Aleksandar Aca Sekuli MAJSTORI U KUI Majstore zatekoh na krovu stare kue menjaju slomljen crep majstori na krovu

majstori unutra majstori, majstori ko vas je zvao zato dirate moj crni krov na kojem stoji roda bela na kojem raste trava kudrava moj krov u podnoju dugog veka zato ste mi kuu zauzeli zato ste napali ekiima ekserima etkama bojama majstori majstori izlazite pustite me da sam kuu ureujem ne uju oni ukucavaju moje kosti farbaju mojom krvlju iznose iz mog srca nametaj stari nepodnoljivi majstori njih trideset sede na meni jednom doi e kau uven gost lovie maglu po umarcima sa tvojom e se kuom sudariti mora da bude kao iz bajke evo tebi ogledalo eljaj smeh u njemu lice ti je poduprto eleznom tugom majstori majstori ta ste uinili to nije moja kua to moj gost nije to vie nisam ni ja