godina je postao Nevski, jer je osvojio pobedu u bici na Nevi, koja mu je donela ogromnu slavu. A savremeni 15-godinji mladi je po pravilu nesposoban da odgovara ak i za sebe, a ne za druge ljude. Po mojim posmatranjima danas odrastanje kod savremenih momaka nastupa sa 22-25 godina, a kod devojaka sa 18-20 godina. To je veoma kasno, jer se u prolim vekovima devojci dozvoljavalo da stupi u brak sa 14 godina, a momcima sa 16 godina. Do ovog doba mladi ljudi su morali biti u potpunosti zreli. Danas u pokuati da objasnim ta znai biti odrastao. U pitanju o porodici, o stupanju u brak tema zrelosti ima ogromnu vanost. Radi se o tome to i dete moe da se zaljubi, ali da voli moe samo odrastao ovek. Deca mogu da se igraju odnosa odraslih, ali ne mogu da grade ove odnose istinski. Zato ne bi bilo loe da se mladi par uveri da li je sposoban za tako odgovoran korak pre nego to osnuje porodicu. U odraslom oveku bih istakao dve vrlo vane osobine: - samostalnost (sloboda, nezavisnost);

- odgovornost za druge ljude. Siguran sam da se kod veine vas zrelost asocira sa slobodom. Dete je, kau, siroto bie koje nema svoju volju; umesto njega sve odluuju roditelji, ono mora da slua uitelje itd. Odrastao ovek je potpuno druga stvar, on moe da radi ta hoe. Dete svako vaspitava, a hajde probaj da prevaspita odraslog. Molim vas, mila deco, koja sad prelazite u stanje odraslog, recite ko najvie ometa vau slobodu. Sluam i piem na tabli vae izjave:

Roditelji Uitelji Starija braa i sestre Milicija Saobraajna milicija itd.

Da, mislim da moete jo dugo da nastavite ovaj spisak. Meutim, ini mi se da ste zaboravili neto veoma vano. Zaboravili ste Boga. Kao verujui ovek mogu da kaem da nau slobodu najvie ometa Bog! Zaista, zamislite ivot hrianina koji duboko veruje u Boga. Svake srede i petka hriani poste, odnosno ne jedu meso, mlene proizvode, jaja itd. Dolazi sreda, hou da jedem sendvi s kobasicom, a kau mi: "Ne sme!" Kakva je tu sloboda?! Svake nedelje svi hriani treba da budu u hramu. Zamislite kako je to strano: jedini slobodan dan kad ovek moe due da se valja u krevetu, treba da provodi u hramu. A zapovesti Boije? Ovo se ne sme, ovo se ne radi - sve same zabrane. Od roditelja se moe pobei ili ovek moe makar da se zakljua od njih, od uitelja moe da se sakrije, ak i od milicije moe da pobegne, a eto od Boga nigde ne moe da se sakrije. Dakle, eto ko najvie moe da ometa nau slobodu! Ovo se vrlo dobro moe izraziti jednom reenicom:

Ako nema Boga, sve se moe!

elim da pojedem "snikers" sam i da ga ne delim ni sa kim. Molim, zakljuao sam se u sobu i jedem. To je sve! Niko mi ne smeta, niko me ne vidi. To je tano ako nema Boga. A ako postoji? Kuda onda da pobegnem? Bog je svuda! Zato imam samo dva izlaza: ili da prestanem da budem

pohlepan i da sve ponem da delim sa svima ili da dokaem samom sebi i da poverujem da Boga nema. Bezbonici su se upravo ovim bavili, odnosno dokazivanjem da Boga nema. Hajde da na trenutak zamenimo mesta. Sad nisam svetenik, a vi niste deaci i devojice, sad ste vi vernici, a ja sam okoreli bezbonik. I ja u vam sad dokazati da Boga nema i da zato mogu da radim sve ta elim. Dakle, vi vernici ste izmislili sebi nekog Boga, a ja u vam na brzinu dokazati da nema Boga Kojeg ste vi izmislili, prosto ne moe Ga biti. Vi uite da je Bog najvia Sila, da je Bog svemogu. Ali takav Bog ne moe da postoji. ujte: a da li va svemogui Bog moe da napravi kamen koji Sam ne moe da podigne? Hajde da razmislimo zajedno. Mogua su dva odgovora: moe ili ne moe. Varijanta prva: Bog ne moe da stvori takav kamen. To je i trebalo dokazati - Bog nije svemogu! Varijanta druga: Bog moe da stvori takav kamen. Ali onda Bog nee moi da podigne ovaj kamen, prestae da bude svemogu, to je i trebalo dokazati! Bezbonici su ovakve dokaze o nepostojanju Boga vrlo esto navodili u 18. i 19. veku. Ovo je prvi pogled na temu "Bog i sloboda": Bog je najvea smetnja na putu ka potpunoj slobodi. Ako pak Boga nema sve je mogue. Zato ako hou da radim ta mi je volja Bog ne sme da postoji. Meutim, postoji i drugi - pravoslavni pogled na odnose izmeu Boga i slobode. Zato, vratimo se u svoje normalno stanje, sad sam ja ponovo svetenik, a vi ste deaci i devojice. Kao svetenik moram da izjavim da Bog nije smetnja za nau slobodu. Zbog ega? Pokuau da objasnim. Vratiu se doskoici bezbonika o kamenu koji nije mogue podignuti. Za vernika Bog ipak postoji i On je zaista svemogu. Radi se o tome to je Bog ipak stvorio kamen koji Sam ne moe da podigne i istovremeno je Bog podigao ovaj kamen. Niko ne zna koji je to divan kamen?.. To je ovek! Bog je stvorio oveka i dao mu je slobodu. LJudska sloboda je jedno od najvanijih svojstava ljudske prirode. To je deo obraza Boijeg koji je oveku darovan. I to je divno, Sam Bog ne moe da oduzme oveku slobodu. Bog na primer ne moe da natera oveka da Ga zavoli. Bog ne moe da natera oveka da postane dobar. Da bi ga naterao da Ga zavoli On treba prethodno da mu oduzme slobodu, a bez slobode ovek postaje ivotinja. ivot ivotinje se regulie instinktima i refleksima a ovde nema slobode. Mnoge ivotinje se mogu naterati da zavole. Baci psu svakog dana pare mesa i videe da e te on uskoro zavoleti zbog toga. A ovek nije pas, njega ne moe da natera da zavoli, on je zaista upravo onaj kamen koji Bog ne moe da podigne. Samo to to je Bog stvorio oveka je zauujui dogaaj. Pre stvaranja oveka (i anela koji takoe poseduju slobodu) u svetu je bila prisutna samo jedna volja - volja Boija. Sve se potinjavalo Bogu. Pojavljuje se ovek i u svetu nastaje jo mnotvo razliitih volja. Danas preko

6 milijardi ljudi svojom voljom utie na svet. Bog se stvarajui oveka odrekao autokratije u svetu, ovek je prizvan da bude satvorac Bogu, ali bi mogao da bude i razruitelj sveta. Bog stvara oveka znajui da ovek, poto je slobodan, moe i da se usprotivi svom Tvorcu i pritom Bog nee moi da primora oveka da se popravi. Ovde moe da se postavi pitanje. Kako Bog ne moe da natera oveka da neto uradi? Da uzme i da ga zaustavi? Ide ovek s pitoljem na ubistvo, pritiska oroz, ali se Bog mea - ali pitolj zataji, jo jednom pritiska oroz - jo jednom pitolj zataji. Ili drugi primer iz Starog Zaveta. Car Ahav alje pedeset vojnika da ubiju proroka Iliju. Prorok se moli, s neba silazi oganj. I tako tri puta. Bog moe Svojom voljom da presee dejstvo ljudske volje. Ali pogledajte paljivo. Bog moe da prekine dejstvo, ali ne moe da natera oveka da promeni svoje elje, svoju volju. ovek smilja ubistvo, uzima pitolj, pritiska oroz - pitolj zataji, onda uzima no, zamahuje, ali se no lomi, ovek se baca na rtvu - ali odjednom ga pogaa iznenadna bolest i on pada u iznemoglosti. Meutim, ak i dok lei on moe da ne prestane da eli smrt drugog oveka. Bog ne moe da natera zloinca da voli svoju rtvu! Potrudimo se da jasno podelimo dve vrste slobode. Sloboda biva spoljanja, i unutranja. Ovo su potpuno razliite stvari, meusobno potpuno nezavisne. Na primer, na poetku hrianstva je bilo mnogo muenika koji su bili robovi. Evo ovakav rob-hrianin nije imao nikakvu slobodu. Dolazi njegov gospodar s ibom, primorava ga da vue kamenje u kamenolomu i rob posluno ispunjava njegovu volju. On nije slobodan. Ali evo, dolaze progonitelji hriana i govore: "Odreci se Hrista! Pokloni se naim idolima." A on odgovara: "Ne! Niko ne moe da me odvoji od Hrista!" Progonitelji mue hrianina, ali on ostaje neumoljiv. Oni mogu ak da ga nateraju na silu da klekne na kolena pred idolom, ali ne mogu da ga nateraju da se iskreno pokloni idolu u svom srcu. Niko ne moe da oduzme unutranju slobodu! Ni roditelji, ni uitelji, ni milicija, ni GAI, ni muitelji, i to je najudnije, ak ni Bog ne moe da mu oduzme ovu slobodu! Evo zbog ega na zemlji postoje ratovi. "A zato va dobri Bog ne moe da zabrani sve ratove?" Moe da zabrani, ali kakva je vajda od ove zabrane? Poeo je rat - svi topovi su se pokvarili, ljudi uzimaju mitraljeze, mitraljezi se kvare, ljudi uzimaju automate, i oni se kvare, uzimaju noeve, zatim dolazi do tue. Bog ne moe da uniti u ljudskom srcu mrnju, zavist i neprijateljstvo bez ovekove volje. O spoljanjoj slobodi ak nije ni zanimljivo govoriti. Ona zavisi od hiljadu sluajnosti. Ja na primer idem putem, kola se kvare. Pre minut sam bio slobodan u svojim dejstvima, a sad stojim. Dvadeset kilometara imam u jednu stranu do najblieg nastanjenog mesta, dvadeset do drugog. Nita ne mogu da uradim. Imao sam slobodu, a sad je nemam. Hou da pogledam film na videu, sedam pred ekran, ukljuujem, a u tom trenutku nestaje struja. Opet nisam slobodan u svom izboru i moram da se bavim neim drugim. Eto vam i sva vaa spoljanja sloboda. Naveu jo jedan primer, koji ilustruje razliku izmeu unutranje i spoljanje slobode. Crtam na tabli dva oveuljka. Poznato je da jedan od njih moe da ide kuda hoe, a drugi nije slobodan u svom kretanju. Pitanje: ko je od njih slobodniji? Svima je jasno da je prvi - on ide kuda hoe, slobodan je. Ali precizirajmo malo situaciju. Ispostavlja se da ova dva oveka stoje na krovu viespratnice. Prvom oveku su vezane oi i on ne zna gde se nalazi, a drugom su otvorene i on

sve vidi odlino. Ko je sad slobodniji? Drugi? Ali gledajte: prvi ovek moe da ide kuda hoe poto ne vidi, kakva je opasnost pred njim. On moe mirno da ide pored provalije i da se na plai, jer je ne vidi. A drugi? Vidite njegova dejstva. On se ne pribliava ivici krova blie od tri metra, oprezno obilazi sva klizava mesta, vrlo je ogranien u svojim dejstvima. Ovde se ne sme, ovde je opasno, tamo nije sigurno. On ak nije slobodan na izboru puta kretanja. Meutim, ipak je svima jasno da je on slobodniji. Zato? Prvi ovek vezanih oiju moe da se kree kuda hoe, ali ova spoljanja sloboda kroz dve minute dovodi do neopreznog kretanja, ovek se oklizne i stropotava. ak i ako preivi bie u gipsu i od njegove slobode nee nita ostati. Zapamtimo to. Spoljanja sloboda (po principu "ta hou, to i radim") vrlo brzo dovodi do gubitka svake slobode. "Ja sam odrastao ovek," izjavljuje 15-godinji mladi "ve mogu da pijem i da puim, niko ne moe da mi zabrani!" Ali do 18 godine on postaje alkoholiar. Gde je njegova sloboda? "Ja sam slobodan ovek, ako hou pijem, a ako neu ne pijem." Sve je tano, samo to on sad uvek eli da pije. On vie ne moe da ne eli. ovek je izgubio slobodu - ne moe da ne eli! Zar je narkoman slobodan ovek? Naravno da ne moe. Samo to nije vazan konopcem i nisu mu lisice na rukama, ali je njegova dua vezana grehovnom strau. Sve elje su usmerene u istom pravcu - da se uprica. I ova nesloboda je gora od svakog zatvora. Na primer, mladi pita: "A ta mi smeta da budem intimno blizak s mojom devojkom? Mi smo slobodni ljudi!" Smeta to to posle ove bliskosti vie neete biti slobodni. Vaa oseanja, volja i razum e se promeniti, i uopte nee biti usmereni na unutranji svet onog drugog, ve na telesno zadovoljstvo. Uzgred reeno, rekao bih da Crkva uopte nita ne zabranjuje i ne moe da zabrani. Crkva samo upozorava, jer postoje elementarni zakoni naeg ivota, koje ne treba kriti. Ne pijte otrov otrovaete se, ne skaite kroz prozor - razbiete se. Isto tako i Crkva upozorava: "Nemoj da pui - posle nee moi da ostavi, ne pij - postae pijanica, nemoj da bludnii - kasnije nee moi da zavoli i da osnuje pravu porodicu, ne kradi - izgubie dobrotu i milosre, potuj oca i majku - inae te nee voleti tvoja deca" itd. Istinska sloboda se sastoji u slobodi od strasti. Upravo strasti liavaju oveka unutranje slobode. Strasti liavaju oveka onoga to ak ni Bog ne moe da oduzme. ovek eli da voli svoju enu, da se ne ljuti, da se ne gnevi na nju, ali strast gneva ga savladava. Bilo bi mu drago da se zaustavi za vreme skandala, ali ne moe i vatra meusobne neprijatnosti se jo vie rasplamsava. ovek hoe da smra, da se ne prejeda, da jede manje slatkia i poslastica, ali ga savladava strast prema prejedanju. I posle svakog obroka ovek se ponovo i ponovo goji. Da se ne bi izgubila ova sloboda potreban je stalni trud. U Crkvi postoji dosta postova. Broj posnih dana kad se ne dozvoljava da se jedu odreene namirnice u proseku iznosi 180-200 dana, odnosno polovinu svih dana u godini. ini se da je za savremenog neverujueg oveka uasno da posti polovinu svih dana u godini. Meutim, za ovekovu duu je to krajnje korisno. ovek nije vezan za jelo. On u svakom momentu s lakoom moe da se odrekne neega. ovek se lako navikava da se neeg odrekne. Kao to e vojnik ako se navikao na komfor u mirno vreme biti

nepouzdan za vreme rata isto tako i ovek koji se navikao na komfor lako gubi duevnu ravnoteu u razliitim iskuenjima. Uzgred budi reeno, treba istai da zahvaljujui postu ovek moe ne samo da savlada svoju elju, na primer, elju da pojede kobasicu, ne moe ak ni da upravlja svojim oseanjima i uopte ne eli da je jede. Pijanica ne moe da ne eli da ne pije. On ne vlada svojim oseanjima. On je rob svoje elje. A post mu pomae da upravlja svojim eljama. Na primer, post ne pretpostavlja uzdravanje od jela, ve i uzdravanje od suprunike bliskosti uoi posnog dana. Za veinu ljudi je to glupost. "Nije valjda! Crkva e da se mea u moj intimni ivot i da mi kae kad u da spavam sa enom, a kad neu." Ali vernici se u svom porodinom ivotu zahvaljujui postu ue da upravljaju svojim oseanjima. "Sutra je postan dan i mi emo odloiti svoju elju ove noi." I zaista, suprunici nee imati ovu elju. Zato je to vano u branom ivotu? Supruga se razbolela ili je zatrudnela i ne moe da ima supruniku bliskost. U normalnoj porodici ovo ne izaziva nikakvu tragediju. Suprug u svakom momentu moe da upravlja svojim oseanjima i eljama. Ovako se stie istinska sloboda. Savremena psihoterapija, proeta frojdistikim idejama, e sa stranica novina i asopisa stalno tvrditi da je uzdranje opasno za psihu. Nezadovoljene elje se, kau, skupljaju u podsvesti, i ovo je bremenito psihikim rastrojstvima. Ali ljudi su u Rusiji tako iveli vekovima i nije bilo nikakvih neuroza. Prosto, Frojdove ideje se ne odnose na stabilne, dobre porodice. U ovakvim porodicima suprunici umeju da upravljaju svojim eljama. Psihiko rastrojstvo se pojavljuje kod oveka koji gleda razvratne filmove, ita pornografska ili erotska izdanja, odnosno na svaki nain uzbuuje u sebi bludnu elju, ali ne moe da je zadovolji (nema para da plati prostitutki, a besplatno niko nee s njim u krevet). Eto upravo ovde e ovek biti na granici ludila. Ali nee biti krivo prinudno uzdranje, ve razuzdanost ula. A kad ovek moe da upravlja svojim eljama, nema nikakvih nezadovoljenih elja i nikakva razorna psihika energija se ne skuplja u podsvesti. Vrlo je lako dobiti ir na elucu ako ovek za vreme posta ide po prodavnicama i gleda raznorazne delikatese i mirie dimljenu kobasicu. Vrlo brzo e od takvih dejstava krenuti pljuvaka. Poee da se lui eludani sok. Od nezadovoljene elje poee da se razvijaju i psihike bolesti i ir na elucu. Ali uzrok bolesti uopte nee biti post, ve ovekovo nerazumno ponaanje. U principu nije teko nauiti upravljati svojim oseanjima. Ovde nema skoro nikakve mudrosti. Glavna tajna se sastoji samo u tome da ovek treba da se bori sa svojim oseanjima dok su jo mala i dok moe da izae na kraj s njima. Ne dozvoljavaj sebi slobodno optenje s predstavnicima drugog pola pa e se kontrolisati. im je momak dozvolio sebi da dotakne devojku sposobnost da upravlja sobom se ve pomalo gubi. Uzgred reeno, samo blizak ovek moe da dodiruje tue telo, na primer, mu, ali nipoto ne bilo koji poznati momak. Kad ima mnogo slobode u optenju nesrea nije daleko. Drugi princip: izbegavaj sluajeve koji vode ka pojaavanju elja. Ako eli da sauva iste odnose s devojkom - uvaj svoja oseanja: ne treba da ostaje s njom nasamo u stanu kad je kasno. Ovde je isto kao s postom. Ako eli da posti vrlo je lako, samo nemoj da ide na ona mesta gde miriu peena piletina, peljmeni i okoladne bombone.

Pravoslavni suprunici, koji umeju da poste uvek su poeljni jedno za drugo. Ne dolazi do prezasienja u oseanjima. Posle dugih postova radost meusobne bliskosti e biti novi medeni mesec. esto upravo prezasienje gura ljude na prevaru radi dobijanja novih oseanja s novim partnerom. Meusobno oekivanje bliskosti jako odlikuje blagoestivu porodicu od para gde se bliskost odvija bez reda i esto sve zavisi od raspoloenja i elje samo jednog od suprunika. Ali vratimo se crteu s dva oveuljka. Gledajui ga moe se dati jo jedna definicija istinske slobode. Dok je spoljanja sloboda ivot po principu "sve to hou to i mogu", unutranja sloboda je vienje. Ovu definiciju u napisati na tabli.

Sloboda je vienje.

Zaista, ovek koji vidi kuda stupa svojom nogom i do ega ovo moe da dovede je mnogo slobodniji od slepog oveka. Istinska sloboda se sastoji u sposobnosti da ovek vidi posledice svojih postupaka. Verujui ovek nee gledati razvratne slike i zagledati se u polugole devojke koje idu ulicom. "On ne sme da gleda, znai, nije slobodan," moe se pomisliti za takvog oveka. Ali u stvari, on samim tim brani svoju slobodu. "elim da volim svoju enu i samo nju," evo ta u sebi misli ovaj ovek. I on je zaista voli, plai se da e izgubiti ljubav i ne eli da vara suprugu, ak ni u mislima. U Jevanelju Gospod kae da svako ko gleda enu sa eljom ve ini preljubu s njom u svom srcu (Mt. 5, 28). Prava prevara uvek poinje od slobodnog ponaanja, od prevare u mislima, u pogledima. A posle prave prevare ovek vie ne moe da voli svoju enu isto, ak ni ako poeli. On je izgubio svoju sposobnost da voli. Ako ovek slomi nogu ne moe da igra, gubi ovu sposobnost. Isto se deava u ovekovoj dui. Posle prevare ovek ne moe da voli enu kao to je voleo ranije, ne moe da voli decu kao to je voleo ranije. ovek koji je ukrao neto ne moe vie da bude milosrdan. U njegovoj dui se neto slomilo, njegovo srce je postalo kameno, i neka sposobnost due je izgubljena. Slobodan ovek je onaj ko moe da kae: "Ne elim da gledam ovaj prizor zato to znam kakvu u tetu imati od toga." Praktino svako zna privlanu silu televizije. Upadljiv spot bukvalno ne daje oveku mogunost da odvoji od njega svoj pogled. ovek je oparan i gubi svoju slobodu. Prava sloboda je da se mirno iskljui televizor u trenutku kad se na njemu prikazuje jarki, ali tetan prizor. Meutim, treba se zadrati i na ovako vanom pitanju: a kako stei sposobnost da ovek vidi posledice svih svojih postupaka? Naveu primer. Zamislimo mranu prljavu sobu u kojoj ima toliko mnogo ubreta da u sobu ne dospeva nijedan sunev zrak. ta vidi vlasnik sobe ako nema struje u ovoj sobi? Nita! Ima mnogo prljavtine, ali se ne vidi. Da bi se izbavio od ove prljavtine on poinje da sprema sobu. Prvo to treba uiniti jeste da opere prozor u svojoj sobi. Prvi zrak sunca pada u sobu. ta vidi domain u ovom polumraku? Prvo vidi samo velike predmete: orman, koji stoji ukrivo, prevrnuti sto, razbacane stolice. Domain sve ovo stavlja na svoje mesto. U sobi je postalo ve mnogo istije, dakle svetlije. Sad moe dobro da uoi sitnije

predmete: knjige su razbacane, novine su raskupusane. ovek sprema i to. Ponovo postaje svetlije... I tako korak po korak, svaki put je sve svetlije i istije. Kad je sreivanje zavreno, sve blista, sve se sija, svaka trunica praine se vidi, on hoe sve da izbrie, svaka stvar koja se ne nalazi na svom mestu se vidi i ovek eli da je pospremi. Po pravoslavnom crkvenom uenju neto slino se dogaa s ovekom za vreme ispovesti. ovek je prvi put doao na ispovest. Po pravilu, ne moe odmah da kae sve svoje grehove, ve samo dva-tri greha, ali takva koja mu savest ne dozvoljava da zaboravi. U dui mu postaje istije, dakle, svetlije. Posle izvesnog vremena ovek poinje da vidi ono to ranije nikad nije video u sebi. Ponovo se ispoveda i pokuava da se izbavi od ovog greha i u dui mu postaje jo svetlije... itd. Kad se ovek stalno ispoveda njegova dua lii na istu pometenu sobu, gde se vidi svaka trunica. Ako je ovek nauio da vidi najsitnije grehove to znai da je malo verovatno da e doi do tekih grehova. U stvari, sitni grehovi uopte nisu istni, to su prosto prvi koraci ka tekim grehovima. Ako ih ovek uini lako e doi do teih. A onaj ko ne uini prvi korak nikad im se nee pribliiti. Ali vratimo se onome od ega smo zapoeli razgovore. Vi ste u pubertetu. Do 15-16 godine on treba ve da se zavrava, ali danas detinjstvo i izlaz iz njega mogu da se odue jako mnogo. Jo nedavno se pojam "omladina" odnosio na uzrast od 14 do 28 godina. Danas su granice pomerene i omladinom se nazivaju ljudi do 30 godina. Moe se rei da je zvanino priznata injenica jo veeg kanjenja ljudi u pubertetu - sve do 30 godina. Pubertet se za vas zavrava onda kad ponete da se brinete ne za spoljanju slobodu (odnosno: kako se izbaviti od uticaja odraslih?), nego za to da stvorite stabilnu porodicu. Ako mladi pod slobodom jo uvek shvata samo spoljanju slobodu i tei samo prema njoj ta je za njega porodica? Teret! Oma oko vrata! Setimo se da je porodica kao par konja upregnut u kola koji se vuku po bespuu. Prava porodica poinje tamo gde ovek kae: "Gotovo! Sad je za mene na prvom mestu porodica, a zatim sve moje line elje." Odnosno, poinje da deluje princip: "Neu da radim ono to ja hou, ve ono to je korisno za moju porodicu." Naizgled, kakva je tu sloboda? LJubav je odgovornost. Odgovornost znai da su ti vezane ruke i noge; mora da se bavi sportom sa decom, mora da radi s njima domai, mora..., mora..., mora... Ali izgubivi spoljanju slobodu, tanije dobrovoljno je se odrekavi u ime istinske slobode, ovek dobija neto neobino - slobodu da voli, da voli lako i isto! I radost od ove slobode pokriva sve nezgode i liavanja, zato to ovek stie sreu. Na kraju u istai da sam meu osobinama odraslog oveka na poetku razgovora istakao sposobnost da se snosi odgovornost i za druge ljude. To je takoe vrlo vana crta odraslog oveka. Ako se samostalnost i sloboda tiu pre svega samog oveka sposobnost da se upravlja sopstvenim oseanjima, odgovornost je ve nastavak ove sposobnosti, to je sposobnost da ovek ne odgovara samo za sebe, ve i za druge. Mu treba da ume da odgovara za enu, a ena za decu. Ve smo vie puta govorili da je ljubav odgovornost. Ali sve poinje od sposobnosti da upravlja sobom i svojim oseanjima, od sticanja istinske unutranje slobode - slobode od strasti.

NAPOMENE: 1. Beseda je ponekad praena gledanjem filma "Poetak" (razgovor s uenicima starijih razreda pedagoga J.A.Avdejenko, videostudija "Radonje").

Beseda 11 Unutranje ustrojstvo porodice Narod je iv organizam, ije su elije porodice. Ako se narui porodino ustrojstvo naroda, drutvo se ozbiljno razboljeva. Upravo u porodici dolazi do prenoenja iskustva jednog narataja drugom. Ako sin radi pored oca - rame uz rame - upravo ovde on stie ivo ivotno iskustvo. Mi kao narod slabimo zato to je snaga naroda u jaini porodice, a porodica se u Rusiji praktino unitava. LJubav prema bilo emu (prema domovini, prema celom svetu, prema sluajnom prolazniku itd.) poinje od ljubavi u porodici, poto je porodica jedino mestu u kojem ovek izuava kolu ljubavi. A savremeno ustrojstvo ivota nimalo ne podrava jaanje porodice, ve je naprotiv unitava. Istai u nekoliko strana u pitanju unutranjeg ustrojstva savremene porodice.

Status porodice

Poeu od toga da sama porodica mora da ima vrlo visok status pre svega za samog oveka. Ako porodica ne zauzima jedno od najvanijih mesta u ovekovom ivotu, nikad mu nee poi za rukom da stvori stabilnu porodicu. U sovjetsko vreme se vrlo esto lansirala parola "Drutveni interesi su iznad linih". Ova apsolutno lana postavka je remetila svu hijerahiju vrednosti u sovjetskom oveku. Porodica u ovoj hijerarhiji uopte ne postoji. Postoje nekakvi apstraktni drutveni interesi i postoje lini. A u koje interese spadaju porodini: u drutvene ili line? Ovde je poinjala zbrka. U zavisnosti od situacije porodini interesi su se uvrtavali as u drutvene, as u line. Meutim, ipak su e porodini problemi ee spadali u drutvene, odnosno u line, odnosno manje vane nego to su

drutveni, poto su za izgradnju komunizma bili potrebni pouzdani ljudi - koji nisu vezani bilo kakvim linim interesima. ovek koji je vezan za porodicu (uostalom, kao i za zemlju) nije bio pouzdan za komunizam. Zato je epoha izgradnje komunizma ili socijalizma jako podrila sve porodine navike Rusa. A posle perestrojke je jako oslabljena porodica dola do stanja potpune degradacije. Iako je ideal stabilne porodice jo uvek iv u naem narodu, ivo iskustvo toga kako se stvara ovakva porodica smo u mnogome izgubili. Kod pravoslavnog savremenog porodinog oveka porodica zauzima potpuno jasno i glasno mesto u hijerahiji vrednosti. Sistem ovih vrednosti je sledei: Bog - porodica - drutveno sluenje (ili sluenje ljudima) - lini interesi. Porodica stoji na drugom mestu posle Boga, mnogo iznad drutvenog sluenja, a tim vie iznad linih interesa. ta oznaava ovakav sistem vrednosti? Ako mu nagovara enu na abortus (odnosno na ubistvo), posluanje Bogu je iznad posluanja muu. U datom sluaju, ako mu insistira na abortusu, ena moe ak da podnese zahtev za razvod. Raspad porodice je u ovom sluaju manja nesrea od naruavanja zapovesti "Ne ubij!". Ili drugi slian primer. Ako ovek, da bi spasio sina od zasluene kazne eli da ide na prestup koji mu omoguava njegova funkcija, bolje je da se zaustavi, jer je potovanje zapovesti Boijih iznad brige o blinjem. Ali, evo drugog primera. Mu kategorino protestvuje protiv toga da ena ide u hram. Kako je bolje da ena postupi? Da li ona takoe moe da podnese zahtev za razvod kao u sluaju s abortusom? U ovom sluaju ipak ne moe da se razvede. Ako u ovom sluaju mu ne navodi enu na krenje zapovesti i ne primorava je da se odrekne Boga, eni je bolje da popusti i da ne ide u hram neko vreme. Odlazak u hram u ovom sluaju moe biti uvrten u enine line interese. Zato je bolje da sauva porodicu ne odlazei u hram, ali da pritom ostaje verna Bogu u svom srcu. U ovom sluaju je porodica vanija. Ako porodini interesi primoravaju mua ili enu da napuste vanu funkciju a pritom moe da postrada ak i preduzee, ovek treba da ode ne sumnjajui, jer je porodica vanija. I tako dalje. Jo jednom u ponoviti: porodica je iznad svega osim Boga. Naalost, ovakav odnos prema porodici se danas vrlo retko moe sresti.

>ivotna sredina

Roditelji porodino iskustvo prenose na decu. Zato u nainiti nekoliko opaski povodom vaspitavanja dece. Porodica je normalna sredina za vaspitavanje. Meutim, gde se vaspitavaju savremena deca? Zar u porodicama? Od ranog detinjstva dete se daje u vrti, zatim u kolu. U vrtiu dete provodi oko 8 sati dnevno, a s roditeljima opti otprilike isto toliko. Doba kad dete ide u vrti je najvanije za formiranje linosti, a polovinu ukupnog vremena dete provodi u sredini, koja nimalo ne lii na porodinu domau atmosferu. Po emu se atmosfera u porodici razlikuje od dejeg vrtia? Kao prvo, u porodici postoji jasna hijerarhijska struktura. Postoje odrasli, postoje stariji braa i sestre, postoje mlai. Dete ima odreeno mesto u ovoj hijerarhiji. Kao drugo, svi ljudi koji ga okruuju kod kue su bliski roaci s kojima je ono vezano za itav ivot. U dejem vrtiu uopte nije tako. Dete se nalazi u

kolektivu vrnjaka. Hijerarhijske strukture skoro da nema. Postoji jedan vaspita na celu grupu, zato se vei deo svih konflikata u detetovom ivotu odvija prilikom komuniciranja s vrnjacima. U kolektivu vrnjaka su svi jednaki, ovde nema starijih i mlaih. Ovo je potpuno neprirodna atmosfera. Neprirodna je makar zato to Gospod nije dao eni sposobnost da odjednom rodi po petnaestoro-dvadesetoro deice koja bi bila ravnopravna u porodici. Sve vaspitanje u porodici se gradi na tome to se mlai navikavaju na posluanje starijima, a stariji se navikavaju da se brinu o mlaima. Kad dete proe dvostruku kolu (kolu posluanja i kolu brige) ono odrasta kao normalan ovek - posluan i brian. U dejem vrtiu dete pohaa potpuno drugu kolu - kolu ravnopravnosti. Sva deca imaju ista prava i obaveze. Deca se ue da ive zajedno bez konflikata: da se ne tuku, da se ne svaaju. Nita vie! Sve ovo postoji i u porodici. Ali u dejem vrtiu nema duha posluanja i brige kojim je proeta porodina atmosfera. Ako bismo pripremali dete za to da nikada nee stvarati porodicu, da e celog ivota iveti u opteitijima nikad nee zauzimati efovsku dunost i nikad nee biti potinjen, onda je vaspitanje u dejem vrtu potpuno prihvatljivo. Ako elimo da odgajimo budueg porodinog oveka deji vrti je krajnje tetan. Ako elimo da odgajimo pravog graanina krajnje je poeljno vaspitanje upravo u porodici. Celo drutvo je organizovano hijerarhijiski. Postoji rukovodstvo i postoje potinjeni. Svako ima svoja prava i svoje obaveze i svako ima svoju odgovornost. Dete upravo u porodici usvaja pravilan odnos prema starijima i mlaima i ono na ta nailazi u odraslom ivotu, usvojio je jo u detinjstvu. U vrtiu su svi ljudi privremeni. Vaspitai se menjaju po odreenom rasporedu, sama deca nisu vezana jedno za drugo niim osim dejeg druenja. Danas se druimo, sutra emo se posvaati. Deca ne odgovaraju jedni za druge. A u porodici deca ne mogu dugo da ive u svai, naroito ako su mala. Ovo prosto nee dozvoliti roditelji koji e svim silama pomiriti decu. Brat i sestra ostaju bliski za ceo ivot i roditelji ih od ranog detinjstva ue da je svaa uasan i potpuno nedopustiv dogaaj u njihovim ivotima. U vrtiu konflikti mogu da imaju potpuno drugaiji ishod: dugotrajna meusobna ozlojeenost, dete moe da se razie s najboljim drugom, moe ak da pree u drugu grupu ili drugi vrti.

Pravilna hijerarhija u porodici

Porodica je hijerarhina i ovo je vrlo vano, ali je za vaspitanje potrebna pravilna hijerarhija: otac - majka - deda i baka - stariji braa i sestre - ja - mlai. Svaki lan mora da ima svoje mesto u ovoj hijerarhiji. Uzgred reeno, u navedenoj emi deda i baka stoje na drugom mestu posle roditelja. Ovakvo stanje stvari postoji u sluaju da je starija generacija ve ostarila i da je sama predala stareinstvo svojoj deci. Sluao sam prie od starijih ljudi o tome da je u starim porodicama obavezno nastupao momenat kad je ostareli glava porodice pozivao svog sina i predavao mu svoje obaveze. Ova pravilna hijerarhija ne sme da se naruava. Ako ena staje na prvo mesto ovo remeti porodicu. O ovome smo ve govorili u razgovoru o tome ko je glava porodice. Meutim, postoji

jo jedno esto izopaavanje u ustrojstvu savremenih porodica. Ispostavlja se da je esto potajna glava u porodici dete. Pokuau da objasnim ta se ima u vidu. Jedan pravoslavni psiholog istie da je u sovjetskoj pedagogici 50-ih godina dolo do prevrata. Bila je objavljena svima nama poznata deviza: "Sve najbolje - deci." Mi smo se toliko navikli na nju da ne sumnjamo u njenu istinitost. Da bi se objasnilo roditeljima odakle potiu njihove nevolje s decom ovaj psiholog je roditeljima postavljao pitanje: "Ko u vaoj porodici dobija najbolji komad?" - "Naravno, dete," sledi odgovor. A upravo ovo je znak toga da su svi odnosi u porodici izvrnuti. Poeemo od toga da uopte ne treba da postoje najbolji komadi u porodici. Prvi i najvei komad treba da dobija otac. Istiem jo jednom: ne najbolji, ve prvi i najvei. Drugi i manji komad ide majci, a dalje svim ostalima - dekama i bakama, i na kraju, deci. Ovako je uvek bilo u porodicama s tradicionalnim pravoslavnim ustrojstvom. esto sam pitao starije ljude o tome kako je proticao ruak u starim porodicama. Svaki put sam sluao neto slino. Na sto je stavljan bakra sa orbom. Jedan za sve! Nikakvih najboljih komada, svi su jeli iz jednog bakraa. Prvi je poinjao da jede otac, pre njega niko nije mogao da zahvati orbu svojom kaikom. Na poetku niko nije jeo meso iz orbe. Na kraju, kad bi pojeli svu tenost otac bi jednom udario kaikom po bakrau i to je bio signal da moe da se jede meso. Za stolom niko nije razgovarao i do zavretka ruka niko nije mogao da ustane od stola samovoljno. Ovakvo stanje se u ruskim porodicama u provinciji odralo do kraja 40-ih godina. Tek poetkom 50-ih godina se u seoskim porodicama pojavljuje posue za svakog lana porodice. Pre toga je svako imao samo svoju kaiku. Ako se u selu odravala svadba posue se skupljalo po celom selu. Tako je bilo u svim slojevima. I u trgovakim i u plemikim porodicama potovanje starijih je proimalo itavo ustrojstvo ivota. Jedna parohijanka je priala da je kad je s porodicom prvi put otputovala iz Moskve na selo na celo leto, otkrila mnogo toga. Jednom se vratila iz bate kui s jednom kominicom, metankom. Ona je pre svega, kao i uvek, odmah poela da sprema da jedu deca kako bi se potkrepila posle posla. "ta to radi?" s uenjem je pita kominica. "Kako ta? Hranim decu." "Prvo nahrani domaina! Vidi ti nje!" Tek tada se ova parohijanka prvi put zamislila nad tim da u porodici treba da postoji glava porodice kojeg treba potovati i da treba navikavati decu na to da potuju oca. Elementarna pravila porodinog ivota, koje je znala obina seoska ena predstavljala su otkrovenje za gradsku enu koja je stekla visoko obrazovanje, mnogo itala i smatrala sebe sasvim dobrom suprugom. Na parohiji na kojoj sam inio prve svoje korake u crkvenom ivotu (a i na mnogim drugim parohijama) gotovo uvek sam video istu sliku. Za vreme Priea prva su prilazila deca, zatim odrasli - i mukarci i ene pomeano. Smatrao sam da je ovo potpuno normalno i ispravno. Meutim, itajui jednom drevne crkvene spomenike naiao sam na opis poretka kako se Prieu prilazilo u drevnoj Crkvi. Prvo su se prieivali klirici (pojci, teevi), zatim mirjani: mukarci, ene i tek na kraju - deca. Prvo sam se zaudio: kako to?! Primoravaju sirotu decu da ekaju! Kasnije je uenje zamenilo shvatanje da tako i treba da bude. Uzgred reeno, sasvim mala deca se ipak nisu prieivala na kraju, ve prosto na rukama svojih oeva i majki, pristupajui zajedno s njima Prieu, a samostalna deca, koju ne treba stalno drati za ruku su zaista ila kasnije. Tako i treba da bude ako elimo da odgajimo dobru decu koja znaju svoje mesto u ivotu.

Zbog ega dete dobija najbolje pare u porodici? Zbog toga to je malo? U tom sluaju, roditelji, uvajte se! Dete vrlo lako usvaja to da ima neke privilegije prosto zbog toga to je malo. Umesto da odrastu do 16-17 godina savremeni momci odrastaju tek oko 25, a devojke koje su se u prolim vekovima ponekad venavale ve sa 14 godina, odrastaju tek oko 20 godina. Do 17 godina roditelji razmaze svoje detece, a onda se ude zbog ega njihovi sinovi ne ele da zarauju sebi za ivot, ve i dalje zahtevaju od roditelja pomo kao neto to se podrazumeva samo po sebi. Pritom, fiziko odrastanje nastupa u istom uzrastu kad i treba: devojka je fizioloki ve sposobna da postane majka, a momak je fizioloki sposoban da postane otac. Meutim, oni nisu na to moralno spremni. Dete ne sme da ima bilo kakve privilegije, bilo kakva posebna prava koja bi mu davala prednost u odnosu na roditelje. Ono mora da zna svoje mesto u porodici. Dete mora imati jasne predstave o hijerarhiji u porodici: "otac - majka - deda i baka - stariji braa i sestre - ja - mlai braa i sestre". Ako u toku 17 godina dete ili ve pubertetlija stalno usvaja: "Meni pripada najbolji komad zato to sam mali. Ja mogu da ne radim u bati zato to sam mali. Mogu da ne pomaem mami zato to sam mali i jo ne umem da metem," ovakav odnos prema svetu koji ga okruuje e mu ostati do kraja ivota. Prvo je ono malo zato to jo ne ide u kolu. Zatim je malo zato to jo tek ide u kolu. Onda je malo zato to tek ide na fakultet. Dalje je jo uvek malo, zato to je mlad strunjak. I sve ovo vreme ovek trai neke privilegije zato to je mali. Naravno, treba uzimati u obzir godine dece i ne traiti od njih ono to nisu u stanju da rade, ali besplatne privilegije ne treba da postoje.

Veza izmeu generacija

Verovatno ste sluali prie o deci-tarzanima koja su odrasla meu ivotinjama. Poznato je nekoliko ovakvih sluajeva, i to je glavno, ovu decu praktino nije bilo mogue vratiti ljudskom nainu ivota. Za vaspitavanje dece potrebna je ljudska sredina, a u vujoj sredini odrasta vuk. Dodao bih jo i sledee: za vaspitavanje odraslog oveka potrebna je sredina odraslih ljudi. Dananje dete je uronjeno u deju sredinu svojih vrnjaka ili prosto deju sredinu - vrti, kola, deji kamp. Kontakt izmeu dece i odraslih je krajnje ogranien. Meutim, posle ovakvog vaspitavanja ne treba se uditi infantilnosti dece, ne treba se uditi zbog ega ona tako polako odrastaju. Navikla su na to da budu deca. Kad se dete vaspitava u porodici od stalnog optenja s odraslima ono usvaja zreo odnos prema ivotu. O tome smo ve malo govorili. Za vaspitanje odraslog oveka zahteva se vrsta veza izmeu generacija. im oslabimo vezu izmeu generacija (upisavi dete u vrti, kolu itd.), izgubie se ogromno iskustvo koje se skupljalo stotinama godina, a svaka nova generacija e poeti da izmilja rupu na saksiji. itavo ustrojstvo savremene porodice praktino unitava vezu izmeu generacija. Otac ceo dan provodi na poslu daleko od porodice. Ovo je prvi udarac po porodici. Kakvima deca vide svoje roditelje? Otac je doao umoran s posla, lee na krevet i poinje da ita novine. ta poinje da radi moj najstariji sin kad ja dolazim kui umoran i prilegnem? On odmah lee na kau ili na pod i poinje

da se glupira (ne mogu da naem drugu re). Ovako on podraava odraslima. Primoran sam da nateram sebe da ustanem i da ponem neto da radim da se sin ne bi potpuno navikao na nerad. Nekada nije postojao ovakav jaz meu generacijama. 90% itavog stanovnitva su bili seljaci. Otac je radio ili kod kue ili nedaleko od kue i deca su od najranijeg uzrasta uestvovala u svim poslovima. Dete je usvajalo marljivost od najranijih godina. Deca su poinjala da rade ve od 4 godine. Deaci su esto pomagali oevima u polju, a devojice su pomagale majci u kui. Nedavno sam u dokumentarnom filmu video kadrove snimljene jo pre revolucije, kako petogodinji-estogodinji deak sam upravlja konjiem i drlja zemlju. Setimo se istog onog Nekrasova o "seljaiu k'o naprstak". Ali nije samo u seljatvu postojala vrsta veza meu generacijama. Trgovci su esto prodavnice drali u kui i opet su se deca od malih nogu uila da pomau oevima da vode domainstvo. Jednom sam u vozu na dugim relacijama podugo razgovarao s jednom enom-lekarem koja je u toku razgovora izjavila: "Dobar lekar moe da bude odgajen samo u treoj-etvrtoj generaciji. Ja predajem na medicinskom fakultetu i odlino vidim da je dobar lekar u prvoj generaciji velika retkost." Kao primer je navela svoje poznanike - nasledne lekare. "Tamo postoji posebna atmosfera, tamo dete ve od detinjstva poznaje svu medicinsku terminologiju poto roditelji esto diskutuju o svojim problemima. On ve u srednjim razredima lako vlada raznim medicinskim prirunicima i enciklopedijama. Ve u poslednjem razredu kole on je gotov bolniar iako jo nije stekao nikakvo medicinsko obrazovanje. Meutim, glavno je da je on ve upio brian odnos prema bolesnicima koji je primio od svojih roditelja." Skreem vau panju - tek kroz 3-4 generacije moe da se nakupi iskustvo. Na primer, blagoestivi carevi su se vaspitavali u nekoliko generacija. Po pravilu, mudar vladar je postajao onaj ko je jo od detinjstva bio posveen u sve unutranje i spoljanje probleme drave, ko je video svog roditelja kako donosi odluke, ko je video do ega dovode ove odluke nakon mnogo godina. Ovakav vladar je po pravilu mnogo mudriji od oveka koji je do vlasti doao po principu skorojevia i to je jo zbog toga to su carevi ranije snosili odgovornost za svoj narod i za svoje odluke do kraja svog ivota. Zemlja koja menja vladare je poput ene koja menja svoje mueve, dok glava porodice - mu - treba da bude jedan i za ceo ivot. Nije sluajno to to je venanje na carstvo slino Tajni venanja supruga. U oba sluaja odgovornost se prima za ceo ivot. Danas veina ena radi. Ako majka odlazi na posao, ostavljajui svoju porodicu, to je drugi i glavni udarac za porodicu. Na jednom od seminara posveenih temi vaspitavanja dece jedna predstavnica odeljenja za maloletnike je podelila s prisutnima svoje utiske. Dok u porodici pije samo otac deca su jo normalna i porodica se jo ne moe nazvati nesrenom. Ali ako poinje da pije i majka deca sigurno dospevaju u kategoriju teke dece, a porodica - u kategoriju nesrenih. Neto slino se moe rei i za sve porodice. Kad je iz porodice na posao otiao otac - to jo nije najstranije, ali ako iz porodice odlazi majka, porodica konano propada. U toku celog dana tata je na poslu, mama je na poslu, deca su u dejem vrtiu ili u koli. Gde je porodica? Moe se odgovoriti: ali uvee se svi okupljaju, za vikend su takoe svi zajedno. Ali kakav je po pravilu, uvee i u toku vikenda cilj odraslih? Cilj je u veini sluajeva jedan - da se odmore. A deca esto i u ovo vreme bee da se proetaju ili da posede kod drugova. Svaka generacija raste sama po sebi. Zato se danas kod mnoge dece otkrivaju psihiki poremeaji? Zato to je porodica koja je uvek bila jak tit, zatita za deju duu, danas unitena. Umesto toplog doma ostalo je zgarite.

Ali, kako se ivotno iskustvo prenosi s kolena na koleno? Ovo iskustvo se po pravilu prenosi kroz zajedniki rad. Otac radi sa sinom i ovaj svom svojom duom upija oev odnos prema ivotu. Ne pomau razgovor i pouka, ve samo zajednika delatnost. Mi smo u nedeljnoj koli u naem hramu naili na ovaj problem. Mi odrasli imamo iskustvo crkvenog ivota s decom koja su veinom dola kod nas iz porodica van Crkve, koja imaju elju da postanu zajedniari u ovom iskustvu. Ali ocrkvljenje dece ide vrlo teko - jer mi nismo roditelji i ne moemo da ivimo s njima. A efikasnost asova veronauke je vrlo mala. Jer ta je sat-dva nedeljno u ivotu deteta kad ono jurca sa svojim drugovima napolju po tri-etiri sata svakodnevno? Naravno, ulica u njegovom ivotu zauzima mnogo vanije mesto. asovi veronauke su potrebni, ali oni donose sutinsku korist samo u sluaju da je cela porodica verujua, da se deca vaspitavaju u crkvenom duhu i da se ovi asovi odravaju kao pomo roditeljima, da bi se deci dala sistematska znanja o Bogu i Crkvi, to ne mogu da uine svi roditelji. I ispostavlja se da su jedino mesto gde smo zaista, makar nekako mogli da uinimo decu zajedniarima crkvnog ivota bili deji radni kampovi. Na dve nedelje smo putovali u neko selo, postavljali atore nedaleko od hrama i iveli maksimalno sve radei svojim rukama. Samo ovde, kad smo bili s decom rame uz rame, svih 24 asa dnevno, kad su ivela i radila s nama, dolazilo je do pravog bruenja karaktera i pravog prenoenja ivotnog iskustva. A dok savremena deca rastu u svojoj generaciji ne optei sa starijima, ona se "krkaju u sopstvenom sosu", to teko da e biti korisno za njih. Problemi oeva i dece, po mom miljenju su se u ovim razmerama pojavljivali iskljuivo u 1819. veku, od kad je poela da se klima porodina tradicija u najviim drutvenim krugovima. Pred oima su mi porodice koje rade na zemlji. Deca su u ovim porodicima prvi pomonici i nikakve konflikte izmeu oeva i dece koji su uobiajeni za na drutvni ivot tamo nisam video. Jedan savremeni pisac vrlo tano pie da postoje dva naina ivota: gradski i seoski. Na selu su deca potrebna, poto su potrebni pomonici u domainstvu. Posao u selu nije tako kvalifikovan i odraslima mogu dobro da pomau i deca, - zahteva se samo usrednost, marljivost, strpljivost itd. Sva ova svojstva se i vaspitavaju seoskim ivotom. U gradu je sve drugaije, tamo se odvija industrijalizacija, a upravo industrijalizacija jako unitava porodicu poto se sad zahteva sve vie i vie visokokvalifikovan, specijalizovan rad. I ako je ranije otac mogao da povede maloletnog sina na polje da mu pomae da ore zemlju ili da kosi travu danas ne moe da ga povede u atomsku centralu i da radi pored aparata s kompjuterskim programskim upravljanjem. A i kerka danas ne moe nikako da pomogne mami u voenju knjigovodstva u preduzeu. Visoka kvalifikacija u potpunosti oduzima mogunost malom sinu da stoji pored oca, a kerki pored majke. Visokokvalifikovanom strunjaku su deca samo smetnja u njihovom poslu.

Deca - mali odrasli ljudi

Mladi ljudi danas odrastaju jako sporo. Infantilizam pubertetlija je ukorenjen u naem ivotnom ustrojstvu i obinim predstavama o deci. Ranije je ivot primoravao da se deca na rad navikavaju

otprilike od 4 godine. Od 7 godina sva deca su poinjala da se ispovedaju, odnosno ve s se uila da snose odgovornost za svaki svoj postupak. Na dete se prilino rano gledalo kao na oveka koji se sprema da bude odrastao. Ono je za ovo bilo bilo planski pripremano. Zaista, na dete treba gledati kao na malog odraslog oveka. A princip vaspitanja u nae vreme se vrlo jasno moe formulisati reima jedne moderne pesme: "Igraj dok si mlad." Dok je dete malo njemu se mnogo dozvoljava. Ovo dovodi do toga da e ak i dvadesetogodinjeg dugajliju mamica i dalje paziti i maziti. A skoro je nezamislivo da se dete natera da radi s 4-5 godina: "Ono je jo malo!" A kad se strunjaci odjednom sete sveopteg zaostajanja dece oni poinju da razvijaju dete vetaki. Izmiljaju razliite razvojne programe, igre. Ali sve je ovo znak toga da deca oigledno neto ne dobijaju ak i u normalnim porodicama. A deca ne dobijaju elementarno optenje s odraslima, njima nije potrebno detinjasto optenje, ve odraslo. Ne treba roditelji da se sputaju do nivoa deteta i da poinju da tre, skau, preskau, prave kule i gradove, odrasli treba da primaju decu u svoj odrasli ivot. Ako je dete ukljueno u ivot odraslih, ono e biti razvijeno! A savremeno dete je ukljueno u ivot svojih vrnjaka, a ne odraslih. U jednoj koli u Taldomu u zbornici visi lep plakat s reima: "Ispriaj mi i ja u zaboraviti, pokai mi i zapamtiu, uradi sa mnom i nauiu." ini mi se da ove rei svi roditelji treba da napiu velikim slovima u svom stanu. Stvarno, ako dete zna da majka radi negde u fabrici i da je udarnik, to uopte ne znai da e odrasti kao vredno. Dobro je ako svojim oima vidi kako majka stalno radi, pere sudove, sprema kuu, pere ve, ali to jo ne znai da e ono biti vredno. Treba zajedno s detetom prati sudove, sreivati s njim kuu, navikavati se na pranje (odnosno initi ga uesnikom svog odraslog ivota) i tada postoji nada da e dete biti vredno. Dete ve sa tri godine moe da pere sudove. Ono se raduje to uestvuje u ivotu odraslih. Sva deca stalno imitiraju odrasle, samo im treba omoguiti da ostvare svoju elju u pravom radu. Imamo poznanicu ija deca ponekad dolaze kod nas u goste. Jednom smo ovoj deci dali u ruke noeve da bi zajedno s nama ljutila krompir i nije bilo kraja dejem oduevljenju. Ona su uvek elela da naue da iste krompir veto kao mama, ali su po reima iste ove mame jo mali za ovaj posao. A ovde su im omoguili da malo rade kao odrasli. Oni su poeli namerno ee da dolaze kod nas i da nas mole da nam u neemu pomognu. Ispostavlja se da se roditelji ne plae da daju svoju decu u raznorazne sekcije za razvoj dece od tri-etiri godine, a strano je dati detetu od tri godine no koji nije preterano otar da bi iseklo peurke za orbu. Sve zavisi od ustrojstva porodice - roditelji stalno treba da budu usmereni na to da vaspitaju sebi pomonike. Savremene mame i tate se oduevljeno smeju i likuju videi kako njihova mila kerka igra, imitirajui zvezde pop-muzike, koje vidi na televizijskom ekranu. Jano je da su u ovom sluaju roditelji nastrojeni na to da vaspitaju estradnu pevaicu a ne pomonicu sebi. Deca vrlo dobro oseaju ta se roditeljima svia i ta treba raditi da bi im se ugodilo. Moj deda se oenio bakom kad je ona imala 14 godina. Odvezao je daleko na jug gde je video da je zemlja dobra kad je sluio vojsku. Sa 14 godina ona je bila prava domaica u kui. Prilikom pravilnog vaspitanja u ovom uzrastu devojke su ve potpuno sposobne da samostalno vode celo

domainstvo i unutranje su spremne za materinstvo. Uzgred reeno i danas su devojke na selu s 12-13 godina ve odline domaice. Roditelji devojice treba da tee ka tome da vaspitaju devojku koja e sa 14 godina biti potpuno samostalna domaica. Kako ovo ostvariti? ini mi se da je vrlo vano da se ne propusti vreme. Svakom roditelju su potrebna neka najelementarnija znanja. Jer u razvoju deteta postoje odreene faze kad se u njemu formiraju ove ili one sposobnosti. Psiholozima su one dobro poznate. Naalost, u koli se ne predaju ak ni elementarna znanja o dejog psihologiji, iako e sva ova znanja praktino svima biti jako korisna, jer ogroman broj dananjih aka e postati roditelji. Na primer, ako trener vodi koarkaku sekciju on mora da zna da tanost uta zavisi od precizne koordinacij pokreta. Ova kordinacija se formira sa 12-14 godina. Ovo znai da ako je dete dolo u sekciju kad ve ima 15 godina, ono nikad nee imati dobar ut, poto je vreme kad su se formirali njegovi miii, nervni zavreci, koji odgovaraju za preciznost uta ve proputeno. Uzgred reeno, upravo u ovom uzrastu poinje radna obuka u kolama. Vano je da se u ovo doba dete naui da dri u rukama eki, testeru, rafciger. Iako je dete trebalo da naui da radi jo ranije, upravo u ovom uzrastu se u njemu razvija sposobnost za precizne i prefinjene poslove i upravo u ovom uzrastu se moe vaspitati majstor svog zanata, koji e imati "zlatne ruke". Upravo u ovom uzrastu - od 12 godina - se deca daju u umetniku kolu zato to postaju sposobna da prefinjenim pokretom olovke ili kiice prenose svoju zamisao. I ova sposobnost nije povezana samo s razvojem miia, ve i s razvojem duevnih moi, pojavom sposobnosti osmiljavanja lepote i sposobnosti da se prenese harmonija. U razvoju dece takoe postoji odreena etapa kad se utemeljuje sama navika na posao. Ovo je otprilike uzrast od 4 do 6 godina. Upravo u ovom uzrastu ovek treba da pone da navikava dete na rad. Ono stvarno jo nije sposobno za dugotrajan, uporan i temeljan rad. Ipak dete ve treba da zna ta je rad. Ono mora da ima odreene obaveze u kui. Ako se propusti ovaj uzrast, bie praktino beskorisno navikavati dete na rad. Ono e verovatno i moi da napravi neku stvar tako da bude veoma lepa, ali sam posao nee voleti i nee praviti sline lepe stvari. Na primer, jo je rano slati dete u prodavnicu po hleb kad ono ima dve i po ili tri godine. Ono prosto ne ume da upravlja svojim oseanjima. Na primer, ako naie na putu na maku sve je gotovo: potrae za njom zaboravivi na tamo neku prodavnicu. Ako dete hoe da se rita u krevetu ne moete da ga naterate da se ne rita. Ono nema gde da utroi energiju i ne upravlja sobom ak ni ako ga budete kanjavali kaiem ili rukom po turu. Ve minut posle kazne noge e opet poeti da se ritaju, ali posle tri godine kod deteta se pojavljuje sposobnost da upravlja svojim eljama. U njemu e se javiti elja da potri za makom, ali ono ve moe da savlada jednu svoju elju i da ispuni drugu - da doe do prodavnice. Kod deteta se pomalo ispoljava odgovornost za posao koji mu je poveren. Ova nova sposobnost treba da se razvija zato ve od etiri godine dete treba navikavati na neke stalne obaveze kod kue. Inae e vreme da bi mu se ulila vrednoa i odgovornost biti proputeno. Kad dete malo odraste njega je mogue i treba ga uiniti zajedniarem u pravilnom planiranju svog ivota. Jednom sam uo priu jedne ene koja jo nije bila u poznim godinama o tome kako ona ui svoju unuku. Kad unuka dugo moli baku da joj kupi neto vee (kasetofon, odeu i t.sl)

baka postupa na sledei nain. Ona kupuje stvar, ali ne prosto tako, ve je uzima na kredit. Kad se kod unuke posle izvesnog vremena pojavi nova elja da kupi neto baka joj odgovara: "Priekaj. Da li se sea, kupile smo kasetofon? Zasad jo nismo ni njega otplatile. Sad tedimo novac da bismo to otplatile. A kad otplatimo ovu stvar kupiemo novu." Ovako se unuka od detinjstva ui da planira svoje trokove i da poredi svoje elje i mogunosti. Ova unuka je od detinjstva posveena u ivot odraslih i uestvuje u njemu stiui navike donoenja odluka i odgovornosti za njih.

Najamnitvo (neuvarnost)

Jo jedan problem je vezan za to to savremeni mukarac prestaje da bude domain, kako u svojoj porodici tako i na svojoj zemlji, u svom poslu, - prestaje da bude domain uopte. Glavni pravac savremene industrije je stvaranje monih velikih preduzea, pri emu se dostie najmanja nabavna cena robe. Sve ovo zahteva usku specijalizaciju rada - jedne fabrike prave navrtke, druge rafove, tree spajaju navrtke sa rafovima u jedinstven mehanizam. U ovakvom sistemu voenja domainstva svi mi postajemo rafovi ogromnog mehanizma. Industrijalizacija je praktino istisnula naturalnu privredu. Svi ovo doivljavaju kao plodove civilizacije. Izgleda da je naturalna priroda kad je ovek sve radio svojim rukama - i orao, i kosio i pravio kuu nepovratno otila u prolost. Meutim, ovo dostignue nije dobro za sve. Savremeno industrijsko ustrojstvo ivota unitava drutvo iznutra i najvie razlae porodicu. Mukarac mora da bude glava porodica. Ovakav je bio uvek ranije. On je bio i glava porodice i domain na svojoj zemlji i u svojoj kui. Sad je ovek postao najamnik, a ne domain. Sasvim uobiajena razmiljanja: "Doao sam u fabriku, odradio odavde dovde i otiao kui. A nou, ak i ako eksplodira ja u malo postradati. Naravno, ao mi je da traim novi posao, a tako, u principu, nita strano, moe da se preivi. U sluaju nesree drava je svejedno obavezna da mi nae neki posao." Ovakva atmosfera praktino ubija odgovornost u starijoj generaciji. Ako ne odmah, onda postepeno. Makar time to uopte ne pomae da se razvija ova odgovornost. ta znai biti odgovoran? Ako danas ne posejem sutra moja i ja deca neemo imati ta da jedemo. Ako ne nahranim svoju stoku ona e posle nekoliko dana uginuti. Odnosno sam ivot ui odgovornosti, domainskom odnosu, zato to je ovek bio gazda svog posla. U savremenom ustrojstvu ivota se mnogo toga promenilo. O tome kada i koliko da se seje neka razmilja agronom. O tome da hrani stoku neka razmilja zootehniar: "Moj posao je mali, ako mi kau ja u da uradim, a sam da se trpam, ne, izvinite." Gubitak domainskog odnosa, odnosno najamnitvo, unitava srednju generaciju, i prirodno, prenosi se na mlau generaciju. Mudar, odgovoran odnos prema ivotu vaspitava se u toku nekoliko generacija, a da se izgubi moe vrlo lako i brzo.

Lino domainstvo, malo porodino preduzee je najpovoljnija atmosfera za vaspitavanje odnosa prema ivotu koji je danas izgubljen. Naravno, naturalna privreda se vie ne moe vratiti, ali vas pozivam da se ne oduevljavate previe dostignuima civilizacije, ve da imate na umu ime emo morati da platimo ova dostignua. Ako izbor oznaava vrlo jasno: "ta je za vas vanije: plodovi civilizacije ili stabilna porodica?" nesumnjivo u izabrati stabilnu porodicu. Podsetiu da je industrijski nain ivota jo raskida vezu izmeu generacija, o tome smo govorili sasvim nedavno.

Odsustvo ideologije

Sve ranije navedene karakteristike su postojale u sovjetsko vreme. Posle perestrojke su se pojavile nove pojave, koje jo vie izopauju staro ustrojstvo ivota. Jedna od najvanijih crta savremenog ivota je odsustvo bilo kakve dravne ili makar drutveno priznate ideologije. Pokuaji da se hrianski pogled na svet prenese posle dugog perioda bezbonitva esto se doivljavaju kao pokuaji popova da navuku u hramove to vie ljudi kako bi napunili svoje depove. Vie nije mogue vratiti se komunistikoj ideologiji posle svega onoga to nam se pria o zverstvima boljevika. Meutim, vaspitanje bez ideologije je praktino nezamislivo. Moe se ak rei da je ideologija upravo sistem vaspitavanja (kako odraslih, tako i dece). Ideologija pretpostavlja postojanje ideala (junaka, primera iz ivota dostojnih podraavanja), moralnih normi (ta je dobro i ta je loe) i hijerahije vrednosti (na primer, drutveni interesi su iznad linih). Ideologija kao sistem vaspitavanja moe da bude i hrianska ako drava pone da vaspitava mlade generacije na primeru hrianskih muenika i podvinika, ako uzme zapovesti Boije kao moralne norme i ako se bude orijentisala na hriansku hijerarhiju vrednosti (na primer "Traite pre svega Carstvo Boije i ostalo e vam se pridodati"). Neka jo niste spremni za to da se u potpunosti pridravate hrianskog naina ivota i da vaspitavate decu na primerima pravoslavnih svetaca, ali eleo bih da svi oni koji sede u uionici zapamte da treba da se uvate ako u vaoj porodici ne bude nikakve ideologije. Drvo raste pravo ako tei ka suncu. Liite ga izvora svetlosti i ono e biti nakazno. Detetova dua zahteva primere za podraavanje. Ako ih ne date detetu ili ako ne budete pazili na ono to se detetu nudi kao ideal, ono nee podraavati onome to vi budete hteli. Dete treba bukvalno okruiti slikama i primerima koje smatrate korisnima. Ruske bajke, dobri stari sovjetski filmovi i crtani filmovi evo ta moe da ispuni duu deteta divnim, dobrim i mudrim primerima. Svaka jarka slika ostavlja u dui deteta duboki trag. Ako dozvoljavate detetu da gleda sve odreda na televiziji nevolja nije daleko. Dete upija sve, posebno pamti ponaanje odraslih i podraava im. Ako dete vidi reklamu na televiziji kako drutvo zdravih mukaraca skae od radosti kad na njih s neba padne sanduk piva ono e zapamtiti da na re "pivo" treba skakati i radovati se. Ako

dete vidi na televiziji kako zdravi mukarci iskolae oi na mini-suknju koja prolazi i namiguju jedan drugom s izgledom znalca, ono e razgledati noge svojih drugarica u koli i namigivati svojim drugovima. To e za njega biti norma ponaanja. Danas neki, a moda i veina roditelja smatra da dete treba da zna sve strane ivota. "Neka dete sve zna! Inae e odrasti u uslovima staklene bate i nee izdrati iskuenja koja ga zadese." Ili je drugi ovek sporio sa mnom i govorio: "Pa ako mu zabranim da gleda televizor, a on ode kod drugova i tamo bude gledao otvorenih usta ono to mu kod kue ne dozvoljavaju. Bolje neka sve gleda kod kue, zato emo znati ta se s njim deava. A zabranjeno voe je uvek slatko!" Povodom ovakvih razmiljanja treba istai tri momenta. Kao prvo, zadatak vaspitavanja, naravno, nije u zabranama. Kako mi je rekao jedan jeromonah zadatak vaspitavanja je u tome da se kod deteta razvije ukus i shvatanje ta je dobro i ta je loe, da detetu samom bude neprijatno da gleda lo film. Kao drugo, da bi dete moglo samo da ocenjuje, ono prvo treba da da obrazac, po kome e sve raunati, s kojim e sve da poredi. Zato je vrlo vano da se u ranom detinjstvu dete duhovno hrani samo iz istih izvora. Na primer, ako dete budu okruivala remek-dela sovjetske multiplikacije kao "Crveni cveti", "Pinokio", "Carica-aba", "Konji-grbonji" koji su snimljeni 40-60 godina savremeni crtani film s tuama i amaranjem dete e oigledno oceniti kao rav i samo nee poeleti da ga gleda. U jednoj porodici smo videli kako deca odmah zovu roditelje kad vide na ekranu neto savremeno-napadno, na ta nisu navikli. Ona odmah oseaju da e sad biti neto okrutno, i mole roditelje da bre iskljue televizor. Ne plaim se da e moje dete pritom odrasti kao nena biljka koja je gajena pod staklenim zvonom. Sve je upravo obrnuto: samo uvajui dete od filmova koji unitavaju njegovu psihu ono moe da se odgaji kao jako. Kad sadimo drvo shvatamo da ono nee odmah postati snano i vrsto. Dok je malo, ono moe lako biti zgaeno, prelomljeno, iupano iz zemlje ili na kraju, iskriviti da bi raslo krivo. Ali proi e 10-15 godina i vie ne moe da ga slomi. Isto tako i ljudska dua. Ako je dua uvek teila ka Nebu ovek e iveti poteno i prosto. Ako je ljudska dua jo u detinjstvu izranavljena grehovima, trag od toga e takoe ostati za ceo ivot. Tako ako se dua i nervni sistem deteta "prekaljuju" prizorima krvi i ubistva, u stvari e u njemu prosto ogrubeti srce i kad bude videlo prizor prave boli ona nee biti primeena. I ako odjednom roditeljima bude loe, srce njihovog voljenog "prekaljenog" eda e utati i u ovom srcu se tako nee nai ni kap alosti ili samilosti. Vaspitanje pretpostavlja stvaranje odreene hijerarhije vrednosti kod oveka. Bez ove hijerarhije nije mogue ocenjivati situaciju i donositi odluke. Na primer, novinaru neko predlae da napie neistinit lanak za poprilinu sumu. Ako je u njegovoj hijerarhiji vrednosti savest na prvom mestu, on lako odbija ponudu. To je normalan, poten ovek. Ako su za njega na prvom mestu pare on lako pristaje. To je oigledan nitkov. A ako ovek nema nikakve principe? Ovo e biti postpuno neprincipijelen ovek i zato je vrlo opasan. On je u izvesnom smislu gori od oiglednog nitkova, jer ne zna ta od njega da oekuje. Jedan savremeni bogoslov je govorio upravo ovako. Ne uiti dete nikakvom moralu je isto to i ne uiti oveka jeziku. Ima roditelja koji kau: "Ne elim da biram umesto deteta, neka odraste i samo izabere veru." Ali neka onda ovi roditelji budu dosledni i neka ne biraju jezik za svoje dete, neka ono odraste i samo izabere kojim jezikom e govoriti: na francuskom, engleskom ili

kineskom. "Ne, ne, ta vam je, ono e odrasti kao zaostalo. Kako to, da ga ne uimo jeziku?!" Negodovae roditelji. A ne dajui detetu nikakvu veru mi ga odgajamo kao moralno zaostalo. U ono vreme kad u njegovoj dui treba da se formiraju norme ponaanje i predstave o tome ta je dobro i ta je ravo, roditelji su odluili da to preute. Dok se u sovjetsko vreme ideologijom bavila kola, savremeni sistem obrazovanja se sad bavi samo golim informacijama, sumom znanja. "Znanje je sila" - je duboko lana parola. Nije vana samo injenica, ve i njena ocena. A da bi se neto ocenilo potrebna je skala, taka odbrojavanja, koliina znanja ovde nimalo nee pomoi. Potreban je sistem vrednosti: ta je dobro i ta je loe. Postepeno dolazi do zamene vrednosti: profesionalizam se ceni vie nego pristojnost, dobrota i potenje. Nova generacija juri za profesionalizmom, ali to je strano. ovekova srea 90% ako ne i vie, zavisi od njegove porodice od toga kako e umeti da uredi svoju kuu, kakva e u njoj biti atmosfera. Savremeni roditelji se bave pripremanjem dece za budui ivot tako to ih upisuju na prestian fakultet. A zar nije bolje vaspitati skromnog, vrednog oveka koji e vrsto stajati na nogama ak i za vreme kataklizmi? Profesionalizam ne daje sreu. Mnogi ljudi koji su ostvarili izuzetne uspehe na poslu, ali zbog toga nisu sauvali svoju porodicu sa 40-45 godina staju pred prilino stranim pitanjem: a zato mi je sve ovo potrebno? Kome je od toga postalo bolje? I eleo bih da istaknem jo jednu posledicu toga to nemamo nikakvu ideologiju. To je prisustvo namernog razvraivanja mlade generacije. O tome zato je ovo strano za svakog oveka, ini mi se da je bilo mnogo rei. Razvraeno dete nikad nee postati dobar graanin. Dete ne ume da izlazi na kraj s jakim utiscima sa strastima u zaetku. A sad, posle perestrojke, na dete se od samog detinjstva vri pritisak od strane itave industrije razonode i polastica, a u starijem uzrastu - seksualno razvraivanje. Dok ova industrija bude delovala nije mogue nadati se vaspitanju dobre generacije. Draga deco, kad vi odrastete uinite sve da u naoj zemlji vau decu niko ne moe da razvrauje.

Zakljuak

Dragi moji treaci! Nemojte misliti da samo ja znam sve ono o emu sam vam priao. Iskustvo mog ivota je premalo da bi reeno proisticalo iz njega. Pokuao sam da vam ispriam neto o iskustvu koje se stvaralo vekovima. Ovo iskustvo uva Sveta Crkva. Sad sam vam ispriao samo mali deo onoga to Crkva zna. Danas sam doao kod vas da bih podelio ovo iskustvo. Da biste saznali vie, sad ve morate da doete u hram. Nadam se da emo se sresti. Do vienja. Beseda 12 Kako sauvati porodicu?[1]

Danas se jako mnogo brakova raspada, po savremenoj statistici - oko 70% brakova, odnosno dve treine, to je uasna cifra. Istraiva Sorokin, koji je, ini mi se, negde 20-ih godina istraivao ovo pitanje pisao je: "Kod nas na 10.000 brakova ima 89 razvoda," odnosno, to je bilo manje od 1%. On je govorio: "To je straan pad morala za Rusiju." A danas je ve 70 puta vie od 1%, i pad porodice kao institucije je straan. Sociolozi istiu mnogo razliitih uzroka. Naravno, svi ovi uzroci se ne mogu smatrati valjanima, zato to se, na primer, esto navodi uzrok kao to je psiholoka nespojivost - razliitost karaktera. Pa, jasno je da se mukarac i ena u svakom sluaju psiholoki razlikuju i da ne moe da postoji dvoje potpuno idealnih ljudi. Zatim, navodi se odsustvo zajednikih interesovanja. Takoe, zar se to moe smatrati razlogom, odnosno ozbiljnim razlogom za razvod? Jer, kakva mogu biti zajednika interesovanja? Ako je muu zanimljiva sama ena, sve to zanima nju, zanimae i njega, i sve to zanima njega, zanimae i nju, ovde u principu ne moe da se desi da ne postoje zajednika interesovanja zato to je zanimljiv mu sa svim svojim interesovanjima i ena sa svim svojim interesovanjima. Dakle, ena sa svim svojim interesovanjima je zanimljiva, i ovde oigledno nedostaje neto drugo. Neki govore o odsustvu ljubavi. Naravno, odsustvo ljubavi je navodno ozbiljan uzrok, ali treba imati na umu da ljudi i ne mogu da stupe u brak i da se pritom nadaju da e se ljubav odmah pojaviti. LJubav se raa, nju treba gajiti, treba je vaspitavati. I to je prva tema od koje poinjem asove s uenicima starijih razreda. Ovu temu zapoinjem odmah, na prvom asu - trudim se da krupnim slovima napiem: Nije mogue stuputi u brak iz ljubavi. Razume se, oni se ude - kako nije mogue? Kaem im: "Da, svi vi imate nameru da stupite u brak iz ljubavi, brak bez ljubavi je uasna stvar, ipak, bez obzira na to, zapamtite da brak iz ljubavi u principu nije mogu." Naravno, trudim se da objasnim da jo nijedan ovek na zemlji nije stupao u brak iz ljubavi. Namerno se trudim da to istaknem, zato to ovek zaista mora da im objasni da postoji ljubav i da postoji zaljubljenost. A po emu se ljubav razlikuje od zaljubljenosti? Ako bi se tako, u dve rei objasnilo, sasvim kratko. Evo jednog primera - ovek lei u bolnici s prelomom nogu, mesec dana, dva meseca, na primer, pola godine je leao u bolnici i kau mu: "Sutra emo ti skinuti gips, poee pomalo da hoda." On osea ogromnu radost, uzbuen je: "Sutra u poeti da hodam". Osea neobino oduevljenje, ali jedva hoda. Tako je i u zaljubljenosti. ovek je sreo drugog, osea: "Mogu da budem jedinstven s njim, odnosno, on osea, doivljava neobino oduevljenje, neku neobinu radost, ali zasad jo ne voli istinski. To se opet moe uporediti s prethodnim primerom. Prolo je mesec-dva otkako je oveku skinut gips, i on je poeo da se kree, da hoda postepeno, i to mu vie ne donosi neku radost, za njega je to postala uobiajena pojava, on ide, iz leeeg stanja je preao u stanje hodanja, odnosno, promenio se. Promenilo se njegovo stanje, nain ivota. Eto, tako je i s ljubavlju. Kad ovek osea radost to je jo uvek zaljubljenost. On osea radost zbog toga to opti s ovekom, to moe da bude jedno s njim. Ali to jo nije jedinstvo. Kad je ovek ve stupio u novu vezu, u jedinstvo, kad su se dve due: mukarac i ena slili u jedno, kako se kae u Bibliji - "dvoje u jedno telo," njih dvoje postaju jedinstveni, kao dve ruke jednog organizma. Odnosno, ako je jednoj ruci loe, i drugoj je teko, ako se jedna noga spotaknula, ako je nagazila ekser, druga e trpeti dvostruko optereenje, nosie teinu celog organizma. Eto, kad pone takav ivot, to je ve prava ljubav. To nije prosto zaljubljenost kao neko oseanje, kao oseanje koje ispunjava oveka, ve je ljubav stanje kad su se dve due ve srasle, a zaljubljenost je predoseanje: moemo da se slijemo, sad moemo da se slijemo, da postanemo jedno, ali jo

nismo postali. A ljubav je kad su ljudi ve postali jedno, zato zaista, prave ljubavi, im su mladi i devojka stupili u brak, kad su postali mu i ena, meu njima jo nema, u principu ne postoji ono jedinstvo dua do kojeg e meu njima doi, jer se jo ne zna da li su jedinstveni. Proi e jo pet, deset, petnaest godina dok se meu njima ne rodi toliko bliska veza, kad moe da se desi da ena i mu budu odvojeni, recimo mu je nekuda otputovao, ali ga ona svojim srcem osea. Meutim, koliko e vremena proi, dok se takva bliskost, takvo jedinstvo dua ne pojavi? Zato, je prve 2-3 godine ljubav u principu u stanju zaetka ili tek poinje da klija i ljudi prosto ne treba da se ale na to to meu njima nema ljubavi, zato to se za ljubav treba boriti, treba se truditi. Da, sociolozi su izdvojili jo nekoliko razloga, na primer, prioritet profesionalnih ciljeva u odnosu na porodicu. Kao da je to zaista ozbiljan razlog, ili na primer, egoizam, nebriga za porodicu. ovek mora da shvati sledee: da bi nekako sauvao porodicu, porodica za njega mora da bude zaista na prvom mestu, ma ta da se desi. Ako se, recimo, pred muem postavlja problem: da li da izabere novo radno mesto na kojem e imati vie uspeha, odnosno, na kojem e napredovati u karijeri, u onome emu je teio celog ivota, ili da izabere porodicu, na primer, treba da ode iz porodice ili da ga po ceo dan ne bude kod kue, da malo vremena provodi s porodicom, -normalnom muu treba da bude potpuno jasno: ma neka propadne moj posao ako e zbog toga trpeti moja deca, ako ne budem mogao da se bavim njima, ako e zbog toga trpeti moja ena, odnosno ako ne budem mogao da joj pomaem. Za oveka, naravno, porodica uvek treba da bude na prvom mestu. Ako nije tako, ako porodica nije na prvom mestu, to je strano, jer moe da dovede do raspada porodice. Meutim, verovatno je ono glavno, i to e biti kao razliite strane medalje nekog glavnog razloga koji bih ja formulisao na sledei nain. O tome govori jedan izvanredan pisac - From, filosof. Uzgred reeno, mislim da se genijalnost ljudi verovatno sastoji u sledeem - u tome to postoje neke istine koje svi shvataju i oseaju, a nekom jednom oveku se daje da ih formulie. Eto, u tome se sastoji genijalnost. On ima jedan rad pod nazivom "Umee ljubavi". I tom radu mu je polo za rukom da uspeno formulie glavni razlog zbog kojeg se esto raspadaju brakovi. Postoji jedna reenica u njegovom radu koja kae da problem ljubavi nije problem izbora linosti, to je problem sposobnosti oveka da voli. Eto, ini mi se da je to vrlo precizno. To je zaista tako jarko i jasno formulisano. Kad se ovek odluuje za razvod on obino razmilja: "Eto, bila mi je potrebna dobra ena, nisam imao sree, nisam dobro izabrao. ta da se radi? Traiu dalje. Razveu se od ove pa u da traim drugu." On poinje da trai drugu, ali s ovom se ponavlja isto to, zato to problem zapravo nije koga izabrati, nije problem izbora, ve je problem linosti, problem je da li sam ovek moe da voli. Mislim da, takoe kod Froma postoji jedna jako dobra podela pojmova. ovek moe da bude. Za njega postoje dva osnovna pojma: biti i imati. I, jedna moja, takoe zanimljiva poznanica, psiholog, koja se isto bavi porodicom, govorila je da posle svog prvog razgovora s ljudima koji ve imaju porodicu, obino kao domai zadatak postavlja sledee pitanje: "Dobro, sad idite kui, a sledei put emo razgovarati na ovu temu: kad ste hteli da stupite u brak, da li ste eleli da imate dobru enu, da li ste eleli da imate dobru decu, da li ste eleli da imate topli dom, ili ste eleli da budete dobar mu, da budete dobar otac, da budete domain u svojoj kui? Dakle, ta ste eleli: da imate ili da budete?" To je zaista veoma vano stanje: to su dva potpuno razliita

raspoloenja i stanja ovekove due. Da li ja elim da imam dobru enu? Da - elim da imam dobru enu pa biram, ova nije ba sasvim takva, ovde neto ne odgovara... Pa nema idealnih ljudi, zaista nema idealnih ljudi koji bi nam u svemu ugaali. Zato je ovek nesreno izabrao, pa e birati drugu. elim da imam dobru enu, pa u birati drugu zato to nisam imao sree s ovom. to se tie dece - ja sam hteo dobru decu, a ova su obeenjaci, ili su se pokvarila u koli, ili ih je ena pokvarila, tata ih je upropastila, pa su deca loa. I ispada da je zaista tako, ovek se mui, poinje da se razvodi i spreman je da se odrekne dece itd. A u stvari, ako ovek ima drugaiju postavku: "elim da budem otac", "elim da budem mu", i pored najgore ene. Ako imam za cilj da postanem dobar mu, ma kakva bila ena, ja mogu da budem dobar mu, mogu da budem dobar otac. Deca mogu da budu najneposlunija, najnestanija, ali ja i pored najgore dece mogu da budem dobar otac. Eto, veoma je vano da se to shvati, da je glavni, osnovni razlog zbog kojeg brakovi poinju da se razvode i porodice da se raspadaju, trenutak kad ovek eli da ima, a ne sam da bude. Dakle, to je zaista najvanije. Iz ovoga proistie i sve ostalo. Odavde potie i to to nema ljubavi. Jer, nema portvovanosti, nema elje da ovek bude neko, nema elje da promeni sebe, nema elje da se odrekne nekih svojih navika i onoga emu daje prednost. A porodini ivot se verovatno 99% sastoji od nekih svakodnevnih rtava koje se ine radi porodice. Mu je doao kui s posla umoran i eli da pogleda finale svog omiljenog tima. To je ekao ceo dan dok je bio na poslu: ili je neto otrio na strugu, ili je radio u kancelariji i razmiljao: "Sad u da doem kui i da gledam fudbal." im je prekoraio kuni prag ena mu odmah, na vratima kae: "Aha, dragi..." i poinje da daje zadatke - da ode po sina u vrti, da jo usput kupi hleb dok ona ispee pile, a onda treba da baci ubre, itd. Mu stoji na vratima i razmilja - ili da kae eni: "Ba me briga za tebe, sad u da gledam fudbal, a posle u sve da uradim, a ti sama idi po sina," odnosno ili e uiniti to, ili e rei: "Da, ma nema veze, kakav tim, kome je to potrebno, porodica mi je na prvom mestu." ovek se odrie svojih navika, nekih svojih razonoda. I evo, od ovakvih sitnih rtava radi porodice sastoji se zapravo, sutina porodinog ivota - i to 99%. A onda mu Gospod, za takav podvig daje mnotvo utehe, koju ovek dobija u porodici. Meutim, morae mnogo da se trudi. ovek ne eli da se trudi i zato se zaista raspadaju porodice. Naravno, sociolozi su ljudi koji istrauju, ispituju - i ako ovek proita ta se jo navodi kao jedan od uzroka vidi da se tu, na primer, moe sresti: odsustvo seksualne kulture u porodici. Dakle, ovo ni u kojoj meri ne moe biti razlog za razvod. Ako se dvoje ljudi zaista vole, kod njih e uvek sve biti u redu. Rei emo sledee: od perestrojke, ak od samog njenog poetka ova tema je poela esto da se razmatra - zato se kod nas raspadaju porodice? LJudi ne umeju da vode ljubav, pa se porodice raspadaju. Meutim, to nije istina. Ovde postoji 1% istine. U emu? Eto, mu je doao s posla, ne pomae eni, ne bavi se decom, lei na kauu, gleda televiziju, ita novine, a posle toga nou zahteva neke brane radosti, ispunjenje branih obaveza. Danju se odnosi prema supruzi bez potovanja, a nou zahteva neke utehe. Prirodno, ena nee s radou stupati u bliskost s muem, koji je u toku celog dana u izvesnoj meri izdaje, kao suprug, kao domain, kao otac svoje dece ako on odjednom zahteva neto to mu po zakonu pripada. Ne, prosto, intimni odnosi su prvo mesto na kojem se ispoljava i otkriva da poinje nesloga, zato to u takve odnose mogu da stupaju samo ljudi koji imaju stopostotno poverenje jedno u drugo. Ako nema tog poverenja, znai da e ovde poeti neto da ne tima.

Naravno, postoji mnotvo drugih razloga, na primer, abortusi. Sociolozi istiu i takav razlog abortuse, bolesti. Da, zaista, abortus takoe moe da razrui porodicu. Zato? Jer, kako moe da doe do samog abortusa? Ako supruga ili suprug nisu mogli da zavole detece koje se ve zaelo u utrobi supruge, odnosno, ako ne mogu da ga zavole, o kakvoj pravoj meusobnoj ljubavi moe biti rei, ako supruga nije mogla da zavoli tako majuno udo, koje se nalazi u njenoj utrobi? LJudi unitavaju ovaj novi ivot zbog nekih svojih zadovoljstava. Tada je jasno da e se pokazati da njihov cilj nije ljubav, nego oni za cilj imaju zadovoljstvo. Novo dete ih liava ovih zadovoljstava, i prirodno, onda su spremni da idu na abortus. Meutim, ne unitava porodicu abortus, ve to to se abortus obavlja u porodicama u kojima nema prave ljubavi. Isto je i s alkoholizmom i drogom. Sve ovo veoma mnogo unitava porodicu, ali razlog je opet isti, treba videti kako je ovek doao do te droge, kako je doao do toga da se propije. Ovde se pie o mnotvu raznih razloga. Naizgled, porodica je normalna, mu eli da bude glava porodice i eli da bude domain u kui. Ali, supruga je takoe vlastoljubiva, odnosno, sigurna je u sebe, zahteva izvesno potinjavanje muevljeve volje svojoj i deava se da mu posle izvesnog vremena osea da treba da bude gazda u kui, ali ena ga ne slua, deca u principu, videi takvu neslogu izmeu mua i ene takoe poinju da se vaspitavaju ne ba sasvim normalno, zato to, naravno, u porodici treba da se zna ko je glavni. I uz enu, koja nekoliko godina zvoca muu, ispoljava tvrdoglavost, ne slua ga, on prirodno, poinje da izbegava porodine poslove, osea da nije gazda u kui. I naravno, postoje neke muke ambicije, kad on shvata da nije gazda u kui, da ne upravlja kuom u kojoj treba da odgovara za sve. Prirodno, on poinje da izbegava odgovornost i poinje da bei iz kue, ukljuujui i beanje u alkoholizam. I ako mu kod kue ne daju utehu, on poinje da trai utehu negde u neem drugom. ena esto poinje: "Moj mu je alkoholiar, pijanica, razveu se od njega." A deava se da je uzrok ba u eni. Tako da ovde, naravno, postoje duboki uzroci. To se krije negde u duhovnoj sferi, u opustoenosti, u nesposobnosti oveka da zavoli, da popusti, da shvati drugog, i moda je ak zaista spoljanji uzrok razvoda: "on je lo, ovakav je, onakav je," taan, ali ako se analizira s duhovne strane sve to ipak nije ba tako, on se i trudio, pokuavao je. Raspad porodice je toliko dubok proces na koji utiu sve strane naeg ivota, i porodini ivot, i vaspitanje u detinjstvu, ak i samo ureenje naeg drutva. Ako je, na primer, ranije itav nain ivota bio usmeren na to da se mu, mukarac, od detinjstva vaspitava kao domain, kao glava porodice, on je to i postajao. Sad je jasno da savremeni nain vaspitanja, - i deaka i devojica, nije usmeren na to da mukarac bude glava porodice, da devojica ispunjava ulogu majke, odnosno danas je ve sam sistem vaspitanja drugaiji. Eto, na primer, uzmimo vaspitanje deaka. Uzmimo da se deak sad nalazi u dejem vrtiu. On ide u vrti u kojem je vaspitaica ena, u koli uglavnom predaju ene, kod kue, ako jo otac izbegava vaspitanje, opet ga vaspitava ena i jasna je stvar da u njemu sa 16-17 godina nema nikakve mukosti, odnosno, on dobija ensko vaspitanje. On sa 20 godina stupa u brak, a nije spreman da donosi jasne odluke, da ima snanu volju i da bude hranitelj. Odnosno, danas vlada neko muno stanje kad mladi ima 20 ili 25 godina, a u glavi mu je samo vetar. Kakva moe biti odgovornost za decu kad on ne moe da odgovara ni za sebe? LJudi stupaju u brak, poinju prava iskuenja. Mlad ovek shvata da nije hteo da preuzima na sebe nikakve tekoe. On jo eli da poivi, u njemu igra detinjstvo. I poinju nevolje, naravno, ljudi se s lakoom razvode. ene se od detinjstva, od malih nogu, sve manje i manje orijentiu na

to da postanu majke. Postati majka za njih nije neko uzvieno sluenje koje treba ispuniti. Meu enama nema takvog ideala, kao ni meu mukarcima. U toku ve nekoliko generacija, poinje da se raspada sam brak, sama porodica. Nedavno sam se takoe sreo s jednim vrlo zanimljivim strunjakom - seksopatologom. Nauna seksologija je u principu normalna stvar, zato to je u sovjetsko vreme to bila oblast nauke, psihologija, koja se uglavnom bavila porodinim vaspitanjem, odnosno ispitivala je po emu se razlikuje porodino vaspitanje deaka i devojica, to jest, psiholoki razvoj mukaraca i ena. To je vrlo zanimljiva nauka. Razgovarao sam s jednom enom, strunjakom, koja sad ima preko 70 godina. Ovim pitanjem je poela da se bavi upravo 70-80-ih godina. Ona kae da ve od dejeg uzrasta nepravilno ustrojstvo porodice u proloj generaciji poinje utie na buduu. Tako kae da su kod nas, na primer, 70-80-ih postala godina roditelji deca iz generacije koja je 50-60-ih godina ila u jaslice. "I vrili smo," kae, "ispitivanja ta se deava u sluaju da se na primer, dete do 3 godine ne vaspitava uz majku, ako ga mama stalno ne mazi i ne pazi, odnosno ne nosi na rukama, ne izgovara mu more nenih rei, odnosno, ako je razdvojeno od nje, i ili je u jslicama, ili ga je mama dala baki ili dedi na uvanje, ako mama ne ulae maksimum napora da dete bude uz nju. A 50-60-ih godina, sve bilo jasno - dete u jaslice, a mama treba da ide na posao. A mi smo," kae, "vrili ispitivanja i doli smo do zakljuka da ak u tom periodu moe da se vidi uticaj vaspitanja, odnosno da se dete u jaslicama ve mnogo razlikuje od kunog deteta. Pitamo, dete od 5-6 godina: "Reci nam, Andrjua, koji su tvoji drugovi?" I dete iz jaslica poinje: "Maa, Paa, Daa, Petja," i nabraja pola vrtia. Pitamo kuno dete: "Kai nam, ko su tvoji prijatelji?" I kuno dete poinje: "Moj drug je Vovoka, ali on se sad razboleo, pa se sad igram s Andrjuom, on je isto dobar ovek," odnosno, ve sa 5-6 godina dete drugaije gleda na svet. Ono se drui sa svima, ali obavezno iz ove mase ljudi izdvaja jedno-dvoje za koje se vezuje srcem, zato to je naviklo da ima uzak krug ljudi s kojima treba da bude tesno povezano. I ono e obavezno u svakom drutvu, u dejem vrtiu, u koli, zatim u omladinskom kolektivu izabrati jedno, dvoje, troje s kojima e se druiti vrsto, jako, zato to e iz ukupne mase izdvojiti jedno-dvoje dece za koje e se vezati srcem. A ostala deca, ako s 5-6 godina ne prave razliku u prijateljstvu, s 14-15 godina nee praviti razliku u ljubavi. Zaljubio se, odljubio se, s jednom se zabavljao, pa su se rasturili, onda s ovom, pa s onom, moe da se zabavlja s dve odjednom, njemu to nije vano. Ako se kuno dete zaljubilo s 14-15 godina, pa se rastalo, za njega je to tragedija. Ono e se godinu-dve seati, dok ponovo ne pone s nekim da izlazi, odnosno, s 20 godina jedno e stupiti u brak i razvesti se, jer eto nije imalo sree, pa e ponovo stupiti u brak, a za drugo dete e ako je ve stupilo u brak razvod biti tragedija, ono e se boriti svim silama. Ispostavlja se da vreme od roenja do tri godine, najnenije doba, moe kasnije da ima posledice po itav dalji ivot. Naravno, ako se porodica raspala u jednoj generaciji kasnije ve, da tako kaem, po inerciji, po indukciji, isti ovi problemi poinju da rastu iz generacije u generaciju. I zaista, ispostavlja se da je ve 50-60-ih godina bilo sve manje i manje stabilnih porodica, a 80-ih se ve pojavio demografski problem, 1-2 dece u porodici, a sad ve dolazimo do momenta kad poinje masovni raspad porodice. Zapaamo ovaj problem, vidimo ga: raa se sve manje dece. Danas ima mnogo razvoda. Ali, treba da postoji i obnova nekih najdubljih momenata, odnosno treba poeti od vaspitanja dece, ljudi treba da imaju neke nove orijentire, da nemaju samo elju za nasladom. ak i savremena reklama, ini se, moe da ima veze s porodicom. Ako dete od malih nogu vidi: "navali, grickaj snikers," "oseti potpuno zadovoljstvo," "oputeno", odnosno, kad je dete usmereno na to da dobija zadovoljstvo, kad je to orijentir, ono naravno, u ivotu, koji

se 99% sastoji od truda da se poslui jednom, drugom, - s takvim raspoloenjem teko da e moi da stvori vrstu porodicu. Zato je, naravno, raspad porodice toliko mnogostrana pojava, toliko u njoj ima razliitih faktora uticaja, i nije ba tako lako iupati se iz te provalije u koju poinjemo da padamo. Ali, opet, ako se svi zajedno prihvatimo rada na porodici ima anse. Evo, mi sad u Taldomu pokuavamo da stvorimo porodini centar koji bi to pokuao. Razgovaramo i s mamama-trudnicama, zato to je veoma vaan mamin odnos za vreme trudnoe, dok je dete u utrobi, vrlo je vano kako se majka odnosi prema detetu. Jo ovde ona mora da ga voli. Imamo i razgovore s porodiljama, i u kolama s uenicima starijih razreda, i s roditeljima, odnosno u svim sferama, trudimo se da obuhvatimo to je mogue vie generacija i ljudi na koje bi se moglo nekako uticati, odnosno da im ispriamo kakva treba da bude pravilna orijentacija u porodici. Postoji nada, naravno, da emo tako svi zajedno neto postii. Razume se, potrebna je podrka drave da bi se taj problem nekako pokrenuo s mrtve take. Da, uzroka nesloge i raspada porodice ima veoma mnogo, to moe biti nepravilno vaspitanje u detinjstvu, i kasnije, kad su ljudi stupili u brak, neko se propio, jasno je da je teko i onome ko pije i s druge strane, teko je sve to trpeti i postoji izvesna sloenost karaktera, kad je ljudima teko da se naviknu jedno na drugo. Sve to je mnogostrana pojava. A ako je tako, treba zaista postaviti pitanje - kako ovek ipak da pokua da sauva porodicu u svakom konkretnom sluaju. Ja bih rekao otprilike sledee, iako je ovo kompleksna pojava, i ima mnogo problema, i premda su odnosi razliiti u razliitim etapama: da bi se porodica sauvala ljudi treba da se trude na tome mnogo pre nego to porodica je porodica uopte stvorena. Eto, ako se govori ljudima koji jo nisu stupili u brak kako da sauvaju buduu porodicu oni ve treba da se trude, treba mnogo da se trude da bi imali ispravan pristup braku. Meutim, ako, na primer, danas pogledamo mlade ljude vidimo da se deaci i devojice zabavljaju sa 15-16 godina, dakle, oni imaju prvo iskustvo upoznavanja, iskustvo prvih odnosa. Dakle, ve na prvi pogled, jo se nisu upoznali, a mogu se uoiti neke njihove prve greke. ovek gleda devojku i vidi: majca je to kraa, pantalone to vie sputene, i najprivlaniji deo enskog organizma se nudi kao roba na koju mukarac treba da se upeca. Jasno je da je to ve teka greka, zato to ena, devojka, ne moe, ne sme da nudi svoje telo, da razrez na grudima bude to vei, suknjica kraa, pantalone tesnije. Ako ona na tu udicu hvata mukarce sigurno je da e ih uhvatiti, i to e se uloviti ogroman broj. Ali, koga e uhvatiti? Jasno je da nee najbolje primerke, najbolje predstavnike mukog pola. I zato ve ovde moe da postoji greka. Imao sam jedan sluaj kad je na razgovoru pred krtenje jedna ena rekla: "Kako to? Gde ete mi nai dobrog mukarca? I ta? Udala sam se za vie-manje pristojnog, ali se pokazalo da je i on isto takvo nitavilo? Pa, gde da naem dobrog? ta da radim, kako lepo da ivim s njim? Kaite." Ja je pogledam, kosa joj je u svim moguim duginim bojama, i spoljanji izgled je takav da imam elju da joj kaem: "Pa pogledaj se. Koga si mogla da privue svojim izgledom? Tano, od onih koje si privukla, nala si najboljeg, ali mogla si da bira i drugaije. Zaista, ako je ena lepa, ona moe da nosi skromnu odeu, odea ne mora da bude tesna. Lepu figuru, privlanost ene nita ne moe da sakrije figura e se videti. A da bi se video tvoj dobar karakter, neke unutranje, duevne osobine, da bi ti se ovek zagledao u duu, sakrij svoje telo, pa e ti se on zagledati u duu. A ime si ti sakrila duu? Pokazala si telo i mukarac ak ne moe ni da vidi tvoju duu zato to je telo zaklanja. Zato je spoljanji izgled veoma vaan. Jasno je da ako je devojka celomudrena, ako je njena odea pristojna, ona svojim spoljanjim izgledom pokazuje da nije prosto devojka za provod. I njoj e prilaziti, moda i deset puta manje, ali e zato onaj ko joj prie prii zaista zato to je traio istu, ednu devojku, pa ju je i naao. Tako da je prema pristojnoj devojci unutranji odnos

momaka veoma uzvien. A prema drugima, koje izgledaju kao devojke za provod, momci se ophode veoma lakomisleno - ortaki, to je moj ortak. Ipak, u sebi shvataju - jeste ortak, s njom mi je zanimljivo da probam, da treniram da se grlim i da se ljubim. Posle se mladi istrenirao, a onda razmilja: "Ne, ne elim da stupim u ozbiljne odnose s njom, ta e mi to? Ja sam s njom trenirao, drugi je trenirao, ve je toliko ispipana, dodirivana, nipoto se neu oeniti njom. S njom sam se istrenirao, nauio, a posle u da traim drugu." Zato je vrlo vano kako ovek stupanju u brak poinje da pristupa jo iz daleka. Takoe, pritom je vano, na primer, kako e se razvijati odnosi izmeu mladia i devojke u prvo vreme. Jasno, izali su prvi put, prva etnja, srce bije, dah je ubrzan, emocije su neobine. Prvi put on ide s ovom divnom devojkom o kojoj je matao - ide s njom u etnju. Dobro, etaju, etaju neko vreme, naetali su se. ele da razviju odnose. Prvi dodir kao elektrook udara izmeu dve ruke, prvi dodir, srce opet klokoe, dah je ubrzan, oveku je pao mrak na oi, on izgovara neke fraze o neem nemoguem, onda, jasno, dolazi do prvog poljupca. Onaj ko je celomudren na tome se zadrava, a oni koji nemaju konice mogu da dou i do kreveta. A ta onda nastupa? Obavezno e nastupiti izvestan vrhunac, vrhunac u odnosima. I ispada da se posle ovog vrhunca nema kud dalje. Kod nekoga je prolo pola godine, kod nekoga se to odvija veoma brzo, za mesec dana dolaze do strasnih poljubaca, i onda sve brzo prelazi u naviku, jer se ljudi na sve navikavaju. I oni poinju da razmiljaju o tome kako su pola godine iveli u nekom stalnom oku, stalno je bilo neto novo, punota svih emocija, ivot kipti. A onda sve prelazi u naviku, ljudi poinju da razmiljaju. Kako to? Moda je ljubav prola, moda neto nije u redu? U stvari, sve prelazi u obinu naviku. Prolo je pola godine, a oni se nisu upoznali, nisu se zbliili, zato to je razvoj njihovih odnosa bio samo spoljanji. A unutranje nisu postali ni za milimetar, ni za gram blii, i ispostavlja se da su odnosi otili predaleko i oni ve poinju da vide neke nedostatke drugog. Jasno je, poto postoji navika, oni vide neke nedostatke, i gotovo - ljubav je otila, oni sleu ramenima, kako to - pola godine smo tako izvanredno proveli zajedno i onda gotovo ljubav je nestala. Jasno je da nije nestala ljubav. Prosto - nepravilno su se razvijali odnosi i ljudi se rastaju. Drugi put se sastaju i opet se sve odvija po istoj emi, iako se drugi put ipak ne ponavlja ba sve, zato to prva zaljubljenost, prvi dodir, prvi poljubac, sve to ostavlja takav trag u dui. Zatim su opet poeli da se razvijaju takvi odnosi, po istoj emi, opet su doli do vrhunca, pa su se razili. I dolazi do toga da mladi pristupa braku, a iza sebe ve ima: jednu zaljubljenost, drugu zaljubljenost, treu zaljubljenost. A sa svakom zaljubljenou kad ovek poinje da razvija neke svoje odnose, on u to ulae duu, on se zalepi za drugog, svejedno to nema urastanja srca u srce kao u to biva u ljubavi, u braku, u toku dugih godina. Ipak, svejedno, ljudi se lepe jedno za drugo, zatim se veza ponovo raskida i ljudi se rastaju s bolom, s krvlju. I ovek se zaljubio jednom, drugi put, trei put, etvrti, i dua je ve opustoena i on stupa u brak, a vie nema one sveine oseanja, s drugom devojkom on vie nije u stanju da zavoli istinski, dua se ve pohabala, opustoila, zato to sve ove zaljubljenosti, svi ovi nepravilni odnosi, naravno, ubijaju, buduu, pravu ljubav. Dua slabi i vie ne moe da zavoli. Stoga je vrlo vano kako se odnosi grade jo pre braka. Zato za mene lino, im mukarac predlae devojci, eni neke odnose, na primer, da se proetaju zajedno, da se zabavljaju, to je ve sve, on joj ve 90% nudi brak. To je gotovo. Eto, koliko sve treba da bude ozbiljno. A prvi zagrljaj, poljubac - mogui su nedelju dana pre svadbe, pre nego to se registruju u optini, ili mesec dana ranije, jer - da oni se ve zabavljaju, ve su sigurni, da, podneli su molbu, ve su verenik i verenica - ta im smeta. Ali ako meu njima nema nikakvih ozbiljnih odnosa, a oni ve dolaze do intimne bliskosti, do nekih suprunikih momenata, dua e svejedno kasnije biti potpuno slomljena, i u buduem, pravom

braku ovek vie nee moi da zavoli enu, poto iza sebe ima ve jednu, drugu, treu vezu, a prirodno je da sve to ostavlja trag. Zato daj Boe, da se on kad je poznanstvo poelo, kad se desio se sustret, trudi da ima na umu da ni u kom sluaju ne treba da doe do ovakvog vrtoglavog razvoja odnosa. Svi odnosi treba da budu vrlo uzdrani. I ako si ve zavoleo devojku, za tebe treba da bude zakon - gotovo - to je moja budua supruga, ja ve treba da smatram da sam joj ponudio brak, to jest, odnosi treba da budu vrlo ozbiljni - nedopustiva je ak i sama misao da mogu s njom da se rastanem, da mogu da se rastanem sa svojom voljenom. ovek koji je mogao da se rastane sa svojom voljenom kasnije e ve moi da se rastane i sa svojom enom u braku. Odnosi ak i ovde, u zaljubljenosti, treba da budu isti kao posle registracije u optini. Gotovo - ponudio si devojci da se proetate sami uvee, smatraj da si joj ve ponudio brak. Eto, takvi treba da budu ozbiljni odnosi. Prirodno, ne treba ni da govorim o tome da ako ve pre stupanja u brak mladi i devojka nisu sauvali ednost, ako su stupili u neku intimnu vezu - to buduu porodicu unitava, zato to se kre osnovni zakoni duhovnog ivota - prvo joj daj obeanje vernosti, daj obeanje vernosti, potpii se u optini da je to tvoja supruga, da za nju odgovara i pred dravom i pred ljudima, ma ta da se desi, ti za nju odgovara, a onda da, moe da stupa s njom u neku bliskost. A ako se kre elementarni zakoni duhovnog ivota - nee biti nikakve porodice. Sve ovo se govori o tome kako se porodica moe uvati jo pre stupanja u brak. Naravno, porodica se moe sauvati i bez toga, iako mislim da je ovaj deo najvaniji, jer, zato se brakovi po pravilu raspadaju? Eto, uzme krag, ne moe odmah da ga razbije, a ako je sav popucao, ako je ve sav polomljen, raspae se im ga dodirne. Isto tako je i u porodici. Ogroman broj razliitih greaka ljudi ine u toku svog ivota i za vreme puberteta, i jo u nekim odnosima pre braka, i u braku, odnosno ovih naprslina u porodinom ivotu ima mnogo, i im ga dotakne sve e se razvaliti. Kao to sam rekao, ljudi ine veoma mnogo greaka i pre stupanja u brak. U braku je, naravno, isto tako. ta moe da se posavetuje ljudima? Kako je mogue sauvati porodicu? Naravno, prvo to treba da uini svako - i mu i ena - jeste da odlui da je za njih porodica na prvom mestu. Eto, koliko je to vana tema. ovek kojem porodica nije na prvom mestu nikad nee moi da je sauva. Recimo sledee, u Pravoslavnoj Crkvi postoji pravac u bogoslovlju pod nazivom moralno bogoslovlje. Kad smo mi studirali, ja sam studirao bogosloviju, upravo na moralnom bogoslovlju se objanjavalo da postoji izvesna hijerarhija vrednosti. Za pravoslavnog hrianina postoji sledea hijerarhija vrednosti. Na prvom mestu su, naravno, Bog i NJegove zapovesti. ovek ne sme da postupa protiv Bojih zakona. Na drugom mestu treba da bude porodica. Na treem mestu treba da bude drutveno sluenje ljudima, tj. posao, na etvrtom mestu neka lina interesovanja, stvari kojima on daje prednost itd. Da, to je veoma vano, na drugom mestu posle Boga se nalazi porodica. A kako je obino bilo u sovjetsko vreme? Drutveni interesi su bili iznad linih. Eto, tako je bilo: postoje drutveni interesi i postoje lini, a porodice zapravo nije ni bilo. Nije bilo jasno da li ona spada u drutvene ili u line interese. Porodice uopte nije bilo. Meutim, pravoslavnom hrianinu treba da bude jasno: prvo je Bog, a onda porodica, porodica je iznad svega osim Boga. ta znai da ona ne moe da bude iznad Boga? Ako mu nagovara enu: abortiraj, ne elim to dete, hou da se reim tog problema, verujua ena mora da shvati da je zapovest: ne ubij, mnogo vanija od posluanja muu. Ona mora da sauva porodicu, ali ne po cenu ubistva. Bog je vaniji od mua. Naravno, postoje situacije, kad mu moe biti prei od

nekih religioznih elemenata. Ako mu ne puta enu na bogosluenje, ena vie treba da slua mua i da sauva porodicu, zato to je on ne tera da upropasti porodicu, da poini ubistvo, odnosno ona treba da slua mua na prvom mestu, a izuzetak je jedino ako se to tie krenja zapovesti Bojih, zapovesti povodom nekog greha. Zato to za oveka porodica treba da bude na najviem mestu posle Boga ma ta da se desi. Ili ako, recimo, ena razmilja da li da se vrati na posao ili da ostane s detetom, jer - i dosadno joj je, sama je s detetom kod kue, pa ne moe vie, i misli: "Bolje je da dam dete u vrti, da idem na posao." Ne, to nije najbolja varijanta, porodica treba da joj bude na prvom mestu. Istina, mislim da ene manje gree u tom smislu, ovde je vei greh od strane mukaraca. Mukarci, naalost, sve vie i vie izbegavaju uestvovanje u porodici u stilu: "Nahranio sam dete, dao sam mu da pije, i to je sve - vie ne uestvujem u porodinom ivotu." Vrlo je strano kad mukarac izbegava uestvovanje u porodinom ivotu. I mislim da svaki mukarac treba to da shvati, posebno kad je re o vaspitavanju deaka. Zanimljivo je to da se po razvojnoj psihologiji, odnosno po psihologiji razvoja po polu, kad se ima u vidu vaspitanje deaka i devojica, smatra da od 3 godine otac treba da se bavi vaspitanjem deaka. Do 3 godine deca su, moe se rei, bespolna. Ona su uz majku i majka ih isto vaspitava - svejedno da li je u pitanju deak ili devojica. Ipak, posle 3 godine jasno je da deca treba da dobijaju potpuno razliito vaspitanje. Deak se ve vaspitava da postane mukarac, devojica se vaspitava da postane ena. Deak prelazi na vaspitanje mukarca, devojica na vaspitanje ene. Otac je duan da se im je sin navrio 3 godine, bavi vaspitanjem dece. Danas, naalost, mukarca koji se bavi vaspitanjem dece, odnosno porodicom, ne moe ni sveom da nae. To je vrlo strano, kad mu ne uestvuje aktivno u porodinom ivotu, nego sve prebacuje na enu. Sve to postepeno unitava brak. Veina svih razvoda se deava upravo 2-3 godine nakon sklapanja braka. Zato? Zato to svaki mladi par, im je stupio u brak, mora da shvati: od tog trenutka poinje najtei i najodgovorniji period u naem ivotu, kad se zapravo formira na porodini ivot. A ta se kod nas deava? im ljudi stupe u brak - raa se dete, i kakav ono razvoj dobije u prvim godinama, takav e imati karakter - i s porodicom je isto tako. U ovo vreme se odvija najozbiljniji rad, psiholoko prilagoavanje dvoje ljudi, i to je veoma vano. im stupe u brak treba da im bude jasno da je pred njima ogroman put, ogroman problem. Zato? Dok su mladi i devojka njihovi odnosi se formiraju tako da se mogu okarakterisati dvama crtama. Prva je da se svi nedostaci uvek sakrivaju. Imam, eto, tu lou osobinu. Nikad je neu pokazati, to da pokazujem neto loe? ovek shvata da treba lepo da izgleda pred drugom polovinom i trudi se da pokae devojci vrline kojih moda i nema. Oni se moda prave vani jedno pred drugim. Sigurno, ovek uvek pred tuim ljudima eli da izgleda bolje. S devojkom je isto tako, sve je to normalno. Tu nema nikakvog lukavstva. Evo jednog primera: budua mlada je dola u kuu - jasno je da e se mladi potruditi da pospremi itav stan, da sve bude lepo, da se pristojno obue, da sve bude kako treba. Pred mamom moe da se ne stidi, i pred sestrom, pred bratom, a pred devojkom treba da se stidi i to mnogo. Nee valjda da se pokae pred njom u loem svetlu? im ljudi stupe u brak, naravno, za prve 2-3 godine, pred njima je tako ogroman broj raznih mana koje ranije nisu videli, koje su krili od ljudskih pogleda, pa moda i od sebe samih, i one se odjednom pokazuju. Jasno je ta tad poinje. Ako je ranije mladi imao pocepanu majcu mogao je da kae mami: "Neto mi se pocepalo, zaij" i sve e biti u redu, sad e to ve govoriti mladoj, odnosno eni. Ranije se uvek lepo oblaio, a sad joj kae: "Gledaj sama ta ne valja - sama zaij." I jasno je da u prvo vreme

brani drugovi znaju vrlo malo jedno o drugom, a sad se upoznaju i najneoekivanije strane. Jasno je da ako se mladi udvara devojci, i oni dou u kafi, on nee kopati nos, nee akati zube viljukom, jer to nije pristojno. Sad, kad su se registrovali, dok sede kod kue za trpezarijskim stolom i jedu, tu ve moe da se desi svata, moe ak i kutlaom da se ee po leima, da aka ui viljukom - svata, sve to isplivava pred eninim oima njoj pripada muka: ta je to? Nikad mu se to nije deavalo, a sad? Oigledno je da su mu i ena bliski ljudi i vie se ne stide jedno drugog i sve ono to se krilo, obavezno e isplivati i ljudi e se razii, sami ne shvatajui da su nepravilno prilazili stvaranju porodice, da nisu mogli unapred da znaju neke stvari. Dakle, ove 2-3 godine su zaista najnapetije, i to nije sve, na tome se ne zavrava. U prve 2-3 godine se po pravilu raaju deca. Ovde opet svi odnosi izmeu branih drugova poinju da se prestrojavaju na drugi nain. I njihovi odnosi koji su postojali dok su bili mladi i devojka, pa su se ak uspeno razvili, i oni su se prilagodili jedno drugom, svejedno se, kad se rodi dete opet menjaju. Ponovo se menja sve u porodici, odnosno porodica raste, stalno raste kao biljka, ona daje mali izdanak, evo prvih listia, evo prvih plodova dok drvo ne postane vitko, lepo. Isto tako i porodica postepeno raste, razvijaju se porodini odnosi. Rodilo se prvo dete - gotovo, poelo je prestrojavanje svih odnosa u porodici. Mu i ena moraju da se pripreme i za to. Na primer, kad smo mi ekali prvo dete, supruga mi je stalno davala knjiice: "Evo ti, proitaj, vidi ta tu pie: "Roenje deteta", "Nega deteta"... Zato ja itam, a ti ne ita?" "Dobro," mislim, "ipak treba da uzmem knjiicu, hajde da proitam, otvaram, knjiicu gledam po sadraju da vidim ta tu ima da je najzanimljivije. Aha! - "LJubomora mua", onda "LJubomora oca"." To je neki specijalistiki lanak, itam istrukcije: posle roenja deteta mu poinje da biva ljubomoran na enu. Nije mi jasno. Kako to mu moe da bude ljubomoran na enu, odnosno to je udno, kad je u pitanju sopstveno dete, pa to je njegovo dete, to da bude ljubomoran? A u stvari, zaista je tako. U porodinom ivotu nakon to se rodi prvo dete, i ako su odnosi izmeu mua i ene bili idealni, i oni se vole, paze se, brinu se jedno o drugom, im se rodi dete supruga se automatski u potpunosti prebacuje na dete. Mu dolazi kui i vidi: aha, nema one brige od strane ene i nema omiljenog jela i nema stalne panje prema njemu, da ga kad ima neke problema ena saslua. Ona se potpuno posvetila detetu. On je za suprugu bio na prvom mestu, a odjednom je ena svu panju usmerila na dete i on odjednom vie nema prioritet. Jasno je da ve poinju problemi. Oni zajedno treba da naue da vole ovo majuno bie. Ako naue da vole zajedno - hvala Bogu. Uzgred reeno, kod Egziperija ima jedna izvanredna reenica: Zaljubljeni, ljudi koji se vole nisu oni koji gledaju jedno u drugo, ve oni koji gledaju u istom pravcu. Evo, ovo prestrojavanje obavezno mora da se desi u porodici. Zato to se zaljubljeni samo gledaju, naslauju se meusobnim optenjem, misle da jedno u drugom treba da pronau sreu, a srea nije u onom drugom, ve u tome to smo se nauili da budemo saborci, saradnici, sauesnici u ivotu. Zajedno ete raditi istu stvar, zajedno ete voleti ovo majuno, malo bie koje se pojavilo. Eto, to znai da se ljudi naue da budu zajedno, da se naue da u vaspitanju treba da bude isto tako. Potpuna sloga izmeu roditelja je jedan od neophodnih uslova za vaspitanje dece. im izmeu roditelja ima nekih nesuglasnica: mama vaspitava po jednom modelu, a tata po drugom, dete ve misli: "Aha, mama kae ovo, tata kae ono, znai mogu da biram." Za vaspitanje je to vrlo strano, kad nema jednomislija izmeu roditelja, za vaspitanje je to uasno. Ovim povodom moe da doe do mnotva svaa. Deca, naravno, zahtevaju vrlo mnogo napetih snaga, panje, duevnih sila. Naravno, mnoge svae se deavaju zbog dece, mu i ena jedno drugom govore:

"Ti ne vaspitava dete kako treba!" Prestrojavanje do kojeg dolazi u porodinim odnosima posle roenja dece je takoe vrlo vano. U pravoslavlju postoji pojam kao to je smirenje, odnosno ovek ume da se miri, da neke svoje ambicije gui, da ih ne istie, i da s mirom prilazi drugom oveku, odnosno da se smirava s onim to se deava. Da, ako postoje neke nesuglasice, sopstvene ambicije, on treba da ih ugui, da ume da se rtvuje - eto to je u porodinom ivotu glavno. LJudi se u porodinom ivotu najee razvode zbog svojih ambicija, zbog toga to nemaju elju da popuste, zbog shvatanja neke svoje pravednosti, svoje uzvienosti: "Ja sam pametniji, ja bolje shvatam to pitanje, uti, umukni, nema pojma o tome. Ja se bavim decom, bolje nemoj da smeta." Eto, tu ima mnogo problema, ako ljudi ne umeju pravilno da popuste na vreme, ako ne mogu na vreme da se zaustave u svojim pretenzijama. Dok nema dece ovi odnosi neslaganja se ne otkrivaju, oni mogu biti neprimetni, ali deca se pojavljuju i ona u porodici zahtevaju vei trud, i prirodno, sve ovo isplivava. Mi, na primer, takoe imamo pravoslavni radni kamp. Na dve nedelje idemo na kampovanje, i ivimo u atorima, i to je vrlo vaan period, zato to odjednom vidi kako se ovek pokazuje sa svih strana - sto posto, zato to ljudi ive 24 sata zajedno u istom radnom reimu. Tako na primer, kad je u pitanju deurstvo u kuhinji, alje jednog oveka, a posle drugog, vidi se da se jedan brzo odaziva, a drugi ne. Dakle, zajedniki ivot odmah sve otkriva. Isto tako se ovek otkriva i kampu. Kad ljudi ive zajedno ovek ne moe da se sakrije, sve to izbija iz njega. Isto tako se u porodinom ivotu zahteva ulaganje svih snaga. Jedno dete se raa, drugo, tree, i naravno, ona zahtevaju ogromnu panju, ogroman napor, ogroman trud. A ljudi, naalost, eto, to je glavno, upravo ne ele da se trude. esto se na ispovesti deava sledei sluaj. Slua, suprug poinje da se kaje: "Eto, varao sam enu, imam ljubavnicu." Poinje da postavlja pitanja: "Kako? Zato?" "Pa eto, ena me ne razume, ovakva je - onakva je, a ova je duevna, razume me. ena ne razume, a ova je duevna, moemo da naemo zajedniki jezik." A kad poinje da kopa, ispostavlja se da je u stvari sve drugaije. Zato mu moe da prevari enu? Zato to on sam ne moe, nema sposobnost da zavoli svim srcem svoju enu da bi stalno bio spreman da joj pomogne u nekim tekoama, u problemima, on nije spreman da preuzme odgovornost u nekim porodinim stvarima i jasno je da se raa ova hladnoa u eni. ena osea njegovu nesposobnost da voli svim srcem. ena prema njemu poinje da se odnosi hladno, a on eli neku panju, eli da dobije neku utehu, i sree enu s kojom niim nije vezan, nema nikakvih obvaeza, nikakve odgovornosti. Ne sreu se svakog dana, ne ive zajedno, ne vode zajedniko domainstvo. Jasno je da se on malo udvarao, poklanja mu se ljubav, panja. Prirodno, on tada ve poinje da dobija ova bespalatna zadovoljstva, odnosno tako dolazi do prevare - on sam ne moe da zavoli enu, a da dobije besplatno zadovoljstvo - to je uvek lako i jednostavno. I ovde se ak i ako nema razvoda, ali je dolo do prevare, brak ve strano raspada, zato to je on u stanju da prevari enu. Samo prava ljubav moe da sauva porodicu, ako se pod ljubavlju podrazumeva sposobnost na samoportvovanje, sposobnost da se popusti, da se neto preduzme, da ovek zaboravi na sebe, da voli nezavisno od toga da li ga drugi voli. To je, verovatno, jedan od vanih uslova za ljubav: da ovek voli nezavisno od toga da li je druga strana dobra ili rava. To je kao to volimo decu, deca mogu da budu zaista strana, odnosno mi se trudimo da ih volimo ulaui sve srce. Tako i u braku mu i ena treba da se onose jedno prema drugom: "ja te volim, spreman sam na svaku rtvu, na sve ustupke koje moe da zahteva jedna porodica," odnosno treba da postoji sposobnost za samoportvovanje i odricanje od svojih pretenzija. To je glavni uslov. Ako u porodici postoji

makar jedan mudar ovek koji ume da poputa porodica e se sigurno sauvati. Naalost, takvih ljudi danas ima sve manje, zato e se porodica, kad ljudi ne umeju da idu na kompromise, sigurno raspasti. A ljudi su sposobni da vole, usvajaju potpuno tuu decu i odjednom se u njima raa ljubav, raa se ova potpuno nova vezanost. Pa oni mogu da vole! Zar mu i ena ne mogu da vole jedno drugo? Naravno, treba se truditi.

NAPOMENE: 1. Ovo je kratki izvod iz besede za medijski projekat Sergeja Andrjuina "istina o porodici" i asopis "Smisao i korist". Ova beseda se ne nalazi u izvorniku, a ovde je upotrebljena kao rezime.