TIPOLOKA PROBLEMATIKA KLASIFIKACIJE SISTEMA PISMA*

VAWA STANII

UDC 81'35

U tekstu je ukazano na dvostranu prirodu pismenih sistema. Dubinska struktura, plan sadraja i sintagmatika svakog pisma odreeni su fonolokom osnovom jezika za koji se upotrebqava, dok su spoqawa forma, plan izraza i paradigmatika svedoanstvo kulturne istorije, nezaobilaznog civilizacijskog naslea koje svako pismo u sebi nosi. Kqune rei: sistem pisma, crteno pismo, slogovno pismo, alfabetsko pismo, vizuelni znak, sinajski natpisi.

1. Nauka o pismu zapoiwe svoju istoriju pri kraju XIX veka kao pomona istorijska disciplina, tanije kao jedna oblast kulturne istorije, najvie zaokupqena poreklom, deifrovawem i evolucijom starih pisama. Takav pristup odraava jedna od prvih i najuticajnijih kwiga o pismu, napisana u strogom naunom duhu, Alfabet Isaka Tejlora (1883), u kojoj je bila formulisana jo uvek vaea tripartitna tipoloka podela pismenih sistema na crteno, slogovno i alfabetsko pismo.1 Do wenog preobraaja u samostalnu naunu disciplinu dolo je sredinom XX v. s pojavom kwige Gramatologija amerikog semitologa Xeja Gelba (1952; 1963). Po metodu i po imenu usko povezana s modernom naukom o jeziku, ova prva semiotika studija o pismu po optem miqewu predstavqa prelomni momenat u naunom shvatawu teorije pisma.2 Na tim osnovama vremenom se izgrauje novi teorijski pristup nauci o pismu poev od iroko zasnovanih kulturolokih studija kakve su Gramatologija aka Deride, Istorija i mogunosti pisma Anrija an Martina,3 pa do isto lingvistikih teorija pisma poput Istorije i teorije grafemike T. Amirove (1977) i Ogleda opte teorije pisma Lava Zindera (1987). Od sredine 80-ih god. XX v. upravo na Gelbovim idejama o uporedno-tipolokom pristupu evoluciji pisma u nizu radova razrauje se nova nauna disciplina grafika lingvistika u ijoj se osnovi, umesto istorijskog opisa pojedinih pismenosti kao dela kulturne istorije, nalazi strukturni opis pismenih siste* Izradu ovoga rada finansiralo je Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije u okviru projekta 1748 Terminoloka standardizacija lingvistikog opisa savremenog srpskog jezika. 1 Bugarski: 15; Daniels 19961: 6. 2 Zinder: 12. 3 Derrida 1969; Martin 1988 [1990].

42

VAWA STANII

ma".4 Gelbov zahtev za otkrivawe sistemnih zakonitosti koje upravqaju upotrebom i evolucijom pisma u skladu je s optim interesom nauke XX v. za dubinsku strukturu svoga predmeta, za razumevawe vrste povezanosti u prirodi i sistemnog karaktera objekata istraivawa. Vodeu ulogu u tome odigrala je fonologija, iji je nastanak inae bio usko povezan sa smenom filozofskih pravaca u XX v., s prelazom od egzistencijalizma ka strukturalizmu.5 Uporedo s porastom interesovawa za opta teorijska pitawa pisma sredinom XX v., grafika problematika prelazi u sferu interesovawa nauke o jeziku, tako da je nasuprot staroj Aristotelovoj definiciji pisma kao odraza jezika, koja je vladala u istorijskoj lingvistici XIX v.,6 u mnogim lingvistikim kolama toga vremena poelo da preovladava prouavawe pisma kao samostalnog jezikog" fenomena.7 Odvajawe od kulturnoistorijskog konteksta u pravcu pismenog jezika" obeleilo je i dva razliita tipoloka pristupa klasifikaciji pismenih sistema o kojima e ovde biti rei. 2. Standardnu temu u novijim studijama o pismu predstavqa wegovo mesto i uloga u qudskom drutvu. Tome pitawu nekad su posveene cele kwige, poput Gramatologije aka Deride, a nekad itava poglavqa s tako upeatqivim nazivima kao to su npr. pismo, drava, civilizacija", pismo, drava, imperijalizam" (Martin 1990), ili pismo, nacionalnost i jezik" (Bugarski 1996). Nezaobilazni karakter ove teme sadran je u tesnoj povezanosti pisma i civilizacije. Kao to je dobro poznato, pismenost se raa kao instrument drave i predstavqa jednu od najvanijih oznaka da je neki narod stupio iz praistorije u istoriju. Ta meuzavisnost civilizacije i pisma je potpuna: pismo postoji samo u uslovima civilizacije, a civilizacija ne moe da postoji bez pisma" (Gelb: 212). U skladu s tim, opte je prihvaena hronologizacija pisma koja se poklapa s razvojem najstarijih civilizacija. Najstarija pismenost na svetu nastala je na prelazu iz IV u III milenijum pre n. e. skoro istovremeno u Mesopotamiji i drevnom Egiptu, sredinom III milenijuma pre n. e. u dolini Inda i poetkom II milenijuma pre n. e. u Kini (Gaur 1995: 19). Meutim, ovaj kulturni kontekst po pravilu se prenebregava u definicijama pisma u kojima je sva pawa usmerena na wegovu glavnu funkciju kao na sredstvo komunikacije pomou uslovno primewenih vizuelnih znakova koje omoguava prenoewe poruke u vremenu i prostoru.8 Moglo bi se, meutim, postaviti pitawe po kojem kriteriju se neki uslovno primeweni vizuelni znaci" smatraju pismom? Lingvistika analiza odnosa jezika i pisma utvrdila je dvostranu prirodu pismenih znakova, pri emu je osnovna razlika izmeu fonema i grafema sadra4 Sampson 1985 [1987]; Coulmas 1989; DeFrancis 1989; Miller 1994; The World's Writing Systems (Ed. by P. T. Daniels & W. Bright), Oxford UP, 1996. 5 Stanii 2000: 586587. 6 Martin: 93; Zinder: 15. 7 Amirova: 108111. 8 Fridrih: 31; Gelb: 23; Bugarski: 14.

TIPOLOKA PROBLEMATIKA KLASIFIKACIJE SISTEMA PISMA

43

na u tome to su prve unilateralne jedinice liene plana sadraja, dok su ove druge bilateralne, jer su wihov plan sadraja foneme na koje se one odnose (Nikolaeva 1965: 131). Drugim reima, pored svoje komunikativne uloge pismo predstavqa i jednu od najvanijih spoqawih odlika neke civilizacije. Bez te uske povezanosti pisma s kulturnoistorijskim sadrajem nekog drutva (naroda, nacije ili itave civilizacije) ne moe se potpuno razumeti ni neravnomeran razvoj pismenih sistema, niti smena jednog pisma drugim, jer je pismo dua jednog drutva i zato gubqewe nekog pisma oznaava i kraj neke civilizacije" kako zakquuje Anri an Martin citirajui staru kinesku poslovicu kada se mewaju obiaji, mewa se i pismo" (Martin: 29, 46). Pomenuta veza pisma i civilizacije otkriva se i u tipolokoj klasifikaciji pismenih sistema, zasnovanoj prevashodno na lingvistikim kriterijima. Kao to je ve reeno, ovaj vid komunikacije pomou uslovno primewenih vizuelnih znakova naziva se pismo i pismenost (Gelb: 23). Ti pojmovi takoe tipoloki odgovaraju lingvistikoj podeli na govor i jezik, jer prvi predstavqa pismeni oblik govora, a drugi, koji se jo naziva i sistem pisma, moe da se tumai kao pismeni jezik, budui da predstavqa rezultat svega onoga to je nekim pismom napisano na nekom jeziku (Zinder: 41). Sama tipoloka klasifikacija pismenih sistema izvrena je u skladu s lingvistikom podelom na plan izraza" i plan sadraja", tj. prema nainu na koji vre komunikativnu funkciju.9 U skladu s tim, razlikuju se dva osnovna tipa: 1) p o j m o v n o p i s m o (thought writing) ili semasiografija usmereno na plan sadraja jezikih jedinica, i 2) g l a s o v n o p i s m o (sound writing), fonografija ili glotografija usmereno na plan izraza jezikih jedinica, dakle na glasovnu strukturu jezika. Ova sutinska strukturna razlika izmeu pojmovnog i glasovnog pisma nalazi se u osnovi pitawa namene pisma: da li ono slui za prenoewe poruke ili za beleewe jezika. U najuoj vezi s ovom podelom je i iroko rasprostrawena pretpostavka da meu wima postoji vremenska i hijerarhijska razlika, da izmeu wih prolazi i granica izmeu pisma i pretpisma. Kao to su pokazali Gelb (18) i Fridrih (37), sutinska novina u razvoju pisma i vaan korak ka pismu u uskom smislu rei bilo je gubqewe predmetnosti, odvajawe poruke od predmeta i prenoewe na razliite materijale za pisawe. Dobro je poznato, takoe, da je i sam naziv za pismo u mnogim jezicima prvobitno oznaavao urezane znake: upor. engl. to write pisati" nem. reissen grebati", lat. scribere pisati" nem. kerben rezati" itd. (Gelb: 18). Meutim, suvie neodreeno shvatawe prvobitnh urezanih znakova bilo je povod vrlo razliitim teorijama o poreklu i hronologiji pisma. Ovo pitawe ilustruju i praslovenske rte i reze" koje i svojim nazivom i svojom funkcijom jasno pokazuju kakav je bio prvobitni smisao urezanih znakova. Uopte, ovaj izvanredni podatak Crnorisca Hra9

Zinder: 48; Pulgram 1976; Cardona: 34; Sampson 1987; Olson 1997.

44

VAWA STANII

bra kako su Sloveni nemajui kwiga najpre crtama i rezama itali i gatali dok bejahu pagani", a da su potom, pokrstivi se, poeli da upotrebqavaju grko i latinsko pismo, odlino osvetqava i pitawe odnosa izmeu pisma i civilizacije i razgraniewa izmeu pisma i pretpisma. Iz Hrabrovih rei saznajemo ne samo kakav je bio stupaw kulture starih Slovena nego i da najstariji slovenski znaci nisu bili pismo. To je jasno iz wihove funkcije i namene: glagol itati prvobitno je oznaavao brojawe (praslovenski *t, *isti, *islo), dok je gatawe bilo predskazivawe po rezama, poznato u obredno-magijskoj praksi mnogih naroda (ba kao i regiones rimskih augura obredni rezovi na rtvenoj ivotiwi [Stanii 1996: 434]). Takvi obredno-magijski znaci tano odgovaraju docivilizacijskom stupwu razvoja u kome jo uvek nema ni kwige ni pisma, uostalom, pojmova iji nazivi u praslovenskom svedoe o kontaktima starih Slovena s narodima koji su ve znali i za kwigu i za pismo. Kao to su Sloveni tek stupawem na istorijsku scenu poeli da koriste pismo, tako su isti put razvoja proli i najstariji narodi sveta, stvorivi pismo tek kada su im novi, civilizacijski uslovi ivota nametnuli tu potrebu. Kao to je poznato, prvi put u istoriji qudskog drutva ti su se uslovi stekli poetkom III milenijuma pre n. e. u Mesopotamiji i pre toga vremena nije bilo ni uslova ni potreba za nastanak pisma. I zato ve iz tog razloga ne deluju realno pokuaji nekih struwaka da dokau postojawe pismenosti u nekim preistorijskim arheolokim kulturama. Takve su ideje iznete u vezi sa znacima jednostavnih apstraktnih linija na keramici neolitske vinanske kulture iz sredine V milenijuma pre n. e., kao i wima tipoloki slinih znakova kineske jang ao kulture iz VI milenijuma pre n. e., koji pre mogu biti znaci svojine ili obredno-magijske rte i reze" nego znaci pisma (Stanii 1992). I dok je problematika jang ao znakova ostala uglavnom u granicama sinologije (istu tvrdwu ponavqa i Jin Binjong, ali odbacuje Vilijam Bolc),10 dotle su vinanski znaci posluili Mariji Gimbutas kao dokaz da je doindoevropska staroevropska" kultura, ije je otkrie i rekonstrukcija najveim delom wena zasluga, u sutini bila civilizacija koju je odlikovala i sopstvena pismenost. U tom ciqu ona je vinanske znake, koje ona zove staroevropskim", ak uporedila s etiri hiqade godina mlaim egejskim linearima (Gimbutas 1991), to je nailo na opravdanu kritiku (Daniels 19962: 2122). Jo veu popularnost postigla je 80-ih godina Deniza mant-Beserat teorijom o tokenima" idejom da od preistorijskih raunovodstvenih znakova iz VIII milenijuma pre n. e. sa prostora severne Mesopotamije potie skoro pet hiqada godina mlaa mesopotamska pismenost (Schmandt-Besserat 1992).11 Niko inae ne osporava tvrdwu da su ti apstraktni pretpismeni znaci mogli imati brojnu vrednost, dakle da su brojevi prethodili pojavi pisma, ali je sporna wena pretpostavka da
10 11

Binyong: 2; Boltz: 191. Bugarski: 39; Ilievski 2000.

TIPOLOKA PROBLEMATIKA KLASIFIKACIJE SISTEMA PISMA

45

je uproeni geometrijski oblik ovih znakova mogao da poslui kao ideja za ranu klinastu stilizaciju znakova sumerskog pisma, to je, kako istie Peter Danijels, bilo nekritiki prihvaeno u jednom broju studija o pismu, ali po pravilu ne i meu sumerolozima (Daniels 19962: 2223). Kao to je dobro poznato, u osnovi klinastih znakova nalaze se crtei i konkretan crteni karakter najstarijih znakova ove pismenosti svedoi o wenoj vezi s realijama mesopotamske civilizacije, a ne s apstraktnim znacima, koji se hiqadama godina nisu mewali, zato to se ne odnose na drutvenu nego na jednu apstraktnu logiku delatnost. Tumaewe apstraktnih preistorijskih znakova kao pismenih znakova prenebregava iwenicu da uproeni apstraktni oblik predstavqa hronoloki mlau fazu u evoluciji pisma, kojoj u sluaju autohtone pismenosti uvek prethodi crteno pismo. Odsustvo crtene faze svedoi da je tu re o tipoloki razliitim pojavama koje pripadaju razliitim razdobqima qudskog drutva, o nerazlikovawu pisma i civilizacije od preistorijskih kultura i wima svojstvenih znakovnih sistema. Dosadawa saznawa svedoe o tome da je crte, a ne bilo kakav apstraktni znak, bio prvobitni znak pisma. Slino kao to je govor nastao iz podraavawa zvuka, tako se, prema ubedqivoj i tanoj Gelbovoj napomeni (37), pismo razvilo iz podraavawa oblika realnih predmeta ili ivih bia. Da u osnovi svakog pisma lei crte, ubedqivo svedoe kako crteni karakter pismenosti savremenih slabo razvijenih naroda tako i iwenica da su sve velike pismenosti starog Istoka mesopotamska, egipatska, egejska, anatolska, kineska bile crtene. 3. to se tie pojmovnog pisma ili semasiografije, u ijoj se osnovi nalaze prvobitni crtei predmeta uzeti iz okolne sredine, miqewa struwaka se razilaze oko toga da li ono delimino ili u celini spada u pretpismo. Iz pomenute definicije pisma kao sredstva komunikacije pomou uslovno primewenih vizuelnih znakova koje omoguava prenoewe poruke u vremenu i prostoru proistie rasprostraweno shvatawe kako sistem pisma ne mora da bude iskquivo lingvistiki zasnovan. Takvo gledite koje brani pismeni karakter semasiografije ilustruje Gelbova tvrdwa (21) da govor ne predstavqa neophodnu osnovu za bilo kakvu komunikaciju, da se pismo u irem znaewu te rei ne moe u svim svojim razvojnim fazama poistoveivati s govorom i da prouavalac pisma ne mora obavezno da bude lingvist". Po miqewu veine struwaka, granica izmeu pisma i pretpisma prolazi unutar pojmovnog pisma, upravo izmeu dva podtipa pojmovnog pisma: 1) piktografije, koja je karakteristina za narode na plemenskom stupwu razvoja i koja prenosi saoptewe slikom, sloenim crteom, zbog ega uopteni smisao poruke moe da se razume ali ne i da se proita; 2) ideografije crtene pismenosti najstarijih civilizacija, koja se esto naziva hijeroglifika po ugledu na Evropi najbliu i najboqe poznatu egipatsku pismenost. Nasuprot piktografiji, sve poznate hijeroglifske pismenosti razvile su neke bitne odlike pisma u pravom smislu rei, dakle grafijskog sistema zasnovanog

46

VAWA STANII

na jeziku, meu kojima je najuoqivije odvojeno pisawe znakova za brojeve od znakova koji su bili predmeti brojawa, na to je posebno ukazao Xefri Sampson (Sampson: 50). eqa da se napravi terminoloko razlikovawe izmeu pretpismenih sistema, koji se mogu razumeti ali ne i proitati, i drevnih pismenosti koje su i deifrovane i proitane uticala je na to da se hijeroglifske pismenosti u strunoj literaturi nazovu logografijom, nazivom kojim su orijentalisti Adam Falkentajn i Johanes Fridrih hteli da istaknu upravo wihovu vezanost za rei odreenog jezika i da wime zamene dotadawi naziv ideografija, veoma popularan meu egiptolozima, a koji se po svome znaewu moe odnositi i na piktografiju. Motivacija za ovakvo razlikovawe zasnovana je na irokoj primeni rebusne upotrebe crtenih znakova koji su bili iskorieni za beleewe izgovora onih rei koje nisu mogle da budu grafiki predstavqene, ime je bio otvoren put slogovnoj upotrebi znakova. Sve hijeroglifske pismenosti imaju, dakle, i fonetske (glasovne) znake koji bez izuzetka potiu od crtenih (pojmovnih). Meutim, iz ove kategorije znakova ni u jednom od ovih pisama nisu bili stvoreni isti silabariji, ve su sve hijeroglifske pismenosti, kako je tano uoio Gelb (107117), tokom itave svoje istorije bile meovite: logografsko-silabike, ili u dobro naenom ruskom prevodu slovesno-slogovne". Ovo znaajno otkrie meovitog karaktera semasiografije Igor Djakonov je dopunio nita mawe vanom napomenom kako treba imati u vidu da naziv logografsko-silabiki" ne podrazumeva jasno razgraniewe izmeu ova dva plana, jer tu nema istih slogovnih znakova, ve su takvi znaci samo sluajevi rebusne upotrebe slovesnih" znakova (Dkonov 1982: 295297). Vano je, takoe, i Djakonovqevo precizirawe mesta i uloge rebusa u prvobitnoj pismenosti. Homonimija i rebus samo su jedan od naina asocijativnog razmiqawa. Asocijativna znaewa nisu se kasnije razvila iz onih osnovnih, kako su pretpostavqali zagovornici stroge razlike izmeu piktografije i logografije, ve su se ostvarivala od samog poetka, poto je u tome sama sutina asocijativno-rebusne prirode pojmovnog pisma. U kakvoj se god formi ideografije saoptava poruka, ona uvek podrazumeva proitavawe sredstvima nekog jezika. I zato se tamo gde je teko stvoriti neophodnu asocijaciju pomou crtea predmeta, ak i na najranijem stupwu pretpismenosti, moe pribei upotrebi rebusa (Dkonov 1982: 293294). Ova tri elementa predstava konkretnog posredstvom crtea, opis apstraktnog pomou simbola, beleewe izgovora zvunim rebusom sreu se, po Fridrihovim reima (44), u svim autohtonim sistemima pisma svih krajeva sveta u raznim istorijskim razdobqima. Jednom rei, granica izmeu pisma i pretpisma nalazi se vie u sferi kulturne istorije nego bilo ega drugog. Ono to strukturno odvaja piktografiju i hijeroglifiku bio je odvojeni sistem brojeva, ali ono to sutinski odvaja pismo od pretpisma bila je drutvena funkcija bila je drava (Stanii 1996: 440).

TIPOLOKA PROBLEMATIKA KLASIFIKACIJE SISTEMA PISMA

47

4. Insistirawe na fonografskoj dimenziji pisma, odraeno u terminolokom razgraniavawu ideografije na piktografiju i logografiju, imalo je za posledicu svoewe pisma samo na fonografiju u nekim novijim studijama o pismu. Devedesetih godina XX v. takvo su gledite izneli japanist Maral Unger i sinolog Xon Defransis u kritikom osvrtu na opisanu tipoloku klasifikaciju pisama, koju su proglasili naivnom" i semasiografiju u celini svrstali u pretpismo. U osnovi ovakvog gledita nalazi se suavawe pojma logografije samo na wenu morfemnu, ili morfosilabiku dimenziju, dakle, shvatawe logografije kao sastavnog dela fonografije. Nije sluajno to su ovako kategoriko iskquivawe semasiografije izneli ba struwaci za kinesko pismo, koje, po wihovim reima, barem danas nije nita mawe fonografsko nego to je engleski alfabet, jer su, kako oni tvrde, velike vizuelne razlike izmeu alfabeta i kineskog pisma u krajwoj liniji trivijalne one ne pokazuju toliko fundamentalnu dihotomiju koliko masku jednog esencijalnog jedinstva koje objediwuje itav sistem" (Unger, DeFrancis: 55). Ideja da je danawe kinesko pismo u sutini morfemno ili morfosilabiko zasniva se na iwenici da savremeni kineski jezik ima dosta veliki broj vieslonih rei i da ga zbog toga treba sagledavati odvojeno od jednomorfemnog starog kineskog", kako npr. ini Viktor Meir, pozivajui se takoe na krajwe uproenu Defransisovu definiciju savremenog kineskog pisma kao enormno irokog i nepreciznog silabarija".12 Meutim, za razliku od bilo kojeg slogovnog pisma, kinesko pismo je otvoren sistem iji broj znakova stalno raste, a razlog je tome, oigledno, semasiografska motivisanost wegovih znakova. Bez obzira na to da li je vezano za re ili za morfemu, ono u svakom sluaju nije vezano za slogove kao za proste spojeve suglasnika i samoglasnika nego za minimalne glasovne jedinice sa samostalnim znaewem. Na osnovu reenog proistie da podela na semasiografiju i fonografiju (glotografiju) nije osporena (takoe Olson 1997), niti je osporen meoviti karakter kineskog pisma koje i daqe predstavqa jedinstvo glasa i misli" (npr. Hoosain: 131), ve nije osporen ak ni tradicionalni naziv ideografija u primeni na kinesko pismo kako tvrdi In Mao Liu, ilustrujui to primerom kineskog znaka za kowa" ( ) koji oznaava kowa i bez posredovawa glasovnog skupa /m/ i obrazlaui to sledeim reima: Slika je toliko iva da ostavqa utisak apstraktne figure koja galopira stranicom" (In-Mao: 145). I pored toga to nije osporila tradicionalnu tipoloku podelu pismenih sistema, ideja o pismu kao iskquivo fonografskom vizuelnom govoru" ukazala je na jedno kquno pitawe ove klasifikacije pitawe granice izmeu semasiografije i fonografije. U tom smislu, ona se moe razumeti i kao odgovor na ranije izneto kategorino tvrewe da sistem pisma ne mora da bude iskquivo lingvistiki zasnovan. U osnovi ovih suprotstavqenih gledita nalazi se pitawe samoga
12

DeFrancis 1989; Mair: 201202.

48

VAWA STANII

kriterijuma na kome poiva klasifikacija pisama. Ako prouavalac pisma ne mora obavezno da bude lingvist" (Gelb: 21), onda je pismo prevashodno kulturnoistorijski fenomen. Ukoliko pak pomenute vizuelne razlike izmeu kineskog pisma i alfabeta zaista ne pokazuju toliko fundamentalnu dihotomiju koliko masku jednog esencijalnog jedinstva, koje objediwuje itav sistem" (Unger, DeFrancis: 55), onda se u osnovi toga kulturnoistorijskog fenomena nalazi qudski jezik kao prirodni fenomen. Tako se kao centralno pitawe ove klasifikacije namee pitawe porekla fonografije, ili drugim reima, pitawe kakve je prirode razlika izmeu semasiografije i fonografije evolutivna ili samo strukturna. 5. U vezi s razvojem i evolucijom pismenih sistema Gelb je formulisao veoma uticajnu ideju jednosmernog razvoja" po kojoj logografski sistemi evolutivno tee da se preobrate u slogovne, a ovi u alfabetske, ili, drugim reima, gledite o tome da su tipologija pisma i evolucija pisma globalno paralelne.13 Takvo evolucionistiko objawewe razvoja pismenih sistema bilo je u svoje vreme izuzetan doprinos nauci o pismu kojim je Gelb nameravao da postavi precizne kriterijume ovoj naunoj disciplini i da je oslobodi povrnog i proizvoqnog poreewa i povezivawa razliitih vrsta pisama. To se pre svega odnosi na Gelbov zahtev da se mora uvaavati postupnost u razvoju pismenih sistema i da se pri definisawu pojedinih pisama mora uzimati u obzir i wihovo mesto u okviru odreenog evolutivnog tipa pisma. Sama ideja o evolutivnom preobraaju pismenih sistema od semasiografije ka fonografskom tipu pisma izrasla je iz vladajujueg shvatawa u nauci o pismu da ovakav razvoj pismenih sistema predstavqa proizvod q u d s k e s v e s t i. Gelb joj je, rukovoen svojim reformatorskim zahtevima, kao i kategorinou iznetih zakquaka, u nekim sluajevima samo dao prenagqene definicije. Takav je upravo sluaj s idejom jednosmernog razvoja" po kojoj slogovno pismo moe da se razvije samo iz logografskog i alfabet samo iz slogovnog. I obratno, u skladu s pretpostavkom o presudnom uticaju qudske svesti na evoluciju pisma, po toj ideji nijedan ve alfabetizovan sistem ne moe naknadno postati silabarij. Naeni su, ipak, i primeri kada su silabariji nastajali ba od alfabeta.14 Nesporno je da je konvencionalizacija pisma udaqavawe od crtea uz sporazumno zadobijawe isto jezikih vrednosti bitna odlika wegove evolucije (Bugarski: 47). Ali se teko moe dokazati da je to proizvod svesnog qudskog delovawa, da je ta konvencionalizacija u neposrednoj vezi s razvojem qudske apstrakcije. Drugim reima, nije sporno da je od postojea tri tipa pisma ideografija najstarija, ve shvatawe da je alfabet ne samo najmlai nego i najsavreniji i najboqi tip pisma.
13 14

Gelb: 191198; Amirova: 155; Bugarski: 45. Daniels 19961: 8; Kulundi: 139, 141; Fridrih: 195204; Walker: 151.

TIPOLOKA PROBLEMATIKA KLASIFIKACIJE SISTEMA PISMA

49

Jo uvek preovlaujue miqewe o poreklu fonografije jeste da je ona nastala evolucijom iz ideografije kao posledica irewa znawa o prirodi jezika i otkria jezikih jedinica mawih od rei. U tom smislu, otkrie alfabeta obino se smatra najveim dostignuem u kulturnoj istoriji oveanstva, koje je tako dobilo prosto i efektno sredstvo grafike fiksacije govora".15 U skladu s tim, takoe se smatra da je alfabet samostalno otkriven u istoriji pisma samo jednom, i to se ostvarewe pripisuje ili semitskoj pismenosti u celini ili wenom najpoznatijem derivatu grkom pismu. Starije gledite nastanak alfabeta velia kao proizvod napredne kulture, pa ak i kao delo genijalne linosti. Tako se kod nekih autora alfabet naziva mentalnom revolucijom" (Martin: 36, 41), demokratskim pismom",16 originalnim otkriem grke kulture, koja je na pismu odrazila racionalnu analitinost" praktinog duha Grka.17 Meutim, tvrdwa o nastanku fonemskog pisma u nekakvoj internacionalnoj, trgovakoj i demokratskoj sredini pala je pred iwenicom da su sve stare pismenosti nastale iz ekonomskih potreba i da najstariji pismeni spomenici Mesopotamije, Egipta, Krita i Kine jesu administrativni popisi materijalnih dobara, vladarskih i manastirskih riznica. Kao to je ve bilo reeno, nastanak pisma je u uskoj vezi s razvojem sposobnosti raunawa i s dobro poznatim praktinim potrebama najstarijih civilizacija. Sami Grci su, kao to je poznato, smatrali da su Egipani tvorci alfabeta i da su ga oni, u gotovom vidu, preuzeli posredstvom Feniana. (Driver: 128129). I dok je veza izmeu fenianskog pisma (kao i semitske pismenosti u celini) i grkog alfabeta oigledna i za laiko oko, dotle je wihova veza s egipatskim pismom vie liila na predawe i mit (zasnovan na velikoj starini i ugledu egipatske civilizacije koji je ona uivala u antikom svetu) nego na neku zaista moguu vezu. Poetkom XX v. izgledalo je kako je ovo predawe dobilo istorijsku potvrdu otkriem karike koja nedostaje izmeu egipatske i semitske pismenosti, u vidu protosinajskog" crtenog pisma, koje takoe sadri semitski spisak od samo dvadesetak znakova. Oktrie sinajskih natpisa imalo je revolucionarni znaaj za prouavawe razvoja alfabeta, iako nije bilo mogue dokazati postojawe neposredne veze izmeu egipatske pismenosti i protosinajskog pisma (Fridrih: 82). Skoro ni za jedan od protosinajskih znakova nije bilo mogue pouzdano utvrditi egipatsko poreklo. Ali je zato strukturna veza ovoga pisma sa semitskom pismenou nesumwiva, to bi znailo da su otkriveni originalni crteni koreni apstraktnih semitskih znakova (Driver: 140141). Ono to ipak predstavqa neospornu vezu izmeu ovoga originalnog crtenog alfabeta" s kraja II milenijuma pre n. e. i dve hiqade godina starije egipatske pismenosti opet je struktur15 16 17

Gelb 1963: 75; Pulgram 1976; Gamkrelidze 1989: 214. Diringer 1953: 214; Gaur 1995: 26. Havelock 1986; Derrida; 416427.

50

VAWA STANII

ne prirode, a upravo e g i p a t s k i s t r u k t u r n i m o d e l. Od svih ostalih pismenosti koje su postojale u tom delu sveta (pre svega klinopis i egejska pismenost), jedino egipatska ne obeleava vokale i to je najvanija strukturna veza izmeu ove dve tipoloki sasvim razliite pismenosti. Protosemitska pismenost iskoristila je, dakle, egipatski strukturni model, to je moglo da bude ne samo odraz dobro poznatog egipatskog kulturnog i politikog prisustva na Bliskom istoku (Driver: 152155) nego i bliskog jezikog srodstva pripadnosti istoj jezikoj porodici hamito-semitskih jezika (Gelb: 144). Krupne razlike ispoqene su, meutim, u tumaewu pomenutog strukturnog modela. Idui za antikim predawima i egipatskom teorijom, veina ranijih struwaka je otkrie alfabeta zaista pripisala Egipanima. Re je o tzv. egipatskom pseudoalfabetu od samo 24 suglasnika koji je u poznom egipatskom spontano nastao iz tendencije egipatske pismenosti ka beleewu samo suglasnikog kostura rei, ali koji se, meutim, upotrebqavao samo u dopunskoj ulozi u slubi fonetskih dodataka za lake itawe hijeroglifa.18 Na osnovu reenog, oigledna razlika izmeu ovoga osobenog konsonantskog modela i klasinog slovesno-slogovnog tipa pisma, kakav je bio klinopis, uticala je na znatan broj ranijih struwaka da ovaj egipatski strukturni model protumae kao alfabetski model, koji je potom u semitskoj pismenosti pretvoren u tzv. konsonantski alfabet (Driver: 132138). Nasuprot prethodnom gleditu, strukturna analiza semitske pismenosti, koju su nezavisno jedan od drugog sproveli Xej Gelb i Alfred mit (Schmitt 1951), ubedqivo je pokazala, meutim, da je konsonantsko pismo takoe bilo slogovno po svojoj prirodi. O ubedqivosti Gelbove argumentacije dovoqno govori wegova napomena o vanosti grafeme va" u definisawu karaktera semitske pismenosti (146): uvoewe posebnog znaka (w) koji je ukazivao na odsustvo vokala uz suglasnik, ne bi imalo nikakvog smisla u pismu koje svoje znake ne bi tretiralo kao slogove, bez obzira na sam nain wihovog beleewa. Glavni argument obojice struwaka bio je, pre svega, evolucija qudske svesti, tanije qudske apstrakcije. Objawavajui mitove razloge, Fridrih zakquuje da u skladu s tadawim nivoom qudskog saznawa stvaralac semitskog konsonantskog pisma uopte nije nameravao da stvori alfabetsko nego slogovno pismo zato to suglasnik kao takav predstavqa kasniju apstrakciju" (Fridrih: 102). U skladu sa svojom evolucionistikom teorijom u razvoju pisma, Gelb je stvarawe alfabeta pripisao Grcima, istakavi pri tom da to ipak nije originalno grko otkrie, nego samo sistematizacija ve postojeih naina pisawa, koji su, mada neregularno korieni, ve bili dobro poznati mnogim bliskoistonim pismenostima. S kategorikim zakqukom: Bilo koja od drevnih bliskoistonih slogovnih pismenosti mogla je, makar teorijski, da se razvije u isto alfabetski sistem" (178). Razlog zato se
18

Ritner 1996: 75.

TIPOLOKA PROBLEMATIKA KLASIFIKACIJE SISTEMA PISMA

51

nijedna od tih drevnih pismenosti nije samostalno razvila u alfabet Gelb vidi samo u tome to su tek Grci dosledno i regularno primenili princip vokalizacije koji su dobili s Bliskog istoka. Iako je iskquio u tome ulogu pojedinane linosti i rekao da je do toga verovatno dolo spontano, na drugom mestu je zakquio (83) da s evolutivne take gledita ni Egipani ni Semiti nisu mogli ni doi na ideju alfabeta poto slogovno pismo predstavqa nezaobilazni stepenik i jedini put u razvoju qudske apstrakcije od hijeroglifike ka alfabetu. Nasuprot Gelbovoj ideji o evoluciji pisma kroz napredovawe qudske apstrakcije, mit je izneo sutinski obrnutu ideju po kojoj nastanak semitskog pisma nije bio intelektualni proboj nego intelektualni n e d o s t a t a k. U Fridrihovoj interpretaciji wegova ideja glasi ovako: razlog zato izumiteq slovnog pisma nije istovremeno pozajmio iz egipatskog pisma i ono wegovo tradicionalno svojstvo kao to su ideogrami i determinativi bio je u nedovoqnoj obrazovanosti toga oveka koji nije u potpunosti ovladao pismenou Egipana" (Fridrih: 102). Iako je ovde autorstvo semitskog pisma pripisano uslovno jednom oveku", sama ideja o intelektualnom nedostatku deluje veoma ubedqivo. Ona upravo na konkretnom primeru potvruje tvrdwu Igora Djakonova iskazanu u vezi s Gelbovom tezom o evoluciji qudske apstrakcije da nikada nije postojalo svesno uvoewe principa fonetizacije u gotov sistem u ciqu wegovog naknadnog pretvarawa iz piktografskog u logografsko-silabiki, ve da je razvoj fonetskog" (rebusnog) naina pisawa tekao ravnomerno s irewem kruga pojmova (Dkonov 1982: 297). Konano, osnovanost mitove pretpostavke vidi se iz iwenice da je mesto na kojem su otkriveni sinajski natpisi bila rudarska kolonija i, u skladu s tim, wihovo crteno pismo izgleda kao skromna imitacija egipatskog pisma. Zaista, ako se odbaci sav onaj kulturnoistorijski kontekst koji ini egipatske hijeroglife onim to jesu, ostaje samo konsonantsko pismo kakvo se i pojavilo na Sinaju. Izgleda, dakle, da je odsustvo imperijalno-civilizacijskog naslea, neto kao odsustvo tradicije", omoguilo pojavu ovoga isto fonografskog tipa pisma. Iako je semitsko pismo originalno po svojoj formi, ono je, kao to je ve reeno, izdanak egipatskog pisma po svojoj strukturi. Jo jedan ubedqiv dokaz o tome da je konsonantski model autohtona tvorevina egipatskog pisma jeste taj to, po reima Petera Danijelsa,19 akadski nikad nije poao putem konsonantizacije klinopisnog silabarija, mada ima istu gramatiku strukturu kao i ostali semitski jezici. Iz toga sledi ne samo da su Egipani, a ne Zapadni Semiti, bili izumiteqi konsonantskog pisma nego i to da nije u potpunosti tana ni Gelbova i mitova tvrdwa da je semitsko pismo bilo iskquivo slogovno. Znaajna je, u vezi s tim, Sampsonova napomena o posebnom, originalnom karakteru ovog pisma da ono nije slogovno nego segmentalno pismo, zato to ignorie vokalske segmente" (Sampson: 52). Stara pretpostavka
19

Daniels 19962: 25.

52

VAWA STANII

egiptologa Alana Gardinera da su Semiti stvorili svoje znake po akrofonijskom principu objawava zato ovo pismo ima oznake samo za suglasnike. iwenica da su sve rei u semitskom zapoiwale suglasnicima objawava zato nije moglo ni da bude znakova za samoglasnike. Na osnovu svega reenog moe se zakquiti da je semitsko pismo bilo meovito, kako je to i uinio poznati gruzijski lingvist Tamaz Gamkrelidze u svojoj studiji o poreklu i tipologiji alfabetskih sistema pisma (Gamkrelidze 1988; 1989). Doslednom primenom neophodne lingvistike aparature dijahrone fonoloke analize, pre svega podele na paradigmatiku i sintagmatiku pisma, Gamkrelidze je, koliko nam je poznato, u nauci o pismu prvi ubedqivo reio tipoloki status konsonantskog pisma (1989: 217). Paradigmatski (sistemski, prema poretku jedinica), ova pismenost se pokazuje kao suglasnika, dok je sintagmatski (strukturno, prema meusobnom odnosu jedinica) ona u sutini slogovna. O tome svedoe npr. starosemitski znaci a ['], b [b] ('leph, bth) koji paradigmatiki oznaavaju suglasnike, ali u sintagmatskom spoju jedan s drugim vie ne oznaavaju pojedinane suglasnike ve slogovnu strukturu tipa VC(V) (Gamkrelidze 1989: 220221). Ispravnost ovakvog pristupa potvruju i savremena prouavawa teorije sloga, u kojem se, kao to je poznato, susreu i spajaju dva osnovna dela fonolokog sistema. U veini onih jezika u kojima su foneme paradigmatske jedinice, slog je sintagmatska, osim u onom broju tzv. slogovnih jezika u kojima je i slog paradigmatska jedinica (Kasevi: 103). To znai da je Gamkrelidzeova podela zasnovana na prirodi strukture sloga u hamito-semitskim jezicima. Meoviti karakter semitskog pisma potvruje i to to su od wega, kao to je poznato, nastali ne samo grki alfabet nego i slogovne pismenosti u Etiopiji i Indiji. Gamkrelidzeovo raiavawe pojmova omoguilo je, takoe, da se otkrije prelazni karakter silabografije uopte. To znai da u klasifikaciji pisama podela nigde nije otra, ve da granica kako izmeu pisma i pretpisma tako i semasiografije i fonografije, pa ak i silabografije i fonemografije, prolazi kroz te slojeve (crteno pismo, slogovno pismo, konsonantsko pismo). 6. Na osnovu do sada reenog moe se videti, takoe, da egipatski konsonantski model predstavqa samo pretpostavku za nastanak alfabeta. I daqe ostaje zagonetka kako su Grci doli na ideju da tome konsonantskom kosturu dodaju vokale i tako stvore kvalitativno novi tip pisma, koji i u paradigmatici i u sintagmatici obeleava sve minimalne jedinice jezika. Jedino to je izvesno to je da su ta dva sistema pisma podudarni strukturnim razlikama izmeu grkog i hamito-semitskih jezika: upravo za razliku od ove afroazijske jezike porodice, samoglasnici u starogrkom jeziku su po svome broju i znaaju znatno prevazilazili suglasnike. U tom svetlu je razumqivo to je ovaj kvalitativni skok" u tipologiji pisma nastao promenom znaewa niza suglasnikih semitskih znakova u znake za samoglasnike. Taj kvalitativni skok" se nalazi ve u najstarijim grkim spomenicima i predstavqa

TIPOLOKA PROBLEMATIKA KLASIFIKACIJE SISTEMA PISMA

53

osnovu zagonetnog porekla grkog pisma. Sudbina drugih, strukturno mawe vanih znakova moe se evolutivno pratiti i svedoi o postepenom preobraaju semitskog u grko pismo. Poput veine drugih autora, i Gamkrelidze je nastanak grkog alfabeta proglasio za evolutivni napredak, za pojavu najsavrenijeg tipa pisma, koje je moralo nastati kao rezultat stvaralakog nadahnua genijalne linosti" (1989: 232). Kao to je ve reeno, sporna je ne samo tvrdwa o evolutivnom napretku nego i o ulozi genijalne linosti, a kako je primetio i Fridrih (129), iwenica da takav model odgovara grkom jeziku jo uvek ne dokazuje da je nastao kao proizvod svesnog qudskog delovawa. Vie od toga, preuzimawe semitskog pisma od strane Grka na jednoj strani, kao i preuzimawe toga pisma od strane Indusa i Etiopqana na drugoj strani, see u doistorijsku prolost i jednih i drugih, tako da nam na raspolagawu ostaju samo wihove strukture. Ono to je svima zajedniko to je da, s jedne strane, sve tri pismenosti odstupaju od semitskog izvora u korist svojih jezikih osnova20 i da su, s druge strane, sve tri pismenosti i vremenski i prostorno podjednako udaqene od semitskog sveta. Jednom rei, kao i u sluaju nastanka same semitske pismenosti, i ove tri pismenosti jesu originalna ostvarewa koja su selektivno iskoristila samo semitski grafiki model, ali ne i wegov kulturnoistorijski sadraj, to im je omoguilo nezavisnost prema originalu. Daleko najstarije od ova tri pisma grko pismo istovremeno je i strukturno najslobodnije prema svome originalu. Iz dosadawe rasprave proistie da se u toj starini grkog pisma, koja se datira u prve vekove I milenijuma pre n. e., moda i krije mogui odgovor na pitawe o poreklu grkog alfabetskog modela. Put do reewa, ini nam se, pokazao je Gelb u pomenutoj tvrdwi (178) da stvarawe alfabeta nije bilo originalno grko otkrie, nego sistematizacija naina pisawa koji su ve postojali na Bliskom istoku. On tu posebno izdvaja ponavqawe samoglasnika s ciqem da se obezbedi pravilno itawe sloga, koje se sastojalo u dodavawu znaka za samoglasnik (tip ma-a-li-i /mali/) u klinopisu i hetitskoj hijeroglifici. Vana je ovde i Fridrihova napomena (109) da je ovaj puni nain pisawa" (scriptio plena) mogao nastati pod uticajem klinopisnog ponavqawa samoglasnika iz prethodnog sloga. Dakle, ako je, prema pomenutoj Gelbovoj ideji, grki alfabet nastao doslednom primenom ponavqawa samoglasnika iz prethodnog sloga (ili bilo kakvog slinog emancipovawa samoglasnika radi lakeg itawa) onda je to, u sutini, klinopisno naslee. Ranije pomenuta Gelbova kategorika tvrdwa da je bilo koja od drevnih bliskoistonih slogovnih pismenosti mogla, makar teorijski, da se razvije u isto alfabetski sistem" (178) tana je samo teorijski, jer se to ipak nije desilo. Razlog zato je to ostvareno tek u grkom pismu zato nee biti u nekoj imaginarnoj evoluciji qudske ap20 O vezi brahmija i strukture otvorenih slogova u jezicima indijskog potkontinenta govore posebno: Prakash & Malatesha Joshi 1995.

54

VAWA STANII

strakcije nego u tome to su Grci preuzeli konsonantsko pismo jo u vreme dok su se u Mesopotamiji i u Maloj Aziji uveliko upotrebqavala tamowa slovesno-slogovna pisma i dok je na samom grkom tlu jo uvek bila iva egejska slogovna pismenost, koja je poput grkog alfabeta mogla takoe da nastane pod uticajem Bliskog istoka, ali se vrlo rano bila razvila u originalnu i autohtonu pismenost. Na osnovu do sada reenog proistie da pojava alfabeta nije bila nikakav intelektualni proboj", genijalno otkrie", mentalna revolucija", ve se grki alfabet pokazuje kao kompromis izmeu dva razliita kulturnoistorijska pristupa jeziku, kao ukrtawe dva naina pisawa koji su okruivali Grke u istonom Sredozemqu.21 Osnovanost ovakve ideje potvruje i postojawe dva meovita klinopisno-konsonantna sistema pisma ugaritskog i staropersijskog klinopisa, koji su, upravo obrnuto od grkog alfabeta, bili klinopisni uglavnom samo na planu izraza, i oba su, poput grkog, bila originalna dela, izraz konkretnog kulturnoistorijskog i nacionalnog sadraja. Iskquivawe uticaja qudske svesti kako na evoluciju pisma tako i na wegovu semiotiku, dvostranu prirodu dovodi u pitawe ne samo itavu koncepciju o evolutivnom usavravawu pisma nego i na woj zasnovanu postojeu tipoloku klasifikaciju pisama. Unutrawi strukturni kriterijum pisma stoga nee biti esto pomiwana jednostavnost" ili ekonominost", nego adekvatno izraavawe dubinske strukture jezika, to je svojstveno svim tipovima pisma. Iz toga sledi da je postojea klasifikacija pisama zasnovana na povrinskoj tipolokoj podeli, na planu izraza, dok se u osnovi svih vrsta pisama, kako je ubedqivo pokazao Gari Miler (Miller 1994), nalazi onaj sistem koji je zajedniki i za pojmovno i za glasovno pismo i koji je, samim tim, najrasprostraweniji i najprirodniji s i l a b a r i j. U tom smislu, alfabet se, po Milerovim reima, pokazuje kao podvrsta slogovnog pisma, i to ak redundantne prirode jer sa stanovita metajezike sposobnosti razumevawa teksta, koja se ne poklapa s gramatikom kompetencijom, sadri viak informacija o jedinicama koje se inae prenebregavaju pri itawu (Miller: 103108).22 Iz dosadawe rasprave moglo je da se vidi da razvoj pisma ne zavisi od tako apstraktnih pojmova kao to su qudska svest ili intelektualna snaga pojedinca, nego od zajednikog i ravnopravno vanog delovawa dva osnovna inioca koja svuda sreemo j e z i k e o s n o v e i k u l t u r n e i s t o r i j e. Dubinska struktura, plan sadraja i sin21 Kako je, inae, jo 30-ih god. XX v. bio pretpostavio italijanski lingvist Vitore Pizani (Pisani: 172), ali je to gledite, kako izgleda, prolo dosta nezapaeno u dosadawim radovima o pismu. 22 U Milerovoj tvrdwi kako savremena ispitivawa potvruju da itaoci ue asocijacije izmeu vizuelnog oblika rei i wihovih znaewa" (105) nala je podrku i stara Sosirova tvrdwa da mi itamo u slikama, iskazana povodom pitawa da li je potrebno i mogue reformisati francuski pravopis: napisana re moe da izgubi vezu s glasovnim kontekstom koji je obeleavala, ali ne gubi svoje utvreno vizuelno znaewe nego prerasta u ideografski simbol koji se obuhvata jednim pogledom, bez obzira na to kako se pie (Sosir: 95).

TIPOLOKA PROBLEMATIKA KLASIFIKACIJE SISTEMA PISMA

55

tagmatika svakog pisma odreeni su fonolokom osnovom jezika za koji se upotrebqava, dok su spoqawa forma, plan izraza i paradigmatika svedoanstvo kulturne istorije, nezaobilaznog civilizacijskog naslea koje svako pismo u sebi nosi. Ovakav dvostrani karakter pisma proistie iz wegove semiotike prirode, koja je po Gelbovoj definiciji znakovni sistem koji se sastoji od vizuelnih simbola. Iz dosadaweg izlagawa moglo se videti kakva je priroda tih vizuelnih simbola", tj. da pismo uvek predstavqa sredstvo komunikacije pomou uslovno primewenih vizuelnih znakova odreene civilizacije. Drugim reima, dok je jezik osnovno sredstvo komunikacije qudskog drutva, pismo je osnovno sredstvo komunikacije jedne civilizacije.
Beograd

BIBLIOGRAFIJA 1 Binyong Y. 1997 Modern Chinese characters, Sinolingua", Beijing. Boltz G. W. 1996 Early Chinese Writing", The World's Writing Systems (Ed. by P. T. Daniels & W. Bright), Oxford UP, 191199. Cardona G. R. 1986 Storia universale della scrittura, Amoldo Mondadori" Editore, Milano. Coulmas F. The Writing Systems on the World, Oxford 1989. Daniels P. T. 19961 Grammatology, The World's Writing Systems (Ed. by P. T. Daniels & W. Bright), Oxford UP, 118. Daniels P. T. 19962 The First Civilizations", The World's Writing Systems (Ed. by P. T. Daniels & W. Bright), Oxford UP, 2130. DeFrancis J. 1989 Visible Speech: The Diverse Oneness of Writing Systems, Honolulu, Havaii UP. Derrida J. 1969 De la grammatologie, Paris. Diringer D. 1962 Writing, Cambridge UP 1962 [1953]. Driver G. R. 1976 Semitic writing. From pictograph to alphabet, Oxford UP, London. Gaur A. 1984 A history of writting, The British Library, London. 1995 Scripts and Writing systems: A Historical perspective, Scripts and Literacy. Reading and learning to read alphabets, syllabaries and characters (Ed. by I. Taylor & D. R. Olson), London, 1930. Gimbutas M. 1991 The Civilization of the Goddess: The World of the Old Europe, San Francisco. Havelock E. A. 1986 The Alphabetic Mind: A Gift of Greece to the Modem World, Oral tradition 1/1986. In-Mao L. 1995 Script factors that affect Literacy: Alphabetic vs. Logographic languages, Scripts and Literacy. Reading and leaming to read alphabets, syllabaries and characters (Ed. by I. Taylor & D. R. Olson), London, 145161. Kulundi Z. 1957 Knjiga o knjizi, I. Historija pisama. Drugo iz osnove preraeno i znatno proireno izdanje, Zagreb. Mair H. V. 1996 Modern Chinese Writing, The World's Writing Systems (Ed. by P. T. Daniels & W. Bright), Oxford UP, 200207.

56

VAWA STANII

Martin H. J. 1990 Storia e potere della scrittura, Editori Laterza, Roma [Histoire et pouvoirs de l'crit, Paris 1988]. Miller D. G. 1994 Ancient scripts and phonological knowledge, Amsterdam studies in the theory and history of linguistics sciece. Series IV. Amsterdam/Philadelphia. Olson D. 1988 The evolution and typology of writing systems, Encyclopaedia Britanica, 19:1034, 10:658. 1997 On the relations between speech and writing, Writing development. An Interdisciplinary view (Ed. by. C. Pontecorvo), Amsterdam / Philadelphia, 320. Pisani V. 1969 Lingue e culture, Paidea", Brescia (Origini dell' alfabeto", 161190 [Annali della Scuola Normale Superiore di Pisa II/V, 1936]. Prakash P. & Malatesha Joshi R. 1995 Orthography and reading in Kannada: a Dravidian language, Scripts and Literacy. Reading and learning to read alphabets, syllabaries and characters (Ed. by I. Taylor & D. R. Olson), London, 95108. Pulgram E. 1976 The typologies of writing systems, Writing without letters, Munchester UP. Ritner R. K. 1996 Egyptian Writing, The World's Writing Systems (Ed. by P. T. Daniels & W. Bright), Oxford UP, 7384. Sampson G. 1987 Writing systems, Hutchinson Education", London. Stanii V. 1992 Vina-Schrift oder Vina-Zeichen, Balcanica XXIII, Belgrade 1992, 187197. Schmandt-Besserat D. 1992 Before Writing, vol. 1: From Counting to Cuneiform; vol. 2: A Catalog of Near Eastern Tokens, Austin, Texas 1992. Unger M. J. & DeFrancis J. 1995 Logographic and semasiographic Writing systems: A critique of Sampson's classifications, Scripts and Literacy. Reading and learning to read alphabets, syllabaries and characters (Ed. by I. Taylor & D. R. Olson), London, 4558. Walker W. 1981 Native American writing systems, Language in USA, Cambridge UP 1981, 144165. 2 Amirova T. A. 1977 K istorii i teorii grafemiki, Institut inostrannh zkov im. M. Toreza, Nauka", Moskva. Bugarski R. 1996 Pismo, Matica srpska", Biblioteka Sveznawe", kw. 3, Novi Sad. Gamkrelidze T. V. 1988 Proishodenie i tipologi alfavitno sistem pisma Pismenne sistem rannehristiansko pohi, Vopros zkoznani, 5(534); 6 (534), Moskva 1988. Gamkrelidze T. V. 1989 Alfavitnoe pismo i drevnegruzinska pismennost. Tipologi i proishodnie alfavitnh sistem pisma, Tbilisi. Gelb I. E. 1982 Opit izueni pisma (osnov grammatologii), [Pod red. i s predisloviem I. M. Dkonova] Moskva [Gelb I. J., A Study of writing, Chicago UP 1963]. Dkonov I. M. 1982 Kommentari [I. E. Gelb, Opt izueni pisma, Moskva 1982], 293305. uravlev V. K. 1986 Diahronieska fonologi, Institut zkoznani, Nauka", Moskva. Zinder L. R. 1987 Oerk obei teorii pisma, Nauka", Leningrad. Ilievski P. H. 2000 Od najstarata istorija na pismenosta. Brojkite im prethodat na bukvite, Junoslovenski filolog LVI /12, 469486.

TIPOLOKA PROBLEMATIKA KLASIFIKACIJE SISTEMA PISMA

57

Kasevi V. B. 1983 Fonologieskie problem obego i vostonogo zkoznani, Nauka", Moskva. Nikolaeva T. M. 1965 to e takoe grafema?, Filologieskie nauki, 3. Sosir F. D. 1977 Opta lingvistika, Nolit", Beograd. Stanii V. 1996 O tipologiji pisma: pismo i pretpismo, Srpski jezik I, 12 (Beograd), 432443. 2000 Grammatologi grafieska lingvistika, Srpski jezik V, 12 (Beograd), 585593. Fridrih I. 1979 Istori pisma, Nauka", Moskva [Friedrich J., Geschichte der Schrift, Heidelberg 1966].

Vawa Stanii TIPOLOGIESKA PROBLEMATIKA KLASSIFIKACII SISTEM PISMA Rezyme V tekste ukazano na dvuhstoronni harakter pisma, na fakt, to plan soderani i sintagmatika kadogo pisma opredelen fonologiesko osnovo zka dl kotorogo primenyts, v to vrem kak plan vraeni i paradigmatika vlyts svidetelmi kulturno istorii, zaloenmi v kadom pisme. ta dvuhstoronnost pisma kak pravilo prenebregaets v definicih pisma v kotorh vnimanie sosredotoivaets isklyitelno na ego kommunikativnuy funkciy. Opredeleniem pisma tolko kak sredstva obeni, obespeivayim peredau soobeni vo vremeni i prostranstve, prenebregaets znaenie kulturno-istorieskogo konteksta. Prenebregaets ego plan vraeni svz pisma i civilizacii neobhodima dl pravilnogo ponimani i klassifikacii pismennh sistem, ibo pismo vsegda predstavet sobo sredstvo obeni s pomoy uslovno primenennh vizuelnh znakov opredelenno civilizacii.